Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.

Inače, ja ću odmah reći da kao narodni poslanik neću podržati predlog ovih zakona. O tome su već govorili ranije. O tome je govorio i moj kolega predstavnik Seljačke stranke Marijan Rističević. Istorijat naše zemlje, stvaranje naše zemlje i svega onog, dolazimo do istoga, a to je sprski opanak. Srpski opanak je stvarao, branio i hranio našu zemlju. To je isto i kod nas na jugoistoku Srbije i to je isto i kod vas, odnosno u našoj Srbiji, u Vojvodini.

Svuda je isto, ali neke stvari koje su urađene unazad nekoliko godina, vidi se razlika, vidi se boljitak u puno stvari. Konkretno, setimo se 2000. godine, kada se na ulici pravio veliki bunt, kada je bilo velikih problema, a posle toga je stvarana privatizacija, gde je uništeno i ono malo što je ostalo posle bombardovanje Srbije.

Prema tome, svi mi koji smo sada tu želimo da ovako u Skupštini govorimo o problemima, o predlozima kako probleme da rešimo. Mi želimo da ovde u Skupštini, za šta nam je narod dao podršku, sve one stvari koje su loše da pokušamo da uredimo na bolji način, ne na štetu ljudi koji žive u Vojvodini, ne na štetu ljudi koji žive ovde u Beogradu, a ne na štetu i za one ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

U mom kraju se kaže „tuđa ruka svrab ne češe“. To je ono o čemu ja želim da govorim i očekujem da ćemo mi u narednom periodu, zajedno sa našim ministrom poljoprivrede i sa svima vama ovde razgovarati i o problemima i rešavanju baš statusa naših sela, kako da spasimo naša sela, kako i na koji način da potpomognemo da se u selima bolje živi, kako i na koji način da potpomognemo da ljudi ostanu da žive i u Svrljigu, i u Gadžinom Hanu, i u Beloj Palanci i u Babušnici. Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije rade na tome, ali mi o tome moramo sada više pričati i na tome moramo staviti veći akcenat.

Mislim da je sever Srbije, da je Vojvodina malo više ispred nas na jugoistoku Srbije. Konkretno, recimo, problemi su kod nas i u Vojvodini slični, ali kod nas su problemi mnogo veći.

Kod nas je populacija starih ljudi mnogo veća. Mladi ljudi koji ostaju na selu…

(Predsednik: Vreme.)

Hvala još jednom. Ja neću glasati za predlog ovih zakona.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede. Konkretno, za određene smernice i stvari kojima se pomaže našim ljudima na terenu, našim ljudima koji žive u malim sredinama kao što je moja opština, brdsko-planinska područja.

Znači, konkretno pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi – da li će biti vrlo brzo donesena uredba o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkih programa u Republici Srbiji od 2020/002024 godine.

Te mere su i u prethodnom periodu bile od 2015/2019 godine. Donešena je na Vladi uredba. To je velika stvar i potreba za odgajivačke organizacije da u narednom periodu imaju planove i mogućnosti da preko svojih regionalnih tih odgajivačkih organizacija imaju mogućnost da svakom našem poljoprivrednom proizvođaču prenesu sve one potrebne stvari koje se dešavaju i kojim će Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poljoprivredu imati mogućnost da daje subvencije, da daje pomoć, a da to naši ljudi mogu biti pripremljeni, a to možemo samo znati kada te naše poljoprivredne stručne službe na terenu budu više prisutne.

Ovim pitanjem sam hteo da ukažem i da što pre bude odrađeno zato što je taj program za te odgajivačke organizacije 2020/2024 godine vrlo bitan da bi poljoprivredne stručne službe polako pripremale svoj način rada, da obilaze gazdinstva. Već svi znamo da u prethodnom periodu svako poljoprivredno gazdinstvo i poljoprivredne stručne službe rade na terenu i sa tim ljudima obavljaju razgovore, daju smernice kako ko treba da radi.

Evo, sada je obnavljanje poljoprivrednih gazdinstava. Do kraja marta je rok da naši poljoprivredni proizvođači završe. To naše poljoprivredne stručne službe rade, recimo, i u Nišu i u Leskovcu i u svim delovima naše Srbije. Poljoprivredna stručna služba jeste vrlo bitna za razvoj naše poljoprivrede, za razvoj svih naših poljoprivrednih proizvođača zato što mislim da direktno su ljudi na terenu. Ljudi koji su stručni treba da prenesu sve te informacije i to da bude na pravi način i da se spuste na nivo onakav naš čovek razume i u Svrljigu i u Gadžinom Hanu i u Beloj Palanci i svim tim opštinama na jugoistoku Srbije.

Znači, uredba sigurno će biti doneta. Rok je da u toku ove godine to bude donešeno, ali ja sam hteo čisto da pitam i da sugerišem da ta uredba bude što pre odrađena i da naši poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna stručna služba i odgajivačke organizacije mogu na terenu da se pripreme da rade.

