| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Uvaženi predsedniče Skupštine, gospođo ministarke, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo govorimo na ovom dnevnom redu o 30 tačaka dnevnog reda, gde imamo 12 zakona. Sedimo u ovom parlamentu već dva meseca, slušamo različite priče kako je danas i juče objedinjena rasprava, a mi smo skoro dva meseca ovde potrošili uvaženi građani Republike Srbije da slušamo i da gledamo kako neko jednu ogromnu tragediju koja se desila u Srbiji prosto politizuje do iznemoglosti.
Danas kada imamo objedinjenu raspravu o zakonima i odlukama koje čekaju više meseci da budu usvojene, onda je to problem. Ono na šta bih hteo da se osvrnem u vremenu koje imam, a želim da ostavim vreme i svojim kolegama iz poslaničke grupe jesu dve stvari.
Najpre, govori se kako se danas zadužujemo i kako klizimo ka dužničkom ropstvu, a sa druge strane se kritikuju izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida konverzija i koji bi u stvari trebao da pospeši punjenje budžeta, kako lokalnih, tako i republičkog budžeta.
Ali, kada se govori oko zaduživanja, a pre svega država Srbija se zadužuje samo za investicije, ja bih pomenuo nešto što moje kolege nisu danas spomenule, a tiče se davanja saglasnosti za zaduženje EPS-a za nekih 49 miliona evra, a taj novac će se upotrebiti da se u centralnoj Šumadiji, a to su seoska područja Topole, Rače, Kragujevca i područja gradova Kraljeva i Niša, reši pitanje niskonaponske mreže.
Juče smo bili svedoci nevremena, a i prethodnih meseci i kada imamo vremenske nepogode, prvo što strada to je nisko-naponska mreža na seoskom području i da bi tim ljudima omogućili da imaju normalno snabdevanje kao u drugim velikim gradovima, bitno je da se ova stavka realizuje i da mi već u naredne dve godine imamo betonske stubove i kabliranu nisko-naponsku mrežu na seoskom području u centralnoj Šumadiji i kako rekoh na područjima južne i zapadne Srbije.
Ono što takođe hoću da podvučem, a tiče se nečega što sam govorio na javnom slušanju i na Odboru za saobraćaj i građevinu, a tiče se današnjih komentara koje sam slušao od kolega iz opozicije, a to je zašto se ponovo uvodi Agencija za prostorno planiranje? Da li nam je ona potrebna? Jedan sam od narodnih poslanika koji je 2014. godine kada je ukidana ta Agencija podneo amandman i tražio da ona ostane. Zašto sam tražio i zašto danas podržavam odluku da se Agencija vrati? Upravo zbog toga, koleginice i kolege, jer vi danas imate manje opštine u Šumadiji u centralnoj Srbiji koji nemaju ni kadrovskog potencijala, a nemaju ni finansijskih sredstava da odrade komplet urbanistički plan lokalnih samouprava.
Danas ako vi hoćete da kupite neku napuštenu kuću na seoskom području i hoćete da dobijete od opštine informaciju šta možete da gradite na pomenutoj parceli, nećete dobiti ništa. Zbog toga je važno da postoji jedno telo na nivou republike, a Agencije najbolji model i mnogo efikasniji nego što je to ministarstvo koje će kontrolisati rad lokalnih samouprava i tamo gde ne postoje kadrovski potencijali ili novčana sredstva u zakonskom roku, a zakon kaže – to je u roku od 10 godina će Republika doneti kompletne urbanističke projekte svih lokalnih samouprava ako one to ne mogu same da urade. To je važna stvar koju moramo da napomenemo.
Treća stvar koja je veoma važna – ministar Vesić je jedno vreme bio odsutan ovde iz sale i nije mogao da sluša moje drage koleginice iz opozicije koje su govorile kako ukidanje konverzije predstavlja, ne znam kakav ustupak tajkunima, kako će sve to biti naopako, kako ćemo mi poklanjati zemlju.
