Hvala, gospodine Milićeviću.

Javljam se zbog povrede člana 27. Unapred da kažem da neću tražiti da Narodna skupština o ovoj povredi glasa.

Sve vreme dok je govorio gospodin Rističević poslanici DS i pokreta Saše Radulovića su mu ili dobacivali ili su mu okretali leđa, što je grubo narušavanje reda u Narodnoj skupštini. Vama je stavljeno na teret kako, navodno, niste čuli ono što sam rekao, pa pošto, navodno, niste čuli, da ponovim još jedanput – da, dame i gospodi narodni poslanici, dragi građani Srbije, DS već godinu dana pokušava politički da profitira na smrti ljudi koji su poginuli u tzv. Aferi helikopter. Demokratska stranka već godinu dana tvrdi …

(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB lupaju o klupe.)

Samo vi lupajte o klupe, to su radili i poslanici, svojevremeno, Hrvatske seljačke stranke, deda ovog Pernara, sa kojim se druži vaš koalicioni partner, oni su tako lupali o klupe u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, meni to ne smeta.

Dakle, gospodine Milićeviću, vama se obraćam, DS već godinu dana pokušava politički da profitira na smrti ljudi u tzv. aferi helikopter. Godinu dana tvrde kako su Aleksandar Vučić, Bratislav Gašić, Zlatibor Lončar, tražili smrt pilota koji su prevozili bolesno dete iz Novog Pazara za Beograd i prošli su na izborima, tako kako su prošli.

Dakle, i narod ih je procenio da su kukavice, jer samo kukavice mogu da pokušavaju da ostvare neki politički ćar na činjenici da je neko umro pokušavajući da spasi nečiji život.

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.

Ukazujem na povredu člana 107. Dostojanstvo Narodne skupštine je ugroženo uvek kada DS priča o nasilju u Narodnoj skupštini zato što je DS nasiljem i došla na vlast 2000. godine i metod primene političkog, a i fizičkog nasilja nad svojim političkim neistomišljenicima DS je demonstrirala od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje.

Ono što svi građani Srbije koji prate direktne tv prenose sednice Narodne skupštine mogu da čuju, na svakoj novoj sednici kad god se utvrđuje dnevni red, evo vi me kolege ispravite ako grešim, jedan od predloga za dopunu dnevnog reda, ako se ne varam to radi vaša koleginica Gordana Čomić, da se utvrdi odgovornost, navodna odgovornost Aleksandra Vučića, Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara zato što su navodno želeli smrt pilota koji su spašavali bolesno dete, vozeći ga helikopterom iz Novog Pazara u Beograd. Nema sednice na kojoj ne tražite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su hteli da spasu jedan život. Desila se nažalost nesreća i iz sednice u sednicu pokušavate da prigrabite neki politički poen, zbog činjenice da su ljudi tragično nastradali u pokušaju da spasu dečiji život.

Drage kolege, da li sam u pravu? Godine 2014. zadesile su nas hiljadugodišnje poplave i Saša Radulović danas, tri godine posle toga, pokušava da izvuče neku političku korist i kaže – EPS je poslovao sa gubitkom. Pa jeste, zato što su nas zadesile poplave. Što ne kažete da smo 2016. godinu završili sa 100 miliona evra u plusu. To su sve činjenice …

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, javio sam se kao predlagač zakona, pa nadam se da mogu da kažem i ja neku reč vezano za amandmane koji su podneti na član 1. Predloga zakona, ili ste mi dali reč po osnovu replike?

Dobro, onda ću samo kratko.
Pozdraviću ja, gospodine Božoviću, ministre u Vladi Republike Srbije čim se vrate iz Kine. Znate, trenutno obavljaju jedan veoma važan posao za Republiku Srbiju, imaju preča posla nego da slušaju vas. Razgovaraju sa najvišim zvaničnicima Republike Kine, razgovaraju sa Putinom, razgovaraju sa najvažnijim svetskim državnicima i zvaničnicima, ugovaraju važne poslove za Republiku Srbiju, ugovaraju nove železničke pruge Beograd-Budimpešta, ugovaraju izgradnju Fruškogorskog koridora, ugovaraju izgradnju puta koji će da spoji Srbiju sa Jadranski morem. Ugovaraju sve ono što vi niste uspeli da ugovorite, da realizujete u 12 godina vaše vladavine. Sve ću da ih pozdravim. Pozdraviću i predsednika Vlade koji je imao sastanke, da vas podsetim, sa Vladimirom Putinom, sa Erdoganom i sa zvaničnicima Republike Kine, jedne od najvećih svetskih sila. Pozdraviću i Zoranu Mihajlović, koja potpisuje važne ugovore vezano za našu saobraćajnu i putnu infrastrukturu. Pozdraviću i Mladena Šarčevića, koji je sa kineskim kolegom potpisao ugovor koji će da unapredi sistem našeg obrazovanja u Republici Srbiji. Pozdraviću i gospodina Branislava Nedimovića, koji ugovora izvoz ogromnih količina mesa u Republiku Kinu.
Dakle, pozdraviću ja sve te ljude, samo vas molim, gospodine Božoviću, da sačekate da se ljudi vrate sa službenog puta, da nam donesu dobre vesti i čim se vrate ja ću da ih pozdravim.

Javio sam se za reč kao predlagač zakona.

Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen rezultatima izbora na kojima je njegov kandidat teško potučen. Negde se sakrio u mišiju rupu. Niko živi ne zna gde je. Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen što pripada stranci koja je toliko moćna i jaka da ne može da na predsedničkim izborima kandiduje svog predsednika, nego kandiduje potomka, kako beše Marijane, Murat Age Puzdevca. Ja to sve razumem.

Razumem to što gospodin Đurišić ima jedan običaj koji je imao austrijski car Franjo Josif. Koliko vidim Marko Đurišić sedi sam a stalno govori – „mi“. Takve je proklamacije pisao Franjo Josif. Kaže – „mi Franjo Josif naređujemo to i to. Mi Franjo Josif naređujemo to i to“. Je li tako Marko?

Sedi čovek sam bez predsedničkog kandidata, nigde živog poslanika oko njega nema iz njegove stranke i – „mi nećemo i mi nećemo i mi smo protiv i mi smo za ovo i mi smo za ono itd“.

Prvo, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama stvar je potpuno jasna. NJegoš kaže – „Vrijeme je majstorsko rešeto. Prečistiće ono ove stvari. Sitnarije djecu zabavljaju“.

Dakle, vreme je pokazalo da je zbog efikasnosti u radu sudova u Republici Srbiji, da je zbog kvaliteta rada predsednika sudova potrebno pristupiti izmenama Zakona o sudijama u smislu da se sa jedne strane napravi distinkcija između Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance u Republici Srbiji, čiji se predsednik bira po Ustavu Republike Srbije na pet godina i ne može biti ponovo izabran i svih ostalih sudova u Republici Srbiji za koje sama ja, a ne mi, dakle ja kao narodni poslanik predložio da se predsednici sudova biraju na period od četiri godine i da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju i takođe predložio sam da predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda.

Uopšte ne vidim razlog zašto su ovi predlozi izazvali toliku nervozu kod gospodina Đurišića koji očigledno smatra da je neka grupa – sam za sebe i ja nemam ništa protiv toga, ali mislim da Predlog zakona ne treba da stvara toliku impulsivnost jer je reč o jednoj promeni koja može samo da donese dobro po mom mišljenju srpskom pravosuđu.

Gospodin Marko Đurišić je juče napustio sednicu Narodne skupštine kada je smatrao da mu je ovde postalo dosadno, pa nije ostao do kraja da čuje argumentaciju Srpske napredne stranke vezano za tačku 2. dnevnog reda, vezano za ovaj zajam, o tome su pričale i njegove bivše kolege iz Demokratske stranke, kako se mi dodatno zadužujemo, kako ne valja ništa u Elektroprivredi Srbije, kako se povećava javni dug, itd.

Mi smo juče pokušali da objasnimo kolegama iz Demokratske stranke, pokušaćemo to i danas da objasnimo gospodinu Đurišiću da je u pitanju u stvari reprogram zajma iz 2010. godine, kada je kreditni rejting Srbije bio mnogo niži i mnogo slabiji nego što je sada, kada smo uzimali kredite po kamatnim stopama od pet, šest, sedam, osam i više posto, a sada reprogramiramo kredit po kamatnoj stopi od 2,2%.

Sad gospodin „mi“ može da se okrene na glavu, ali činjenica je da srpska ekonomija i da srpske javne finansije stoje bolje nego kada je „mi“ i kada je njegov Boris Tadić upravljao ovom državom, kada smo imali stopu rasta bruto društvenog proizvoda minus 3,6%, a sada imamo 3%, 3,5%, idemo na 4%, kada nam se povećava kreditni rejting, kada možemo da pomognemo radnicima „Goše“, koje je gospodin „mi“ upropastio 2007. godine, kada je fabrika privatizovana. Dakle, sve su to argumenti zašto treba podržati ovaj Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda.

Takođe, gospodin „mi“ juče nije mogao da čuje argument Srpske napredne stranke da smo za prva četiri meseca ove godine uspeli da vratimo 700 miliona evra i da spustimo javni dug, što pokazuje da je politika Vlade Republike Srbije, da je politika Ministarstva finansija, da je politika Aleksandra Vučića apsolutno ispravna i da je ona dovela do toga da smo ozdravili našu ekonomiju i da smo ozdravili naše javne finansije i vi ćete gospodine Vujoviću u danu za glasanje i, naravno, Vlada Republike Srbije imati punu podršku poslaničke grupe Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera za Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda, a da li će gospodin „mi“ da podrži vaš Predlog zakona, to je sada na njemu da odluči nakon što čuje argumentaciju i drugih poslanika iz Srpske napredne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko.

Budući da je spojena rasprava o svim tačkama dnevnog reda, moram da kažem da stojim iza onoga što su rekle moje kolege iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, mislim na Biljanu Pantić Pilju i na profesora Marka Atlagića vezano za njihove rezerve, odnosno osporavanje kandidata za predsednika Višeg suda u Pirotu, Marinu Živković i predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, Nataliju Bobot. To je njihovo pravo. Oni za to imaju odgovarajuću argumentaciju.

Ja, kao predsednik Poslaničke grupe, takođe dovodim u pitanje njihov izbor, zato što smatram da u ovom trenutku postoje bolje kandidati od njih. Naravno, to nije lični rat ni protiv koga, ali, ne mogu da podržim kolegu Jovanovića u njegovom stavu da Narodna skupština treba da samo glasa u celini o svim predloženim kandidatima, a da nema pravo da dovede u pitanje izbor pojedinih kandidata. Onda bi time Narodna skupština bila dovedena u situaciju – uzmi ili ostavi. Dakle, uzmi ceo paket koji ti je ponuđen, ili nemoj izabrati nikoga.

