Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, nije tu Ljubiša Stojmirović, koji kaže da je Crna Trava najlepše mesto u Srbiji, a ja mislim da je ipak Svrljig.

Za mene je najbitnije da pomenem sve ovo što sam sada rekao zato što tako radim od početka kada sam počeo da budem poslanik 2014. godine, izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, a predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku.

Do sada sam uvek govorio o svim onim problemima koji se dotiču svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, brdsko planinskim područjima, problema ljudi koji žive na selu, žive od sela i sada imamo određen set zakona koji se tiču baš određenih stvari koje možemo da uštedimo, određena sredstva za naše ljude, za budžete tih lokalnih samouprava, za veće finansijske pomoći, za poljoprivredu, za socijalnu pomoć, za naše ugrožene i normalno, imamo veliku šansu da donošenjem ovih zakona određene stvari da pospešujemo i da razvijemo još više privredu i poljoprivredu, na jugoistoku Srbije u nerazvijenim područjima.

Inače, ja ću sada reći nekoliko stvari koje su konkretno vezane za Predlog zakona o javnim nabavkama, pošto imamo predlog zakona koji je bio 2012. godine donesen, pa posle je imao dopune, gde sad ovom dopunom Zakon o javnim nabavkama i još neke stvari se bliže rešavaju i brže se rešavaju za potrebe javnih uprava, lokalnih samouprava, pošto određene smernice sada ovom zakonu daju mogućnost da se neke stvari mnogo brže završe, ono što je bitno, da ljudi koji su najkvalitetniji ponuđači da firme koje imaju najkvalitetnije uslove mogu da dobiju posao, a da oni koji žele samo da fingiraju, da prave probleme, na ovaj način se oni stavljaju van snage, odnosno daje se veća mogućnost kvalitetu, ceni i svemu onome što je bitno.

Čuli smo koliko su se sredstva uštedela kada je donet Zakon o javnim nabavkama, koliko je novca obezbeđeno za neke druge aktivnosti, za potrebe naših malih sredina.

Inače, ja sam vrlo zainteresovan da se ove stvari još bolje realizuju, da nabavke koje se donose i koje su potrebne, da se rade određeni poslovi u lokalnim samoupravama, u domovima zdravlja, u kliničkim centrima, svuda gde je to potrebno da to bude na najpovoljniji, najbolji način za korisnike usluga, za te ljude koji tamo koriste te usluge. Konkretno mislim da je to jedini način da se obezbede više sredstava za bolji život, da se ta sredstva ulože u ona područja iz kojih ja dolazim, da kada sledeći put govorimo, da ne kažete samo da najlepša opština u Srbiji opština Svrljig, nego opština koja ima najveći prosperitet.

Da bi imali potrebu da se mnogo više sredstava ulaže u tim našim sredinama, da se odvaja više sredstava i za ta nova privredna društva kroz određene stimulativne mere, kako je rekao gospodin, kolega poslanik Neđa iz poslaničkog kluba SPS, puno stvari su ovde u ovom predlogu zakona za privredna društva i rečena, vezano za IT tehnologiju, za otvaranje takvih privrednih društava, ali i konkretno velika stvar jeste da se obezbede više sredstava za stimulaciju upošljavanja ljudi u sredinama iz koje ja dolazim, iz takvih opština, da se tamo obezbede bolji uslovi, da budu veće subvencije vezano za privredne subjekte, da se više izdvaja za subvencije za poljoprivredu, da se u takvim sredinama obezbedi više sredstava za rešavanje infrastrukturnih problema, i konačno, da se u našim područjima gde su ta naša sela o kojima svi govorimo kada je teško, jer jedno selo, drugo, toliko je dobro, a svedoci smo, o tome je pričao malopre i prethodni govornik da ima dosta stvari u tim našim selima u kojima moramo više obratiti pažnju kroz program za naše žene, za našu decu koja žive na selu, za upošljavanje takvih ljudi kroz program zdravstvene zaštite, prosvete, ulaganje u sport.

To su sve elementi kako bi ti naši ljudi, kada uštedimo sredstva, kada donesemo ovaj novi Zakon o javnim nabavkama, imamo tu mogućnost da dosta sredstava da uštedimo i ta sredstva upotrebimo za potrebe rešavanja problema naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, u nerazvijenim opštinama, u opštinama koje su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine.

Samo na taj način, takvim ulaganjem i više ulaganja mora da bude za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju moraju da imaju veću razliku ulaganja u odnosu na osobe i na ljude, odnosno žene i na novorođenu decu koja žive u većim centrima, u razvijenim gradovima i opštinama.

Pa, baš zbog toga mi moramo dati više sredstava i Svrljigu, i Beloj Palanci, i Gadžinom Hanu, i Babušnici i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije, a i svim onim ljudima koji žive na selu i od sela.

Kroz takva ulaganja ja sam siguran da bi smo imali mogućnost da se bar neko vrati u tim opštinama, u tim selima, a sa druge strane neki ljudi ne bi išli ni u Slovačku, ni u Nemačku, ako bismo obezbedili veća sredstva. To radimo ovakvim zakonima koje sada donosimo, gde se ima mogućnost da se uštedi, a pokazalo se u prethodnom periodu da je dosta rađeno na tim uštedama, kroz program javnih nabavki, kroz upravu za javnu nabavku, uprave za javnu nabavku koja je veoma aktivna.

Veliki broj problema se rešava, ali sada ovim zakonom ćemo to još poboljšati i dati mogućnost da se više sredstava obezbedi u razvoj nerazvijenih područja, u razvoj naših sela, u razvoj poljoprivrede, u mlade na selu, u ljude na selu, u žene na selu.

Normalno kada razvijamo naša sela, razvijamo, siguran sam, i te opštine koje su, što se kaže, rubna područja u kojima ukoliko naši ljudi iz njih odu u veće centre, verujte mi, vrlo će teško biti da Srbija napreduje.