Još nešto što je bitno za naše poljoprivredne proizvođače, o tome sam govorio, a tiče se ovih odgajivačkih stručnih službi, poljoprivrednih stručnih službi, za matičenje životinja za ona kvalitetna priplodna grla što se tiče malih sredina jugoistoka Srbija, tzv. marginalna područja. O tome smo govorili već sa našim poljoprivrede prošle nedelje i očekujemo da će se ti problemi rešavati za dobrobit naših poljoprivrednih proizvođača.

Meni je vrlo bitno i to i o tome sam govorio i ranije da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom, a žive na jugoistoku Srbije u brdsko planinskim područjima da imaju istu mogućnost da se i kod njih može umatičiti i da bude kvalitetno priplodno grlo kao što je na severu naše zemlje, da na isti način naš Institut za stočarstvo, koji je krovna organizacija ovde u Srbiji, da može da vrednuje i da da mogućnost da i kod nas i u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u Babušnici, tim svim opštinama jugoistočne Srbije, brdsko-planinskim područjima da mogu isto kao na severu Srbije mogu da se kod njih umatiče ta kvalitetna priplodna grla, da to bude brže nego što je to do sada.

Inače, za jedno kvalitetnu priplodnu kravu koja bi od sutra imala mogućnost da dobije sredstva, kod nas je potrebno najmanje pet godina da bude tele pa do krave što se kaže, da to bude sutra vrednovano kvalitetno priplodno grlo, dok na severu to ide malo brže, čak možda za tri godine.

Na taj način mi bismo imali mogućnost da naši poljoprivrednici mogu na jugoistoku Srbije da brže okreću sredstva, da dobiju više sredstava i na taj način da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva.

Još jednom, mislim da je potrebno da ove stvari usaglasimo, da damo veću podršku malim sredinama na jugoistoku Srbije a i ostalim delovima Srbije, da damo podršku stočarstvu, poljoprivredi, razvoju u malim područjima i normalno da stimulišemo rađanje u našim područjima, da se više izdvoji za naše žene na selu, da se više izdvoji za našu decu na selu.

Još jednom pitanja koja sam postavio jesu pitanja dobronamerna, korektna i mislim da je potrebno mi to da rešavamo da bismo spasili našu poljoprivredu i naše opštine koje su na jugoistoku Srbije, koje su brdsko planinska područja, a imaju šansu razvoja zato što je priroda dala sve, a mi tu prirodu moramo sačuvati. Hvala još jednom.

Po amandmanu.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Kolege poslanici, kada govorimo o ovom amandmanu o kojem je sada gospodin Rističević isto govorio, ja mislim, što se tiče kod nas, GMO, konkretno, ja sam kao predsednik opštine bio i potpisali smo da se to kod nas ne dešava, normalno, i to je veliki broj opština potpisalo. Imamo i Zakon o GMO.

Prema tome, o tome možemo da govorimo više puta. Najbitnija stvar je da ovog trenutka kod nas u Srbiji nema takvih stvari, da se ovim zakonom to ne dešava. S druge strane, mislim da je bitno što se ovde pominje i Stara planina i razvoj Stare planine i zadrugarstva. Godine 2011. toga nije bilo. Jeste, tada je građena Stara planina, građeni su hoteli, građen je hotel „Resort“ na Staroj planini. Stara planina je sada biser za razvoj turizma, biser u turizmu. Mislim da je velika šansa za sve nas koji tamo živimo kroz program razvoja zadrugarstva, poljoprivrede, koje sada radi ova Vlada, ovo ministarstvo i rade ovi ljudi koji su sada tu, imamo šansu za razvoj te Stare planine, razvoj Svrljiga, malih opština koje su na tom delu, Bela Palanka, Knjaževac, Pirot, Svrljig. To su sve pravci razvoja nas na jugoistoku Srbije. Zdrava hrana, priroda nam je stvarno dala sve i na tome moramo raditi.

Imamo zakon koji je zabranio kod nas GMO, što je ispravno i mi to svi podržavamo. Normalno je da u ovom predlogu zakona ne postoji mogućnost da se to menja, već o tome da se priča. Znači, zdrava hrana na Staroj planini, u Svrljigu, u tim malim opštinama jeste razvoj i šansa. Na tome ćemo raditi. Ja kao narodni poslanik, predsednik USS, podržaću sve ove zakone, jer mislim da su ovi zakoni pozitivni, dobri za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdrave sredine, zaštite životne sredine. Moji ljudi i u našim opštinama, kao što je grad Pirot, i svi mi koji u tom delu živimo, za nas je velika šansa zdrava sredina, zdrava hrana.

Normalno, Stara planina gde je seoski turizam, lovni turizam, gde na jednom mestu ima ono sve što je potrebno građanima i Beograda i Novog Sada, a i cele Evrope da dođu do Niša, pa preko Svrljiga dole do Stare planine i da vide lepote kako je tamo lepo i kako se tamo može još bolje živeti nego što je do sad.

Ovim zakonima povećanja subvencija, razvojem poljoprivrede i zdrave sredine, što se tiče svih nas, to je šansa razvoja i naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Mislim da je ispravno da govorimo o svim pozitivnim stvarima, a GMO, to nije dobro, to se sada ne dešava i neće ni biti u narednom periodu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih o amandmanu.

