Tema je kada Danica Marinković napiše u biografiji suprotstavljala sam se šiptarskim teroristima, a znate i udata sam i imam dva sina. To je tema. Za vas je to tema.
(Vladimir Đurić, s mesta: Za tebe jeste, za nas nije.)
Ako je to tema za vas, onda je to tema i za nas. Pročitaću vam samo jednu rečenicu iz ovog famoznog rečnika, udžbenika, leksikona, šta li je, koji je promovisala gospođa Tepić. Da li znate kako se nazivaju prostitutke u tom njihovom rečniku? Seksualne radnice. Sada vas pitam koga treba da bude sramota što je ovako nešto pisao, učio decu u Vojvodini, i promovisao kao zvaničnu politiku nataliteta, reproduktivnog zdravlja, itd. U kojoj to evropskoj državi? U kom tom mondijalističkom sistemu se neko ko je prostitutka naziva seksualnom radnicom? To piše u tom njihovom leksikonu.
To su promovisali Bojan Pajtić, DS, Nenad Čanak, LSV i sada kažu nas treba da bude sramota. NJih treba da bude sramota. Znate li koliko je ovo plaćeno? Ovo je plaćeno stotinama miliona evra, da pojedini izopačeni umovi stave na papir nešto što se ne uči ni u jednoj evropskoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čujete ovakvu bujicu neistina, laži i gluposti, onda je jako teško dati neki smisleni odgovor.
Voleo bih da nam gospodin Boško Obradović evo sada pred svim građanima Srbije kaže kada je i gde on polagao ustavno pravo, pošto ga to očigledno kvalifikuje da on ocenjuje stručnost ljudi koji su kandidovani za sudije Ustavnog suda.
Gospodine Arsiću, ja bih prestao, samo da nam gospodin Boško Obradović kaže gde i kod kog profesora je polagao ustavno pravo i koju je ocenu dobio, pa kad dobijem odgovor ja ću dalje nastaviti svoje izlaganje, pošto moje izlaganje u velikoj meri zavisi od odgovora na ovo krucijalno pitanje kada biramo sudije Ustavnog suda.

Ma, dobacujte gospodine Obradoviću, ko vam brani.
Dakle, čuli smo da je gospodin Boško Obradović ustavno pravo položio sa čistom desetkom na Pravnom fakultetu, veliki odmor u Čačku, i to ga apsolutno kvalifikuje da priča o sudijama Ustavnog suda.
Pošto je ovde danas izrečeno, i ovde u sali Narodne skupštine, a i u holu sijaset neistina, sijaset laži, sijaset uvreda o kandidatima za sudije Ustavnog suda, o predsedniku Republiku, o predsedniku Narodne skupštine, o predsedniku Vlade, naravno, o SNS, ja moram da iznesem nekoliko činjenica da bi građani Republike Srbije znali o čemu se ovde radi.
Svi narodni poslanici su dobili dva dokumenta, jedan dokument je stigao od predsednika Republike koji je predložio osam kandidata za sudije Ustavnog suda. Evo, to je, kao što mogu da vide svi građani koji posmatraju ovaj prenos, to je čitava jedna mala knjiga, dakle, mala knjiga u kojoj se nalaze ne samo imena kandidata za sudije Ustavnog suda nego i njihove biografije. Iz tih biografija svi narodni poslanici, svi građani Republike Srbije, svi novinari u Srbiji, sva politička, stručna i opšta javnost može da se upozna da li su u pitanju kandidati koji ispunjavaju Ustavom propisane uslove da budu sudije ustavnog suda ili ne? Evo, ja te molim Igore. Evo, dakle, dokument koji nam je poslao predsednik Republike se nalazi na ukupno 80 stranica.
(Zoran Krasić, s mesta: Vreme.)

Drugi dokument je stigao od gospođe Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine koji se nalazi na ukupno 55 stranica. Isto jedna mala knjižica, i nije tako mala, gde se nalaze imena svih kandidata za sudije Ustavnog suda, njihove biografije i svaki građanin Republike Srbije može da se upozna ko su kandidati za sudije Ustavnog suda. Tako radimo mi koji danas imamo odgovornost za vođenje ove države.
E, sad ću da vam kažem gospodine Obradoviću kako su radili vaši koalicioni partneri, vaši politički saveznici, ti isti koji su isporučivali Srbe u Haški tribunal 2007. godine.
