Dame i gospodo narodni poslanici, 25. oktobar 2013. godine. Evo, gospodine Raduloviću, jeste ovo vi sa direktorom „ER Srbije“, Danetom Kondićem? Evo, neka vide svi narodni poslanici. Isti vi, tadašnji ministar privrede, gospođo Gojković, pogledajte, gospodin Saša Radulović se fotografiše sa gospodinom Kondićem ispred makete novog aviona „ER Srbija“. To je neki „Erbas“, ja se mnogo u avione ne razumem, pa ne mogu da vam kažem oznaku, to je taj isti gospodin Saša Radulović, koji nam sad drži pridike o funkcionisanju „ER Srbije“. Što se tiče dokaza, pa evo vam dokazi.

Agencija za privatizaciju, dala je saglasnost Saši Raduloviću da sam sa sobom zaključi, odnosno sa firmom „E biznis servis“, 28.12.2009. godine, pa 25.11.2009. godine, opet sam sa sobom kao prinudni likvidator Fabrike obuće „Moda Kovačica“, pa 25. novembar 2009. godine, pazite, bukvalno isti dan, da Saša Radulović, kao prinudni likvidator, zaključi ugovor sa privrednim društvom „E biznis servis“ u postupku prinudne likvidacije DP „Lune milovanović“ Bavanište, pa, 19.02.2010. godine, sve za vreme vladavine bivšeg režima Demokratske Stranke da zaključi ugovor sam sa sobom, odnosno sa svojom sopstvenom firmom, knjigovodstvenom agencijom „E biznis servis“, 19. februar 2010. godine, u postupku stečaja dužnika društvenog preduzeća fabrike obuće „Moda“ Debeljača.

Dakle, sve ugovori iz 2009, 2010. godine, kada je Saša Radulović, što kao stečajni upravnik, što kao prinudni likvidator zaključivao ugovore sa svojom sopstvenom firmom, odnosno, knjigovodstvenom agencijom. Sad, kada podvučete crtu, onda možete da izračunate koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli roditeljima danas u Srbiji, da Srbiju nije zadesila elementarna, politička nepogoda, zvana Saša Radulović, Bojan Pajtić.

(Narodni poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo dobacuju sa mesta – Replika. )

Evo vidite kako su nervozni, dobacuju, vrište, itd. NJihovo vreme je odavno prošlo, to je za Srbiju dobro.

Već sam rekao, možda bi bilo moguće u ovom momentu da se obezbede besplatni udžbenici da Srbiju nisu pogodile elementarne političke nepogode u liku Saše Radulovića, Borisa Tadića, Bojana Pajtića i da ovu državu nisu opljačkale do „gole kože“, a budžet ostavile potpuno prazan.

Gospodine Raduloviću, ja sam vama pokazivao rešenja koja je Agencija za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, ovo govorim zbog građana Srbije, davala da sami sa sobom, odnosno sa Knjigovodstvenom agencijom, koja je u jednoj polovini bila u vlasništvu vašem, a u drugoj polovini u vlasništvu vaše supruge, zaključujete ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga u preduzećima u kojima ste bili ili stečajni upravnik, ili ste bili poverenik Agencije za privatizaciju, ili ste pak, bili u svojstvu nekoga ko je sprovodio postupak prinudne likvidacije.

U sva tri svojstva vi ste dobijali saglasnost Agencije za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, da zaključujete ugovore sami sa sobom, u ciframa koje su približne onima koje vi danas navodite, a koje se odnose na nabavku besplatnih udžbenika. Sakrili ste imovinu tako da se ne vidi.

Dalje. Koliko bi udžbenika moglo da se kupi da na izborima 2016. godine niste prebacili kao Udruženje građana Grupi građana „Dosta je bilo“ fiktivne poslove u iznosu od skoro 31 milion dinara? To je pričao vaš bivši odbornik Branko Klanšček, koji je rekao da je Udruženje građana prebacivalo Grupi građana „Dosta je bilo“ budžetska sredstva koja su dobili za izbore.