Kao što smo govorili i ranije, mi ovde kod nas u Srbiji stvarno imamo veliki broj instituta koji prave kvalitetnu semensku robu i sve ono što je potrebno našim stočarima, poljoprivrednim proizvođačima koji žive na teritoriji cele Srbije. Imali smo i imamo institute kao što je NS seme, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Zemun polje, imamo u Kruševcu institute. Znači, stvarno imamo veliki broj tih instituta koji imaju veliki broj veoma stručnih ljudi, kao što je prof. dr Miroslav Malešević, kao što je Srboljub Denčić i ostali, koji su stvorili veliki broj sorti pšenica, kukuruza i svega onog što se seje i što se sadi, ovde kod nas u Srbiji, i sada van granica Srbije, u blizu 70-80 zemalja gde se pokazalo, to je stvarno kvalitetno i vredno.

Mi pamtimo onaj period kada Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kada ga vodi profesor Malešević, kada su pre njega i posle njega bili određeni direktori, taj institut je stvarno bio primer kako treba da se radi.

Ali, u međuvremenu, otvorili su određene stvari, uveli neke druge sorte, druge strane firme koje su polako ali sigurno ulazili u naše tržište, a tu im je neko davao podršku da oni tu dođu i da, u krajnjem slučaju, imamo veliki broj tih asortime-nata koji su mnogo lošiji nego što ih radi naš domaći institut, ali, jednostavno, nego je to radio namerno, da uništi ono naše domaće, kao što je bilo i sa našom privredom. Tako je i sa poljoprivredom.

Još jednom, mislim da stvarno trebamo dati podršku našim institutima i firmama koje rade proizvodnju za ono naše domaće. S druge strane, u ovom našem zakonu sada imamo i tu mogućnost da se zaštiti ta naša proizvodnja, ti naši instituti koji proizvode stvarno kvalitetnu i dobru semensku robu, kvalitetan materijal, koji treba da dođe do svakog onog stočara.

Mi moramo staviti akcenat, još jednom govorim, na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, za zdrave sredine, u kojima ima šanse i budućnost za stočarstvo, za razvoj turizma, za pčelarstvo, za sve one stvari koje nam je priroda dala i koje treba da iskoristimo.

Nama treba da bude primer, kao što kaže gospodin Marijan, Holandija, Španija, Portugalija, sve te zemlje. Ali, nama je lakše da pogledamo kako se radi u Sloveniji, na koji način, imamo mogućnosti i da neke stvari prepišemo od njih, da bude i kod nas. To radimo kroz program zadrugarstva, kroz program pomoći našim ženama koje žive na selu, za one mlade ljude i, normalno, za lokalne samouprave koje vode određeni funkcioneri, iz bilo koje stranke. Oni moraju da znaju i da shvate da se mora dati šansa razvoju poljoprivrede i iz svog budžeta moraju imati najmanje 5% budžeta za razvoj sela i poljoprivrede.

S druge strane, imamo gradove i opštine u kojima se to ne vidi i ne prepoznaje. Jednostavno, poljoprivreda nekome možda služi sutra za neke druge stvari.

Ovo što govorim, govorim kao čovek koji živi u Svrljigu, imam svoje selo, gde živi moj otac, moja majka. Radimo poljoprivredu. To je mala poljoprivreda, nekoliko krava, 15-ak ovaca, ali, verujte mi, ljudi, i to je poljoprivreda.

Mi želimo te ljude koji imaju malu proizvodnju polako ali sigurno, zajedno sa podrškom našeg Ministarstva poljoprivrede, da ti ljudi nastave da rade, da se poveća broj grla stoke, broj hektara koji se obrađuju i normalno, mi na te ljude stavljamo akcenat. Ministarstvo poljoprivrede to radi. Na tome moramo još više da radimo, ali i lokalne samouprave moraju da imaju svoju odgovornost, jer lokalne samouprave zajedno iz svog delokruga rada moraju biti aktivnije, da pomažu, da čuju glas tog poljoprivrednika i da preko tih lokalnih samouprava, preko gradova, dođemo i do Ministarstva, zajedno sa ministrom poljoprivrede, sa saradnicima, radimo i na promociji zdrave hrane, na onome šta treba da ulažemo. Treba da ulažemo u naše domaće, u naše institute i njih moramo čuvati. Jer, siguran sam, domaće je mnogo bolje nego ono strano što nam dolazi.

Još jednom, gospodine ministre, vi ste stigli, podržavam ove zakone. Mislim da je potrebno još više da ulažemo u male sredine i da damo veću podršku toj zdravoj hrani kroz organsku proizvodnju, jer nam je priroda dala sve i mi ti moramo sačuvati.

Zahvaljujem se.

Pridružio bih se mom kolegi Rističeviću baš u onoj stvari koju je on rekao. Tačno je, prethodni period od 2000. godine pa na ovamo mi smo veliki broj firmi koje su proizvodile te hemikalije koje su bile naše domaće, bile su kvalitetnije, te firme sada više ne funkcionišu, ne rade i dešava se šta se dešava.