Još jednom da napomenem kako neko ko je 15 godina bio predsednik opštine, uvažene koleginice i kolege, opština Topola je prihodovala tačno milion i sedamsto hiljada dinara za 15 godina primene konverzije. Da nije bilo te konverzije, a jedan sam od poslanika koji je glasao protiv kada je to uvođeno, moram da kažem da bismo najmanje pet do deset puta prihodovali više samo od poreza na imovinu i od različitih komunalnih dažbina, kao što je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Očekivao sam od kolega, žao mi je što sad tu nije kolega iz Kragujevca koji je govorio i tražio da li postoje analize za primenu zakona, aj a ću vam govoriti i nekako mi para uši, kada kolege koje dolaze iz unutrašnjosti ovde u Narodnu skupštinu govore o primerima „Beogradskog sajma“ ili „Luke Beograd“.
Hteo bih da govorim samo o primerima tamo gde znam iz Šumadije kako je to izgledalo. Preduzeće „Integral“ iz Topole, vlasnika Ljubiše Đukića koji zapošljava više stotina naših sugrađana je 2003. godine kupio od preduzeća iz Kragujevca koji se time bavilo „Zastava Partner“, zemljište i objekte na potezu, to svi Šumadinci tamo znaju Vićije, to je ulaz u Topolu iz pravca Beograda kod sela Belosavce i Zagorice. I, kada je hteo da gradi i kad je uradio projekat ulaganja više miliona evra, kada je hteo da gradi došao je do situacije, iako je imao overeno od strane tadašnje ministara finansija gospodina Božidara Đelića, da može da raspolaže i sa zemljištem i sa objektima ispostavilo se da sa zemljištem ne može i da je potrebno da plati novu konverziju.
To je problem bio zašto je Milanović otišao u Kragujevac, a nije otišao u Topolu, jer upravo zbog toga, zbog zemljišta koje je pripadalo poljoprivrednim kombinatima, najviše poljoprivrednom kombinatu „Oplenac“, a moralo je da se plaća dodatna konverzija, pojedini investitori su zaobilazili i odlazili u druge krajeve.
Samo da kažem, veoma kratko, zbog mojih komšija iz Šumadije koji me zovu, konverzija se još jednom da napomenem, ne odnosi na državno poljoprivredno zemljište i na odnosi se, što je veoma važno na poljoprivredne zadruge koje su trenutno u stečaju i gde imamo jednu količinu, odnosno jednu površinu zemlje koja treba da se vrati putem restitucije prethodnim vlasnicima. To je veoma bitno da se zna i da se čuje.
Na kraju, gospodine predsedniče dozvolite samo jedno ličnu stvar, dolazim iz Blaznave, lepog sela iz centralne Šumadije, između Oplenca i Rudnika. Kako se u Blaznavi se desila jedna velika tragedija i kako je danas sahranjen naš dvanaestogodišnji sugrađanin, Miloš Jeremić, koristim i ovu priliku da izjavim saučešće i porodici i svim mojim Blaznavcima, jer ovo je velika tragedija. Ovo je još i moj poziv roditeljima da obrate pažnju na decu kada su učesnici u saobraćaju i da vodimo računa o njima i da se ovakve tragedije više nikada ne ponove. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ja bih i u svoje ime i u ime mojih sugrađana iz Topole da prosto izjavim saučešće roditeljima i familijama postradalih kako u „Ribnikaru“, tako i našim komšijama u Duboni i Malom Orašju.
Opština Topola se solidarisala sa našim komšijama takođe i dok traje 40 dana žalosti mi apsolutno nećemo niti pomagati niti finansirati bilo kakve muzičke aktivnosti dešavanja, a u ovo doba naročito s proleće i početka leta ih je u Šumadiji bilo dosta.
Ono što bih na samom početku da kažem, jer nisam govorio po 1. tački dnevnog reda, građani su mogli da vide i u toku današnjeg dana i u toku prethodnih dana u suštini pokušaje, moram da kažem političke zloupotrebe ove ogromne tragedije.