Dakle, ovde imate dve knjige sa imenima kandidata za sudije Ustavnog suda, jedna je na 80 stranica, a druga je na 56 stranica. A da li znate kako je bilo u vreme kada su ovi vaši politički prijatelji bili na vlasti?
Evo, bilo je ovako. Pogledajte narodni poslanici, pogledajte građani Republike Srbije, jedan jedini list hartije. Sedmi novembar 2007. godine predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić, nit biografije, ni ko je šta završio, ni gde je radio. Ništa, sem pukih imena. Neću da čitam ta imena, nisu ti ljudi ni za šta odgovorni. Dakle, samo imena kandidata i radna mesta ili funkcije na kojima se trenutno nalaze.
Bukvalno jedan list papira je otišao iz Narodne skupštine ka predsedniku Republike. To je bilo 2007. godine, gospodine Obradoviću. Ko je tada bio predsednik Narodne skupštine? Oliver Dulić iz DS. Ko je bio predsednik Republike? Boris Tadić. Ko je bio predsednik Vlade? Vojislav Koštunica. Dakle, sve vaši politički prijatelji, sve vaši politički saveznici, sa ovog jednog lista papira. Evo, bukvalno jedan list hartije, ništa drugo. Ništa, ni biografija, ni saglasnost kandidata, nema ničega. Ovaj list hartije je 7. novembra 2007. godine otišao ka predsedniku Republike Borisu Tadiću da sa ovog spiska od 10 imena izabere pet sudija.
Mi danas predlažemo kandidate za sudije Ustavnog suda tako što smo vam dostavili dve knjige sa biografijama iz kojih se vidi gde su ljudi završili fakultet, sa kojim ocenama, na kojim radnim mestima rade, koje naučne i stručne radove su objavili, koje su im reference koje ih preporučuju da budu sudija Ustavnog suda.
I, evo, građani Republike Srbije, ne morate da verujete ni meni, ne morate da verujete ni kolegi Bošku Obradoviću, ali verujte svojim očima. Ovo vam je 2007. godina, dakle, jedan list hartije sa sudijama Ustavnog suda koji je otišao ka predsedniku Republike, Borisu Tadiću. I, ovo su vam kandidati za sudije Ustavnog suda iza kojih stojim mi koji danas vodimo Republiku Srbiju. Dakle, dve knjige, ovde imam dve knjige, a ovde imam jedan list papira. Ako mi kažete, da je u skladu sa Ustavom, da je u skladu sa demokratijom, da je u skladu sa procedurom, da je u skladu sa pravom građana da znaju ko su kandidati za sudije Ustavnog suda, ove dve knjige, ili ovaj list papira iz 2007. godine i ako mi kažete da je ovo bolje, odlično. Odlična je politika. Ali, građani Srbije su rekli da to nije dobra politika. Građani Srbije hoće da znaju ko su kandidati za sudije Ustavnog suda. A kandidati su dobri.
I, vi gospodine Obradoviću, ne biste trebali ružno da pričate o ljudima koji uživaju izuzetan ugled, pre svega u svetu pravne nauke. Kažete, ne znam samo kako vas nije sramota da kažete, niste predložili nijednog profesora sa Pravnog fakulteta?
(Zoran Krasić, s mesta: Ustavno pravo.)
Dobro, ja znam, gospodine Krasiću, vi ste kao i Boško Obradović, vi ste stručnjak opšte prakse, vi se u sve razumete. Ja se ne razumem baš u sve, ne kažem ni da se baš i u ovo mnogo razumem, ali trudim se da razumem.
Dakle, u predlogu koji nam je dostavio gospodin Tomislav Nikolić, imate ime Milana Škulića. Za Milana Škulića znaju apsolutno svi pravnici u Srbiji. Svi pravnici u Srbiji, zato što je jedan od najboljih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i uopšte jedan od najboljih profesora prava u Srbiji, predložen za sudiju Ustavnog suda. A vi kažete niste predložili nijednog? Predsednica Narodne skupštine, predložila je za sudije Ustavnog suda dve gospođe koje su profesori na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Ako mi kažete da to nisu državni fakulteti, da nisu u sastavu Beogradskog univerziteta, ustanite i kažite.
