… još nešto, po amandmanu normalno, ja stvarno neću glasati za ovaj amandman, baš zbog toga što kaže – briše se.
Nama je potrebno da se usvoji ovaj predlog zakona, jer stvarno imamo mnogo velikih problema. Čuo sam sada i od mog kolege Marjana kako i u Inđiji ima nekih problema sa vodom i tu treba neke specijalizacije.

Zahvaljujem se.

Ja bih, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke na listi SNS, u potpunosti podržavam moje prethodne saradnike i kolege poslanike SNS, jer mislim da je ovo malo neozbiljno, da se podnose amandmani od 1. do 95. u Zakonu o privatizaciji gde samo piše – briše se.

Inače da podsetim dolazim iz jedne male opštine, Svrljig koja je u prethodnom periodu do 2000. godine bila jedna od razvijenih opština u Srbiji, gde su od 2001. godine pa na ovamo urađene samo neke privatizacije, a prva je urađena 2001. godine. Urađena je privatizacija firme „Krzno“, gde su ljudi koji su kupili firmu „Krzno“ po zakonu koji je donesen 2001. godine tu firmu odmah uništili. Roba koja je bila u toj firmi bila je u vrednosti tri puta većoj nego za koju je sama firma prodata.

Ujedno, u to vreme, ti ljudi koji su to privatizovali su bili iz Savezne skupštine, iz DOS-a, a čuo sam da su kasnije ti isti ljudi privedeni i za to odgovarali. Još neke firme su tako privatizovane i mogu da kažem da zakon koji je bio i koji sada menjamo je bio u mnogome loš.

Na ovaj način ovaj zakon koji sada izglasavamo imamo mogućnost da poboljšamo i vratimo ljudima osmeh koji su ostali da rade i čekaju da se firme privatizuju. Firme kojih ima 161 koje su u postupku restrukturiranja i ljudi koji su u njima treba im pomoći da za sebe obezbede egzistenciju i da rade. Zato sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnost da se tim ljudima obezbedi posao. Ovo su zaista reformski zakoni i imam poverenja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke naših premijera Vučića i ministra privrede Vujovića. Siguran sam da će se ovim zakonom stvarno poboljšati život svih naših ljudi u našoj Srbiji.

Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasaću protiv ovog amandmana i svih amandmana koje su podneli prethodni poslanici gospodin Živković i njegov kolega, jer mislim da je neozbiljno da u svim ovim amandmanima stoji – briše se. Daće se loš primer ljudima i misliće da smo mi neozbiljni. Biću protiv ovih amandmana i glasaću za zakon.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, javljam se ponovo povodom ovog amandmana, brisanje člana 3. Zakona o privatizaciji. Mislim da je isto kao i u prethodna dva amandmana, kao prvo mislim da nije korektno da na ovom mestu na ovaj način ovako radimo, jer svi smo svedoci da privreda u Srbiji je u veoma teškoj situaciji. Imamo 584 nezavršenih privatizacija, imamo 161 subjekt u restrukturiranju, tako da je vrlo bitno da se ovaj zakon o privatizaciji što pre usvoji da bismo mogli da obezbedimo radna mesta za ljude, jer 400.000 nezaposlenih koji su bili u prethodnom periodu zaposleni, to znači za vreme DOS, period DOS od 2000. pa do 2012. godine.
Dolazim iz opštine Svrljig, u mojoj opštini imali smo preko 6.000 radnika. Za vreme DOS 2002. godine urađena je prva privatizacija koja je veoma loša, rekao sam malopre „Krzno Svrljig“, a kasnije, 2006. godine određena je privatizacija EI „Svrljig“, gde je privatizovano preduzeće i vlasnici su bila dvojica mladih momaka koji su iza sebe imali veoma jake i moćne ljude. Oni su tu firmu uzeli, stavili u hipoteku imovinu, uzeli velike kredite, uzeli iz Fonda za razvoj Republike Srbije velika sredstva i normalno, vrlo brzo su tu firmu oterali u stečaj. To je bila takva privatizacija i tako su naši ljudi iz naše opštine, male opštine Svrljig, izgubili radna mesta. To što kažem – jedna mala opština Svrljig, to važi za još 3.000 firmi koje su privatizovane i gde je urađena ta loša privatizacija.
Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS, normalno da neću glasati za ovaj amandman i neću glasati ni za ostala 92 amandmana, jer mislim da je suludo i mislim da ovaj zakon moramo što pre usvojiti i sve ostale reformske zakone, jer naša zemlja Srbija mora krenuti nekim brzim koracima da obezbedimo radna mesta, da opštine kao što je Svrljig budu opštine razvijenog tipa, kao što su bile 80-ih godina. To možemo samo ovim reformskim zakonima.
Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS, glasaću za ovaj zakon i sve zakone koji će dati dobro našoj zemlji Srbiji.
Ujedno, privatizacije rađene i u firmama i preduzećima gde su bile poljoprivredne aktivnosti, gde su bile zadruge, a ja predstavljam seljačku stranku i seljake koji su radili u tim zadrugama i siguran sam da će imati određeni broj firmi koje nisu privatizovane, koje su možda među ovih 584, koje će sutra imati mogućnost da uposle nekog poljoprivrednog proizvođača koji će otvoriti neku mlekaru, sušaru, hladnjaču i gde će naši poljoprivredni proizvođači moći da daju svoje proizvode.
Još jednom, sigurno ću glasati za zakon i sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem.

