Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem zašto je gospodin Boško Obradović ovako ljut i nervozan. I ja bih bio sam uradio ono što je uradio on.
Ovo je njegov prijatelj Ivan Pernar u Vukovaru. Ovaj sa bradicom je verovatno neki tzv. hrvatski branitelj, a ovo u pozadini vam je gospodine, Boško Obradoviću, onaj čuveni vodotoranj u Vukovaru, koga Hrvati smatraju simbolom stradanja i jednim od glavnih simbola domovinskog rata, a ovde vam je ovaj vaš prijatelj Ivan Pernar.
Ivan Pernar je, gospodine Obradoviću, dobio ime po svom dedi, na koga je pucao Puniša Račić. Ja taj zločin uopšte ne opravdavam. Jel znate šta su poslanici Hrvatske seljačke stranke govorili Puniši Račiću kada je bio za govornicom, Stjepan Radić, Đuro Basariček i Ivan Pernar? To mu je deda, ako se ne varam, ovog vašeg prijatelja.
Je li tako Marko?
(Marko Atlagić, s mesta: Tačno.)
Taj Ivan Pernar, deda ovog vašeg prijatelja, velikog antiglobaliste, velikog antinatovca i velikog antisrbina je rekao Puniši Račiću – ajde bre više Puniša, kaže, prestanite vi Srbi da pričate o krvi koju ste prolili na Solunskom frontu. Koliko košta ta vaša krv, da je mi platimo u zlatu pa da vi više o tome ne pričate i onda je Puniša Račić, onako prek kako ga je Bog dao, izvadio revolver i ubio, ja to ne opravdavam, samo govorim istorijske činjenice, Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio dedu ovog vašeg velikog prijatelja Ivana Pernara.
Sada znam da ćete vi ceo dan da budete nervozni…

… završavam, zato što smo mi otkrili tu istinu i mi ćemo do kraja dana da pričamo o tome da ste vi lažni Srbin, lažni pravoslavac, lažni antiglobalista, da ste prijatelj sa ustašama…

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Pa, istini za volju, ja sam juče pomenuo Ivana Pernara i njegovo ….
(Vjerica Radeta, s mesta: Isključila te Maja, nije se čulo.)
Ali sam počeo da pričam, jel tako Vjerice?
(Vjerica Radeta, s mesta: Počeo si.)
E, dobro, počeo sam da pričam, as vi ste danas nastavili, super. E, dobro, znači, ja sam juče počeo, vi ste danas nastavili. Hvala vam na tome. Ali, šalu na stranu.
Gospodine Obradoviću, kada uđete u neku istorijsku raspravu, znate, nije dovoljno samo da ste bahati i bezobrazni, a da ne raspolažete sa nikakvim istorijskim činjenicama. Kaže gospodin Obradović - Ivan Pernar je veliki čovek zato što je rekao da se u Jasenovcu desio genocid. Pa, Franjo Tuđman kaže da se u Jasenovcu desio genocid. Jel ste čitali njegovu knjigu „Bespuća povijesne zbiljnosti“? Objavljena je 1989. godine. Ta knjiga je faktički programski dokument HDZ-a.
Inače, ovaj vaš Ivan Pernar, znate kojoj stranci je pripadao pre nego što se uključio u živi zid? Pa, Tuđmanovom HDZ-u. Dakle, Franjo Tuđman je u „Bespućima povijesne zbiljnosti“ zapisao, polako Vjerice, vama ću posle da objasnim, u „Bespućima povijesne zbiljnosti“ je Franjo Tuđman zapisao za Jasenovac – Zločin se desio, užasan i golem, imao je i genocidne značajke.
I sad, to je bilo 1989. godine, sada je 2016. godina i vi nam sad saopštavate kao istinu iz Jevanđelja, znate, pojavio se Ivan Pernar na galeriji Skupštine i rekao – zamislite, u Jasenovcu se desio genocid. Pa, to ceo svet zna. Pa, to samo najveći ludaci u Hrvatskoj …

…poput Tomsona neće da priznaju. I šta, sad ste vi zato veliki Srbin što ste doveli Ivana Pernara, koji nam je rekao ono što zna ceo svet, da se u Jasenovcu desio genocid?

