Još jedan amandman sam podneo. Kada se sve završi sa nepokretnošću, kada se to ozakoni, stavio sam tu da se za najkasnije godinu dana mora upisati u katastar. To je nešto što jeste, kad neko kaže godinu dana, ne duže, primereno zato što ima veliki broj predmeta koji se moraju završavati, veliki posao koji mora da se završi, ali ovde trenutno ne piše rok i zato sam predložio najkasnije tih godinu dana, da se to završi.

Inače, kako sam rekao, velik problem jeste u katastru zbog malog broja ljudi, malog broja izvršioca, ali još nešto što je za sve nas vrlo bitno tiče se poljoprivrede. Svi znamo što se tiče našeg zemljišta, objektima na zemljištu, što se tiče komasacije, to je za nas velika šansa da u programu Nacionalnog investicionog plana predviđenom za 2025. godinu, stavljen akcenat i na komasaciju, gde će se kroz program komasacije rešiti problem pravno-imovinskih stvari, konkretno zato što je neprenesena imovina od čukundede pa do današnjih dana. To će biti jedna od velikih stvari, i to je komasacija, rešavanje, tada će katastar imati još više posla.

Još jednom mislim da je ovaj zakon stvarno izuzetno dobar, kvalitetan i trebamo glasati za ovaj zakon. Ja bih pozvao kolege poslanike da glasaju za moj amandman, da ovaj rok ne bude duži od godinu dana od dana kada se ozakoni ta nekretnina.

Zahvaljujem se.

U ovom amandmanu sam napomenuo konkretno da, pošto veliki broj naših teritorija nema mogućnosti elektronske pošte, mogu i drugi vidovi da se koriste pošto postoji veliki broj sela gde nema pošte, nema elemenata da tamo neko radi elektronski, tako da bude još neki vid pošte.

Samo kratko.

Koleginica Snežana je sve ono što sam ja mislio rekla. Jeste možda potreba da postoje pošte još u nekim selima, jer svedoci smo da je u brdsko-planinskim, seoskim područjima, iz koga dolazim, veoma teško da stalno funkcioniše, ali kao što smo čuli od koleginice, Predlog zakona i ovo rešenje jeste mnogo bolje. Ja ću se još jednom zahvaliti Katarini, zahvaliti koleginici Snežani što je ovako obrazložila ove stvari. Mislim da je stvarno predlog na svom mestu i trebamo glasati svi, što se kaže, jednoglasno.

Još jednom zahvaljujem se, još jedan od stvari koje ste predložili, jeste da se sve one stvari u katastru ažuriraju na najbolji način, da to bude periodično i da to bude po službenoj dužnosti. Normalno, na taj način ćemo imati mogućnost da sve one stvari koje se rade, koje se grade, budu na vreme evidentirane.

Očekujem da će u narednom periodu imati mogućnost da se više gradi i da se više radi u malim sredinama, kao i iz koje ja dolazim, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i taj deo jugoistočne Srbije, da se tamo gradi, da se tamo radi, da tamo ima mogućnosti normalno da se upošljavaju ljudi i da katastar ima više posla, ali ovako elektronskim putem može mnogo da se reši, ali sa druge strane, ja se nadam i siguran sam da država Srbija mora izdvajati više sredstava kroz budžet Republike Srbije, više sredstva za poljoprivredu, za selo, za izgradnju saobraćajnica u našim krajevima. To je sve mogućnost za razvoj naše jugoistočne Srbije i same Srbije.

Još jednom, po peti put kažem, Katarina svaka čast, zakon je izuzetno kvaliteta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS.

Do sada sam uvek govorio i podržavao zakone koji se tiču svih nas. Sada ovde treba da podržimo sporazume koji se tiču razvoja naše poljoprivrede, razvoja naše ekonomije i meni je to jedna od najbitnijih stvari.

Inače, kolega koji je govorio pre mene, gospodin Veroljub Arsić, je čovek koji ima znanje, dosta iz ekonomskih nauka, poznaje, što se kaže, ekonomiju, ali ja sam razgovarao sa njim ranije, gde je njegov otac bio jedan od izuzetnih stručnjaka, što se tiče poljoprivrede.