Dakle, nije tačno ovo što priča Boško Obradović, predloženi su dobri kandidati. Kandidati koji ispunjavaju sve propisane uslove i nijedan od ovih kandidata nije član SNS. Ako mi kažete da Tatajan Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije koju je poslanička grupa SNS predložila za sudiju Ustavnog suda ima veze sa SNS. Super, ja vam kažem da nema i to zna cela Srbija.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Babićeva žena.)
Tajana Babić, kako vas nije sramota, Milojičiću, čiju Babićevu ženu. Zorana Babića? Kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota? Rekao sam Tatjana Babić. Nije u pitanju žena Zorana Babića. Ako ste mislili da ispadnete smešni i da budete mnogo pametni. Niste, jer vi sve što kažete, kažete malo ali glupo, kao i pre neki dan što ste rekli, mada vam je to bilo tačno, pre neki dan ste rekli da 27 godina DS podržava sve što je loše u Srbiji. To vam jedino što je tačno što ste rekli.
Dakle, niko od ovih ljudi niti je član SNS, niti ima bilo kakve veze sa SNS. Ovo su kandidati čija imena možete da pročitate, ono što je mnogo važnije, čije biografije možete da pročitate, da se upoznate sa svim detaljima iz njihovog profesionalnog života i gde su završili pravni fakultet i sa kojom prosečnom ocenom i koje naučne i stručne radove su objavili. Mi nemamo šta da krijemo.
Vi ste krili 2007. godine kada ste na jednom listu hartije birali sudije Ustavnog suda od strane predsednika Republike. Jedan list hartije je otišao na Andrićev Venac, izvoli, gospodine Tadiću, sa ovog lista hartije izaberi od 10 sudija, ti izaberi pet koji će da budu sudije Ustavnog suda. Onda vi iz DS, iz DSS, iz Dveri, iz svih mogućih vaših stranaka koalicije kažete kako mi u SNS nešto krijemo, mi nećemo da se nešto zna. Sve se zna.
Mi smo ponosni, uopšte nije bitno da li će ti kandidati da prođu ili neće da prođu. U Danu za glasanje će videti ko je izabran. Lično sam ponosan što je predložen za sudiju Ustavnog suda profesor Milan Škulić. Ponosan sam što je predložen za sudiju Ustavnog suda dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo. To je jedna od najboljih pravničkih institucija u Republici Srbiji, čovek koji nikakve veze nema sa SNS, čovek koji je bio direktor Instituta mnogo pre nego što je SNS i osnovana. Ponosan sam na sve ove ljude koji su predloženi za sudije Ustavnog suda, dobri ljudi, odlični pravnici. Ubeđen sam da će kvalitetno da rade svoj posao.
Što se tiče kvalifikacija koje smo čuli danas, to su kvalifikacije koje se čuju svaki dan. Svako je u ovoj Srbiji eksponent SNS. Još samo treba da kažete da je i Saša Janković eksponent SNS i da je Rodoljub Šabić eksponent SNS i da je Vuk Jeremić eksponent SNS i onda smo zaokružili priču. Onda niko ništa u ovoj Srbiji ne radi, nego svi radimo u SNS i za SNS, a koliko rade za SNS i za državu Srbiju, to svi građani Srbije vide.
Ovde je bilo reči i ovde želim da se osvrnem, mislim da je važna tema u pitanju, o dve odluke Ustavnog suda koje su pojedini poslanici iz opozicije ili pogrešno protumačili ili su namerno iskrivili njihov smisao i sadržinu. Prva odluka tiče se Odluke o ustavnosti Zakona o privremenom načinu uređivanja plata i penzija, pa ste onda namerno obmanjivali građane Srbije kako je penzija stečeno pravo, penzija kao pravo je stečeno. Iznos penzije nije stečeno pravo. Da je iznos penzije stečeno pravo, onda iz budžeta Srbije se i dan danas ne bi dve petine penzija isplaćivalo iz budžeta, nego bi se isplaćivalo iz Fonda PIO.
Ali, budući da ste vi sa vašim koalicionim partnerima prethodno opljačkali te budžetske fondove, odnosno te fondove penzijskog osiguranja, država Srbija i danas od pet penzija dve isplaćuje iz budžeta. Dakle, iznos penzije nije stečeno pravo. Iznos penzije je varijabilna kategorija koja zavisi od toga kakvo je ekonomsko stanje naših javnih finansija i država Srbija je bila prinuđena da privremeno smanji iznos određenog dela penzija, nekih kategorija penzionera, zato što smo bili pred bankrotom, ali nismo mi bili pred bankrotom zbog Veroljuba Arsića, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nego zbog onih koji su do 2012. godine vodili Srbiju.
