Samo kratko, bez želje da me bilo ko pogrešno shvati, dve stvari.

Sama činjenica da vi sedite ovde u Narodnoj skupštini kao narodni poslanik, a živite na Kosovu i Metohiji, najbolji je dokaz da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Druga stvar, gospodine koji ste maločas govorili, nemojte zaista pogrešno da me razumete, ali što ne kažete u kom državnom organu ste radili, odnosno u kom državnom organu na Kosovu i Metohiji ste primali platu do pre neki dan kada ste prešli na stalni radni odnos u Narodnu skupštinu Republike Srbije? Da li radite u poreskoj upravi? Jesam li u pravu? Pa, kako nema države Srbije na Kosovu i Metohiji, a ima poreske uprave?

Onda kažete – Aleksandar Vučić hoće da proda Kosovo i Metohiju. Ovde se radi o tome da koja god tema da se otvori, o čemu god da se priča, vi u stvari imate jednu jedinu metu, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je srušio objekte u Savamali, inače nelegalne, a ovde se pričalo o nekim svojinskim pravima. Aleksandar Vučić hoće da izda Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vučić hoće da nas uvede u NATO pakt, Aleksandar Vučić hoće ovo ili ono. Vi ništa drugo sem toga ne umete da kažete.

Nemojte da budete licemerni. Kažete – neko je izdao Srbe na Kosovu i Metohiji, a vi primate do pre 15 dana platu u poreskoj upravi u Zubinom Potoku. Kažete nema države Srbije na Kosovu i Metohiji. Kako je nema, a primate platu iz budžeta Republike Srbije? Izabrani ste iz Zubinog Potoka, a poslanik ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ko hoće da vas izda?

Spominjali smo ovde cifre. Pa, kažite mi, molim vas, kada je u vaše vreme izdvajano za izgradnju i rekonstrukciju stambenih objekata na Kosovu i Metohiji 454 miliona dinara? Nikada. Država Srbija gradi stanove i kuće Srbima na Kosovu i Metohiji, a u vaše vreme se to nije dešavalo.

Evo, ja ću sad da vam kažem samo jedan mali detalj šta se dešavalo kada ste vi vodili, ne vi lično, ali gospodin koji je rekao da sam ne znam ni ja šta. Ugovor o pružanju usluga od 28. novembra 2011. godine, znate valjda ko je tad bio ministar, zaključen između Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje zastupa Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, i Preduzeća za poslovne i intelektualne usluge „Euro Balkan Corporation“ d.o.o Beograd, koga zastupa Zoran Čičak, direktor. Inače, nekadašnji visoki funkcioner Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju, u 2000-im godinama čovek koji je privatizovao mnoge firme po Srbiji, ojadio, ne znam da li ima nekog poslanika iz Valjeva, a između ostalog je privatizovao i „Krušik“ iz Valjeva.

Sa njim ste zaključili ugovor da vam izradi neku brošuru u roku od 15 dana od potpisivanja ovog ugovora za cifru od ravno, ja čim vidim okrugle cifre jasno mi je da je nešto sumnjivo, kaže – korisnik usluge se obavezuje da će u roku od 25 dana od potpisivanja ugovora da izradi tu brošuru za, pazite, brošuru, za potrebe Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Cena za izvršene usluge iznosi ravno 500.000 dinara. Znači, da vam se napiše jedna brošura, to košta 500.000 dinara. Eto, tako ste vi brinuli o interesima Srba na Kosovu i Metohiji. Zato je vama trebalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da sa raznim čičkovima i ostalima koji su opljačkali u privatizaciji Srbiju operete pare, a Srbi na Kosovu i Metohiji od toga nisu imali apsolutno bilo kakve koristi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su građani Srbije, koji su pratili tok današnjeg radnog dana u Narodnoj skupštini, vrlo jasno mogli da zaključe zašto su svi oni koji su protiv ovog Predloga zakona, tako loše prošli na izborima, koji su održani 2. aprila, zašto su loše prošli na izborima i 2014. i 2016. godine. Mogu da zaključim da, nekim slučajem, oni vode ovu državu, mislim da bi Republika Srbija propala za 24 sata.

Danas je bilo, ako ste mogli da primetite, poslanici SNS i naših koalicionih partnera, celo popodne smo ćutali i pokušali da čujemo da li ćemo videti neki argument protiv ovog Predloga zakona. Čuli smo samo mnogo buke, mnogo histerije, mnogo političke mržnje. Čuli smo mnogo toga što nikakve veze nema sa izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Čuli smo neke koji kukaju za elektronskom upravom, a dok su bili na vlasti nisu bili u stanju, čak, ni matične knjige da prevedu u elektronski oblik. Čuli smo neke koji su dva dana pričali o tome kako su najveći protivnici EU, samo nisu protivnici evropskih para i koji se finansiraju iz fondova EU i preko projekata koje finansira EU.

Čuli smo o nekim hiljadama i desetinama hiljada građana, koji navodno čekaju u nekim redovima za izdavanje lične karte, saobraćajne dozvole, itd. Znate, kad ulazite u Novi Sad, preko Mosta slobode, odmah sa desne strane, nalaze se kancelarije MUP-a Republike Srbije za Grad Novi Sad, gde se izdaju lična dokumenta za građane i tamo nema, apsolutno, bilo kakvih redova.

(Vladimir Đurić: Neka čuju još jednom.)

Svi građani Novog Sada mogu i da čuju i da vide da tamo nikakvih redova nema.

Slušali smo u subotu, i danas, od nekih koji su, navodno, doktori pravnih nauka, a koji su kritikovali ovaj Predlog zakona da ne znaju da Republika Srbija od 2005. godine ima Zakon o državnoj upravi, koji propisuje koji su poslovi državne uprave.

Čuli smo da neki pravni eksperti ne razlikuju delokrug od nadležnosti. Čuli smo mnogo onih koji brane KiM, odavde, iz kruga dvojke, a deca im se školuju u Londonu, Parizu, i u nekim drugim evropskim prestonicama. Svojevremeno su bili ambasadori u državama čijoj se politici, navodno, protive, kupovali bunde, nakit, uzimali velike pare, navodno za Srbe na KiM, a Srbi na KiM nisu videli ni jednog jedinog dinara.

Sve ono što smo čuli, mene kao predlagača ovog zakona navodi samo na jedan zaključak. Ovaj zakon će omogućiti novoj Vladi Republike Srbije, koja će biti formirana u narednih nekoliko dana, da nastavi istu onu politiku koju je vodila i Vlada Aleksandra Vučića, a to znači otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, realan rast penzija i plata u javnom sektoru, to znači dalji rast BDP, smanjivanje budžetskog deficita, nastavak borbe, beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije, dalje unapređivanje našeg obrazovnog i zdravstvenog sistema, dalji skok na doing business listi, dalje privlačenje investicija, i domaćih i stranih, i naravno, bolji život i za sve oni, uključujući, naravno, i njihove porodice kojima mi iz SNS želimo sve najbolje, i za one koji su dva dana udarali po Aleksandru Vučiću i po SNS-u.

Mi ćemo se boriti da i njima bude bolje, jer nas na to obavezuju, pre svega, rezultati izbora. Rezultati izbora obavezuju sve nas koji ćemo danas glasati za Predlog ovog zakona, i sve one koji će glasati za novu Vladu Republike Srbije, da se bore za interese svih građana Republike Srbije, uključujući naravno i one kolege, narodne poslanike, koji o nama iz SNS-a i Aleksandru Vučiću misle sve najgore. NJihovo je neka mrze, njihovo je neka ne poštuju izbornu volju, a naše je da se borimo za Srbiju, naše je da učimo sve da Srbija bude napredna, pristojna i uređena država i da je našim potomcima ostavimo u mnogo boljem stanju, nego što smo je zatekli od onih koji su je 12 godina sistematski uništavali, i politički, i ekonomski, i bezbednosno i na svaki drugi mogući način.

Želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima iz SNS-a, i našim prijateljima iz drugih poslaničkih grupa, koji će glasati za ovaj Predlog zakona, na borbenosti, na tome što smo pokazali da smo drugačiji od onih koji ne umeju da vode nikakvu drugu politiku, sem politike mržnje, da možemo da saslušamo svačije mišljenje. Nikome danas nismo dobacivali, nikoga nismo vređali, ni na kojoj osnovi, ni nacionalnoj, ni verskoj, ni polnoj, niti bilo kojoj drugoj.

Imali smo dovoljno strpljenja da saslušamo svačije mišljenje i shvatili smo da je jedini put koji se nalazi pred Srbijom put rada, upornosti, marljivosti i brige za sve građane Srbije. Sve drugo nije put nego stranputica, a mi da idemo stranputicom na to jednostavno nemamo pravo. Suviše dugo je Srbija išla stranputicom. Sada je vreme da je vratimo na pravi put, da građanima Srbije obezbedimo normalan i pristojan život, da im obezbedimo mir, da im obezbedimo stabilnost, da žive isto onako kao što žive građani u svim normalnim državama sveta.

