Najpre želim da se zahvalim gospodinu Starčeviću. Drago mi je da na prilično sličan način gledamo na stvari i na političku situaciju u kojoj se nalazimo.

Takođe mi je drago da ste istakli neke stvari koje su vrlo važne za momenat u kome se nalazi naše društvo i naša država.

Dakle, da, postoji pokušaj pravljenja nestabilnosti od strane dela opozicije i njima naklonjenih medija da na jedan, rekao bih, krajnje jasan način izazovu reakciju ove naše druge strane i pošto vidim da su njihovi mediji već krenuli i potpuno pogrešno predstavljanje onoga što sam rekao ovde u Skupštini… Oni su, dakle, namerno, kao i uvek što rade, dakle to je već postala praksa, izvukli neke delove koji im se sviđaju i od toga pravili neku vest.

Ja sam rekao, da, tačno je i to tvrdim, to zaista tvrdim, da su ovo ljudi koji se koriste neonacističkim metodama, odnosno nacističkim metodama, da kao što su nacisti obeležavali jevrejske stanove, kuće, lokale, danas oni to počinju da rade sa stanovima u kojima žive ljudi iz SNS i to je juče bio slučaj u Kikindi i ja se nadam da ćemo doći, šta više siguran sam da je za ovo društvo neophodno da dođemo do učinilaca tog dela.

S druge strane… Zar nije zastrašujuće? Vidite, to je ta dvostruka, kako bih rekao…

U svakom slučaju, ono što je tu bitno to je taj njihov dvostruki standard koji stalno primenjuju. Dakle, ono što je za njih neprihvatljivo i ono što njima nikad ne sme da se desi, ovde je apsolutno prihvatljivo i može da se dešava sve.

Samo zato ja molim članove i simpatizere SNS, pre svega, i sve druge koji podržavaju politiku predsednika Vučića, dakle i vaše stranke i svih drugih stranaka, da ostanemo smireni, pribrani, da vodimo računa o našoj Srbiji, jer njima do Srbije nije stalo uopšte. Njih baš briga da li će Srbija da ode u građanski rat ili neće. Oni u tome vide svoju neku šansu. Mi moramo da vodimo računa o tome, jer ako mi to ne budemo radili onda neće niko. Zato je važno da se na te stvari ukaže.

Važno je da se ukaže na to da su spremni da rade u tom pravcu i to su radili i u prošlom sazivu.

Dakle, ja sam ovde sa istog mesta govorio o tome da njihovi mediji spremaju teren za građanski rat i to svakodnevno rade, jer kada vi imate esenciju nacističke politike, a to je da postoje građani prvog i drugog reda, da postoje oni kojima je sve dozvoljeno i oni koji će da pate zbog onoga što je njima dozvoljeno, onda nema dalje, jer vi ćete u jednom trenutku morati da počnete da se braniti i tu je problem koji zaista može da eskalira. Ja se nadam da neće.

Za sada ne eskalira samo zahvaljujući našoj pribranosti i isključivo samo zbog toga, jer 700 hiljada članova SNS nije krenulo u građansko hapšenje nikoga, a bilo bi zaista zanimljivo da se vidi kako bi se oni ponašali kada bi se njima to desilo, da li bi pravili video-klipove od toga i da li bi se tome kliberili i smejali.

Znate, kada su napadnute novinarke „Pinka“, njihovi mediji su objavljivali – novinarke „Pinka“ udarene u glavu. To je bila vest. Ako neko popreko pogleda u holu novinare njihove, to je strašno, to je napad na slobodu medija, to je napad na novinarstvo itd.

Naravno da niko ne treba ni na kakav neprimeren način da se odnosi prema medijima, ali moramo postaviti standard šta je to što je prihvatljivo, šta je to što nije prihvatljivo. Ono što je prihvatljivo, prihvatljivo je svima. Ono što nije prihvatljivo, nije prihvatljivo nikome, a ne može da bude ono što je prihvatljivo njima to je bogu ugodno, a mi ne smemo s druge strane ništa, samo da ćutimo i da čekamo kada će da nas izvode dvoje po dvoje itd. Posle građanskog hapšenja ide građansko vešanje. To je naredna faza.

Nekoliko puta sam govorio o tome i tvrdim i dalje da se koriste nacističkim metodama. Vidim da im to mnogo smeta. Promenite metode. Nemojte se koristiti tim metodama, pa neću o tome govoriti. Dakle, to je ono što je najbitnije.

Pošto neko dobacuje vezano za biračke spiskove, sada ćete dobiti odgovor i na biračke spiskove, pošto im je jako važno. Dakle, za deset godina vlasti vaše žute lopovske upisan je 145.331 birač u birački spisak grada Beograda. Upisali ste 145 hiljada. Za vreme deset godina vlasti SNS-a 19.477. Evo vam ga sad birački spisak, lažovi jedni, koji ne možete da izdržite da ne slažete ništa.

Pritom, ne razumem šta je poenta? Pa, među vama sedi poslanik koji se upisao u taj birački spisak. Eno ga, sedi tamo. Sedi poslanik tamo koji je na pretprošlim izborima glasao u svom rodnom gradu, a na ovim izborima glasao u Beogradu. Eno vam ga tamo fantom. Obratite se fantomu u svojim redovima. A to može? To je dozvoljeno, jel tako, zato što je vaš, jer vama je sve dozvoljeno?

Ko sme da se doseli u Beograd, to će oni da odluče. Dođeš u Beograd, pa ako ti da njihova bulumenta ausvajs, može u Beograd, a ako ne, nema u Beograd, sedi kući, nisi za Beograd – mi smo odlučili da nisi za Beograd. E to je njihova politika.

To vam je, gospodine Starčeviću, nacizam. To je nacizam. Još samo da počnu da prave getoe za ljude koji podržavaju vlast i onda smo sve prošli i onda smo prešli igricu, što kažu mladi.

Još jednom kažem, drago mi je i hvala vam na podršci. Mislim da je važno da u narednom periodu sve ove stvari koje ste rekli zaista i realizujemo u praksi. Mi smo imali strahovitu situaciju u prethodnom periodu, prethodnom mandatu, izvinjavam se, i verujem da će predsednica Skupštine o tome posebno voditi računa, a to je da pojedini odbori Narodne skupštine Republike Srbije, prilično osetljivi odbori, nisu vodili politiku države Srbije, nego su vodili sopstvenu politiku predsednika odbora ili njegove stranke.

Dakle, to je ono što je jako veliki problem. To je problem koji je mogao da utiče na situaciju za našu državu i da pravi posledice kada je naša država u pitanju. Na sreću, nije. Ali, to, jednostavno, više ne smemo dozvoliti. Jednostavno, ne sme se dozvoliti nekome da vodi ličnu politiku, prema sopstvenim afinitetima, suprotnu politici koju je ova zemlja definisala. Naravno, različite stranke imaju različite programe, različite stranke imaju različite ideje i apsolutno je prihvatljivo i normalno da ljudi ističu te svoje ideje, ali ne možete u ime odbora skupštinskog voditi sopstvenu politiku koja nema podršku čak ni tog odbora, a kamoli cele Skupštine. Dakle, to je ono na čemu moramo da radimo i verujem da će do toga da dođe.

Na kraju, samo da kažem da u narednom periodu zaista očekujem da Narodna skupština, i to još jednom podvlačim, bude mesto na kome ćemo moći da razgovaramo, bez obzira na ovo sve, ima veliki broj novih poslanika, prvi put im je ovde, pa je normalno da malo viču i dobacuju, ponese atmosfera, ponesu emocije, sve je to u redu. Podnećemo i to. Ali, ono što mene ohrabruje u celoj priči, još jednom ću to ponoviti, jer oni ni to nisu čuli, pa njihovi mediji kažu umesto o Ani Brnabić, pričao sam o nečemu drugom, a rekao sam i tada i evo, ponavljam još jednom, na sve uvrede koje su sipali danima od kada su saznali da će Ana Brnabić biti kandidat za predsednicu Skupštine, Ana Brnabić je odgovorila da želi da razgovara sa opozicijom, da želi da nađe način kako ćemo da razgovaramo. To je jako važna stvar i to je nešto što zaista daje nadu da će i ova sala izgledati drugačije, da će se drugačije razgovarati, da ćemo konačno imati prilike da čujemo neku politiku sa druge strane. Voleo bih da pričamo o politici, voleo bih da pričamo o politikama, voleo bih da čujemo nešto što je politika. Nažalost, mi to nismo čuli dve godine protekle, a i danas je krenulo tako da se to neće čuti.

Dakle, jedini predstavnik opozicije koji je dobio reč da govori u ime svoje poslaničke grupe, reč nije rekao o politici, nikakvoj, mahao nekakvim papirima, skakutao okolo i to je bilo to, i to mu je bilo to. Dakle, jedini predstavnik opozicije koji je mogao da iznese nekakvu politiku, iskoristio je priliku da maše papirima i da kaže da će on da zabrani da se nešto gradi, kao što je branio i sve ostalo. To je jako važna stvar koja mora da se podvuče, da građani, prosto, nemaju nikakvu dvojbu kada je to u pitanju.

Dakle, to su ljudi, pričali smo o ovome, branili Novom Sadu da dobije most, jer su oni procenili da taj most ne treba da postoji. To su ljudi koji su ovde prvog dana kako je postavljena ova ograda oko Trga Nikole Pašića, došli da ruše tu ogradu, da nam kažu da ne može da se radi rekonstrukcija Trga Nikole Pašića. Sada kažu nešto treće ne može da se radi. Ništa ne može da se radi ako se oni pitaju. Može samo eventualno, ako bi mogli oni da dobiju neku mini hidrocentralu, e, to bi moglo. To bi moglo. Znači, jedna mini hidrocentrala, ako može za mene i mog druga, zaližete se ovako, gospodine, to vam je način kako morate da tražite hidrocentralu od predsednika Vučića. Dakle, pustite malo kosu, pa se zaližete, obučete plavu majicu, stavite naočare, i onda napadnete Vučića dok ide ulicom, i kažete mu ovako: „Predsedniče, može jedan moj drug i ja imamo strašan projekat da vi to podržite da mi dobijemo mini centralu“. E, onda pišete ministarstvu, posle kada vas uhvate, vi se dosetite, kažete - nisam ja to tražio za sebe, nego sam ja to ispitivao da li oni hoće nekom da daju, pa da ja tamo dođem da ih sprečim da grade. Ali, pošto ovi u ministarstvu, valjda bili nedovoljno ažurni, nisu mu ni odgovarali, i on ostade bez mini hidrocentrale. Ali, ovo je dobra pouka, pre svega, za vas gospodine Vučeviću, da budućem mandataru, kada budemo o tome razgovarali na nivou stranke, kažete do čega može da dovede kada nekome ne date pravo da gradi hidrocentralu. Vidite na šta se čovek napravi, propije se, haos pravi, skakuće po sali, maše papirima, ne zna šta priča. Nema tu, to je prosto jedna potpuna propast.

