Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam šta je neistina u onome što sam rekao, ili onome što je rekao gospodin Marijan Rističević. Neistina je da je 2001. godine u vreme vaše vlasti ubijen Momir Gavrilović.

Da li je to neistina? Da li je neistina da je 2002. godine ubijen visoki policijski general, u stvari Boško Buha, da li je to neistina? Da li je neistina da je 2002. godine ubijen visoki policijski funkcioner Nenad Batočanin? Da li je neistina da je 2003. godine, za vreme vaše vlasti, ubijen predsednik Vlade, Zoran Đinđić? Da li je neistina da je Zoran Đinđić, kao predsednik Vlade podržao i finansijski i politički i na svaki drugi mogući način formiranje Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru?

Da li je neistina, ono što u stvari nisam ni rekao, zaboravio sam da kažem, a vi me gospodine Zukorliću ispravite ako grešim, da je gospođa Ružica Đinđić i dan danas počasni predsednik Saveta Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, da li je to neistina? Da li je neistina da je Goran Ješić dobio penthaus u zgradi u kojoj je trebalo da bude odeljenje fakulteta tehničkih nauka u Inđiji, koje nikada nije zaživelo i gde nije održano ni jedno, jedino predavanje. Da li je to neistina?

Onda, vi govorite o nekom bogaćenju sa javne funkcije. Ako mi gospodin Marinković bude dozvolio, ja ću vam pročitati kako se obogatio predsednik vaše stranke, a to piše, inače u presudi, kojom ste se hvalili, ali niste čitali obrazloženje presude koja se odnosi na Dragana Šutanovca, pa mi objasnite kako je moguće da neko kao ministar odbrane stekne ovoliku imovinu, koju ću ja kasnije da pročitam ako mi gospodin Marinković bude dozvolio, sve ove silne stanove, njive, desetine hiljada evra u domaćim i stranim bankama, itd. kako je to moguće da se to stekne od ministarske plate?

Imam jedan predlog, gospodine ministre, u vezi ovoga što je rekao prethodni govornik. Bilo bi najbolje da za direktora tog zavoda imenujete Borisa Tadića. On ispunjava sve uslove koje je naveo gospodin Konstantinović. Završio je fakultet, bio je psiholog u nekoj osnovnoj školi, mislim duže od sedam godina, sada je trenutno u penziji, dosadno mu je, drži neke konferencije za novinare, a novinari bezobrazni, neće da dođu, verovatno ništa pametno ne mogu da čuju. Pije kapućino, soli nam pamet svakog dana o tome kako treba da vodimo unutrašnju i spoljnu politiku, čoveku je verovatno mnogo dosadno. Po onome što je rekao prethodni kolega, rekao bih da ispunjava uslove za direktora zavoda, pa vas molim, evo, a nije član SNS, razmislite o mom predlogu i o mojoj inicijativi da direktor zavoda bude gospodin Boris Tadić.

Ne znam što je uvreda reći da je čovek završio fakultet.

(Nenad Konstantinović: Rekli ste da ne radi ništa.)

Pa trenutno ne radi ništa, u penziji je, koliko ja znam. To je potpuno legitimno da je čovek u penziji. Mislim da ima sedam godina radnog iskustva, jer pre nego što je postao predsednik Republike, odnosno pre nego što je postao savezni ministar, inače, savezni ministar za telekomunikacije, mislim da je bio psiholog, odnosno predavao je psihologiju u nekoj osnovnoj školi. Je li tako, gospodine Šarčeviću? Znači, čovek apsolutno ispunjava se uslove da bude direktor zavoda.

Ne znam što vi vašeg predsednika stranke doživljavate tako neozbiljno pa kažete – uvreda je kad predložite Borisa Tadića za direktora zavoda. Zašto? Čovek ispunjava sve uslove koje ste vi predvideli vašim amandmanom da bude direktor zavoda. Ispunjava još jedan važan uslov na kome vi insistirate, a to je da nije član, je li tako, gospodine Atlagiću, da nije član SNS? Znači, ispunjava čovek sve uslove. Molim vas, gospodine Šarčeviću, nemojte da imenujete nikog iz SNS, evo imenujte gospodina Borisa Tadića, molim vas još jedanput.

Najbolje način da se pomogne deci i da se pomogne roditeljima jeste ono što je danas uradio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u Šapcu, kada je otvorio novu japansku investiciju Jazaki, da li je tako Blažo, koja će da zaposli 1.700 ljudi. To je veliki dan za Šabac, za Mačvanski okrug za celu Srbiju. Dakle, potrebne su nam investiciji. Potrebna su nam nova radna mesta. Potrebno je da roditelji te dece o kojima govori Saša Radulović budu zaposleni, da imaju plate, da mogu da obezbede svojoj deci školovanje i osnovno i srednje i visoko.

