Zahvaljujem se predsedavajući.

Kolege poslanici, ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču konkretno problema ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, konkretno ljudi koji su na teritoriji Niškog okruga. Mogu da kažem nekoliko lepih i pohvalnih stvari vezano za rekonstrukciju železničke pruge koja je krenula sa radom, gde se stvarno u najvećem pripremaju radovi, radi se kompletna rekonstrukcija pruge od Niša, preko Svrljiga, Književca, prema Zaječaru, dole prema Prahovu, što je velika stvar za nas koji živimo u tom delu Srbije, što je stvarno veliki znak posle, možda 70 godina da se radi ovako radi neka rekonstrukcija pruge.

Na ovaj način mi imamo veliku stvarno šansu da obezbedimo sigurni plasman proizvoda, robe, usluga, svega onoga što ide od luke Prahovo, Bora, Borskog rudnika, prema nama, odnosno, prema Nišu i prema dalje. Što se kaže, to je za nas vrlo bitno.

Još nešto je za nas vrlo bitno, a to je završetak Koridora 10, gde se u jednom delu, baš ovamo prema Sofiji, taj deo puta se završava, što znači da ćemo vrlo brzo doći do onoga, što sam ja govorio ranije, da će biti postavljene naplatne rampe, takozvani – zatvoreni sistem naplatnih rampi i gde će se u periodu koji dolazi, za sve one naše ljude koje dolaze iz Zaječara, Knjaževca, Svrljiga, prema Nišu da ako bi išli preko auto-puta da se plati taj prelaz, odnosno da se plati naplatna rampa.

Ja sam o tome govorio i ranije i govorio sam i tražio sam i očekujem da ćemo sada vrlo brzo i krenuti i sa rekonstrukcijom puta, zato što je to neophodno kada budemo postavljali tu naplatnu rampu, u delu Malčanske petlje, biće potrebno da se uradi rekonstrukcija puta, nastavka od Malčanske petlje do ulaza u Niš, to je takozvana Knjaževačka ulica koja je u lošem stanju, koja je do 2010. godine bila u vlasništvu države Srbije, ali su tada neki stručnjaci iz 2010. godine to prebacili da bude ingerencija grada Niša.

Trebali bi to da uradimo, da taj put rekonstreušemo. Ja sam u razgovoru sa direktorom Drobnjakom i sa našom potpresednicom Vlade, gospođom Zoranom Mihajlović, razgovarao i očekujem da će vrlo brzo ući u program rekonstrukcije tog dela puta zato što je taj put veoma bitan, biće to veoma bitna saobraćajnica po kojoj će funkcionisati saobraćaj zato što veliki broj nas koji putujemo ovim delom magistralnog puta od Niša prema istočnoj Srbiji, sada idemo preko auto-puta jer je sada u veoma boljem stanju.

Postavio bih pitanje, pošto sam siguran da će država Srbija, naš predsednik, normalno i naša Vlada završiti sve što je započeto, da će se uraditi i ovaj deo nastavka od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, do ulaza u Niš, da će taj deo puta biti vrlo brzo rekonstruisan, stavljen u funkciji da bude onako kako je projektovan. Očekujemo da ćemo imati još jedno alternativno rešenje, a to je da već postoji projekat za izgradnju još jednog alternativnog puta koji ide tu od Malčanske petlje do Niške banje.

Moje pitanje sada, konkretno jeste, pošto se sve to radi, završava, priprema se i da li će se vrlo brzo omogućiti i javna rasveta, osvetljenje te Malčanske petlje zato što je stvarno tu velika frekvencija saobraćaja, mislim da je to stvarno potrebno i znam da je to stavljeno u nekom programu i puteva Srbije i grada Niša, a osvetljenje i javna rasveta u tom delu Malčanske petlje, stvarno će biti za sve nas vrlo bitna jer je velika frekfencija saobraćaja.

Normalno da će to dati još lepši izgled i sigurnost za sve nas koji idemo tim delom puta, jer tu već ima veći broj ovih naših privrednih subjekata koji su vrlo ozbiljni privredni subjekti i koji imaju veoma dobrog posla.

