Već sam se uplašio, javiće se Neca Konstantinović, po Poslovniku. Ne mogu da spavam.

Znači, javio sam se po amandmanu. Ovde pitaju kako? Pa, valjda sme narodni poslanik da priča o amandmanu.
Saša Radulović misli da niko ne sme da pisne sem njega i njegovih poslanika. Dakle, valjda narodni poslanici SNS smeju nešto da kažu.
Dakle, gospodin Konstantinović, koji nam imputira da smo lopovi i kriminalci ili nešto muljamo itd. kaže ovako – rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti je u konačno upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana, a na zvaničnoj internet stranici Agencije objavljuje se rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti.
Amandman je besmislen da ne može biti besmisleniji i ne radi se ovde ni o kakvom muljanju, lopovluku ili kriminalu. Zamislite da svaki organ državne uprave u Republici Srbiji, na svojoj internet stranici mora da objavi, i na kraju krajeva, gospodine Konstantinoviću, što onda niste obavezali sve organe državne uprave, kada ste vi bili na vlasti, da svaki upravni akt koji se izdaje mora da bude objavljen na internet stranici tog organa, ne samo ove Agencije za luke, nego bilo kog organa državne uprave? To bi bile stotine hiljada upravnih akata koji bi bili objavljivani na sajtovima različitih organa uprave. Niko živi ne bi mogao da radi svoj posao, jedino što bi ljudi po ministarstvima, po organima uprave mogli da rade, to je da kače upravne akte po sajtovima.
Zato vam je Vlada lepo rekla da se to nigde u svetu ne radi. Što niste u vreme, kada ste vi bili na vlasti predložili da sudovi svoje presude objavljuju na internet stranicama? Kakva je razlika? Upravni akt, sudska presuda, pa to je pojedinačni akt. Što onda ne obavežete i sudove da presude objavljuju na sajtovima Ministarstva pravde ili na sajtovima sudova?
Dakle, ovo rešenje koje ste vi predložili je samo po sebi kontradiktorno. Vi ste ga predložili sa jednom jedinom namerom doći će neko iz Vlade Srbije, da li Zorana Mihajlović, da li Goran Knežević i ja ću da opletem po njemu i koji god amandman da ste podneli uvek je ista priča – Vlada je nekompetentna, mogli ste da pošaljete ministra vojnog, mogli ste ovo mogli ste ono. Videli smo kako ste vi slali ministra.
Vaš predsednik Vlade, kada je pričao o budžetu, nije sastavio pet minuta. Nije se pojavio u Skupštini za četiri godine, daj Bože, jedno tri puta, a ovde dižete, maltene, ustanak ako vam se svakog četvrtka, što inače nije po Poslovniku, i kad nema sednice ne pojavi predsednik Vlade. Pa, kada nema predsednika Vlade, onda – e, samo da dođe, samo da dođe. I kada dođe, onda pobegnete u mišije rupe.
Nisam došao ni ja na red, pa šta sad. Što se tiče ugovora o obavljanju lučke delatnosti, ja bih voleo, pošto gospodin Konstantinović, je sebe stavio u ulogu tužioca koji nekoga propituje. Ministri su odgovorni a on je taj koji je monopolista na pravdu i zakon i ispituje ministre – a zašto niste ovo, a zašto niste ono. Izvinite, kakve veze ima ugovor o obavljanju lučke delatnosti sa procesom privatizacije? Ja to ne razumem. Kako ugovor o obavljanju lučke delatnosti ima bilo kakve veze sa procesom privatizacije? Sa internet stranicom Agencije za luke? Pa, da li Agencija za luke sprovodi proces privatizacije luka?
Ovde se uopšte ne radi o privatizaciji luka, ovde se radi o ugovorima koji se zaključuju, a tiču se obavljanja lučke delatnosti. Nema govora o bilo kakvim privatizacijama. Zbog toga su poslanici SNS u jednoj dosta nezgodnoj situaciji. Znate, jako je teško davati smislena obrazloženja na besmislene amandmane. Vi nešto izmislite, nešto što uopšte ne piše u predlogu zakona i mi sada povodom svakog amandmana treba da se ubijemo objašnjavajući da to u stvari u predlogu zakona ne piše. Slušali smo o privatizacijama luka. Pa, ko je privatizovao luke? Srpska napredna stranka? Aleksandar Vučić ili je to radio neko iz režima do 2012. godine.
Priobalje reke Save, pa vidim kako ste ga uredili. Bila je deponija brodova, mrtvih pacova i mesta gde su se okupljali narkomani. Eto, tako ste vi brinuli o priobalju reke Save na teritoriji grada Beograda. Isto tako i o priobalju Dunava u Novom Sadu i svim drugim mestima gde ste vladali. Ali, ovde su i poslanici SNS, ovde je i ministar u dosta, jednoj, situaciji koja nije baš uobičajna. Sad mi svaki put treba da se javljamo i da objašnjavamo da vi u stvari izmišljate i da u predlogu zakona piše nešto što u stvari ne piše. Niti piše privatizacija luka, niti je praksa bilo gde u svetu da onaj ko izdaje pojedinačne akte mora te pojedinačne akte da objavljuje na internet stranici.
Pa, gde se objavljuje? Da li se u Nemačkoj objavljuje, u Italiji, u Francuskoj? Ko objavljuje pojedinačne akte na svojim internet stranicama? Opšti akti se objavljuju, zna se na koji način. U odgovarajućim službenim glasilima. Upravni akti, sudske presude, pa kažite mi molim vas gospodine Konstatninoviću, državu na svetu koja to objavljuje na internet stranici. Evo, vi ste pitali ministra, čovek ne ume da vam odgovori, možda vi umete. Kažite mi zemlju u kojoj se upravni akti objavljuju na internet stranici organa koji je te upravne akte doneo.