Roditelj sam deteta od 13 godina i dobro znam kako smo se svi osećali kada smo i tih prvih dana i čuli i slušali o svemu ovome, ali tragedije se dešavale i ranije. Ja sam svedok i moram da prosto podelim i sa vama, građani Srbije, i sa vama, gospodo narodni poslanici, nešto što se desilo na primer 2012. godine, jedna velika tragedija na Pasuljanskim livadama gde dva kadeta Vojne akademije, došlo je do greške, umesto školske mine poneta je ubojna mina i dva kadeta su nastradala, a petoro je teško ranjeno, jedan je nažalost bio iz Topole, odnosno iz sela Trnava koje je najveće selo u opštini Topola, drug je bio iz Gornjeg Milanovca, naš prvi komšija. U tom trenutku opština Topola je bila jedina opoziciona opština u celoj Šumadiji i Centralnoj Srbiji. Opština u kojoj je u tom trenutku bila budžetska inspekcija duže od šest meseci, nije postojala jedna inspekcija koja nam nije bila bar tri meseca za vratom samo zato što smo bili opozicija.
Moji saradnici su odmah rekli - predsedniče, pošto sam u tom trenutku bio predsednik opštine, hajmo mi da blokiramo lepo sutra Topolu i da ne dozvolimo da odgovorni, a smatrali smo Ministarstvo odbrane odgovornim, ne dozvolimo da dođu uopšte u Topolu. U tom trenutku ministar odbrane je bio gospodin Šutanovac, tada potpredsednik ili zamenik predsednika DS, i kada smo mi to veće u opštini negde oko dva sata popodne dogovorili smo se ipak da uveče sednemo i sa predstavnicima mesne zajednice iz tog sela gde je živela porodica nastradalog, dobra, časna, domaćinska porodica koja je školovala sina za oficira, a dočekala u mrtvačkom sanduku i najstariji, interesantno je, najstariji predstavnik mesne zajednice mi je rekao - gospodine Jovanoviću, nemojte to raditi, ako hoćete da se terate sa žutima, kako su ih tada zvali, imate izbore, pa se ćerajte sa njima koliko god hoćete, ali ovakvu tragediju nemojte zloupotrebljavati i nemojte ni na koji način niti blokirati dolazak ljudi, a tada je već trebao da stigne u Topolu načelnik Generalštaba, gospodin Diković i nemojte na takav način ni dirati u bol porodice.
Koliko god da smo mi bili jedan deo nas i mojih saradnika i besni, prebesni, shvatio sam da to nikakvog smisla nema i da će se pre ili kasnije to okrenuti protiv nas.
Ujutru sam lepo sačekao i načelnika Generalštaba i ministra odbrane i sa njima zajedno i bio u porodici i bio na sahrani.
Ovo vam sve govorim, poštovane kolege narodni poslanici, kao jedan primer, kako se ponašati i kako pokušati da se ne zloupotrebe sve ove stvari koje se nažalost u Srbiji zloupotrebljavaju zadnjih 20, 25 dana, a koje svi skupa trebamo da prebrodimo i sa jednim pijetetom i sa jednom žalošću i prema nažalost nastradalima, jer iskreno se nadam da se ovakva tragedija u Srbiji nikada više neće ponoviti.
Šta uraditi? Pred nama je izveštaj REM-a, odnosno zaključak Odbora za kulturu i informisanje o kojima ćemo se mi kao narodni poslanici izjašnjavati, sve su kolege toliko pominjale i smenu direktora u „Ribnikaru“ i psihologa i pedagoga i svih ostalih i sa svim se ja slažem.
Ali, ovo je pre svega nauk za nas roditelje da poštujemo i da gledamo šta nam deca rade. S jedne strane da poštujemo njihovo vreme, ali da obratimo pažnju na sve one sadržaje koje naša deca gledaju, pre svega na društvenim mrežama.