Hvala vam još jedanput i hvala vam što ćete glasati za novu Vladu Republike Srbije, zato što ćete glasati za politiku čoveka koji je udario temelje jednoj jačoj, boljoj, snažnijoj i pravednijoj Srbiji, zato što ćete glasati za politiku Aleksandra Vučića koji je dobio ubedljivu podršku građana Srbije. Mogu oni koji su izgubili izbore da kažu da Aleksandar Vučić treba da ide u muzej voštanih figura, ali građani su rekli drugačije. Građani su rekli da hoće i da podržavaju njegovu viziju moderne demokratske i pristojne Srbije. Hvala vam još jedanput.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku čestitam svim građanima Srbije činjenicu da je Srbija, makar na jedan dan, juče, zaista u pravom smislu te reči, postala centar sveta. Uspeli smo da u Beograd dovedemo i zapad i istok, i sever i jug, da dovedemo najveće …

(Radoslav Milojičić: Šta je sa zakonom?)

Zahvaljujem se gospođo Gojković.

Dakle, uspeli smo da dovedemo u Beograd najveće i najznačajnije svetske državnike, da praktično u Beogradu ujedinimo i zapad i istok, da ujedinimo ceo region, bili su prisutni lideri iz svih zemalja bivše Jugoslavije, i juče se pokazalo, po ko zna koji put, da je predsednik Republike Aleksandar Vučić da je Srbija, da su građani Srbije zaista u pravom smislu te reči stub stabilnosti, i političke i ekonomske i bezbednosne, na području zapadnog Balkana.

Zato želim da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, jer su svojim glasovima na izborima koji su održani 2. aprila omogućili da Srbija, između ostalog, postane to što je danas, jedna moderna, uređena zemlja, zemlja koju poštuju svi u svetu, zemlja koja vodi suverenu i nezavisnu politiku i koja je zbog toga cenjena i u Moskvi, i u Vašingtonu, i u Briselu, i u Pekingu.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, formalni predlagač ovog zakona sam ja, suštinski iza ovog predloga zakona stoje, pre svega poslanici koji su u Narodnu skupštinu izabrani sa izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, njih 129, i naravno iza ovog Predloga zakona stoje i naši politički prijatelji i politički saveznici koji će glasati, ne samo za ovaj Predlog zakona, nego i za novu Vladu Republike Srbije na čelu sa gospođom Anom Brnabić, koja treba da bude izabrana tokom sledeće nedelje.

Ukratko ću izneti nekoliko osnovnih stvari vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Dve su najvažnije. Formira se novo ministarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje do sada formalno nije postojalo, ali je postojalo kao jedan resor, odnosno kao jedan sektor u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Mislim da ne treba trošiti mnogo reči o tome koliko je zaštita životne sredine važna i koliko je važno da se Republika Srbija u punom kapacitetu uključi u ovu veoma važnu oblast.

Zaštita životne sredine je jedno od onih pitanja oko kojih postoji manje, više konsenzus između država, jedno od pitanja između kojih postoji konsenzus i na nivou međunarodne zajednice.

Životna sredina se danas štiti, kako nacionalnim zakonodavstvom, tako i brojnim međunarodnim konvencijama, a najveći broj tih konvencija je upravo ratifikovala Republika Srbija, i mi smo na taj način dali svoj doprinos kao država zaštiti životne sredine. Dali smo svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena, dali smo svoj doprinos svim onim poremećajima u prirodu koje je prouzrokovao čovek različitim svojim aktivnostima i delatnostima, a pre svega u oblasti industrije, a nažalost poremećaji u prirodi direktno, ili indirektno izazivaju i brojne negativne posledice kada su u pitanju životi i zdravlje ljudi.

Zbog toga je SNS smatrala da i te kako ima razloga da se formira posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i da Srbija još aktivnije radi na planu zaštite životne sredine. Koliko je to bitno, govori i činjenica da klimatske promene se nažalost, odražavaju i na Republiku Srbiju, što ima negativne posledice na našu poljoprivredu, ali ima negativne posledice i za zdravlje ljudi.

Još jedan je razlog zašto smo smatrali da životnu sredinu treba izdvojiti u posebno ministarstvo, zato što je Ministarstvo poljoprivrede već samo po sebi dovoljno aktivno u oblasti poljoprivrede, tako da je zaštita životne sredine po prirodi stvari jedna oblast koja bi trebala da bude izuzeta iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, imajući u vidu brojne aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, brojne pozivne rezultate koje je Ministarstvo poljoprivrede postiglo u poslednjih nekoliko godine.

Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.

Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.

Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.

Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.

Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije postiglo u poslednjih nekoliko godine.

Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.

Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.

Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.

Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.

Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivred i Vlada Republike Srbije omogućili su podsticaje za mlade poljoprivrednike do 40 godina u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara i to 75% bespovratno od vrednosti investicija. Obezbeđena su bespovratna sredstva od 50 do 65% od ukupne investicije u područjima sa otežanim uslovima rada za razvoj prerađivačkih kapaciteta, nabavku opreme i mehanizacije.

Što se tiče kapitalnih investicija u oblasti poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede je zaista postiglo impozantne rezultate. U toku je izgradnja 14 sistema za navodnjavanje, od toga je 11 na teritoriji AP Vojvodina, tri sistema u centralnoj Srbiji. Ovi sistemi za navodnjavanje smanjiće rizik od suša i povećati produktivnost poljoprivredne proizvodnje, navodnjavanje novih 25 hiljada hektara za povrtarsku, voćarsku i ratarsku industriju. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 32 miliona dolara. Rok za završetak radova je krajem 2018. godina.

Ono što je takođe izuzetno značajan rezultat u oblastima Ministarstva poljoprivrede i govori u prilog tome da zaštitu životne sredine treba izdvojiti u poseban resor, u posebno ministarstvo, jeste nešto što nijednom ministarstvo poljoprivrede do sada nije pošlo za rukom, a to je da Srbija može da izvozi svoje proizvode, pre svega mesne prerađevine na jedno ogromno, gotovo neiscrpno tržište Narodne Republike Kine. Prvi proizvod koji je kineska država stavila na listu objekata odobrenih za izvoz je jagnjeće meso, uskoro će i odobrenje za još tri objekta za klanje i preradu mesa, i do kraja godine očekuje se dozvola za izvoz svinjskog mesa, mlečnih proizvoda i suvih šljiva.

`Registracija novih izvoznih objekata doprinela je stalnom rastu vrednosti izvoza od 2,9 milijardi evra, a 2016. godine i suficita od blizu 1,6 milijardi evra, a uvećanih za 600 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. Od 2014. godine odobreno je ukupno 112 objekata za tržište CEFTA EU i Ruske Federacije, tj. Evroazijske ekonomske unije za preradu mleka i mesa, ribe, puževa, kože, hrane za kućne ljubimce itd.

Ono što takođe govori u prilog dobrog rada Ministarstva poljoprivrede jesu sanacije posledica od poplava. Naime, u periodu od 2014. do 2016. godine, izvršene su brojne hitne intervencije i hitni sanacioni radovi u vrednosti od skoro četiri milijarde dinara, na preko 310 lokaliteta u celoj Republici Srbiji.

Hitni radovi za otklanjanje posledica poplavnih talasa u martu 2016. godine i formiranje sistema za zaštitu Lučana od velikih voda, Bjelice i pritoka, kao i radovi na zaštiti Raške od velikih voda reke Raške. Obezbeđeno je 380 miliona dinara iz budžetske rezerve i radovi će biti završeni do kraja ove godine. Pripremljena je tehnička dokumentacija i time je ostvarena mogućnost značajnih sredstva iz međunarodnih izvora finansiranja, a Vlada Srbije je donošenjem odgovarajućih akata obezbedila mogućnost efikasnog izvršenja ovih kapitalnih radova, koji imaju status hitnih radova po Zakonu o planiranju i izgradnji.

To se odnosi na sledeća područja: rekonstrukcija odbrambenih linija u zoni gradskih područja Valjeva, Paraćina, Svilajnca, Krupnja, Uba, Smederevske Palanke, Petrovca, Aleksinca, Obrenovca, Čačka, Lučana, Novog Pazara i Raške. Ova mesta, odnosno ovi gradovi i opštine dobili su prioritet za finansiranje iz sredstava koja su obezbeđena kroz međunarodne finansijske aranžmane u iznosu od 33 miliona evra. U pitanju je veoma povoljan kredit Svetske banke i prepristupni fondovi EU, a planirani rok za završetak ovih radova je kraj 2019. godine.