Dalje, bilo je reči o tome kako je Ustavni sud valjda po nalogu SNS i Aleksandra Vučića oglasio se nenadležnim za ocenu tzv. prvih briselskih sporazuma koji su potpisani, odnosno prvog briselskog sporazuma, koji su potpisani u aprilu 2013. godine. Šta je tu protivustavno? Šta je tu protivzakonito? Je li to međunarodni ugovor? Nije. Je li zaključen po proceduri po kojoj se zaključuju međunarodni ugovori? Nije. Zašto bi onda Ustavni sud se bavio ocenom ustavnosti i zakonitosti jednog političkog akta? Zašto kada to nije međunarodni ugovor? Dakle, ništa Ustavni sud nije pogrešio. Ovo govorim zbog građana Srbije, da bi znali da oni koji sem što umeju da pročitaju ono što im je neko drugi napisao i sem što umeju da u jednoj minuti deset puta izgovore Aleksandar Vučić i SNS, sve drugo, odnosno o svemu drugom ili ne znaju ništa, ili znaju jako malo ili namerno i sistematski obmanjuju građane Srbije.
Ali, vi ste se, gospodo, grdno prevarili ako mislite da će ovi ljudi koji ovde sede mirno da slušaju sve vaše laži, uvrede, klevete, koje svakoga dana upućujete na račun SNS ili bilo koga ko je predložen za bilo koju odgovornu državnu funkciju. Nećemo, zato što nemamo čega da se stidimo. Da se stidimo profesora univerziteta, direktora Instituta za uporedno pravo, ljudi koji školuju naše buduće visokoobrazovane policajce? Pa, mi smo na te ljude ponosni. Pa, to su najbolji mogući kandidati.
A vi, gospodine Obradoviću, pa vama i da je data prilika da kandidujete sudije Ustavnog suda, hajde, kažite mi jedno ime koje bi stalo iza vašeg potpisa? Koji profesor univerziteta bi hteo da bude vaš kandidat za sudije Ustavnog suda, koji direktor instituta, ko ko se ozbiljno bavi bilo kojim poslom da stane iza vas koji ste navodno profesor srpskog jezika i književnosti, a ne umete da se izražavate na tom istom književnom jeziku? Takvi ljudi ne postoje.
Zato vi niste ni u prilici da predlažete ni sudije Ustavnog suda, niti bilo kog drugog za najodgovornije državne funkcije, a pogotovo to nećete biti u narednom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada vidite, čim dobije reč neko iz SNS svi se javljaju, i iz partije Borisa Tadića, iz DS, iz Dveri. Svi su na gomili samo kada treba nešto da se kaže protiv SNS. Čega sam ja predlagač? Recimo, predložio sam u ime poslaničke grupe SNS sudije Ustavnog suda.
(Marko Đurišić, s mesta: Koje?)
Koje? Dobili ste sve na papiru.
(Marko Đurišić, s mesta: Svih deset.)
Ja sada pitam vas, velike pametnjakoviće, genijalce koji uživate veliki ugled, koji ste zagovornici građanske i evropske Srbije, koji mnogo bolje od nas …

Dakle, obraćam se vama, gospodine Arsiću. Vi koji ste društvena elita, kako to da vi niste predložili ni jednog profesora sa bilo kog pravnog fakulteta, nego smo to uradili mi koji smo za vas ona druga Srbija bez zuba, primitivna, glupa, šugava, ovakva, onakva? Kako to da vi pripadnici elite niste predložili nikoga za sudiju Ustavnog suda, nego smo to uradili mi koji smo najgori na svetu?
Vi ste, gospodine Obradoviću, sem toga što ste sa odličnim uspehom položili ustavno pravo i profesor srpskog jezika i književnosti, trebali biste da znate da se ne kaže „sa nikim“, nego „ni sa kim“. Osim ako u međuvremenu niste izmislili neki novi jezik, ali koliko znam, kada sam bio mali, kada sam išao u školu, govorilo se „ni sa kim“, a ne „sa nikim“, ali dobro. Pošto ste vi profesor srpskog jezika, a ja nisam, možda ste vi u pravu, a ja nisam.