Mi imamo pravo da osporavamo izbor pojedinih kandidata. Ne znači da je Visoki savet sudstva uvek u pravu. Oni imaju svoje kriterijume, svoj način rezonovanja, ali konačnu reč daje Narodna skupština i ja se pridružujem mojoj koleginici Pantić Pilji i mom kolegi Atlagiću i ja takođe, kao narodni poslanik i kao predsednik Poslaničke grupe, osporavam kandidaturu, odnosno osporavam izbor predsednika Višeg suda u Pirotu Marine Živković i kandidaturu Nataše Bobot za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Niko zbog toga ne treba da se ljuti, ali mi kao narodni poslanici imamo pravo to da činimo. Poslovnik nam daje to pravo i u Danu za glasanje mi ćemo se o ovom predlogu odluke, o izboru predsednika više sudova u Republici Srbiji, zbog ovih osporavanja kojima se i ja pridružujem, glasati odvojeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam, kao narodni poslanik, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije što je dala pozitivno mišljenje o ovom Predlogu zakona.

Predlog zakona je relativno kratak, on ima četiri člana, i neću vam oduzimati mnogo vremena, ali želim da istaknem nekoliko osnovnih stvari, vezano za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Ovaj predlog zakona podneo sam iz dva razloga. Prvi razlog je da se dodatno istakne posebna uloga i posebno mesto koje u pravosudnom sistemu Republike Srbije ima Vrhovni Kasacioni sud, kao najviša sudska instanca u Republici Srbiji. Naime, predsednik Vrhovnog Kasacionog suda bira se na period od pet godina i prema dosadašnjim zakonskim rešenjima, odnosno prema važećem Zakonu o sudijama, na period od pet godina biraju se i predsednici svih ostalih sudija u Republici Srbiji.

Smatrao sam da je logičnije da je više u skladu sa Ustavom Republike Srbije da se, ipak, napravi razlika između predsednika Vrhovnog Kasacionog suda, odnosno njegovog mandata, u odnosu na predsednike ostalih sudova u Republici Srbiji, pa sam predložio da se predsednik suda bira na period od četiri godine i da može biti još jednom izabran na funkciju predsednika istog suda. Sa druge strane, važan razlog koji me je motivisao za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste da se obezbedi kontinuitet u radu predsednika sudova u Republici Srbiji.

Mislim da je ovde važno da se istakne da mi govorimo o predsednicima sudova kao nosiocima sudske uprave, ne o predsednicima sudova kao postupajućim sudijama u konkretnim sudskim predmetima, krivičnim, parničnim, ili nekim drugim. Mi govorimo o predsednicima sudova kao o ljudima koji su zaduženi u sudu za poslove sudske uprave. Poslovi sudske uprave su poslovi koji nisu neposredno povezani sa vršenjem pravosudne funkcije u onom najužem smislu te reči. Dakle, poslovi sudske uprave ne sastoje se u suđenju i u presuđivanju, ali podrazumevaju čitav niz poslova bez kojih se sama sudijska funkcija ne bi mogla ni zamisliti.

Zbog toga je važno da kada izaberete predsednika suda, a on u međuvremenu navrši godine života zbog kojih može da ode u penziju, da mu se omogući da u penziju ode, ne kada navrši svoj radni vek, nego kada mu istekne mandat. Mislim da je to jako bitno kako bi se obezbedio nesmetan rad svih sudova u Republici Srbiji, kako bi se obezbedio kontinuitet u funkcionisanju sudske uprave, jer priznaćete i sami, i vi, dame i gospodo narodni poslanici, a i vi predstavnici najviših sudskih instanci u Republici Srbiji, da biti predsednik suda, a pogotovo biti predsednik, na primer Višeg suda ili predsednik Apelacionog suda, je jedan prilično delikatan posao. Zahteva i organizacione sposobnosti, zahteva da se preduzme čitav niz mera kadrovske, materijalne, finansijske, administrativno-tehničke i druge prirode, koji su neophodni da bi same sudije u sudovima mogli da rade svoj posao.

Ono što je takođe važno da se naglasi, to je da je na predsednicima sudova najveća odgovornost u poštovanju Sudskog poslovnika. Kao što znate, Sudski poslovnik je jedan veoma ozbiljan akt, ko ga je čitao mogao je da vidi da je prilično obiman. Primeniti do kraja Sudski poslovnik, a pogotovo u ovim višim sudskim instancama, mislim da nije ni malo jednostavan posao i da zbog toga treba omogućiti, između ostalog, predsednicima sudova jedan kontinuitet u radu, odnosno treba napraviti izuzetak od pravila da predsednik suda ide u penziju onda kada navrši radni vek, odnosno da mu treba omogućiti da se penzioniše tek istekom mandata predsednika suda.

Vlada Republike Srbije je za ovo što sam ja predložio našla razumevanje i ja se Vladi Republike Srbije još jedanput zahvaljujem.