Mi se nadamo da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti i dalje sa uspešnim rezultatima i mislimo da će budući ministar poljoprivrede imati mnogo posla da nastavi rad na unapređenju srpske poljoprivrede, pre svega da omogući plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda na velika svetska tržišta EU, Ruske Federacije, Kine i drugih zemalja koji su partneri Republike Srbije.

Što se tiče druge izmene, predložili smo da se formira ministarstvo za evropske integracije. Do sada su poslovi evropskih integracija bili u nadležnosti, s jedne strane, ministarke bez portfelja gospođe Jadranke Joksimović i Kancelarije za evropske integracije. Mi sada predlažemo da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije, imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija zaista daleko odmakla sa evropskim integracijama. Evropske integracije, odnosno ulazak Srbije u EU je strateški, politički i ekonomski cilj EU i smatramo da zbog toga treba formirati posebno ministarstvo za evropske integracije.

Gospođa Jadranka Joksimović je kao ministar, koja je i do sada bila zadužena za evropske integracije u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije, postigla ogromne uspehe na ovom planu. Želim da istaknem samo neke. Do sada je otvoreno 10 pregovaračkih poglavlja sa EU, dva pregovaračka poglavlja su zatvorena.

Dana, 14. decembra 2015. godine u Briselu je održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU i otvorena su dva od 35 pregovaračkih poglavlja: Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Dana, 18. jula 2016. godine u Briselu je održana Treća međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je Odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 - pravda slobode i bezbednosti.

Dana, 13. decembra 2016. godine doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 5. i 25, koja je doneta na Četvrtoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 5 - javne nabavke i Poglavlje 25 - nauka i istraživanje.

Dana, 27. februara 2017. godine, na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 20. i 26. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 20 -preduzetništvo i industrijska politika i Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura.

Pre nekoliko dana, 20. juna 2017. godine, na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 7. i 29. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine i Poglavlje 29 – carinska unija.

Od ovih 10 pregovaračkih poglavlja, koja su otvorena u periodu od nepune dve godine, Republika Srbija je uspela da zatvori dva pregovaračka poglavlja veoma bitna za Republiku Srbiju i njene građane. To su Poglavlje 25 – nauka i istraživanje i Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura.

Imajući u vidu činjenicu da je potrebno obezbediti veći stepen koordinacije između svih ministarstava u Republici Srbiji, kada je u pitanju priključivanje Srbije EU, kada su u pitanju pregovori sa EU uz svih ovih 35 poglavlja, mi u SNS smatramo da i te kako ima razloga i osnova da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije i iskreno smo ubeđeni i nadamo se da će to ministarstvo nastaviti sa svojim uspešnim radom onako kako je na planu evropskih integracija taj posao do sada je radila ministarka za evropske integracije, odnosno ministarka bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije, gospođa Jadranka Joksimović.

Ono što takođe želim da kažem to je da je donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima praktično pravni osnov i prvi korak, pravni i politički, za izbor nove Vlade Republike Srbije na čelu sa novom predsednicom Vlade, gospođom Anom Brnabić.

Srpska napredna stranka je ubeđena da će nova Vlada nastaviti da vodi istu onakvu politiku kakvu je vodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem. To znači politika ekonomskog razvoja, to znači politika nastavka konsolidacije naših javnih finansija, to znači politika mira i stabilnosti u regionu, to znači politika nastavka puta ka punopravnom članstvu Srbije u EU, ali istovremeno politika sveobuhvatnog prijateljstva, sveobuhvatne i najšire moguće saradnje sa našim prijateljima na istoku, kao što su Ruska Federacija, Kina, Indija i druge zemlje koje su se dokazale kao provereni prijatelji, saveznici i partneri Republike Srbije.

Ubeđen sam da će donošenje ovog zakona, kao i izbor nove Vlade Republike Srbije, omogućiti dalji razvoj Republike Srbije u svim oblastima društvenog života u delokrugu nadležnih ministarstava i ubeđeni smo da će se politika koja je u Srbiji vođena od 2014. godini nastaviti, da ćemo omogućiti rast BDP, da ćemo omogućiti bolji život građana Srbije, da ćemo omogućiti povećavanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, razvoj poljprivrede, razvoj sporta, nastavak našeg puta ka EU, da ćemo produbiti naše odnose sa ruskim i kineskim prijateljima, da ćemo nastaviti dobre i uspešne projekte na planu izgradnje i obnove saobraćajne i putne infrastrukture.

Moje kolege će u nastavku rasprave da izlože najznačajnije rezultate iz rada dosadašnjih ministara i dosadašnjih ministarstava u Vladi Republike Srbije i mislim da će to biti jedan dobar argument da ubedimo i druge kolege narodne poslanike da podrže Predlog zakona o ministarstvima, a u danu za glasanje da možda podrže i novu Vladu Republike Srbije, kojoj želim puno sreće i uspeha u radu, kojoj želim da se sa punim srcem, sa mnogo hrabrosti, sa mnogo snage uspešno suočava sa problemima sa kojima se suočavala, ali ih je uspešno rešavala Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić. Hvala vam još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju prethodnih kolega bilo je dosta neznanja, naravno, bilo je dosta i političke zlovolje, a mogao bih da kažem i političke mržnje. Hajde da krenemo od početka.

Što se tiče svečanog prijema predsednika Republike, pošto vidim da to mnoge boli i da mnogima smeta kada se o tome govori, kao što vidim da mnogima smeta i kada se kaže koliko je ko dobio na izborima. Ispada da je Srbija jedina zemlja u svetu u kojoj ne smeš da kažeš da je onaj ko je dobio skoro 56% glasova pobednik na izborima, a da je onaj ko je dobio 2%, 4% ili 5% glasova na izborima da je u stvari on pobednik. Makron dobije u Francuskoj 32% glasova na predsedničkim izborima, svi francuski mediji kažu da je to istorijska pobeda. U Srbiji Aleksandar Vučić osvoji skoro 56% glasova, odmah huk – a, šta je to, to nije ništa, nezadovoljni smo izbornim rezultatima, to nije ništa, očekivali smo 70% itd. No, to je njihov problem sa percepcijom političke stvarnosti.

Juče je Aleksandar Vučić uspeo na svečanom prijemu da skupi više od 5.000 ljudi. To je više nego što ste svi vi iz bivšeg režima uspeli da skupite ljudi na ulicama od kada protestujete od tamo 2, 3. aprila pa do danas. Toliko o vašoj političkoj snazi. Dakle, Aleksandar Vučić je skupio za jedno veče 5.000 ljudi, i to kakvih ljudi. Ovde se jedan, inače izgleda vrlo uman, narodni poslanik podsmevao zvanicama juče na svečanom prijemu. LJudi, u Beograd su došli Rogozin, Johanes Han, zamenik generalnog sekretara NATO-a, došli su svi šefovi država ili vlada bivših jugoslovenskih republika, došao je potpredsednik Svekineskog nacionalnog kongresa, došla je delegacija SAD-a, došli su ljudi iz Afrike, došle su delegacije iz Azije, došli su naši prijatelji iz arapskog sveta. Pa to je uspeh svih nas! Pa to je uspeh građana Srbije!

Ne razumem da neko zbog toga što mrzi Aleksandra Vučića mrzi svoju sopstvenu zemlju. Pa ti ljudi su došli u Beograd. Pa ti ljudi su pokazali poštovanje i prema predsedniku Republike, ali i prema Republici Srbiji kao državi. Pokazali su poštovanje prema jednoj maloj zemlji koja ima vrlo jasno definisanu spoljnu politiku, a to znači – hoćemo u Evropsku uniju, hoćemo najbolje moguće odnose sa SAD-om i hoćemo najbolje moguće odnose sa našim prijateljima na Istoku. To je politika koju cene svi, i u Vašingtonu i u Briselu i u Moskvi i u Pekingu. To je zajednički uspeh svih nas. Zaista ne razumem potrebu da se neko tome podsmeva.

Ovde je bilo reči o tome, verovatno u nedostatku boljih argumenata, desila se strašna stvar, dame i gospodo narodni poslanici, do sad smo imali 16 ministarstava, a sada ćemo imati 18. To je velika katastrofa za Republiku Srbiju, po mišljenju nekih kojih su do 2012. godine vršili vlast u Republici Srbiji. Za takve imam vrlo jasan odgovor, smeta im 18 ministarstava, pri čemu faktički, da budemo potpuno iskreni, ta ministarstva već sad i postoje. Znači, zaštita životne sredine već postoji, samo što je u okviru Ministarstva poljoprivrede, ali taj resor, taj sektor, on postoji. Neko se time već bavi. Neki ljudi već primaju plate za to što rade na zaštiti životne sredine.