Da se predstavim još jednom, pošto sam samo jednom govorio. Ja sam Milija Miletić. Dolazim iz opštine Svrljig, najlepše opštine u našoj Srbiji. Inače sam poslanik sa liste SNS, predstavnik Ujedinjene seljačke stranke.
Moje pitanje bi bilo Agenciji za privatizaciju, a vezano je za privatizaciju jedne firme u našoj opštini, firme koja je bila jedina u Srbiji, koja je imala gluvu sobu, to je „Ei Akustika Svrljig“. Ona je privatizovana 2006. godine i iz te privatizacije taj vlasnik je oterao u stečaj. Normalno, kao i u prethodnim periodima, dao je tu firmu u zalog za određene kredite, a iz stečaja je isti vlasnik kupio, samo sa drugim imenom i sada ta firma nema ni jednog radnika. Sve one hale koje su bile u veoma dobrom stanju su raščerupane. Traktorima su izvlačili kablove za struju i više puta su radnici i sindikati u „Ei Akustici“ nadležnim organima pisali određene prijave za prekršaje, za loše stvari koje su rađene u „Ei Akustici“ i do današnjeg dana nemamo nikakvih rezultata tih svih prijava. Pitanje je - kako je odrađena privatizacija i da li ima elemenata krivičnih dela?
Drugo pitanje jeste isto iz dela privrede, jer je opština Svrljig bila jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji 80-tih godina. Imali smo ITK Svrljig. To je firma koja je imala preko 1.000 radnika. Iz stečaja se prodao jedan deo ITK gde je više od 200 radnika oštećeno i koji traže svoja prava kod stečajnog upravnika. Do današnjeg dana stečajni upravnik nije dao odgovor radnicima. Ja bih stečajnom upravniku postavio pitanje - kada će se dati izveštaj radnicima, odnosno skupštini radnika koji su radili u toj firmi?
Moje treće pitanje, pošto sam ja iz Ujedinjene seljačke stranke, jeste namenjeno „Srbijavodama“. Pošto smo svi svedoci da su u prethodnom periodu bile velike poplave, velike štete, sa žrtvama koje su stvarno, što se kaže, velike jer i jedan čovek, to je velika žrtva za našu Srbiju. Svi smo svedoci da bedemi koji su rađeni prethodnih decenija su pod znakom pitanja.
Unazad 13, 14 godina ništa nije rađeno na proveri tih bedema. Kroz Svrljig prolazi reka Timok, koja u samom Svrljigu ima bedeme koji su rađeni u nekom prethodnom periodu, znači, 80-tih, 90-tih godina. U jednom delu Svrljiga kroz koji protiče Timok nema tog zaštitnog bedema. Moje pitanje bi bilo „Srbijavodama“, čije je sedište sada za taj deo u Negotinu, kada će se napraviti zaštitni bedemi kroz Svrljig? Kada će se na određenim mestima ispraviti Timok?
Imali som 2010. godine veliku poplavu u kojoj nije bilo žrtava, ali je bilo materijalne štete. Ovo nam je još jedna opomena da sve one stvari koje su rađene, odnosno mislimo konkretno na poljoprivredu, sve te stvari koje su rađene, konkretno za rešavanje tih tokova i bujičnih potoka, da to još jednom moramo svi proveriti.
Inače, lokalna samouprava opštine Svrljig je siromašna, ali je uvek bila na liniji da potpomogne sve te nadležne službe koje održavaju i reku Timok koja je u nadležnosti „Srbijavoda“. Opština Svrljig će zajedno sa ljudima iz „Srbijavode“ biti spremna da potpomogne i određenim sredstvima da se napravi taj zaštitnik pojas, jer ne želimo da se desi 2010. godina, kada je u Svrljigu bilo poplavljeno više od 200 kuća, gde su ljudi iseljavani na isti način kao po ovim našim ugroženim gradovima.
Pitanje je – kada će se rešiti vodotok Timoka kroz Svrljig i kada će se napraviti zaštitni bedemi da bismo zaštitili i imovinu i ljude od neželjenih stvari, kao što je to bilo sada u ovom vremenskom periodu?