Nemojte vikati - vreme, piše vam u Poslovniku, predlagač nema određeno vreme. Mogu da pričam do ujutru. Tako da, slobodno možete da prestanete da vičete, nema potrebe. A dnevni red je ovo o čemu i vi pričate. Dakle, ako niste vikali - dnevni red kad su urlali o tome kako će ne znam ko da gradi ne znam šta u Beogradu, onda slušajte i odgovor na to. Morate da se naučite da svaka akcija ima reakciju.

U svakom slučaju, ono što je bitno to je da mi u narednom periodu sačuvamo staloženost i smirenost, da na jedan pristojan način odgovaramo na ove njihove upadice, pokušaje manipulacije, uvrede i sve ostalo i da tu granicu trpeljivosti pomerimo toliko da ne napravimo sami neki problem sopstvenoj državi, jer ponovo kažem, ukoliko se sve prepusti njima, ova zemlja tone ponovo u haos i to jednostavno ne smemo da dozvolimo zbog svih ovih iskušenja o kojima ste i sami govorili.

Još jednom, hvala na podršci i cenićemo to.

Dakle, najpre želim da se zahvalim gospodinu Pastoru na podršci i izgleda da oni koji su slušali i obraćali pažnju na ono što govorimo su pronašli određene detalje koji su im se učinili veoma važnim. Smatram da je ovo zaista veoma važan detalj, a to je ta pružena ruka za saradnju sa opozicijom od strane Ane Brnabić. Mislim da u situaciji u kojoj se država nalazi to zaista predstavlja jedan vrlo, vrlo važan momenat, pre svega svest o tome da nam je bitno da razgovaramo, ali sa druge strane i činjenicu da neko ko je lično vređan i napadan na najbrutalniji način može da prevaziđe to što nije lako, želim to da podvučem, dakle, da prevaziđe taj lični osećaj i pruži ruku onima koji zapravo brutalno vređaju i kao odgovor, faktički, na sve te uvrede koje su se danima nizale.

Mislim da je to izuzetno važna poruka i ja se nadam, a na nama je da zajednički pokušamo da o tome asistiramo koliko smo u mogućnosti da do takvih razgovora zaista dođe, da pokušamo da u Skupštini napravimo jednu drugačiju atmosferu. Neće to biti lako, plašim se kao i vi da će ta ruka ostati u vazduhu i to se ovih prvih dana već vidi, ali nažalost ne možemo uticati i na taj deo.

Isto tako, želim da kažem da smo u prošlom sazivu videli da jednostavno jedan broj ljudi nije uspeo da napravi razliku, i to ne govorim bez bilo kakve želje da bilo koga povredim, uvredim ili bilo šta drugo, ali to je prosto evidentno, i to ćete primetiti i vi kao neko ko je dugo godina u Skupštini, razliku između institucionalnog rada, rada u instituciji i političkog delovanja van institucija. Jednostavno su u Skupštinu uneli nešto što nije svojstveno Skupštini. O tome smo svedočili sve vreme. Tome smo svedočili, nažalost, i danas i na prethodnoj sednici, a nadam se da ćemo uspeti da to prevaziđemo u narednom periodu.

Da li je bilo i sa naše strane asistiranja u takvom ponašanju? Da, bilo je, govorim u lično ime, apsolutno sam toga svestan i na kraju prošlog mandata sam rekao da je neke stvari, mislio sam, bitno da uradim, misleći da je takav odgovor adekvatan. Danas više tako ne mislim, pošto sam video da to nikakvog smisla nema, da su oni ostali isti, da nisu razumeli tu vrstu komunikacije, da postoje ljudi kojima zapravo ne vredi govoriti uopšte. Treba ih pustiti da se ponašaju kako hoće, na diku, korist sebe, svoje stranke, kako god, a mi da radimo ono što nam je posao. Na neke stvari prosto morate da odgovarate, a neke stvari u buduće, zaista, i sam mislim da propuštam, prosto ne želim više da se na taj način obraćam i ulazim u takvu vrstu diskusije, i to će biti tako ukoliko budem bio na ovoj poziciji u narednom periodu.

Na kraju, ostaje jedna tema koja za mene ima jedan lični deo, lični osećaj, a tiče se detalja koji ste izneli da ste jedina stranka koja je ostala bez predsednika u toku kampanje. Mađarsko-srpski odnosi danas su takvi zahvaljujući, u velikoj meri, Ištvanu Pastoru i to neko zna, neko ne zna, nečemu sam i sam bio svedok, kao poslanik u Skupštini Vojvodine, nečemu nisam. Naravno, to se posle nadograđivali predsednik Vučić i premijer Orban i napravili najbolje moguće odnose između Srbije i Mađarske u istoriji te dve zemlje, rekao bih, ali na nama je da se zaista sećamo ovog velikog čoveka, velikog i mudrog političara od koga sam imao prilike mnogo mudrih stvari da naučim, jer je zaista dao ogroman doprinos razvoju tih odnosa i generalno je učinio mnoge dobre stvari za Srbiju kao državu, za Srbiju kao takvu. I mnogi bi na političkoj sceni mogli da se ugledaju, jer je pravio razliku između toga šta je ono što je državni interes, a šta je ono što je nešto drugo i žao mi je što je veliki gubitak za kompletnu političku scenu, ali i za našu zemlju što smo ostali bez Ištvana Pastora.

U svakom slučaju, hvala vam još jednom na podršci i nadam se da ćemo u budućnosti uspeti da realizujemo sve ovo o čemu ste govorili. Hvala.

Hvala na podršci i hvala i na ovome što ste rekli.

Međutim, mislim da stvari moramo sagledati onakvim kakve jesu, a nisu sjajne, jer dok vi govorite o tome traje stvaranje medijske slike koja nema veze sa onim što ste vi videli svojim očima ovde u sali. Znači, ovog momenta dok ovo govorite i dok govorite kako sam govorio nekoliko puta i nijednom se nije desilo da je prošlo bez dobacivanja, novinari medija koji podržavaju opoziciju ili taj deo opozicije postavljaju pitanje - kako ja doprinosim raspravi u parlamentu i da li je moj nastup adekvatan itd? Dakle, oni meni dobacuju, oni mene vređaju, ali moj nastup nije adekvatan. To je slika koja se stvara.

E, sada želim da se vratim na početak nečega što mislim da imamo i sada, a obeležilo je prethodni saziv i mene je iskreno rečeno šokiralo. Na dva Odbora skupštinska, dva poslanika ta grupa nije tu više, nisu bitni, nisu bitna ni imena, ali mogu da ih kažem, su prišla poslanicima Srpske napredne stranke i rekla, citiram: „Ja vas mrzim“, bez ikakvog povoda, bez ikakvog poziva, bez ikakvog razloga, dakle nije ni počela sednica ti ljudi nisu ništa ni rekli. Dakle, ni na koji način nisu izazvali takvu reakciju, sada zamislite da vam priđe čovek ovako i kaže – ja tebe mrzim. Prvo, zašto me mrziš? Šta sam ti ja uradio?

Drugo, koliko je to otišlo daleko da to više ne treba ni da se na neki način, valjda čovek ako ima takvo osećanje treba da ga suzbije u sebi da bi bio normalan, da bi živeo, da to negativno osećanje ne napravi njemu problem ako hoćete zdravstveni, ako ništa drugo, jer to nije dobro tu negativnu atmosferu koju praviš spolja da guraš i u sebe.

Međutim, to je tako bilo u dva navrata, dakle, ne jednom, u dva navrata priđu i kažu – ja vas mrzim. Ako je nekome to početna premisa kada je u pitanju rad u Skupštini, ono teško možete da dođete do ovoga o čemu pričate, jako teško.

Sa druge strane, imamo problem što određeni ljudi sa jedne strane traže poštovanje, ali sa druge strane pokazuju da nepoštuju nikoga.

Dakle, ja nemam nikakav problem da pokažem i to je i bila situacija u prethodnom sazivu gde je bilo, pa ne znam, dosta je bilo ozbiljnih rasprava sa poslanicima opozicije koji su ozbiljno raspravljali i koji su iznosili neke političke argumente. Na kraju krajeva ja to i želim. Ja nemam razlog niti mi imamo razlog da bežimo od sučeljavanja političkim argumentima, jer mi imamo argumente na svojoj strani sve, ekonomske, ove, one, koje god postavite parametre. Zato se izgleda i beži od toga, da se ne razgovara o tome, nego ćemo da urlamo kada Milenko govori, da izmišljamo, lupetamo, vređamo, pa da vidimo da li će da se upeca, pa ako se ne upeca, pa nema veze mi ćemo opet da napišemo Milenko je vređao poslanike opozicije itd.

Šta god bilo mi ćemo to da pišemo, jer, zašto? Zato što je važno napraviti takvu sliku, jer nije problem poslanik koji se zaleće i preskače klupu da se bije sa mnom dva puta to uradi u prethodnom mandatu, dva puta to uradi u prethodnom mandatu, jer nije u stanju da izdrži kritiku, on je u stanju da vređa, a nije u stanju da izdrži kada mu se odgovori.

Pa čekaj zašto ulaziš u to? I onda preskače klupu zaleće se ovde. Ali, šta onda imate kao reakciju, ne to da je neko povredio dostojanstvo Skupštine, ne to da se neko ponašao neprimereno, ne to da se neko ponašao nenormalno, ako hoćete, ne to da neko nije u stanju da se iskontroliše, nije u stanju da kontroliše sebe, ali hoće da kontroliše državu, nego imate situaciju, aha, Milinko se uplašio pa je sedeo sve vreme i od toga pravimo temu - da li se Milenko uplašio ili da li se Milenko nije uplašio?

Pa onda dobije sve moguće emisije, pa intervju da objasni kako je to normalno. Isto je tako bilo i sa onim šamaranjem tu u holu, na izlazu. Niko da kaže – ljudi, nije normalno da odrasli ljudi tako razgovaraju, da pretiš čoveku šamaranjem. Ne, nego dobije emisije da kaže – taj Jovanov, on je nepodnošljiv toliko da ja nemam šta drugo nego da ga šamaram, a onda dođu drugi pa kažu – jeste, taj je čovek tako miran, verovatno je imao razloga da ga šamara.