Svi znamo šta znači period razvoja naše poljoprivrede, da putem sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, da možemo da plasiramo naše proizvode, obezbedimo proizvodnju i u našim malim sredinama, jer stvarno velika šansa jeste razvoj poljoprivrede, ali ovde kada govorimo uvek se kaže da je poljoprivreda …(ne razume se) što i jeste, imamo šansu, moramo dati podršku razvoju malih gazdinstava, malim opštinama, jer kako sam govorio, priroda nam je dala sve, mi prirodu moramo da čuvamo i moramo na taj način davati veću podršku malim sredinama, malim opštinama, malim poljoprivrednim gazdinstvima. To je jedan od načina da sutra ti ljudi mogu da od svog rada žive, da obezbede dovoljno kvalitetnih proizvoda za zemlje Ruske Federacije, za zemlje Belorusije i ostalim zemljama gde treba kvalitetna proizvodnja, odnosno kvalitetni proizvodi.

Jedna od stvari o kojima bih sada govorio, jeste podrška za razvoj energetike, gde sada kineska banka, finansira se projekat gasovoda Novi Beograd-Obrenovac, ja bih očekivao i očekujem da ćemo u toku naredne godine imati mogućnost da radimo i gasifikaciju jugoistočne Srbije. Ja sam siguran u jednu stvar, da država Srbija na čelu sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, ima još veću šansu, još veću stabilnost u narednom periodu, a to će se pokazati i na ovim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Ja ću podržati predlog ovih zakona, ovih sporazuma, jer sam siguran da ćemo na ovaj način obezbediti bolju budućnost, obezbediti više sredstava za naše poljoprivredne proizvođače da obezbede svoju robu i siguran sam da ćemo na taj način ostaviti našim ljudima da mogu tamo da žive i u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da mogu svoje kvalitetne proizvode da plasiraju van granica našeg jugoistoka Srbije, a i van granica Srbije.

Još jednom, hvala uvaženi ministre, ja ću podržati predlog sporazuma kao predsednik USS i vrlo je bitno da ovde u Skupštini imamo ljude koji se razumeju u poljoprivredu, ja sam jedan od takvih, bio sam … (ne razume se) na terenu, osećam poljoprivredu, znam šta je potrebno, ali uvek se kaže – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga moramo više govoriti, više raditi što se tiče poljoprivrede i razvoja Srbije. Hvala.

Reći ću samo nešto profesoru Ševarliću, pošto sam ja bio predsednik opštine kada su odbornici glasali za deklaraciju, konkretno vezano za-protiv GMO .

Šta mogu da kažem? Mi smo tamo glasali baš zbog toga zato što je to bila korektna inicijativa, ali s druge strane tada nije bio donesen zakon, jer je kod nas zakonom definisano – zabrana genetski modifikovane hrane i proizvoda.

Prema tome, o tome možemo da pričamo svakog dana, jer uvek se pozivamo na to koliko je kod nas pozitivnih stvari dolazilo u to vreme u skupštinu opštine Svrljig, da li je jedna, druga, treća, sve pozitivne inicijative mi smo prihvatali, ali zakon je definisao sve potrebne stvari.

Prema tome, Srbija je zemlja gde nema i ne dozvoljava se genetski modifikovana hrana i proizvodi. Prema tome, o tome ne treba više pričati, govoriti, zato što je to kod nas zabranjeno. Inače, inicijativa jeste bila, jeste veliki broj odbornika, mi smo jednoglasno izglasali ovu deklaraciju koja je bila tamo kod nas podneta, ali jednostavno sve što je pozitivno mi stavljamo. Znamo kada je donet zakon, zakonom je definisano sve i tu priču, genetski modifikovano i o tim stvarima uopšte nemamo potrebe da govorimo zato što je to kod nas zabranjeno.

Mogu samo da pitam kolege koje možda znaju period unazad 10, 15, 20 godina da li otkad je kod nas Mekdonalds, da li u Mekdonaldsu ima proizvoda gde je sto posto sigurno da ne postoji genetski modifikovana hrana, da li su te životinje koristile tamo gde je hrana. Ali to nije od danas, to je unazad otkad postoji Mekdonalds.