Sada uvozimo neke stvari za koje ne znamo šta su i držimo se onog „bolje uvesti, nego proizvesti“, kao što kaže gospodin Marijan, što za nas koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u selu i živimo od sela, jeste bitno da priroda što nam je dala mi to moramo sačuvati.

Inače, veliki broj opština koje su kao moja opština imaju mogućnost, što se tiče zdrave proizvodnje, možemo koristiti puno od tih lekovitih bilja sa naše teritorije i za učešće umesto tih hemikalija, umesto tih pesticida i to postoji, i to je mogućnost.

Imamo i primere dobre prakse, recimo, malo pre je rekao ministar Nedimović, imali smo blizu 16.000. hektara koji se obrađuju na organski način. Kod nas, iz opštine iz koje dolazim, imamo proizvođače koji imaju sertifikate, koji proizvode, proizvodili su pšenicu organsku, sada organsku jabuku rade i to rade unazad nekoliko godina. Proizvode organsko sirće, proizvodiće sada još nekih takvih proizvoda koji su veoma kvalitetni. Mi na to moramo staviti veću pažnju, kao što kaže ministar i moramo prilagoditi još tih podzakonskih akata, a normalno i zakon koji moramo usaglasiti da bude dobar za te naše proizvođače.

Inače, opština iz koje ja dolazim ima sertifikat „Zelena opština“, koji je dobila kroz projekat „Eksčejndž 3“, što znači da imamo puno takvih opština u kojima možemo raditi organsku proizvodnju. Ali, s druge strane, ljudi da bi radili moraju da pripreme hranu, hrana ta mora da bude kvalitetna. Veliki je broj naših ljudi koji su ostali u našim opštinama, to su mahom stari ljudi koji su navikli da rade, kao što su radili možda 20,30 godina.

Svedoci smo, sada traže nekog kada hoćemo da radimo neku organsku proizvodnju, da mi sad tu moramo da kopamo, pa posle toga da zgrtamo i normalno to je zdrava proizvodnja i tu nema nekakvih hemikalija koje će smetati. Tu sada nema dovoljan broj mladih ljudi kojih je bilo ranije kada je to rađeno. Prema tome, okrenimo se mi našoj tradiciji, ali moramo poštovati i nešto što je novo, a to su novi pravci u razvoju poljoprivrede.

Još jednom, ministre, ja vas podržavam za puno stvari, jer mislim da je to ispravno.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre poljoprivrede, uvaženi ministre, gospodine Ružiću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš. Inače sam izabran u Skupštini Srbije ispred USS, ali sa liste SNS.

Ja sam i ranije uvek govorio o problemima, o razvoju, o šansama razvoja poljoprivrede i jedan ministar, odnosno vi gospodine Nedimoviću i gospodine Ružiću, i jedan i drugi ministar vodite ministarstva koja su bitna za razvoj poljoprivrede, za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj svih područja na teritoriji naše zemlje Srbije.

Ovaj set zakona koji je danas ovde na zasedanju, mislim da veći broj ovih zakona se tiče poljoprivrede, imaćemo mogućnost posle donošenja ovih zakona da imamo puno stvari koje ćemo promeniti. Inače, setimo se prošle godine, januara meseca kada je omogućeno, kada su donošeni pravilnici da ima za male proizvođače koji se bave mlekarstvom, proizvodnjom mesa, za mala gazdinstva, sada ćemo kroz program i kroz donošenje ovih zakona imati mogućnost da rešimo i za one male proizvođače koji žele da se bave … proizvodnjom, da mogu da učestvuju, da prave pekmez, slatka i sve te stvari.

Inače, i prethodnih godina i sada imali smo dosta problema u razvoju u poljoprivredi. Konkretno, govorio sam više puta na zasedanjima i sa vama lično sam govorio o nekim stvarima koje moramo promeniti. Meni je zadovoljstvo sada da čujem da ćemo u toku narednih mesec dana imati mogućnost da isplatimo sve one zaostale subvencije za one naše ljude koji su konkurisali 2018. godine. To je velika i dobra stvar i tako treba da bude. Imamo neke zaostatke 2018. godine, ali to moramo rešiti.

Što se tiče ovih zakona koje sada donosimo. Sada smo pominjali i mogućnost da se stavi malo vetar u leđa za ove naše institute. Institute NS seme koje proizvodi stvarno kvalitetna semena, koja koriste svi naši poljoprivredni proizvođači, jer ako to koriste u 70 zemalja u okolini, zašto to i mi ne možemo maksimalno promovisati, davati podršku u Novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo i Zemun Polje, jer je to sve ono naše domaće. To je ono što treba da poštujemo, da cenimo, da uvažavamo.

Inače, poljoprivredna proizvodnja i ono što mi sada radimo na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, moramo staviti i dalje akcenat na ona mala gazdinstva, na one male proizvođače. I ranije smo govorili o onim pravilnicima koji su doneti vezano za marginalna područja.