Ono što takođe želim da istaknem vezano je za član 4. I ako načelna rasprava, nije rasprava o amandmanima, mogu da kažem da ću da prihvatim amandman mog kolege Petra Petrovića vezano za stupanje na snagu ovog Predloga zakona, odnosno prihvatiću amandman da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Republici Srbiji, ceneći argumentaciju koja je data u amandmanu gospodina Petra Petrovića.

Naravno, ukoliko kolege budu imale neka pitanja ja sam spreman da na ta pitanja odgovorim, a vama, gospodine Arsiću, hvala vam što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da se osvrnem na kritike koje su upućene na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama. Prvi put čujem da Zakon o sudijama može da bude protivrečan Zakonu o sudijama. To smo danas čuli.

Dakle, ja sam predložio da se predsednici sudova biraju na četiri godine, a ne na pet godina kao što stoji u važećem Zakonu o sudijama. Mislim da je to legitimno, jer treba napraviti razliku između Vrhovnog kasacionog suda, gde se predsednik suda bira na pet godina kao vrhovne sudske instance u Republici Srbiji, i ostalih sudova u Republici Srbiji. Tako da, Zakon o sudijama, odnosno Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama tako se i zove zato što želimo da promenimo nešto što piše već u Zakonu o sudijama, da se predsednici sudova ne biraju na period od pet godina, nego na period od četiri godine, da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju na period od četiri godine i predlažemo da onaj predsednik suda kome se radni vek navrši u toku mandata može svoj radni vek, odnosno svoju funkciju predsednika suda da okonča onda kada mu istekne mandat. To je potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav Republike Srbije kada je u pitanju dužina trajanja mandata predsednika suda poznaje samo mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a sve ostalo je prepustio Narodnoj skupštini da reguliše putem zakona i mi to ovim putem i činimo.

Što se tiče tog vašeg „Dveriliksa“ na kome ste temeljili vašu izbornu kampanju, to su trebali da budu navodno krunski dokazi, dame i gospodo narodni poslanici, koji će da sruše, kako vi kažete, režim Aleksandra Vučića, odnosno koji će dokazati da je vaš predsednički kandidat najbolji za Srbiju. Čitav vaš „Dveriliks“ zasnivao se na tekstovima Milovana Brkića, vi me ispravite ako grešim, koji je, gle čuda, jedan od studenata spontano okupljenih građana koji su se do pre neki dan okupljali ovde ispred Narodne skupštine zato što su, to prvi put inače čujem u životu, nezadovoljni rezultatom predsedničkih izbora.

Dakle, čitava vaša famozna afera „Dveriliks“ zasniva se na tekstovima Milovana Brkića, što je vrlo jednostavno da se proveri. Inače, niste rekli da je taj Zoran Ćopić, koga pominjete, 2014. godine osuđen. Dakle, u vreme kada je SNS bila na vlasti. Jedino ste taj deo ispustili iz vaše priče. Sve ste vi spomenuli, i Zorana Ćopića, i sa kim je pričao 2009. godine kada SNS nije bila na vlasti, i ko je kome kum itd, spominjali ste i Aleksandra Vučića, ali nikako da kažete da je taj famozni Zoran Ćopić osuđen baš 2014. godine. Ni 2008, ni 2010, ni 2011, nego 2014. godine. Kao što danas nećete da kažete, svi vi koji plačete nad tužnom sudbinom sudija koje navodno pritiska SNS, nad evo najnovijim slučajem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Kada je sud osudio, odnosno presudio da jedan nedeljnik treba da plati naknadu štete Nebojši Stefanoviću zato što je objavio njegovu fotografiju na naslovnoj strani, gde je pisalo – glavni fantom iz Savamale, onda ste svi skočili na noge – evo, SNS vrši pritisak na sudije, evo ga Goran Vesić ispred zgrade suda vrši pritisak da se osudi taj nedeljnik itd. Sada kada je po žalbi ta presuda pala i kada taj list ne treba da plati Nebojši Stefanoviću tih, koliko beše, 300.000 dinara, gde vam je sad pritisak na sudije? Gde vam je sad pritisak na pravosuđe?

Znači, vama kako kad odgovara. Kad se donese neka presuda koja se vama ne sviđa, onda SNS vrši pritisak na pravosuđe. Kada vam se donese presuda koja ide u korist onih koji kleveću i lažu, koji mogu da neometano objavljuju fotografije ljudi i da kažu da su oni fantomi, onda je sve u redu, onda nema pritiska na pravosuđe. Kažete – vrši se pritisak na pravosuđe od strane SNS. Ne znam gde je Marijan Rističević. Evo čoveka živog. Saša Radulović je protiv njega, gospođo Kuburović, podneo privatnu krivičnu tužbu zbog reči izgovorenih ovde u Narodnoj skupštini.

Po Ustavu Republike Srbije, narodni poslanik je slobodan da iznese svoj stav u Narodnoj skupštini i ne može da bude krivično gonjen, niti se protiv njega može voditi bilo kakav drugi sudski postupak. Neću iz pristojnosti da navodim ime sudije. Taj sudija koji sudi Marijanu Rističeviću kaže – pa šta mene briga šta piše u članu 103. Ustava, ti ima da odgovaraš zbog onoga što si govorio u Narodnoj skupštini. I sad vas ja pitam – gde je tu pritisak SNS na pravosuđe u Republici Srbiji? Ko tu na koga vrši pritisak?