Sada vas ja pitam suštinski šta je razlika? Znači, suštinski. Naravno, razlika je velika ako pogledate ono što ću reći, ali suštinski u čemu je razlika da dođemo do ovoga da neko kaže – pa dobro, toliko je dosadan da je morao neko da ga ubije više, da ga ućutka, da završimo sa tim. Ne mene, nekog aktivistu SNS, zvone mi na vrata, ulaze mi u ulaz.

Ljudi, jeste li svesni gde mi idemo i u kom pravcu mi idemo? Neko sve vreme to pravda. Neko sve vreme od toga pravi šale. Novinarke su udarene u glavu – ha, ha, ha. Smešno je što snimali devojke na ulici, to je jako smešno.

Problem je što sam rekao da je to neonacizam. Izvinite, kako se to zove? Jel ima neki drugi izraz? Ja ne znam za drugi. U političkom smislu ja ne znam za drugi. Ja ne znam da je to iko radio, obeležavao vrata stana ljudima koji su iz druge političke opcije osim nacista i ovih sada koji su to u Kikindi uradili juče. Evo videćemo, nadam se da će istraga da pokaže šta je i da konačno dođemo do toga da vidimo. Prošli put kada su to radili policija privede, nisu to radili, pisali su neke grafite, policija ih privede i ispadne da nisu ni iz Kikinde, nego iz Zemuna i to ovako podebeo dosije, pokušaj ubistva, trgovina drogom itd. Dva lika. I to je to.

(Slavica Radovanović: Odakle vam dosije?)

I sada možete da čujete, nije problem što su oni radili to, nego je problem, znaš, a odakle dosije, a odakle ovo, odakle ono. Znači, nije problem to što neko pravi haos u društvu, nije problem što vas neko proganja, nije problem što vas neko targetira, nije problem to što vas neko obeležava, nije problem to što vas neko u medijskom smislu teroriše, nije problem u tome što se radi medijska priprema za fizičku eliminaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice. Profesor Vuletić je o tome govorio pre neki dan, da je potpuno identična situacija sa onim što se dešavalo u medijima kada je u pitanju Zoran Đinđić. Potpuno identična. Nisam to ja rekao. Evo, u medijima čovek rekao da kada usledi egzekucija svi kažu – pa dobro, sa kim je bio to je tako. I zato su vam tu sada ti performansi kojima ste danas prisustvovali i vi i ja, jer to mora tako da se nalepi da posledica bude – pa dobro, logično, šta sad, šta se sad kao čudimo. Imate situaciju da su to ljudi koji su ovde citirali Velju nevolju, njegovo svedočenje i sve ostalo, uveli u parlament to i šta sad neko će sledeći uzeti da čita, ne znam, odbranu Zvezdana Jovanovića ili Legije ili ovog ili onog i šta ćemo onda da kažemo, jer jednom kada krenete u tom pravcu pa svačija odbrana je legitimna onda.

Mi ne pričamo o pravosnažnim sudskim presudama pa da kažemo - na osnovu pravosnažne sudske presude utvrđeno je to, to i to. Mi pričamo o tome da je neko ko je okrivljeni u nekom postupku za sebe rekao da nije kriv nego je rekao da je kriv neko drugi. Pa ne, nego će da kaže – e, ja sam kriv, idem doživotno u zatvor. Evo tome svedočimo.

Tako da, ja se vama zahvaljujem na podršci, još jednom kažem, drago mi je da ste to i vi istakli, da je ta pružena ruka buduće predsednice Skupštine izuzetno važna činjenica koju niko naravno nije zabeležio, baš ih briga, nije to tema, jer ne treba takav diskurs praviti, ne treba takvu priču o Skupštini praviti. Treba praviti da je haos, da ne može da se živi, da ne može da se radi.

Inače bih zamolio samo kamera da snimi sa one strane koliko ih je u sali, da vidite koliko im je stalo. Kad kažu – oteli ste nam mandate, pa šta će vam mandati?

(Borislav Novaković: Jesi li ti u režiji?)

Pa šta će vam mandati?

Vi ne pratite sednicu od početka. To vam je radio vaš poslanik iza vas.

Kolega Novakoviću, to je radio poslanik iza vas i rekao – molim režisera da sada uveliča, hvala, uveličao je. Nekoliko puta. Obratite se njemu pa se dogovorite ko šta režira. Ne znam šta vam je problem da se snimi.

(Borislav Novaković: Nikakav problem. Evo ja sedim.)

Evo ja kažem da vas je četvoro u sali od koliko ima kartica. Svaka vam čast. Sve je u redu. Dva sata je vreme da se ručka.

U svakom slučaju, ono što je bitno je da ćemo se truditi zaista i u nama ćete tu imati saveznika i partnera da na jedan drugačiji način Skupština funkcioniše. Nažalost, mislim da je i za to potrebno dve strane, kao i za tango što je potrebno dvoje, tako i za pristojnu raspravu je potrebno dvoje, jer bez obzira na sve teško je ponekad kada ste izloženi i medijskom satanizovanju i uživo ovde i vređanju i dobacivanju i svemu, uvek ostati pribrani, uvek ostati onako hladni. Voleo bih da je moguće. Verovatno da nije, ali u svakom slučaju, evo, nadam se da će ovaj saziv pokazati drugačije, a daje mi nadu činjenica da je predsednica buduća pružila ruku, a videćemo šta će sa tom rukom da rade, da li će da je prihvate ili ne. Plašim se da će odgovor biti negativan. Hvala.

Hvala na korektnoj diskusiji i hvala na tome što ste izneli političke stavove sa kojima sam apsolutno nesaglasan i apsolutno se ne slažem, ni sa čim što ste rekli.

Prvo, ja sam siguran da Ana Brnabić i da dođe na čelo vojske ne bi istopila nijedan tenk, a to smo imali u prethodnom periodu iha-haj. Imali smo razoružavanje Srbije kada su nam ukidane najslavnije jedinice, imali smo razoružavanje Srbije kada je vojska po depešama Vikiliksa trebala da bude svedena na osrednje naoružanu lovačku družinu. To je bilo razoružavanje Srbije i mi danas prisustvujemo potpuno drugačijem procesu, procesu naoružavanja Srbije. Dakle, u svim oblastima, i kada je u pitanju kopnena vojska i kada je u pitanju vazduhoplovstvo, kada su u pitanju svi rodovi vojske mi prisustvujemo nečemu sasvim drugom.

Ono što ste propustili mudro da kažete je nešto što vam naravno ne ide u prilog i ne ide u prilog vašoj tezi, a to je da je Ana Brnabić bila na čelu Vlade koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, ali dobro nema veze, taj deo ćemo da preskočimo zato što bi neke druge teze pobio.

Što se tiče izgradnje, ja ne znam da li će nešto da se gradi ili neće da se gradi, ali sam uvek za to da se gradi, ne vidim da je to bilo kakva uvreda za bilo koga, jer ako je to uvreda onda u Srbiji verovatno nigde ništa ne bi moglo ni da se gradi, jer bi svaka izgradnja, najobičnijeg kioska bila uvreda, jer je ova zemlja bombardovana toliko puta i uništavana toliko puta kroz različite situacije i različite ratove, da jednostavno ne bismo mogli nigde ništa ni da gradimo.

Ceo Novi Sad je bio sravnjen sa zemljom 1848. godine, odnosno kasnije kada je bila Mađarska revolucija itd, pa šta sad, gde god krenete negde nešto da gradite, ej znaš, tu je neko nešto srušio. Bombardovani smo bili, samo u Drugom svetskom ratu, ja ne znam koliko puta, 6. aprila 1941. godine, pa 6. aprila 1944. godine, dakle, na isti dan.

Na Vaskrs 1941. godine, pa na Vaskrs 1944. godine i tad su različite stvari rušene, pa su građene nove, šta da radimo. To je život. Na kraju krajeva, da pitate i te koji su nažalost nastradali, da li biste želeli da se Srbija nastavi razvijati ili da stoji tako kako, verujem da biste bili raspoloženi za to da se nastavi sa razvojem. To me podseća na jednu situaciju kada jednostavno treba da nađemo opravdanje za stav, pa onda prvo zauzmemo stav, a onda tražimo dokaze za njega, umesto da krenemo obrnuto, ali dobro, možete da idete indukcijom, dedukcijom, vaše je pravo, sve jedno je kako ćete.

Što se tiče predsednika Republike, on je na naše zadovoljstvo dobro, hvala na pitanju i biće do kraja mandata na čelu države, u to sam siguran. Tako da neće biti potrebe da ga bilo ko menja i neću uopšte ni da diskutujem dalje o tim stvarima.

Što se tiče ovih drugih stvari , francusko-nemački plan nije potpisan, niti se sprovodi. Dakle, to je vrlo jasno nekoliko puta rečeno, čak na medijima na koje vi idete jedan od vas je objašnjavao, sedi tu sa vama, ali sad ne znam u kojoj grupi, da je tu bila jedna ponuda, a onda je usledila kontra ponuda, krajnje pravnički vam objašnjavao kako tu stvari stoje. Njihova ponuda je bila – prihvatićete ovo sve, kontra ponuda naša je bila – ne, prihvatićemo ono što možemo da sprovedemo i ono što smatramo da je korisno da se sprovede, a ne sve. Prema tome, to je tako rečeno od strane vaših kolega i to je tako bilo i to je tako i danas. Ali, ako ćete da uđete u taj narativ, ja vas samo molim da ne dođete u situaciju da kao ove lažne patriote optužujete ili ovi veliki Srbi po profesiji, da optužujete našu vlast da je kriva zato što Kurti ne da dinar i da je to dokaz naše izdaje i ne znam ni ja čega, jer Kurti nikada ni za šta nije kriv. Samo, znate, kada se govori o nekim bivšim vremenima, e onda su svi drugi bili krivi, samo oni nisu krivi, a sada smo mi svi krivi za sve, tako da je to vrlo zanimljivo gledište na stvari, ali doći ćemo i do njih kada budu došli na red.

U svakom slučaju, kažem vam, ne stoje argumenti, iz prostog razloga što jesu politički, ne mogu da ih prihvatim, oni su vama verovatno prihvatljivi, verovatno vi na njima možete da gradite nekakvu politiku, mi ne možemo, za nas su neprihvatljivi, jer činjenice ih demantuju, i kada je u pitanju naoružavanje, jer mi se ne razoružavamo, nego se naoružavamo, ako ste nešto drugo imali želju da kažete, to je druga stvar.