Sada ću tu malo da se osvrnem zato što je to ono o čemu smo govorili i vi i ja i gospodine ministre ranije, određivanje tih marginalnih područja. Moramo iznaći neki drugačiji način kako to moramo uraditi. Nije normalno, nije u redu da gazdinstvo koje živi, recimo odakle sam ja, to je selo Plužina, nema pravo kao marginalno područje, a selo do mene ,koje za mali procenat možda višlje, ono koristi ta sredstva za marginalna područja.

Mislim da je potrebno te pravilnike zajedno da nađemo način da ih promenimo i da sutra opštine, evo ja dolazim iz Svrljiga, kao što sam malopre rekao to jeste najlepša opština u Srbiji, ali problemi kod nas su takvi, ne samo kod nas nego i u Knjaževcu i u Sokobanji i u Beloj Palanci i u Gadžinom Hanu i u svim opštinama na jugoistoku Srbije, problemi su slični što se tiče poljoprivrede. Imamo šanse za razvoj poljoprivrede, ratarstvo. Tu možda nije pravo mesto da se radi, ali je ratarstvo kroz ove pomoći koje dajemo za naše ljude koji žele da obezbede naftu, sada se dobijaju veće subvencije, ali sa druge strane, mislim da kroz program stočarstva tu moramo malo veći akcenat staviti za one male proizvođače.

Još nešto, što se tiče ovih drugih stvari, za vaše ministarstvo, za vreme kada vi radite daje se velika podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima, daje se podrška našim ženama koje žive na selu.

Kako je gospodin Matić malopre rekao, Koceljeva jeste mesto gde stvarno ima lepi Sajam zimnice. Mi u Svrljigu isto imamo Sajam zimnice 15. oktobra u znak podrške našim ženama koje žive na selu.

Još jednom, mislim da poljoprivreda jeste šansa razvoja naše Srbije, šansa razvoja malih sredina, šansa razvoja jugoistoka Srbije je šansa razvoja svih nas. Ja sam i juče, a i danas došao u opanak ovde u Skupštinu sa željom. Jesam obuo opanak, obukao sam odelo, ali jedna stvar za sve nas koja je bitna, mi moramo da znamo, ja se toga ne stidim, kada prođem sada ulicama Beograda, prošao sam i juče i danas, neko se malo nasmeje kada me vidi u odelu, a obuo sam opanak. Mislim da se mi ne smemo stideti našeg opanka jer je opanak stvorio našu zemlju Srbiju, opanak je branio našu zemlju Srbiju, opanak hrani našu zemlju Srbiju i zbog toga naš srpski opanak mora biti ovde u Skupštini i da taj opanak sutra svi mi poštujemo, cenimo i uvažavamo.

Vaše ministarstvo, gospodine ministre Nedimoviću, daje podršku našoj poljoprivredi. Mislim da moramo neke stvari usaglasiti sa problemima naših poljoprivrednih proizvođača koji žive u malim sredinama, kroz razvoj poljoprivrede, kroz razvoj turizma.

Sada imamo set zakona, Zakon o turizmu, Zakon o hotelijerstvu gde se daje mogućnost za ruralni turizam. Mogu da pozovem kolege poslanike da dođu na jugoistok Srbije, da dođu do Niša, da obiđu lepote grada Niša, Sokobanje, da obiđu Nišku banju. To je stvarno prelepo mesto koje ima mogućnost da se još više i ozbiljnije bavi turizmom, da se obiđe i ostalo, da dođu u Svrljig, na belmužijadu, da odu i do Leskovca na roštiljijadu. To su sve manifestacije gde mi promovišemo i naše kvalitetne proizvode, pokazujemo i ljudi te proizvode kada probaju uvek dolaze kod nas.

Svrljig je poznat po lekovitom bilju, po svrljiškom jagnjetu, po svim tim lepotama kojih ima kod nas. Priroda je stvarno zdrava i opština Svrljig, kao i ostale opštine na jugoistoku Srbije, imaju šansu razvoja kroz razvoj i poljoprivrede i razvoj turizma, a sve to moramo propratiti sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Mislim da je velika šansa, još jednom kažem, i turizam. Ko želi da dođe do Niša preko Svrljiga, da odemo do Stare planine. Lepota naše Stare planine, hotel „Rizort“, gospodin Karadžić kao direktor, stvarno je potencijal koji je do sada neiskorišćen. Još jednom, kolege poslanici, dajmo podršku ovoj priči o kojoj ja sada govorim, da zajedno sa ministrom poljoprivrede sa nadležnim ministarstvima…

Zahvaljujem se.

Slažemo se oko svega, s tim što bih ja nešto dodao vezano za sistem odlučivanja koje će biti marginalno, koje će biti drugačije područje.

Konkretno, imamo veliki broj opština, da ne ponavljam ponovo, gde je i moja opština, gde je veliki problem nataliteta, gde se u nekom selu rodi jedno dete, posle 15 godina drugo dete, a imaju mogućnosti ljudi tamo da se bave poljoprivredom. Mislim da bi bilo potrebno da kriterijumi budu i takvi – broj rođene dece, koliko je starih, mogućnost i broj uposlenih.