Član 103, gospodine Milićeviću.
Pre nekoliko dana gospodin Boško Obradović se ovde hvalio, kaže – evo, pobedio je naš kandidat za predsednika SAD Donald Tramp i sada ćete vi izdajnici iz SNS da vidite svog boga kad on preuzme dužnost predsednika SAD, a ispostavilo se da je deo njegovog tima Rudi Đulijani, o kome i Boško Obradović i ja i bilo ko drugi može da misli ovo ili ono, ali činjenica je da je Đulijani dao jedan od najvećih doprinosa pobedi Donalda Trampa.
Sada vam ja ovako prijateljski savetujem, gospodine Obradoviću, nemojte da vas čuje Donald Tramp, pašćete u njegovim očima. Vređate jednog od njegovih najbližih prijatelja, jednog od njegovih ljudi koje kandiduje za najodgovornije državne funkcije u SAD. Ne možete vi da volite Donalda Trampa, a da ne volite Rudija Đulijanija. Ne može Donald Tramp sam da vlada Amerikom. Znate, on ima sekretare, državne sekretare, pomoćnike sekretara itd. Američka administracija je brojna i u toj administraciji biće mesta i za Rudija Đulijanija, osim možda ako Donald Tramp ne odluči da u svoju administraciju uzme Boška Obradovića, pošto jednog savetnika već ima, to je Jasmina Vujić. Pa kad već ima Jasminu Vujić, nek uzme i Boška Obradovića, pa neka ga Boško Obradović savetuje u vezi spoljne politike. Mislim da je to pošteno.
Samo vam kažem, gospodine Obradoviću, malo manje nervoze, malo manje ostrašćenosti u diskusijama. Vi sebe vrlo često ne slušate šta pričate. Znači, Donald Tramp ide u paketu sa Đulijanijem, i obrnuto.

Ovde je gospođa ministarka kao na saslušanju - izjasnite se, izjasnite se.
Daj izjasnite se vi, gospodine Obradoviću, jeste li vi nastavljač politike Hrvatske seljačke stranke, Franje Tuđmana i HDZ?

Što se tiče reforme pravosuđa, vi o tome znate jako malo. Nije suština reforme pravosuđa iz 2008. i 2009. godine uvođenje Pravosudne akademije. To je najbenignija moguća stvar koja se desila. Najveći problem sa tom takozvanom reformom pravosuđa je što je veliki broj sudija razrešen i što je doveden u pitanje ustavni princip o stalnosti sudske funkcije i što su ljudi razrešeni bez obrazloženja i zbog toga je Ustavni sud tu reformu vratio na početak i sve te sudije vratio na posao.
Uopšte nije bilo reči ni o kakvoj Pravosudnoj akademiji kao suštinskom problemu reforme pravosuđa. Vi ste se uhvatili za Pravosudnu akademiju zato što očigledno ništa drugo sem tih nekoliko floskula - Pravosudna akademija, SNS, Aleksandar Vučić, antiglobalizam, mi smo ovo, mi smo ono, vi ništa drugo i ne umete da kažete.
Na početku vašeg izlaganja, ja sam vas pažljivo slušao, rekli ste jednu neverovatnu stvar. Hajde što se ne razumete u srpski jezik i književnost, to smo već više puta čuli, mada ste navodno profesor srpskog jezika i književnosti, na početku vašeg izlaganja ste rekli - šta će vam ovaj zakon, to može da se reguliše i podzakonskim aktima. Borba protiv kriminala? Pazite ovo - borba protiv kriminala može da se reguliše podzakonskim aktima. Studenti na prvoj godini pravnog fakulteta uče latinsku maksimu iz rimskog prava - nullum crimen nula pena sine lege, nema krivičnog dela i kazne bez zakona, a Boško Obradović bi podzakonskim aktima.

Prvo, gospodine Obradoviću, nemojte da vas čuje Soroš, inače će da vam zavrne slavinu, pa nećete imati odakle da se finansirate.
Kažite mi, molim vas, kad se bilo ko iz SNS slikao, ljubio i grlio sa čovekom koji je davao ovakve izjave. Ne znam da li sam pročitao ovu izjavu, on je davao čovek sijaset nekih izjava, antisrpskih. Možda sam ovu izjavu preskočio, ovog vašeg prijatelja Ivana Pernara. A, da, evo je. Šta kaže vaš prijatelj? „Za one koji ne vjeruju su srpske vođe pozvale Srbe na evakuaciju, tj. napuštanje svojih domova, što je dovelo do nestanka Srba sa područja Krajine, odnosno do etničkog čišćenja, hrvatska vojska“, pazite ovo, to kaže vaš prijatelj Ivan Pernar, „hrvatska vojska nije protjerala te ljude. Oni su sami pobjegli iz straha od moguće odmazde i na poziv svog vodstva.“ Onda kaže: „Naglašavam da se hrvatska vojska korektno odnosila“, Marko, slušaš li ti ovo, „Naglašavam da se hrvatska vojska korektno odnosila prema svim zarobljenim vojnicima Republike Srpske Krajine u „Oluji“, te nije nad njima vršila odmazdu. Pet tisuća vojnika iz sastava opkoljenog 21. kordunaškog korpusa Srpske vojske Krajine, pod zapovjedništvom pukovnika Čede Bulata, položilo je oružje pred hrvatskom vojskom. Niti jedan od njih nije bio mučen, niti ubijen“.
Za razliku od vas, gospodine Obradoviću, koji pojma nemate o tome šta se dešavalo u Krajini, većina ovih ljudi sa kojima je hrvatska vojska, po rečima Ivana Pernara, humano postupala, znate li gde su završili? U Železari u Sisku, tako što je pola od njih živo spaljeno.
Evo, to su vaši prijatelji.