Što se tiče francusko-nemačkog plana i što se tiče borbe za Kosovo i Metohiju, biće prilike, siguran sam, da i u ovom domu pričamo o tome, ali bih zaista voleo da kada o tome pričamo, pričamo o ukupnoj situaciji u kojoj se nalazi naša država i da vidimo šta su onda potezi koje bi trebalo povlačiti, jer ja samo taj deo nikad nisam čuo, ni od koga, ni ovih patriota po profesiji, niti bilo koga drugog. Ništa ne valja, to je onako konstanta, vi ste ovakvi, vi ste onakvi, ovo ne valja, ovo ne valja, ali nikako da nam kažu šta bi oni radili u datim okolnostima. Taj deo nedostaje, taj deo uvek nedostaje.

Dakle, u okolnostima kada vi nemate saveznike koji mogu da vam pomognu u ovom trenutku, jer imaju neka svoja posla, rekao bih da nisu baš u mogućnosti da vam daju neke, bar oni koji nas podržavaju što se tiče našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada se nalazite u nečemu što sam u prošlom sazivu nazvao geopolitičkim ofsajdom, pa sam onda morao da donosim kartu ovom jednom da vidi gde se nalazimo i čime smo okruženi, kada vam ekonomija zavisi od toga, a najsmešnije je kada na otpor bezuslovni i bez obzira na posledice pozivaju oni koji dva dana mitinguju zato što u prodavnicama nema mleka sa 2,8% mlečne masti, nego samo sa 3,2% i 1,8%. Dakle, to mi je najveći hit od svega.

Prema tome, hvala na diskusiji, ali mislim da argumenti koje ste ponudili apsolutno ne stoje, vaše je pravo, naravno, kao opozicione grupacije, da ne glasate, vaše je pravo da glasate, vaše pravo je da radite šta hoćete, ja se samo nadam da ćemo i u narednom periodu zadržati ovaj civilizovani ton i način rasprave. Hvala.

Hvala, gospodine Krkobabiću.

Voleo bih da mogu da podržim tu tezu koju ste rekli na kraju, da smo svi za Srbiju, ali ne govorim o ljudima u ovoj sali, ali imali ste nedavno jedan skup u Dubrovniku, gde je jedan učesnik, neću spominjati imena, nisu ljudi ovde pa nema potrebe, rekao da ima lepo ime, kao Dinko Šakić, a za one koji ne znaju to je bio jedan od upravnika ustaškog logora „Jasenovac“. Ja citiram, nemojte – daj čoveče, ja citiram čoveka, rekao je – imam lepo ime kao Dinko Šakić, a oni me lažno zovu Sabahudin.

A zašto da ga uhapsim, zato što se zovem kao ovaj. Pa, nije sramota zvati se tako, ali je sramota porediti se sa ovim.

Druga učesnica tog istog foruma, kaže da se trenutno vrši posrbljavanje Vojvodine. Dakle, ne znam kako ono što je srpsko, nešto što je nastalo kao srpsko, dakle, Vojvodina je nastala kao proizvod srpske misli, srpske ideje, srpske građanske klase, pre svega, ali ukupno srpskog naroda koji je živeo u Austro-ugarskoj. Dakle, to je srpska Vojvodina, to je Majksa skupština. Ali, to treba, kaže to se sada srbizuje, to se sada posrbljava i kaže - zamisli sada ide hit hitova najvećeg, eto koliko oni ne znaju ništa, kaže – grade crkve u vizantijskom stilu, a ne kao u Vojvodini što se uvek gradilo u baroknom.

E, sada vidite gospodine Krkobabiću jednu stvar, Srbi u Vojvodini su jako želeli da imaju crkve, ali im je jedini uslov da dobiju crkvu bio da bude građena tako, a ne u vizantijskom stilu. Pa valjda smo se oslobodili, valjda je ovo naša država, valjda sada imamo pravo da gradimo crkve kakve želimo, a ne da kakve nam diktira Marija Terezija i Bečki dvor. Valjda je to sada došlo vreme.

Pričam o vašim partnerima, o vašim uzdanicama iz „Proglasa“, vašim ideolozima, vas i ovih patriota po zadatku. Svi ste sada zajedno sa njima, ja vam čestitam na tome. Čestitam vam na tome što ste se angažovali da sprečite izgradnju crkve na Limanu, čestitam vam na tome, to je veliki doprinos u vašim životima, da zabranite da se gradi crkva. Bravo! Da ne citiram sada neke druge koji su imali nastavak na to bravo.

Onda dolazite, dakle, ne mogu crkve, ovaj se hvali, kaže ima lepo ime kao Dinko Šakić i onda dolazite do toga da jedna osoba, treća osoba kaže, da je red i da je kosmička pravda to što se neko zlo dešava u Srbiji koje treba eliminisati i čim Vučić bude pao sa vlasti on će biti ubijen, njega će ubiti njegovi kriminalci i tako dalje.

Sada vas vraćam na ono što sam govorio malo čas kada je u pitanju priprema, sada vas vraćam samo na momenat koji sam malo čas iskoristio kada sam govorio o atmosferi medijskoj koja je stvarana u vreme ubistva premijera Đinđića. Dakle, ista priča, on i njegovi kriminalci, on i njegovi kriminalci, dakle, potpuno posledica ide u istom pravcu.

Tako da teško da će tu biti istog zadatka. Nadam se da ćete vi biti u pravu, daću sve od sebe da budete u pravu, ali iz ovoga što se da videti, teško da će u tom pravcu ići stvari.

Rekli ste jednu stvar i nećete mi zameriti da kažem….

(Aleksandar Jovanović: Hoćemo.)

Evo, gospodin Jovanović, zabeležite, ni ovaj govor nije prošao bez dobacivanja. Evo, da vidimo da li će ijedan danas da prođe bez dobacivanja, a mislim da neće.

Dakle, nećete mi zameriti, samo ću vam reći jednu stvar, dakle, ne da se ne stidimo Ane Brnabić nego se ponosimo Anom Brnabić. I, ja kada sam ovo govorio, hajde biću i ličan, dakle, ja zaista mislim da sa Anom imam vrlo jedan prijateljski odnos i nije to, dakle, ono što sam rekao, posledica tog odnosa nego činjenice da zaista poštujem sve što radi i kako je radila…

(Aleksandar Jovanović: To je baš lepo.)

Pa, dobro ja imam prijateljski odnos sa Anom Brnabić, vam se gospodine Jovanoviću, vi zovete Vesića lepotanom, svako ima svoje afinitete, ja vaše ne diram, nemojte ni vi moje.

(Aleksandar Jovanović: Slobodno reci šta je još bilo.)

Pa, isto što i sa tobom i sa Vesić. U svakom slučaju…

(Aleksandar Jovanović: Nisam imao ništa.)

Pa, ni ja sa Anom. I, šta sad. I, kakva su to dobacivanja? Kako te nije sramota? Ali kako te nije sramota, pa te kafanske, najgore, najodvratnije fore ovde pokušavaš da prodaješ. Stvarno si jadan, da jadniji ne možeš biti. Ako si trezan, to je strašno. Ako trezan ovo radiš, to je strašno. Ako se sljuštio flajku vinjaka to je onda u redu, ali stvarno treba da te je sramota. Pa, stvarno nije u redu, hajde od sebe praviš cirkus, to je u redu, videli smo, sve je u redu, razumem. Bilo je to da ti nije dala hidrocentralu da gradiš, eto, to je bilo sa Anom. Nisi dobio od nje hidorcentralu i zato je mrziš najviše na svetu. Ti i tvoj drug, druže zalizani Ćuto u plavoj ispranoj majici koji zaustavljaš predsednika Republike da mu nudiš projekat. Ti, a Ana Brnabić ti nije dozvolila da to radiš i zbog toga je mrziš, njoj si slao mejlove, da li mogu jednu hidrocentralicu ovde da napravim. Kako te nije sramota. E, onda nije moglo da se gradi hidrocentrale, pa si ti postao veliki borac protiv hidrocentrala.

Jel tako? A sada si postao borac protiv ograda za gradilišta, napreduješ, šta je sledeće, šta ćeš sledeće da radiš, da juriš leptire po Kalemegdanu. Nemoj da juriš leptire, verovatno će noge da ti se sapliću.

Hajde, saberi se više, u Skupštini si čoveče. Hajde probaj posle dve godine da dokučiš da taj tvoj mozak nekako procesira informaciju da se nalaziš u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da probaš to da razumeš. Verujem da ti je teško, verujem da ti treba pomoć, ali evo ako se potrudiš onda ćemo i mi pomoći, jer kako kažu, da bi ti Bog pomogao moraš i ti sam sebi da pomogneš.

Hajde pomozi sebi, pogledaj oko sebe, vidiš ovo nije kafana, nemaš karirane stolnjake, nemaš limene pepeljare, nemaš pevaljku, nemaš ništa od toga, ne daju ti da uneseš suzavac, ne daju ti da uneseš vinjak, nema ništa od toga, Skupština čoveče, ponašaj se u skladu sa tim. Hajde malo probaj, probaj sat vremena, pa ćemo onda da probamo dva sata, pa tri sata, pa do kraja mandata, ceo dan imaš da izdržiš, ali idemo na malo, da doziramo. U redu?

(Aleksandar Jovanović: U redu.)

Hvala.

Dakle, u svakom slučaju, sve ono što je Ana Brnabić postigla, vodeći Vladu Republike Srbije je samo razlog više da je podržimo da dođe na ovu poziciju, a u svakom slučaju ti rezultati se tiču zaista svih sfera društva. Moram naravno da kažem, da je to bila politika, da je ta vlada vodila politiku kontinuiteta sa vladom koju je vodio predsednik Vučić i to je politika predsednika Vučića koja je nekoliko puta potvrđivana na izborima, ali je bila i te kako i posvećena i sposobna da tu politiku i te kako sprovede i dovede do svih onih rezultata koje smo postigli.

Kažem, ne da se ne stidimo, nego smo apsolutno ponosni na to što će biti ovde sa nama. Uveren sam da će Skupštinu voditi jednako uspešno kao što je vodila i Vladu. Budući da je ta digitalizacija bila onako fokus i najinteresantnija, ta diferencija specifika u odnosu na sve ostale, ja se nadam da će i tu da da neki doprinos da se ovi stari sistemi konačno zamene nekim novim, modernijim, da i Skupština ima neke digitalne platforme gde možemo neke stvari da radimo na taj način. Očekujem da i u tom smislu napravi iskorak u narednom periodu. Hvala.

Hvala vam na korektnoj diskusiji, na tome što ste izneli neke načelne kritike, s tim da mislim da… Na neke ću odgovoriti, a za neke mislim da niste zaokružili celinu.

Dakle, što se tiče zgrade Generalštaba, prvo, bez namere da ulazim sada u u dublju polemiku na tu temu, ali to nije građeno u vreme te slavne srpske vojske, nego u vreme JNA. Kasnije je bio Generalštab Vojske Jugoslavije.