Pitao bih ja gospodina Radulovića, koliko je kompleta udžbenika on kupio tuđoj deci kada je bio stečajni upravnik, kada je bio likvidator, kada je u preduzećima, kao što su DPP Lune Milovanović, Moda Debeljača, Moda Kovačica, kada je sa svojom sopstvenom kompanijom zaključivao ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga, zaradio velike pare, koliko je on od tih velikih para izdvojio da kupi nekoj siromašnoj deci u Srbiji, negde u Beogradu, u Novom Sadu, u Negotinu, u Kraljevu, bilo gde u Srbiji neku olovku, neki komplet udžbenika, sveske i tako dalje. Nije kupio nijedan, bar koliko ja znam, sve je stavio u svoj džep, pobegao u Ameriku.

Zamislite gospodine Šarčeviću, pošlo mu je za rukom nešto što ni Al Kaponeu nije pošlo za rukom. On je prevario čitav američki poreski sistem, ostao dužan za milion dolara, vratio se u Srbiju da bi nam solio pamet o tome kako, eto treba da delimo besplatne udžbenike.

Dakle, ne demagogija, ne prazna priča, investicije, nova radna mesta, zaposlenje, plata, to je ono što može da obezbedi budućnost i roditeljima i deci.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Saša Radulović po običaju ne govori istinu. Voleo bih, pošto vidim da je postao u međuvremenu i stručnjak za ustavno pravo, sem toga što je stručnjak za stečajeve, da nam pročita gde to u Ustavu piše da predsednik Republike ne može da bude predsednik političke stranke?

Gospoda iz opozicije nisu dobro, odnosno bolje rečeno zlonamerno su protumačili izlaganje gospođe Maje Gojković, koja je govorila u svojstvu narodnog poslanika SNS. Gospođa Gojković je rekla da Ustav ne zabranjuje ništa što se tiče obrazovanja, odnosno da Ustav ne poznaje u sferi obrazovnog sistema. Rekla je da je ideja o uvođenju obaveznog srednješkolskog obrazovanja u suštini dobra ideja i da o tome treba razgovarati. Dakle, nije dočekala na nož, kao što vi želite da predstavite amandman koji je podnela koleginica iz opozicije, ali, morate priznati neozbiljno je, ni jedna država to ne radi, amandmanom uvoditi obavezno srednješkolsko obrazovanje.

To je tema za jednu ozbiljnu društvenu diskusiju i društvenu raspravu u kojoj treba da se uključi i Narodna skupština i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, univerziteti, građani i sve druge relevantne institucije. Ali, problem je u nečem drugom. Vi ste podneli taj amandman ne iz želje da se zaista uvede obavezno srednješkolsko obrazovanje, nego iz dnevno političkih razloga, da biste mogli da napadate ministra kako ne radi ništa i da biste mogli da napadate SNS.

Naslušao sam se zajedno sa mojim kolegama i u načelnoj raspravi genijalnih ideja onih koji su do 2012. godine vodili Republiku Srbiju. Zoran Živković je pričao o tome kako je skandalozno da udžbenici u Srbiji koštaju toliko i toliko. Ja ga sada pitam – zašto u njegovo vreme on nije delio besplatne udžbenike? On je delio firme.

Slušao sam o tome kako je skandalozno što đaci moraju da nose udžbenike kući, umesto da ih ostavljaju u školi. Što ih nisu ostavljali u školi u vaše vreme? Na kraju krajeva, evo danas više od sat vremena pričate o obaveznom srednješkolskom obrazovanju, pa ko vas je sprečavao da za 12 godina vaše vladavine uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje u Republici Srbiji.

Vidim da se sada ograđujete od Ustava Republike Srbije, odnosno, nekada se ograđujete, nekada se na njega pozivate, kako vam kad odgovara. Demokratska stranka je, sećam se tog vremena vrlo dobro, i te kako učestvovala 2006. godine u izradi ovog Ustava, u izradi važećeg Ustava. Ko vas je sprečavao za sve vreme dok ste vršili vlast u ovoj zemlji da sprovedete sve te vaše genijalne ideje, da đacima besplatno delite udžbenike, da ne moraju kući da pišu domaći kao što sam čuo da ste rekli da je to u Finskoj, da ostavljaju udžbenike u školi umesto da ih nose kući itd, ko vas je sprečavao da te ideje sprovedete u praksi? Ko vas je sprečavao da uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje?

Ne počinju problemi u prosveti i ne počinju sva pitanja u prosveti sa dolaskom na funkciju ministra prosvete, gospodina Šarčevića. Čovek je došao u prosvetni sistem da ga uredi, da ga sredi i u velikoj meri je u tome uspeo. Ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su korak napred u uređivanju našeg obrazovnog sistema i osnovnog i srednjeg i visokog.