Dakle, kad se podvuče crta, pitanje je koliko je udžbenika moglo da se kupi da ih Saša Radulović nije pokrao.
(Narodni poslanici poslaničke grupe „Dosta je bilo“ dobacuju sa mesta – vreme.)

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ukazujem na povredu člana 107.

Moj uvaženi kolega Marko Parezanović nije prozvao nijednog narodnog poslanika, nego je izneo činjenice iz života škola u gradu Čačku, iz koga on dolazi. I pravilno ste postupili zbog toga što niste dali pravo na repliku.

Ono što želim da kažem, to su dve važne stvari, i zbog narodnih poslanika i zbog građana Srbije. Dok ovde neki tuku žene, prete kako će nekoga da ubiju, danas su se desile dve važne stvari za Srbiju. Prva je – Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije u UN pozvao je sve države članice UN da ne prihvate prijem tzv. republike Kosovo u Unesko i danas baš je Ramuš Haradinaj povukao zahtev za prijem Kosova u Interpol. To je velika pobeda za Srbiju. Tako se na delu pokazuje kako se vodi računa o interesima Srbije i njenih građana.

Što se tiče ovih koji vrište i koji dobacuju, ja znam da njima nedostaje vreme kada su Srbijom upravljali Goran Ješić i kompanija. Evo jednog ugovora o pružanju usluga o praćenju medija. Ugovor je iz 2010. godine – „Ninamedija“, Kliping, Novi Sad, koju zastupa Marija Janjušević, poslanik Dveri i opštine Inđija, koju zastupa Goran Ješić. Član 5. – naručilac priznaje izvršiocu usluge naknadu za usluge iz ovog ugovora za ukupne troškove u visini od, pa neću da navodim cifru, evra. Dakle, ugovor se zaključuje u evrima između poslanika Dveri i Gorana Ješića, predsednika opštine ispred Demokratske stranke…

… u državi gde je platežno sredstvo dinar.
Nastavićemo sa izlaganjem.

Ja ukazujem, gospodine Marinkoviću na povredu člana 27. koji ste vi učinili. Član 27. vas obavezuje da se strate o primeni Poslovnika. Ja sam vam dobacio sa mesta. Izvinjavam se zbog toga, ali rekao sam istinu da ne mogu nekoliko puta uzastopno da budu reklamirani istovetni članovi Poslovnika. Vi ste dali vreme gospodinu Nogu iz poslaničke grupe Dveri, praktično dodatno vreme da replicira Marijanu Rističeviću, pri tome ga vređajući, omalovažavajući našeg kolegu narodnog poslanika, Marijana Rističevića, nazivajući ga slikom, odnosno ikonom SNS. Što se mene tiče, ja sam ponosan što je Marijan Rističević, moj kolega u Narodnoj skupštini, što zastupa interese zemljoradnika ali ste vi, gospodine Marinkoviću, pogrešili što dozvoljavate da na buku, dreku, galamu i pretnju reagujete time što kršite Poslovnik.

Ja razumem da su nekima od subote one banane teško pale na stomak, pa ne znaju šta govore i ne znaju šta rade, ali ako misle da će nas da biju kao što su tukli dve novinarke Pinka ili kao što su prošle godine zavrtali ruke članici RIK ispred SNS, onda se grdno varaju. Mi se ovakvih batinaša, bitangi apsolutno ne plašimo. Mogu da dobacuju sa mesta koliko im je volja, vreme crnokošuljaša, vreme minhenskih pivnica je prošlo. Srbija je demokratska zemlja, slobodna zemlja, u kojoj svako može da iznese svoje mišljenje, ali nema pravo nikoga da vređa, a pogotovo nema pravo nikoga da bije.

Hvala gospođo Gojković.