Prema tome, siguran sam sto posto da kod nas nema i zabranjena je genetski modifikovana hrana i proizvodi od genetski modifikovanih organizama. Prema tome, to je sigurno, zakon je definisan, naša zemlja Srbija radi na tome i nadležna ministarstva kontrolišu. Ukoliko imate nekih informacija da se negde nešto radi što ne treba, to se treba prijaviti nadležnim organima i ti nadležni organi neka rade svoj posao. Inače, kod nas je zakonom definisano i tome možemo razgovarati, ali nema potrebe, zato što je kod nas zakon jasan.

Još jednom govorimo o deklaraciji. Nije potpisano 2016. godine, potpisano je 2017. godine. To je jedna stvar.

Druga stvar, što se tiče zakona, u zakonu se tačno kaže, kod nas se ne može koristiti genetski modifikovana hrana. Ali, sa druge strane, ja bih voleo vas da pitam, zato što ste vi dugi niz godina učili studente, razgovarao sam sa tim ljudima koji su sada zreli ljudi. Vi ste bili izuzetno dobar predavač, voleli su da slušaju vaša predavanja, imate veliko znanje, imate veliko iskustvo. Odgovorite mi samo da li je u okviru McDonald`s proizvodi koji se tamo proizvode, koji se tamo prodaju, koje konzumiraju naši ljudi, da li u tim proizvodima nešto je GMO? Gde se ta hrana nabavlja? Da li se dovozi iz nekih okolnih zemalja? Vi to znate sigurno. I o tome do sada niko nije govorio.

Ali u krajnjem slučaju jedna stvar je sigurna, naša zemlja štiti naše ljude, imamo sigurnu hranu, tako da uopšte nemamo potrebe da govore da plašimo naše ljude da se kod nas konzumira i koristi genetski modifikovana hrana.

Još jednom siguran sam 100% u to zato što verujem našim institucijama i verujem svemu onome što ovde govorim. Jedna stvar o kojoj smo ranije govorili jeste ta narodna nošnja, o tome uvek govorimo, ja sam ranije kao poslanik, pošto sam bio poslanik u mandatu 2014. – 2016, isto sam dolazio u narodnoj nošnji, predstavljao svoju narodnu nošnju, svoje običaje. To radim svuda, to je lepa stvar i na tome uvek moramo raditi. Tako da, uvek se kod nas kaže moramo poštovati našu tradiciju, ali kaže se uvek da odelo ne čini čoveka.

Prema tome jedna stvar jeste i treba da bude, da budemo ljudi, da se poštujemo između nas, da se poštuje znanje i iskustvo, ali sa druge strane uvek moramo govoriti istinu i ne trebamo plašiti naš narod zato što naš narod sigurno konzumira kvalitetnu i zdravu hranu.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Zahvaljujem se.

Samo bih odgovorio kolegi Damjanoviću da se mi svi koji živimo u tim malim sredinama na jugoistoku Srbije maksimalno trudimo da u okviru svog onog budžeta koji tamo ima da se to radi domaćinski. Opština odakle ja dolazim jeste jedna od najnerazvijenih opština u Srbiji, gde je prosečna neto zarada među najmanjima.

Kada vidimo kolika je zarada ljudi zaposlenih u REM-u, prosečno 120.000 dinara i više, to je stvarno začuđujuće. Bilo bi dobro, normalno, da se tamo, u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu, u Merošini, u tim opštinama obezbede bolji uslovi, normalno, da se tamo obezbede i neke ozbiljnije firme koje bi došle da otvore radna mesta, da bude plata viša od 50.000. Mislim da bi tad taj naš narod tamo bio zadovoljan.

Inače, suština svega, što se tiče ovih plata u REM-u, o tome nemamo šta da kažemo, o tome su rekle kolege pre mene. To jeste neprimereno. Kada vidimo kako se živi u Svrljigu, kako se živi u selima oko Svrljiga, kako se živi u delovima jugoistoka Srbije gde je stvarno situacija takva da moramo mnogo veći akcenata staviti na električnu energiju, na snagu, na niskonaponsku mrežu, na promenu niskonaponske mreže, gde moramo mnogo više ulagati da bi tamo ljudi koji su redovne platiše platile redovnu struju, ali im je tamo napon mnogo niži nego što treba da bude.