Što se tiče SNS, vi ćete gospodine ministre u tome imati našu punu podršku, ali ovde je problem u nečem drugom. Ovde se licemerno nastupa. Ovde se za sve probleme koje imamo objektivno u školstvu, i osnovnom i srednjem i visokom, pokušava svaliti krivica na vas. Sada je Mladen Šarčević kriv što đaci moraju da nose udžbenike kući, a ne ostavljaju ih u školi. Sada je Mladen Šarčević kriv što nije kao u Finskoj da se domaći radi u školi, a da đak kada dođe kući nema praktično nikakvih školskih obaveza.

Mi smo nasledili jedan obrazovni sistem, to moram da vas podsetim, mi smo nasledili jedan obrazovni sistem koji je, u suštini, nastao neposredno posle Drugog svetskog rata, bolje rečeno bivša Jugoslavija ga je preuzela od Sovjetskog Saveza, a to znači jedno široko obrazovanje, memorisanje velikog broja činjenica, veliki broj knjiga. Da li je to obrazovanje bilo u potpunosti loše? Lično mislim da nije. Da li ga treba usavršiti? Sigurno da treba, ali to ne može da se uradi preko kolena. Do juče srednjoškolsko obrazovanje nije bilo obavezno, sad ćemo mi podneti amandman, usvojite naš amandman i onda ćemo uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Nije to tako naivno. To je pitanje koje zahteva ozbiljnu društvenu raspravu i to je Maja Gojković upravo i rekla, nije ona rekla da amandman nije dobar i da nije dobra ideja o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, nego da je to tema o kojoj treba da se razgovara.

U čemu je vaš problem? Vaš problem je u tome što vi ne želite da razgovarate, vi odbijate dijalog. Vi odbijate dijalog o bilo čemu i podnosite amandmane isključivo iz dnevno-političkih razloga, da biste se vi predstavili kao zaštitnici dece, odnosno zaštitnici roditelja.

Kada sam ja išao u osnovnu školu, u vreme socijalističke Jugoslavije, moji roditelji su meni plaćali udžbenike, nije mi država davala besplatno, a pogotovo ne u današnje vreme. Vi, konačno, iz opozicije, morate da se opredelite kakva je vaša ideološka orijentacija, jeste li vi liberali, jeste li marksisti, jeste li za kapitalizam, jeste li za socijalizam, za šta ste vi?

Dakle, vaša orijentacija je mutna. Vaša orijentacija je nejasna. Ja razumem gospodina Mićunovića, on se uvek uzvrpolji kada se o tome govori. On je 1968. godine Beogradski univerzitet hteo da nazove „Crveni univerzitet Karl Marks“. Dobro, takvo je bilo vreme, bilo je popularno, studentski pokreti u Francuskoj, Nemačkoj, prelilo se malo i kod nas. Ali, sada odjedanput mi treba da kao đaci u školi slušamo o tome kakve su ideje gospodina Mićunovića i DS-a o tome kako treba urediti osnovnu školu, srednju školu i fakultete. Ko vas je sprečavao gospodo da vi sve to uradite za 12 godina vaše vlasti? Nije vas sprečavao niko, nego vas nije bilo briga za to. Vi ste se bavili nečim drugim, nameštanjem tendera, bogaćenjem na ličnoj osnovi, kupovinom stanova, pretvaranjem pašnjaka u gradilišta. To ste radili. Šta je vas bilo briga za osnovnu, srednju školu i za fakultete.

Vodite hajku ovih dana protiv predsednika Odbora za obrazovanje. U vaše vreme su nastali privatni fakulteti. Koji privatni fakultet je osnovala SNS? Vi ste očevi privatnih fakulteta i da me neko pogrešno ne razume, nemam ja ništa protiv privatnih fakulteta, ima dobrih državnih fakulteta, ima loših državnih fakulteta, ima dobrih privatnih fakulteta, ima loših privatnih, ništa nije crno-belo. Ali, prosto mi je licemerno kada slušam – evo, vi iz SNS, vi neki falsifikovani doktorati, diplome sa privatnih fakulteta itd. Bivši predsednik Republike Boris Tadić je držao predavanje, hvalio se na jednom od tih privatnih fakulteta koji je u međuvremenu promenio ime. U vaše vreme super je kada postoje privatni fakulteti, kada privatni fakulteti postoje u vreme vladavine SNS, onda to ne valja. Vi i kada ste na vlasti onda ste kapitalisti, onda ste za zapadne vrednosti, kada ste u opoziciji onda ste marksisti. Ukinite sve privatno, sve mora da bude državno, sve mora da bude besplatno, itd.

Nemam ništa protiv da sve bude besplatno, ali onda biste gospodo iz opozicije, onda ste morali da ostavite budžet u mnogo boljem stanju nego što ste ga ostavili 2012. godine, a ne ispraznili ste sve živo, da ne kažem da ste opljačkali i onda ste se setili – e, sada da bude besplatno. Kamo sreće da smo u budžetu imali onakvu situaciju kakvu imamo danas, da smo imali 2012. godine. Onda bi bilo moguće ovo što vi govorite, a ne ispraznili ste budžet tako da ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, a onda ovamo posle pet godina kažete – e, dajte nam besplatno udžbenike. Ni u vreme gospodina Mićunovića nisu bili besplatni udžbenici.