Daleko od toga da ne rađa nekakvu emotivnu reakciju kod nekih ljudi, ali, s druge strane, ako ćemo da čuvamo ono što je najvažnije za nas, a to je ta slavna srpska vojska, to je onda ova stara zgrada Generalštaba koja nema veze sa ovom.

Drugo, postavili ste pitanje same ove Skupštine. Pa, ova Skupština je izgrađena na groblju. Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti.

Ono što želim da citiram je izjava koju je danas predsednik Republike dao vezano za ovo, pošto je bio pitan i za ovu zgradu. Citiram: dakle, ono što je namera, i mislim da će vam ovo biti interesantno da čujete, jeste da tu postavimo neku vrstu muzeja žrtava svega onoga što se dešavalo, a danas ne postoji. Dakle, da pokažemo ljudima šta se tu dogodilo, da niko ništa ne krije, ali da dalje razvijamo Beograd i celu zemlju velikim i veoma značajnim investicijama. Nadam se samo da ćemo imati dovoljno vremena da prebacimo Ministarstvo odbrane i Generalštab. Posle toga da obnovimo onu velelepnu zgradu VII puka koja gleda prema Manježu.

Dakle, i te kako se vodi računa o tome što je istorija, ali, s druge strane, vodimo računa i onome što je budućnost.

Što se Nacionalnog stadiona tiče, to je tema koja se često ovako spominje i prosto smatram da ljudi danas zanemaruju činjenicu da fudbal nije više ono što je nekad bio, da to danas predstavlja jedan veliki izvor prihoda za našu zemlju… Vi to možete da verujete ili ne verujete, ali vi prodate igrača, dobijete par miliona evra. Zvezda je prodala igrača devet miliona evra. To je činjenica.

S druge strane, imate situaciju da se u celoj Evropi grade novi stadioni i da se podižu standardi UEFA, da mi nećemo moći da igramo nigde ni protiv koga, osim negde van zemlje ako ne budemo nešto radili po tom pitanju, tako da ne samo da podržavam, nego jako se zalažem za to da se nastavi sa izgradnjom tih stadiona.

Neko će reći - fudbal nam je ovakav, fudbal nam je onakav, nikakav i ovakav i onakav i to je sve tema za razgovor, ali ja vidim da je ono što je posledica ulaganja u fudbal u Mađarskoj, to da njima i reprezentacija i klubovi mnogo bolje stoje nego što su stajali pre ulaganja koje je Orban tamo sproveo i to možete da pogledate. Možete da uporedite. Dakle, i te kako je to tema.

S druge strane, taj stadion neće biti samo za fudbal, nego i za sajmove, koncerte itd. Tu se sada stavljaju neke podloge koje mogu da se menjaju. Preko tih podloga se stavi neka ploča plastična, pa na to može koncert da se pravi itd, tako da to neće biti samo stadion da se pika lopta, a kažem ljudi pogrešno polaze od toga da je to pre kao nekog davnog vremena i zaboravljaju da je fudbal danas jedan od najunosnijih biznisa. Da nije tako ne bi ovi koji imaju milione i milijarde ulagali baš u fudbal.

Što se tiče vodosnabdevanja, i te kako je Vlada radila o tome. Ja ću vam govoriti o Kikindi i Zrenjaninu. Dakle, u Kikindi fabrika vode treba da počne sa radom pre juna meseca. Računamo da će već negde aprila-maja krenuti sa radom, a u Zrenjaninu za tri meseca. Oni sada već imaju tehničku vodu na česmi. Imaće i vodu za piće na česmi, tako da se o tome vodi računa, ali kompletno vodosnabdevanje Banata da radite… To je postojala jedna ideja da se sa dva pravca dođe do vode za kompletno vodosnabdevanje Banata. Jedno je bilo da se vuče iz Dunava, pa preko Kovina da se to račva, međutim, od toga se odustalo, prvo, zato što je preskupo i, drugo, zato što je bezbednosno rizično. Druga ideja je bila da se nešto dovlači preko Karpata itd.ali i od toga se isto odustalo, preskupa varijanta.

Jedina mogućnost koju radimo i koju sprovodimo, to su ove fabričke vode koje su lokalne. Dakle, za naseljeno mesto Kikinda ta fabrika vode će biti, u narednom periodu počeće se radom, a za sela našeg grada prave se mini postrojenja i to je jedini način da se to pitanje reši. S tim da vi sada imate tu nove probleme, ako već ulazimo u tu temu, a to je, evo, moje pitanje vama ili bilo kome – kada ste čuli poslednji put da je neko išao da kopa kukuruz? Znači, sve je hemija, sve se prska. Različiti otrovi se bacaju u njive. Sve to, naravno, dolazi kroz zemlju, dolazi posle u te vodonosne slojeve, itd.

Tako da, kako ćemo sa vodom i šta ćemo sa vodom u nekom narednom periodu, da li će te fabrike moći sve to da prečišćavaju, o tom-potom. Ali, ne stoji da Vlada nije vodila računa o tome, i te kako je vodila računa o tome.

Što se tiče kocke i kladionica i zabrana, ne možete, poštovani kolega, to da zabranite, iz prostog razloga što imate onlajn klađenje u celom svetu. Vi možete da ukinete sutra sve kladionice, i dalje će se da klade. Znači, ne postoji način da to zabranite. I te kako se kroz te onlajn platforme ljudi pojavljuju. Dakle, imate varijantu, otvarate, šta više, zato što je to malo ovakva i onakva zona, to same kladionice pospešuju to onlajn klađenje, pa kad se otvori račun dobijate bonuse, itd. Tako da, možete da zatvorite sve, sutra da ne postoje, ne možete da ukinete to kao pošast, kako ste rekli.

Na kraju, ono što posebno mislim da nije tačno, to je da imamo iste politike. Nemamo iste politike, jer bi iste politike dovele do istih rezultata, a mi nemamo iste rezultate.

Dakle, u vreme kada su ovi koji govore, „Srbija protiv nasilja“, pa različite te grupacije, a nekada ujedinjena Demokratska stranka vodila zemlju, vi ste imali 400 i nešto hiljada otkaza, mi smo zaposlili negde oko 500.000 ljudi. Dakle, podigli su stopu nezaposlenosti na 26%, 27%, ostavili zemlju bez novca, ostavili zemlju pred bankrotstvom. Dakle, i te kako, ako o ekonomiji pričate, vi nemate, apsolutno nemate istu situaciju, da ne pričam o kursu dinara koji je, setićete se…

Meni znači što je veštački, vama možda ne znači. Ako je i veštački, meni znači što je veštački zato što plaćam ratu kredita i kada bi skočio, kao u vaše vreme kad je skočio za 50%, sa 80 na 120, onda ne bih mogao da plaćam ratu kredita. Kao što narod i nije mogao da plaća, složićete se, kredite koje je uzeo. Dakle, prvo su banke nudile kredite, samo uzmi, lako ćemo dalje, a onda je odjednom na platu od 40.000 dinara bilo dozvoljeno 50% da se optereti kreditom. Jel tako bilo? Onda je to koliko u evrima. Onda odjednom evra sa 78, 80 ode na 119, 120, pa vam je odjednom rata veća za 50%. Jel bila neka reakcija na to? Nije, baš ih je bilo briga. Jel neko nešto rekao? Nije, baš ih je bilo briga. Terali, pozivali ljude da uzimaju kredite u švajcarcima i onda se napravili blesavi kada su nastali problemi, pa je to, takođe, rešavala ova Vlada i rešavao predsednik Vučić.

Prema tome, da su nam politike iste, mi bismo danas pričali da su oni izgradili koliko desetina autoputa na onu stranu, a mi nekoliko desetina kilometara autoputa na ovu stranu, a mi imamo rezultat samo da smo mi gradili, oni nisu izgradili ništa. To je tako. Da imamo situaciju da smo gradili brzu prugu do Novog Sada, a da oni nisu uradili ništa. Nisu ni onu postojeću rekonstruisali. U njihovo vreme nije mogao da vam pobegne voz. Znači, pružiš korak, stigneš voz, nema da pobegne.

Jednostavno, nisu to iste politike. Ponavljam, da su politike iste, i rezultati bi bili isti. Pošto su rezultati različiti, i politike su različite. Jedino, evo, ona greška, i to ja, evo, neće Ana to verovatno to da kaže, gospođa Brnabić, evo ja ću reći da mislim da je to greška te Vlade što nije dala tu jednu malu hidrocentralu, pa da ide život. Bar ne bismo slušali ovo dobacivanje, ovo bauljanje, sve ovo što slušamo svaki dan. Vidite kako jedna mala hidrocentrala može da znači mnogo u parlamentarnom životu Srbije. O tome treba voditi računa u perspektivi.

Hvala još jednom na korektnoj diskusiji.

Neverovatno.

Prvo, moram da zaista izrazim zaprepašćenje činjenicom da je čovek koji je bio na čelu naše vojske pokazao ovakvu dozu straha i kukavičluka da je ovde održao govor, pročitao pardon izvinjavam se, pročitao govor, tako da će Zoran Lutovac imati ozbiljnog konkurenta u narednom mandatu, odnosno u ovom mandatu koji počinje da vidimo ko će da dobije čitalačku značku Zdravko Ponaš ili Zoran Lutovac?

Mlatio prstom, vikao na predsedavajućeg izneo gomilu laži, izmišljotina, neistina, kleveta i onda junački se povukao, ne, ne profesore on se junački povukao na bolje utvrđen položaj. Tako je, moramo se stručno izražavati, dakle povukao se na bolji položaj.

E, sada da vidimo ovako kaže – režim je kaže na ovim izborima pravio stranke. Dve stranke koje u ovom sazivu sede ovde je pravila opozicija između ostalih i njegovu.

Dakle, da podsetim to je čovek koga je za predsedničkog kandidata kandidovao ne njegov predsednik stranke, nego predsednik jedne druge stranke mimo znanja njegovog predsednika stranke ili još jasnije da kažem, njegov tadašnji predsednik stranke Vuk Jeremić je na televiziji čuo kako je predsednik, odnosno glavni te cele koalicije proglasio Zdravka Ponoša za kandidata za predsednika Srbije. A, boli jel? Možete i vi da se utvrdite na boljem položaju ako vam ne odgovara?

Prema tome i te kako opozicija pravi stranke i najbolji dokaz za to, da opozicija pravi stranke ili bar deo opozicije da jedan pravi stranke, mada ja mislim da se i ti koji ih prave sada hvataju za glavu kada vide šta finansiraju i prave, ali, dobro o tome ćemo kasnije, jednu od tih stranaka dakle upravo vodi e, evo ga odlično, odlično, vratio si se, „vratio se Šime“, e, dobro.