Ja ću još jednom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao narodni poslanik podržati set svih ovih zakona, jer mislim da su potrebni i bilo bi dobro da to uradimo i ranije.

Svaka čast, još jednom, predlagačima, jer je ovo potrebno za razvoj naših područja.

Hvala, još jednom.

Gospodine predsedavajući, mislim, koleginica Vjerica, a i kolega Marijan iz mog poslaničkog kluba pomenuo je puno stvari o kojima sam ja govorio ranije. Inače, što se tiče te opštine odakle ja dolazim, najlepše opštine u Srbiji, Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, to je Niš, tamo je verujte mi veoma teška situacija. Veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača koriste male poljoprivredne penzije.

S druge strane, o tome što je govorio gospodin Rističević, to je ono što jeste fakat stanje. Neki poljoprivredni proizvođač koji ima 50 ari zemlje, 60, 70 ari, on nema pravo da koristi sutra socijalnu pomoć, da koristi one određene stvari koje koriste ljudi koji žive u gradu, koji imaju 50 ari plac, koji imaju vilu, a prijavljeni dobijaju sredstva i koriste socijalnu pomoć.

(Marijan Rističević: Kako si dao repliku na povredu Poslovnika?)

Mislim, na taj način…

Hvala.
Još jednom ću ponoviti, uvažena koleginica Vjerica je pomenula i mene i moju opštinu, odnosno opštinu iz koje ja dolazim, zato što je to jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, zato što je to opština koja ima najveći broj starih ljudi, zato što je u opštini velika potreba da se obezbede veće finansije od strane države da se toj opštini obezbede veće mogućnosti.
Ova stvar koju je govorio gospodin i moj kolega Rističević, problem naših ljudi, poljoprivrednih proizvođača koji imaju zemlju 50, 60, 70 ari, oni nemaju pravo na socijalnu pomoć. Oni sutra ne mogu da koriste socijalnu pomoć kao ljudi u gradu koji imaju plac 50 ari, imaju vilu, a oni koriste socijalnu pomoć.
Zbog toga, ja sam siguran, da naši poljoprivredni proizvođači, to su pravi domaćini, oni neće da se odreknu ni pedlja svoje zemlje da bi sutra koristili pomoć, iako je njima je veća potreba da se pomogne, nego što je to nekim ljudima koji žive u gradu, koji imaju sve one benefite gradske, da imaju vodu, kanalizaciju, da imaju školu, obdanište, da imaju trgovinsku radnju, ambulantu i sve ostalo.
Uvažena koleginice Vjerice, mislim da je potrebno da se veća podrška obezbedi takvim opštinama, nerazvijenim, da se obezbedi veća podrška našim poljoprivrednim proizvođačima i u selima i u većim opštinama na isti način, ali vama više treba da bude.

Zahvaljujem.

Ja stvarno mislim da ono što govorim, a to je i tema današnjeg zasedanja, konkretno izbor zamenice Ombudsmana. Vrlo je bitno ovo što govorimo sad, vrlo je bitno i koleginica Vjerica Radeta to što govori, zato što probleme koje imaju naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive u nerazvijenim područjima sa otežanim uslovima života, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije. Tim ljudima moramo naći načina, onim ljudima koji su započeli da uplaćuju poljoprivrednu penziju, poljoprivredno osiguranje.

Desilo se ono što se desilo, kada su oni prethodni, do 2012. godine, uveli, promenili određene zakone, gde se od jednog poreskog obveznika koji je uplaćivao poljoprivrednu penziju taj dug rasporedio na sve njih. Tako da su od 1. januara 2009. godine svi oni poreski, koji su bili u gazdinstvu tog poljoprivrednog osiguranika, imali obavezu i njih je počela da zadužuje poreska uprava, tako da su sada katastrofalni dugovi.

Taj čovek sada, poljoprivrednik, nema pravo za subvencije koje daje država. Šta sutra ako dođu, ne daj Bože, neki drugi koji će sutra tim ljudima sa ovim izvršiocima doći i uzeti im i kuće i imanja, a sve to zbog toga što je neka vlast do 2012. godine uradila nešto što je neprimereno, donela zakon kojim obavezuje sve članove gazdinstva da moraju da plaćaju poljoprivrednu penziju i poljoprivredno osiguranje, zdravstveno, socijalno osiguranje preko poljoprivrede, a s druge strane, da to njima niko nije rekao? To je sada katastrofalna situacija.

Očekujem da će naš nadležni ministar iznaći mogućnost, zajedno sa Vladom, da se taj problem reši za dobrobit svih ljudi, da se te kamate, da se ti dugovi otpišu i da se od nove godine krene sa redovnim uplaćivanjem i da ti ljudi mogu normalno da žive.

Inače, još jednom, veliki problem jeste naših poljoprivrednika i ljudi koji žive na selu, da sa svojih 60, 70 ari zemlje, kojih se on nikada ne bi odrekao u korist države da bi sutra koristio socijalnu pomoć, tim ljudima moramo naći načina, pošto su penzije male, kroz određene benefite, koje treba Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo rada da obezbedi u takvim područjima, sa većim uticajem, i lokalne samouprave, da lokalna samouprava može da obezbedi i ambulantu i doktora i veterinarsku službu i sve ono što je potrebno za selo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Inače, ja sam uvek govorio i govoriću u narednom periodu za probleme, za one stvari koje se dešavaju na jugoistoku Srbije, u malim sredinama, u brdsko-planinskim područjima , u našim selima, o problemima naših ljudi koji žive na selu, a današnji dan, ovo što sam sada govorio, baš se to tiče Zaštitnika građana.

Veliki broj naših ljudi koji žive u takvim sredinama, veliki broj naših žena, dece koja žive u našim selima, imaju potrebe da se njima stavi veća pažnja, da se njima da veća mogućnost da imaju veće naknade, da imaju sigurniju budućnost.