Bojim se poštovani prijatelji, ja sam jedan od poslanika koji je potpisao inicijativu da se ukinu svi rijaliti u Srbiji, evo, ja vam kažem potpisao sam to prvog dana, potpisao sam čak inicijativu koju su mi poslali za ukidanje Tik-Toka i ne bežim od toga, ali u suštini iskreno mi se ne dopada kada, bar ja nisam čuo ovde u ovom plenumu, da ni jedan poslanik opozicije nije rekao u redu gospodo, hajmo ako se ukidaju svi ovi rijaliti, evo i mi ćemo se založiti, bez obzira da li televizija ima nacionalnu frekvenciju ili nema, ali ta televizija ima ogroman uticaj i najgledaniji deo te televizije je upravo rijaliti program, a govorim o Novoj S i ne vidim razlog zašto se neko od vas sa druge strane ne izjasni i kaže ajmo da jednostavno toga više nema, možda tamo nema toliko nasilja, ali jednog prostakluka, golotinje, svega ostaloga, čega se manje više svi stidimo kada vidimo na medijima ima u izobilju.
Prema tome, poštovana gospodo hajmo svi da pogledamo malo u svoje dvorište i hajmo da učinimo sve što je u našoj moći da se ovakve tragedije više nikada ne ponove i da ovo bude na nauk svima nama i da ako možemo iz ovih tragedija da izađemo pre svega ujedinjeni, ujedinjeni u bolu za nastradalima, ali ujedinjeni u nadi da će u ovoj zemlji prosto ovakve stvari više biti izbegnute i nikada se više neće ponoviti.
Evo, zahvaljujem i nadam se da ovakvih sednica, ja sam bio ovde poslanik i pozicije i opozicije, sećam se nekih kolega koji su jutros ovde govorili, a koji su kada smo davno bili poslanici tamo u Kralja Milana, glasali, pa smo čak i razmatrali njihovo glasanje na administrativnim odborima iz, već ne znam odakle, svega se ja toga sećam i bio sam svedok i u tamo toj drugoj Skupštini i ovoj ovde i iskreno se nadam da se ovakve stvari više zbog svih nas neće ponavljati. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, kao član Odbora za poljoprivredu prosto moram da prokomentarišem navode mojih prethodnika.
Zahvalio bih se predsedniku Odbora, Rističeviću, koji je dosta toga rekao, ali nešto što je veoma važno i što je jedan od prethodnika maločas rekao, a tiče se činjenice kako će, navodno, eAgrar biti, ne znam, srpskog agrara i kako će sa eAgrarom sve biti loše i dobio je veliki aplauz od svojih kolega. Ja bih vas pitao – da li je to tako?
Evo, samo da vam kažem jedan podatak – ja sam ovde više puta rekao da se od 2014. godine intenzivno zalažem da se u Srbiji uvede eAgrar. Koliko je to važno i koliko je bitno? Da bi prosto srpski poljoprivrednici mogli na jedan jasan način da prosto znaju koliko će godišnje imati subvencija i dobiti ih odmah nakon 30 dana, kada apliciraju preko eAgrara za tu subvenciju.
Samo jedan podatak koji je važan i koji zbog građana treba da pročitamo. Znači, pre uvođenja eAgrara, govorim za 2022. godinu, registrovanih gazdinstava u Srbiji bilo je 242.109. Znači, govorimo pre uvođenja eAgrara. Na današnji dan egzaktni podaci, možete ih proveriti veoma lako, pa ćemo posle da polemišemo. Ima ih iz ministarstva bukvalno pre pet minuta. Na današnji dan, znači na današnji dan, sad je kraj aprila meseca, na eAgrar je prešlo 215.600 gazdinstava. To je više od 80%. Rok je kraj maja meseca ove godine.
Da li vam ovi podaci pokazuju da će biti bilo kakva smrt srpske poljoprivrede zato što se ide na eAgrar ili da već gazdinstva koja su aplicirala, na primer za subvencije po hektaru obradive površine, već su krenuli sa isplatom?
Ovo je važan podatak, da ljudi čuju i da znaju da govorimo o činjenicama i podacima da ne bismo govorili napamet i da ne bismo pričali razne priče koje samo zbunjuju ljude koji ovo gledaju.
Ono što je ključna star, osvrnuo bih se na jedan amandman koji je ovako neopaženo prošao, a tiče se, što je kolega Milivojević, ja mislim, podneo, gde je hteo da doda reči „lokalne samouprave“. O čemu se tu konkretno radi? Moram, veoma je važno da se osvrnemo na taj amandman.
