Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Evo, samo sekunda.

Konkretno, moje pitanje je – kada će se krenuti sa izgradnjom puta od Zaječara do Knjaževca? To je put koji je vrlo bitan za Istočnu Srbiju i da li će se u tom delu puta raditi i tri mosta koji se nalaze tu, a to je most u Malom Izvoru, Mirićevo i Gornje Zunišje? Da se ti mostovi prošire zato što su ti mostovi usko grlo i tu samo ide saobraćaj u jednom pravcu, a drugi pravac mora da sačeka?

Hvala još jednom. I očekujem da to bude urađeno što pre.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao i do sada da se predstavim, to je nekom smešno ili nije, ali ja se ne krijem ja sam iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini izabran sam na listi SNS Aleksandar Vučić, inače predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

U našem poslaničkom klubu gde je pola socijalista, Ujedinjena seljačka stranka i Narodna seljačka stranka, mi smo uvek govorili o svim ovim stvarima koje se tiču svih nas u Skupštini sa akcentom na poljoprivredu, privredu i na sve ono što je bitno za sve naše ljude u Srbiji. Inače, uvaženi ministre, mislim ja sam i kao poslanik u prethodnom periodu glasao i za našu Vladu i glasao za vas kao ministra zato što sam imao poverenje, baš zbog toga što je naš predsednik Aleksandar Vučić predložio i našu premijerku, a naravno i sve vas, tj. ona je to predložila, ali normalno, uz njegovu saglasnost. Mislim da je to ono pravo što smo trebali da uradimo, jer period od 2014. do 2016. godine bio je period kada se stvarno stiskao kajš i bilo je dosta teško i za poljoprivredu, privredu i za penzionere. Ali, to je sada dalo rezultata i ti rezultati sada su vidljivi. Ulaganjem sada u veće penzije, veće plate za sve one ljude koji rade za potrebe naših građana, sve je to oličenje onog što mi radimo, ono što radite vi.

Inače, ministarstvo koje vi vodite zajedno sa vašim ljudima iz ministarstva, mogu da kažem da stvarno radite maksimalno onako kako treba, za potrebe svih onih, i onih malih opština iz koje ja dolazim, gde smo mi sa vama imali određene razgovore, gde ste vi sve odradili onako kako treba, i ja vam se zahvaljujem, zato što pratite svaki dinar gde se potroši. Tako i treba, to je domaćinsko poslovanje. Mislim da ću ja kao poslanik podržati i ovaj predlog ovog rebalansa i sve ovo što je govoreno i današnjeg dana i sutra, a i prekosutra, jer mislim da je to potrebno za naše ljude koji žive u Srbiji, sa posebnim akcentom na jugoistok Srbije.

Neko kaže da 5000 dinara, ta jednokratna pomoć da to nije ništa, neka dođu kod nas u te naše male sredine, u naša sela, gde čovek ima poljoprivrednu penziju, onolika kolika je, veoma je mala, da veliki broj takvih, tih 5000 dinara, za njih će to značiti da mogu da plate porez, da mogu da plate struju, da mogu da obezbede sebi elementarno ono što je potrebno za zimski period. To je stvarno velika stvar za naše penzionere. Povećanje penzije od 2020. godine, povećana plata za naše medicinare, za naše ljude koji rade u policiji, bezbednosnim službama, za sve one koji rade za potrebe naših građana. To je velika stvar. Moglo je samo ovako da se radi, na realan način, kada ima realna sredstva, kada se u Srbiji upošljavaju ljudi, kada ima sve ono što je potrebno, a povrh toga jeste ulaganje u infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo vrlo brzo otvoriti i auto-put prema Dimitrovgradu, prema Bugarskoj, taj put je u završnoj fazi. Ovaj put prema Grčkoj je otvoren, urađen, auto-put „Miloš Veliki“, što znači, stvarno se mnogo radi što se tiče infrastrukture. Gde se radi infrastruktura, dovođenje investitora, novih privrednika i normalno, to je velika šansa, i to je jedina šansa razvoja Srbije.

Inače, ne rade se samo ti državni putevi, rade se i pruge. Evo, svedok sam da se pruga, više puta sam ponavljao, od Niša do Knjaževca, Zaječaru, ta pruga se radi punom parom, i to će biti još jedna velika stvar za naš koji živimo na istoku Srbije.

Uvaženi ministre, još jednom hvala vama što radite maksimalno korektno, dobro, za potrebe svih nas, sa posebnim akcentom kažem za male opštine, za male sredine i za jugoistok Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa saradnicama, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U skupštini sam bio na listi SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. U poslaničkom klubu kome ja pripadam to je … Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka. Do sada smo uvek govorili o problemima, iznosili probleme i uvek smo podržavali sve ono što je kvalitetno i dobro.

Ja ću sada govoriti o vašem Izveštaju pošto ja dolazim iz jedne male opštine u kojoj vladaju žene. Najveću odgovornost u opštini imaju žene. Predsednik opštine je žene, predsednik skupštine je žena, načelnik opštine je žena, načelnik za finansije je žena, i niz njih koje vode odgovornu opštinu Svrljig.

Inače, u vašem Izveštaju govori se o svim tim problemima gde govorimo o problemima naših žena.

Ja uvek potenciram jugoistok Srbije, brdsko-planinska područja, potenciram sela, ljude na selu, kako naše žene na selu, ubrzo će biti svetski Dan žena na selu, a to je 15. oktobar, gde te naše žene stvarno imaju veliki problem u tim našim selima zato što nemaju iste uslove života, njima je teže i one rade celog dana, od jutra do sutra.

Prema tome, u okviru vašeg izveštaja vidi se taj problem, na tome moramo svi zajedno raditi, ali to kažem, potenciram, vrlo je bitno da se zna da je mnogo veći problem u opštinama jugoistoka Srbije, brdsko-planinskim područjima, u opštinama koje su demografski najugroženije. Te naše žene u našim selima jesu stub tih naših kuća, domaćinstava, ali njima moramo posvetiti mnogo veću pažnju ne samo ovako govorom, nego i konkretno finansijski, da naša žena na selu ima veću mogućnost da dobije sredstva kojima može da ostvaruje određena prava. Ukoliko se rodi dete na selu, da ta žena, ta porodilja ima najmanje 50% više sredstava u okviru onih žena koje rode u gradu ili u nekim opštinama koje su razvijene.

Inače, nekada sam i ja bio predsednik opštine, 2014. godine, mi smo izdvajali iz našeg budžeta sredstva, gde se uvek izdvajalo 50% više za one žene, za onu decu koja se rode na selu, žene koje rađaju na selu u odnosu na one žene koje žive u Svrljigu. Nama je to bio interes da se vidi ta razlika, zato što se u selima mnogo teže živi.

Uvek kad govorim o našim selima o brdsko-planinskim područjima, o jugoistoku Srbije, uvek sam govorio da je potrebno da se više izdvoje sredstva za sve tamo ljude koji tamo žive, koji tamo žele da stvaraju svoje porodice, kroz programe bračnih zajednica, za novorođenu decu, za nezaposlene porodilje. Uvek moramo dati veću podršku takvoj sredini, tim ljudima, jer smo svedoci da osim toga što su te opštine stare, demografski najugroženije, gde u nekim našim selima je prosečna starosna granica preko 70 godina, neke opštine su stare u proseku možda i 68 godina.