Što se tiče evropskih integracija, faktički to ministarstvo postoji, samo se tako trenutno ne zove. Ministarka Jadranka Joksimović, de facto, vodi ministarstvo za evropske integracije. Mi čak vršimo i racionalizaciju u ovoj oblasti. Kancelariju za evropske integracije, odnosno za pridruživanje EU, priključujemo ministarstvu za evropske integracije i sad ćemo imati jedno jedino, krovno, ministarstvo koje će se baviti pregovorima sa EU i koje će unutar Republike Srbije da vrši koordinaciju svih poslova koji se odnose na pripremanje akcionih planova za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU.

Apropo broja ministara, odnosno broja ministarstava, kolega koji je maločas govorio izgleda da ima problem sa političkom amnezijom. Prva Vlada Vojislava Koštunice, u koju se on svojevremeno kleo, bogami, ako ćemo da stavimo ruku na srce, imao dosta i finansijske koristi od raznoraznih istraživanja, javnog mnenja itd…

(Dragan Šormaz: To znam.)
Evo, zna Šormaz.

Dakle, prva Vlada Vojislava Koštunice imala je 22 člana Vlade i 19 ministarstava. Pazite, u vreme kada je postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Srbija je sada samostalna država, unitarna država, nismo federacija. To je važna stvar koja mora da se naglasi i koju zna svaki pravnik, koji se iole razume u ustavno pravo.
Druga Vlada Vojislava Koštunice bila je još glomaznija, nju su činili DSS i DS. Oni koji su potpisali famozni SSP. Oni koji su potpisali da od 1. septembra 2017. godine nekretnine, uključujući i poljoprivredno zemljište, mogu da kupuju stranci. Isti oni koji vode hajku protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS, kao da smo mi za to odgovorni, a to on potpisali i oni za to glasali 2008. godine. Dakle, druga Vlada Vojislava Koštunice imala je 25 članova Vlade i 22 ministarstva.
Sad kako je 18 veće od 22? Meni to nikako nije jasno.
Ovde je bilo pozivanja na Saveznu Republiku Nemačku. Prethodni govornik izgleda ne zna da je Savezna Republika Nemačka, sam naziv joj kaže, federalno uređena država. Tamo imate podelu nadležnosti između federacije, odnosno između savezne države i njihovih, kako oni kažu, zemalja, pokrajina, odnosno federalnih jedinica. Po Ustavu Savezne Republike Nemačke ili, kako Nemci kažu, Osnovnom zakonu iz 1949. godine, pretpostavka nadležnosti je u korist federalnih jedinica, a samo ono što nije direktno stavljeno u nadležnost federalnih jedinica, za to je nadležna savezna država, odnosno Savezna Republika Nemačka. Pa i pored svega toga, Nemci imaju više ministarstava nego što će ih po ovom Predlogu zakona imati Republika Srbija koja je, ponavljam još jedanput, unitarna i samostalna država. Vi izgleda te stvari ne razlikujete.
Što se tiče ovog lamentiranja koje je već postalo, kako da vam kažem, na granici političkog licemerja i farisejstva najgore vrste. Ovde se rone krokodilske suze nad Kosovom i Metohijom. Ovde su veliki branioci Kosova i Metohije. Evo, otvoreno ću da vas pitam, vi koji ste toliko veliki protivnici Evropske unije, a zagovornici odbrane Kosova i Metohije, što je legitiman politički stav, koliko vaše dece živi u zemljama EU? Koliko od vas ima stanove u Parizu, u Rimu, u Berlinu, u Londonu, u Beču? Čija deca studiraju na najprestižnijim evropskim i američkim univerzitetima, gde se školarina meri desetinama hiljada evra i dolara? Da li ima neko od vas, kolege iz SNS, da ima stan u Beču, ili stan u Berlinu?
(Narodni poslanici SNS, svi u glas: Ne.)
Znam ih mnogo, koji sve to imaju, ali kada dođu u Narodnu skupštinu onda se ponašaju kao fariseji i licemeri, kažu – Bože, ko nas to vodi u Evropsku uniju, šta ćemo mi tamo? Kako šta ćemo tamo? Da bolje zaštitimo vaša imovinska prava, da vam neko ne provali u te vaše stanove. Nije mala stvar, ljudi, kada imate penthaus u Beču. Nije mala stvar kada imate nekoliko stanova u Parizu, Berlinu, Londonu, Rimu, kada idete da šopingujete bunde u Rim itd. To košta.
Jedan od razloga zašto idemo u Evropsku uniju je da vaša imovinska, da vaša ekonomska, da vaša finansijska prava prava budu bolje zaštićena. Vaše nekretnine će imati bolji režim pravne zaštite kada Republika Srbija postane članica Evropske unije, nego sada kada smo samo na putu ka Evropskoj uniji.
Ima još jedan, veoma važan, razlog zašto formiramo ministarstvo za evropske integracije i zašto smatramo da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, svesni činjenice da se Evropska unija suočava sama sa sobom, sa ogromnim unutrašnjim problemima, svesni činjenice da pojedine države, velike države, u Evropskoj uniji, prema Republici Srbiji, ponekad, vode nepravednu politiku, politiku koja nas boli, politiku koja nije uvek u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim standardima.
Ekonomski razlozi su, pre svega, ti koji prosto Srbiju teraju, uslovno rečeno, ka Evropskoj uniji. Izneću vam nekoliko podataka. Ukupan obim trgovine između Republike Srbije i Evropske unije na kraju 2008. godine iznosio je nešto više od 13 milijardi evra, pri čemu je uvoz bio više nego duplo veći od izvoza u Evropsku uniju, uz pokrivenost uvoza izvozom od 44%. Na kraju 2016. godine, dakle govorimo o Vladi koju vodi Aleksandar Vučić, ukupan obim trgovinske razmene sa Evropskom unijom iznosio je skoro 20 milijardi evra, u odnosu na vaših 13, uz pokrivenost uvoza izvozom od 81%, što znači da je obim trgovine znatno povećan, uz kontinuiran veći rast stope izvoza nego uvoza.
Ono što je činjenica, ono što nekome može da se sviđa ili da se ne sviđa, ali prosto to je činjenica i mi od te činjenice ne možemo da pobegnemo, voleli mi ili ne voleli Evropsku uniju, ili pojedine države u Evropskoj uniji, ili pojedine njihove lidere, to je činjenica koja jasno govori zašto Srbija, pre svega, u ekonomskom smislu treba da napreduje ka Evropskoj uniji. Evropska unija je glavni spoljno-trgovinski partner Srbije, jer se oko 65% trgovine Republike Srbije obavlja, upravo, sa državama članicama Evropske unije. Dakle, 65% trgovine naše, odnosi se na Evropsku uniju.
Kada su u pitanju investicije, obim investicija u 2013. godini iznosio je 576 miliona evra, 2014. godine, govorimo o investicijama koje dolaze iz EU, 2014. godine 1,1 milijardu evra, a 2015. godine 1,53 milijarde evra, što je nekih 72,4% ukupnih stranih direktnih investicija. Dakle, najveći broj investicija 72 i više posto dolazi upravo iz zemalja EU, to je činjenica.
Da li želite da kažemo svim onim ljudima koji rade u firmama, u privrednim društvima koji su investirali u Srbiju iz EU, da kažemo njihovim radnicima – znate, loša je EU, idite kući, nećete više primati platu, zatvorićemo sve vaše fabrike zato što su one Nemačke, Francuske, Italijanske ili neke druge. To je nemoguće. Srpska privreda bi doživela slom, srpski finansijski sistem bi doživeo slom. To bi bio smrtni udarac građanima Srbije koje smo uspeli da zaposlimo u odnosu na period kada ste ih vi otpuštali. To su razlozi zašto se SNS opredelila da formira ministarstvo za evropske integracije, zašto smo odlučili da na taj način, na simbolički način, na način definisan pravnim jezikom, da pokažemo da smo opredeljeni za EU.
Što se tiče KiM, o kojima je takođe bilo reči, evo predsednik Republike Aleksandar Vučić spreman je da da i da se založi da se svakome od vas koji se borite za EU, ali odavde iz Knez Mihailove iz vaših luksuznih stanova na Starom Gradu i Vračaru da novčana pomoć države, pa se malo preselite iz Starog Grada i Vračara u Ranilug, u Štrpce, u Prištinu, u Kosovsku Mitrovicu, pa malo tamo dole branite interese Srba na KiM, izađite malo iz kruga dvojke, znam da je udobno u krugu dvojke. Ima mnogo lepih kafića, nije baš ni tako jaka vrućina, dobro rade klima uređaji, ali idite malo dole, pa dole na licu mesta branite interese Srba na KiM kao što to radi Marko Đurić.
Ko podržava koga na KiM, pa to su vam rekli poslednji rezultati izbora. Devet od deset zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu, u parlamentu AP KiM dobila je Srpska lista koja je imala direktnu podršku Vlade Aleksandra Vučića. Dakle, srpski narod na KiM zna ko brine o njegovim interesima, zna da su to predsednik Republike Aleksandar Vučić, zna da je to Vlada Republike Srbije i zna da je to Kancelarija za KiM koju tako uspešno, tako hrabro, tako srčano vodi Marko Đurić koji je bio na KiM hiljadu puta više od vas, od svih vaših ministara za KiM, od svih vas koji ste se zalagali za očuvanje KiM, koji je obišao svaku opštinu, svako selo i svaki zaselak na KiM gde živi makar jedan jedini Srbin.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik kaže da ćemo imati, kaže on - dvoglavog premijera, a meni se čini da je on bezglav. On nema nijednu glavu, jer samo bezglav čovek, čovek bez elementarnog zdravog razuma, čovek koji ne sluša samog sebe šta govori može da izgovara ovakve rečenice u onom stilu Planinc, Dolanc - pričaj šta ti je volja 20 minuta, a nisam ni pročitao Zakon o ministarstvima, sve od NATO pakta Vučić je za sve kriv, bela kuga, Dveri, pravoslavlje, Rusija itd.