Mogu da kažem da je Nebojša Stefanović žrtva loših presuda. Mogu da kažem da je Marijan Rističević žrtva lošeg protivustavnog i nezakonitog postupanja pojedinih sudija. Kao što mogu da kažem da se čitava afera Dveriliks zasniva na argumentima Milovana Brkića koji je protestovao ovde ispred zgrade Narodne skupštine, koji je ušao u anale srpskog novinarstva po tome što je tvrdio kako je Aleksandar Vučić opštio sa svojim sinom i kako je otac Aleksandra Vučića navodno neki Albanac sa Kosova i Metohije. Samo se vi krstite. Evo, to su argumenti na kojima vi zasnivate vaše famozne afere i zbog toga ne valja Aleksandar Vučić, zbog toga ne valja SNS, ne valja vam ministarka pravde, ne valja vam zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, samo vi valjate, a to koliko valjate rekao je narod. Čuo sam danas argument, kaže – mi smo protiv Vlade. Super, ali je narod za Vladu, narod je za Aleksandra Vučića, narod je svoje rekao pre neki dan i vi svi skupa koliko vas ima možete na glavu da se okrenete, ali da prekrojite političku volju naroda ne možete.

(Srđan Nogo: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste pažljivo pratili ono što sam govorio, nisam spomenuo bilo čije ime, sem što sam spomenuo jedino ime nekoga ko nije narodni poslanik, a to je Milovan Brkić i da se afera Dveriliks zasniva na tekstovima Milovana Brkića iz njegovog čuvenog tabloida, a to svako može da proveri ako uđe na internet sajt tog lista. Dakle, to su članci iz negde 2009, 2010. godine. U tom vreme ni sa Zoranom Ćopićem ni sa Darkom Šarićem ni sa bilo kim od tih lica apsolutno niko…

(Srđan Nogo: Kakav je ovo način?)

Mnogo su nervozni ovi iz ove afere Dveriliks, ne znam šta im je, izgleda da im afera nije baš pošla za rukom, odnosno nisu uspeli da ubede građane Srbije da je Aleksandar Vučić najveći zlikovac u Republici Srbiji i da je on najodgovorniji za stanje u kome se Srbija nalazi.

(Srđan Nogo: Nismo mi nervozni, vi ste nervozni.)

Samo sam pomenuo da je izvor svih tih informacija, to govorim zbog kolega narodnih poslanika, a to govorim i zbog građana Srbije, pošto se ovde mistifikuju stvari. Nema ovde nikakvih oznaka poverljivosti i tajnosti, nema tu nikakvih sudskih spisa, ima samo članaka i napisa Milovana Brkića i to je glavni i jedini izvor vaših informacija. Ako vi na tome bazirate vašu politiku, super, ja nemam ništa protiv toga, ali vam samo kažem da je tu vašu politiku narod na ovim izborima ocenio tako što vam je, kao što je rekao i kolega Orlić, ukazao poverenje u iznosu od 2,29%. Da ste, kako da vam kažem, malo politički mudri, mislim da biste vi sliku Aleksandra Vučića, koga neprestano spominjete, trebali da držite kao ikonu. Da taj čovek odluči da se ide na izbore, vi ne biste prešli cenzus, vi bi ste Narodnu skupštinu gledali eventualno u nekim informativnim emisijama. Prema tome, palite vi sveću, palite kandila Aleksandru Vučiću, molite se za njegovo zdravlje, inače Narodnu skupštinu biste mogli da vidite na razglednicama, u informativnim emisijama, na TV dnevniku, ali vi ovde u Narodnoj skupštini ne biste bili i to je potpuno jasno.

Ponavljam još jedanput, zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama sam predložio upravo zato da bih promenio nešto u važećem zakonu. A vi mi kažete – e, a ovo što ste vi predložili, to je u sukobu sa onim što piše u Zakonu o sudijama. Pa ja i hoću da promenim Zakon o sudijama. Da li će mi to poći za rukom zavisi od toga koliko sam vešt u argumentaciji. Ako ubedim narodne poslanike da je dobro ovo što ja predlažem, ljudi će glasati za moj predlog, ako ih ne ubedim, neće. Ali ne možete da kažete da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama protivrečan sa Zakonom o sudijama. Nije. To je predlog da se nešto u Zakonu o sudijama promeni. Ja mislim da je to rešenje bolje zato što je zasnovano na Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, kada je u pitanju trajanje mandata predsednika suda, poznaje jedino dužinu trajanja mandata predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ostalo je ostavio da se reguliše zakonom od strane Narodne skupštine. Da li je ovo što ja predlažem dobro ili nije dobro, to će narodni poslanici da ocene u danu za glasanje. Ne možete da dovodite u pitanje pravo narodnih poslanika da predlažu zakone Narodnoj skupštini.

Svi vi iz opozicije, svi vi iz stranaka bivšeg režima ste uvek u kontradiktornosti sami sa sobom. Znate li šta je najveća zamerka ovom predlogu zakona, ono što sam ja uspeo da čujem? To što zakon nije došao, kaže, iz Vlade.

Kada dođe zakon iz Vlade onda se kaže – e, a što narodni poslanici ne predlažu zakon? Vi sami sa sobom morate da se dogovorite kakvu tehnologiju rada vi u stvari hoćete. Kad zakon predloži Vlada – onda što je došao iz Vlade? Kad ga predloži neko od narodnih poslanika – a, to se Vlada sakrila iza narodnog poslanika. Šta ima Vlada da se krije iza mene ili iza bilo koga; Vlada koja je postigla najbolje rezultate u modernoj istoriji Srbije. Vlada koja uživa nadpolovičnu većinu, podršku građana Srbije, da se krije iza Aleksandra Martinovića? Pa, to je smešno.