Još jednu stvar da naglasim. Nije tačno da se osnovno obrazovanje u Srbiji plaća. Ne plaća se, dakle besplatno je. Obmanjujete građane već danima kako su navodno SNS i Aleksandar Vučić uveli plaćanje osnovne škole. Niko ništa ne plaća. Plaćaju se udžbenici i to na rate, i to na više rata, plaćam ih i ja za svoju decu, kao i vi za svoju, ali to nije nešto što je uveo Mladen Šarčević, Aleksandar Vučić, Maja Gojković ili bilo ko od nas. Uvek je tako bilo. Možemo da govorimo o tome da li cenu udžbenika možemo da smanjimo, da li možemo da popravimo stanje u školama, možemo, ali za to je potreban novac. Novca može da bude jedino ako budemo vodili pametno ekonomsku politiku. Ako budemo vodili ekonomsku politiku, politiku kakvu ste vi vodili, neće biti ni školstva u Srbiji ni besplatnog, ni sa plaćanjem, ni ovakvo, ni onakvo. To je ono što građani Srbije treba da znaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja upućujem gospodina Mićunovića na knjigu Branka Petranovića „Istorija Jugoslavije“ u tri toma. U jednoj od tih knjiga, u trećoj knjizi, ako se ne varam, nalazi se fotografija gospodina Mićunovića sa grupom tadašnjih studentskih revolucionara iz 1968. godine, a ispod toga piše komentar fotografije – crveni univerzitet „Karl Marks“. Dakle, to je istorijska činjenica. Ali, ja vam ne zameram zbog toga, samo vam kažem da se vi na jedan način ponašate kad ste na vlasti, a na drugi način kada ste u opoziciji.

Što se tiče gospodina koga ste maločas spominjali, vi ste njegovi stari politički prijatelj, još sa onog otvorenog univerziteta koga je držao Milovan Đilas u Beogradu početkom 80-tih godina. Pisali ste mu recenzije nekih knjiga, zastupali ste ga, odnosno njegove političke stavove u javnosti, tako da me to mnogo ne uzbuđuje. Jedino što mi nije jasno, vidim da je gospodin Mićunović izašao, rekao je da ja ne znam, a da on zna, da su udžbenici navodno u vreme kada je DS vršila vlast bili besplatni, ako sam ga dobro razumeo. Samo da mi kaže kada su to udžbenici bili besplatni, kada je to roditelj mogao da dođe u neku knjižaru i da kaže – dobar dan, moje dete u treći razred osnovne škole, dajte mi besplatno komplet udžbenika za treći razred osnovne škole. Ako mi kažete koje godine je to bilo, za vreme kog ministra, ja ću vam se izviniti i reći ću da ste vi potpuno u pravu, ali mi dajte tačne podatke o tome koje godine su udžbenici u Republici Srbiji bili potpuno besplatni, a knjižare bile u obavezi da roditeljima, odnosno deci besplatno dele komplete udžbenika.

Morate da mi kažete, gospodine Ćiriću, vi koji trpite veliku diskriminaciju tako što ste savetnik direktora Pošta Srbije i imate platu od 150.000 dinara, koje godine su udžbenici bili besplatni, ali za sve đake u Republici Srbiji. Mi donosimo zakon koji se odnosi na celu Republiku Srbiju, a ne za grad Beograd ili za pojedine opštine u gradu Beogradu, nego za učenika u celoj Republici Srbiji. Toga nije bilo i vi to veoma dobro znate.

Što se tiče diskriminacije, što se tiče toga da ste vi iz opozicije ugroženi, da li ste čuli neki dan, čoveku dlaka sa glave nije falila, nije čak ni priveden u policiju, a na televiziji objašnjava kako treba u biti predsednika Republike? Kaže – nije ga teško pogoditi snajperom. Otvorite televiziju N1, otvorite televiziju B92, sada je promenila ime, kupite „Kurir“, kupite „Tabloid“, kupite sve moguće novine, NIN, „Blic“, „Danas“ itd, najgore moguće uvrede, neistine na račun Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića, Maje Gojković i svih nas iz SNS. Onda vi kažete – cenzura, mi diskriminisani, nemamo pravo. Pa, ko vas diskriminiše, gospodine? Kada je u vaše vreme predsednik poslaničke grupe opozicione mogao da bude savetnik generalnog direktor jednog javnog preduzeća? Evo, vi ste savetnik Mire Petrović, direktorice Javnog preduzeća Pošte Srbije. Kažite kolika vam je plata.

