Nije član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Birali smo Glavni odbor pre par nedelja i nije član Glavnog odbora. Ali, kad je sve slagao danas, nije problem ni ovo da slaže. To nije ništa novo.

Ono što sam želeo da primetim je da smo mi danas, gospodine Orliću, imali prilike da vidimo kako funkcioniše ovo. Hajde da se vratimo, samo da vidimo genezu ovoga što smo danas videli, ja ne znam ni kako bih nazvao a da ostanem pristojan i u okviru onoga što je Poslovnik Narodne skupštine.

Dakle, krenuli smo tako što je poslanik krenuo sa jutarnjim lažima, da ih je ovde u sali valjda 60, 90 a ne šest, pa je onda samo pojačavao, pojačavao, pojačavao i imali smo kulminaciju sa tim što je rekao da je neko u Srbiji, odnosno da smo mi pravili vatromet kad je ubijena Milica Rakić. To je izgovorio ovaj čovek.

Pošto je sad valjda shvatio, ili mu je neko rekao, ili mu je došlo… Evo, sad nastavlja sa tim. Neko mu je šapnuo da je to mnogo glupo i da je to strašno što je rekao i sada već ima polako reteriranje i smiriće se on negde do predveče i nekako ćemo završiti ovu sednicu.

Ono što je najinteresantnije, kada je bila tema Kosova, oni su pričali o medijima, sada kad su tema mediji, oni pričaju o Kosovu. Puna im usta medija, puna im usta priče o tome, non-stop pričaju o stanju u medijima, oni bi sve drugačije i vidimo da oni danas nemaju apsolutno nikakvu ideju čak ni o tome. Oni nisu u stanju da govore čak ni o toj temi. A traže podršku građana da menjaju Srbiju. Oni ne bi bili u stanju da promene ništa, jer i ne znaju ništa. Mi smo danas trebali da čujemo te planove koji će se realizovati posle 17-og. Čuli smo da hoće da nas strpaju u zatvore, da ćemo da igramo fudbal Zabela - Sremska Mitrovica itd. Ja samo vidim da će ovde biti za dve ekipe između "Laza Lazarević" - "Topaonica" sa one strane. Meni se čini da ćemo to imati pre prilike da vidimo i pre 17-og i posle 17. decembra nego što ćemo gledati fudbal Zabela - Mitrovica. Hvala.

Vidite, jako je zanimljivo i to je paradoks koji gledamo tokom celog mandata.

Ja sam, doduše, imao priliku da takvom paradoksu prisustvujem i u studiju RTS-a, da na javnoj frekveniciji pričaju o tome kako ne mogu na javnu frekvenciju i kako je to sve nešto zatvoreno za njih u momentu dok su na javnoj frekvenciji ili na javnom servisu pričaju kako ne mogu ni na javni servis itd. To je prosto neverovatno, ali ima jedna druga stvar koja je interesantna. Vidite, godinu dana su u parlamentu. Godinu dana pričaju iste ove priče koje ste imali prilike da čujete i sada. Bukvalno sve isto slušamo od prvog dana, od prvog minuta, od prvog govora i sve je isto, jer kao što vidite, njihovi argumenti i nisu vezani za današnjicu, njihovi argumenti su nešto vezani za 1998, 1996, 1992, 1993. godinu, ali naravno to je sve falsifikovano, izmišljeno, pomešano itd.

Šta je to njima donelo? Objavi se istraživanje javnog mnjenja, to izgleda kao svedočanstva nekih od njih, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri, jedan, dva, tri i zato svi zajedno moraju da prave jednu mega koaliciju, predvođenu, naravno, Draganom Đilasom, ne bi li tako napravili nekakav rezultat.

Prema tome, očigledno je da nekim ljudima ne pomaže ni nacionalna frekvencija da steknu poverenje ovih građana Srbije koji imaju pravo glasa ovde, da ubede ljude da imaju nekakav program, da ubede ljude da su oni baš ti koji bi trebalo da vode Srbiju u nekom narednom periodu. Dakle, ne da im ne mogu pomoći ove komercijalne televizije, ne da im pomoći N1 i NovaS, koje su bukvalno njihovi alati u političkoj borbi, nego im ne mogu pomoći ni Javni servis, koji pušta, evo ceo dan pričaju, godinu dana pričaju i nikakvog efekta nema. I to najbolje pokazuje da nije samo do frekvencije, nego do onoga ko na frekvenciji boravi. Hvala.