Evo, recimo, po nekim informacijama koje su jutros bile, ali to je tačno sigurno, Svrljig je zadnja opština koja ima najmanji prosek zarade u Srbiji. Znači, mi takvim opštinama moramo dati mogućnost da kao marginalne imaju veću podršku. Tu ne mislim samo na opštinu iz koje ja dolazim, to važi i za ostale opštine na istoku, jugoistoku i u celoj Srbiji, koliko je rođeno dece, koliko uposlenosti i na koji način mi tim ljudima možemo pomoći. Zdrava sredina, turizam, poljoprivreda, to su sve šanse razvoja takvih područja, ali moramo staviti veći akcenat za te ljude, za ljude koji u tom područjima žive, za žene i za decu na selu koja tamo žive. To je vrlo bitno i zato tako treba da klasifikujemo marginalno područje, područje koje ima budućnosti, ali se treba više ulagati u njega. To treba da bude celo područje, ne da bude sad po GIS-u, da li je to nadmorska visina, nego i koliko je rođene dece, koliko ljudi tamo živi i koji su kapaciteti, da li je stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, lekovito bilje, seoski turizam ili sve ostalo.

Još jednom uvaženi ministre, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za sve ove zakone, jer mislim, zakoni su potrebni sada da idemo brže i jače u narednom periodu da bude bolje poljoprivredi. Da rešimo probleme, da isplatimo dugovanja i normalno veća izdvajanja za brdsko planinsko područje, za naše selo i za našu poljoprivredu.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre Šarčeviću, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, poslanik sam Ujedinjene seljačke stranke, izabran sa liste Srpske napredne stranke.

Inače, ja ovako počinjem od 2014. godine, od kad sam poslanik, jer želim da se čuje odakle dolazim, jer želim da se čuje kojoj stranci pripadam i ja ovde u Skupštini uvek govorim o problemima naših ljudi koji žive na teritoriji malih opština na jugoistoku Srbije, o problemima koje treba da rešavamo.

Doneli smo veći broj zakona kojim želimo da pospešimo razvoj jugoistočne Srbije, razvoj malih opština, malih sredina, kroz program i donošenje ovih zakona, sada kroz dopunu zakona, gde dajemo još godinu dana rok da se preregistruju oružja za sve naše ljude koji su zaljubljenici u lov, za one koji imaju trofejna oružja. To je dobro, zato što zbog nedovoljnog broja kadrova ljudi koji rade u policijskim stanicama, ne možemo završiti taj deo posla i to je stvarno preko i vrlo brzo trebamo uraditi u toku od narednih godinu dana.

Još nešto što je vrlo bitno za mene, vezano za ove zakone o školstvu, o osnovnom obrazovanju, za mene je vrlo bitno zato što stavljamo akcenat na ono što je potrebno. Gospodine ministre, sa vama uvek razgovaramo i uvek rešavamo probleme malih sredina, malih opština, malih škola koje imaju nedovoljan broj đaka. Evo, sada će biti završena i mreža škola, mreža odeljenja, gde iz brdsko-planinskih područja imamo veći broj takvih odeljenja koja će, trebalo bi da ostanu tamo da rade, da deca tamo uče, da tamo nastavljaju da rade, jer mislim da ćemo samo tako imati mogućnost da obezbedimo razvoj tih malih sredina… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao i do sada, ja ću postaviti pitanja koja se tiču problema naših građana, sa akcentom na jugoistok Srbije, na brdsko-planinska područja, na naša sela. Konkretno pitanje Ministarstvu energetike, pošto lokalne samouprave na zahtev građana u svojim sredinama imaju potrebu da izgrade javnu rasvetu, da izgrade novu mrežu, nisko naponsku, i da bi to uradili, oni imaju potrebe i traže tehničku saglasnost od nadležnih institucije, gde je tu i elektrodistribucija. Kada oni podnesu zahtev, lokalne samouprave su tada uslovljene od elektrodistribucije da moraju tu elektromrežu, odnosno tu mrežu da daju u vlasništvo elektrodistribucije i na taj način, ukoliko to ne urade, oni ne mogu uraditi za građane tu elektromrežu, odnosno izgraditi javnu rasvetu. Ukoliko prihvate takav zahtev, tada lokalne samouprave krše Zakon o budžetskom sistemu, krše Zakon o javnoj svojini i imaće problema svi, odnosno oni koji rukovode lokalnom samoupravom.

Pitam nadležno ministarstvo, pošto se elektrodistribucija vodi, da je Zakonom o energetici to tako definisano, i moje pitanje je da se iznađe mogućnost da nema odgovornost ni rukovodstvo opštine, ukoliko po zahtevu građana želi da uradi nisko naponsku mrežu ili javnu rasvetu u nekim područjima gde to do sada nije bilo i da obezbede bolje uslove života za sve te građane, a normalno da niko nema odgovornost i da se ispoštuje elektrodistribucija, zato što oni to i rade. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje isto Ministarstvu energetike. Konkretno, problem jugoistoka Srbije jeste da je loša elektromreža, loša instalacija, dotrajale bandere, što znači da je to rađeno 80-ih, 90-ih godina prošlog veka, da je napon slab, da je u nekim područjima na jugoistoku Srbije i 110, 120 volti.