Evo, pitam gospodina Ćirića da mi kaže kolika mu je plata i kakva je to diskriminacija kada je, u vreme strašne vladavine Aleksandra Vučića, on savetnik direktora Javnog preduzeća Pošte Srbije sa platom od 150.000 dinara. Ja bih voleo da mene tako neko diskriminiše. Voleo bih da su oni mene diskriminisali kada su upravljali ovom državom do 2012. godine. To je odlična diskriminacija. Čuj, kaže diskriminisan sam, savetnik sam direktora Pošte, imam platu od 150.000 dinara. Ja za takvu diskriminaciju u životu nisam čuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja sam shvatio da ste vi pauzu dali da bismo, da kažem, resetovali diskusiju u Narodnoj skupštini i da bi smo se vratili na raspravu po amandmanima.

Ponavljam ono što sam rekao na početku. Dakle, Maja Gojković je zlonamerno protumačena. Žena je rekla da - Ustav ne zabranjuje, odnosno, da ne sadrži zabranjujuće norme kada je reč o obrazovnom sistemu, i svako onaj ko uzme Ustav to može i da pročita. Dakle, to je rekla gospođa Maja Gojković i tu je stvar sasvim jasna.

(Marko Đurišić: Kad je to rekla? To je problem, što to nije rekla.)

Što se tiče ovih koji dobacuju, koji vrište, koji misle da je u njihovo vreme sve bilo odlično, a ništa nije bilo dobro, i koji nam nikad nisu rekli - kad su to udžbenici bili besplatni, samo da ih podsetim, evo ulazi gospodin Dušan Pavlović na društvenim mrežama možete da pronađete video klip u vreme kada je njegov predsednik pokreta ili stranke, šta li je već, bio ministar privrede, gde uvaženi gospodin Pavlović kaže „Treba podići školarine na fakultetima da bi se smanjio, priliv škarta na naše Univerzitete.“ Tim rečima, citiram. Znači čovek je u vreme kada je Saša Radulović bio ministar tražio da se povećaju školarine. Sad nas danima ubiše o tome kako treba davati besplatne udžbenike, kako je skupa školarina na fakultetima, itd. A oni se zalagali za to da školarina bude veća da bismo, kaže smanjili škart na Univerzitetima. Pa, da li su naša deca škart? Da li je naša omladina škart? Mi mislimo da nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da u redovima opozicije vlada velika nervoza, nešto ih žulja, ne osećaju se baš najbolje.

Što se tiče izlaganja gospodina Boška Obradovića, on iz sednice u sednicu čovek priča jedno te isto. Koji god predlog zakona da je na dnevnom redu, SNS i Aleksandar Vučić su najveći zlikovci na svetu i uvodimo, kaže on, gej brakove.

Gospodine Marinkoviću, juče su u Saveznoj Republici Nemačkoj održani izbori. Pobedila je stranka Angele Merkel. Stranka koju podržava gospodin Boško Obradović je alternativa za Nemačku – to su neonacisti. NJima je čestitao gospodin Boško Obradović. Ono što gospodin Boško Obradović ne zna, čini mi se da ne zna, jedan od funkcionera Alternative za Nemačku je gospođa koja se zove Alis Vejdel, koja je deklarisana lezbejka, živi sa suprugom, dakle sa osobom ženskog pola i odgaja dvoje dece. E, to su prijatelji gospodina Boška Obradovića. I ako nekome prigovara za uvođenje gej brakova, gospodin Boško Obradović se direktno zalaže za uvođenje gej brakova. Gospodin Boško Obradović direktno radi na kvarenju naše dece i naše omladine. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da mu to ne dozvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Ovo što je rekao Zoran Živković odnosilo se na našeg uvaženog kolegu prof. dr Marka Atlagića, koji je bio svojevremeno ministar u Vladi Republike Srpske Krajine, poslanik u Hrvatskom saboru 1990. godine, kada nije bilo ni malo jednostavno biti Srbin u Zagrebu, a pogotovo ne poslanik.

Ovo što je rekao Zoran Živković u prevodu znači sledeće – vi Srbi ste zlikovci, zločinci i vi ste izazvali raspad bivše Jugoslavije. Dok je Marko Atlagić branio Srbe u Krajini i branio Srbe u Kninu, ja pitam Zorana Živkovića šta je radio? Verovatno je švercovao bundama, ili ga je onaj Lule tamo vezivao u Nišu za banderu. U svakom slučaju, Srbe nije branio.

Molim vas, gospodine Milićeviću, ovo što je rekao Zoran Živković prevazilazi nivo lične uvrede. Ovo je uvreda na račun Srbije i na račun srpskog naroda, jer je podtekst ovoga što je rekao Zoran Živković da su Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije, jer se ovde prozvao čovek koji je branio Srbe u Krajini, i to ne samo politički, nego i vojno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospodin Boško Obradović očigledno ne poznaje u dovoljnoj meri pravni sistem Republike Srbije i jedino što ume da govori su neprestane laži, uvrede na račun Aleksandra Vučića i SNS.