Kaže – on nama priča o tome šta je bilo kada su krajišnici dolazili u Srbiju prognani u Oluji itd. A, kako on o tome nešto zna? Šta, čitao je u novinama? Koji je to doprinos odbrani Krajne dao Zdravko Ponoš? Osim onog što je izmislio u međuvremenu. Da ne čitam ono što kažu generali u penziji o njemu, biće prilike i o tome da pričamo, kako je i šta došao, dokle je došao, ali to koliko je doprineo odbrani sopstvenog kućnog praga najbolje pokazuje ovo bežanje iz sale maločas. Tako je pobegao i sa kućnog praga.

Neću govoriti šta kažu njegove kolege gde se nalazio za vreme rata, ali je tu jedna druga stvar jako interesantna. Kada upišete vojnu školu pa posle toga vojnu akademiju, vi ste faktički celog života pripremate za rat. Vi se pripremate za ratnu situaciju u kojoj ćete da učestvujete, jer vam je to poziv, jer ste to izabrali i u kojoj ćete da pokažete šta je ono što ste naučili, a on se i u tom slučaju povukao na rezervne položaje koje može bolje da brani, u stan u Beogradu. Dok su njegovi rođaci, prijatelji, sugrađani držali liniju, čuvali šta se moglo čuvati, on se junački u stanu u centru Beograda borio protiv Tuđmanovog režima. I dan danas kažu ljudi – kada Ponoš vikne kada dođe kući sa posla – Joj Tuđmane, to se trese sve živo. Pomeri se linija za našu korist tri, četiri kilometara prema Zagrebu. Čudo je bilo kako nije češće vikao pa da dođemo skroz dokle je moglo da se dođe. Prosto neverotavno.

(Marinika Tepić: Bedno je.)

I ja mislim da je bedno. Slažem se Marinika sa tobom. Retko kada se slažem sa tobom, ali sada sam potpuno saglasan. Ovo je toliko bedno da reči nemam, a sada nam taj koji kažete da je bedno to što je radio, priča kako bi on branio Kosovo. Znači rodnu kuću nije branio, ali za Kosovo to je posebna tema.

O izveštaju ODIR-a Ana Brnabić je govorila i nemam tu ništa ni da dodam, ni da oduzimam, ali je vrlo interesantno. Znači, objasne mu, ne mi, nego ljudi iz opozicije, pravnički mu protumače zašto francusko-nemački plan nije prihvaćen, zašto se to ne sprovodi, šta smo mi uradili, šta je on, ali šta da radite, neko je napisao govor, mora da se pročita.

Tako da ću uzeti u olakšavajuću okolnost pa neću da odgovaram na unapred pripremljen govor nije srpski rečeno abdejtovan, nego je ostao sa tom rečenicom koja se odnosi na nešto što je neko juče smislio iako je danas čuo potpuno druge stvari.

Međutim, ono što je interesantno i to je dokaz u prilog činjenici koju je govorio Vladimir Orlić, da danas samo Aljbin Kurti i predstavnici dela opozicije u Srbiji ponavljaju jedno te iste stvari, a to je tema Banjske koju je penzionisani general spomenuo.

Dakle, niko nije izgovorio ovo što je izgovorio on. Nigde. Ni u Briselu, ni u Vašingtonu, ni u Pekingu, ni u Moskvi, ni u Berlinu. Nigde niko. Nigde niko nije optužio državu Srbiju da je organizovala, da je pokrenula, samo on. Zašto? Zato što ako optužite državu Srbiju, država Srbija treba da snosi određene posledice. Ako država Srbija snosi određene posledice, eto veselja za njega, jer to je otprilike ono za šta se on zalaže. Pogledajte sada to, koliko nisko, podlo i pokvareno se radi. Dakle, da u Narodnoj skupštini Republike Srbije optužujete sopstvenu zemlju da je uradila nešto što nije, a evo vam čista logika i zdrava logika zašto nije. Ne treba tu ne znam ni ja kakve analize, mi smo kao država, naša Vlada, predsednik, napravili nekoliko koraka unapred kada je u pitanju KiM. Došli smo dotle da je njihov prijatelj, partner, kolega, čovek koga su predlagali i žalili za tim što nije na nekim pozicijama u Beogradu, Aljbin Kurti dakle, postao je kriv za sve.

Aljbin Kurti je izbacivan sa sastanaka u Briselu zbog gluposti koje je pravio, pre nego što se desila Banjska. Pa kome je bilo u interesu da kvari sopstvenu poziciju? Pa nikome. Pa ko je to radio? Zašto bi država to radila? Pa nije. Ali to nema veze, važno je da se pljune država, da se optuži država i evo sada vidite ko je nama vojsku vodio, ljudi koji na takav način govore o sopstvenoj zemlji.

A kada se radi o tome kako je vođena vojska i otkud gospodin penzionisani general Ponoš na čelu vojske, ja neću da govorim ono što mislim sam, nego ću da čitam depeše Vikiliksa. Dakle, napisali Amerikanci šta su radili, kako su mislili i šta su spremali. Evo, sada ću da kažem, 06-Beograd-842, citiram, kako kaže, otvoreni citat: "U srcu reforme sistema odbrane, zamenik načelnika Generalštaba, general-major Zdravko Ponoš. General Ponoš je autor strategije i odbrane i katalizator odbrambene reforme unutar Generalštaba. On uživa snažnu podršku predsednika Tadića i očekuje se da će biti sledeći načelnik Generalštaba". Znači, nanjušili.

Sledeća kaže, polako bre, pa nije sve u jednoj depeši, bre, knjigu čovek izdao o depešama. Ja vam dajem uvod da se pripremite, da vas ne zapljusne istina odjednom, da vam ne pozli, pošto vidim da ne znate o tome ništa, 06-Beograd-880, 2. jul 2006. godine, detaljnije objašnjava Ponoševe stavove. General Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, Ponoš je naveo izazove koji su pred njim. Izazov je da se Vojska Srbije praktično samo ukine, citiram: "Smanjenje ljudstva na 27.000, umesto postojeće 62.000, velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga", kraj citata. A onda ide i suština i najvažniji među izazovima, ponovo citiram, kao najvažnije, Ponoš je rekao: "Promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja najveći izazov", kraj citata.

Dakle, predstavnici SAD su tražili koga da stave na čelo Generalštaba, a da sve ove stvari izvrše. Nijedan časni oficir srpske vojske nije želeo u ovome da učestvuje, ali našao se onaj koji nije imao priliku da učestvuje u ratu, koji je mastiljario, išao po kursevima i došao u priliku da se uticajem spolja stavi na čelo Generalštaba i sada pogledajte paralelu sa današnjom situacijom. Oni danas ponovo, i on među njima, traže da se uticajem spolja menjaju stvari u Srbiji i to je uzrok njihovog stalnog obraćanja nekome spolja, jer oni večno misle da će neko spolja ovde da postavlja, da kadrira, da unapređuje, da smenjuje itd.

Jedan od najvećih rezultata za mene lično najvažniji i temeljni rezultat politike predsednika Vučića je taj što se više vlade ne sastavljaju u klubu "Privrednik", ni u ambasadama i ne sastavljaju ih ambasadori, ni bilo ko drugi, nego naš narod na izborima, a vi i dalje se nadajte da će neki ambasador da vas unapredi.

Idemo dalje sa depešama. Za šta ste vi dobili Oskara? Jel to Lazovićev oskar, onaj za valjanje u blatu? Nije. Za ono što je pao iz čamca pijan, jel to? Dobro. Za najbolji skok u vodu u Novom Sadu, dobro.

Pa kaže, depeša 06-Beograd-1381, 30. avgust, kaže ambasador Majkl Polt lično - traži od tadašnjeg premijera Koštunice, pa citiramo: "da podrži brzo razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje generala Ponoša za načelnika Generalštaba". Čudno je, kaže posle Koštunica, što Amerikanci kao da znaju više o Ponošu od mene, ja ga nikad nisam upoznao i slabo sam upoznat sa njegovom vojnom spremnošću. Znači, nije bitno šta kaže tvoja Vlada, nije bitno šta kaže tvoj premijer, nije bitno šta kaže tvoj predsednik, važno je šta kaže Polt, tvoj ambasador, da budeš na čelu Generalštaba. Ej, s kim ste se vi u kolo uhvatili, s kim ste se vi u kolo uhvatili, moj Miloše. Ima, ima, kako nema.

Posle toga kaže američki ambasador u depeši 07-Beograd-172, od 5. februara 2007. godine, kaže, i sad pazite, američki ambasador odbio je da komentariše proces Ponoševog imenovanja, ali je ponovio našu snažnu podršku njemu. Dakle, čovek koga je američki ambasador instalirao na čelo naše vojske, koji se posle, i sada dolazimo do njegovog mudrog političkog delovanja, zaista mudrog vidovitog, onako široko gleda i ume da predvidi stvari, pa je u sukobu između Dragana Šutanovca i Vuka Jeremića podržao Vuka Jeremića, pa ga najurili ko kofer iz Generalštaba, znači, odlično je umeo da proceni, kao vojnik, kao neko ko je učio strategiju, kao neko ko je učio raspored snaga, umeo da proceni gde su jače snage i podržao slabijeg, vizionar čovek, tako je, dakle, podržao Jeremića i onda mu nosio torbu godinama i na kraju ga je ovaj prebacio u onaj CIRF, kako se već ono zove čudo, gde je prekomandovan u CIRF, gde je zajedno s njim radio sa velikim poštenim ljudima u inostranstvu, kao što su Patrik Ho, kako se, Atlagiću, zove onaj Lozoja itd. Dakle, sve vedete koje sad čame po zatvorima širom sveta.

Na kraju, cela ova grupacija "Srbija protiv nasilja" jednog takvog vizionara, jednog sposobnog čoveka koji je svojim kvalitetima dosegao neslućene visine, dakle, time što je izdržao ratne sukobe silne na prostoru Jugoslavije tako što nije ni zanokticu pokidao, nije mu dlaka s glave pala, tako što je sklonjen, pod okriljem Generalštaba mastiljario i tražio način kako da nađe stranu podršku, da se dočepa unapređenja, a onda ga unapredili, ne unapredili, nego ga lansirali na mesto načelnika Generalštaba. Malo je bilo sve to. Da ne pričam, naravno, o svim onim stvarima, o tome kako je izgledalo ovo smanjenje vojske, ukidanje 63. padobranske, 72, ukidanje svega onoga što je ova vojska imala, što je iznela. Dakle, sve one koji su izneli rat, sve je penzionisao, sve je pošutirao, ostali su samo oni koji, kao i on, ništa nisu radili, takvima se okružio. E, onda je bilo malo to, nego da se takav jedan kadar postavi na čelo države i bude kandidat za predsednika Republike, ni manje ni više.