(Marko Đurišić, s mesta: Dokle on ima pravo? Čega je on predlagač? Šta je ovo?)
Nešto mnogo važnije od ovoga, velika je nervoza, gospodine Arsiću, kao što vidite, kod ove gospode koja samo što nije pobedila na predsedničkim izborima.
Gospodin Obradović je rekao kako smo mi predložili neke koji su isporučivali Srbe u Hag, koji su izdajnici, koji su ovakvi, koji su onakvi. Sada ću opet, zbog narodnih poslanika, ali i zbog građana Srbije, da pročitam samo neke naučne radove profesora Milana Škulića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji je kandidat za sudiju Ustavnog suda, pa mi vi na osnovu naslova ovih radova kažite da li je reč o anti Srbinu, čoveku koji je isporučivao Srbe Hagu itd.
Samo neki od radova: „Zločin i kazna u Hagu“ 19. jun 2007. godine, „Ne bi si nidem - Hrvatska i Tribunal“, „Godišnjica slučaja Račak“, „Kosovo je Srbija“, „Hrvatske tajne poternice“, „Doktor Karadžić i mister Dabić u Hagu“, „Bombardovanje Palate pravde“, „Nova haška rašomonijada“, „Hrvatske optužnice i srpska saslušanja“ itd, itd.
Evo, dragi građani Srbije, kud ćete većeg zlotvora za srpski narod, kud ćete većeg dušmanina za srpski narod, kud ćete većeg izdajnika, koji je imao hrabrosti da napiše ovoliko naučnih radova na temu Haškog tribunala, na temu Hrvatske, na temu NATO bombardovanja Srbije. A sad mi kažite vi, gospodine Obradoviću, koji naučni rad ste vi objavili?

Evo, neka mi kaže gospodin Obradović. Nema čega da se plaši. Ovo je otvorena debata. On kaže da se mi iz SNS plašimo, da bežimo kad se on pojavi. Evo ja ne bežim nigde. Pitam gospodina Obradovića, da mi kaže koliko naučnih radova posvećeno Haškom tribunalu, hrvatskim poternicama protiv Srba ili NATO bombardovanju Srbije, je napisao on, svi njegovi poslanici i Jasmina Vujić zajedno? Evo neka nam kaže.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je, kada je ovde bio predsednik Vlade, spominjao između ostalog i reč srpstvo.
Ima jedna knjiga Jovana Dučića „Verujem u Boga i u srpstvo“. Jovan Dučić je između ostalog u toj knjizi opisao kako su se ponašali hrvatski poslanici u Skupštini Kraljevine Jugoslavije. Oni su mislili da se nalaze i dalje u parlamentu austrijskom ili mađarskom, a tamo su imali običaj da pošto se nalaze u tuđinskoj državi, viču, galame, udaraju u klupe i na svaki mogući način da onemogućavaju rad sednice. Onda su taj mentalitet preneli i u Skupštinu Kraljevine Jugoslavije, ne shvatajući da je Jugoslavija i njihova država.
Na isti način se danas ponašaju i pojedini poslanici udružene opozicije koji ne shvataju da je Srbija između ostalog i njihova država i da nema potrebe da se ponašaju na krajnje necivilizovan način.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, ponašali su se svi ti iz te tzv. udružene opozicije onako kako je pisao Jovan Dučić, vikali, pretili, psovali, unosili se u lice, bukvalno tražili fizički incident.
NJima nije trebala rasprava o skupštinskom budžetu, niti je njih skupštinski budžet interesovao, niti je njih interesovala tačka dnevnog reda. NJih je interesovalo da naprave problem meni kao predsedniku Administrativnog odbora, da naprave incident i da kažu kako Narodna skupština ne može normalno funkcioniše, a da odgovornost za to ima najveća parlamentarna stranka SNS.
Što se tiče skupštinskog budžeta, skupštinski budžet je pripreman minuciozno, detaljno u stalnim konsultacijama sa Ministarstvom finansija. Predlog skupštinskog budžeta, koji je razmatran na sednici Administrativnog odbora, je urađen u limitima koje nam je dalo Ministarstvo finansija.