Svedoci smo da o problemima naših žena na selu, da o problemima naše dece na selu, govorimo ovde, govorimo i na Vladi, ali rezultati toga moraju biti malo više vidljivi. Ja očekujem da u narednom periodu zajedno vi iz vaših obaveza, Zaštitnik građana, zamenik i svi ostali, da se više stavi akcenat na te ljude koji žive na selu, žive od sela, na bračne zajednice koje žive u tim selima. Tu govorim o selima koja su slična opštini Svrljig, Gadžin Han, u selima gde nema ni kanalizacije, nema ni vode, nema vodovoda, nema ambulante ili se ambulante zatvaraju. To govorim o selima gde je potrebno da se otvaraju nove zadruge, da se više ulaže u ta sela što se tiče vode, kanalizacije i infrastrukture.

Najveća stvar za sve te ljude jeste da oni imaju, ukoliko žive na selu nemaju dovoljno mogućnosti da imaju posla, da preko svog gazdinstva imaju više sredstava.

Još jednom bih zahvalio vama i pozvao kolege poslanike da glasaju i ja ću glasati za ovaj predlog zakona, jer je koleginica Vjerica Radeta govorila o nekim stvarima o kojima sam ja hteo da govorim. Hvala još jednom i glasaću za predlog.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, ja bih kao prvo istakao da je danas 10. decembar, Svetski dan ljudskih prava, tako da je to veoma bitno jer smo svi isti i ovde u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Engleskoj i to tako mora da bude.

Ja bih sada postavio nekoliko pitanja. Uvek govorim iz delokruga lokalnih samouprava koje su male, nerazvijene, brdsko-planinska područja. Svedoci smo da u periodu od pre 15, 20, 30 godina su u najvećem broju naših lokalnih samouprava građeni vodovodi, gradski vodovodi, opštinski vodovodi, seoski vodovodi iz dela samodoprinosa, iz dela budžeta lokalnih samouprava gde su u tim radovima učestvovali i građani i vojska i to je rađeno tada na najbolji način, ali veliki broj tih vodovoda su građeni od azbestnih cevi. Jedna od takvih opština gde je rađen takav vodovod davnih sedamdesetih i osamdesetih godina bila je i opština Svrljig. Tako je rađeno i u okolnim opštinama, gde su te azbestne cevi sada po nekim nalazima dosta štetne.

Ja bih pitao nadležno Ministarstvo za infrastrukturu ili za lokalnu samoupravu, da li će postojati mogućnost da se te azbestne cevi u tim našim lokalnim samoupravama, gde one još postoje, a postoje, verujem, u najvećem broju naših opština i gradova, nije to svuda izmenjeno, da li postoji sada mogućnost, pošto smo u najavi našeg predsednika Aleksandra Vučića dobili i mogućnost i obavezu da sve te lokalne samouprave pripreme svoje projekte, dakle, kroz Nacionalni investicioni plan kojim se planira rešavanje problema u svim delovima infrastrukture, da li su to putevi, da li je to voda, da li je kanalizacija, da li je elektrika, da li je struja ili internet, da će to biti rešavano preko toga našeg Nacionalnog investicionog plana?

Moje pitanje je bitno zbog toga što te azbestne cevi su pod znakom pitanja. Inače, naša opština, odakle dolazim, iz Svrljiga, najvećim delom smo te cevi izmenili. Ostalo je možda još 1/4 zaostalih tih cevi. S tim što u našim selima ima još potrebe da se to menja, gde su ljudi iz svog samodoprinosa to radili, gde smo mi kao lokalna samouprava kroz program opštine, kroz program direkcije koja je nekada bila, davali, selo je davalo jedan dinar, opština je davala pet dinara pa se tako menjalo i obnavljalo, rekonstruisali vodovodi.

Mi imamo i zakon koji je donesen u toku prošle godine, da se vodovodi seoski vraćaju na nadležnost, da bude u nadležnosti opštine. Verujte mi, najveći broj lokalnih samouprava nije u mogućnosti da preuzme tek tako te vodovode, naše seoske vodovode koji su dotrajali zbog nemogućnosti održavanja, zato što smo svedoci da najveći broj tih malih lokalnih samouprava koje su devastirane, nerazvijene u brdsko-planinskim područjima imaju veoma skromne budžete, budžete kojima se radi onako, što se kaže, kad se radi domaćinski, tad može da se puno stvari završi, ali sada sam siguran da ćemo putem Nacionalnog investicionog plana imati mogućnost da rešimo sve te probleme i da rešimo vodosnabdevanje u svim tim našim opštinama, da rešimo problem vodosnabdevanja u našim selima.

Siguran sam da će to dati veliki podstrek našim ljudima koji tamo žive da se osete važnijim, zato što smo svedoci da je dosta problema. Osim tih što sam malopre rekao, vodosnabdevanja, tih azbestnih cevi koje su još prisutne, ima tu još mnogo problema koje ćemo rešavati preko NIP-a, preko nadležnih ministarstava i normalno rešavaćemo iz budžeta lokalnih samouprava.

Jedna od stvari za mene kao čoveka koji živi u jednoj tako maloj opštini jeste i to da se rešavaju problemi u našim selima, da ćemo zajedno kroz program i lokalne samouprave, ali i kroz program NIP-a, a na zahtev lokalnih samouprava imati i obavezu da se u našim seoskim područjima promene te vodovodne cevi koje su u veoma lošem stanju.

Vrlo je bitno da se što pre uđe u postupak promene niskonaponske mreže o kojima sam govorio više puta, zato što je veliki problem u tim našim sredinama i ta niskonaponska mreža koja je dotrajala, gde je niži napon nego što je dozvoljen, a svedoci smo, to uvek govorim, da naši ljudi koji žive na selu, žive od sela i na poljoprivredi, vrlo su redovne platiše što se tiče električne energije i tamo se vrlo retko dešava da neko ima zaostatak duga za struju, zaostatak poreza.