Radi se oko osiguranja. U zakonu stoji da će svi poljoprivredni proizvođači koji osiguraju polisom, znači bez obzira da li su u pitanju usevi, da li je u pitanje voće, dobiti najmanje 40% do 45%, oni koji su u ruralnim predelima. Međutim, ministarka je to jasno rekla – da će nakon uvođenja ovog zakona, e zato je bitno da ostane ovakva formulacija „okruzi“, a da se ne dodaju „opštine“ preko tzv. pet ugroženih okruga u Srbiji koji su imali najveće štete u prethodnim godinama od grada, a to su u pitanju Šumadijski, Raški, Zlatiborski, Moravički, Kolubarski okrug, imati subvencije 70% po polisi osiguranja, sa mogućnošću, što je jasno rečeno i naglašeno od strane ministarke, a i to smo više puta čuli na Odboru za poljoprivredu, da se mogu pridodati još upravnih okruga, ako bude potrebno i ako bude bilo, ne znam, od Braničevskog, do Mačvanskog ili nekog trećeg ili četvrtog okruga.
Zato je važno da ostane ova formulacija „okruzi“, a ne idemo na „lokalne samouprave“. Jer, kako bi mi sad u Šumadijskom okrugu izdvojili, ne znam, Topolu na uštrb Aranđelovca ili Kragujevac, ne znam, na neku drugu opštinu, Knić, Rača, Batočina, Rekovac ili nešto drugo.
Zbog toga je ovo važno, da mi prosto pojasnimo kako stvari stoje i zašto je važno da ovakva formulacija ostane u Predlogu zakona o subvencijama u poljoprivredi za 2023. godinu.
Ono što je važno je da još jednom pozovem lokalne samouprave i sve vas, narode poslanike koji imate ikakav političi uticaj na lokalu, da pomognemo da ovih još nepunih 20% ljudi koji se nisu preregistrovali na eAgrar da dođemo do svakog od njih, da im pomognemo prosto da uđu u sistem i da ovo ministarstvo i ovaj ministar Jovanović dobiju podršku od svih nas da se uradi ovaj širokopojasni internet na seoskom području. To je veliki projekat koji je krenuo i samo na takav način mi ćemo već za dva do tri meseca imati približno cifru u eAgraru kakvu smo imali prethodne godine kada je bilo u papiru i kada su imali stotine problema, kada su ljudi tehnički slali zahteve. To mi svi dobro znamo, a znate i vi koji ste bili ranije poslanici, koji ste bili u različitim lokalnim samoupravama, kakvi problemi postoje kada dobijete jednu kovertu i onda u Upravi za agrarna plaćanja kada krene to razvrstavanje.
Zato je važno da podržimo ove izmene zakona i da prosto budemo realni, da znamo šta može, a šta ne može.
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje biće upućeno potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, a tiče se različitih dezinformacija koje su se pojavile u javnosti ovih dana vezano za lokalne izbore u Lučanima koji će se održati 16. decembra, a tiče se broja ljudi upisanih u birački spisak Lučana u zadnjih šest meseci. Znači, moje pitanje za ministra Stefanovića je – koliko je u zadnjih šest meseci ljudi u Lučanima dobilo prebivalište i dobilo mogućnost da glasa na lokalnim izborima 16. decembra?
Moje drugo pitanje je upućeno potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, ali pošto ona nije trenutno u sali, na to pitanje bi možda mogao da odgovori ministar finansija gospodin Siniša Mali. Kada je ova Vlada konstituisana 2016. godine i kada je bio predsednik Aleksandar Vučić, jedan od glavnih akcenata rada ove Vlade stavljen je na završetak kapitalnih investicija vezanih za infrastrukturu, znači, završetak Koridora 10 i završetak punog profila autoputa na Koridoru 11 od Beograda do Čačka. Upitao bih ministra – da li ćemo imati mogućnost da do kraja 2018. godine punim profilom autoputa se vozimo istočnim krakom ka bugarskoj granici, koji je rok za završetak Koridora 10 ka makedonskoj granici.