Mislim da je tu potrebno što pre uraditi rekonstrukciju elektromreže, instalacija, jer je potrebno da svi građani, svi mi koji živimo na jugoistoku Srbije, živimo u seoskim područjima, da imamo iste mogućnosti, istu jačinu struje, jer isto i mi plaćamo tu struju, na isti način kao i oni koji imaju dobar napon, odnosno odličan napon i na taj način ti ljudi sutra mogu da obezbede sebi uslove da mogu da rade neki privatni posao. Imamo neka seoska područja u većem delu istočne Srbije, gde, recimo, imamo i opštinu Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Boljevac, Gadžin Han i još takvih opština, gde su sela stara, gde je niskonaponska mreža urađena osamdesetih godina, da tu nije rađeno ništa i da je stanje, što se kaže, alarmantno.

Moje pitanje je - kada će se ući u postupak da se uradi kompletna rekonstrukcija elektroinstalacija elektromreže na jugoistoku Srbije u našim područjima koja sam sada naveo i da svi naši građani koji tamo žive imaju istu mogućnost da sutra, kada neki čovek želi da se bavi nekom poljoprivrednom proizvodnjom i žele da uključi, recimo mlin čekićar, da on to može da uradi, jer toliko je slab napon da to nije moguće?

Isto veliki problem su i bandere koje su dotrajale, koje su stare i voleo bih da mi to što pre uradimo i da to što pre završimo, da ljudi na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da tamo nastave da žive i čak da se neko doseljava zato što je priroda dala sve, ima mogućnosti da se bavi poljoprivredom, zdrava sredina i sada na ovaj način da pojačamo i da obezbedimo bolje uslove, a normalno tu se mora postaviti internet, komunikacija zato što svi želimo da idemo, što se kaže, u bolju budućnost.

Još nešto, moram da kažem nešto pohvalno za ljude koji rade u Elektrodistribuciji, ljude koji rade na ovim poslovima, to su teški poslovi, da 2014. godine, kada je bila velika zima, kada je bio veliki sneg, kada su bili ledolomi, tada je ispao veliki problem, došlo je do ispadanja i visokonaponske mreže i niskonaponske mreže, gde je uz podršku naše Vojske, uz podršku svih, uz podršku svih ljudi koji rade u Elektrodistribuciji i Zaječar i Niš i okolnih, da su oni nadljudskim naporima uspeli da sve stave u funkciju i da na taj način obezbede uslove za …

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, ja sam podneo četvrti amandman kojim uvek želim doprinos i akcenat na razvoj nerazvijenih područja, brdsko-planinska područja, na jugoistok Srbije, na seoska područja i mogu da kažem da upošljavanje ljudi i upisa u centralni registar vidi se sve to ide kako treba.

Mogu da kažem nešto vrlo bitno, kao domaćin i kao čovek. Mi smo do 2012. godine imali kuću, našu zemlju Srbiju, koja je imala problema, gde je temelj bio opterećen, gde je počeo da se urušava, ali, dolaskom nove Vlade, dolaskom predsednika Vučića i svih nas ovde, počeo je temelj da se gradi novi. Sada je izgrađen novi temelj, naše kuće, naše zemlje Srbije.

Temelj je sada jak i ja sada očekujem da mi svi zajedno u budžetu za 2019. godinu nastavimo da gradimo, da radimo i da normalno naša kuća Srbija bude jaka, snažna i moćna, da stavimo akcenat da se gradi jugoistok Srbije, da stavimo akcenat da gradimo u našim selima, da damo podršku našim ženama koje žive na selu, našim mladim ljudima koji žive na selu, da damo podršku jugoistoku Srbije i normalno, pomoći našim mladim ljudima da se upošljavaju.

Program Vlade, Ministarstvo finansija, daju veliku šansu kroz budžet za 2019. godinu da se dobiju veće subvencije za jugoistočnu Srbiju, za brdsko-planinska područja, za devastirana područja.

Izgradnjom železnice, izgradnjom puteva, rešavanjem svih problema u infrastrukturi, to je šansa i mogućnost da se bolje i brže razvija jugoistočna Srbija.

Uvažene kolege poslanici, ja vas pozivam da podržite moj amandman, da podržite politiku razvoja jugoistoka Srbije i da mi svi zajedno damo još veću i snažniju šansu, mogućnost i podršku predsedniku Srbije da razvijamo jugoistok Srbije i našu celu Srbiju. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre finansija dr Mali, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman na član 2. u kojem uvek napominjem i govorim o razvoju nedovoljno razvijenih područja, o područjima iz kojeg ja dolazim Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije su područja koja su do 2000. godine imali veći broj fabrika, ali posle 2000. godine te fabrike su gašene, ljudi ostali bez posla i bili na ulicama. Sada polako, ali sigurno, ljudi dobiju svoja radna mesta, imaju svoje, što se kaže, socijalno i zdravstveno osiguranje, obavezno, odrađeno, i vidi se pomak ka boljem životu za sve te ljude.