Po amandmanu, ako može.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je otvoreno mnogo tema. Samo jedna kratka napomena, vezana je za ono što je rekao gospodin Boško Obradović, ko koga finansira.
Ne znam koga je finansirao Miroslav Mišković, vas je finansirao Dušan Petrović, tako što je Društvu agrarnih ekonomista Srbije 2010. godine dao 60.000 evra i 84.000 dolara, po nekakvom star projektu. Tada je ministar poljoprivrede bio, ako se ne varam Dušan Petrović. Dakle, Dveri su finansirane od strane DS, tako što je čovek po jednom ugovoru dobio 60.000 evra, a po drugom 84.000 dolara. To je što se tiče finansiranja.
Što se tiče objavljivanja na sajtovima, gospoda iz opozicije su na korak da me ubede da je ovo rešenje dobro. Zašto? Evo zašto. Da ovo rešenje već postoji u našim zakonima, ja ne bih morao da se mučim pa da na primer pronalazim rešenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika koji je Saši Raduloviću 2011. godine, pa ponovo 2012. godine izrečena mera javne opomene i novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara. Evo, ovo je rešenje, dakle jedan upravni akt koji se donosi po Zakonu o opštem upravnom postupku i kamo lepe sreće da je ovo objavljeno na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Mogla bi cela Srbija da vidi da je Saša Radulović sam sa sobom zaključivao ugovor o pružanju računovodstvenih usluga u svim firmama, a bilo ih je nekih 14, 15 u kojima je bio stečajni upravnik.

Javio sam se po amandmanu.

Javio sam se po amandmanu i završavam.
Što se tiče Beograda na vodi, ugovor o zajedničkom ulaganju projekta Beograd na vodi od 26. aprila 2015. godine, objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. Dakle ugovor o Beogradu na vodi objavljen je na sajtu Vlade Republike Srbije. To je iz 2015. godine. Ugovor između Republike Srbije, Etihad Ervejza i Er Srbije zaključen 2014. godine, objavljen na sajtu Vlade Republike Srbije, zaveden u Vladi Republike Srbije pod brojem 48-7445 iz 2014. godine.

Evo završavam.