Zatim, čuli smo u prepodnevnoj raspravi ovde u parlamentu da su značajna sredstva i u budžetu za 2019. godinu izdvojena za završetak dela Koridora 11 od Obrenovca do Surčina, a samim tim bih upitao – šta se dešava sa deonicom Ub-Lajkovac i da li će oštećenje na toj deonici biti sanirano i popravljeno do kraja ove kalendarske godine?
Upitao bih ministarku Mihajlović, a mogu dobiti i pisani odgovor – da li će u sledećoj godini biti završena kompletno deonica magistralnog puta Topola-Kragujevac? Mi smo još 2014. godine izglasali ovde u Narodnoj skupštini da će od kredita Evropske banke za obnovu i razvoj ta deonica biti rađena u 2018. i 2019. godini. Kako se tamo završava industrijska zona u Sobovici, koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, postoji preka potreba da se taj put završi.
Još jedno pitanje vezano za infrastrukturu. Brza šumadijska magistrala Bućin grob-Mali Požarevac, koje je idejno rešenje CIP uradio još 2004. godine, da li će u godinama koje dolaze takođe doći do prioriteta u programima Vlade Republike Srbije? Hvala.
Zahvaljujem se gospodi ministrima.
Ono što sam hteo da kažem i što bih ponovo napomenuo kao veoma važnu stvar, za centralnu Srbiju i za Šumadiju od strateškog značaja i sada ste spomenuli taj pravac i novac koji je predviđen u budžetu za 2019. godinu, za pravac Preljine-Pojate. To je jedan ključni moravski koridor koji će napraviti tu jednu kičmu u centralnoj Srbiji za povezivanje dva koridora 10 i 11. Ono što je za nas u centralnoj Šumadiji, a govorim za opštine Mladenovac, Topola, Aranđelovac i Gornji Milanovac od izuzetnog značaja, u trenutku kada se u narednoj godini radi i završava projekat priključka Gornjeg Milanovca na nov auto-put na Koridoru 11, smatram da bi aktiviranje saobraćajnice Mali Požarevac-vrh Rudnika-Bućin grob tzv. brza šumadijska magistrala koju ću još jednom da pomenem, da je idejni projekat uradio Saobraćajni institut CIP tamo negde 2004. godine, bilo od strateškog značaja ne samo za ove četiri opštine u centralnoj Šumadiji već i za gradove Smederevo, Požarevac, koji bi imali najkraći put i napravili bi jednu kičmu od Malog Požarevca ka vrhu Rudnika, odnosno ka Koridoru 11.
Takođe pomenuo sam i mogu predsednice Narodne skupštine dobiti i pisani odgovor vezano za magistralni put Topola-Kragujevac, najstariji magistralni put u Srbiji južno od Save i Dunava koji je zaslužio da se napokon krene sa ozbiljnim radovima na kompletnoj rekonstrukciji svih nekih 35 kilometara ove trase. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ su u ovoj godini krenuli sa radovima ali bih voleo da dobijem obećanje Vlade i resorne ministarke da će taj posao biti završen u 2019. godini.
Još jedno pitanje za ministra finansija, da li je u programu Kancelarije za javno ulaganje, a to ste nešto jutros govorili o ostvarenju, odnosno o planovima budžeta za 2019. godinu predviđena sredstva za obnovu objekata u opštinama koje su oštećene elementarnim nepogodama u 2018. godini? Znači, usled elementarnih nepogoda došlo je do oštećenja velikog broja objekata kako za stanovanje tako i tzv. ekonomskih objekata u gazdinstvima. Postoji velika potreba da se ti objekti krenu sa obnovom i rekonstrukcijom. Sama predsednica Vlade je obilazila neke od tih objekata sa predsednicima opština i bilo bi dobro da se sa tim poslom krene već s proleća 2019. godine. Zahvaljujem.
(Topola, 10.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik skupštine opštine | Opština Topola | Opština | Mesečno | 90181.00 | RSD | 03.09.2014 - 10.05.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 35000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Predsednik skupštine opštine | Opština Topola | Opština | Mesečno | 90181.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 35000.00 | RSD | 03.06.2016 - |