I zbog toga bi bilo dobro da se što pre uđe u postupak rešavanja problema naših poljoprivrednih proizvođača, naših opština koje su nerazvijene.

Hvala.

Hvala, predsedavajući, uvaženi ministre Ružiću, sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste SNS, Aleksandar Vučić, a predstavljam USS.

Unazad godinu, dve, a i više u razgovoru sa ljudima, koji žive na jugo-istoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, koji žive na teritoriji grada Niša, Leskovca, Vranja, Zaječara, pa i šire, razgovaram, gde se vidi u jednom delu podrška nama, ovde koji smo u Skupštini, koji radimo, podrška zato što se radi za dobrobit svih građana, svakog dela naše Srbije, ali sa druge strane imaju neke kritičke stvari, pa mi neko kaže zašto ti predstavljaš, kada ti dolaziš iz Svrljiga, i kažeš to je najlepša opština u Srbiji, a ne kažeš da je vaša opština najsiromašnija.

Ja ću o tome sada govoriti, možda sada to nije mesto, ali i ljudi iz Svrljiga, iz Bele Palanke, iz Gadžinog Hana, iz svih tih malih sredina, izlaze na izbore, glasaju, biraju svoje predstavnike, da li su tu oni u Skupštini Republike Srbije ili su u skupštinama lokalnih samouprava, ali ti ljudi izlaze i glasaju.

Velika stvar je da tim našim ljudima, obezbedimo mogućnost da mogu da glasaju na najbolji način, da glasaju za svoje najbolje predstavnike. Da li su to predstavnici SNS, SRS, USS ili neke druge stranke, bitno je da ljudi mogu da izađu da glasaju, da za sve bude isto.

Vi svi znate, ministru Ružiću, birački spiskovi su urađeni najbolji način, urađena je revizija svih biračkih spiskova, ali svi znate da veliki broj opština, kao što je moja opština, kao što je Gadžin Han, Bela Palanka, Knjaževac, Soko Banja i veliki broj takvih opština, ima probleme da imaju sela sa manje od 70/ 80 ljudi. Ti ljudi tamo, nemaju pravo da glasaju. Ti ljudi ne mogu da glasaju u svom selu, nego moraju da idu da glasaju u nekom drugom selu, nekom većem centru. Zbog toga, ti ljudi nemaju prava i nemaju mogućnosti da izađu da glasaju. O tome treba da razgovaramo.

Ja, kao narodni poslanik i predsednik USS, nisam bio na ovim razgovorima sa ljudima, koji su dolazili iz EU, sa poslanicima iz EU, zato pretpostavljam da nisu hteli da razgovaraju. Ja imam političku opciju, političku stranku koja formirana 2009. godine, imamo preko 55 odbora u Srbiji, ali oni su pozivali neke predstavnike, grupe građana i ono što mislim da nema ni delom udela u nekoj podršci. Neka to tako bude, mislim da je potrebno da se čuje glas i tih malih stranka, kao Ujedinjena seljačka stranka, ima puno takvih stranka koje su ovde prisutne u Skupštini.

Još jednom, ja ću podržati set ovih zakona, jer mislim da je potrebno da damo podršku da se glasa za najbolje ljude i pozivam sve ljude da učestvuju na glasanju i da izađu na izbore.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Po amandmanu, jer sam ja imao jedan amandman, a pošto sam bio zajedno sa predsednicom Skupštine Majom Gojković, sa ministrom spoljnih poslova, nisam mogao da govorim o amandmanu. Hteo bih sada nešto da kažem, što sam ja predložio, a vezano je za oslobađanje dela obaveznih poreza i doprinosa za naše poslodavce koji bi otvarali svoje firme u opštinama koje su devastirane, četvrta grupa nerazvijenosti.

U okviru tog amandmana dao sam predlog da se oslobode ti poslodavci koji otvaraju tamo radna mesta za radnike onog dela bruto iznosa, da se oslobode do 80% obaveznih poreza i doprinosa i da se veći deo tog oslobađanja vrati kroz platu radnika, da bi tamo radnici u tim našim opštinama imali veću naknadu zarade, da bi plata bila, što se kaže, primerena životu i da bi te opštine izašle iz četvrte grupe nerazvijenosti i da te opštine budu opštine u kojima može lakše i bolje da se živi.

Moj predlog je bio taj amandman. Još jednom bih se zahvalio kolegama, posebno koji će glasati za taj moj predlog amandmana, a ujedno mislim da je potreba velika svih nas ovde u Skupštini, a i u Vladi Republike Srbije, da se obezbedi jača finansijska podrška kroz takve stimulativne mere za nova radna mesta. Oslobađanje tih obaveznih poreza i doprinosa, verujte mi, ljudi, ako to ne uradimo za narednih desetak godina u tim opštinama biće vrlo mali broj ljudi, a još manji broj radnika.

Još jednom, siguran sam da će to biti uvaženo, zato što je i predsednik Srbije gospodin Vučić stavio akcenat na te stvari. Ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i čovek koji živi na jugoistoku Srbije bih voleo, i to bi voleli veliki broj ljudi koji tamo žive, koji tamo rade, da se njima obezbede bolji uslovi za život kroz ovakve olakšice i sa većim finansiranjem takvih područja.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, podneo sam još jedan amandman kojim želim na neki način da stavim akcenat za drugačiji odnos finansiranja i pomoći u nerazvijena područja, u područja četvrte grupe nerazvijenosti, devastirana područja. Takvih opština i takvih područja u Srbiji ima blizu 20-ak, to je tzv. peta grupa opština koje su nerazvijene.

Moj amandman je stavio akcenat na to da se odvaja više sredstava za one poslodavce koji imaju svoje privredne subjekte na teritoriji takvih nerazvijenih opština, na taj način što bi se oslobodili ili bi se vratio njima deo tog poreza, od toga 80%, koliko bi oni prihvatili da se taj porez njima vrati, da 80% zarade bude najmanja zarada u takvim opštinama. To znači da je sada zarada 30.000 dinara u tim našim nerazvijenim područjima, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Prokuplje, Merošina, Crna Trava, da ne zaboravim, pošto mi to više puta sugeriše prof. Ljubiša Stojmirović. Crna Trava je jedna od takvih opština koja isto ima velikih problema.