Mislim da je potrebno, normalno, da mnogo više ulažemo u te naše nerazvijene opštine, da u tim opštinama se ljudi normalno ponašaju. Još jednom, kažem, primer dobre prakse jeste da opština Svrljig. To je opština koja nema nekih dubioza, gde nema dugovanja, da opštinu vode žene, i to na način kako se to radi domaćinski. Još jednom, mislim da je potrebno da više tamo ulažemo.

Ja bih samo rekao nekoliko stvari, kolegi Damjanoviću, ove agencije o kojima sada govorimo, to je urađeno, formirane su posle 2000. godine i tada su veliki stručnjaci, oslobodioci tada, da ne kažem da su oslobodili sve nas od siromaštva, oni su nas oterali u siromaštvo. U to vreme su donesene odluke, zakoni da agencije moraju biti prisutne. Sve te stvari sada moramo poštovati.

Sa druge strane, mislim, ti ljudi koji tamo rade treba da rade svoj posao za taj novac. Mi svi koji smo tu moramo raditi u interesu svih sredina, bilo da je to jugoistok Srbije, centralna Srbija, sever Srbije. Svi smo mi na istom zadatku.

Trudim se i zalažem da jugoistok Srbije ima mogućnosti da dobije više sredstava, da se čuje za probleme na jugoistoku Srbije, da ovde u Skupštini o tim problemima govorimo. Kao što sam rekao prethodnih dana, sad se govori konkretno vezano za Staru planinu, za probleme na Staroj planini. Suština svega jeste da idemo u korak napred, da su za puno stvari koje sada nisu završene krivi neki koji su posle 2000. godine došli i napravili, što se kaže kod nas, ršum u Srbiji.

Još jednom, kolege poslanici, mislim da predsednik Srbije, gospodin Vučić, koji vodi našu Srbiju pravim putem, jeste čovek koji to treba da nastavi, jer mi moramo zajedno sa njim neke stvari da rešimo i da, kad ustanemo ujutro i pogledamo se u ogledalo, kažemo da li smo nekome juče nešto pomogli. Najlakše je da kritikujemo, najlakše je da govorimo o nekim stvarima, ali najteže je da se poslovi završavaju.

Mislim da ćemo imati obavezu i sada i posle ovih izbora 2020. godine da se ulaže više u malim sredinama, da se ulaže više u jugoistok Srbije, da se rešavaju problemi niskonaponskih mreža i svega onog, da se ulaže u zdravstvo, u socijalu i u prosvetu. To se radi, ali treba da bude više.

(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)

Zahvaljujem se.

Ja bih odgovorio, više neću nikog pominjati, konkretno vezano za ono što govorimo o kraju odakle ja dolazim i područjima jugoistoka Srbije, to je fakat stanje, o tome govorim i to je ono što je potrebno.

Što se tiče Kragujevca, ja stvarno pamtim vreme 2012. godine i pre toga kad su bili neki drugi. O Tomislavu Nikoliću, kao predsedniku Srbije, ja nisam glasao za njega 2012. godine. To priznajem. Ali, pokazalo se da je Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije promenio nešto na bolje, da je posle toga došao Aleksandar Vučić, čovek koji je stvarno nama u Srbiji obezbedio sigurnu i bolju budućnost, da je čovek koji zajedno sa nama vodi Srbiju u mnogo lepšu budućnost, gde smo sada mnogo jači, ozbiljniji, da više nemamo problema sa budžetom, da nemamo problema sa komšijama i da naša Srbija stvarno ide napred.

Aleksandar Vučić je čovek koji je svima nama dao mogućnost da svi radimo ono za šta smo dobili podršku naroda, ali u prvom planu da nije bilo Tomislava Nikolića i pobede na izborima za predsednika Srbije, siguran sam da bi bilo mnogo drugačije da su ostali oni drugi koji su Srbiju stavili na stub srama, gde se dešavalo mnogo negativnih stvari.

Još jednom, mislim da je i Kragujevac sada grad u kojem će biti još ulaganja, gde je bilo i ranije ulaganja i gde će sigurno imati većih investicija, ali ja sam više za to da u Svrljig, da u Nišu dođu investicije zato što je tamo malo više teže, nego tamo kod vas.