Ali, da krenemo redom, kaže gospodin koji je maločas govorio o broju glava da je Predlog zakona o ministarstvima loš zato što ćemo navodno imati dva ministarstva više. Dakle, u odnosu na postojećih 16, imaćemo 18, iako, kao što sam rekao, faktički mi ta ministarstva već imamo, samo je formalno jedno u sastavu Ministarstva poljoprivrede, a drugo se vodi kao ministar bez portfelja i Kancelarija za evropske integracije, ali suštinski to su ti ljudi koji će i dalje da nastave da rade svoj posao. Znači, mi smo veliki zlikovci i zločinci zato što hoćemo da predvidimo dva nova ministarstva, a gospodin prethodni govornik, koji kaže da smo zbog toga zlikovci, predlaže uvođenje ne dva, nego pet novih ministarstava. Znači, opet je dva više od pet? Udar je na budžet kada formirate dva nova ministarstva koja faktički već postoje, ali nije udar na budžet kada formirate pet novih ministarstava?



Pričao je o amandmanima. Evo, imam taj amandman u ruci, predviđa ministarstvo za porodicu i populacionu politiku. Koliko se sećam, 2016. godine na onoj bini ispred stare zgrade Narodne skupštine u Ulici kralja Milana, stajali su redom naslagani svi opozicioni lideri i vijorila se zastava u duginim bojama. Ispravite me ako grešim.

Gospodin Boško Obradović je podržao od prvog dana ove proteste, kako oni kažu – proteste protiv diktature, ljudi koji su, što je inače nonsens u demokratskom svetu, nezadovoljni rezultatima predsedničkih izbora, jer njima smeta to što je Aleksandar Vučić osvojio skoro 56% glasova, a među tim ljudima koji su protestvovali bili su i pripadnici različitih gej udruženja, vijorile su se gej zastave, tada mu to nije smetalo, tada ih je podržavao preko Tvitera, ovde u Narodnoj skupštini itd. Onda predviđa ministarstvo za Srbe u regionu i rasejanju. Oko ovog njegovog ministarstva ja ću malo detaljnije da se osvrnem malo kasnije. Ministarstvo vera, ministarstvo za AP Kosovo i Metohiju. Ne znam koliko je glasova dobio na Kosovu i Metohiji, verovatno se meri u nekim desetinama u apsolutnim brojevima i, kaže, ministarstvo za evropske dezintegracije i Evropu posle Evrposke unije, verovatno piše Evropske unije. Poznato je da prethodni govornik ima problem sa srpskim jezikom, kako govornim, tako i pisanim, tako da ovakve greške i ne čude.

Sada ću da vam kažem nešto o tome kako prethodni govornik, inače najveći Srbin na kugli zemaljskoj, najveći pravoslavac, najveći rusofil, čovek koji je najviše zabrinut za Srbe u regionu, a ja sam inače juče na svečanom prijemu zajedno sa mojim kolegama video i Milorada Pupovca i Milorada Dodika i Željku Cvijanović, video sam i Mladena Ivanića. Pa valjda su i to neki Srbi koji dolaze iz regiona, valjda i oni nekoga predstavljaju. Video sam i Srbe iz Makedonije, video sam i Srbe iz Crne Gore, doduše, nisam video prethodnog govornika, ali sada ću da kažem zašto ga nisam video.

On koji priča o Srbiji, o tome kako smo mi poniženi od strane Evropske unije, kako Aleksandar Vučić izvršava naloge Brisela, sada ću da vam kažem šta je taj veliki Srbin uradio pre tri dana. Dana 21. juna 2017. godine, gospodin Boško Obradović je, kao predsednik poslaničke grupe „Dveri“, uputio dopis generalnom sekretaru Narodne skupštine da će Narodnu skupštinu posetiti, molim vas obratite pažnju, veoma je važno, sledeći strani državljani čiji će domaćin biti šef poslaničke grupe „Dveri“ gospodin Boško Obradović. U pitanju su sledeća lica: Volen Siderov, Republika Bugarska, Javor Notev, Republika Bugarska, Pavel Šopov, Republika Bugarska, Stanil Stanilov, Republika Bugarska, Nikolaj Dimitrov, Republika Bugarska. Inače, svih ovih pet ljudi su poslanici bugarske partije Ataka. To je partija, za one koji ne znaju, možda ni Boško Obradović ne zna, koja se otvoreno zalaže za poništavanje ugovora iz 1919. godine koji je zaključen u francuskom gradu Neji, a kojim su definisane granice između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Bugarske i koja traži da se delovi Srbije i delovi današnje Makedonije pripoje Bugarskoj.

Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, ja ću vam pročitati, nije mi bilo teško čak ni da prevedem sa bugarskog na srpski, to su dva srodna slovenska jezika, možda sam malo omanuo u prevodu, nemojte mi zameriti, ali ovo je suština. Nemojte da se ljutite, kolege narodni poslanici, njima sem mržnje ništa drugo nije preostalo.

Poslanik Atake Andrian Asenov, na sednici bugarskog parlamenta 27. novembra 2013. godine, kaže ovako: „Gospodine predsedniče, dame i gospodo, kao što svi znate, danas 27. novembra tragičan dan u istoriji Bugarske. Na današnji dan 1919. godine potpisan je ponižavajući diktat, jedan tragični za Bugarsku – ugovor kojim nažalost ostaje skoro polovina Bugara van zemlje Bugarske. Ovom prilikom, povodom ove godišnjice, postoji rezolucija koju želim da pročitam u ime poslaničke grupe i partije Ataka u celini“. To su ovi ljudi koji su pre nekoliko dana bili gosti uvaženog, najvećeg Srbina na kugli zemaljskoj. Andrian Asenov, ovo je sve citat, citat iz stenografskih beleški bugarskog parlamenta.

Povodom 94. godišnjice od ponižavajućeg za Bugarsku Nejskog ugovora koji daleko od kuće, teritorija i do današnjeg dana popunjavaju Bugari, Ataka stranka izjavljuje, pazite, sledeće: „Teritorije naseljene Bugarima koji se nalaze unutar granica današnjih država Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije treba predati u posed Bugarske“. Inače, juče sam video, rukovao se sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem Đorđe Ivanov. „Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ne mogu se smatrati kao sukcesori srpsko-hrvatsko-slovenačke države. Srbija nije bila priznata kao naslednica Jugoslavije od strane Ujedinjenih nacija i međunarodne zajednice i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija u Ujedinjenim nacijama nije ni priznata pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija. Zato ono što je Nejskim diktatom dodeljeno Srbiji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji ništavno je u vezi sa zapadnim bugarskim područjima i regionu Strumica u Makedoniji, zbog nestanka države koja je postojala. To znači da zemlja oteta Bugarskoj, na osnovu ovog ugovora, mora biti vraćena njenoj teritoriji. Nejski diktat nije ni legitimisan od strane bugarske države, kao što je predviđeno Trnovskim ustavom, sa ratifikacijom Narodne skupštine. Takva ratifikacija nikada nije bila sprovedena.“ Ataka stranka smatra da pitanje povratka zapadnih granica mora da se rešava pred pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Ovo što govori Boško Obradović nije slučajno. On ovo govori po diktatu najvećih neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Dakle, Ataka kaže – treba usloviti Srbiju pristupanjem Evropskoj uniji tako što će zapadne, kako oni kažu, bugarske pokrajine da se vrate Bugarskoj. Ulazak Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije u Uniju treba regulisati nakon povratka regiona Strumice unutar granica Bugarske.