Nakon toga, gospođa Maja Gojković, gospođa Svetislava Bulajić, gospođa Saška Tomić kao predsednik Odbora za finansije i ja seli smo i dogovorili da možemo dodatno da smanjimo skupštinski budžet za 400 miliona dinara, a da ne dovedemo u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Šta smo predvideli za tih 400 miliona dinara, da bi građani Srbije znali? Kada je između ostalog 5. oktobra 2000. godine paljena zgrada Narodne skupštine, ona je nakon toga jednim delom renovirana, ali još uvek postoje podrumske prostorije, ovde u ovoj zgradi u kojoj mi vodimo sednice, koje su ne renovirane, koje su i dalje spaljene, neupotrebljive.
Konferencijski sistem, koji ovde imamo i koristimo, vi se sećate te afere koju je vodio jedan poslanik iz stranke bivšeg režima. On je napravio ovaj konferencijski sistem koji imamo. Ko je tu, koliko para uzeo, ko se s kim, što bi rekao narod utalio, ja o tome uopšte neću da govorim.
Činjenica je da konferencijski sistem ovde u sali Narodne skupštine ne funkcioniše na najbolji mogući način, ali mi smo rekli, budući da država štedi, sve ono što nije najneophodnije, a što će i dalje omogućiti normalan rad Narodne skupštine, to da uđe u skupštinski budžet i Odbor za finansije je predložio amandman da se budžet Narodne skupštine smanji za dodatnih 400 miliona dinara. To će omogućiti poslanicima, koji su na platnom spisku Narodne skupštine da primaju plate, zaposlenima u Narodnoj skupštini da primaju plate, sednice da mogu da se odvijaju i da ne bude nikakvih problema u normalnom funkcionisanju parlamenta.
Da li bi bilo bolje da nam je ostalo tih 400 miliona dinara, pa da završimo renoviranje i onih zgrada, odnosno delova zgrade koji nisu renovirane? Pa, bilo bi bolje, imajući u vidu činjenicu da je Dom Narodne skupštine od 1984. godine spomenik kulture od nacionalnog značaja. Planirano je bilo da se izvedu i određeni arhitektonski, odnosno građevinski radovi, koji nisu ni malo jednostavni i koji mnogo koštaju i toga smo se odrekli. Ali, sve to ne dovodi u pitanje normalan rad Narodne skupštine.
Ja uopšte ne razumem gospodina Boška Obradovića zašto je toliko zabrinut za budžet Narodne skupštine. Gospodine Obradoviću, sve dok ste narodni poslanik vi ćete imati redovnu platu, vaša plata neće biti manja, imaćete sve moguće privilegije koje imaju i drugi narodni poslanici i nemojte da se brinete oko toga da će vam biti umanjena plata ili da će vam plata biti ukinuta. To što je skupštinski budžet smanjen za 400 miliona dinara to ni na koji način neće ugroziti funkcionisanje narodnih poslanika, niti će ugroziti funkcionisanje službe Narodne skupštine koja pomaže svima nama da bi smo se što kvalitetnije pripremili za rad Narodne skupštine. I evo time da završim. Pošto je o tome bilo mnogo reči.
Što se tiče sednice Administrativnog odbora, na kojoj se traži moja smena, pre neki dan udružena opozicija Srbije je održala zajedničku konferenciju za novinare i ponovo izrekla niz neistina o tome kako ja navodno neću da zakažem sednicu Administrativnog odbora. Hoću i nije mi nikakav problem. Odmah ću je zakazati u roku od 10 minuta, samo tražim po članu 71. Poslovnika da zahtev za sazivanje sednice potpiše šest članova Odbora, zato što zamenik člana Odbora člana menja samo na sednici, ne menja ga u drugim njegovim aktivnostima. Ako mi pronađete član Poslovnika u kome piše da zamenik člana menja člana u svim njegovim pravima i obavezama, ja vas samo molim da mi kažete koji je to član Poslovnika i da prestane više sa tim licemerjem - kada se pozivate na Poslovnik onda je kriv onaj koji vam ne da reč po Poslovniku, kada nemate neko pravo po Poslovniku onda ne valja Poslovnik.
Znači, ili tražite da se primenjuje Poslovnik ili tražite da se Poslovnik ne primenjuje.

Kada mi date šest potpisa članova Odbora SNS će vam omogućiti kvorum, jer vi sami nemate kvorum. Dakle, mi ćemo vam omogućiti kvorum pet sati, deset sati, 15 sati. Pričajte o predsedniku Administrativnog odbora tj. o meni sa kvorumom koji će vam dati SNS sve najgore, slobodno pričajte, nemam nikakav problem sa tim, samo tražim da se primenjuje Poslovnik, ništa drugo.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Rizikujući da dobijem opomenu, gospođo Gojković, ja ću da kažem, da se Boško Obradović izražava rečnikom jedne polupismene bitange.