Jel mogu nešto da vas zamolim?
Budući da su rekli da su ugovori o Beogradu na vodi i ugovor sa Etihad Ervejzom tajni, ja ću vam dati ove ugovore, a vi dajte i gospodinu Konstantinoviću i Milojičiću i Saši Raduloviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba nama amandman poslanika koji su do pre nekoliko godina bili na vlasti da bi naterali Vladu Srbije da objavljuje ugovore.
Dakle, ugovori se već objavljuju, sa vašim amandmanom ili bez vašeg amandmana. Dao sam vam samo dva ugovora - ugovor koji se odnosi na „Beograd na vodi“ i ugovor koji se odnosi na JAT Ervejz i kompaniju „Etihad“. To su dva ugovora koja se nalaze na sajtu Vlade Republike Srbije, nisu nikakvi tajni ugovori, samo sam ih odštampao i dao predsednici Narodne skupštine i zamolio je da da gospodinu Konstantinoviću, koji tvrdi da su ugovori tajni.
Ugovori nisu tajni, ugovor o „Železari“ ima hiljadu stranica, takođe se nalaze na sajtu Vlade Srbije, ali sada ne mogu da maltretiram ove devojke gore što rade u poslaničkoj grupi da vam štampaju dokument od hiljadu stranica. Možete i sami da ga nađete.
Znači, ništa nije tajno, ni „Beograd na vodi“, ni „Etihad“, ni „Železara“. Sve je transparentno, sve je javno, sve je na sajtu Vlade Srbije.
Sada, slažem se sa jednim delom izlaganja kolega iz opozicije. Treba transparentnosti, treba javnost da zna zašto je Srbija došla u ove ekonomske probleme u koje je došla. Nije ona došla preko noći, nije ona došla za tri dana i nije došla za šest meseci. Došla je za jedan vremenski period, koji traje, Boga mi, u Srbiji, najmanje 12 godina. Ovde je gospodin Saša Radulović rekao da ja nešto lažem, izmišljam, iznosim neistine, obmanjujem javnost itd, pa je rekao da ova Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ne zna ništa, da je korumpirana, da je ovakva, da je onakva. Dobro, možda je zaista to tako.
Sada u rukama imam rešenje Privrednog suda u Beogradu. Dakle, da sada zanemarimo Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, imam rešenje Privrednog suda u Beogradu od 25. novembra 2011. godine. Dakle, nije SNS bila na vlasti, nije Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade.
„Razrešava se Saša Radulović iz Beograda dužnosti stečajnog upravnika u predmetu stečaja nad GP Novi autoput u stečaju, iz Beograda. Ovo je inače samo jedno u nizu rešenja gde je Saša Radulović razrešen dužnosti stečajnog upravnika, sa sledećim obrazloženjem, neću ga čitati celog.

Evo, vraćam se.
Predlog je podnet zbog utvrđenja nesporne činjenice, koja proizlazi iz obrazloženja rešenja Disciplinskog veća Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da je stečajni upravnik Saša Radulović suosnivač pravnog lica E-biznis servis, D.O.O. iz Beograda, koje je angažovao radi pružanja knjigovodstvenih usluga u predmetu stečaja nad GP Novi autoput. Pa, onda dalje.

Ovo je sve, gospodine Milićeviću, na tragu toga da javnost u Srbiji zna šta rade državni organi, ali šta rade sada, ali i šta su radili kada su neki drugi bili na vlasti. Hajde da budemo potpuno pošteni, pa da kažemo – mi smo za transparentnost i kada smo na vlasti i kada smo u opoziciji, a ne samo kada smo u opoziciji.
Sada ću vam pročitati jedan deo te transparentnosti kada su ono bili na vlasti. U pitanju je 2009. godina. Kaže – Predlog upućen Agenciji za privatizaciju, poverenik stečajnog upravnika Saša Radulović u postupku stečaja dužnika, društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović“, 1898, Beograd, itd, traži angažovanje E-biznis servis D.O.O. iz Beograda, radi pružanja knjigovodstvenih usluga. Pa, dobio saglasnost za srpsku fabriku šećera „Dimitrije Tucović“, pa dobio saglasnost za društveno preduzeće Fabrika obuće „Moda“ Kovačica, pa dobio saglasnost za DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, u likvidaciji, pa dobio saglasnost za društveno preduzeće Fabrika obuće „Moda“ Debeljača, itd, itd.