Prema tome bilo bi dobro da u takvim opštinama damo mogućnost da poslodavci koji otvaraju svoje firme, da tamo ljudi koji rade taj obavezni deo porez, doprinos za njih bude oslobađajući, odnosno da im se vrate do 70% sredstava, što znači da ukoliko bi oni dobili tu mogućnost da 80% od proseka plate u Srbiji bude za te poslodavce koji to prihvate, da im država vrati tih do 70% obaveznog poreskog doprinosa, oni bi imali najmanju platu 43.000,00 dinara.

Na ovaj način bi zaustavili migraciju i odlazak naših ljudi iz takvih opština, dali im mogućnost da takvim opštinama dolaze novi poslodavci. Ja sam siguran da je to jedini način da se obezbedi povratak naših ljudi koji rade van granica naše Srbije ili van granica takvih opština koje rade u velikim centrima. Znači, velika potreba, i o tome ću govoriti u narednom periodu.

Država Srbija, nadležno ministarstvo putem poreske politike oslobađanjem i stimulacijom novih radnih mesta, ali sa više izdvajanja za poslodavce i za plate radnika, jer samo oslobađanje poslodavca određenih obaveznih poreza i doprinosa, a ta razlika da bude namenjena da se uveća za toliko plata radnicima, daće mogućnost da ti ljudi tamo imaju veće plate, da od tih svojih naknada, zarada mogu bolje da žive, da se povećaju zarade, jer kako sam u amandmanu naveo da bude onaj poslodavac koji prihvati da traži od države ovu pomoć, da ima najmanje 80%, prosečna plata da bude u takvim opštinama, znači, to je 43.000,00 dinara.

To je velika stvar i bilo bi odlično i potrebno da se prihvati ovaj moj amandman i na taj način da se da veća podrška upošljavanju radnika iz devastiranih područja, nerazvijenih područja, brdsko-planinskih područja, iz opština koje imaju veliki problem sa demografijom, jer će to biti jedini način putem stimulacije oslobađanjem od poreza i doprinosa, upošljavanje ljudi, da bude veće finansiranje, jače finansiranje za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje, to je jedini način da tamo ljudi ostanu da žive.

Još jednom ja bih pozvao kolege poslanike da podrže ovaj moj amandman, da podrže razvoj nerazvijenih brdsko-planinskih područja, devastiranih područja. Nije to veliki zadatak za budžet Republike Srbije, ali će biti velika stvar i velika pomoć za ljude koji žive u takvim sredinama i za one koji bi se vratili u takve sredine.

Hvala vam još jednom. Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržaću predlog ovih zakona, ali i pozvao bih i kolege poslanike da glasaju za ovaj moj amandman.

Zahvaljujem se.

Kolega poslanik, Nemanja Šarović, ja mislim da me je na ovaj način podržao, što je dobar znak da se čuje predlog amandmana, onaj kojim se daje akcenat na nerazvijena područja, na opštine koja su četvrta grupa nerazvijenosti, na devastirana područja, na devastirane opštine, jer verujte mi, ljudi, u tim opštinama ja ovde kada govorim u Skupštini, ja ovde kažem - dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, predstavljam taj narod i tako dalje. Ali, s druge strane, veliki broj mojih ljudi iz Svrljiga kažu - Zašto vi tako govorite, kolega, ili prijatelju i komšija? To su mahom ljudi koji misle drugačije od mene, misle kao neki prethodnici koji su bili tamo kod nas 2000. godina na vlasti.

Oni govore da ja kažem da dolazim iz najgore opštine u Srbiji, gde je najmanja plata, ali ja želim da opština moja, odakle ja dolazim, Svrljig, da pokaže da tamo ima kapaciteta, da ima mogućnosti da živi na najbolji način, ali evo sada na Skupštini se uvek zalažem i govorim kako bi bilo dobro, kako je potrebno da ne samo Svrljig, nego sve te opštine koje su nerazvijene i Crna Trava i Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i puno takvih opština u Jugoistoku Srbije, a i van jugoistoka Srbije ima potrebe da se tamo izdvajaju više sredstva, da se oslobađaju poslodavci za plate radnika, da se poveća plata radnicima.

Ja sam vama predložio da onaj ko od poslodavaca prihvati ovaj predlog da najmanje 80% bude prosečna plata u tim našim sredinama, tim našim ljudima.

S druge strane, normalno je da država Srbija ovo stimuliše. To nisu velika izdvajanja za budžet Republike Srbije kada se na ovaj način oslobode poslodavci, tamo će se uposliti nova radna snaga, biće novih radnika, biće veća plata i verujte mi, siguran sam da tada ljudi neće ići iz tih malih sredina. Bilo bi dobro osim tih malih sredina da se i u našim selim veća mogućnost da da bude veća subvencija i veće prinadležnosti iz sela i za žene, i za decu i za one bračne parove i normalno, za one koji otvaraju zadruge, poljoprivredna gazdinstva, da se njima obezbede veće subvencije.

Zahvaljujem se.

Nemam mnogo prilika na ovakav način da govorim sa kolegama preko puta. Inače, izuzetno poštujem i uvažavam svako mišljenje i mišljenje gospodina Šarovića, koji je stvarno čovek koji iza sebe ima veliko političko iskustvo, koji ima veliko iskustvo kao narodni poslanik. S druge strane, i kolega Stojmirović, prof. dr ima veliko znanje i iskustvo i zna probleme naših malih sredina.

Ovde sam govorio od prvog dana kada sam došao u Skupštinu 2014. godine, govorio o problemima koji se tiču svih nas.