Evo, vidite, danas ceo dan to slušamo.

Dakle, vrlo jednostavnim klikom na računaru možete da proverite jesam li ili nisam bio u opoziciji, tako da to stvarno nikom ne predstavlja problem. Odete vidite, recimo, mandat Skupštine Vojvodine, kad sam bio poslanik, koliko sam bio poslanik, bio poslanik opozicije. Neki tu koji sede sa vama to vrlo dobro znaju. Ali, koga to briga. Uzme da urla, viče – ti si bio ovo, ti si bio ono itd. Ali, ne radi on to zato. Sad ću da vam objasnim šta se tu dešava. Njemu treba sirotom da na nekome gradi ono neko svoje jadno ime, pošto niko živi ne zna ko je. Kaže prošli put, hajde što ne razlikuje dva reči – zaklinjati i proklinjati, pa kaže majke kunu svoju decu. Majke ne kunu, nego zaklinju. Nemoj nikad da budeš kao Milenko Jovanov.

Ali, sa druge strane, kad majci kažeš – budi kao Parandilović, dete pita ko? To je poenta. I onda šta uradi? Napravi video klip i onda ga emituje do zla boga, evo kako sam ja rekao Milenku Jovanovu.

Apsolutno sam srećan što jednom mladom, ali netalentovanom čoveku, koji želi da postane političar, kome je ova stranka već pomogla tako što je došao u Beograd, dobio posao, dobio stan i sve ostalo, daje mogućnost da se dalje pokaže, da dalje napreduje i jedino da ga zamolim, i to mislim da bi stvarno bilo do kraja pametno da uradi, to je da promeni one šahofske figure na svom amblemu, jer ga zaista ljudi ne prepoznaju kada stavi kraljicu, kralja i laufera, da stavi skakača. Tada će apsolutno ljudi čim vide skakača imati bolju asocijaciju na njega i znati o kome se radi. Hvala.

Vidite, već danima od ovih ljudi dobijamo jednu te istu poruku, a to je 17. decembar se bliži mi treba da se pakujemo, neko će u zatvor, neko će ovamo, neko će onamo, u glavnom sa vlasti odlazimo, jel tako?

Ko nam to govori? Dakle, sve ove poslaničke grupe Đilasove, svi ovi poslanici Đilasovi i onda danas se pojavi informacija da je njihovu poslaničku grupu napustila jedna poslanica. Znači, nama danima prete ljudi koji će da, kažu, pobede na izborima, a koji nisu u stanju da sačuvaju ni ono što imaju, a ne da osvoje ono što nemaju.

Ne znam, gospodine Orliću, da li ste dobili, verovatno da je Skupština dobila tu informaciju. Dakle, taj poslanički klub više nema pet, odnosno osam nego sedam poslanika. Prema tome, eto toliko su ubedljivi u svojim argumentima, toliko su uverljivi, toliko im ljudi veruju, toliko su uspeli da argumentovano učvrste svoju poziciju da i oni koji su do juče bili sa njima od danas više nisu.