Bilo bi dobro da se uradi i javna rasveta od Malčanske petlje prema nastavku Knjaževačke ulice, jer je to stvarno vrlo neophodno za sve ljude koji tamo žive.

Još jednom, ja sam siguran da će to biti završeno uz podršku Vlade, uz podršku našeg predsednika Srbije koji je više puta bio u Nišu, i kao premijer i kao predsednik države, nego neki prethodni premijeri koji su iz Niša, što je veliki znak pitanja za njih.

Sada bih rekao nekoliko stvari vezano za zadrugarstvo, za Zadružni savez Srbije, o čemu ću da govorim nešto kasnije, kada dođe neka tačka i postaviću neka konkretna pitanja.

Iskoristio bih priliku da svim pravoslavnim vernicima čestitam slavu Jeremiju.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Đorđeviću, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste SNS.

Kao i do sada, ja sam govorio o svim onim stvarima koje su bitne za razvoj Jugoistoka Srbije, za razvoj nedovoljno razvijenih područja, za razvoj u delu infrastrukture, zdravstva, prosvete i svega onoga što se tiče svih naših građana koji žive u tim malim opštinama, koji žive na selu, koji žive od sela i za sve one ljude koji tamo žele da ostvaruju svoje porodice, da tamo mogu da se, što se kaže, mnogo bolje živi.

Kada smo govorili o prethodnom setu zakona vezano za krivične postupke, za nove stvari kao što je uvođenje doživotne robije, ja sam i tada govorio da u našem kraju, da u mom selu za one ljude koji čine zlo deci, koji čine zlo ljudima, za te ljude je i taj doživotni zatvor blaga kazna.

Sada imamo niz stvari, niz ovih sporazuma kojima se daje mogućnost uzimanja određenih povoljnih kredita i neka bespovratna sredstva za razvoj Jugoistoka Srbije, za razvoj infrastrukture u određenim delovima Srbije, gde kroz taj program Evropske investicione banke, kroz program Banke za obnovu i razvoj, kroz program Svetske banke imamo dosta sredstava koje se ulažu u infrastrukturu, kako putnu, tako železničku infrastrukturu, gde ćemo imati mogućnost da uredimo ne samo pruge, nego ćemo imati mogućnost da uredimo i putne pravce.

Normalno, više bih želeo da ovi putni pravci budu što pre urađeni, da sutra kada dođe vreme da se obezbede sredstva za razvoj, za poljoprivredu da u okviru razvoja poljoprivrede imamo i veća sredstva za one ljude koji žive na selu, ali i od sela, za one mlade ljudi koji ostaju u našim selima, da se tim ljudima koji tamo ostaju, ostvaruju bračne zajednice, obezbedimo veće subvencije, da se obezbeđuju veća sredstva za novorođenu decu. U okviru toga da to bude veća razlika od 20 do 50% za one koji žive u područjima gde su teži uslovi života, u područjima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine na Jugoistoku Srbije.

Mislim da je to potrebno kroz program razvoja putne infrastrukture, kroz program izgradnje putne infrastrukture imamo stvarno veću mogućnost da dođe veći broj ljudi, da prođu kroz Srbiju, da ostave sredstva i da mogu da svrate u lepe krajeve kao što je Svrljig, kao što je Niš, kao što su ti delovi Jugoistočne Srbije u kojima stvarno mnogo lepih stvari ima i gde oni mogu doći da obiđu, da kupe nešto, da ostave neki svoj novac i normalno ponovo da se vrate.

Stvarno nam je priroda dala sve. Jugoistok Srbije jeste mesto i područje gde ima blizu milion i 500 hiljada ljudi, ali u tim područjima moramo malo više izdvajati i za ovaj deo što se tiče infrastrukture jer kao što je malopre govorio kolega Miletić, da ovaj deo Istočne Srbije ima potrebu za malo veća ulaganja u infrastrukturu.