Tu je onda pokazao kako izgleda njegova lojalnost, lojalnost onome koga je podržao u tom sukobu Šutanovac-Jeremić, kome je nosio torbu godinama, koji ga je vukao za sobom, koji mu je hleb dao kada ga je ovaj išutirao iz Generalštaba. Dakle, bez problema, samo okrenuo stvari naopačke i rekao, meni je baš super, ja sam kao rođen za načelnika Generalštaba, odnosno za predsednika Republike i ja ću sada….

(Zdravko Ponoš: Kakve to veze ima.)

Pa i nema veze, sad si u pravu, nema veze. Svaka funkcija u ovoj zemlji, mesna zajednica, dakle, ni za to nije dostojan, tako da si apsolutno u pravu, apsolutno nema veze. Konačno si u pravu, apsolutno nema veze, potpuno je svejedno.

Onda na kraju, genijalni strateg nama priča ovde o tome kako su izbori pokradeni, kako to svi znaju i tako dalje. Oni su nedavno ovde u holu ove Skupštine imali predstavljanje izveštaja ODHIR-a, takvu komediju ova zgrada ne pamti. Tako nešto se nije dogodilo nikad, ni pre, a verujem da se neće dogoditi ni posle. Dakle, oni su čitali izveštaj tako što pročitaju rečenicu, a onda kažu, ne znači u toj rečenici ovo što smo mi pročitali, to oni tako pišu, jer kažu to je diplomatski rečnik, oni moraju tako, oni se tako izražavaju, oni tako govore. To oni tako pričaju, ali inače to znači ono što vam mi kažemo, časna Titova pionirska reč. I, tako jedna stvar, druga stvar, treća stvar i lepo su tako istumačili izveštaj ODHIR-a da on ne liči na ono što piše u izveštaju, uopšte.

Taj izveštaj koji su oni čitali, odnosno tumačili nikakve veze nema sa onim što tamo piše. Piše ono što je Ana Brnabić rekla, a oni protumačili onako kako im odgovara i izmislili, dodali ono što ne piše i rekli, mi vam garantujemo da to tako piše. Ko je bio glavni tumač? Čovek koji je diplomatsko iskustvo stekao noseći torbu Vuka Jeremića. Očigledno da se slabo stiče iskustvo nošenjem torbe, ali se ovakvim napredovanjem gde je ambicija bezgranična, a kvaliteti nikakvi dolazi u situaciju da vam ne pravi nikakav problem da vas strani ambasador gura na mesto načelnika Generalštaba.

Šta je tu pitanje i to je ključna stvar i time da završim izlaganje, a lepo vam je da slušate, hoćete još depešu ili? Ako hoćete još ima tu još depeša, samo nisam hteo da vas zamaram, sve da vam čitam. Hoćete da vam čitam ovo kako se svađao sa Šutanovcem? To vam je super, to je vama žutima interesantno pola stvari, niste imali pojma šta vam se dešava.

Šta je tu poneta? Kome je odgovoran i to je ključno pitanje, kome je odgovoran načelnik Generalštaba koga je postavio strani ambasador? Narodu, Skupštini, državi, Vladi? Ne, onome ko ga je postavio. Dakle, on je svesno prihvatio da bude odgovoran, tadašnjem američkom ambasadoru i pošto kaže, vidim da je pisao, pošto je na Tviteru vrlo vickast, a ovde nije u stanju ni da pročita ono što mu napišu, pa, kaže kako je naredio Vučić svojim poslanicima da se glupiraju, prave od sebe budale, to je izgleda pomešao nas, pošto ovaj koji sve vreme skakuće, viče i urla nije naš poslanik. Tako da to nema veze sa nama, to morate među sobom da rešite, to je vaš kolektivni partner, pa to rešavajte.

Samo želim da kažem jednu stvar niko sa ove strane nije razoružavao srpsku vojsku, niko nije ukidao od brigade, niko nije topio tenkove, strele i sve ostale stvari, niko ništa nije radio, a to Marseniću u šta ste vi ušli ja vam čestitam od srca tamo vam i je mesto. Tebi je Marseniću tamo i mesto i tebi i celoj vašoj grupi. Tamo ti je Marseniću mesto odavno sa Ponošem, sa Aidom Ćorović, sa Anom Lalić, da zajedno branite da se u Novom Sadu gradi crkva, očekujem te Marseniću da skidaš skelu kad bude skela postavljena da dođeš tamo da kažeš – ne može crkva, mora da se gradi barokna Marsenicuću. Šta ne? Vidi, ja rekoh u prošlom mandatu i eto moje za razliku od Zdravka Ponoša ja predvideo da će sve lepo da se podeli onako kako treba, svako na svoju stranu. Mi koji smo bili tamo na ovu stranu, a vi koji ste oduvek bili tamo, tamo gde vam je i mesto. Uživajte sa Ponošem, tapšite ga po glavi, to je vaš general, vaš načelnik Generalštaba i gurajte dalje.

Što se ovih ostalih pomenutih tiče i pravih lidera cele opozicije, o tome ćemo nekih narednih dana kada oni dođu na red, pa nemojte ljudi od mene očekivati da svi dođu na red odjednom, koliko sutra, bože zdravlja. Hvala vam.

Član 107. stav 1, gospodine predsedniče. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi imamo problem sa tim što je ovo bio pokušaj jedne besramne manipulacije i mislim da ste na to morali da ukažete, pre svega, građanima koji gledaju prenos.

Poslanik koji je rekao kako oni mogu da rade, a vladajuća koalicija ne može je bio šesti u sali u momentu kada je počela sednica. Sednica je kasnila 17 minuta, da budem potpuno precizan, zato što se i u ovom momentu održava poslanička grupa prijateljstva sa Azerbejdžanom, a pre toga su bili brojni odbori koji su obrađivali njihovih hiljadu amandmana i na kojima smo sedeli samo mi, a oni nisu, a sada su uvećali prisustvo za 50% u sali i sada ih je devet. Dakle, te Đilasove koalicije je sada devet zato što je došao brozovski gonič i još dvoje.

Dakle, sada ih je devet u sali i oni spočitavaju nama kako nismo došli, mi ne možemo da radimo i tako dalje, a sinoć ih je u sali ostalo pet. Dakle, ovo je takav pokušaj manipulacije, besraman pokušaj manipulacije, jer sada nas teraju da ni svojim očima ne verujemo.

Znači, tačno je ono što je on rekao i ovi ljudi koje vidite ovde ne postoje, a njih šest je u stvari 66 i zahvaljujući njima ova sednica je počela. E tako im je istina i sve drugo i to je valjda ta politika Đilasa o kojoj ste govorili, to je ta ideja valjda kako da se podvali narodu, pa će tih valjda milijardu evra prihoda koje je ostvario da kaže da nije to on ostvario, nego ostvarili ste vi građani, samo što ih ja trošim, a vi u njih možete da gledate.

Dakle, molim vas samo da reagujete u buduće na takve svari, prosto, da ogolimo tu besramnu manipulaciju, odnosno pokušaj te besramne manipulacije, da nas baš ovako na naše oči u prisustvu kamera, novinari ušli, brutalno lažu i obmanjuju. Dakle, ako je to takav pokušaj za stvari koje su ovako vidljive, šta tek mogu da rade za neke druge stvari? Hvala.

Kaže kolega – mi ne znamo da planiramo. Evo, oni zaista sjajno planiraju. Nisu bili tu sinoć, nisu tu ni jutros. Genijalan je plan. Uopšte nisu tu, ne učestvuju u radu. Poneko ponekad svrati. Da nema amandmana verovatno ni on ne bi bio tu. Jedini problem je u tome što se svaki njihov plan završi tako što milijardu i 67 miliona evra završe na Đilasovim računima.

To je problem tih njihovih planova. To je rezultat tih planova i njihovog rada. Ali, zato sa tih milijardu i 67 miliona evra vidite kako lepo možete da slažete poslaničke liste, dajete mandate, trgujete mandatima. Može do 70. mesta, može posle 70. mesta. Kad imate milijardu možete sve. Hvala.

„Telekom“ je u vreme SNS postao prava srpska kompanija koja ozbiljno i odgovorno posluje i „Telekom“ u vreme SNS ne vode ljudi koji rade za Dragana Šolaka, to je razlika velika u odnosu na taj period.

Šta je posledica toga kada „Telekom“ vode ljudi koji rade za Đilasove i Šolakove kompanije, pa to su prihodi Đilasovih firmi. Dakle, kad se sve sabere, to je od 2002. do 2022. godine milijardu evra. Vidite kako se novac građana pretače u privatne džepove. Dakle, kompletnu infrastrukturu „Telekoma“ su koristile Đilasove i Šolakove firme. Građani od toga nisu imali ništa, nisu plaćali nikakve obaveze. Postavljali su menadžment koji je rado na štetu „Telekoma“ i sada kada „Telekom“ konačno ima menadžment koji radi u interesu kompanije koja im daje plate, to je postao veliki problem.

„Telekom“ je tržišno uspeo da proširi svoj uticaj na tržištu Srbije, uspeo u tržišnoj bici da pobedi konkurenciju, a to što je konkurencija u problemima, to što konkurencija ima ogromne dugove koji sad ozbiljno opterećuju njihov rad, to je problem konkurencije koja pokušava svojim političkom krilom, u liku Đilasove liste, da ponovo dođe na čelo „Telekoma“ da nastavi da ga pljačka i razara i da od njega napravi trećerazrednu kompaniju kakva je bila u vreme kada su oni bili na vlasti. To je bitka koju ćemo da bijemo 17. decembra. Dakle, da srpske kompanije rade u korist države Srbije, a ne da srpske kompanije rade za račun tajkuna koji i ne žive u Srbiji, nego žive u Švajcarskoj, koji žive u najbogatijem kraju u Švajcarskoj i čak i u toj najbogatijem kraju kažu da nema nikog bogatijeg od Šolaka. Zato je važno da Telekom ostane pod ozbiljnim i odgovornim rukovodstvom države Srbije i to garantuje politika SNS. Hvala.

Ja neću ponavljati ono što sam već rekao, imali su građani prilike svojim očima da vide, ali od čoveka koji ne odustaje od svoje želje da brata i sina Aleksandra Vučića strpa u šaht, ne možemo očekivati da odustane od laganja o tome da ih je danas u sali bilo više od šest, tako da neću na to ni da se osvrćem.