Zahvaljujem se. Ja bih po amandmanu.

Kao što je rekao moj kolega iz Topole, Dragan Jovanović, podržavam Predlog ovog zakona za smanjivanje cenzusa od pet na tri procenata, zato što je ovo šansa da male političke stranke, kojoj i ja pripadam, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke koja ima 60-ak odbora u Srbiji, koja po nekim podacima i statistikama može do 1% glasova da osvoji na parlamentarnim izborima, ovo je šansa da takve stranke uđu u Skupštinu.

Ovo što se sada radi, sve što je predložio gospodin Martinović, to je sve na štetu najjače stranke, Srpske napredne stranke, zato što će ona sigurno imati manji broj poslanika, zato što će veći broj stranaka ući u Skupštinu, zato što je 3% izvodljivije da se pređe cenzus. Na ovaj način SNS i mi sa njom u koaliciji ima mogućnost za veću demokratiju, veću prohodnost manjim strankama i normalno, očekuje se da će u narednom periodu ući u Skupštinu veći broj stranaka koje će zastupati određene interese.

Što se tiče Ujedinjene seljačke stranke, čiji sam ja predsednik, ona će i u narednom periodu nastupati na izborima, kako parlamentarnim, tako i lokalnim i pokrajinskim i imaćemo mogućnost sigurno da uđemo u veći broj lokalnih parlamenata samostalno, gde ćemo zastupati interes sela, poljoprivrede i svega onoga što se tiče seljaka i svih onih ljudi koji žive na selu i od sela.

Ja bih voleo da veći broj poslanika u Skupštini Srbije budu ljudi koji se bave poljoprivredom, koji znaju probleme u poljoprivredi, koji su članovi ili simpatizeri Ujedinjene seljačke stranke, jer na taj način siguran sam da će imati veća mogućnost da se da podrška selu i poljoprivredi.

U mom kraju se kaže - tuđa ruka svrab ne češe i zato, još jednom, podržaću predlog ovog zakona da se smanji cenzus na 3%, zato što je to dobro, odlično, za sve male političke stranke.

Još jednom, drage moje kolege i koleginice, uz dužno poštovanje za sve vas, voleo bih da veći broj poslanika ovde u Skupštini budu ljudi koji znaju kako se radi na poljoprivredi, kako se živi na poljoprivredi i kakva je žuljevita ruka naših seljaka. Još jednom, podržaću ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, drage kolege, podneo sam amandman gde sam predložio da za 15 dana posle usvajanja zakona mogu krenuti izborne radnje. Time sam hteo da kažem još jednom da podržavam predlog SNS i predlog koji je prvo rekao gospodin Martinović da je potrebno da se smanji cenzus na 3%, zato što sam malopre govorio i govoriću uvek da je dobro na ovaj način da male političke stranke mogu da prođu taj cenzus od 3% i da sutra mogu ovde u Skupštini da predstavljaju svoje sredine.

Inače, malopre kada je govorila koleginica Nada Lazić pomenula je mene, da sam ja jedan koji uvek govori o sredini odakle dolazim, o ljudima sa kojima živim, o okolini i o okrugu gde živim i, normalno, o jugoistoku Srbije. To ja radim baš zato što Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, želi da se u tom našem regionu jugoistočne Srbije mnogo više ulaže. Sada se dosta daju sredstva za putnu infrastrukturu, za sela, za puteve, ali mislim da bi to moglo da bude i više.

Uvek sam se zalagao da se izdvaja više sredstava za svako novorođeno dete, za nezaposlenu porodilju, za bračne zajednice da budu veća izdvajanja, za ta seoska područja, za brdsko-planinska područja, da se obezbede bolji uslovi života na jugoistoku Srbije. Normalno, o tome ću uvek govoriti, zato što mislim da je Skupština mesto gde moramo o tome govoriti, o tome pričati, a ne ulica. Na ulici možemo da razgovaramo, da slušamo primedbe, da slušamo sugestije građana, ali ovde te sugestije moramo izneti i reći ono što jeste. Potreba naših sredina jeste da se ovde u Skupštini čuje problem svih malih opština, ne samo Svrljiga, ne Bele Palanke, ne Gadžinog Hana, ne Merošine, ne Boljevca, nego da se čuje predlog i rešenje na koji način u tim opštinama može sa manje ulaganja da se i bolje živi.