Isti život nije isti ovde u Beogradu na Vračaru i nije isti život kod nas tamo koji živimo na jugoistoku Srbije. Kod nas kada dođe neki poslodavac u tim našim malim sredinama, ja mogu da zahvalim i predsedniku Srbije gospodinu Vučiću, našoj Vladi koja maksimalno gleda da potpomogne da se pospeši na neki način dovođenje takvih investitora putem odeljenih mera.

Mislim da je ovo jedna od najbitnijih mera koja bi pomogla da se otvaraju nova radna mesta, da postojeća radna mesta tamo mogu da nastave da rade ljudi, s tim da se obezbedi veća plata, da ne bude najniža plata u Svrljigu i Beloj Palanci, u Crnoj Travi, u Gadžinom Hanu.

Verujte mi, ljudi, da mi kao lokalna samouprava pokušavamo na svaki način da, putem određenih mera koje daje lokalna samouprava, obezbedimo stimulativne mere, ono što nam daje zakon, ali mi sa lokala nemamo tu mogućnost. Zato je potreban ovako sistemski jedan zakon kojim bi se dala veća mogućnost da se otvore nova radna mesta, postojeća radna mesta, da poslodavci budu tamo ispoštovani, odnosno da se njima da mogućnost da im se vrate sredstva za svaku platu, odnosno za svaku zaradu i to u bruto iznosu onih 70% slobode da bi ta razlika bila i povećana plata radniku, a s druge strane, i taj poslodavac da može od toga da nastavi da radi.

Velika šansa jeste da se u tim opštinama… to je jedini način da se tako potpomognu te opštine i da se normalno izdvajaju više sredstva za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje, za poljoprivredu. To se i daje, ali mora da postoji razlika za onog ko živi u Svrljigu, da ima najmanje 50% veća naknada za porodilje, za novorođenu decu nego u ostalim delovima zato što je to jedini način da tamo ljudi ostanu da žive, da rade i da se normalno tamo razvijaju uz podršku države koja jeste… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.

Ja bih još nekoliko stvari rekao vezano za ovaj deo o kojem sada govorimo, o mom amandmanu kojim se traži mogućnost da se više sredstava obezbedi, da se vrate sredstva poslodavcima koji otvaraju i koji su otvorili radna mesta u devastiranim i nerazvijenim područjima i da taj deo za njih bude takav da ih vežemo, da se najmanje 80% plate tim radnicima obavežu da daju u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji.

To bi te naše opštine izvuklo iz te četvrte grupe ili devastirane opštine otišle bi u veći stepen razvijenosti, što je cilj svih nas. Inače, mogu da podržim i kolegu Janjuševića, normalno, zato što i kod nas, mi smo više puta govorili o problemima koji se rešavaju i koji su rešeni, auto-put prema Sofiji, auto-put prema Grčkoj, rekonstrukcija železničke pruge od Niša, Knjaževca, Svrljiga prema Zaječaru. To su sve elementi koji su veoma pozitivni za dovođenje investitora. Velika stvar jeste što je urađen put od niškog aerodroma, Niša, preko Svrljiga za Staru Planinu.

Stara Planina je nešto najlepše. Ko nije bio tamo treba da ode, da ode preko Niša, preko Svrljiga da vidi kakav je to predeo, kakva je to lepota i normalno da ode do Stare Planine, posle da se vrati ponovo kod nas, da proba svrljiški belmuž, svrljišku jagnjetinu, da proba kvalitetne proizvode iz našeg kraja i normalno možda od tih ljudi da bude i neki investitor koji će investirati u našu opštinu ili u Beloj Palanci, ili u Gadžinom Hanu ili u Knjaževcu, Sokobanji, Boljevcu.

Normalno, mi ćemo mojim amandmanom, ako ga prihvatite, kolege poslanici ako ga prihvate, imati mogućnost da ti poslodavci koji otvaraju tamo radna mesta, da im se stimuliše to što oni rade kroz vraćanje sredstava do 70%, a oni bi se vezali za to da njihova neto zarada za radnike bude najmanje 80% u proseku, što je u Republici Srbiji, to je najmanje 43.000 dinara, ne bi bilo 30.000 dinara.

Mislim, da niko ne zameri ovo što govorim, ja govorim ono što znam i siguran sam da će država Srbija i naš predsednik Vučić sve ovo pratiti, znati na koji način da se da sugestija, da se prihvate ovakve stvari.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre Đorđeviću, poštovani ministre, gospodine Ružiću sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Inače, ja ću kao i do sada podržati predloge svih ovih zakona sa aspektom, vidi se da će tu biti više sredstava za naše radnike koji rade u javnom sektoru.

Ti ljudi koji su do sada imali određenu naknadu, odnosno platu, koja je bila, sigurno mogu da kažem nedovoljno dobra, sada će imati mogućnost da dobiju veća sredstva, veće plate, tako da će oni ljudi koji rade i u policiji i u Vojsci i BIA-i, u službama bezbednosti, u zdravstvu, u prosveti, u institucijama za socijalnu zaštitu, svi ti ljudi će imati veće mogućnosti da zadovolje svoje potrebe.

Kada neko kaže – pa i ovo je malo, trebalo je više. Ali, sa druge strane, moramo da budemo svesni da budžet Republike Srbije po prvi put daje mogućnost da ljudima koji rade odlično svoj posao, koji rade za dobrobit svojih građana, da li su to građani Svrljiga, da li su građani Bele Palanke, da li su građani Gadžinog Hana, da li su građani Beograda, Novog Sada, ti građani će imati bolje usluge.

Bilo bi sigurno bolje kada dođe taj zakon o platnim razredima, za koji se nadam da će biti u toku narednog perioda, u toku naredne godine, siguran sam da će se bolje tada neke stvari vrednovati, ali sada, ovo je vrlo bitno, pošto znamo da ljudi koji rade u tim našim lokalnim samoupravama, da su plate tamo veoma male, niske, da zbog nedovoljnog broja radnika, recimo, opština Svrljig ima manji broj uposlenih nego što je propisano i data mogućnost, a ima takvih još opština. Jedan radnik ima veći broj referata, tako da će ovo na neki način biti njima jedna vrsta satisfakcije, da mogu kvalitetnije da završavaju svoje poslove.