Svestan sam. Ako mogu samo da kažem, dakle, ako je neko novi DOS, onda je to Boško Obradović koji je bio na listi DSS, koja je bila predvodnik DOS-a 5. oktobra 2000. godine. I koja je zapalila ovu Narodnu skupštinu i dan danas postoje tragovi paljenja i kao što vam jer rekla predsednica Narodne skupštine, kažite mi gospodo iz DOS-a i novog i starog, gde je na desetine umetničkih slika iz Narodne skupštine, fotelja, knjiga i drugog nameštaja koji su odneti 5. oktobra 2000. godine.
A vi ste gospodine Obradoviću, toliki ekspert za budžet da ne umete da napravite razliku između para koje država daje za subvencije za zapošljavanje novih radnika od para koje smo namenili za zdravstvo. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, koga spominjete u svakoj rečenici, jer ništa drugo ne umete da kažete, naučili ste dvadeset rečenica napamet u koje se na 150 mesta pominje Aleksandar Vučić. Vi ne umete da čitate brojeve. Vi ne umete da napravite razliku koja je evidentna, da više para država izdvaja za zdravstvo nego za subvencije. To vam je predsednik Vlade jasno pokazao.
Nemojte da se brinite za svoju platu, biće para za vašu platu. Nisu vaše plate u pitanju. Imaćete plate i za skupštinski restoran. Imaćete sve i kafu i vodu, ništa vam neće biti uskraćeno. Nemojte da iznosite nikakve neistine i da vređate poslaničku grupu SNS, da vređate stranku koja je dobila više od polovine podršku na izborima kada su u pitanju građani Republike Srbije.
I, šta vam to znači budžet Vlade? Hajde, molim vas, to mi objasnite. Prvi put čujem za tu kategoriju, budžet Vlade. Taj budžet Vlade ne znam ni ja koliki. Nemate pojma o čemu pričate. Jedino što krijete kao zmija noge, to je da ste vi taj DOS, a sa tim DOS-om ste okupljali i kad ste trebali da uđete u Narodnu skupštinu, tad se niste gadili ni na Bojana Pajtića, ni na Čedomira Jovanovića, ni na Sašu Radulovića, ni na Sandu Rašković Ivić i tako dalje.
Onda vam je DOS bio dobar. Onda su vam bili dobri strani ambasadori koji su vas uvodili ovde u Narodnu skupštinu. Sada ste vi najveći Srbin na svetu, najveći junak. Ako možete da pljunete Aleksandra Vučića, ako možete 100 puta da izgovorite neistinu i ako možete meni da psujete mrtvog oca na konferenciji za novinare, gde objašnjavam šta se desilo na sednici Administrativnog odbora. I sada mislite svi ćemo mi da se uplašimo od straha zato što se pojavio novi DOS.
Baš me briga što se pojavio novi DOS. Nećemo da ćutimo na vaše neistine i na vaše laži, i na vaše uvrede. Ovo je dobar budžet. Ovo je budžet koji je u korist građana Srbije. Kada budemo čuli od vas nešto bolje, ja ću s tim da se složim. Sa budalaštinama, sa neistinama, sa neznanjem neću nikada da se složim i protiv toga ćemo uvek da se borimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da kažem da sam i ja dobio jedno pismo bivše direktorice Agencije za privatizaciju, inače velike prijateljice gospodina Saše Radulovića, koja me pita – da li je moguće da gospodin Saša Radulović, kao narodni poslanik, ne zna da je protiv Miroslava Miškovića izrečena presuda i da je ta presuda izrečena u vreme kada je odgovornost za vođenje države preuzela SNS? Ta gospođa se čudi i ne može da dođe sebi da je neko ko je bivši ministar i ko je sadašnji narodni poslanik toliko neobavešten da ne zna da je upravo u vreme Aleksandra Vučića doneta presuda protiv najmoćnijeg srpskog tajkuna koji je ojadio srpska putarska preduzeća u periodu od 2001. do 2012. godine.
Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije, za Ministarstvo odbrane i za Ministarstvo pravde. U trenutku kada Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane, zahvaljujući jednoj mudroj ekonomskoj politici, uspeva da nabavi najsavremenije naoružanje za srpsku vojsku, uključujući najsavremenije avione i najsavremenije sisteme za protivvazdušnu odbranu, došla je informacija pred sve građane Republike Srbije od Centra za forenzička istraživanja u Novom Sadu, a ta informacija se odnosi na tragičnu smrt dvojice vojnika u izdvojenom vojnom objektu „Karaš“ 5. oktobra 2004. godine. Prema izveštaju navedenog centra, ova dvojica vojnika, u pitanju su pokojni Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, ta dvojica vojnika su ubijena 5. oktobra 2004. godine.
Moje pitanje za Vladu Republike Srbije, za ministra odbrane i za ministra pravde je – da li su i kakva saznanja o ubistvu ove dvojice vojnika, u vreme kada se ta tragična smrt desila, imali Boris Tadić, koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije i bivši savezni ministar odbrane, kakvu informaciju o tome je imao Dragan Šutanovac, koji je u to vreme bio zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, potonji višegodišnji ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, i kakve informacije o smrti ove dvojice vojnika je imao Vuk Jeremić, potonji ministar inostranih poslova u Vladi Republike Srbije, a sadašnji, kako stoje stvari, kandidat za predsednika Republike Srbije, koji je, po informacijama kojima ja raspolažem, samo na ime dnevnica za službena putovanja u inostranstvo potrošio 60 hiljada evra državnog novca?
Dakle, molim Vladu Republike Srbije, molim nadležne ministre da mi odgovore – da li su navedena lica Boris Tadić, Dragan Šutanovac i Vuk Jeremić u vreme kada su obavljali najodgovornije državne funkcije znali i imali informacije o tome da su, prema informacijama Centra za forenzička istraživanja iz Novog Sada koja su dobijena primenom najnovije 3D tehnologije, dakle, da li su znali da su ova dvojica dvojnika ubijena u toku redovnog odsluženja vojnog roka?
Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Jel mogu da pričam ili ne?

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.
Ja zaista ne razumem koji problem ima Boško Obradović sa SNS.
Za razliku od vas gospodine Obradoviću, mi ne sarađujemo sa ljudima koji su davali izjave poput ovog vašeg Ivana Pernara. Vaše je pravo da se hvalite da vam je on politički saveznik. Super, nemam ništa protiv toga, ali nemojte nas da trpate u isti koš sa vama i sa njim.
Taj vaš prijatelj je rekao vezano za Vukovar – koliko je djece ostalo bez tate zbog rata koji je donio samo patnju i stradanja? Mnogi taj horor nisu preživjeli, nad njima je izvršen masakr. Pad Vukovara zato se duboko usjekao u kolektivnu svijest našeg naroda. Kad kažem da je „Oluja“ bila etničko čišćenje ne mislim na samu akciju, nego gledajući poslijedice te akcija, a to je nestanak Srba iz Krajine. Oni koji su protjerali Srbe iz Krajine tjekom „Oluje“ su same srpske vođe svojim raspirivanjem straha od, kaže „ustaša“. Dakle, krivci za nestanak Srba iz Krajine nisu Hrvati, niti vođstvo tadašnje Hrvatske države. Dakle, nije kriv Franjo Tuđman. Srbi su sami sebe proterali iz Krajine, gospodine Obradoviću. Kaže - tjekom „Oluje“ sa područja Krajine nestalo je dvjesto tisuća Srba u režiji srpskog vođstva. Pa, onda kaže taj vaš prijatelj Ivan Pernar za Blajburg - u Blajburgu je ubijeno najmanje 27 tisuća ljudi, a kad se uzme u obzir naknadno ubijanje, broj ubijenih se povećava na 50 tisuća. Po meni, to ne može biti samo masakr, jer se broj ubijenih mjeri u tisućama zbog čega se onda u povjesnim udžbenicima u Hrvatskoj to ne naziva genocidom i zašto naš državni vrh to ne naziva tako.
To je vaš prijatelj.

Dakle, gospodine Milićeviću, to su mu prijatelji. Kakve veze SNS ima sa svim tim? Kad se bilo ko iz SNS družio sa ljudima koji idu na Blajburg i polažu vence streljanim ustašama, crnokošuljašima, pripadnicima Pavelićevog tjelesnog zdruga?