Znači, ja sam ovde uvek govorio o našim problemima, o rešavanju tih problema i Vlada Republike Srbije, naš predsednik, gospodin Vučić, već na tome puno rade i već se na tome radi.

Inače, tu je sa nama ministar Đorđević, gospodine ministre, ja bih voleo da u okviru vaših nadležnosti zajedno svi mi obezbedimo sigurniju budućnost za one naše stare ljude koji žive u tim našim malim opštinama. Recimo jedan od primera jeste opština Svrljig iz koje ja dolazim, gde smo u planu, planiramo da u okviru svojih mogućnosti uradimo i jedan gereto centar, urađen je projekat tog gereto centra.

Kroz ove programe, kroz ove povoljne pozajmice koje država Srbija dobija, uz vašu saradnju, uz vašu podršku, mi tim našim starijim ljudima obezbedićemo sigurniju budućnost, jer jeste, mi smo stare opštine, ali sa druge strane kroz program zapošljavanja, koje daje nadležno ministarstvo, preko nacionalne službe zapošljavanja, koje daje i Vlada Republike Srbije, investicije tim našim malim opštinama, upošljavanje malog broja ljudi, jeste to je sigurna budućnost za ostanak tih naših mladih ljudi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i svim opštinama na jugoistoku Srbije.

Još jednom, ja ću glasati za sve ove predloge zakona, jer mislim da je ovo potrebno da završimo, da radimo infrastrukturu, da radimo sve ono što je potrebno i kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću glasati za sve one potrebne stvari, gde se razvija selo, poljoprivreda, gde se razvija naša Srbija.

Hvala još jednom.

Uvažena predsednice Skupštine, uvažena ministarka, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša i to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste Srpska napredna stranka, a predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku. Ja ću, kao i do sada, kao narodni poslanik, da kažem određene stvari koje su bitne, konkretno za područje i region iz kojeg ja dolazim.

Inače, ja ću kao narodni poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke podržati set svih ovih zakona, zato što mi ljudi koji živimo na selu živimo od sela, živimo u malim sredinama i uvek smo bili protiv toga da se neko iživljava nad decom, da radi neke loše stvari nad decom, a ne daj bože da detetu oduzme život. Kod nas, u mom kraju, u mom selu, takvim ljudima jeste blaga kazna da bude ispod 10 godina, a i doživotni zatvor. Za te ljude je najbolje da bude smrtna kazna, zato što ti ljudi ne zaslužuju da žive, zato što rade nešto što je najgore.

Prema tome, ja ću podržati ove predloge zakona jer mislim da to daje mogućnost da pojedinci razmisle šta će da rade. Ovde ima određenih sankcija koje su sada veće nego pre, za one koji se bave proizvodnjom droge i svih ostalih stvari koje su veoma loše za naše ljude, za našu decu, naše mlade, u svim područjima Srbije i normalno da tu moramo staviti veće sankcije i veće kazne.

Ujedno, ja ću vas još jednom, ministarka, podržati za sve ove predloge zakona, s tim što ima jedna dobra stvar za one ljude koji učine neko krivično delo, namire se sa tužilaštvom i tu sada postoji mogućnost gde će oni to kroz finansijsku podršku dati određene stvari, određeni novac, a vi sada kao Ministarstvo pravde imate mogućnost da preko projekata i preko konkursa koje ste vi kao Ministarstvo pravde raspisali obezbedite određena sredstva za područja kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, jer tim sredstvima možemo da uredimo i naše vrtiće, i naše domove zdravlja i naše mesne zajednice.

Još jednom, uvažena ministarka, ja ću podržati set svih ovih zakona, jer mislim da su potrebni, a vas bih pozvao da kao nadležna ministarka za pravdu date svoj autoritet, da se dobiju sredstva za te male opštine koje su konkurisale po konkursu Ministarstva pravde i pozvao bih vas da dođete u Svrljig da obiđete najlepšu opštinu u Srbiji, zato što i jesmo najlepši. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Mislim da predloženi zakoni vezano i za zapošljavanje i za strance jesu onakvi kako treba. Sugestije mojih kolega koji su sada govorili po ovim amandmanima, mislim da u jednom delu ima nečega što je dobro, ali sa druge strane, moramo imati poverenje u naše organe i u naše MUP i u sve one naše institucije.