U budžetu za ovu 2019. godinu stvarno se vidi velika šansa i do sad je u tim područjima urađeno dosta, urađeno je puno, upošljen je veliki broj ljudi. Po prvi put u budžetu 2018. i 2019. godine daje se mladim bračnim parovima, nezaposlenim porodiljama finansijska pomoć, i to će biti veliki podstrek za razvoj takvih područja.

Uvek sam govorio da se pomaže poljoprivreda, žene na selu. Sada to i u ovom budžetu i u ovom sledećem budžetu već ima i izdvajaju se dosta velika sredstva za te namene, jer bez ulaganja u naše žene koje žive na selu, da imaju finansijsku mogućnost za stvaranje bračne zajednice, za mlade ljude na selu koji imaju mogućnost da kroz razvoj poljoprivrede mogu tamo da žive. To je podstrek da tamo ljudi nastave da žive.

Budžet za 2019. godinu je budžet razvojni, socijalni i stvarno budžet kojem trebamo dati podršku. Ja ću kao poslanik USS, ali izabran sa liste SNS dati podršku budžetu i svim zakonima koji se nalaze na dnevnom redu, jer mislim da je ovo neophodno i 2019. godina biće preokret za razvoj jugoistoka Srbije i za razvoj celokupne Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, podneo sam amandman na član 3. kojim želim da stavim akcenat na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, na područja sa otežanim uslovima života, gde i sada, kao i ranije, Vlada Republike Srbije i njen predsednik, gospođa Ana Brnabić i predsednik Vučić, svi zajedno radimo i u tim područjima se bolje živi.

Vidimo sad u budžetu za 2019. godinu da ima mnogo veća izdvajanja za seoska područja, za one žene koje žive na selu, po prvi put je sada mogućnost da dobiju finansijsku pomoć kada rađaju na selu.

Još jedna stvar za sve nas koji tamo živimo. Vrlo je bitno da se radi na svim onim stvarima, kao što je infrastruktura. Konačno ćemo sada u toku naredne 2019. godine raditi i rekonstrukciju železničke pruge koja ide od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Prahova, odnosno prema Boru. Ta pruga je za sve nas vrlo bitna, jer na toj pruzi ima građevine, ima mostova koje je radio naučnik, čovek koji je veoma prepoznatljiv, Milutin Milanković.

Pozivam kolege poslanike da dođu da obiđu opštinu Svrljig, da dođu da obiđu lepote našeg kraja, da odemo svi do Stare planine, do bisera na Staroj planini, da vidimo kako je lepo urađen put. I sve je to odrađeno u prethodnom periodu, a nastaviće da se radi sada, rekao sam, železnička pruga.

Ulaganje u infrastrukturu, za sve nas to je vrlo bitno. Siguran sam da će Vlada nastaviti u 2019. godini da radi, da se da više sredstava za jugoistok Srbije, za izgradnju na jugoistoku Srbije, završetka Koridora i svega onog za sve nas koji ostajemo tamo da živimo.

Poljoprivreda i selo, to je naša šansa. Razvoj jugoistoka Srbije je naša šansa.

Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za moje amandmane. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre finansija gospodine Mali, kolege poslanici, ja sam podneo amandman na član 1. vezano za Predlog zakona o centralnom registru socijalnog osiguranja, jer mislim da je to potrebno da stavimo akcenat na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, a prethodna Vlada i sadašnja Vlada daje podršku nerazvijenim područjima iz kakvog ja dolazim, a to je opština Svrljig, koja se nalazi pored grada Niša. To su područja u koja se ulaže, gde je sada i veći broj ljudi koji su uposleni, a setimo se perioda do 2000. godine opština iz koje ja dolazim, to je bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji, a u vremenu tom 2000. godine ugašen je veliki broj radnih mesta, firme koje su bile uspešne i na taj način ti ljudi su izgubili pravo na rad.

Unazad nekoliko godina stavlja se veliki akcenat na razvoj takvih opština, takvih sredina, kroz program infrastrukture, uvođenje novih programa za stimulaciju zapošljavanja, unošenjem novih programa za razvoj poljoprivrede sa akcentom na mlade poljoprivredne proizvođače, na žene na selu i to daje rezultate.

Uvaženi ministre Mali, ja vas pozivam da svojim mogućnostima obezbedite još sredstava u budžetu za 2019. godinu, da damo podršku malim opštinama, da damo podršku našim selima, da damo podršku jugoistoku Srbije i normalno razvoju grada Niša, jer grad Niš je motor pokretača razvoja jugoistoka Srbije.

Siguran sam da će Vlada na čelu sa našom Anom, da naš predsednik Srbije i svi mi zajedno, imati mogućnost da obezbedimo bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, žive na jugoistoku Srbije i na taj način, siguran sam, razvoj našeg jugoistoka Srbije imaće siguran razvoj i naše Republike Srbije.

Pozivam sve kolege poslanike da daju podršku mojim amandmanima, jer ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, podržavam i Vladu Republike Srbije i našeg predsednika gospodina Vučića, jer, siguran sam, to je jedini način da damo veću slobodu većem razvoju svih nas koji živimo tamo. Hvala još jednom.