Vraćam se, tema je javnost, tema je da narod treba da zna šta rade nosioci javnih funkcija.
Sada, Agencija za privatizaciju, te 2009. godine u svim ovim preduzećima koja su bila u stečaju donosi istovetno rešenje kojim daje saglasnost. Kaže – predlog za angažovanje Privrednog društva E-biznis servis D.O.O. iz Beograda, Studentski trg broj 15, matični broj 20584378, koga zastupa direktor Tatjana Radulović, na obavljanju knjigovodstvenih poslova, zaključenjem ugovora o pružanju knjigovodstvenih usluga na period od oktobra 2009. godine do okončanja likvidacionog postupka.

Ja molim vas, da li je ovo sve transparentno, da li je ovo sve u skladu sa onim što predlagač amandmana traži, a to je da građani Srbije znaju šta državni organi rade.
Gospodine Milićeviću, šta pokušavam da vam kažem. Sve ovo nije objavljeno apsolutno ni na jednom sajtu, ni na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, ni na sajtu Agencije za privatizaciju, ni na sajtu Ministarstva privrede. Dakle, nije objavljeno nigde. Zašto? Zato što je reč o kriminalu. Kriminalu 2009, 2010. i 2011. godine.

Mi sada pokušavamo kao narodni poslanici da pokažemo narodu zašto je Srbija došla u ekonomsku situaciju koja je gotovo neizdrživa i zašto se suočavamo sa ekonomskim problemima sa kojima se suočavamo. Zato što su ljudi iz DS, ljudi poput Saše Radulovića opljačkali ovu državu.