Šta više tu reći? Još jednom samo da zamolim i još jednom pozovem, apelujem da svako od njih, pre nego što kaže ili nakon što kaže da će se 17. decembra desiti promene, da oni dolaze na vlast, garantuje to svojom političkom karijerom i kaže - ako se to ne bude desilo, ja se više politikom neću baviti, ali to nećete čuti zato što oni jednostavno ne misle da su ikada oni problem. Problem je narod koji ih ne prepoznaje. Problem su mediji. Problem su podzemne vode, Jehovini svedoci, svi su problem, samo oni sebe vide kao genijalce koje, eto, narod nikako da razume. To je problem koji, kažem, evo, da prevaziđemo da bismo imali jednu zdraviju opoziciju u budućnosti… Hajde lepo sada ubuduće svako ko kaže da će biti promene vlasti 17. decembra da najavi svoje povlačenje iz politike ako se to ne desi. Ništa više i ništa manje od toga. Samo garantujte svojom političkom karijerom, svojim mestom u politici. Kažete - ja sam nesposoban, imali smo podršku, koji je danas datum, više sam se i pogubio, 25. oktobra smo imali podršku da promenimo vlast, posle smo tu podršku izgubili, nismo uspeli, ja sam bio taj koji je govorio javno u ime te koalicije, ja se pojavljivao, ja treba da se sklonim, neka dođe neko bolji. Evo, samo to uradite, garantujte rezultat ljudima koji vas podržavaju, garantujte svojim karijerama rezultat i promenu vlasti. Svi, bilo ko od vas.

(Srđan Milivojević: Vreme.)

Imam od grupe. Nemojte da brinete.

Dakle, nemojte pričati neko drugi će ne znam ni ja šta će. Ne, vi koji tvrdite da 100% ide promena vlasti. Kažete - ako to se ne desi, ja svoju karijeru završavam. Tačka. Kraj. Nađite nekog drugog da bude predsednik stranke, lider, skakač, sve ono šta ste već. Izaberite.

Prema tome, jednostavno, samo da vidim ko je prvi taj među vama koji će to da uradi. U javnom smo prenosu, stenogrami se vode, imaćemo dokaz, pozivam vas da vidim ko je taj koji ima najviše hrabrosti koji će ovo što sam sada rekao da garantuje, a to da pretite, pa nismo mi Štefica Cvek, niti je ovo film "U raljama života" pa da nam ponavljate jedno te isto iz dana u dan i da mi očekujemo ne znam ni ja šta, a jednako ste uspešni kao i Bata Živojinović u toj sceni. Hvala.

Kad, gospodine Aleksiću? Dajte neki datum. Jel to 17. decembar? Jel garantujete svojom karijerom napuštate politiku ako se to ne desi 18. decembra već? Ne. A što? Hajde? Ne, odustaje. Dobro. Neće da garantuje. E, toliko su oni uvereni u svoju pobedu. Evo, građani Srbije da vide koliko ste vi uvereni u svoju pobedu? To vam je ista priča kada nam priča ovde i preti kako će on da oduzima, da konfiskuje, da ne znam ni ja šta, pa vratite novac Nacionalnoj službi za zapošljavanje, da biste to radili, da biste tako pretili morate da budete čisti. Dakle, vratite ono što je uzela nevladina organizacija, kako ono beše, za razvoj, za unapređenje resursa građana Trstenika, a građani koji su se unapredili on i tast, nema treće. Samo LJubiša i Miki, oni su se unapredili, ostali su ostali neunapređeni. Dakle, njihove resurse su unapredili, a ostalima su resursi izgleda bili dobri i nije bilo potrebe za unapređenje.

Tako da, lepo vi to vratite, tih 650 hiljada evra, ja znam da ste vi pripravnik za Đilasa, ali sitno vam je to. Dakle, jednog dana možda, onaj je do milijarde dogurao. Dakle, da vi to lepo vratite, da vi pokažete primerom kako se to radi, e onda ćete moći da pretite drugima, da tražite od drugih, da najavljujete ne znam ni ja šta. Do tada da nam lopuže drže predavanja o poštenju, pa stvarno ne ide.

Ne zna on, danas ceo dan je nešto u slaboj formi, neke informacije prima samo na pola, ali dobro.

Da čujem ja to 17. decembra. Jel to 17. decembra će da se desi? Ja nisam vama rekao, ne čekajte polako, samo polako, ja nisam rekao da se vi nama ovde zaklinjete u cvet i u med da će jednog dana kad dođe naša vlast mi ćemo onda ovo, a ako ne bude to mi ćemo da odemo.