Mislim da je potreba da veći broj poslanika bude iz takvih sredina, mislim da je potreba da u našoj Skupštini, i to ću podržati, bude veći procenat žena, odnosno osoba suprotnog pola, zato što iz opštine odakle ja dolazim Seljačka stranka učestvuje u vlasti, ima najveću odgovornost, gde je predsednica opštine žena, gde je predsednica Skupštine žena, gde je načelnica opštinske uprave žena, gde je načelnica finansija žena. To je direktna stvar gde smo mi kao Seljačka stranka dali podršku ženama, zato što su žene nešto što više vredi i više zna.

Još jednom, ja ću glasati za Predlog zakona. Kolege poslanici, glasajte za moj amandman.

Zahvaljujem se.

Evo još jednom, uvek kao i do sada, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podržavamo sve naše ljude u celoj Srbiji, podržavamo i žene, zato što su žene stub naše kuće, stub našeg domaćinstva.

Politički gledano, kada neko govori o problemima, probleme najbolje oseća onaj ko tu živi. Zbog toga uvek govorim o problemima, govorim o tome kako problemi treba da se reše, ali s druge strane moram da budem i realan, da Ujedinjena seljačka stranka jeste mala stranka, da imamo preko 60 odbora, ali da sam ovde u Skupštinu ušao podrškom ljudi koji misle slično kao ja, ali s druge strane, politika koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to je politika koja daje mogućnost i snagu za sve ovde nas u Srbiji i ja ću i nadalje podržavati politiku gospodina Vučića što se tiče svih onih stvari koje su pozitivne i za jugoistok Srbije i za naša sela i za celu Srbiju.

Zahvaljujem se.

Ja sam podneo amandman vezano za stranke nacionalnih manjina kako da se formuliše, da se dopuni, što na taj način sam želeo da dam podršku da stranke nacionalnih manjina budu stvarno efektivne, da mogu da rade, da imaju podršku i normalno da ih uvažimo na način kako treba.

Videli smo unazad da je bilo velikog broja zloupotreba stranaka nacionalnih manjina, gde su ovde u Skupštinu ušli poslanici koji se predstavljaju da su ta nacionalnost, ali uopšte sa tim nema veze.

Ja mislim da je dobro da sada se promeni ovaj zakon vezano baš za deo stranke nacionalnih manjina, da u tom delu daju podršku nacionalni saveti i da sutra mogu da izađu na izbore sve one stranke nacionalnih manjina kojima da podršku nacionalni savet i da na taj način mogu da budu tu aktivni, da uđu u Skupštinu, da podržavaju politiku za sve svoje ljude.

Ja mogu i još jednu stvar da kažem, pošto ako se nastavi ovako kao do sada što je bilo a da ovo ne promenimo, konkretno ljudi, seljaci, oni su stvarno ljudi koji su u najtežoj situaciji. Najteža situacija jeste u selu, najteže se živi, najgori uslovi. Na tome moramo da radimo da to poboljšamo. Ja sada da se ovako nastavi, mi bi smo mogli da ja sam sebe predstavljam kao Srbin seljak, takva bi bila moja nacionalnost, Srbin seljak.

Naći ćemo još dovoljan broj takvih ljudi koji se tako deklarisali Srbin seljak i napravićemo stranku nacionalne manjine, normalno, da izađemo na izbore, lakše bi ušli i u parlament, nego sada gde je do sada bilo 5%, a sada će biti 3%.

Mislim da je ovo ispravna stvar da nacionalni saveti kažu šta treba da kažu koja je stranka nacionalnih manjina i da ta stranka sutra može da izađe na parlamentarne izbore, da dobije podršku, da uđe u parlament i zastupa interese te nacionalne manjine. To važi i za lokalne samouprave.

Još jednom, podržaću predlog ovih zakona koje je predložio profesor Martinović i za izbor poslanika i za sve ono što smo govorili ranije.