Dobro, praviću se da nisam čuo. Neko ima stalnu potrebu da nešto dobacuje i da vređa, misleći da će time da ispadne pametan, ali ne smeta mi.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Ko?)
Bezvredni ste vi da bi sa vama čovek vodio polemiku. Ne znam da li ste vi više politička stranka i ko vam je predsednik, tako da neću uopšte sa vama da se bavim. Vas ni vaši neće da slušaju, tako da što bih sa vama vodio polemiku.
Hoću da kažem nešto što interesuje građane Srbije, prosto da ne bi bilo bilo kakvih nedoumica. Ovde se pojavi poslanik koga nema jedno dva meseca, apsolutno ne učestvuje u radu Narodne skupštine i onda mu neko kaže bilo bi dobro da se malo pojaviš, da kažeš da je SNS jedna kriminalna i lopovska organizacija, da sve što rade, rade loše, odsedi jedan dan u Skupštini, o svakom amandmanu priča jedno te isto, nije bitno što to u predlogu zakona ne piše, izmisli nešto, slaži, bitno je samo da što više puta izgovoriš reč SNS, da kažeš da je Aleksandar Vučić diktator, da je čovek koji je najgori predsednik Vlade u istoriji Srbije itd.
Zbog građana Srbije, dakle, zbog građana, ne zbog kolega koji sede preko puta, a koji su inače takvi autoriteti da ni njihove kolege ne žele da ih slušaju, već pričaju sami sebi i sami sa sobom se svađaju i sami sebi nešto pokušavaju da objasne, dakle zbog građana Srbije. Nikakav akt milosti nije učinjen prema bilo kome. Ugovor o „Beogradu na vodi“ i ugovor koji je zaključen između Republike Srbije, „Etihada“ i JAT ervejza su objavljeni na sajtu Vlade Republike Srbije. Ja sam samo zamolio devojke koje rade u poslaničkoj grupi SNS da mi sa sajta Vlade odštampaju te ugovore i dao sam ih gospođi Maji Gojković sa molbom da ih da gospodinu koji je maločas diskutovao i on je to u učinio.
Dakle, nije to nikakav akt milosti. To svako može da uradi. I, ne trebaju nama amandmani onih koji su do 2012. godine upropastili Srbiju, nisu objavili ni jedan ugovor. Znate, do 2012. godine nije postojao internet i nisu mogli ljudi da objave ni jedan ugovor, ni jedan upravni akt, ni jednu sudsku presudu. Znate kada se pojavio internet u Srbiji? Kada je Vučić postao predsednik Vlade, od tada postoji internet. Od tada treba sve da se objavljuje na sajtu Vlade, a do 2012. godine, odnosno 2014. godine, nisu postojali ni računari, nije postojao ni internet, nisu postojale društvene mreže, nije postojalo ništa. Sve je bilo tajna. Od 2012. do 2014. godine maltene jelovnik predsednika Vlade, jelovnik ministara treba da bude na sajtu i da gospoda iz bivšeg režima mogu to da pročitaju.
Šta hoću da kažem? I bez ovih njihovih amandmana, znači ne trebaju nama njihovi amandmani da bi Vlada Srbije objavila ugovore koji su od strateške važnosti za Republiku Srbiju. Ove ugovore koje sam vam danas odštampao, svaki građanin Republike Srbije koji ima internet može da pogleda, da pročita i da se upozna sa njihovom sadržinom, i za „Beograd na vodi“, oko koga ste pravili neviđene mistifikacije, kako je nešto tajno, ne zna se, ne zna se ko je investitor, koliko para, eno ugovor stoji na sajtu. Sa „Etihadom“ iz 2014. godine isto, muljanje, tajno, Vučić nešto sakriva, eno ga na sajtu Vlade.
Ja bih vama odštampao i ugovor o „Železari“, ali ima hiljadu stranica. Šteta mi je da trošim toliki papir da bih ubedio jednog poslanika koji predstavlja samog sebe. Ovde u Narodnoj skupštini da trošim hiljadu stranica da mu štampam ugovore.
Dakle, svi ugovori, koje je zaključila Vlada Srbije i za „Železaru“ i za „Etihadom“ i na „Beograd na vodi“ nalaze se na sajtu Vlade Republike Srbije, ali ono što bi mi voleli da saznamo – zašto do 2012. godine ni jedan jedini ugovor o privatizaciji u Srbiji nije objavljen? Kako je moguće da imate jedan aršin kada ste na vlasti, a drugi aršin kad ste u opoziciji?
Nas zanima zašto dok ste bili na vlasti niste od 2001. godine kada je počeo proces privatizacije, pa do 2012. godine, objavili jedan jedini ugovor o privatizaciji bilo koje firme u Srbiji?
Živo bi me zanimalo, ja mislim i sve građane Srbije, da je npr. na sajtu svojevremeno Vlade Vojvodine bio objavljen ugovor za rekonstrukciju Doma za decu ometenu u razvoju u opštini Novi Bečej, gde je potrošeno dva miliona evra? Dom nije napravljen, odnosno taj tzv. dvorac „Heterlend“ nije renoviran, nego je i dalje ruševina. Ja bih npr. voleo i svi građani Srbije bi voleli da je na nekom sajtu objavljen ugovor za taj posao. Nije objavljen. Ali mi nećemo da se ponašamo na način kao što se vi ponašate.
Dakle mi i bez vaših amandmana objavljujemo ugovore. Ne trebaju nama ljudi koji su do 2012. godine vodili Srbiju da nam kažu – objavite neki ugovor, ma mi to radimo i bez vas i svi su ugovori dostupni i za „Železaru“ i za „Beograd na vodi“ i za „Etihad“. I svaki budući ugovor od strateške važnosti za Republiku Srbiju biće objavljen na sajtu Vade Republike Srbije i nema ništa tajno, nema ništa što je suprotno interesima građana Srbije. Svi ti ugovori su omogućili ekonomski razvoj Srbije. Svi ti ugovori su omogućili da imamo suficit, a ne deficit budžeta. Svi ti ugovori su omogućili da imamo rast BDP. Svi ti ugovori su omogućili da imamo drastično smanjivanje stope nezaposlenosti. I dalje je visoka, ali je mnogo manja nego u vaše vreme i nemamo mi šta da krijemo. Samo bi ludak krio ugovore koji su doneli dobro građanima Srbije.
Krije se nešto kada otpuštate ljude sa posla. Kada 400.000 ljudi ostane bez posla normalno je da sakrivate ugovore. Krije se kada date dva miliona evra za decu ometenu u razvoju, a doma za decu ometenu u razvoju nigde. To se krije. To razumem.
Ko da krije ugovore koji su omogućili da budemo jedna od najprosperitetnijih država u Evropi uprkos teškoj ekonomskoj situaciji koju smo nasledili od vas? Dakle, ne da hoćemo da objavljujemo ugovore, pa u našem je interesu da objavljujemo te ugovore. Ti ugovori donose poene SNS i ne trebate vi to nama da kažete. To znamo mi sami. Svi ti ugovori koje je zaključila Vlada Republike Srbije doneli su dobro svim građanima Srbije.
To što vama smeta, to što vi niste umeli da uradite ono što je uradila Vlada koju predvodi SNS to je vaš problem. To što ste vi pojeli 12 godina života građana Srbije, to je nesreća svih nas, ali mi se ponašamo suprotno od vas. Svaki ugovor koji je zaključila Vlada, svaki ugovor je dobar za građane Srbije i svaki ugovor se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Nije nikakav akt milosti, samo treba imati malo dobre volje, malo slobodnog vremena, a vi ga hvala Bogu imate, vidim da ste non stop na društvenim mrežama, imate dobru internet konekciju,
„Vaj faj“ je ovde slobodan, slobodno možete da uđete na sajt Vlade i svaki ugovor i za „Železaru“, „Etihad“ i „Beograd na vodi“ sve to možete da pročitate. Ništa nije tajna.