Pa ne plašimo se mi iz SNS mišljenja Boška Obradovća. On nikakvo posebno mišljenje ni o jednom društvenom problemu i nema. Srbija ima problem kada njegovi batinaši tuku žene. To je problem.

Što se tiče dvojice direktora u Čačku, juče je Bošku Obradoviću odgovoreno na sednici Odbora za obrazovanje, ali on po svom starom dobrom običaju u nameri da sakrije činjenice koje mu ne idu u prilog neće da kaže, on veliki zagovornik porodičnih vrednosti, negovanja tradicije, čuvanja porodice itd. zašto je ministar smenio dvojicu direktora u čačanskim školama. Zato što nisu hteli da reaguju, ovo govorim zbog građana Srbije da bi znali. Zato što nisu hteli da reaguju po prijavama da se u te dve škole desio slučaj pedofilije. Zato su ti direktori smenjeni, a ne zato što imaju ili nemaju bilo kakve veze sa SNS.

Za razliku od Boška Obradovića, koji je u Srbiji otvorio od 2016. godine, ako se ne varam sedam radnih mesta, za njega i za šest njegovih poslanika, Aleksandar Vučić koga spominje iz dana u dan i ništa drugo ne ume da priča, kao što vidite, sem da ponavlja Aleksandar Vučić SNS, 24 sata, Aleksandar Vučić je za tri godine otvorio sa svojom Vladom preko 55 novih fabrika u Srbiji i zaposlio više desetina građana Srbije.

Smanjili smo, upolovili smo broj nezaposlenih u Srbiji, drastično smanjili budžetski deficit, povećavamo iz godine u godinu BDP i Srbija napreduje. Kako bi Srbija izgledala da je nekim slučajem vodi Boško Obradović, videli smo pre neki dan kako njegovi crnokošuljaši biju žene ispred TV Pink.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Povređen je član 107. Mislim da ste morali da reagujete. Ovde je gospodin Boško Obradović na najgrublji mogući način vređao i ministra poljoprivrede i narodne poslanike SNS, pominjao je oca, majku, to mu je već običaj.

Želim zbog javnosti da gospodina Boška Obradovića, kome je verovatno slava udarila u glavu, pošto ne silazi sa američke televizije „N1“ i kada god upalite tu televiziju vidite da Boško Obradović priča o svim temama koje su aktuelne toga

dana, pa mu je verovatno malo ta medijska slava sa televizije „N1“ poremetila zdrav razum, samo da ga podsetim na nekoliko stvari. On je protiv EU, ali on nije protiv evra. Pitajte gospodina Ševarlića koliko je desetina hiljada evra dobio od Saše Dragina, od Dušana Petrovića, preko famoznih „star projekata“ za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Gde su te pare? Evo, tu je gospodin Ševarlić, neka kaže da li ga je finansirala Demokratska stranka i njeni ministri poljoprivrede?

Dalje, želim da obavestim gospodina Boška Obradovića da je za vreme dok je njegova stranka, odnosno stranka sa kojom je izašao na izbore bila na vlasti, da je „Agrokor“ Ivice Todorića kupio „Dijamant“, „Frikom“, klanice u Plandištu, „Kikindski mlin“, „Mivelu“, „Novu slogu“ iz Trstenika, „Zlatni trag“ iz Leskovca, „Našice cement“ kupilo je četiri firme za vreme njihove vlasti, sve njihove vlasti, dosmanlijske vlasti, „Jelen d.o.o.“, „Polet“, „Stražilovo“ i „Opeka“, „Atlantik“ grupa postala je vlasnik „Soko Štarka“, „Grand proma“, „Palanačkog kiseljaka“. Hrvatska mlekara „Laura“ kupila je „Somboled“ iz Sombora …

Evo, završavam.
„Vindija“ je kupila mlekaru Lajkovac, fabriku stočne hrane „Unip“ iz Valjeva i osam farmi „Agroživa“ u Plandištu, investitorima iz Hrvatske, evo dozvolite još jednu rečenicu, prodata su srpska preduzeća, „Radijator“ Zrenjanin, „Potisje“ Kanjiža, „Inteks“ iz Mladenovca, „Min holding“ iz Svrljiga, fabrika hartije „Beograd“, ciglana … (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je Vojislav Šešelj i dalje komunista ili nije, ali spominjao je u nekoliko navrata SNS i to kako je on uvek bio protiv EU.