Ja vas pozivam, gospodine Obradoviću, kad sledeće godine Ivan Pernar bude išao na Blajburg da polaže vence streljanim ustašama, neka povede i vas, da vidite i vi malo sveta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Boško Obradović ima pogled na svet kafanskog pevača sa Ibarske magistrale.
(Poslanici DJB negoduju.)
On je naučio nekoliko floskula, jedna od njih je – Srpska napredna stranka je na vlasti pet godina i zašto u prvoj godini vlasti Srpske napredne stranke, evo, viču ovi što opet izgleda imaju performans, Saše Radulovića, kažu – zašto vi u toj prvoj godini vaše vlasti niste rešili sve probleme sa kojima se Srbija suočava 50, 100, 150, 200 pa i više godina? Između ostalog, zašto vi već 2012. godine niste rešili problem porodičnog nasilja?
Porodično nasilje u Srbiji traje vekovima. To je pojava koja, na kraju krajeva, nije ograničena ni vremenskim, a niti državnim granicama. To je jedan univerzalan društveni problem u svim zemljama sveta. I sad na jednoj tako važnoj temi, hajde malo da ispolitizujemo celu stvar, pa da kažemo – a zašto vi iz Srpske napredne stranke niste već 2012. godine suzbili porodično nasilje? Kad bi to i bilo moguće, onda porodičnog nasilja ne bi bilo, ne u Srbiji, ne bi ga bilo nigde u svetu. Da je to tako benigna pojava i tako jednostavna, onda mi o ovome danas ne bismo ni raspravljali, ne bi bilo potrebe da donosimo Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici da se porodično nasilje može sprečiti za godinu dana ili za šest meseci.
Ovde je bilo stalno govora o tome kako mi iz Srpske napredne stranke ne znamo ništa, kako smo glupi, evo i Marko Parezanović je jutros citirao nekoga iz Dveri koji je rekao da za Srpsku naprednu stranku glasaju ljudi koji imaju tri zuba u vilici. Gospodine Obradoviću, vi ste, koliko čujem, profesor…

Predmet amandmana nije bila ni Srpska napredna stranka, pa je Boško Obradović…

Dobro, neću lično obraćanje.
Čudi me, gospođo Gojković, da neko ko je profesor srpskog jezika i književnosti, bar sam tako pročitao da jeste, ne ume da akcentuje reči. Ne kaže se – idemo, ne kaže se – bojimo, ne kaže se – bežite, kaže se malo drugačije. Dakle, hajde neka gospodin najpre nauči srpski jezik i književnost, neka vidi koji je službeni jezik u upotrebi u Republici Srbiji, pa kada nauči zvaničan jezik, onda neka nam drži lekcije i o porodičnom nasilju i o svemu ostalom. Ali, mora malo da se udalji sa te Ibarske magistrale, jezik je tamo po tim kafanama malo iskvaren, mora da se koristi zvanični jezik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Član 107. gospođo Gojković.
Sramota je da se u Narodnoj skupštini kaže da je SNS i poslanike SNS na vlast doveo bilo ko sem građana Srbije.
Što se tiče prethodnog govornika, on toliko voli srpski narod i Srbiju da se pre neki dan slikao ovde sa jednim poslanikom Hrvatskog sabora, koji je između ostalog rekao i sledeće – tjekom „Oluje“ sa područja Krajine je nestalo 200 tisuća Srba…

… sa etničkim čišćenjem u režiji srpskog vodstva. Jedina sam osoba …

… da, da, jedina sam osoba iz Hrvatske koju Srbi zovu da o tome slobodno govori na njihovoj televiziji.
Za one koji ne vjeruju da …