Gospodine Obradoviću, roditelj je pre svega biološka kategorija. Zakonski zastupnik je pravna kategorija. Dete, budući da nema potpunu poslovnu sposobnost mora da ima zakonskog zastupnika.

Vi se igrate sa jednom temom koja nije ni malo naivna, ni malo bezazlena i ne zasluže dnevno politički nivo rasprave. Roditelji su po zakonu zakonski zastupnici svoje dece, ali ministar vam je rekao jednu situaciju koja je vrlo životna i koja se nažalost dešava. Zakonom se mora definisati ko je zakonski zastupnik deteta čiji su roditelji razvedeni. To je jedna situacija. Hoćete da vam navedem još jednu situaciju koja je nažalost još drastičnija od ove.

Šta u situaciji ako oba roditelja, ne daj Bože, poginu na primer, u saobraćajnoj nesreći? Neko mora da bude zakonski zastupnik tog deteta. Neko mora da štiti njegova prava i interese dok ne postane punoletan, a vi ste u vašoj glavi sve to izostavili i odmah prebacili na ministra, kako on navodno promoviše homoseksualizam i gej brakove. Kako vas nije sramota?

Dakle, ovo je prosto neverovatno. Kada nešto ne znam, ja makar o tome ćutim. Vi se hvalite vašim neznanjem. Pitajte vaše kolege, valjda ima neko ko je pravnik i ne mora da bude čovek vrstan pravnik. Dete mora da ima po zakonu zakonskog zastupnika. Mora da postoji neko ko štiti njegova prava i interese kada se zaključuju ugovori, kada se upisuje u školu, kada putuje u inostranstvo. Neko u ime deteta mora da, da potpis, mora da, da saglasnost, mora da se brine o detetu. Da li će to biti roditelj? Bilo bi idealno u svakoj životnoj situaciji da to bude roditelj, i to da budu oba roditelja, ali šta ako su roditelji razvedeni, šta ako se ne daj Bože, roditeljima nešto desi, zakon mora da predviđa i takve situacije.

Vi ništa od toga nećete da kažete, nego postoji mračna namera SNS, Aleksandra Vučića da promovišu homoseksualizam i gej brakove. U Srbiji ne postoji kategorija gej brakova. Dakle, ne postoji, niti bilo ko iz Vlade Srbije, niti Aleksandar Vučić, niti bilo ko iz SNS ima nameru da u pravni sistem Republike Srbije uvodi gej brakove.

Ono sa čim vi imate problem, to sam vam ja danas rekao, vi koji ste veliki Srbi, koji ste veliki pravoslavni hrišćani, koji ste protiv migranata, koji se radujete što je u nemački Bundestag ušla Alternativa za Nemačku, šaljete im čestitke zbog toga. Zašto ne kažete da je visoki funkcioner te vaše Alternative za Nemačku gospođa koja se zove Alis Vejdel. Žena je deklarisana lezbejka. Živi u braku sa svojom devojkom, odnosno bračnim drugom ženskom pola i odgaja dvoje dece. Kako vam to ne smeta, nego im šaljete čestitke, šaljete im pozdrave, radujete se činjenici da su ušli u parlament, a u srpskom parlamentu prigovarate Aleksandru Vučiću, ministru Šarčeviću, SNS kako navodno mi promovišemo homoseksualizam i gej brakove.

Ono što vama smeta, jeste činjenica da je Srbija danas uređena država, da policija radi svoj posao i da svako može na miran način da šeta ulicama Beograda, kao što ste mirno šetali vi pod tim istim gej zastavama u duginim bojama, zajedno sa Sašom Jankovićem, zajedno sa Bojanom Pajtićem, zajedno sa Borisom Tadićem, zajedno sa Vukom Jeremićem i nije vam falila dlaka sa glave, tako danas Beogradom mogu da šetaju slobodno i oni koji sebe smatraju osobama homoseksualne orijentacije i ja u tome ne vidim ništa loše. Ali, jedno je kada policija radi svoj posao i svakome garantuje bezbednost, a drugo je promocija homoseksualizma kao društvene vrednosti, a pogotovo je nešto drugo kada vi kažete da se mi zalažemo za uvođenje homoseksualnih brakova.

Molim vas, kažite mi jednog funkcionera SNS, kažite mi jednu izjavu predsednika SNS Aleksandra Vučića, koji je ikada rekao da podržava uvođenje gej brakova u Srbiji? Toga nema, to ste izmislili. Ali su vam zato pripadnici gej populacije veoma dobri kada treba da vas uvedu u parlament, kada treba da pređete cenzus. Kada ste se prošle godine fotografisali ispred stare zgrade Narodne skupštine u Kralja Milana, zajedno sa Bojanom Pajtićem, zajedno sa Borisom Tadićem, zajedno sa ostalim tzv. liderima opozicije, nisu vam smetale zastave u duginim bojama. Nisu vam smetale ni ove godine kada su Beogradom mesecima, bez ijednog prijavljenog protesta i javnog okupljanja, ljudi protestvovali zato što su bili nezadovoljni pobedom Aleksandra Vučića i mahali zastavama sa duginim bojama. Vi ste im isto preko tvitera podrške, čestitke, rekli im kako je to super, kako je to fensi, kako treba rušiti Aleksandra Vučića svim raspoloživim sredstvima.