Svi želimo da damo veliku podršku zapošljavanju naših ljudi, normalno i ljudi koji dolaze sa strane, jer smo svedoci da je dosta firmi sada došlo kod nas ovde u Srbiju da zapošljavaju naše ljude, ali da imaju potrebe neke svoje, da tu budu sa nama.

Tako da bih podržao Predlog zakona i sve ove predloge zakona, jer mislim da su pozitivni i dobri za sve naše ljude koji žive u Srbiji i za one koji dolaze kod nas u Srbiju. Hvala.

Zahvaljujem se.

Isto, kao i prethodnik koji se javio, mislim da vezano baš konkretno za formiranje ovog preduzeća, za sve ono što je Vlada Srbije uradila, za period 2014. godine pa na ovamo, vezano konkretno za niški aerodrom, došlo je do ekspanzije saobraćaja, do velikog broja putnika i pokazatelj je pravi da je bio pravi potez što je država Srbija preuzela da gazduje niškim aerodromom. Na ovaj način sada će biti sedište ove firme, odnosno ovoga što je sada Vlada formirala.

Inače, razvoj ovog našeg niškog aerodroma i svega onog što se radi, to je velika šansa za razvoj jugoistoka Srbije, za razvoj Niša i Svrljiga i svih okolnih opština, jer stvarno veliki broj ljudi dolazi do Niša, preko aerodroma, dolazi do naših malih opština, obilazi te naše prelepe destinacije, jer svaki deo naše teritorije na jugoistoku Srbije jeste nešto najlepše, prelepo.

Tako da ću podržati i ovaj zakon, ali mislim da je Vlada u pravu sa svim ovim što je rekla i što se radi na ovome, a i predsednik Srbije, jer smo svedoci da bez države, siguran sam, nećemo imati mogućnost da razvijamo sve ono što je potrebno za razvoj jugoistoka Srbije.

Još jednom hvala Vladi, hvala i predsedniku, ali s druge strane zahvaljujem se i ministarki Zorani, jer smo unazad nekoliko godina govorili o razvoju aerodroma, o razvoju železnice, o razvoju svih oni stvari koje su bitne za razvoj Srbije, sada se, konačno mogu to da kažem i pohvalim i Železnicu Srbije i sve vas, krenulo sa rekonstrukcijom pruge od Niša, Knjaževca prema Zaječaru. Hvala vam svima, jer mislim da ćemo samo na taj način razvijati jugoistok Srbije, jaka saobraćajnica, jaka infrastruktura, to je razvoj svega kod nas u Srbiji.

Zahvaljujem se. Ja bih isto podržao kolegu Marijana, baš o ovim stvarima koje je govorio, vezano za sve ove aerodrome koje sutra mogu staviti u funkciju. Još jednom bih podvukao i rekao, niški aerodrom „Konstantin Veliki“ koji je do skoro bio u vlasništvu grada Niša, sada je u vlasništvu Republike Srbije i to je nešto što stvarno ima ekspanziju razvoja, veliki broj putnika, veliki broj ljudi koji dolaze u Niš, dolaze do naših malih opština i dolaze do Stare planine. To je biser turizma, biser onoga što stvarno vredi kod nas.

Ja bih pozvao još jednom sve ljude koji nisu bili u Nišu, koji gledaju ovu našu Skupštinu sada, da dođu do Niša, da odemo svi zajedno do Stare planine i da dođu da probaju kvalitetne proizvode iz Svrljiga, Knjaževca, Bele Palanke, Pirota i svih onih lepih opština.

Još jednom, podržaću predloge svih ovih zakona, jer razvojem infrastrukture, saobraćaja, putne infrastrukture, železnice, to je razvoj jugoistoka Srbije, a samim tim i razvoj Republike Srbije.