Ne, ne, ja vas pitam – da li će 17.12. doći do promena u Srbiji i da li se zaklinjete da ćete napustiti politiku ako do promena ne dođe? Jednostavno, da, ne. Da li će 17.12. se desiti ono što govorite već tri dana, non stop, svaki dan – gotovi ste, padate, dolazi do promena, dolazi sveže, dolazi lepo, dolazi svetlo, tama nestaje, pobeđuje dobro, odlazi zlo. Sve ste to pričali. Ja vas sada samo pitam i molim vas da to garantujete svojom karijerom. Samo da kažete – ako se to ne desi ja ću zato što sam obmanjivao svoje birače, što sam nesposoban da pobedim najgoru vlast u istoriji civilizacije, jer nas tako doživljavate, što sam nesposoban da napravim stranku jaču od SNS, napustiti politiku jer mi tu nije mesto, šta ću ja tako nesposoban, samo smetam promenama. Ne, nego ćete vi da ostanete i dalje da smetate promenama.

Zato ja i ne želim da vi podnesete ostavku, ali evo čisto test jedan dajem da vidimo koliko vi stvarno verujete u to, da li vi stvarno verujete u to da će doći do promena i da sve ono što imate poslaničke mandate, sve čime raspolažete, stavite na taj tas da kažete ako se to ne desi evo mi napuštamo. Ja koliko vidim niko od vas to neće i to pokazuje koliko vi sami verujete u to da će do promena doći.

Prema tome, dragi moja naprednjaci, mi imamo težak zadatak. Svi su se ujedinili protiv nas i levi i desni, a da ih pobedimo nikad ubedljivije, a onda ćemo da vidimo ko će od njih da nam preti u naredne četiri godine. Hvala.

Naravno da neću. Sa vama ne bih ni ovde sedeo da ne moram. Ne bih isti vazduh sa vama disao da ne moram. Dakle, nije to ništa sporno. Tako da nema potrebe da vam se zaklinjem, a ni od vas nisam čuo da se ćete karijerom da garantujete pobedu na izborima 17. decembra. Nema, niko to neće da kaže. Evo do kraja dana niko to neće reći. Niko neće reći ja neću biti poslanik.

Gospodine ministre, mislim da bi „Telekom“ morao kada već o njemu govorimo, jednu stvar da uvede. Vidite, mora da se uvede pravilo da onaj ko je radio na visokim pozicijama u „Telekomu“ ne može posle da radi na tako visokim pozicijama u nekim drugim privatnim kompanijama.

Ja ću na jednom primeru iz Niša da pokažem šta može da vam se desi. Vidite, za vreme jedne vlasti u Nišu budete direktor vrtića, onda se vlast promeni, onda napravite privatni vrtić i onda pumpate u taj privatni vrtić malo pare itd. Možemo posle pričati i o ciframa, ako vas zanima, da vidite razmere toga. Prosto ta zabrana obavljanja konkurentskih delatnosti mora da postoji i u „Telekomu“, ali i na svim nivoima, od lokala pa do pokrajine, dakle, svugde da se to uvede, jer ne možete na državnim jaslama graditi privatne biznise, a onda još glumiti opoziciju time što ćete svoj rad i sve drugo finansirati iz budžeta lokalnih samouprava itd. ne ide to, ne biva. Ili ste jedno ili ste drugo. Nema pola riba pola devojka, neko danas reče.

Prema tome, vidimo to i kada je „Telekom“ u pitanju, ali i za druge organe državne vlasti od ustanova, preko javnih preduzeća i lokalnih samouprava i pokrajine. Hvala.

Kako da budem zaštićeni svedok, kada ste mi odali identitet? Ali, hajde. U svakom slučaju, vidite vi šta oni rade. Ima druga stvar ovde. Pogledajte vi koliko oni veruju u svoju pobedu. Dakle, oni kažu, danas nam je govorio ceo dan – 17-og su promene. Oni menjaju vlast. Jel tako bilo? To ste svi čuli. Mi danas raspravljamo o zakonima, sutra, ako bog da, da usvojimo sve ove zakone. On umesto da kaže, pošto je uveren u svoju pobedu – dragi građani, 18. decembra idemo na verifikaciju mandata, 19-og do kraja godine svi ovi zakoni će biti poništeni, on poziva narod da piše peticiju. Pa šta će peticija, ako ćete da pobedite na izborima?