Znači vama kada osobe gej populacije odgovaraju, vi nemate ništa protiv njih, vi ste sa njima na istoj strani. Kada smatrate da možete uzeti neki glas time što ćete biti malo protiv migranata, malo protiv pripadnika gej populacije, onda ste vi protiv gej populacije. Kako vam ne smeta ova Nemica koja odgaja dvoje dece u braku sa osobom ženskog pola? Nije mi jasno kako vam to ne smeta, a smeta vam ministar Šarčević koji priča o zakonskom zastupniku srpske dece, u srpskim školama u Republici Srbiji u situacijama koje su na žalost vrlo životne.

Dakle, morate da govorite sa iole nekim poznavanjem materije koja je tema dnevnog reda. Nije dovoljno samo da deset puta ponovite – Aleksandar Vučić je diktator, Aleksandar Vučić je zlikovac, vi u SNS se zalažete za gej brakove. Evo, ja se ne zalažem. Otac sam dvoje ženske dece. Kada ste od mene čuli da se zalažem za gej brakove? Ali, sa druge strane, dopuštam pravo ljudima da budu i takve orijentacije, i dopuštam im pravo da se šetaju ulicama Beograda ako smatraju da to trebaju da rade. Ali, vi ste se slikali sa njima, nisam ja. Vi ste bili ispod tih zastava. Vi ste sa njima družili. Vi ste se sa njima radovali. Vi ste u istom frontu kada treba napadati Aleksandra Vučića, SNS, Nebojšu Stefanoviću, srpsku policiju, itd.

Prema tome, gospodine Obradoviću, pre nego što bilo šta kažete na ovu temu, pročitajte malo pravne propise Republike Srbije, napravite razliku između kategorije roditelj i kategorije zakonski zastupnik. Bilo bi dobro da dete ima oba roditelja, na žalost nekada se desi da nema jednog, nekada se desi da nema oba, ali zakonskog zastupnika po zakonu mora da ima, jer zakonski zastupnik štiti njegova prava i interese dok on ne stekne poslovnu sposobnost. To zna svaki prosečan student pravnog fakulteta bilo gde u Srbiji.

Zahvaljujem se gospođo Gojković.

Kolege iz Dveri u svemu vide lošu nameru Vlade i vide lošu nameru ministra, i vide u stvari ono čega nema. Ja ću vam reći ono što sam rekao i kada sam se prošli put javio za reč. Ne može i ne treba svako sve da zna, ali nemojte da se hvalite svojim neznanjem. Nije zakonski zastupnik kategorija koja postoji samo u Porodičnom zakonu. Mogu da vam nabrojim koliko hoćete zakona gde se pominje termin, odnosno sintagma zakonski zastupnik, npr. Zakon o zaštiti prava pacijenata kaže da je roditelj zakonski zastupnik deteta, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela kaže da je roditelj zakonski zastupnik deteta, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku.

U svim tim zakonima definisano je da je roditelj zakonski zastupnik deteta. Ne znam da li vi imate decu, ali dete ne može neposredno da učestvuje ni u jednom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom. To mora da čini njegov nadležni zastupnik, a to je pre svega roditelj, ako ga ima, a ako ne, onda je to neko drugo lice koje je ili roditelj ovlastio ili je definisano zakonom. Sada ja ne znam kako ste vi iz svega toga iskonstruisali da neko ministru Šarčeviću radi iza leđa, da neko hoće da uvede gej brakove, da se zalažemo za to da upropastimo Srbiju itd.

Pa, hoćemo da imamo više dece. Hoćemo da imamo više dece, posebno u nedovoljno razvijenim područjima. Da li vidite koliko napora ulaže Ministarstvo prosvete da ne ugasimo škole upravo u onim sredinama u kojima imamo u školama jednog, dva ili tri đaka? U vreme Demokratske stranke to se dešavalo, masovno su gašene škole. Aktuelni ministar Šarčević ne dozvoljava da se tako nešto dešava. Evo ga LJubiša Stojimirović. Jesu li ljudi imali sednicu Odbora za obrazovanje u Crnoj Travi? U vreme neke bivše vlasti ni jedna sednica Odbora za obrazovanje se nije održavala van Grada Beograda. Sada se održava i u Crnoj Travi i u mnogim drugim opštinama koje su nerazvijene, gde imamo malo dece, gde imamo malo đaka. I onda vi kažete – vi iz SNS uvodite homoseksualizam i gej brakove.