Prema tome, tim ljudima, u okviru vašeg izveštaja vidi se da ima, da postoje, ali moramo svi ovako ne samo deklarativno da govorimo, nego stvarno moramo i konkretno određenim zakonskim predlozima da potpomognemo tim ljudima da tamo ostanu da žive, da tamo ostanu da prave bračne zajednice, da rađaju decu i da normalno tamo mogu da rade i od svog rada finansiraju sebe i svoju porodicu.

Uvek kad smo imali sastanak Odbora za prava deteta, koji smo i jutros imali, uvek sam govorio i potenciram i tražim da kada se govori o problemima naše dece da se stavi kategorija dece koja žive na selu. Kategorija dece koja žive na selu to su deca koja nemaju istu mogućnost kao deca koja žive u gradu. Ta deca nemaju obdaništa, ta deca nemaju prodavnice, u nekim selima nema vode. Kada se takvo dete rodi, ta žena i to dete, ta porodica mora da imaju mnogo veća izdvajanja, ne samo iz lokala, već i država iz budžeta Republike Srbije.

Uvek sam o tome govorio i to tražim zato što znam da opštine koje su na jugoistoku Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Boljevac i veliki broj takvih opština, u tim opštinama je mnogo teže da se živi, opštine se prazne, mladi ljudi idu u beli svet da rade, da zarađuju, ostaju njihovi roditelji. Zbog toga današnji dan je dan starih.

Mi našim starim ljudima isto moramo obezbediti bolje uslove. Opštine, kao što je moja opština, nemaju mogućnost, mi nemamo, recimo, internistu. Treba da se obezbedi da sve te male opštine, kao što je Svrljig, da ne ponavljam koje su to opštine, da imaju usluge, da mogu u svakom trenutku da obiđu svako domaćinstvo, da obiđu tog starog čoveka. Jer, ti naši ljudi, oni su stvarali ovu zemlju, oni su čuvali ovu zemlju, mi njima moramo obezbediti sigurniju budućnost.

Evo, mi smo sada, kad govorim o svom kraju, imamo potencijal, veliki broj starih ljudi i potrebu za gerontološkim centrom. Imamo mogućnost. Jedan gospodin je kupio objekat i želeo da pravi starački dom. To nije dobra budućnost za takve opštine, ali mi moramo obezbediti sigurnu budućnost i za našu decu, za decu naše dece, za naše žene na selu, za ljude na selu, za sve koji žive u malim opštinama, ali moramo obezbediti sigurniju budućnost za te naše stare ljude koji stvarno imaju velikih problema.

Ja sam kao terenac, kao veterinar, obilazio sela gde taj domaćin, taj čovek koji živi sam, on ne želi svoje domaćinstvo da da nekom drugom da bi sutra koristio sredstva preko Centra za socijalni rad. Ti ljudi, to su pravi domaćini, oni vole svoju zemlju, vole svoje ognjište. Tako je i moj deda učio mog oca i moj otac je prešao da živi na selo zato što je penzioner i ja očekujem da ću nastaviti svoj život kad dođe vreme da pomažem ocu i da ostanem da živim na selu. Zato što je moj deda govorio mom ocu, a moj deda je živeo, dao Bog, 94 godine, govorio je – sine, nemoj da gasiš svoje ognjište.

Zato, zbog takvih ljudi mi moramo čuvati te naše stare ljude, njima pomagati kroz programe koje daje država Srbija, kroz programe pomaganja, kroz geronto-domaćice, uslovi u kući i svega onoga što je potrebno. Brdsko-planinska područja, velika teritorija tih opština, veliki problem je da se dođe kada je veliki sneg, kada je zima, kada su velike vrućine, zbog toga uvek govorim i govoriću, govorim iz srca jer znam i osećam probleme tih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima.

Tim ljudima moramo obezbediti bolju mogućnost tamo da žive i obezbediti elementarne životne uslove i da se tim ljudima i deci na selu i ženama na selu, bračnim parovima koji žive na selu, mora se obezbeđivati više sredstava iz budžeta i Republike Srbije i samih lokalnih samouprava, da se tamo stavi veća pažnja.

Ukoliko to ne uradimo, te opštine su već prazne, gase se i ako to ne uradimo, vrlo teško da će neko da se vrati sutra.

Još jednom, ja ću kao čovek, kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati vaš izveštaj. Normalno, uvek govorim ovo što sada govorim i da mi niko ne zameri, jer ovo što govorim znam i osećam pored sebe. Mi smo takvi ljudi, dobri domaćini, ali verujte mi, tamo je mnogo teško, u takvim opštinama, takvim ljudima. Moramo naći načina da im pomognemo, da mladima obezbedimo sigurniju budućnost, a da starijima olakšamo starost.

Još jednom, hvala još jednom uvažena Poverenice. Mislim, vi ste bili kod nas zajedno sa onim gospođama iz ambasada, nekoliko ambasadorki, gde smo mi na dan 15. oktobar, Dan žena na selu dobili sredstva kojim smo obezbedili 40 žena, dobili su za rasad, dobili su mogućnost da sutra kroz plasteničku proizvodnju, da sutra mogu da obezbede svoju egzistenciju.

Hvala još jednom.

Ja vas pozivam da radite i oštrije i brže i jače, što se kaže, za te ljude i da zajedno rešavamo problem koji je stvarno veliki u takvim područjima iz kojeg ja dolazim. Hvala još jednom.

Ja ću kao i moje kolege koji su govorili pre mene da potvrdim sve one stvari koje je rekao i profesor Laketić, predsednik Komisije, naš kolega poslanik, koji je stvarno puno stvari rekao.

Svi problemi koji su nastali posle bombardovanja onih loših stvari koje je uradila NATO alijansa, gde su gađali sve ono što se kreće u svakom delu naše Srbije, gađali Niš, gađane su sve male opštine, od toga imaju posledice. Te posledice, siguran sam, da će ta naša Komisija na čelu sa gospodinom Laketićem utvrditi, iznaći mogućnost da neke stvari se unaprede i normalno da nekim našim ljudima da se potpomogne i normalno finansijski da tražimo neku pomoć od tih koji su nas gađali.

Ja mislim da je to bilo neprimereno, da to nije bilo normalno, ali šta je urađeno, mi o tome sada ovde govorimo, po prvi put se govori o nečemu što je urađeno 1999. godine. Po prvi put saziv Skupštine je, naš saziv Skupštine, govori o tome i osudio je sve one stvari koje su bile nakaradne za vreme NATO agresije.

Mislim da ovaj naš saziv Skupštine i svi mi govorimo o onim stvarima koje su negativne, koje su loše, gde ima stvarno veliki broj naših mladih ljudi koji imaju maligniteta, leukemije, svega onog što je loše. Mislim da od svih koji sedimo ovde znamo šta radimo i ja ću kao i poslanik i kao čovek podržati predlog da novi član Komisije bude Milena Turk, mlada osoba, osoba koja zna, hemičar po struci i osoba koja ima osećaja za sve potrebne stvari.

Gospodin Laketić, kao predsednik Komisije, je čovek koji stvarno u detalje govori o svemu, ima iskustva, znanja, a to važi i za ostale komisije. Inače, ja mislim da mi niko neće zameriti pošto ovih dana tj. za nekoliko dana biće i još jedni izbori na Kosovu, gde pozivam još jednom sve naše ljude da izađu 6. oktobra i da glasaju za našu listu „Srpska“, jer je to još jedna šansa da radimo u interesu naše zemlje Srbije.

Drage kolege poslanici, siguran sam da svi mi ovde znamo šta radimo i gospodine Laketiću zajedno sa našom Milenom, siguran sam da će imati mogućnost da utvrdimo sve one negativne stvari i da tražimo odgovornost od onih koji su nas gađali.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Poštovani predsedavajući, isto po amandmanu.