Dakle, ja sam predložio ovaj zakon zato što smatram da su njegova rešenja bolja nego u važećem zakonu. Da li će Narodna skupština to da usvoji ili ne videćemo u Danu za glasanje. Kao što ćemo da vidimo, vidim da vi unapred seirite, čitate neke dokumente o nekim javnim tužiocima, radili su ovo ili ono, bogatili se itd. Jesu li se oni bogatili u vreme kada je SNS bila na vlasti?

Jesu li se oni bogatili u vreme SNS? Jesu li oni radili sve to što su radili u vreme SNS? Nisu. Oni su to radili u ono vreme kada je Milovan Brkić objavljivao tekstove u Tabloidu. U pitanju je 2008. godina, 2009. godina je u pitanju, 2010. godina je u pitanju. To su godine o kojima vi govorite. I ako neko kaže da nije dobro protumačen, ja tumačim građanima Srbije o kom vremenskom periodu se radi. Radi se o periodu kada je Srbijom vladao režim Borisa Tadića. Mi o tom vremenu govorimo. Za koga će Narodna skupština da glasa sa liste predloženih kandidata, za sudije, za javne tužioce, to je diskreciono pravo svakog narodnog poslanika da se izjasni.

Samo nemojte nama iz SNS da lepite bilo kog kandidata za bilo koji sud i za bilo koje javno tužilaštvo. Jer, apsolutno nijedan od ovih kandidata nikakve veze sa SNS nema. Taj broj od 600 sudija koji su navodno bili članovi SNS, pa navodno nisu dobili ispisnice, to ste izmislili, kao što ste izmislili masu drugih stvari. I šta sad mi treba da uradimo? Da vama donosimo nepostojeće ispisnice nepostojećih članova SNS?

(Igor Bečić: Kakvo je to dobacivanje?)

Dakle, ne smeta mi što dobacuju gospodine Bečiću, to samo pokazuje koliko su nervozni i koliko nemaju argumenata.

Građani Srbije treba da znaju da su javni tužioci, da su sudije, odnosno jedan deo njih radili u partijskom interesu stranke koja je 2012. godine smenjena sa vlasti voljom naroda.

I, tekstovi Milovana Brkića odnose se na period kada je Srbijom vladao režim Borisa Tadića, a jedino što je tačno, a što ste vi namerno ispustili da kažete, to je da je taj famozni Zoran Ćopić zaista imao kontakte sa određenim ljudima iz tadašnjih državnih struktura, samo ste zaboravili da kažete građanima Srbije da je Zoran Ćopić osuđen baš 2014. godine u vreme Aleksandra Vučića i u vreme kada Srbijom vlada SNS. Ne zato što je Aleksandar Vučić i SNS imali uticaja na srpsko pravosuđe, nego zato što su sudovi tada stekli hrabrost da sude po Ustavu i zakonu. Do 2012. godine sudije su bile pod strašnim pritiscima.

Da je to tako, govori vam slučaj Razvojne banke Vojvodine, Fonda za razvoj Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja. Govori vam slučaj brojnih zloupotreba u republičkim ministarstvima kada niko od sudova nije mogao da uradi bilo šta protiv ljudi koji su bili protagonisti najveće pljačke u istoriji Srbije koja se desila u periodu od 2000. do 2012. godine i kada je preko pola miliona ljudi ostalo bez posla. Među njima su, gospodine koji mašete rukama i vaši koalicioni partneri, bivši, sadašnji, oni sa kojima trčite u strane ambasade, onima koje zovete u pomoć kad dobijete 2% glasova na izborima, e oni su krivi i za stanje u srpskom pravosuđu i za stanje u srpskoj ekonomiji. Mi se trudimo da to stanje popravimo i ono što nam daje satisfakciju za naš rad to je što građani prepoznaju težak, mukotrpan ali celishodan rad i Aleksandra Vučića i Vlade koje je na čelu, pa i nas SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona, želim da obavestim kolege narodne poslanike, želim da obavestim građane Srbije, da je Demokratska stranka po ko zna koji put pokušala da obmane narodne poslanike i da obmane građane time što svesno iznose neistinu.

Predsednik Poslaničke grupe Demokratske stranke je jutros bio na sednici Odbora za finansije, gde su mu vrlo precizno saopšteni sledeći podaci u vezi Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To mu je saopštio gospodin Branko Drčelić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug. Evo o čemu se radi. Ovo govorim ne zbog njih, jer njima očigledno ne vredi mnogo objašnjavati, oni su tu da bi pokušali da zamagle i zamute situaciju, a mi iz Srpske napredne stranke ćemo pokušati da iznesemo činjenice. Dakle, predsedniku Poslaničke grupe Demokratske stranke i svim članovima Odbora za finansije je saopšteno sledeće:

Ovaj zajam je u stvari reprogram zajma koji ste uzeli vi u vreme kada je 2010. godine kreditni rejting Srbije bio takav da smo uzimali kredite po kamatnim stopama od 5, 6, 7 i više posto, a ovaj zajam o kome ste vi sad tako dramatično govorili, kao nekoj kugi za ekonomski život Srbije, je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%. To pokazuje koliko je kreditni rejting Srbije u svetu skočio i u stvari to pokazuje koliko srpska ekonomija jača.