To u čemu ste vi, izvinite, možda je teška reč, ali to je političko ludilo. Vi ste zaslepljeni političkom mržnjom. Pošto ne umete da ponudite rešenje ni za jedan ekonomski problem, ni za jedan socijalni problem, ni za jedan međunarodni problem sa kojim se Srbija suočava, vi Srbiji nudite mržnju. To je politika kratkog daha. Ta politika ne može da da bilo kakve rezultate. Pokušali ste sa tom politikom 2016. godine, nije vam išlo. Pokušali ste sa tom politikom 2017. godine, išlo vam je još gore. Što se mene tiče, nastavite i dalje, ali nije dobro za vas. Kada je čovek opsednut mržnjom prema nekome, on vidi stvari koje objektivno ne postoje. Ako mislite da je to dobra politika za vas, nastavite i dalje.

Mi ćemo i dalje argumentima braniti politiku Vlade, argumentima ćemo braniti politiku Ministarstva prosvete, koje zajedno sa drugim resornim ministarstvima radi na tome da u Srbiji bude više dece, više đaka, obučenih ljudi koji će sutra moći da nađu posao, da žive od svog rada i da od svog rada izdržavaju sebe i članove svoje porodice. Eto, to je u najkraćem politika SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su računice i čudne su brojke kada ih iznosi gospodin Saša Radulović.

Pitam se da li je on mislio na roditelje dece u Srbiji, da li je mislio na udžbenike i kako će roditelji da ih nabave, kada je bio stečajni upravnik npr. u društvenom preduzeću, Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ u Beogradu? Kada je istovremeno bio poverenik u postupku prinuda likvidacije društvenog preduzeća fabrika obuče „Moda“ Kovačica u likvidaciji. Sve u isto vreme.

Kada je bio poverenik u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da li je mislio na roditelje na decu i na udžbenike kada je bio poverenik stečajnog upravnika u postupku stečaja društvenog preduzeća fabrika obuće „Moda“ Debeljača, kada je bio poverenik u preduzeću, odnosno kada je bio stečajni upravnik u građevinskom preduzeću „Novi auto-put“ u stečaju iz Beograda, sve u isto vreme i kada je u isto to vreme, kao stečajni upravnik, kao poverenik Agencije za privatizaciju, kao prinudni likvidator sam sa sobom zaključivao ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga.

Dakle, nas zanima koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli deci danas u Srbiji da taj novac nije otišao na račun njegov i na račun njegove firme, u vreme kada je ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga zaključivao sam sa sobom?

Koliko bi udžbenika moglo da se kupi, ja bih to voleo da znam i mi u SNS bi voleli da znamo da npr. nije zaključen ugovor 28. januara 2014. godine između Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju i preduzeća „Pronet“ koju zastupa predsednica Sandra Savanović Stevanović, gde su konsultantske usluge i to samo 30%, a to je provizija, plaćene 690.000 dinara. Znači, BIP u restrukturiranju plaća 30% konsultantskih usluga u iznosu od 690.000 dinara.

Onda se pojavi gospodin Saša Radulović i kaže, znate, u dobro razvijenim državama kao što su SAD, kao što je Kanada, imate jedan besplatan komplet udžbenika u školi, imate drugi besplatan komplet udžbenika kod kuće, deca ne moraju da nose teške torbe, ne moraju da pišu domaći. Super.

Da li u Americi, Kanadi, Finskoj, da li u Norveškoj, bilo gde, u jednoj dobroj uređenoj mondijalističkoj zemlji su ovakve stvari bile moguće da je čovek istovremeno bio u nekoliko, u 14 ili 15 preduzeća, što stečajni upravnik, što prinudi likvidator, da u svim tim preduzećima zaključuje ugovor sam sa sobom i da posle toga omogući da se zaključi jedan ovakav ugovor gde samo avans za pružanje konsultantskih usluga iznosi 690.000 dinara.

Ako je ovako nešto moguće u Americi, Kanadi, Finskoj, odlično, ali ja mislim da nije i to gospodin Saša Radulović dobro zna.

To je bilo moguće samo u Srbiji i to pre dolaska SNS na vlast.

Zbog svega ovoga, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je Sašu Radulovića najurila bukvalno iz svih stečajnih postupaka koje je vodio, kao što je svojevremeno u decembru mesecu 2013. godine najuren iz Vlade Srbije, jer je imao nameru da kompletnu srpsku privredu otera u stečaj.

Prema tome, gospodine Šarčeviću, naš dobronamerni savet vam je sledeći, nemojte ni jedan amandman Saše Radulovića da prihvatite, jer kao što je hteo da otera u stečaj srpsku privredu, tako bi hteo i srpski obrazovni sistem, sve po sistemu – sve je besplatno.

Tako je i kod njega sve bilo besplatno, ali nas je to besplatno i te kako skupo koštalo.