Razvoj naših sela, malih opština, poljoprivrede, razvoj svega onoga na jugoistoku Srbije jeste razvoj Republike Srbije.

Još jednom pozivam sve kolege da glasaju za sve ove predloge zakona.

Zahvaljujem se uvažena predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i do sada govoriti isto, slično kao i moje kolege. Ja ću, normalno, staviti akcenat na sve naše ljude poljoprivrednike koji su uzeli ove kredite u švajcarcima, uzeli kredite da kupe stan za svoje najbliže, za svog unuka, za svog sina, ali desila se, mogu da kažem, na neki način, i prevara jer je veliki broj tih naših prijatelja iz sela, iz malih mesta došlo do toga da svakodnevno, odnosno svakog meseca kako vraćaju kredit oni vraćaju a njima dolazi još veći dug.

Ja imam svoje bliske prijatelje koji su uzeli ovakve kredite sa željom da mogu sebi da olakšaju život, ali su oni sebi na ovaj način zagorčali život.

Još jednom bih se zahvalio kao prvo našem predsedniku, gospodinu Vučiću, koji je zajedno sa svim ljudima koji su u tom trenutku štrajkovali, tražili neko rešenje, našli smo sada rešenje. Ovo rešenje sigurno je bolje nego što je bilo prethodno, jer niko pre ove Vlade, pre svih nas ovde nije rešio i nije smeo da pokuša da reši ovaj problem.

Ovaj problem jeste stvarno konfuzan, problem koji stvara veliki problem svima, ali u prvom planu mi sada ovde govorimo o našim ljudima iz malih mesta, iz većih mesta koji su uzeli kredite u švajcarcima, uzeli stanove, a sada ima mogućnosti da se njima olakša njihov budući život. Možda je bilo bolje da to uradimo ranije, ali bolje je i sada nego sutra.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj zakon i sve ove predloge zakona zato što mislim da je ovo sada bolje nego što je ono bilo ranije.

Još jednom bih se i zahvalio predsedniku Srbije i vama ministre finansija i svima u Vladi. Ja očekujem pošto smo stvarno, imamo dosta problema koji su nasleđeni, ja ću govoriti o nekim problemima koji se tiču naših poljoprivrednih osiguranika. Recimo, zakon iz 1986. godine je donesen da se plate socijalne penzije za poljoprivredne proizvođače, a 2008. godine Vlada na čijem je čelu tada bio Mirko Cvetković je uradio nešto katastrofalno. On je to dugovanje koje je bilo samo na jednog nosioca gazdinstva, prebacio na sve članove gazdinstva. Tako od 2008. godine pa na ovamo ide kamata na kamatu za sve one ljude, poljoprivredne osiguranike, to su milionske cifre.

Ja sam siguran da ćemo iznaći mogućnost isto kao sada za ove naše ljude koji imaju problema u švajcarcima, da iznađemo mogućnost da rešimo probleme za naše ljude koji plaćaju poljoprivredno penziono osiguranje da bi imali sigurniju budućnost.

Siguran sam, na tome smo već počeli da radimo, imali smo jedan sastanak gde je bilo nas nekolicina poslanika, gde je bio predstavnik Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalne politike, Fonda PIO i ja očekujem da ćemo i tu naći

rešenje. Siguran sam u to zato što ova naša Vlada, naš predsednik Srbije i svi mi razmišljamo na najbolji način kako da pomognemo svima onima koji su ušli u neku dubiozu koji su uradili neki ljudi koji su vodili zemlju od 2000. do 2012. godine. Još jednom podržaću i ovaj zakon vezano za naše ljude koji rade sa malom decom u predškolski ustanovama. Sada po prvi put oni su izjednačeni sa onima koji rade u školi.