Kao i moje kolege koje su govorile pre mene, podržavam amandman kolege Rističevića. U jednom govoru stoji, kada smo govorili baš o zakonu, mislim na Zakon o dualnom obrazovanju, član 2, o kome sada govorimo, ono što je za nas vrlo bitno.

Što se tiče tog zakona, siguran sam da ćemo usvojiti Zakon o dualnom obrazovanju za visoko obrazovanje. Vrlo je bitno i to, pošto u prethodnom periodu govorili smo i radi se na ulaganju u poljoprivredu, ulaganju u nove zadruge, u zadrugarstvo, svedoci smo da je veliki broj zadruga otvoren. Očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost, pošto su to velika sredstva koja se izdvajaju za program zadrugarstva, da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke.

Da će u okviru tih zadruga imati potrebe da se uzmu studenti koji studiraju poljoprivredne nauke. Konkretno da li je to veterina, da li je to stočarstvo, da li je zaštita bilja, da li je bilo šta u vezi sa poljoprivredom, agro-ekonomija u poljoprivredi, da ti mladi stručnjaci, kad usvojimo ovaj zakon i te zadruge koje su novoformirane, koje rade programe oko poljoprivrede, jer smo svedoci da bez jake poljoprivrede nema ni razvoja naše zemlje Srbije.

Kroz ovaj program i mogućnost da kroz visoko dualno obrazovanje studenti mogu da se uključe u te zadruge, da zajedno, uz program koji će, siguran sam imati mogućnost u narednom periodu da se obezbede još sredstava za zadrugarstvo, za poljoprivredu, da kroz to zadrugarstvo ima mogućnost usavršavanja tih mladih studenata, ljudi, to su budući stručnjaci, koji će siguran sam dati veću mogućnost za bolji razvoj naše poljoprivrede u Srbiji.

Inače, fakulteti i univerziteti u Nišu, Poljoprivredni fakultet u Kruševcu, koji sada ima veliki broj studenata, ima dovoljan broj studenata koji će siguran sam raditi na tim našim poljima. Imamo Visoku poljoprivrednu školu u Prokuplju koja se isto bavi studiranjem i pomoći našim ljudima, mladim ljudima da završavaju te poljoprivredne nauke. Ti ljudi, ti studenti kroz program dualnog obrazovanja siguran sam da će se uključiti u te zadruge u to zadrugarstvo, a bilo bi dobro da u narednom periodu uđemo u postupak i određene stvari da se pospeši to dualno obrazovanje za fakultete, da se pospeši kroz finansiranje još sredstava za zadrugarstvo, da se zadruga koja dobije sredstva.

Što se tiče programa, to rada, biće voćarstvo, stočarstvo, mlekarstvo ili bilo šta drugo, da te zadruge kroz programe koje daje država Srbija. Govorili smo da će kroz zadrugarstvo imati mogućnost da se uposle stručnjaci, po jedan stručnjak da dobije radno mesto koje ćemo finansirati kroz budžet Republike Srbije, bilo bi dobro to da ljudi koji završavaju poljoprivredne fakultete da imaju mogućnost, ti studenti da se uključe na vreme u zadrugarstvo, da kroz program zadrugarstva, uz pomoć budžeta Republike Srbije, da ti ljudi tamo ostanu da rade i samo tako znanjem će imati i mogućnost da uspe i ta zadruga i poljoprivreda u našoj zemlji.

Ujedno mislim da bi bilo dobro da zajedno u narednom periodu i nadležno ministarstvo, koje vodi ministar Šarčević zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje odradi određene korake da se na tom delu i radi, da kroz program upošljavanja da se mogućnost da te programe kao što su zadrugarstvo, kao što su tehničke nauke, fakulteti, poljoprivredni fakulteti, da mogu studenti da upišu te fakultete i da kroz program dualnog obrazovanja uz podršku i nadležnog ministarstva tehnički se odradi i da to potpomogne i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To je jedan od načina da se uključe ti mladi studenti, koji su sutra budući stručnjaci, da se uključe da ostanu u tim našim poljima, u tim našim zadrugama, u tim našim opštinama i da na taj način ostvarimo našu želju da ljudi ostanu tu da žive, da rade i da se razvija naša poljoprivreda, da se razvija, u najvećem delu jugoistok Srbije, jer uvek sam govorio da je jugoistok Srbije, gde treba mnogo više ulagati, da više treba da se radi za dovođenje tih investitora, ali kroz program zadrugarstva moramo dati podršku i mladim ljudima budućim stručnjacima, a sada studentima da mogu te zadruge imati, a imaju sigurno potrebe da imaju mogućnost da se tim studentima kroz dualno obrazovanje obezbedi sutra sigurno radno mesto.

Još jednom, ja ću podržati amandman kolege Rističevića i mislim da još jednom moramo staviti tačku na određene stvari. Jeste poljoprivreda nešto najbitnije za našu zemlju Srbiju, ali s druge strane, malopre kolega koji je govorio vezano za probleme nacionalne manjine ovde kod nas u Srbiji, Albanaca, mislim da to ne priliči. Mislim da svi ovde koji smo tu i u Srbiji trebamo 6. oktobra na izborima na Kosovu da damo podršku našoj Srpskoj listi i da naši ljudi dole na Kosovu imaju mogućnost da predstavljaju sve nas za potrebe koje se tiču njih.

Još jednom hvala lepo uvaženi ministre, ovo je dobra stvar, dualno obrazovanje jeste dobra stvar i da zajedno gledamo kroz program Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz program zadrugarstva, da se budućim stručnjacima, koji upisuju poljoprivredne nauke da mogu da kroz dualno obrazovanje tamo ostanu da rade i da na taj način damo podstrek našem razvoju poljoprivrede.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini Srbije izabran na listi SNS - Aleksandar Vučić, a predstavljam USS, čiji sam predsednik i čije sedište je u Svrljigu.

Inače sam u poslaničkom klubu Pokret socijalista, NSS, USS i ja ću, kao i do sada, reći stvari koje se tiču nas na jugoistoku Srbije, a konkretno što se tiče ovog zakona i ovog seta zakona koji je danas na dnevnom redu.

Što se tiče intelektualne svojine i svega onoga o čemu smo sada pričali, za sve nas je vrlo bitno što imamo veliki broj naših ljudi koji su uradili nešto, a posle toga neko pokušao to da uzme i da iskoristi. Ovim zakonima imamo mogućnost to da zaustavimo, da sprečimo i, normalno, da stavimo da to bude onako kako treba, kao što je i u zemljama EU, gde mi želimo da uđemo i gde želimo da budemo.

Ja ću sada pomenuti nekoliko stvari koje se tiču ovog dela jugoistoka Srbije, odakle ja dolazim, gde ja živim. Recimo, most na železničkoj pruzi, koji je rađen 1915-1916 godine, je uradio Milutin Milanković, naš čovek, naučnik, čovek koji je uradio puno stvari koje su prepoznatljive u našoj Srbiji, Jugoslaviji, ali to je baš vezano za njega. Konkretno, to je pravljeno od armiranog betona, gde je od tog trenutka napravljen patent koji se i dan danas koristi.

Mostovi koji su sada urađeni na reci Timok u delu te naše železničke pruge, koja se sada ponovo obnavlja, rekonstruiše i stavlja u funkciju da bude u projektovano stanje, kao što bi trebalo da bude unazad 20 godina, tek sada se radi. Taj patent koji je uradio Milutin Milanković je korišćen i koristi se i sada.