Takođe, vama je saopšteno jutros, ali vi to iz nekog razloga krijete od javnosti i nećete da kažete nego ovde verovatno pokušavate da zloupotrebite činjenicu da trenutno nema predstavnika Ministarstva finansija u Narodnoj skupštini, dakle, vama je saopšten i sledeći podatak – da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine iznosio 24,8 milijardi evra, a da na dan 1. aprila 2017. godine iznosi 24,1 milijarda evra, što znači da smo mi za svega četiri meseca otplatili 700 miliona evra duga sa kojima nas je zadužila Demokratska stranka po prvobitnom zajmu iz 2010. godine, kada nam je kreditni rejting bio takav da smo uzimali faktički zelenaške kredite, jer nas je svet ocenjivao kao jednu ekonomsku crnu rupu u Evropi. Da vas podsetim, gospodine Ćiriću, tada je bruto društveni proizvod bio negativan, imali smo minut četiri stopu bruto društvenog proizvoda. Danas idemo na tri, tri i po, četiri posto u plusu i zbog toga nam kreditni rejting raste, a ovaj zajam smo uzeli da bismo u stvari vratili dugove sa kojima ste nas vi zadužili, samo je ovaj zajam mnogo jeftiniji nego zajmovi koje ste vi uzimali.

Ako iko nema moralno pravo da govori o kategorijama kao što su dugovi, zaduživanje, pljačke, privatizacije, stanje javnih finansija – to je Demokratska stranka. To je stranka koja je upropastila srpsku ekonomiju, to je stranka koja je upropastila srpske javne finansije, to je stranka koja je, između ostalog, upropastila i one ljude u „Goši“ u Smederevskoj Palanci, pa im sad Vlada Republike Srbije isplaćuje jednokratnu pomoć od 65 hiljada dinara i u narednih 16 meseci, ako se ne varam, još po 30 hiljada dinara.

Samo da znate, Vlada Srbije je u mogućnosti to da radi upravo zato što smo ozdravili naš sistem javnih finansija, zato što imamo zdrav budžet i zato što se danas zadužujemo po kamatnim stopama koje su neuporedivo niže nego u vreme kada ste Srbijom vladali vi, ali vi sve to, gospodine Ćiriću, znate. Jutros su vam saopšteni ti podaci, ali, evo, vi iz nekog razloga hoćete da uplašite građane Srbije kako se mi u stvari dodatno zadužujemo. Ne. Mi vraćamo dugove sa kojim ste nas vi zadužili i kao što vidite, samo za prva četiri meseca ove godine uspeli smo da vratimo 700 miliona evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od nekih drugih koji za sebe tvrde da su ona prva prosvećena evropska demokratska Srbija, poslanici SNS i poslanici poslaničke grupe Pokreta socijalista narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke Srbije nikome ne okreću leđa dok govori, imate pravo da kažete i da izrazite vaše političko mišljenje.

Ja sam samo rekao zbog drugih narodnih poslanika i zbog građana Republike Srbije da su vama jako dobro poznate informacije koje su jutros iznete na sednici Odbora za finansije, samo što ih vi prećutkujete, odnosno pokušavate da stanje srpskih javnih finansija prikažete gorim nego što ono objektivno jeste.

Samo sam rekao da se ovde radi o zajmu koji je uzet po kamatnoj stopi od 2,2%j. Rekao sam da smo uspeli da smanjimo javni dug za prva četiri meseca ove godine za 700 miliona evra i da se radi o zajmu koji je prvobitno uzet 2010. godine kada je kreditni rejting Republike Srbije bio mnogo niži nego što je sada. Rekao sam da ovo što se danas dešava u Smederevskoj Palanci, da pomažemo radnicima fabrike koja je privatizovana 2007. godine, u opštini u kojoj je predsednik opštine opljačkao svoju sopstvenu opštinu, pa su plate radnicima u opštinskoj upravi isplaćivane preko fudbalskog kluba koji je proglašen volšebno javnim preduzećem. Dakle, sve se to dešavalo u vreme kada je vaša stranka vedrila i oblačila ovom državom.

Sada vam kažem da se u Srbiji radi drugačije. Kažem vam da su brojke u Srbiji drugačije. Kažem vam da javni dug pada. Kažem vam da se krediti danas u Srbiji uzimaju na međunarodnom finansijskom tržištu pod daleko povoljnijim uslovima nego što je to činjeno 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

Inače, dame i gospodo narodni poslanici, MMF je isteran iz Republike Srbije 2011. godine zato što niste hteli da imate monitoring bilo kakve međunarodne institucije nad onim što ste radili u oblasti javnih finansija. i nije tačno da je javni dug iznosi 15 milijardi evra, kao što ste rekli, javni dug je bio mnogo veći, samo što ga vi niste prikazivali u budžetu nego ste dugove Republike Srbije, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija itd. držali po koje kakvim bankama, niste ih iskazivali u budžetu i zbog toga niste hteli da imate monitoring MMF, nego ste posle tri nedelje rekli – hvala i doviđenja. Ti ljudi su otišli.