Dakle, ako izlazite na izbore da pobedite i garantujete da će biti pobeda, šta će vam peticija? Jel tako? Dakle, imate podršku građana, pobeđujete na izborima, odmah od 18-og krećete u verifikaciju mandata, do kraja godine pravite Vladu, poništavate sve zakone.

Ne verujete ni sami u ono što pričate. Vi ne verujete u to da će doći do promene. Ne verujete. I zato pravite ove igrice, da vam mi obećavamo ovo, ono. Ja vam ništa ne tražim, obećavam. Ja samo kažem da se zaklinjete. Ko vam traži da se zakunete? Ja vam tražim samo da kažete javnosti, građanima da se obratite, vašim pristalicama – evo ja, ime i prezime, ako ovo sve što govorim se ne desi 17-og, više se neću baviti politikom. Ništa više od toga. Što je to toliko strašno?

Šta? Evo ja ću da kažem. Ako SNS ne pobedi, to će biti moja velika odgovornost, jer sam bio dosta medijski eksploatisan, bio na čelu poslaničke grupe i neću se baviti više politikom. Evo, jel okej?

Hajde, sada da čujem vas. Hajde sada da čujem vas. Pa ja sam to i rekao da se snimi. Ja sam to i rekao zbog stenograma. A ja sada pozivam da uradite isto i vi. Da dođe umesto mene neko drugi, neko sposobniji, neko pametniji, neko ko će više da se bori protiv vas, bolje da se bori protiv vas, ja onda to nisam uspeo, nisam znao i gotova stvar. Idem u političku penziju. Ali, hajte vi, ajde neko od vas, ajde samo jedan. Niko.

Uzmite stenograme, pa vidite da ja ničiju porodicu nisam ni spomenuo. Ja sam se obratio ministru i pričao o tome da mora da se uvede pravilo konkurencije. A sad, da li se neko prepoznao, to stvarno nije moj problem. Stvarno možemo da pričamo i o ciframa, da vidite kako to funkcioniše i šta se tu dešava.

Međutim, interesantna mi je ova peticija na koju su pozvali. Između ostalog, potpisnik peticije, gospodine ministre, koja bi trebalo da vas ubedi u to da treba da odustanemo od svega ovoga, pod rednim brojem 2733, piše Ante Pavelić, NDH. Eto, toliko vam je ta peticija merodavna, toliko vam je to ozbiljno i toliko to izgleda, kako bih rekao, toliko ima težinu i argumentaciju u političkom i svakom drugom životu. Imao sam posla sa neozbiljnim ljudima koji su danas imali priliku da pokažu, u predvečerje izbora, samo što kampanja nije počela, imali su priliku da pokažu kako bi oni uredili medijsku sferu, šta bi oni uradili, kako bi to izgledalo. Nit su to uradili, pričaju neke gluposti, izmišljaju stvari vezano za neke prethodne periode i evo sada pozivaju se na peticiju koju je potpisao pod rednim brojem 2733. Ante Pavelić lično. Dakle, neka im je na čast. Hvala.

Javio sam se po amandmanu, pošto nemam pravo na repliku. Niko me nije ni spomenuo, ni mene, ni stranku, ali kada je već tema amandmana sistem koji je danas pušten u rad, onda je red da se kaže šta je tamo bilo i šta se desilo.

Ne znam što je to prećutano? Šta je rekao Igor Jurić. Citiram - samo moj tim može da priča o tome šta je prolazio, koga smo vukli za rukav da bi sve ovo bilo. Predsednik Vučić je podržao naš rad i bio najzaslužniji za ovo što smo učinili.

Što ste to prećutali? Što je to prećutano? Teško je reći hvala predsedniku Republike na nečemu što i sama podržavam i što je dobro i što je on izgurao…

(Tatjana Manojlović: Kako tačno je on izgurao? Šta je gurao?)

Pitajte Igora Jurića. Za sve što treba da pitate, pitajte Igora Jurića. Ja sam citirao.