Što se tiče ostalih, doduše, jedan poslanik mi se javio jutros da će kasniti iz Kruševca, jer su otvarali i rešavali neka pitanja azila za pse u Kruševcu i na ulazu u taj azil postoji samo jedna slika jednog čoveka iz Kruševca na kome piše „zabranjen ulaz“, jer se boje za te životinje da bi mogle da završe na jedan ružan način.

Ono što je bitno sa druge strane to je da se ja nadam da će Aleksandar Vučić prihvatiti da se njegovo ime nađe u nazivu naše liste na izborima 17. decembra, a isto tako se nadam da će Dragan Đilas konačno pokazati hrabrost jednom u životu i kandidovati se imenom i prezimenom na izborima koji dolaze, da se ne krije više iza javnih ličnosti, glumaca, sportista, više ne znam koga, dakle, da izađe lepo imenom i prezimenom, da stavi pored sebe sve primerke bivšeg režima, da se okruži lepo njima i kaže – evo, mi smo ta snaga koja će da donese dobro Srbiji, pa ko im poveruje neka glasa za to.

Dakle, da ne podvaljuje više i da nam u narednom mandatu ne spremaju, kao sad što rade u hodnicima, da ljudi, prosto, čuju, napravili su Đilasa u prirodnoj veličini od stiropora, neka lutka, pa hoće da ga unesu u salu, što naravno nije moguće po Poslovniku ove Skupštine. Nemojte Đilasa od stiropora, uvedite Đilasa od krvi i mesa ovde. Dajte da uđe pravi Đilas, da ga pitamo za prihode, da ga pitamo za firme, da nam odgovori na neka pitanja, a vi sa njegovim slikama stavljajte ih na srce, ovde, gde vam je najtoplije, to radite, to nije problem naš, a nama dajte ovo pravog da malo porazgovaramo. Valjda ima toliko hrabrosti.

Hvala.

Vrlo kratko. Dakle, naravno da nema nikakve veze s pameću ovo što čovek govori, ali jedna stvar ima smisla. Pre će Kurti napraviti listu pod svojim imenom, koliko pratilaca njegove politike danas ima na političkoj sceni upravo među ovim Đilasovim poslanicima, nego što će Dragan Đilas izaći na izbore u ovom delu Srbije pod svojim imenom, jer izgleda da čak taj takav Kurti bi imao više hrabrosti od Dragana Đilasa, da izađe sa svojim imenom i prezimenom na izbore. Zašto beži od toga? Zašto se krije? Dokle ćete da tražite zamene za njega? Dokle ćete da podvaljujete narodu? Valjda se ponosite time da vas je okupio, organizovao, sastavio na jednu listu Dragan Đilas? Valjda se ponosite liderom, najboljim među vama?

Ubedite ga, zamolite ga, apelujte da konačno stavi svoje cenjeno ime, toliko puta poštovano među srpskim narodom i građanima Srbije u naziv liste na narednim izborima, da se konačno građani i o Đilasu izjasne na odgovarajući način, a ne opet da tražite nekoga iza koga ćete da se sakrijete, a onda ovde skakućete po sali i pravite cirkus po hodnicima.

Dakle, Đilas ne od stiropora, još jednom kažem, nego od krvi i mesa, pravi, lično Dragan Đilas konačno se kandiduje da bude poslanik, da uđe ovde, da sedne u ovu klupu, da vidi kako izgleda ili izgleda da je i on svestan da kontrole besa nisu dale nikakav efekat, da ne bi mogao da sluša ni jednu reč ružnu o sebi, a njegove pretnje da će da se osveti kad-tad, ovde niko ne bi ozbiljno ni shvatio, pa bi onda ovde doživljavao nervne slomove, ali kakav je to onda čovek koga vi pratite? Hvala.

Hajde pročitajte datum sa te novčanice. Ta novčanica koju ste štampali ima datum, svaka novčanica ima datum kada je puštena štampu. Pročitajte datum.

(Srđan Milivojević: Vučić štampao.)

Koja godina? Koje godine je bila hiper inflacija? Koje godine je Vučić postao ministar? Ajde pročitajte godinu. Na svemu tome piše datum. Pročitajte godinu.

(Srđan Milivojević: Tad je je Vučić bio na vlasti.)

Odlično, pročitajte datum. Koje godine je Avramović imao program?

(Srđan Milivojević: Ovo ste uradili Srbiji.)

Da li vi razlikujete 1993. i 1997. godinu? Da li vama nešto znači 1993. i 1997. godina? Pogledajte ove podvale. On namerno podvali, nešto što je bilo 1991, 1992, 1993. godine i kaže to je bilo kada je Vučić bio na vlasti 1997. godine. Nikakve veze jedno s drugim nema. Apsolutno nikakve veze jedno s drugim nema i laže, brutalno laže građane Srbije.

Pogledajte kakvo je to ponižavanje naroda. Kao što ih je ponižavao jutros kada je tvrdio kako su oni svi bili u sali, a bilo ih šest, tako i sada ponižava, tako što im pokazuje novčanice na kojima postoji datum koji neće da pročita. Zašto? Zato što će se pokazati koliko laže. Pogledajte vi kakve su to podvale, kakve su to manipulacije.

Neće da kaže još jednu stvar, da su te novčanice iz perioda kada je Zoran Đinđić sa Slobodanom Miloševićem pregovarao da bude premijer. Nisu se dogovorili, pa su samo Slobodan Radulović i Đukić ušli u tadašnju Vladu Mirka Marjanovića. To su vam te godine, zato neće da pročita datum da ne bi smo onda pričali bukvalno samo o tom periodu.

Ja bih da pričam o budućnosti, a to je ono što nas čeka. Prva bliska budućnost ove godine su izbori 17. decembra. Faktički, imamo sledeće nedelje raspisivanje, gde ćemo moći da se odlučimo da li ćemo da pričamo o 2026, 2028. i 2030. godini ili ćete ovakve ljude da tražite da lažu o devedesetima, da lažu i izmišljaju o stvarima, da lažu i izmišljaju o svemu o čemu govore i da to bude jedina priča.

To je poenta i to je izbor ili lista Aleksandra Vučića ili lista lažova Dragana Đilasa koja okuplja ovde, jer ne sme sam da dođe, pa ga donose u kartonu i u stiroporu. Ili to ili ovako.

Pročitajte datum. Samo pročitajte datum. Ajde pročitajte datum da vidimo ko je bio. Ajde da vidimo ko je bio. Šta ste vi sveštenik postali. Ovo je neki obred egzorcizma. Ja za ovo nisam nadležan. Dajte Slavicu Đukić da pogleda ovo. Hvala vam.

Dakle, ponovo podvala i ja samo ne znam dokle misle da funkcionišu na ovaj način. Dakle, oni će sada vas da ubede da onaj ko je rođen 1978. godine, 2000. godine, 2001. godine, 2002. godine, 2003. godine nije bio punoletan. On možda nije imao poslovnu sposobnost, možda je imao staratelja, ali je bio punoletan.

Drugo, ti o kojima pričate su nastali, kažete devedesetih, kao deo surčinskog klana, bar je to istraga pokazala, pa su se razdvojili 2000, posle 2000. godine, kada su se dogovarali kako će i kome da pomognu da dođu na vlast, kada je sastanak bio između Đinđića i Legije, o čemu je pisao Bujošević u svojoj knjizi, da li je tako, a onda su se dogovorili da trebaju da asfaltiraju po Srbiji, sve ostalo Surčinci, a ovi su odvojili pa nastavili svoje, Zemunci. Kakve to sada veze ima sa tim periodom o kome pričate? Nikakve.

Znate šta ni ti Surčinci nisu mogli da sanjaju? Da imaju prihode kao firme Dragana Đilasa, jer ove prihode koje je Dragan Đilas ostvario, to ni u kriminalu ne može da se ostvari.

Dakle, 2002. godine Dragan Đilas ostvaruje milion i 318 evra prihoda, pa godine 2003. milion i 960 hiljada evra prihoda, a onda 2004. godine postaje direktor ove Nacionalne kancelarije predsednika Republike i odjednom postaje mnogo sposobniji nego do tada, pa ostvaruje prihod od šest miliona evra.

Dakle, tri puta više, 300% više u odnosu na prethodnu godinu, a onda 2005. godine pošto se već ustalio 32 miliona.

Dakle, sa šest na 32 ili sa milion i 300 tri godine ranije na 32. Godine 2006. 54 miliona evra. Godine 2007. 87 miliona evra. Godine 2008. 79 miliona evra.

Ja samo kažem, počeo je od milion i 318. Ovo ni zemunski klan nije mogao da sanja, a pripravnik za Đilasa iz Trstenika, dakle on kad poraste biće Đilas, pa je vežbao sa tastom kako da postane Đilas, pa je 650 hiljada evra skinuo kroz onu, kako se zove, nevladinu organizaciju za popravljanje resursa građana Trstenika. Kom građaninu Trstenika je popravio resurse osim sebi i tastu? Da li ima treći? Samo njih dvojica.

Prema tome, ako ne znate šta da kažete o amandmanu koji ste podneli i na temu koja je tačka dnevnog reda, hajde bar ćutite. Nemojte da nas vraćate u priče da nam vi pričate kao što su nam bake pričale priče i bajke pred spavanje, da nam vi pričate vaše viđenje devedesetih godina. Ko ste vi da vi nama predstavljate autoritet za priču iz devedesetih godina? Koji ste vi autoritet? Niste autoritet nikakav ni meni, ni većini, nikakav autoritet. Možete da budete autoritet tim oko vas, ali vidim da ni njima niste autoritet.

Niste vi pozvani ovde da vi nama prepričavate istoriju onako kako je vi vidite, nego ste podneli amandman pa ga branite, ako umete da ga branite. Ako ne umete da ga branite nego hvatate u letu šlagvorte iz govora poslanika od jutros, onda bolje ćutite. Nemojte da brukate sebe, a nama da oduzimate vreme da slušamo gluposti celo pre podne.

Prosto nekoliko stvari. Juče kada sam izašao iz sale je imao potrebu poslanik koji me je sada pozvao da mu odgovaram, kada sam bio van sale on mi je govorio. Sada me je pozvao da mu odgovorim, ali je on salu napustio.

Dakle, junak koji beži sa megdana svaki put kada ga traži zaista i ne zaslužuje nikakvu reakciju, a sada radite vi ono zbog čega ste tražili da reaguje Orlić malopre, a izgleda da stvarno te terapeutske moći imaju samo ograničen domet i da ne mogu da pomognu da se ljudi potpuno smire i shvate gde su.

Ali, u kontekstu svega ovoga što je rečeno i saglasan sam sa tim da se vratimo na tačku dnevnog reda, neću ni na koji način replicirati osobi koja nije u sali. Hvala.