Evo, gospodine Obradoviću, to je politika za koju se vi zalažete. Dame i gospodo narodni poslanici, da bi vama bilo jasno, svi vi koji dolazite iz Niša, iz Vranja, iz Leskovca, iz Pomoravlja, iz dobrog dela Kosova i Metohije, svi vi koji ste možda rođeni u istočnoj Makedoniji, znajte – Boško Obradović se zalaže za to da se svi ti gradovi, svi ti delovi srpske teritorije vrate Bugarskoj. To govore njegovi bugarski prijatelji koje je 21. juna primio u Narodnoj skupštini.

Kada je primio pre nekoliko meseci poslanika Hrvatskog sabora koji je polagao vence ustašama u Blajburgu, ja sam zaista mislio da je čovek u neznanju. Ne mora čovek baš sve da zna. Ne mora svako da bude od nas podjednako informisan i podjednako obrazovan. Dakle, kada je primio gospodina Pernara koji se slikao u Blajburgu sa ustaškom kapom, zaista sam mislio da je čovek u neznanju. Ali kada je primio u Narodnoj skupštini Republike Srbije pripadnike partije koja se otvoreno zalaže za menjanje granica Srbije i Bugarske i pripajanje znatnih delova istočne i jugoistočne Srbije Bugarskoj, onda mi je definitivno postalo jasno da se ne radi o neznanju, da se radi o zloj nameri prema Republici Srbiji i prema srpskom narodu.

Prema tome, gospodine Boško Obradoviću, ko Boga vas molim, nemojte više da pričate o Srbima u regionu i Srbima u rasejanju. Manite se Srba iz Krajine, manite se Srba iz Republike Srpske, manite se Srba iz Crne Gore. Vi hoćete i Srbe iz Srbije da vratite u Bugarsku. Kako vas, bre, nije sramota? I onda dođete u Narodnu skupštinu i kažete – mi hoćemo ministarstvo za Srbe u regionu. Hoćete i Nišlije, Leskovčani, Vranjanci, da i oni budu u rasejanju, da se ovo vaše ministarstvo i njima bavi, nakon što ih vratite Bugarskoj, koja je izgubila Prvi svetski rat i koja je potpisala Nejski ugovor 1919. godine, između ostalog sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, kao država koja je bila na strani centralnih sila. Sram da vas bude, gospodine Obradoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da vam se zahvalim, gospodine Jovanoviću, na tome što ste bili na svečanom prijemu povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike. Kao što ste i sami rekli, vi ste time pokazali poštovanje ne samo prema njemu lično, nego i prema svojoj državi.

Slažem se da, na kraju krajeva, predsednik Republike je neposredno nakon stupanja na dužnost rekao da mi u našem društvu moramo da otvorimo dijalog oko brojnih pitanja – i oko onih pitanja oko kojih se slažemo, a i oko onih pitanja oko kojih se ne slažemo. Jedno od tih pitanja oko kojeg se vi i mi ne slažemo, ali ne mislim da je to razlog za neku vrstu političkog građanskog rata, jeste šta se desilo u Srebrenici. Vi imate pravo da mislite da se desio genocid, kao što mi imamo pravo da kažemo da se desio zločin, ali da se nije desio genocid. Zbog toga Čedomir Jovanović ne treba da mrzi mene, kao što verujem da ne mrzi, niti ja treba da zbog toga što on misli da je bio genocid mrzim Čedomira Jovanovića.

Što se tiče ministarstva za evropske integracije, neće biti ukinute, gospodine Jovanoviću, posebne radne grupe koje postoje u ministarstvima, a koje se bave izradom, primenom i implementacijom akcionih planova za priključivanje Srbije Evropskoj uniji. Suština ovog ministarstva je da se napravi jedno krovno ministarstvo koje će sa ostalim resornim ministarstvima da koordinira sve aktivnosti koje se odnose na otvaranje i zatvaranje svih 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom. Dakle, suština je u koordinaciji. Mi smo i do sada imali jednu solidnu koordinaciju, ali je ta koordinacija išla preko kabineta ministarke bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije i preko Kancelarije za pristupanje Evropskoj uniji.

Mi u SNS smatramo da je i u pravnom i u političkom smislu daleko bolje rešenje da imamo jedno ministarstvo, ministarstvo za evropske integracije koje će da se bavi koordinacijom rada svih ostalih ministarstava i njihovih radnih grupa, a koje se tiču pregovora oko onih tema koje su obuhvaćene sa ovih 35 poglavlja vezano za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Da li će ministar za evropske integracije imati dovoljno političkog autoriteta, kao što vi kažete, da bi tu koordinaciju obavio sa ministrima koji vode neka druga ministarstva, a koji mogu da budu i iz neke druge partije, a ne iz SNS? Ono što ja mogu da kažem to je da je do sada gospođa Jadranka Joksimović pokazala da apsolutno ima autoritet u vođenju svog kabineta, da je dala ogroman doprinos, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa drugim ljudima koji su neposredno bili uključeni u taj proces da bi za nepune dve godine bilo otvoreno deset pregovaračkih poglavlja, a u međuvremenu dva otvorena i zatvorena. Ako gospođa Jadranka Joksimović, kao eminentna politička ličnost, kao neko ko je u predsedništvu SNS, i u novoj vladi bude zadužena za evropske integracije, nemojte uopšte da sumnjate u to da će imati dovoljno autoriteta da obavi koordinaciju sa ostalim ministarstvima u onim delovima njihovog rada koji se tiču pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Ono što želim da naglasim, a čini mi se da sam to propustio, pa me možda zbog toga niste dobro razumeli, SNS, za razliku od nekih drugih koji su do 2012. godine bili na vlasti, nikada nije licitirala datumima i godinama kada Srbija treba da uđe u Evropsku uniju. Mi smo tu praksu imali od 2000. do 2012. godine. Prva godina koja se pominjala kao moguća godina ulaska u Evropsku uniju, a po nekima i vrlo verovatno, bila je 2004. godina. Boris Tadić je 2004. godine rekao da ćemo ući u Evropsku uniju 2007. godine. Godine 2008. rekao je da ćemo u Evropskoj uniji biti sigurno do 2012. godine. Evo, sada je 2017. godina, nismo član Evropske unije. Zbog toga SNS to i ne radi. Dakle, mi ne licitiramo godinama.

Pristupanje Evropskoj uniji je, to vi veoma dobro znate, pregovarački proces. Dakle, u svakom pregovaračkom procesu imate dve strane, ja bih čak rekao da imate tri strane. Imate Evropsku uniju kao međunarodnu organizaciju i instituciju, imate njene organe, imate države članice Evropske unije koje nemaju, to morate da priznate, podjednak stav o svim političkim i ekonomskim pitanjima, od kojih su neka veoma bitna za Srbiju, tu pre svega mislim na pitanje Kosova i Metohije. Dakle, nemojte zaboraviti, pet punopravnih država članica Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, dakle, ne postoji konsenzus ni unutar same Evropske unije oko Kosova i Metohije. Naravno, treća strana u tim pregovorima je Republika Srbija.

Šta Republika Srbija može? To će pre svega biti delokrug rada ovog ministarstva. Na nama je da obavimo sve one poslove koji su neophodni da bismo mogli da postanemo članovi Evropske unije. Da li ćemo postati članovi Evropske unije i koje godine će to biti? Nadam se da se slažete sa mnom da to ne zavisi samo od Srbije. To zavisi od Evropske unije, to zavisi od raspoloženja i od političkih prilika u svakoj državi članici Evropske unije. Na kraju krajeva, to pokazuje i praksa bivših socijalističkih država koje su ulazile u Evropsku uniju – i Poljske, i Češke, i Mađarske, i Slovačke, i Slovenije, i Rumunije, i Bugarske i Hrvatske. One su ulazile u Evropsku uniju u različitim vremenskim intervalima, u različitim političkim prilikama koje su vladale kako u njihovim zemljama, tako i na nivou Evropske unije.

Takođe, želim da kažem da će zadatak ministarstva za evropske integracije biti ne samo vođenje pregovora sa Evropskom unijom oko punopravnog članstva, ne samo vođenje pregovora oko toga da li smo ispunili sve uslove iz pregovaračkih poglavlja, zadatak ministarstva za evropske integracije biće, mislim da je to jako važno da se naglasi, edukacija građana Srbije o tome koliko je važno i zbog kojih razloga je važno da Srbija postane član Evropske unije.