Da li znate šta znači citat? Citat znači kada pročitate nečije reči koje nisu vaše. Ja sam citirao reči Igora Jurića koji se zahvalio predsedniku Republike koji je, kaže, sve ovo izgurao.

Sada, vi što vam nije jasno, odete i pitate gospodina Igora Jurića. Da li je jasno?

(Tatjana Manojlović: Vi ste počeli da ličite na predsednika Vučića.)

Da li ličim na predsendika Vučića, zadržaću za sebe na komentar na šta vi ličite, ali u svakom slučaju ono što jeste poenta to je…

(Tatjana Manojlović: To je veliki problem i postoje stručnjaci za to. To je krađa identiteta.)

Gospođo, kada mi bude trebala ta vrsta pomoći, ja se svakako neću obratiti vama, jer da možete da pomognete, pomogli bi sebi.

U svakom slučaju, ako je to već rekao Igor Jurić i ako ste već to citirali, trebali ste da citirate do kraja, a ako ste pričali o tome, trebalo je da kažete do kraja onako kako je Igor Jurić rekao, gde se zahvalio predsedniku Republike. Ne znam zašto ste to propustili i ne znam šta ste time hteli da postignete?

Hvala.

E, hajde sad odgovori, majčin sine. Niti sam šta rekao od ovoga, niti sam pomislio. Branim neodbranjivo. Nisam ništa ni branio. Hajdemo ponovo.

Moje pitanje je samo bilo – zašto ste propustili da kažete ono što je rekao sam Igor Jurić? Vi kažete da ste bili njegova saradnica, i ja to znam, nije to ništa sporno.

Drugo, ja nisam rekao šta su napisali neki mediji, ja nisam rekao da sam to pročitao na internetu. Ja sam rekao da je to on sam danas izgovorio. Eno vam u vašim novinama „Danas“, njima valjda verujete. Odete na njihov portal sada i vidite, gde se Igor Jurić zahvaljuje predsedniku Vučiću za sve što je uradio za ovo.

Moram zbog gledalaca, kaže – ima pravo. Nisam ja rekao ni da ima pravo, ni da nema pravo, ja sam samo pitao zašto je taj deo prećutan, pošto je predstavljeno, naravno, da je to sve palo s Marsa niotkuda, pa su onda predstavnici Vlade rekli da je Vlada finansirala, da je MIT radio, da je MUP 600 procedura uskladilo da bi to moglo da funkcioniše itd, a da se sam Igor Jurić, koji valjda najbolje zna ko mu je pomogao, a ko nije, zahvalio predsedniku Republike. Ali, to ne sme da se kaže, ne sme da se izgovori, nego sve mora da se nekako izokrene i ništa ne sme da se kaže pozitivno o Aleksandru Vučiću, čak ni kad to kažu ljudi koji su završili nešto u čemu su oni sami učestvovali, što su sami podržavali i danas podržavaju i danas misle da je to dobro, ali ne mogu da prevale preko usta. Ma ne treba ni da prevale preko usta nego samo da kažu – evo, i predsednik je učestvovao u tome, svaka mu čast, ništa više od toga, ali nema šanse.

To već postaje stvarno patologija, to već nije ni politika. Ta mržnja, to je zaista neobjašnjivo. I onda kaže – ja spočitavam, ja branim. Niti sam rekao to, niti sam to izgovorio. Rekao sam, kao što sam i sada rekao, jednostavno samo rečenicu – zašto je prećutano, sve drugo je rečeno, samo je to prećutano. A, evo, još jednom kažem da se gospodin Jurić zahvalio, koji je osmislio sve, da je država sve isfinasirala, a da se on sam zahvalio predsedniku Vučiću. I što vas to boli?

Onda smo se dogovorili, svima je sve potaman i odlično je što sistem već počinje da funkcioniše. Hvala.

Da, ja sam to rekao, ali vidim da niko od vas neće da se usudi tako isto da kaže i taj deo mi apsolutno nije jasan. Jel ste vi uvereni u pobedu ili niste?