Na sastanku tima za odbranu gospodina Vojislava Šešelja, koji je održan 9. jula 2008. godine…

(Vjerica Radeta: Jesi li ti bio tu?)

Polako, nemojte da se nervirate.

Dakle, 9. jula 2008. godine jedan deo razgovora između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Šešelj kaže: „Dobro. Ništa, mi se držimo ove pozicije koju smo dogovorili, pa ako ide naš Zakon o ratifikaciji, glasamo za.“, misli na SSP, „Ako se naš ovaj amandman ubaci u njihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to naše, glasamo protiv. Jel smo se to dogovorili?“ Nikolić: „Jesmo.“ Šešelj: „E dobro. Znači, tu smo precizni do kraja i svuda možemo da branimo tu poziciju. Hoćemo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastav Srbije. To smo definisali pred izbore i znači držimo se toga i ne odstupamo nigde. Eto, pada malo sa osećajem gađenja, hoćemo u EU, ali Kosovo je iznad svega. Znači, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji može da računa na našu podršku.“ To je bilo 9. jula.

Dana, 14. jula, ovo govorim zbog javnosti, ovo govorim zbog građana Srbije, gospođa Vjerica Radeta, koja mi je maločas dobacivala i Tomislav Nikolić podnose dva amandmana na Zakon o potvrđivanju SSP, koji je Vlada prihvatila i dogovor je bio ako Vlada prihvati, Vlada, ondašnja Vlada iz 2008. godine, ako prihvati dva amandmana SRS na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ključan je bio amandman Tomislava Nikolića, tzv. interpretativni amandman koji je sve one sporne odredbe SSP koje se odnose na naš suverenitet i teritorijalni integritet tumačio u našu korist, dogovor je bio onda glasamo za SSP. Prema tome, ovo što je rekao gospodin Šešelj, jednostavno, u istorijskom smislu nije tačno.

Opet, zarad istorijske istine, kako glasi amandman koji je gospodin Šešelj kao predsednik SRS rekao da ga podržava i da može da uđe u proceduru.

Dakle, amandman Tomislava Nikolića glasi: „Posle člana 1. Predloga zakona o potvrđivanju SSP-a dodaje se novi član 2. koji glasi – Republika Srbija kao pravni sledbenik Savezne Republike Jugoslavije odredbu sedmu po redu paragrafa preambule Sporazuma, u kojoj ugovorne strane iskazuju svoju posvećenost potpunom sprovođenju svih načela i odredbi Povelje UN, OEBS-a, posebno onih sadržanih u završnom aktu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, zaključnim dokumentima Madridske i Bečke konferencije i Pariskoj povelji za novu Evropu i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti i saradnji između zemalja regiona, člana 2. Sporazuma, prema kojem će poštovanje načela međunarodnog prava predstavljati osnov unutrašnje i spoljne politike ugovornih strana i čini suštinski element Sporazuma, člana 4. Sporazuma kojim ugovorne strane potvrđuju značaj koji daju ispunjavanju međunarodnih obaveza i člana 135. stav 2. Sporazuma“, dame i gospodo narodni poslanici, „po kojem to što se Sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1990. godine“, naglašavam ovu završnu rečenicu, „ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“, dakle prema Rezoluciji 1244, „i Republika Srbija razume kao potvrdu da Sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, delom njene preambule, koji glasi – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona…

… kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2…

… i aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244…(isključen mikrofon)

Samo da završim rečenicu.