S druge strane, ja sam u periodu od 2000. do 2007. godine, bio i predsednik sindikata na nivou opštine Svrljig, bio sam aktivan kao sindikalac, gde ovaj deo oko ovih agencija za zapošljavanje, za mene bi bilo sigurno mnogo bolje da ti ljudi imaju stalno radno mesto, da mogu da rade, da budu sigurni na svom radu, ali ovo je, na neki način, mogućnost da zbog određenih zakonskih propisa, da mogu se ljudi uposliti, da ti ljudi imaju iste mogućnosti, ista prava i iste obaveze da rade, s tim što nije u okviru radnog odnosa, kao što su malopre govorile kolege poslanici pre mene, u radnom odnosu gde imaju status na neodređeno vreme.

Svedoci smo da period iza nas je pokazao da ima tendencija rasta i plata, da ima tendencija rasta obezbeđivanja više sredstava za razvoj nerazvijenih područja. Taj nivo rasta ide od 2012. godine, pa do ovih današnjih dana, gde je stvarno vidljivo, gde je uposlenost mnogo veća, gde smo nekada imali preko 20% nezaposlenih na nivou evidencije, a sada je to ispod 10%.

Mogu da kažem samo jednu stvar, kada sam govorio, a govoriću i u narednom periodu, ja dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, da ima sugestija i primedbi na moje aktivnosti u Skupštini, zašto ne govorim da dolazim iz najsiromašnije opštine u Srbiji, jer smo četvrta grupa nerazvijenosti, devastirana, opština koja ima veoma lošu demografsku sliku. To je fakat stanje.

Očekujem da ćemo imati mogućnosti da u narednom periodu imamo u okviru nadležnog ministarstva i rada i socijalne politike, odnosno nadležnog Ministarstva finansija, poreske politike, da za takve opštine može da se obezbedi oslobađanje za svakog poslodavca koji želi da otvori svoju firmu u takvim opštinama kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, da se tim ljudima obezbede sredstva, odnosno da se oni stimulišu oslobađanjem određenog dela obaveznog poreza koji plaćaju u okviru bruto zarade, a da ta razlika koja treba da bude između 50 – 70%, bude za te radnike mogućnost da se poveća plata.

Na taj način, mi ne bismo imali kao najsiromašnija opština najniže plate u Srbiji, već bi dolazili poslodavci koji bi dali mogućnost, upošljavali ljude, sa obavezom da povećaju platu. Na taj način bi ti ljudi imali platu preko 40.000 dinara.

Ja mislim, pošto ćemo sutra raspravljati o amandmanima, koji se tiču zakona poreske politike, oslobađanje od određenih kategorija i opština, mislim da je ovo neophodno, jer bi na taj način imali mogućnost da prosek plate u tim našim opštinama, ne povećava se prosek plata kada se poveća plata u javnom sektoru, već iz realnog sektora, da radnici mogu imati veću naknadu zarade, a svedoci smo da ozbiljni investitori, jake firme ne žele da dolaze u opštine kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han, opštine koje su, što se kaže male, nemaju dovoljno kapaciteta za određene kategorije poslova, ali vrlo je bitno da smo prepoznali, da znamo da takvim opštinama, devastiranim područjima moramo dati mogućnost da se više oslobode poslodavci, da ta razlika bude za veću platu radnika. Na taj način bismo sigurno dobili i bolja radna mesta i veće plate i siguran život za ljude. Hvala još jednom.

Ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih zakona, zato što je to neophodno i potrebno za boljitak života u Srbiji.

Pridružio bih se pitanju koleginice koja je sada postavila pitanje nadležnom Ministarstvu prosvete. Isto pitanje, jer isto to podržavam zato što je vrlo bitno. Problemi su i kod nas isti.

Moje sledeće pitanje vezano je za energetiku, za niskonaponske mreže. Pitanje je Distribuciji Srbije – da li će se u 2020. godini povećati sredstva nadležnim distribucijama regionalnim i opštinskim, da se uradi i pojača niskonaponska mreža u ruralnim delovima naših opština. Veliki broj takvih opština su Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac i još puno takvih opština u Srbiji gde je niskonaponska mreža u lošem stanju, gde je napon niži nego što je dozvoljen i da je to veliki problem svih naših žitelja u tim opštinama, odnosno i našim selima. U selima je potreba ista, a znamo da su naši poljoprivredni proizvođači redovne platiše električne energije.

Drugo pitanje je, nadležnom Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pošto smo svedoci da ćemo u periodu koji dolazi imati veće potrebe zato što je demografska slika takva kakva jeste u tim našim opštinama o kojima sada govorim. Potreba je za većim brojem zdravstvenih radnika, kako doktora, tako i medicinskih sestara zato što su teritorije opština velike, zato što su nam sela razruđena i stara populacija ljudi.

Ambulante koje su nekada postojale, sada ne rade u većem broju takvih opština, baš zbog toga što ima nedovoljan broj radnika, zato što određeni broj doktora i sestara ode u penziju, a na njihovo mesto se neki ne primi.

Moje pitanje je da li će nadležno Ministarstvo zdravlja obezbediti prijem radnika, doktora, medicinskih sestara i vozača u takvim opštinama da se i dalje ima mogućnost za ambulantama gde su doktori i medicinske sestre, da mogu u svakom trenutku naši poljoprivredni proizvođači i ljudi koji žive u našim selima da imaju sebi obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. To važi i za specijalističke stvari, kao što je interna medicina. Da li će se Pravilnik promeniti, da male sredine imaju pravo na ove specijalnosti koje su bitne za te lokalne samouprave, jer veliki broj ljudi koji su bolesni od kardiovaskularnih oboljenja, srca, hipertenzije i svega ostalog.