Ja bih pozvao ljude koji žele da vide lepote kraja jugoistočne Srbije da dođu u Svrljig, da obiđu tu lepotu, da vide te mostove, da vide tu klisuru koja je stvarno prelepa, bogom dana za turizam i za sve ono što je dobro kod nas. Svrljig, Svrljiške planine, Stara planina prepoznatljive su po tome što ima veliki broj autohtonih biljki, lekovitog bilja koje samo tamo raste, a kada govorimo o svrljiškom kraju, uvek se kaže sada svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški kačkavalj, svrljiški belmuž.

Svi znamo da imamo veliki problem sa demografijom na jugoistoku Srbije, ali i u samoj Srbiji, ja mogu da kažem pošto ti specijaliteti našeg kraja daju snagu, daju moć, a to je belmuž, da se konzumiraju ti naši proizvodi, jer je taj svrljiški proizvod, svrljiški belmuž zaštićen, zaštićeno geografsko poreklo, zaštićen patent za izradu, ali, s druge strane, to su radili naši pradedovi, naše prabake koje su pravile taj belmuž, te specijalitete, koji su sada konačno i zaštićeni i urađeni na taj način da svi naši ljudi koji žele da probaju taj kvalitetan proizvod mogu da dođu do Svrljiga ne zato što ga rade svrljiški domaćini i domaćice, nego baš zbog toga što svrljiške ovce i krave koje pasu travu na Svrljiškim planinama, na Staroj planini, na tim pašnjacima, one konzumiraju to lekovito bilje i zbog toga su naši proizvodi - svrljiški sir, svrljiški belmuž, svrljiški kačkavalj, svrljiško jagnje, baš zbog toga prepoznatljivi zato su kvalitetni i zato je on zaštićen i ima ga smo kod nas i proizvodi se samo od tog našeg svrljiškog mleka.

Još nešto za mene kao čoveka koji dolazi sa jugoistoka Srbije je vrlo bitno, da kažem i da znamo svi da unazad 50 godina, tačnije 3. maja 1969. godine, Milutin Veljković je čovek koji je ušao tada u pećinu. Ta pećina se zove Samar. Nalazi se u delu sela Kopajkošara. Tu je ušao i tu je bio više od 470 dana. Inače, pamtimo to vreme, ja sam rođen otprilike te godine, po Hladnom ratu, gde je bila velika netrpeljivost između zemalja znamo već kojih i sada gde je bio Hladni rat, tu je bilo i nuklearno oružje. Postojala je opasnost da će da se iskoristi i zbog toga je taj gospodin, koji je sada umro, bio tamo da bi video na koji način može da se opstane, da se živi u zatvorenom prostoru, u pećini, ukoliko se, ne daj Bože, desi neka nuklearna katastrofa. Kao što sam rekao, bio je u to vreme Hladni rat. Sada, posle 50 godina, koriste se svi ti zapisi, sve ono što je radio Milutin Veljković. Sve se to koristi za napredak. To koriste naši instituti. To koriste i neke druge svetske organizacije, jer je to praksa i viđeno je na samom čoveku, a on je sve to zapisivao i pratio, a iza toga stoji to vreme država Jugoslavija.

Sve to je rađeno u delu opštine iz koje ja dolazim, a to je opština Svrljig i siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada izglasamo ove zakone, zaštitimo sve ono što vredi, a imamo još veliki broj naših ljudi koji su iz mog kraja, a ima još više ljudi koji su iz Niša, jugoistočna Srbija, jer, kao što je rekao malopre moj kolega Zukorlić, naše bogatstvo jesu ljudi, naše bogatstvo jeste narod, srpski narod koji je pametan, koji zna i koji je uvek bio za to da se ide napred.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasamo za set ovih zakona. Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za set ovih zakona i nešto što daje da se ide napred, jer svi mi želimo da idemo napred uz našeg predsednika Vučića, koji zajedno sa nama želi da naša Srbija bude lider na Balkanu, kao što jeste, da budemo jači, da budemo bolji, ali da nas svako poštuje, kao što mi poštujemo svakog.

Još jednom, pozivam kolege poslanike da glasaju za set ovih zakona.

Uvaženi ministre, pozivam vas da dođete u Svrljig, da budete naš gost, jer se ovih dana radi na rekonstrukciji srednje škole, koja će biti u najlepšem izdanju rađena, osnovna škola. Radimo i vrtiće iz naših sredstava, tako da bi bilo dobro da dođete u Svrljig, jer naša opština Svrljig stavlja veliki akcenat na mladost, na školstvo i na znanje.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini Srbije izabran sam sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Inače, u poslaničkom klubu PS – NSS – USS, kao i do sada, mi ćemo podržati predlog svih ovih zakona. Mislim da je to i potrebno, jer naša težnja jeste ulazak u EU. Samim tim, usaglašavanjem ovih naših zakona sa zakonima u EU, imamo mogućnost da budemo u istom nivou, čak i u većem nivou intelektualnom, što se tiče naših mladih ljudi.

Staviću veći akcenat na ovaj zakon vezan za dualno obrazovanje za visoko školstvo, za fakultete, jer smo u prethodnom periodu imali Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, koji se pokazao dobar, gde je u početku bilo mali broj učenika koji su upisali dualno obrazovanje, ali posle toga, uz podršku nadležnog Ministarstva, uvaženog ministra gospodina Šarčevića, sa kojim stvarno sarađujemo i u jednom delu, jer Ministarstvo prepoznaje male sredine, koji stavlja akcenat na mlade, na decu, na učenje, na znanje.

Ministarstvo na čelu sa ministrom Šarčevićem daje podršku u svakom pogledu i za nas ljude koji smo iz malih sredina, kao iz opštine Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine, sada da ne napominjem sve koje su na jugoistoku Srbije, velika potreba jeste, jer veliki broj mladih ljudi su otišli iz tih opština u prethodnom periodu.

Imamo problem sa demografijom, manjak rođene dece i mi baš zbog toga želimo zajedno da ovakvim zakonima damo mogućnost da ta deca koja su ostala tu u našim sredinama, koja su se rodila, koja su završila osnovnu školu, završavaju srednju, završiće i fakultete, da uz podršku i donošenje ovakvih zakona, ti mladi ljudi mogu imati mogućnost da po donošenju ovog zakona, ukoliko upišu neki fakultet, da li je to veterina, poljoprivreda, da li je to neki fakultet tehničkih nauka, mašinski, elektronski fakulteti i sve ono što ima u Nišu, jer najveći broj naših studenata iz malih sredina koje su na jugoistoku Srbije idu na niški univerzitet, gde stvarno uz podršku svih nas želimo da toj deci, tim budućim studentima, koji upišu po novom zakonu sistem dualnog obrazovanja i visoko obrazovanje uz podršku i privrede, uz podršku Regionalne privredne komore, ti mladi ljudi siguran sam, imaće mogućnost da tamo što nauče i teretski i praktično da upotrebe u sredinama u kojima ima mogućnost da se to radi.

Konkretno, što se tiče moje opštine, ja dolazim iz Svrljiga, tu ima mogućnosti konkretno vezano za mašinsku industriju. Tu je nekada bila isto firma „Mašin MIN DIV“ sada radi, gde ima dosta potrebe i gde se već upošljavaju ljudi. Imamo i neke nove firme koje se rade u tom delu i te tehnologije, ali sa druge strane, imamo potrebe i za upošljavanje, pošto znamo da je unazad godinu dana otvoren Fakultet za poljoprivredu u Kruševcu, koji je u okviru niškog univerziteta, gde naši studenti, koji tamo studiraju, koji će tamo studirati, kroz program dualnog obrazovanja, a dolaze iz tih malih sredina, mogu kroz taj program da obezbede sutra sebi egzistenciju.