Dakle, ja sam uveren u pobedu Srpske napredne stranke, a ako do toga ne dođe i ja moram da snosim odgovornost kao neko je bio medijski i te kako prisutan i u tom kontekstu to mislim i da uradim.

Sad ja vas pitam evo, bilo kod od vas samo da ustane da kaže evo i ja se priključujem, a nećete to čuti. Nećete to čuti zato što oni jednostavno nemaju nikakvu želju da urade nešto da postignu nešto, nego je njima bitno to da budu prisutni zbog svog prisustva. Znači, ni zbog čega drugog. Hajde, evo, ja sam rekao i ponovio i rekao sve u redu, evo, sad recite vi, a pošto vi niste ni Vučić ni ja i pošto vi držite do svoje reči, vi nećete kako ste izmislili maločas, izneveriti to, pošto smo mi eto skloni tome, vi ste za razliku od nas jedna moralna gromada i vi ćete svoju reč naravno sprovesti u delo bez ikakvih problema.

Hajde, vi onda ponovite moje reči dakle, ja Srđan Milivojević ukoliko stranka ili koalicija na čijoj listi budem bio ili koju podržavam ne bude pobedila na izborima 17.12., ja napuštam politiku. Šta je to teško reći? Hajde, izvolite, evo, dao sam vam osnov za repliku, dakle, evo, spominjem vas ponovo Srđan Milivojević da to kaže da dobije repliku dakle, da izgovori tu jednu jednostavnu rečenicu i da se na taj način obrati svojim biračima i kaže – ja sam ljudi uveren u pobedu, mi pobeđujemo 100% pa. Nemoj da mi prebiraš sad po tim slikama i sličicama, to sam već pričao šta radiš sa tim i kako se igraš? Tako da nije ništa sporno. Samo reci i sada će da mi kaže – ti si pre osam godina rekao ne znam ni ja šta. Jesam sve sam potpisao, znate šta nikada nisam rekao, da Vučićev i brat i sin završe u šahtu kao Gadafi. To nikada nisam rekao, to nikada nisam rekao, to nikada nisam poželeo, to nikada nisam pomislio da bilo čiji brat i sin završe u šaktu kao Gadafi.

Tako da, to je ta razlika verujem da ne razumeš, ali evo, tu jednu jednostavnu rečenicu, ja Srđan Milivojević neću biti u politici ako ne budemo pobedili na tim izborima i druga stvar, obmanjivao sam i pretio ovim ljudima ovde tri dana, bez ikakvog osnova.

Hvala.

Nema gospodine Orliću, džaba moje nastojanje, džaba moj trud, čuli ste gomilu nebuloza, svašta smo čuli, svašta izmislio samo da ne kaže tu jednu jedinu rečenicu. Evo ja se neću baviti politikom ako ova koalicija Đilasova ne pobedi na izborima.

Dakle, samo kažem, zašto ste onda, ako već ne verujete da je to moguće, zašto ste nam pretili tri dana? Evo i sada pričate o svedocima saradnicima, ako stvarno mislite da ćete među nama da tražite svedoke saradnike od 18. decembra, obećajte da smo nećete biti u politici ako se to ne desi. Samo to. I da se onda za razliku od nas, evo mi smo najgori na svetu i Vučić i ja, a vi tako divni ćete se toga držati, ja sam u to siguran. Samo sam to rekao, ništa više ni jednu jedinu reč preko, niti sam ulazio u to šta ste radili, gde se radili, ništa mi nije tema samo to da kada već pretite tri dana, tri dana te pretnje slušamo, samo kažete – ako ne budem došao u tu situaciju, ja preuzimam odgovornost napuštam politiku. Ali nećete to reći.

Odustajem od toga da to više i zahtevam pošto očigledno gubimo vreme na to, pa da se vratimo na tačku dnevnog reda i na amandmane.

Poštovana potpredsednice Paunović, pošto je rečeno kako mi ne odgovaramo zato što nemamo argumenata, ne, nego mi prosto vidimo da gospođa Slavica Đukić Dejanović pažljivo sluša svako izlaganje i prosto ne želimo da remetimo proces koji je u toku. Hvala.