Pitao bih vas ministre pošto će to pasti na teret naših lokalnih samouprava. Mi smo kao jedna mala lokalna samouprava Svrljig, a ima niz takvih, što se kaže radili domaćinski. Imamo mogućnost sada da obnovimo i povećamo kapacitete vrtića, ali nemamo mogućnost da stavimo veću maržu za plate da ljudima koji rade u vrtićima, tim vaspitačima koji su završili u međuvremenu visoke škole, sa tim da im se poveća i plata i na neki način da oni mogu lakše i bolje da rade.

Ujedno siguran sam da ćete vi kao ministar finansija i cela Vlada normalno i svi mi iznaći mogućnost da pomognemo svima onima kojima je potrebno, da obezbedimo, što se kaže, bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, koji žive u našim malim opštinama i koji žive u celoj Srbiji. Hvala još jednom. Ja ću glasati za sve ove predloge zakone koji su na dnevnom redu.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, podneo sam amandman na član 65. gde sam dodao da u domovima zdravlja postoji specijalnost interne medicine baš zbog toga što smo svedoci da u malim opštinama iz kakve ja dolazim, ima velikih teritorija, ima veći broj starih ljudi čija je potreba takva da u svakom trenutku im moramo obezbediti adekvatnu zaštitu. Svedoci smo da ima velikog broja naših ljudi u tim malim opštinama koje nemaju doktore interne medicine i da je ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa itd.

Kroz ovaj amandman sam tražio i bilo bi dobro da svaki dom zdravlja ima lekara interne medicine i da taj čovek bude prisutan svakog dana, jer je veliki problem kod nas u malim opštinama koje imaju veliku teritoriju, veliki broj ljudi umre, jer nemaju mogućnost da odu da se leče. Bilo bi drugačije da je u domu zdravlja doktor interne medicine i da tom čoveku da adekvatnu preventivu odnosno zaštitu ili lečenje ili da ga pošalje gde treba.

Mislim da je neophodno da imamo u svakom domu zdravlja i u malim opštinama doktora interne medicine zato što je to stvarnost koja se događa kod nas, Velika ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i svega ostalog, a svedoci smo da neki domovi zdravlja nemaj specijalistu interne medicine. E, zbog toga. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Drage kolege, ja bih se po ovom amandmanu javio još i ranije, ali više od 50 minuta ne mogu da kažem nekoliko stvari. Pošto govorimo o problemima u poljoprivredi, ja dolazim iz jedne opštine koja je u stvarno teškoj situaciju, gde su poljoprivredna mehanizacija, traktori, priključne mašine kupovane unazad 30,40 godina, gde te priključne mašine i traktori sutra da je ovaj zakon ostao do kraja, da nije gospođa Marija Obradović podnela novi Predlog zakona, da obezbedimo mogućnost da naši poljoprivredni proizvođači ne registruju, odnosno da ne registruju svoje traktore svake godine, mislim da je to stvarno ispravno.

Mislim da u narednom periodu svi zajedno moramo više dati vremena našoj poljoprivredi i našem selu. Inače, u poljoprivrednoj sredini, našim selima, našim opštinama, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, nerazvijenim opštinama se vrlo teško živi. Verujte mi, očekujem da ćemo u narednom periodu imati mnogo više vremena da govorimo o problemima u poljoprivredi.

Još jednom bih se zahvalio Mariji Obradović što je predložila ovaj zakon, da našim poljoprivrednim proizvođačima obezbedimo da mogu mirnije da spavaju. Od jedne greške, najgore su dve greške. Zato, iako sam i ja glasao za prethodni Zakon o bezbednosti saobraćaja, ovim sada neke stvari rešavamo za naše poljoprivredne proizvođače, pomažemo našim poljoprivrednim proizvođačima.

Hvala Marija, i mislim da svi koji smo tu treba da damo podršku našoj poljoprivredi, našim poljoprivrednim proizvođačima, našim ljudima koji imaju stare traktore 40 godina, 45 godina. Poljoprivredna mehanizacija je stara, a ima i velika mogućnost i u zakonu o subvencijama, gde je ministar poljoprivrede dao mogućnost kroz stimulaciju da se obnovi mehanizacija za kupovinu novih traktora, gde je gospodin Rističević juče pitao gospodina Nedimovića, gde je on potvrdio da će 1.500 novih traktora imati mogućnosti da se kroz budžet sada obezbede u narednom periodu.