Posledica svega toga je da je Republika Srbija u leto 2012. godine bila pred bankrotom. Od tog bankrota spasile su ih mere, odnosno građane Srbije spasile su mere Vlade Republike Srbije. Slušam vas danas ceo dan kako plačete nad tužnom sudbinom radnika, penzionera. Te oteli smo plate, te oteli smo penzije. Ljudi, vi ne razumete jednu stvar koju je narod razumeo. Građani Srbije su shvatili da su te mere, ma koliko bolne bile, bile neophodne da bismo ozdravili javne finansije. To su pokazali rezultati izbora i 2014. i 2016, a to su pokazali i rezultati izbora za predsednika Republike 2017. godine. To što vi ne razumete ili nećete da razumete, narod razume. Sve ovo što smo uradili bilo je neophodno, jer da to nismo uradili ne bismo danas mogli da pomognemo „Gošinim“ radnicima u Smederevskoj Palanci, zato što novca u budžetu imamo dovoljno. U vaše vreme „Goša“ je privatizovana i radnici od 2007. godine nisu dobijali plate, a onda ste vi preko vaših medija pokušali da predstavite da je za to odgovorna Vlada Aleksandra Vučića. Nije. Smanjujemo javni dug, poboljšava nam se kreditni rejting i zbog svega toga možemo da unapredimo i naš sistem elektroprivrede i našu železnicu i naše pravosuđe, pa na kraju krajeva možemo da pomognemo i toj namučenoj Smederevskoj Palanci koja je opljačkana više nego u vreme Turaka.

I juče i danas su, gospođo predsednice, izrečene brojne neistine o SNS, o Aleksandru Vučiću. Danas ih je izrekao i gospodin koji je student. Sada ću da vam pokažem sliku tog studenta. Evo ga, Balša Božović je student, Srđan Dragojević je student, ovaj Miljuš iz štaba Vuka Jeremića, sve su to studenti.

Da građani Srbije ne bi bili ni u kakvoj zabuni oko toga ko organizuje te proteste i ko su politički organizatori tih protesta, ja ću vam pročitati mejl koji je uputila centrala DS 6. aprila 2017. godine u 15,00 časova. Kaže: „Poštovani, odnosno poštovane, došlo je do promene u organizaciji odlaska na pobedničku šetnju Beogradom. Molimo vas da budete ispred gradskog Odbora DS Beograd, Terazije 3, u 17,30 časova. Molimo vas da nam potvrdite svoj dolazak. Pozdrav. Centrala DS.“.

To su ti spontani, studentski, omladinski, nepolitički, protesti na kojima učestvuju sve sami studenti: Dragan Šutanovac, Goran Ješić, Bojan Pajtić, Borko Stefanović, Balša Božović, sinovi bivših ministara, sadašnjih poslanika. To su sve studenti koji su se spontano okupili. Ono što je, gospodine Rističeviću, jako važno, oni protestuju ispod transparentna na kojem piše „Elita se raduje, narod gladuje“. Upućujem apel vama iz Ministarstva poljoprivrede…

Završavam.
… da se sakupi jedan fond iz kojeg bi se finansirala hrana za gladnog Šutanovca, Ješića, Pajtića, Balšu Božovića, da ljudi ne budu gladni.

Gospođo Gojković, ja sam uvek bio precizan. U mejlu koji je poslala DS svojim članovima lepo stoji – molimo vas da budete ispred gradskog odbora. Dakle, ispred gradskog odbora, ja koliko znam gradski odbor vam je na Terazijama, DS, Beograd, Terazije 3, u 17.30 časova. Dakle, vi ste organizatori ovih protesta i potpuno mi je jasno zašto je ovako malo ljudi na ulicama. Zato što ih organizuje jedna mala, beznačajna partija koja u političkom životu Srbije ne znači ništa. Više glasova možete da obezbedite ovde u Skupštini za neke predloge, za dopune dnevnog reda, nego što možete da osvojite na pojedinim biračkim mestima. Da li treba da vam govorim da su vam kandidati osvajali po jedan, dva, pet glasova na pojedinim biračkim mestima?

Što se tiče ovog licemerja, i da kažem vrhunskog političkog farisejstva, kako ste vi iz DS zabrinuti za gladne u Srbiji, samo mi kažite, da li je Dragan Šutanovac gladan? Da li je Bojan Pajtić gladan? Da li ste vi, Balša Božoviću, gladni? Vi koji pričate o „Beogradu na vodi“, a vaša verenica prodaje stanove u „Beogradu na vodi“, zarađujete stotine hiljada evra na „Beogradu na vodi“, i vi kažete ne valja projekata „Beograd na vodi“. Kako vas nije sramota?

Dragan Šutanovac, čovek napravi zgradu na pašnjaku, na Vračaru, i on je gladan. Pozivam ove studente, ove protestante, neka malo prošetaju Beogradom, neka obiđu nekretnine koje su u vlasništvu Balše Božovića, Dragana Šutanovca, Živkovića itd, pa da vide gde žive ti bedni, gladni ljudi, unesrećeni, koje je upropastio Aleksandar Vučić itd.
Malo neka se prošetaju van centra Beograda, malo neka odu dalje od Narodne skupštine, malo neka pogledaju te velelepne zgrade, neka vide malo gde živi gospodin Boris Tadić, neka vide gde živi Vuk Jeremić, neka vide gde žive braća Ješić, nekretnine od Inđije, pa do Novog Sada do Beča.