Još jedno pitanje koje bih postavio, konkretno vezano je za demografiju. Da li će biti mogućnosti da u periodu koji dolazi 2020. godine, pošto smo sada usvojili budžet, da se obezbede veća sredstva, najmanje 50% da budu veća izdvajanja za nerazvijena područja, područja gde je demografska slika veoma loša, odnosno gde je veliki broj starih ljudi i gde treba da se pojača natalitet. Da li će tu moći da se poveća finansijska mogućnost za 50% u tim opštinama? To su opštine demografski ugrožene, devastirane i nerazvijene. Da se u tim opštinama poveća za 50% finansijska pomoć našim majkama, odnosno budućim majkama i deci i 70% da bude za decu koja se tamo rađaju, za razliku kao do sad dok je za sve isto.

Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija. Pošto smo usvojili budžet, imamo sada i vrlo brzo sa današnjim danom usvajanjem finansijskih zakona vezanih za poreske olakšice, da li će postojati mogućnost da nadležno Ministarstvo finansija kroz poresku politiku obezbedi uslove da se stimuliše finansijska pomoć za one privredne subjekte koji će otvarati svoje firme, svoje pogone u nerazvijenim, devastiranim opštinama. To je četvrta grupa nerazvijenosti, da se u tim opštinama, tim privrednim subjektima stimuliše pomoć kroz oslobađanje za obavezne poreze, doprinose, za zapošljavanje radnika na teret poslodavca, da budu za 50% oslobođeni, odnosno 70% i ta razlika da se da u platu veću za radnike. To je bila stimulacija da tamo dolaze investitori u naše opštine i to bi bilo povoljno i potrebno za devastirane opštine. Ja sam kao poslanik podneo amandmane koji o ovome govore.

Još nešto, pošto znamo da je 13. juna 2019. godine na predlog nadležnog ministra Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj, formiran nacionalni tim za spas sela, gde je u okviru tog tima bio i naš predsednik Vučić koji je rekao da je selo nešto najbitnije za našu Srbiju, mene interesuje da li će tim za spas sela o ovome raspravljati, jer mislim da je ovo potrebno i neophodno za život svih koji žive na jugoistoku i u celoj Srbiji.

Postavio bih nekoliko pitanja, moje prvo pitanje bilo bi Vladi Republike Srbije, konkretno, tiče se na koji će način Vlada Republike Srbije iznaći mogućnost da zaštiti našu namensku industriju, vezano, konkretno od napada Dragana Đilasa, Marinke Tepić i bugarske novinarke. Svedoci smo da se unazad više od 20 dana dešava niz negativnih stvari, napada, koji mogu uticati na našu namensku industriju.

Jedno pitanje isto Vladi i nadležnom ministarstvu, pošto je nadležno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, konkretno, svedoci smo da je u prethodnom periodu u okviru budžeta 2019. godine i zakona koje smo doneli da su obezbeđena sredstva za pomoć našim porodicama, za pomoć našim ženama. Konkretno, moje pitanje bilo bi, pošto sada i u najavi donošenje i novog zakona kojim ćemo dopuniti ovaj zakon gde se najavljuje da će biti i 300.000 dinara, pa i više, za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete, a svakog meseca narednog imaće isto mesečna naknada za te porodice, odnosno za tu decu.

Moje pitanje bi bilo, ja ću to i u okviru Predloga zakona predložiti, da se porodicama, odnosno ljudima koji žive u našim selima, ljudima kojima žive u brdsko-planinskim područjima, u mestima, opštinama koje su demografski najugroženije, devestarine, nerazvijene, npr. kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština koje su na jugoistoku Srbije, koje su u postupku izumiranja, zato što stvarno veliki problem ta demografija, a ja bi predložio i sada apelujem da se za te opštine obezbedi veća naknada za te žene, za tu decu koja se rađaju najmanje da bude 50% veća naknada za te opštine, odnosno za takva područja i za te žene i za tu decu u odnosu na ostala područja gde nema problema sa natalitetom.

Još nešto, za seoska područja u takvim opštinama koje su nerazvijene isto bih predložio da se poveća ne 50% nego 70%, baš zbog toga jer je to jedan od načina, stimulativni način da tamo ljudi koji žele da žive, koji žele da stvaraju porodicu, žele da rađaju decu, da tim ljudima se kroz ovakve pomoći, kroz ovakve predloge zakona obezbede uslovi, konkretno finansijski uslovi, da oni tamo mogu da žive, da mogu da se razvijaju. S druge strane, to je velika potreba, jer svedoci smo, nije isti život kod mene u Svrljigu i isti život ovde na Vračaru, ili isti život kod mene u Svrljigu i Beloj Palanci ili nekom drugom mestu ovde u centralnoj Srbiji i na severu Srbije a i u Beogradu.

Znači, velika potreba je i to bih pozvao još jednom i Vladu i nadležno ministarstvo da u okviru Predloga zakona daju mogućnost da ima veća izdvajanja za one opštine koje su najnerazvijenije, koje su demografski ugrožene, u kojima je natalitet veoma nizak i posebno da za njih bude 50% veća sredstva za njihove potrebe, odnosno za njihovu pomoć, a to da to važi i za jednokratnu pomoć i za mesečnu pomoć. Pedeset posto da bude za takve opštine, a sela u takvim opštinama da bude 70%.

Mislim da je ovo velika stvar i potrebno je da se to uradi. Zato bez ovakvih ulaganja u te ljude i pomoći za takve ljude siguran sam da ćemo imati manju mogućnost da zaustavimo gašenje takvih sredina, takvih opština, jer smo svedoci bez ljudi u takvim opštinama sigurno to su sve rubna područja, tim ljudima moramo dati veću podršku. To je jedan od mojih predloga i siguran sam da će Vlada i nadležno ministarstvo imati razumevanja jer samo većim ulaganjem u takva područja imamo šansu da obezbedimo i opstanak takvih opština. Hvala još jednom.