Dame i gospodo, poštovani ministre, poslanici, predsednice Parlamenta, SPO se nalazio na čelu kolone borbe za evropske vrednosti od 1990. godine do 2.000. godine. Zbog toga smo podneli najveće žrtve, bili meta vlasti, tajne službe, svih ljudi koji su želeli da se Srbija učauri da bi se njome lakše vladalo. Prvi smo mirno stali pred dvoglavog orla Nemanjića, prvi zapevali himnu "Bože pravde" i mnogima u Srbiji, koji su bili zaslepljeni himnom "Hej Sloveni" otvorili oči, jer nisu znali da je Srbija starija od petokrake.
Mi smo, naravno, zbog toga srećni, ali smo zbog toga bili proganjani, ubijani, hapšeni, izbacivani sa radnih mesta, i to upravo od ljudi koji sada mirno stoje pred nacionalnim obeležjima i pred državnom himnom.
Biblija kaže da je bolji jedan koji se pokajao nego hiljadu pravovernih. Tako je valjda i Srbija shvatila, pa smo mi pravoverni ostali u manjini, a oni koji se nisu ni čestito pokajali, nagrađeni su. Opet kažem, ako je to u interesu Srbije, onda je dobro što je to tako.
Gotovo dve decenije od početaka naše borbe, trebalo je da bi u skupštinsku proceduru došao ovaj zakon. Time se dokazuje najprogresivnija uloga SPO i nedvosmislena istina da je put programa SPO put budućnosti Srbije.
Međutim, tragično je to što Srbija mora da prođe kroz višegodišnje peripetije da bi shvatila na kraju ono da je za Srbiju interes, ono što smo mi govorili na početku. Grb, zastava, himna nas obavezuju na tradiciju, ali tradiciju u službi budućih perspektiva i očuvanju nacionalnog identiteta i interesa. Grb, zastava i himna su prvi korak, a šta nam sledi? Evo, npr. restitucija. Veoma kratko i slikovito.
Naime, još 1991. godine, na predlog Poslaničkih grupa SPO i DS, izglasan je Zakon o vraćanju SPC zgrada, zadužbina, legata, stambenih zgrada i građevinskog zemljišta. Predsednik Republike je suspenzivnim vetom Zakon vratio Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da se krši nekakav zakon iz 1958. godine o građevinskom zemljištu. Naravno, taj zakon više nikada nije vraćen u skupštinsku proceduru.
Da je tada vraćena imovina crkvama i manastirima na KiM, koja je oduzeta po osnovu agrarne reforme, uzurpacije, nacionalizacije, sada bi u vlasništvu SPC bilo 5.255 hektara više imovine. Dakle, Albanci ne bi mogli koristiti otetu imovinu kao svoju. Da li je to vrhunska nacionalna odgovornost?
Grb, zastava i himna nas obavezuju na to da moramo sprečiti umiranje Srbije južno od Beograda. Ako je u Bojniku, Crnoj Travi, Bajinoj Bašti, Majdanpeku, Kladovu 30 do 40 puta manji lični dohodak po glavi stanovnika u odnosu na beogradsku opštinu Savski venac, pitam se da li je to isti narod, sa istom himnom, sa istim grbom, sa istom zastavom.
Mi moramo regionalizovati Srbiju radi ravnomernog regionalnog razvoja. Sve ovo nam govori da evropski principi ravnomernog regionalnog razvoja moraju biti i principi Srbije. Kao što smo 90-te znali "Bože pravde" i stajali mirno pred dvoglavim orlom, tako i sada znamo koje su smernice za bolju, bogatiju i jaču Srbiju.
Duboko verujući koalicionom partneru – DS, kao što smo i 90-tih umeli zajedno da pokažemo svetu ko smo i šta smo, našli smo se na listi "Za evropsku Srbiju-Boris Tadić". Zbog našeg zajedničkog opredeljenja da napravimo snažnu Srbiju, odlučili smo se da uvek govorimo istinu, iako ona najviše košta.
Skoro sam čuo jednu misao poznatog političara, koji kaže da je početak kraja njegove političke karijere usledio kada je počeo da se zalaže za istinu. Odgovaram De Golovim rečima: "Političari brinu o mandatu, a državnici o generacijama". Hvala. (Aplauz.)