Ujedno, mi ćemo danas imati Odbor za poljoprivredu, gde ćemo zajedno sa našim predsednikom Odbora, Marijanom Rističevićem gledati i ta pitanja zajedno sa Odbora da prosledimo nadležnom ministarstvu. Siguran sam da će naša Vlada i naši ministri u narednom periodu imati snage da se provere sve ove stvari koje smo rekli i da će sve biti, siguran sam, bolje nego što je bilo do sada.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milijan Miletić i dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja se nalazi u blizini Niša. Inače, poslanik sam sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije.
Moje pitanje bi bilo vezano za probleme na delu državnog puta prvog reda E14. To je bivši magistralni put, koji ide iz Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema istočnoj Srbiji. Na tom delu puta dešava se veliki broj saobraćajnih udesa.
Po podacima policijske stanice u Svrljigu u 2012. godini bilo je 10 saobraćajnih nezgoda. U 2013. godini bilo je 19 saobraćajnih nezgoda, od toga jedno prevrtanje autobusa i tom prilikom povređeno je 14 lica, dva teže i 12 lakše. U 2014. godini, do današnjeg dana, bilo je četiri saobraćajne nezgode, a među njima je bila i nezgoda u kojoj je učestvovala jedna cisterna i jedan šleper. Taj deo puta je veoma opterećen saobraćajem. Ima veliki broj udesa na delu Razbiglava i Đurđac. Tako se kaže taj deo puta i ja sam više puta, kao predsednik Opštine, kada sam bio u prethodnom periodu, pisao, zajedno sa načelnikom policijske stanice u Svrljigu sugestije i zahteve prema nadležnom Ministarstvu saobraćaja, prema Putevima Srbije, da se na tom delu puta Razbiglava, čije ime kaže šta se dešava tamo, i Đurđac reši problem i da se tamo više ne dešavaju takve nezgode. Taj put, kao što sam malo pre rekao, veoma je opterećen, ima veliki broj vozila koji tim putem funkcionišu. Od 2012. godine do današnjeg dana bilo je i saobraćajnih nezgoda koje su imale smrtni ishod.
Kao predsednik opštine, kao predsednik opštinskog veća i kao predsednik Saveta za bezbednost, više puta sam pisao 2012. godine i 2013. godine da se tu reši problem, da se takve stvari više ne događaju. Ujedno, sve te nezgode dešavaju se kada pada kiša i kada ta prva kiša padne naiđe neko vozilo malo brže i tu se dešavaju te saobraćajne nesreće, gde je veliko opterećenje za građane opštine Svrljig i za sve ljude koji idu tim delom puta.
Policijska stanica u Svrljigu, shodno svojim mogućnostima, uvek kada počne da pada kiša stavi svoje vozilo sa upaljenom svetlosnom signalizacijom da na neki način upozori sve one koji dolaze na tom delu puta da uspore i da se ne desi neka nezgoda. Osmog maja je bila još jedna saobraćajna nezgoda gde je ishod bio teške telesne povrede jedne bebe, jedne majke, a posle nekoliko dana bila je saobraćajna nezgoda gde su cisterna i kamion napravili velike probleme.
Nadam se da će Ministarstvo saobraćaja, odnosno Putevi Srbije konačno rešiti taj problem, jer postoji nalog saobraćajnog inspektora zaduženog za taj deo državnog puta zaduženog da se ti problemi reše.
Moje pitanje je bilo Putevima Srbije - kada će se rešiti problem na delu puta E14, to je put od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, prema istočnoj Srbiji i kada će taj problem da se reši?
Ujedno bih, ako dozvoljavate, iskoristio priliku da, pošto je danas Sveti Nikola, čestitam slavu svima koji slave, jer Srbi slave slavu i kada je najteže, a sada je jedan od najtežih dana za našu zemlju. Sve najbolje i živeli.