Konkretno, recimo, veterinarski smer, veterinarska struka, mogu u veterinarskim stanicama da naprave dogovore, jer imamo potrebe za ljudima stručnjacima, što se tiče veterinarske struke. Baš zbog toga, svedoci smo da u periodu koji je iza nas imamo dosta zaraznih bolesti koje su obuhvatile jedan deo naše Srbije. Konkretno, sada je prepoznatljiva afrička svinjska kuga, gde je potrebno da se mnogo veći broj ljudi angažuje, stručnih ljudi. To su naši veterinari, koji su u prethodnom periodu pokazali i svi oni veterinari koji rade u stanicama, rade u institutima su pokazali kako treba da se bori za stočarstvo, za ljude, kako treba i bez novaca da se za to bori i na taj način da se zaštiti zdravlje životinja, a samim tim da se zaštiti i zdravlje ljudi.

Ja sam o tome govorio i uvek ću govoriti da veterinarsku struku moramo mnogo više poštovati, da veterinarsku struku moramo mnogo više uvažavati i evo sada načina da kroz donošenje ovog zakona, kroz program dualnog obrazovanja za visoko obrazovanje imamo i tu mogućnost da sutra mladi studenti koji dolaze iz tih naših malih sredina, gde ima šanse za stočarstvo, gde ima šanse za razvoj stočarstva, gde nam je priroda dala sve, mi to moramo iskoristiti.

Kroz taj program dualnog obrazovanja, uz podršku Privredne komore, Regionalne privredne komore ili drugih tih institucija, tim ljudima možemo obezbediti da mogu za vreme svog studiranja, da mogu da uče i da to primene direktno sutra i na terenu.

Mislim da je ovaj zakon odličan, da ovaj zakon daje mogućnost da mladi ljudi koji uče, konkretno ja sam govorio malopre o poljoprivredi, o stočarstvu, o veterini, a ovaj drugi deo što u Nišu ima isto, to je Elektronski fakultet, onda Mašinski fakultet, gde stvarno, to su fakulteti koji su veoma prepoznatljivi, gde daju veliku šansu za naše mlade ljude koji su upisali i koji će upisati sada kroz program i sistem dualnog obrazovanja da mogu na licu mesta i da uče i da kasnije to svoje znanje praktično rade i u tim privrednim subjektima zato što vidimo da je dosta tih firmi otvoreno na teritoriji Nišavskog okruga, na teritoriji grada Niša, jer mi smo svi svedoci koji tamo živimo da ima pomaka u upošljavanju.

Velika stvar je da student koji upiše fakultet kroz ovaj program dualnog obrazovanja može uz podršku Regionalne privredne komore, uz podršku nekog privrednog subjekta, može da uči, da radi i da zna sutra da ga čeka posao. To je naš zadatak i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Mislim da je potrebno, a ovo ću reći sada, pošto u nekom prethodnom periodu do dve hiljade i neke godine, imali smo privatizacije koje su bile katastrofalne za naša područja, za Niš, za okolinu, za Svrljig, za Belu Palanku, za Gadžin Han, gde su te privatizacije u takvom stanju napravile društvo da je to bio kolaps.

Evo, ima jedna interesantna situacija, konkretno, kod nas u Svrljigu je bila nekad Elektronska industrija Svrljig, koja je radila proizvodnju vezanu za muzičke uređaje, zvučnike i u okviru toga Elektronski fakultet u Nišu je jedini u Srbiji, odnosno u toj Jugoslaviji napravljena je gluva soba, tako da je vlasnik te gluve sobe Elektronski fakultet u Nišu, a ta firma je u međuvremenu privatizovana jednom, drugi put i to sve na neki loš način, loš primer je bio loše prakse. Sada, dao Bog, ta firma ima dobre vlasnike i ti ljudi tamo rade proizvodnju nečeg drugog, nije vezano za elektroniku, ali bitno je to da je ta gluva soba i dalje prisutna, da Elektronski fakultet u Nišu ima potrebe tu da određene stvari radi. Tu može imati i neka budućnost.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U krajnjem slučaju, ponovo kažem da je situacija u prethodnom periodu, što se tiče privatizacije, bila katastrofalna.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik USS podržati sve ove predložene zakone, dati podršku ministru Šarčeviću i Vladi Republike Srbije da nastavi da radi ovako za dobrobit svih nas i onih ljudi koji žive na selu, žive od sela, žive u malim sredinama i normalno, dati podršku i našem predsedniku Srbije, gospodinu Vučiću, koji se bori svom snagom za našu Srbiju.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Dačiću, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, inače sam izabran sa liste SNS, a predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku. Kao narodni poslanik, zajedno, u poslaničkom klubu Pokret socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka glasaću za sve ove predloge sporazuma, jer mislim da je ovo bitno za nas, za našu decu, za decu naše dece.

Usvajanje ovih sporazuma daje nam mogućnost da te zemlje imaju mogućnost da dođu kod nas, da dobiju vize, da njihovi građani, ali s druge strane veliki broj tih zemalja nisu priznale Kosovo ili su povukle priznanje o priznavanju Kosova. Zahvalnost za sve te stvari koje se dešavaju sada u celom svetu, da veliki broj zemalja povlače priznanje Kosova. Velika zahvalnost, najveća zahvalnost jeste našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji zajedno sa Vladom Republike Srbije, sa našom premijerkom, sa prvim potpredsednikom Vlade i sa svim našim ministrima radi na tome da što veći broj zemalja povuku priznanje Kosova i na taj način da ne daju više mogućnost da Kosovo radi ono što sada radi, a radi veoma loše stvari, negativne stvari za sve ljude i na Kosovu i ovde kod nas u Srbiji.

Inače, mi imamo sada izbore na Kosovu 6. oktobra. Izbori su vrlo bitni za nas i mi dole imamo jednu listu, to je Srpska lista. Srpska lista jednako Srbija. Srpska lista jednako politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zato, pozivam naše ljude koji žive na Kosovu i Metohiji da glasaju za našu Srpsku listu, da glasaju za budućnost naše zemlje Srbije zajedno sa Kosovom.

Svi zajedno radimo na tome da svima bude bolje, ali s druge strane ovo je naše države politika, politika našeg predsednika Srbije, naše Vlade, našeg ministra inostranih poslova, gospodina Dačića, jeste politika koja daje mogućnost da naša zemlja Srbija ima svuda prolaza, da nas svi poštuju i uvažavaju i stvarno mogu da kažem sa zadovoljstvom da na teritoriji jugoistočne Srbije imamo sada Niški aerodrom koji je veoma prepoznatljiv, veoma jak aerodrom, gde dolazi veliki broj putnika iz svih zemalja.

Kao što vidimo, 73 zemlje u svetu, u tim zemljama ne treba nama sada viza da tamo odemo do njih, a preko 80 zemalja mogu da dođu kod nas u Srbiju bez vize, što znači, svi ti ljudi koji dolaze kod nas u Srbiju dolaze preko Niškog aerodroma, preko ovog novog auto-puta što je urađen ili što se radi auto-put. Svi ti ljudi dolaze na jugoistok Srbije, dolaze do Niša, dolaze do malih sredina, do malih opština i to se vidi velika kampanja za promociju našeg turizma, naše zdrave hrane. Svi koji tamo živimo svedoci smo da jugoistok Srbije ima veliku šansu što se tiče razvoja i poljoprivrede, razvoja turizma i na taj način imamo šansu da ostavimo te naše ljude da tamo žive, da rade i da žive od svog rada.