I ja kao narodni poslanik koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku, čovek poljoprivrednik imam traktor koji je kupio moj otac osamdesetih godina. To je stvarno nešto što se još koristi kod nas. Zbog toga pozivam sve kolege da podržimo predlog moje koleginice Marije Obradović da ovo što je ona napisala u Predlogu zakona tako i bude i da u narednom periodu naši poljoprivredni proizvođači, ljudi koji žive na selu, ljudi koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, koji imaju stare mašine, stare traktore, da oni te traktore ne moraju da registruju svake godine, već kao što piše u zakonu. Sa druge strane, mislim i potrebno je da svi mi stavimo veći akcenat.

Hvala još jednom, Marija, vama na Predlogu ovog zakona. To sam možda i ja trebao da uradim, ali uvek kod nas poljoprivrednika, domaćina je bila u prvom planu naše žena. Još jednom hvala što ste predložili ovaj zakon. Tako i treba.

Uvaženi ministre, po amandmanu, mislim u ovim zakonima koje ste predložili, koji sada tu kod nas na redu, o kojima razgovaramo, stvarno je na svom mestu, i tako treba da bude, dali ste stvarno veliku šansu za veliki broj ljudi koji do sada nisu imali mogućnost da se leče, sada to mogu.

Kolega poslanik koji je govorio pre mene, odnosno gospodin Jovanović, izneo je probleme za naše poljoprivredne osiguranike koji su zaostali sa uplaćivanjem, gde su stvarno velike kamate, kamata na kamatu, ti ljudi do sada nisu mogli da se leče nisu mogli, ali sada za one najteže imaju tu mogućnost. To je odlično.

Vi ste lepo rekli da zajedno svi sednemo, odnosno predstavnici zakonodavne vlasti, predstavnici izvršne vlasti, da zajedno nađemo rešenje za te ljude, jer to ide u nedogled, kamata na kamatu, i doći ćemo do nečega što nije dobro.

Vaš predlog je na mestu, i ja podržavam sve ono što vi radite, ovo je ispravno i mi moramo zajedno da tim ljudima nađemo pravi način da se to njima, ono što može da se otpiše, a dalje da nastave da uplaćaju, da sutra mogu da se leče i da mogu normalno da žive, jer sa velikim dugovanjem ti ljudi nemaju normalan život.

Ministre, svaka čast vama za ovaj zakon, stvarno je ekstra i mislim da ih treba podržati. Ja ću glasati za sve ove predloge zakona. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS.

Kao narodni poslanik podržaću set svih ovih zakona i govoriću više o ovom zakonu vezano za zdravstvenu zaštitu, gde ću se pozvati na član 17. Konkretno, taj član 17. definiše kako će raditi i na koji način će se raditi zdravstvena zaštiti u Republici Srbiji. Ima 30 stavova. Stav 23. tačno kaže da zdravstvena zaštita bude prisutna na svakom delu teritorije Republike Srbije i da se stavi akcenat na područja koja su nerazvijena, na područja koja su demografski ugrožena. Iz takvog područja ja dolazim.

Konkretno, primarna zdravstvena zaštita za sve nas, za te ljude koji žive u malim sredina, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Babušnica, Merošina i veliki broj takvih opština, imaju potrebe da, kroz ovaj zakon je stavljen akcenat na takve opštine, domovi zdravlja mogu da nastave da rade, da domovi zdravlja mogu da obezbede prisutnost u svakom delu svoje teritorije, jer smo svedoci da je veliki problem naših ljudi, koji žive na selu, koji žive od poljoprivrede… Njima je potrebna veća pažnja. Kroz ovaj zakon smo dali mogućnost.