Edukacija građana, edukacija naših privrednika, naših privrednih društava, naših preduzetnika, oko toga kako se pišu projekti, da biste dobili određena sredstva iz predpristupnih fondova EU, a ta sredstva nisu mala. Mnogi naši ljudi imaju problem sa tim da na kvalitetan način apliciraju kod EU, zato što ne umeju dobro da pišu projekte da bi dobili novac iz predpristupnih fondova EU.

Na kraju krajeva, zadatak ministarstva za evropske integracije, gospodine Jovanoviću, biće i nešto što je preuzeta obaveza ove države. Da li smo mi, u Srpskoj naprednoj stranci, apsolutno zadovoljni sadržinom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Nismo.

(Čedomir Jovanović: Nismo ni mi.)

Niste ni vi. Razlika između nas i vas je u tome što ste se vi u to vreme pitali, mi se nismo pitali, ali nema veze.

Dakle, SSP je potpisan, SSP je ratifikovan, SSP je međunarodni ugovor, dakle, obavezuje Republiku Srbiju. Jedno ministarstvo mora da radi na primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, kako je puni naziv tog sporazuma, i to će upravo biti, između ostalog, posao ministarstva za evropske integracije.

Kao što znate, Srbija te 2008. godine, u toj jednoj preteranoj želji da što pre postane član EU, ne vodeći računa o domaćim interesima, pre svega ekonomskim, je potpisala, mislim da je to učinio tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji se čak i hvalio onim penkalom kojim je potpisao SSP 29. aprila 2008. godine, inače u jeku predizborne kampanje, pošto su izbori bili 11. maja. Dakle, mi ćemo imati dosta posla oko primene Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju sa EU u onim delovima tog Sporazuma koji nisu, u ovom trenutku, u potpunosti u skladu sa evropskim, odnosno ekonomskim interesima Republike Srbije. Predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin Marijan Rističević, i svi oni koji se bave poljoprivredom, to veoma dobro razumeju.

Mnoge socijalističke države koje su potpisivale sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, odnosno sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, ostavljale su sebi neki prelazni vremenski period kako bi svoja nacionalna zakonodavstva mogla da usklade sa propisima i standardima EU. Nažalost, 2008. godine to nije učinjeno, i evo sada, ovoj Vladi, Vladi koju je vodio Aleksandar Vučić i Vladu koju će verovatno od sledeće srede ili četvrtka da vodi Ana Brnabić, pašće u deo, jedan nimalo jednostavan zadatak. Prvog septembra 2017. godine moramo da nađemo neko rešenje za to da li će stranici moći ili neće moći da kupuju nekretnine u Republici Srbiji, između ostalog i poljoprivredno zemljište. Neko će tim pitanjem morati ozbiljno da se pozabavi i ne samo tim pitanjem, mnogim drugim pitanjima koja su sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan, nemojte zameriti ako upotrebim malo težu reč, ali pomalo brzopleto, a koji će morati i koji je već implementiran u Republici Srbiji, pri čemu neki njegovi delovi će, očigledno, morati da dožive određenu modifikaciju, kako to ne bi trpela, odnosno negativne posledice ne bi trpela srpska privreda.

Formiranjem ministarstva za evropske integracije je, inače, praksa skoro svih država bivših socijalističkih zemalja, koje su pristupale EU. Dakle, nismo mi prvi koji smo formirali ministarstvo za evropske integracije. Pre nas to su uradili Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija. U Hrvatskoj se to zvalo, ako se ne varam, Ministarstvo inostranih poslova i evropskih integracija.

Dakle, mi smo preuzeli neka rešenja za koja smo smatrali da su dobra i koja mogu da pomognu državi Srbiji u ovim pregovorima, koji su teški, koji su trnoviti, a koji su za Republiku Srbiju, u nekim delovima, posebno zbog pregovaračkog Poglavlja 35. koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ponekad i veoma bolni. U tom smislu, mislim da ministarstvo za evropske integracije i te kako ima svoga smisla, ne znam ko će biti ministar za evropske integracije, ali ako bude ličnost poput Jadranke Joksimović, jedne veoma obrazovane, hrabre, odlučne i otresite žene, mislim da će to ministarstvo imati dobre rezultate u svome radu.

Na kraju vezano za Kosovo i Metohiju, to je ono po čemu se mi razlikujemo. Vi smatrate, ako grešim vi me ispravite, da treba da postoje dve politike o Kosovu i Metohiju. Jednu politiku koju vodi Vlada, a drugu politiku koju vode Srbi na Kosovu i Metohiji. Pa, za tu politiku se zalaže Aleksandar Jablanović, za tu politiku se zalaže čovek koji je potezao pištolj na svoju braću Srbe, nekoliko dana pred izbore. On misli isto što i vi.

Šta ima Beograd da se pita oko političkog života Srba na Kosovu i Metohiji? Mi treba da se pitamo oko toga. E, tu se mi i vi razlikujemo. Vi kažete Srbi na Kosovu i Metohiji treba da vode neku svoju politiku nezavisno od Beograda, a mi u Srpskoj naprednoj stranici kažemo – Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije, ne samo zato što to piše u Ustavu, nego zato što je to istorijska, duhovna vertikala srpskog naroda i mi smatramo da Srbi na Kosovu i Metohiji svoje interese najbolje mogu da zaštite tako što će da vode zajedničku, jedinstvenu i složnu politiku sa Vladom Republike Srbije.

Dobro, gospodin Šešelj ima taj običaj, kada je neko sa njim onda je najbolji, kad ga neko napusti onda ne valja ništa. Dok sam bio kod njega, sve je bilo super, bio sam i pametan, nisam bio ni majmun, nisam imao ni velike uši, a otkad više nisam sa njim sve je naopako, i ko me je pustio na ispitu i kakav sam doktor itd. Ali, nije to sada bitno.

Meni se čini da je ovde problem u nečem drugom. Gospodin Šešelj, iz objektivnih razloga, dakle zaista iz objektivnih razloga, nije bio u stanju da prati zakonodavstvo Republike Srbije koje se odnosi na državnu upravu. Zakon o državnoj upravi je, gospodine Šešelj, donet 2005. godine. U Zakonu o državnoj upravi piše koji su organi državne uprave, da su to ministarstva, organi uprave u njihovom sastavu i posebne organizacije i piše koji su poslovi državne uprave. Vi ste se ovde iščuđavali kako to da u članu 13a gde se definiše delokrug, a ne nadležnost, to bi vi kao doktor marksizma i lenjinizma trebalo da znate, dakle, tamo gde se definiše delokrug ministarstva za evropske integracije, vi ste se ovde iščuđavali kako može ovo, kako može ono. Pa može, zato što je definisano Zakonom o državnoj upravi.

Koji su poslovi državne uprave? Prvi posao, učestvovanje u oblikovanju politike Vlade, to je zakonom definisano. Drugi posao državne uprave je praćenje stanja, član 13. Zakona o državnoj upravi: „organi državne uprave prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svog delokruga, proučavaju posledice utvrđenog stanja i zavisno od nadležnosti ili sami preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlašćen“. Treći posao državne uprave, koji je najkompleksniji: „izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata“.

U članu 15. Zakona o državnoj upravi gospodin Šešelj se iščuđavao, kaže – kakva uputstva da piše ministarstvo za evropske integracije. Kaže: „ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva“. Uputstvo je opšti pravni akt organa državne uprave kojim se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Čim se nešto objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ znači da je u pitanju propis, jer rubrum iznad člana 15. glasi: „Propisi koje donose organi državne uprave“, a tu su pravilnici, naredbe i uputstva. Tako da sa pravnog stanovišta ovde nema ništa sporno.

Zatim, četvrti posao državne uprave je inspekcijski nadzor. Peti posao državne uprave je staranje o javnim službama. Šesti posao su razvojni poslovi. Sedmi, to je ona rezidualna grupa poslova držane uprave, piše – ostali stručni poslovi. „Organi državne uprave prikupljaju i proučavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sačinjavaju analize, izveštaje, informacije.“ Gospodin Šešelj se pitao šta ima da informišu. Pa imaju po zakonu da informišu. „Izveštaje, informacije i druge materijale i vrše druge stručne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.“

Zašto sam ovo citirao? Zato što je član 13a koji govori o ministarstvu za evropske integracije apsolutno u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi. Dakle, postoje i stručni poslovi, postoji i obaveza ministarstva, ne samo za evropske integracije, nego svih ministarstava, da prikupljaju i te informacije plasiraju i drugim organima i državne uprave i građanima i ministarstva mogu da donose uputstva i da prate stanje u određenim oblastima. Ovde je bilo nekog iščuđavanja kakvog praćenje stanja, šta praćenje stanja. Pa piše u Zakonu o državnoj upravi.