Siguran sam da ćemo sada davanjem saglasnosti na ove sporazume još jednom dati podršku razvoja i naše bolje saradnje sa celim svetom. Sa druge strane, mislim da mi ovde i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić i naša Vlada, svi mi radimo zajedno u interesu naših građana Srbije, jer smo svedoci da se Srbija stvarno veoma dobro, da se odlično kotira u svetu, da se menjaju mišljenja velikih sila, da se menjaju stvari koje su do sad bile drugačije, sad ide u prilog naše zemlje Srbije.

Inače, ja sam unazad nekoliko dana kao poslanik bio i obišao Sloveniju, gde sam bio i u delegaciji sa našom predsednicom Skupštine, gospođom Majom. Kao srpska delegacija bili smo kod predsednika Skupštine Državnog zbora Slovenije, mr Dejana Ždanova, gde su nas ljudi sačekali, ispoštovali, gde imamo veliko prijateljstvo sa našim prijateljima iz Slovenije. Država Slovenija daje podršku nama, daje podršku našoj zemlji za ulazak u EU i normalno sa svim ostalim zemljama koje su članice EU.

S druge strane, očekuje se i dolazak delegacije, pošto sam ja i predsednik Kluba prijateljstva sa Slovenijom, očekuje se dolazak delegacije njihovih poslanika kod nas u Skupštini Srbije, gde je predsednik tog Kluba prijateljstva sa Srbijom ispred Državnog zbora Predrag Baković, poslanik koji je već bio kod nas ovde u Srbiji, bio je kod nas u Nišu, bio je kod mene u Svrljigu i čovek sa svojom delegacijom doći će kod nas 16. septembra, gde ćemo zajedno obići i našu Skupštinu, obići ćemo lepote grada Beograda, ali, suština svega jeste pošto smo napravili dogovor da oni kada dođu kod nas, ne budu samo ovde u Beogradu, nego da dođu i u Niš, da vide lepotu Niša, nišavskog okruga, jugoistočne Srbije i normalno dođu i do Svrljiga, jer Srbija nije samo ovde gde je Beograd. Srbija je i Niš, Srbija je i Svrljig i Srbija je sve ono što se nalazi i na istoku i na zapadu i na severu i na jugu.

Tako da, mislim da naša zemlja Srbija ide pravom linijom napred i svedoci smo da ima veoma lepih i pozitivnih stvari. Otvaranje auto-puteva, otvaranja, pravljenje železnice, novih aerodroma, to su sve stvari gde mi sutra kao poslanici, kao narod, kao građani imamo mogućnost da turisti dođu kod nas, da vide sve ono što imamo da prikažemo, a dao Bog, Srbija je zemlja koja ima veliki broj lepih stvari, dobrih stvari. Najbitnije kod nas jeste, jer Srbija jeste zemlja svih nas ljudi koji smo u prvom planu dobri domaćini i to smo uvek pokazali.

Predsednik Srbije, gospodin Vučić, zajedno sa Vladom Republike Srbije, sa prvim potpredsednikom Vlade, radi na tome i zajedno sa nama radi na tome da se još više u narednom periodu stavi akcenat na razvoj privrede, razvoj poljoprivrede, na razvoj nerazvijenih malih područja kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što su veliki broj opština na jugoistoku Srbije.

Samo tako, ulaganjem u te male sredine, te male opštine, gde na svaki način gledamo da se obezbede sredstva da se stavi razvoj tih opština, da se obezbede radna mesta, da se obezbede bolji uslovi za rađanje dece i mislim da ćemo samo na taj način kada obezbedimo bolje uslove za ljude koji tamo žive, a to možemo samo uz podršku zemalja i EU i Rusije i Kine i svih koji žele dobro Srbiji, da zajedno sa svima njima, da dođu kod nas, da vide lepote naših opština, da vide lepote naših gradova. Konačno, siguran sam da će posle toga imati i da povedu i sledeće godine da dođe još takvih ljudi.

Država Srbija i mi ovde u Skupštini Srbije stvarno se trudimo da obezbedimo još veći broj ljudi koji će doći kod nas ovde u Srbiji, da obiđu te naše male sredine, još jednom mislim da je Srbija zemlja koja daje veliku šansu razvoju mladih, razvoju poljoprivrede, razvoju svega onoga što dosad, do 2012. godine nije bilo. Svedoci smo od 2000. godine, od 2012. godine puno loših stvari su se dešavale, u jednom delu zato što su privatizovane fabrike na najgori način, na štetu naših ljudi, na štetu naših građana, što je poljoprivreda stavljena na marginu, što su opštine koje su male i nerazvijene bile stavljene na marginu. Sada kroz ulaganje u puteve, u železnicu, u aerodrome, ulaganjem i u lokalne puteve i ulaganjem u industriju, to je sada šansa razvoja naše zemlje Srbije.

Mi kao ljudi, u prvom planu stavljamo čoveka, jer jednom se kaže i uvek treba da se kaže i naš patrijarh, prethodni, je rekao, Pavle, rekao je: „Budimo ljudi“.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik glasati za ove predloge sporazuma i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke daću podršku politici razvoja naše zemlje Srbije, da širimo naše veze, da se svuda čuje za Srbiju na najbolji način, kao što to radi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Još jednom, uvažene kolege, poslanici, građani Srbije, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i čovek koji živi na jugoistoku Srbije, u maloj opštini Svrljig, podržati sve ove predloge, sa pozivom da budemo ljudi. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja bih, kao i moje kolege prethodnici, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek, kao sin, kao otac, kao brat, osudio sve ono što se radi protiv dece, osudio sve ono što se piše o toj deci, pa bilo čija da su, a posebno deci našeg predsednika Srbije gospodina Vučića, zato što on kao čovek vodi Srbiju, zalaže se za Srbiju i kao čovek je dobio najveću podršku građana na izborima.

Govorim ovo sada na ovaj sveti dan, na crveno slovo, na slavu Sveti arhangel Gavrilo, gde veliki broj Srba danas slavi, danas slavi i crkva u selu Pirkovac koja se zove Sveti arhangel Gavrilo, gde dolazi veliki broj vernika.

Ja pozivam sve ljude, sve Srbe, sve pravoslavne vernike, sve one koji žive u Srbiji, u bilo kom delu Srbije, da svi zajedno osudimo ovakve ljude koji na ovakav način govore za decu, za ćerke, posebno za ćerke, sve ono što ne priliči, ono što je ružno, ja o tome neću govoriti, zato što su rekli moji prethodnici.

Još jednom, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek, na ovaj sveti dan, na Svetog arhangela Gavrila, pozivam sve da govorimo jezikom dobrote, poštenja, verovanja u dobro, verovanja u ono za šta radi i naša Vlada i naš predsednik Srbije. Još jednom osuđujem, kao čovek, jezik mržnje, ono što pišu i ono što govore ljudi koji stvarno ne treba da budu tu gde jesu, nego treba da budu, kao što je malopre rekao kolega iz Jagodine, ima institucija i u Nišu koje takve ljude mogu da prime, a ima i u Beogradu još na više mesta.

Još jednom, drage kolege, danas je sveti dan, Sveti arhangel Gavrilo, budimo ljudi, poštujmo sve i osudimo sve one koji govore ovakve stvari koje ne treba pomenuti više nikad.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade prof. Zorana, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam USS. Izabran sam sa liste SNS.

U našem poslaničkom klubu PS-NSS-USS, mi svi zastupamo interes naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, zastupamo interes i naših radnika i svih onih koji žive u Srbiji.