Gospodin Milojičić je tada imao 15 godina, a ponaša se kao da ima isto i danas, tako da mislim da nije mnogo napredovao. Ja bih mu savetovao da skine tu čarapu sa glave, možda će biti malo pametniji u diskusijama.
Što se tiče dece ometene u razvoju, tu sintagmu deca ometena u razvoju nisam ja izmislio. Ta sintagma nalazi se u ugovoru koji je potpisan između Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i opštine Novi Bečej. Nemojte samo da mi kažete da su ugovor u ime opštine Novi Bečej i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine zaključili neki odbornici DS koji su izabrani na izborima 2016. godine. Ugovor je zaključen, ako se ne varam 2010. godine.
Još nešto da vas obavestim. Gospodin Pajtić, vaš bivši predsednik, je mene tužio za klevete zbog toga što sam u javnosti izneo sve činjenice do kojih sam ja uspeo da dođem, bez vaših interneta i bez vaših objavljivanja ugovora na internetu, a vezano između ostalog za malverzacije oko tzv. rekonstrukcije Dvorca Heterlend u naseljenom mestu Bočar u opštini Novi Bečej. Dakle, sudski postupak se vodi, ali tu ima jedna stvar. Ja sam se pojavio na ročištu, sam. Gospodin Pajtić je poslao svog advokata. Danima je pričao o tome kako će da me tuži, kako će da podnese jednu, drugu, petu tužbu, itd, kako će on mene da pogleda u oči na sudu itd. Poslao je advokata. Ja sam se pojavio sam. Posle toga se više nije pojavljivao čak ni njegov advokat.
Dakle, sudski postupak je u toku. Ono što je mnogo važnije, ja se nadam da će nadležni državni organi da privedu pravdi one koji su potrošili dva miliona evra navodno zbog pomoći deci ometenoj u razvoju, a te pare su završile u privatnim džepovima, između ostalog i tako što je kupljen stan bivšem direktoru Fonda za kapitalna ulaganja Momčilu Miloviću, potonjem konzulu Republike Srbije u Trstu.