Pozvao bih vas, uvaženi ministre, da vi u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa svojim kolegama date veću podršku takvim domovima zdravlja i pozivam vas da se iznađe mogućnost da se obezbedi da svaki dom zdravlja ima, da se obilaze naša sela, da ruralna područja imaju svoje ljude, svoje doktore, svoje sestre koje će zajedno biti sa njima. Veći je broj starih opština. Veliki broj sela je veoma staro i u svakom trenutku moramo doći do tih ljudi, pomoći im i u svakom trenutku biti sa njima.

Ovaj zakon daje veliki broj mogućnosti za lokalne samouprave i dobro je to što konačno Ministarstvo zdravlja ima mogućnost… Vi ste kroz ministarstvo, kroz budžet Republike Srbije finansirali veći deo sredstava i plate i sve ono što ide u domove zdravlja. Sada konkretno imate još veću obavezu da zajedno sa lokalnom samoupravom pratite i radite na tome da svaka ambulanta u tim selima može dalje da živi i da se tamo ljudi leče i da imaju iste uslove, kao u većim centrima, kao u većim gradovima. To ovaj član 17. stav 23. daje kao obavezu.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Miletiću.)

Pozvao bih sada i poslanicu Mariju Obradović i zahvalio se njoj što je podnela ovaj Zakon o bezbednosti saobraćaja, jer taj zakon daje mogućnost našim poljoprivrednim proizvođačima, koji imaju svoje mašine, traktore, koji su stari, da to za njih bude pozitivno, da to za njih bude dobro, da nemaju veći trošak, nego što su imali do sada.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam sa liste SNS kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.

Inače, ja ću odmah reći da kao narodni poslanik neću podržati predlog ovih zakona. O tome su već govorili ranije. O tome je govorio i moj kolega predstavnik Seljačke stranke Marijan Rističević. Istorijat naše zemlje, stvaranje naše zemlje i svega onog, dolazimo do istoga, a to je sprski opanak. Srpski opanak je stvarao, branio i hranio našu zemlju. To je isto i kod nas na jugoistoku Srbije i to je isto i kod vas, odnosno u našoj Srbiji, u Vojvodini.

Svuda je isto, ali neke stvari koje su urađene unazad nekoliko godina, vidi se razlika, vidi se boljitak u puno stvari. Konkretno, setimo se 2000. godine, kada se na ulici pravio veliki bunt, kada je bilo velikih problema, a posle toga je stvarana privatizacija, gde je uništeno i ono malo što je ostalo posle bombardovanje Srbije.

Prema tome, svi mi koji smo sada tu želimo da ovako u Skupštini govorimo o problemima, o predlozima kako probleme da rešimo. Mi želimo da ovde u Skupštini, za šta nam je narod dao podršku, sve one stvari koje su loše da pokušamo da uredimo na bolji način, ne na štetu ljudi koji žive u Vojvodini, ne na štetu ljudi koji žive ovde u Beogradu, a ne na štetu i za one ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

U mom kraju se kaže „tuđa ruka svrab ne češe“. To je ono o čemu ja želim da govorim i očekujem da ćemo mi u narednom periodu, zajedno sa našim ministrom poljoprivrede i sa svima vama ovde razgovarati i o problemima i rešavanju baš statusa naših sela, kako da spasimo naša sela, kako i na koji način da potpomognemo da se u selima bolje živi, kako i na koji način da potpomognemo da ljudi ostanu da žive i u Svrljigu, i u Gadžinom Hanu, i u Beloj Palanci i u Babušnici. Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije rade na tome, ali mi o tome moramo sada više pričati i na tome moramo staviti veći akcenat.

Mislim da je sever Srbije, da je Vojvodina malo više ispred nas na jugoistoku Srbije. Konkretno, recimo, problemi su kod nas i u Vojvodini slični, ali kod nas su problemi mnogo veći.

Kod nas je populacija starih ljudi mnogo veća. Mladi ljudi koji ostaju na selu…

(Predsednik: Vreme.)

Hvala još jednom. Ja neću glasati za predlog ovih zakona.