Ja ću, kao i do sad, govoriti i dati podršku predlogu ovog zakona, zato što mislim da je ovo potrebno da uradimo, baš zbog toga da damo mogućnost da se što pre obezbedi krov nad glavom za sve naše ljude koji su branili našu zemlju, koji su učestvovali svuda gde je bilo teško. Ti ljudi su zadužili sve nas i mi to sada moramo uraditi, obezbediti njima krov nad glavom, da oni za sebe, za svoju porodicu imaju sigurnost.

Velika stvar za sve nas ovde je što će se ovim zakonom dati mogućnost i proširiti i broj gradova i opština koji će dobiti mogućnost da se i kod njih grade stanovi za ljude koji su radili u policiji, u vojsci, za ljude koji su branili našu zemlju, za one ljude čiji su neki bližnji dali svoje živote ili ostali u nekoj teškoj situaciji zato što su možda ranjavani.

Mislim da je na ovaj način i sa usvajanjem ovog zakona daćemo još veći vetar u leđa brzini izgradnje. Meni je zadovoljstvo što će se graditi stanovi, početak gradnje stanova krenuće u Vranju, u Nišu. Ja sam govorio uvek da jugoistok Srbije jeste u teškoj situaciji, ali sada svi mi koji smo tu dajemo podršku razvoju jugoistoka Srbije, a samim radovima, izgradnjom i puteva, autoputeva, lokalnih puteva, državnih puteva jeste preduslov za razvoj tih područja, a na ovaj način, ovako građevinska operativa imaće veliku šansu i mogućnost da uposlimo naše ljude koji su vredni, koji su radni, ti naši građevinci, iz naših sredina. U Nišu će doći sigurno i moji Svrljižani, Belopalančani, ljudi iz Gadžinog Hana, ljudi iz Merošine, Doljevca. Ti svi ljudi će graditi i raditi na izgradnji tih stanova kroz ono što znaju.

Još nešto, što se tiče Vranja, tamo je isto veliki broj ljudi koji su veoma stručni, radni i vredni i koji će raditi na izgradnji stanova. Što se tiče mene kao čoveka koji se bavi poljoprivredom, siguran sam, i to svi znamo, da je građevinski posao veoma težak posao i svi oni građevinci koji su uključeni u tim radovima, moraju imati obavezu i da više jedu, jer troše mnogo kalorija. Zbog toga, gde su i izgradnji stanovi, tu je i potreba za kvalitetnom hranom. Ta kvalitetna hrana doći će sigurno iz našeg podneblja, iz naših opština, iz naših sela, jer kroz tu potrebu, mi ćemo imati mogućnost da plasiramo kvalitetne poljoprivredne proizvode za te naše ljude koji će raditi na izgradnji stanova. Ti kvalitetni poljoprivredni proizvodi biće možda, imaće sigurno i mesa, jagnjetine. To je svrljiško jagnje, svrljiški sir, pa i belmuž. To je nešto veoma kalorično i daće snagu našim građevincima da rade svoj posao.

Što se toga tiče, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije imamo kvalitetnu i zdravu životnu sredinu, imamo zdravu hranu i zbog toga ti naši poljoprivredni proizvođači koji će plasirati svoju robu za naše građevince da mogu da grade i da mogu da obezbede krov nad glavom za naše ljude koji su branili, koji će braniti uvek našu zemlju Srbiju. Građevinci će uraditi te stanove i u tim stanovima, stvarno, još jednom, meni je zadovoljstvo što će biti ljudi oni koji su stvarno zadužili sve nas, zadužili našu zemlju Srbiju, jer su uvek bili u prvom planu kada je teško i kada se branila zemlja.

Oni su bili sa nama, ti koji rade u tim bezbednosnim službama, i kada su bile poplave i kada su bili požari, i oni su stvarno to zaslužili. Zato još jednom, potreba svih nas jeste izgradnja stanova kroz građevinsku operativu, biće zaposlen veliki broj ljudi, a kroz tu operativu biće obezbeđen plasman za naše poljoprivredne proizvođače, koji će plasirati svoju kvalitetnu robu, a sve to ide u doprinos za bolji život svih naših ljudi koji žive i na selu, žive od sela, žive u tim sredinama i siguran sam da ćemo kada izgradimo te stanove ući u posao da se obezbede stanovi za naše medicinare, tako je najavio naš predsednik Vučić, i za naše medicinare, i za naše prosvetare, i za sve one ljude kojima je to potrebno da se radi.

Država Srbija je država koja uvek misli na one koji su za nju radili, ratovali, koji su hranili i zbog toga mislim da je potrebno da svi ovo podržimo, ovaj zakon, da što pre uđemo u posao, da završimo te stanove, da imaju ti ljudi krov nad glavom, a sa druge strane, da se uđe u postupak da se što pre proširi i mogućnost da obezbedimo stanove za sve one naše, kako sam malopre rekao, medicinare, medicinske radnike, da li su to doktori ili su to sestre, da li su ljudi koji služe, koji rade u medicini, za naše prosvetare i za puno tih naših ljudi kojima je to potrebno na ovaj način. Mi ćemo te ljude ostaviti ovde kod nas u Nišu, u Vranju, u Svrljigu, u Knjaževcu, u Babušnici, ostavićemo te ljude da tu žive, da ne odu van zemlje Srbije.

Još jednom, uvažena potpredsednice Vlade, ja vas stvarno podržavam zato što puno stvari koje se rade su potrebne da se urade kod nas na jugoistoku Srbije. Evo, ovih dana bili ste nekoliko dana u Beloj Palanci, gde su bili radovi na završetku autoputa prema Sofiji. Mislim da je dobro angažovanje svih naših državnih službenika, da budemo bliži tamo gde se radi, jer samo kada je čovek na licu mesta vidi se kako je i kako treba da bude.

Kako se kaže kod nas – tuđa ruka svrab ne češe. Zbog toga treba da budemo sa našom operativom, sa našim građevincima i da u svakom trenutku budemo sa njima, da delimo i ono što je dobro i ono što je loše.

S druge strane, ja bih se još jednom vama zahvalio i pozvao vas da budete sa nama i u Svrljigu sada kada se završava put i kada će biti jedna velika dobra organizacija, to je „Belmužijada“, koja će sada biti početkom avgusta meseca, zato što kroz plasman proizvoda imamo mogućnost da sretnemo i da vidimo kako se živi i kako je tamo dobro.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za ovaj zakon. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarka pravde, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sam sa liste Srpska napredna stranka, a zajedno za sa mojim kolegama poslanicima u Klubu poslanika PS-NSS-USS, mi svi zajedno zastupamo interes naših radnika, naših seljaka, a ja posebno stavljam akcenat kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke na jugoistok Srbije, na ljude koji žive na selu i od sela, na ljude koji žive u brdsko-planinskim područjima i ja ću, kao i do sad, svojim govorom, svojim nastupom podržati predlog ovog zakona.

Mislim da ćemo donošenjem ovog zakona imati mogućnost da one stvari koje su bile u prethodnom zakonu, koji je donet 2016. godine, a nisu se pokazale kao dobre, da mi to sada, na neki način, rešavamo za dobrobit naših ljudi koji su imali problema vezano za prethodni period, za javne izvršioce, gde smo svedoci da je bilo niz negativnih stvari.