Evo, priznajem da sam glup, priznajem da je i profesor Milko pogrešio i da mi doktorat ništa ne valja, ja sve to priznajem, ali dopustite da i mi glupu ljudi imamo pravo nešto da primetimo. Ja sam naučio na Pravnom fakultetu jednu stvar – ne možete jedan zakon da tumačite odvojeno od drugih zakona koji se na taj zakon naslanjaju. Sad iščupate onako na silu jedan član iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i onda vršite anatomiju tog člana, pa kako može on, pa kako može ona, a ne kažete da postoji jedan krovni zakon nad Zakonom o ministarstvima koji se zove Zakon o državnoj upravi i koji definiše i koji su organi državne uprave i koji definiše poslove državne uprave. Da li se taj vama zakon dopada ili ne dopada, to je nešto drugo, ali taj zakon postoji i taj zakon detaljno opisuje koje poslove državne uprave obavljaju organi državne uprave u Republici Srbiji, dakle, ministarstva, organi uprave u njihovom sastavu i posebne organizacije.

Legitimno je biti protiv Evropske unije, to je legitimno, ja to razumem. Legitimno je graditi politiku na tome da ste protiv Evropske unije, to je politički legitimno, ali vi nemate pravnu argumentaciju protiv ministarstva za evropske integracije jer smo vam mi sada pokazali da sve ovo što je u delokrugu rada ministarstva za evropske integracije proističe ne iz moje volje, ne iz volje bilo kog poslanika SNS, nego iz Zakona o državnoj upravi.

Postoji nešto što se zove sistemsko tumačenje propisa. Ne da jedan član ne možete tumačiti sam za sebe, nego ni jedan zakon ne možete ako hoćete da dođete do dobrog tumačenja da ga tumačite bez oslanjanja na neke druge zakone, a vi ste iščupali jedan član zato što ste navodno protiv EU. Pa, kako može on, pa kako može ona? Može lepo, zato što Zakon o državnoj upravi, koji je donet 2005. godine, propisuje koji su poslovi državne uprave.

Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Politički vaša argumentacija je u redu, vi ste protiv EU, ja to razumem, ali ono što ne razumem to je da ne poznajete pravni sistem Republike Srbije i da ne znate da je pre ovog zakona donet i važi još uvek Zakon o državnoj upravi koji definiše koji su organi državne uprave i šta ti organi državni uprave rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad smo ustanovili da ipak ministarstvo za evropske integracije može da izdaje uputstva. U početku je bilo ne može, sad vidimo da ipak može.
(Vojislav Šešelj: Ne može.)

Gospodine Šešelj, samo polako, nemojte da se nervirate. Ja sam glup, imam velike uši, ali ću pokušati da vam objasnim. Evo, i gospodin Mirčić vam suflira. I njemu sam bio dobar dok sam bio sa vama.

(Milorad Mirčić: Nisi bio čovek …)

Jeste, vi ste gospodine Mirčiću poznati junak i nikoga niste izdali. Za vas čovek postaje izdajnik čim neće bespogovorno da sluša svaku glupost koju vi izgovarate i odmah postaje izdajnik.

Po toj logici je i Maja Gojković postala izdajnik i Vučić i pola nas koji ovde stoji…

Ko god neće da izvršava naređenja, on postaje glup, izdajnik, ružan, ovakav, onakav, nije to sad bitno.

(Vojislav Šešelj: Maja je bila protiv vas.)

Dobro gospodine Šešelj. Vi ste bili, najpre za Tita, pa protiv Tita, pa ste bili protiv Draže, pa ste bili za Dražu, pa ste bili protiv Slobe, pa za Slobu.

Ima tu za koga ste vi sve bili, to je sada priča za neku drugu temu.
Da se ja vratim na pravni deo.
Pita gospodin Šešelj gde je meso? Pokušao sam da mu objasnim da Zakon o ministarstvima propisuje delokrug rada svakog pojedinačnog ministarstva. Delokrug rada je opšti krug poslova po kojima se ministarstva razlikuju jedno od drugih. Ovo, gospodine Šešelj gde piše ministarstvo za evropske integracije obavlja poslove državne uprave koji se odnose na, pa se navodi koordinacije o praćenju, to je delokrug, to nije nadležnost. Šta je nadležnost, odnosno u kojim propisima se nalazi nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva, odnosno drugog organa uprave? U čitavom nizu materijalno-pravnih propisa kojima se uređuju određene oblasti društvenog života.
Ne postoji Zakon o ministarstvima u kojima se definiše nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva. Ovo o čemu mi govorimo je delokrug, a nadležnost za izdavanje građevinske dozvole se nalazi na primeru Zakona o planiranju i izgradnji, gde se nalazi nadležnost resornog ministarstva za izdavanje oružnog lista u Zakona oružja i municije. Tako imate sijaset zakona koji regulišu različite oblasti društvenog života. To su ti tzv, materijalno-pravni propisi koji kažu – za donošenje dozvole te i te, za donošenja rešenja tog i tog, odnosno upravnog akta, nadležno je to i to ministarstvo. To ne može da piše u Zakonu o ministarstvima. To nije pisalo u Zakonu o ministarstvima ni kada ste vi bili potpredsednik Vlade i nije ni moglo da piše. To piše u materijalno-pravnim propisima kojima se uređuju oblasti društvenog života.
Naravno, razumem vašu logiku, vi zato što ste protiv ulaska Srbije u EU pokušavate da banalizujete zakon. Sada se sastanu Pera, Mika, Đoka itd. Koliko ja znam, poslovima evropske integracije u Republici Srbiji bave se ozbiljni ljudi, ljudi koji govore strane jezike, ljudi koji su dobri pravnici, dobri ekonomisti, dobri politikolozi, ljudi koji su godinama u ovoj materiji, ljudi za koje vi možete politički da mislite ovo ili ono, ali ljudi za koje ja ne mislim da su laici i da ne znaju svoj posao.
Dakle, ne radi se ovde o nikakvom Peri, Miki, Đoki, ovde se radi o ozbiljnim poslovima koji se rade za državu. Niko od nas nije to licitirao. To sam rekao gospodinu Čedomiru Jovanoviću, nije licitirao sa datumima i sa godinama ulaska u EU. Vi kažete, garantujete glavom nećemo nikada, možda mogu ja da garantujem da nećemo nikada, ali nije stvar u tome da li hoćemo ili nećemo, stvar je da mi ove reforme koje sprovodimo, sprovodimo zbog nas samih, ne zbog EU. Mi hoćemo iznutra da organizujemo naše društvo tako da ono što više liče na društvo, kao što je holandsko, švedsko, nemačko, italijansko itd. Verujem da vi nemate ništa protiv takvog tipa društva.
Da li ćemo mi ući u EU i kada to ne zavisi ni od vas, ni od mene. Malo zavisi od nas kao države, ali zavisi od EU, zavisi od političkih prilika u državama članica EU.
Nije stvar u tome, protiv sam ministarstva za evropske integracije zato što nikada nećemo ući u EU. Možda hoćemo, možda nećemo. Ali, suština je u tome da pokušavamo da sprovodimo takve reforme koje će omogućiti da naše društvo ide napred, da naši radnici žive bolje, da naši penzioneri žive bolje, da poljoprivrednici žive bolje, da naučni radnici žive bolje, da reformišemo Srbiju zbog nas ne zbog EU. O tome se radi i zadatak ovog ministarstva je da učini sve što je do Srbije da jednog dana, ako se stvore prilike da uđemo u EU. Ne mislim da će biti smak sveta i ako ne uđemo. Tragično bi bilo…
Razumem vas šta pričate gospodine Šešelj samo vam kažem sledeću stvar, tragedija bi bila za Srbiju, kada mi ne bismo imali alternativu ili EU ili ništa, ili Evroazijska unija ili ništa. Vi govorite o nekim integracijama sa Rusijom. Iskren da vam budem ne mogu do kraja da razumem šta vi hoćete da kažete, Partizanska skupština na Ostrogu je kada su bila ona leva skretanja 8. februara 1942. godine, u Ostrogu doneo odluku da je Crna Gora sastavni deo Sovjetskog Saveza.

Šta hoću da vam kažem? Dakle, smešno je da se argumentacija svodi na to – hajde da postanemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Pa neće nas Ruska Federacija za federalnu jedinicu, ali hoće Srbiju kao jednog pouzdanog partnera koji vodi suverenu i nezavisnu politiku kao državu koja Rusiji jedina u Evropi, sem Belorusije, nije uvela ekonomske i političke sankcije. To Rusija ceni kod Vučića. To Rusija ceni kod Vlade Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da bi ste te vaše ideje sproveli u praksi, znate, potreban je jedan mali detalj – da narod glasa za vas. Ne možete vi da stvorite veliku Srbiju ili da Srbiju uvedete u Rusiju sa četiri ili pet posto glasova. Politički to nije moguće.