Inače, malopre je moj kolega Marijan Rističević govorio o ljudima koji su korisnici poljoprivrednih penzija, govorio o ljudima poljoprivrednim proizvođačima koji su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede. Ja ću se tu isto nadovezati i reći da je 1986. godine po prvi put donet Zakon o poljoprivrednim penzijama, da je prethodna Vlada 2009. godine promenila zakon i po prvi put taj zakon kad je stupio na snagu obaveza poljoprivrednih osiguranika bio je jedan, odnosno obaveza poljoprivrednog osiguranika u jednom gazdinstvu, koji je imao gazdinstvo, posle toga svi članovi gazdinstva su dobili obavezu i nastavili da plaćaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede.

Od 2009. godine veći broj takvih ljudi, tih domaćina koji su uplaćivali socijalno i penziono preko poljoprivrede dobili su obavezu. Oni i sami nisu znali da su preuzeli odgovornost i da moraju plaćati zdravstveno i penziono osiguranje za poljoprivredu i do današnjeg dana svi ti naši poljoprivredni proizvođači imali su kamate na te dugove koje vodi Poreska uprava, kamate na kamate, zatezne kamate, tako da je dugovanje tih naših poljoprivrednih proizvođača dosta veliko, da ne kažem. Jedno gazdinstvo, recimo, iz mog sela, odakle sam ja, a to je selo Plužina, dužnik ima blizu milion dinara dugovanja za to penzijsko-invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, a to znači da celokupno njegovo imanje, njegova kuća toliko ne vrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo, završiću. Znači, ukoliko dođe do toga da dobiju tu javni izvršioci, mi ćemo izgubiti te dobre domaćine.

Gospođo ministar, ja bih hteo da vam se zahvalim u ime građana Svrljiga, jer vi ste kao ministar u Vladi Republike Srbije, preko vašeg Ministarstva, obezbedili sredstva za našu predškolsku ustanovu „Poletarac“, gde ćemo izgraditi aneks vrtića, gde ćemo obezbediti prostor za našu dečicu koja tamo žive i treba da rastu.

Još jednom hvala. Ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati predlog ovog zakona.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja koja se u jednom delu i ponavljaju, a konkretno jedno od tih pitanja jeste Direktoratu za radijacionu sigurnost i bezbednost. To je novoformirana služba pri Vladi Republike Srbije, koja radi konkretno proglašavanje problema gde su i radioaktivni gromobrani.

Svedoci smo da je sedamdesetih i osamdesetih godina to za nas koji smo stari, ovi mlađi ti ni ne znaju, prošli vek kada su postavljani ti radioaktivni gromobrani u velikom delu Srbije gde je bio veliki broj stambenih zgrada. Do današnjih dana ti radioaktivni gromobrani nisu dislocirani, pomereni, a ima potrebe zato što na teritoriji Niškog okruga ima desetak takvih radioaktivnih gromobrana, gde se njih 10, 12 nalaze na stambenim zgradama.

Načelnica okruga, Dragana Sotirovska je potencirala i zajedno sa službom je tražila od nadležnih da se uđe u postupak da se pomere ti radioaktivni gromobrani. Očekujem da će novoformirani Direktorat za radioaktivnu sigurnost i bezbednost iznaći mogućnost da se nađu sredstva da se pomere ti radioaktivni gromobrani koji se nalaze, osam ih je na stambenim zgradama u Nišu, ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu. Bilo bi dobro da se što pre to skloni, da ljudi nemaju problema baš zbog toga što u slučaju da ti radioaktivni gromobrani, da su se malo pomerili, da su se nakrivili, što se kaže po naški, u našem kraju, tog trenutka preti opasnost za građane, odnosno za ljude.

Moje pitanje je kada će to biti urađeno i da li će to biti urađeno što pre, baš zbog bezbednosti svih naših građana? S druge strane, tu se moraju postaviti novi radioaktivni gromobrani, odnosno novi gromobrani koji nisu radioaktivni, novi gromobrani kojim bi štitili sve te građane u tim zgradama u kojima žive. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje jeste konkretno, pošto smo svedoci da što se stiče autoputeva u Srbiji veoma radi, da je pušten put prema Grčkoj, da je sada naša potpredsednica Vlade, dr Zorana, se nalazi na teritoriji juga Srbije, odnosno nalazi se sa svojim kabinetom dole u Beloj Palanci, gde treba da se nastavi, gde treba da se uradi put prema Bugarskoj. Kada smo već tamo, kada su tamo i predstavnici tog ministarstva, siguran sam da će taj autoput biti završen što pre da bismo imali veću sigurnost, veću brzinu i da bi bilo više putnika koji dolaze i koji prolaze kroz našu zemlju Srbiju. S druge strane, bilo bi dobro da u toku tih dana kada je potpredsednica Vlade tamo, da se obiđu i te petlje na kojima će biti postavljene naplatne rampe.

S druge, strane, potenciram i više puta sam tražio da se što pre uđe u postupak završetka puta koji ide od Malčanske petlje, to je deo puta koji ide od istočne Srbije, gde je Negotin, Bor, Knjaževac, Svrljig, Zaječar i gde će veliki broj ljudi sada ići preko tog dela puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice koja je u veoma lošem stanju i da taj put uđe u postupak rekonstrukcije. Pošto se u Nišu veoma mnogo radi, radi se veliki broj ulica, bulevara i ja bih pozvao još jednom nadležne u gradu Nišu da se uđe u postupak zajedno uz pomoć naše Vlade i nadležnog ministarstva, da se uđe u postupak završetka ovog dela puta, od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice i da se taj deo puta i sve to osvetli, zato što je tu i zona industrije.

Još jedno bih rekao za sve one ljude koji žive u istočnoj Srbiji, da će sada u petak od 19. do 21. biti Sabor na Kadibogazu, gde će doći veliki broj ljudi, preko 20.000 ljudi će biti prisutno, gde sam ja i prošli put tražio, jer je 2014. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Bugarske. To je mesto blizu Minićeva, selo se zove Novo Korito sa naše strane i to je 51. Sabor koji počinje u petak i isto bih pitao nadležne da li će neko biti tamo prisutan, pošto svi znamo da je stavljen kamen temeljac 2014. godine, kada je ministar Antić ispred Vlade Republike Srbije bio i predstavnik Skupštine Bugarske, koji su postavili taj kamen temeljac? Da li će se ući u posao završetka tog graničnog prelaza, jer mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u jugoistočnoj Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem se.

Javljam se po amandmanu gospodina Rističevića, jer on sam je rekao sve one stvari koje su bitne što se tiče naših domaćina, naših poljoprivrednih proizvođača gde sam ja i u prethodnom periodu govorio i da našu zemlju Srbiju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić na način kako to rade dobri domaćini. Mi poljoprivredni proizvođači, ljudi koji živimo i na selu i od sela, svi znamo da bez proizvodnje nema ni opstanka, a gde je proizvodnja, tu mora biti i trgovina.

Što se tiče trgovine, govorili smo i ranije da je bio niz stvari koje su bile negativne, da veći profit ima onaj što otkupi od našeg proizvođača, od našeg seljaka nego sam seljak, ali s druge strane mi svi koji smo tu, koji znamo šta je poljoprivreda, koji znamo na koji način treba da se radi, želimo da poljoprivredni proizvođač putem trgovine ima najveći interes i da, normalno, on od svog rada može normalno da živi. Nosimo se onom rečenicom, kako je i sam rekao ranije Marijan Rističević, uvek se kaže – bolje proizvesti, nego uvesti. Toga se trebamo držati.

Još jednom, ja ću podržati amandman gospodina Rističevića, zato što mislim da je to ispravno, ali s druge strane, i Vlada je obrazložila predlog, sve je rekla kako treba da se uradi, ali mislim da je Rističević sada ovde u pravu.