Hvala uvažena predsednice.
Poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše Opštine Svrljig koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš i govoriću o Sporazumu o ukidanju viza između Republike Srbije i Republike Moldavije.
Ovo je još jedan dobar gest i potez naše Vlade jer na ovaj način želimo da približimo naše dve zemlje i na taj način da približimo građane naših dveju zemalja.
Moldavija je prepoznatljiva po tome što je to poljoprivredna zemlja, a ja dolazim ispred Ujedinjene seljačke stranke i uvek ću govoriti o poljoprivredi jer je to naš najbolji i najlepši resurs po kome možemo da radimo, da živimo i normalno na ovaj način poljoprivrednici Srbije mogu da sarađuju sa poljoprivrednicima iz Moldavije i da zajedno radimo na poboljšanju uslova u poljoprivredi i kod nas i u Moldaviji.
Inače, Moldavija je prepoznatljiva po tome što je to, rekao sam, mala poljoprivredna zemlja koja ima 12% prekrivenost teritorije pod šumom i najveći deo jesu obradive površine. Bavim se proizvodnjom grožđa, voća i povrća i na taj način ljudi u Moldaviji mogu lakše da dođu kod nas u Srbiju i da razmenimo iskustva i kulturu i sve ono što je potrebno, a najbitnija stvar jeste da se razmene proizvodi. Kao prvo, uvek sam govorio da su to poljoprivredni proizvodi.
Da ne dužim mislim da je ovo stvarno dobra stvar da se napravi ovaj sporazum o ukidanju viza i ja ću kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS glasati za ove sporazume jer mislim da je najbolje za našu Srbiju, a to jeste da svi mi imamo slobodu da odemo kad god želimo i hoćemo u bilo koju zemlju, a sada to radimo sa Moldavijom.
Još jednom, glasaću za ovaj sporazum.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, mi smo na Odboru za poljoprivredu podržali predlog Nikolić Miodraga Femana i podneli smo amandman kojim želimo da se pojačaju kazne za sve one odgovorne u sistemu protivgradne zaštite, a samim tim u svemu onome gde se štiti poljoprivreda proizvodnja i poljoprivreda u Republici Srbiji.
Neću čitati sve ove predloge, ali suština ovog amandmana jeste da onaj ko radi, za to što radi i odgovara, ili za ono što ne uradi isto da odgovara. Tu su kazne od sto hiljada do milion za svakog onog ko u sistemu nije završio svoj deo posla koji je trebao da odradi. Što se tiče lokalnih samouprava, to je stav 6, stavljeno je da u sistemu lokalne samouprave onaj ko je odgovoran, da li je biran, postavljen ili lice koje je u radnom odnosu, za to bude kažnjen, razrešen ili da mu se raskine radni odnos.
Čuli smo do sada koliko smo imali štete od svih ovih nepogoda, da li je to voda, da li je grad, da li je nešto drugo. Sve se to dešavalo i najveću štetu imali su i poljoprivrednici, a i sami građani Republike Srbije. U odgovoru na ovaj amandman ja sam se trudio na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove da ubedim kolege poslanike da se glasa za ovaj amandman, jer želim da onaj ko pogreši za to i odgovara, a da bude i razrešen ukoliko je birano, postavljeno ili imenovano lice. Dosta je bilo da neko napravi štetu, a da niko ništa za to ne odgovara. Zbog toga smo mi tražili, odnosno ja kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke želim da onaj ko je napravio štetu za to odgovara i da bude i finansijski kažnjen, a da bude ili razrešen ili da izgubi radno mesto ukoliko nije to uradio kako treba.
Ovde u jednom odgovoru Odbora za ustavna pitanja rekli su da ovaj naš amandmana nije u skladu sa Ustavom. Želim da se ovaj amandman usvoji, da sve kolege poslanici glasaju za ovaj amandman i u krajnjem slučaju i da uđemo u promenu Ustava, zato što je potrebno da poljoprivredi i selu obezbedimo mnogo bolje mesto i da Ustavom bude definisano da se izjednači život svih naših ljudi koji žive na selu, žive od sela i da budu isti uslovi kako u selu, tako i u gradu. Pozivam sve kolege poslanike da glasaju za ovaj amandman i da onaj koji uradi loše za to i odgovara i da bude razrešen ukoliko je biran.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre unutrašnjih poslova, načelniče Sektora za vanredne situacije, gospodine Mariću, i ostali iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke. Govoriću o Zakonu o zaštiti grada, zakonu koji je veoma potreban i bitan za našu poljoprivrednu proizvodnju, za sve naše poljoprivredne proizvođače.
Srbija se svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom odbrane protivgradne zaštite. Dok je u Evropskoj uniji sistem zaštite od grada efikasan u 50% slučajeva, kod nas je u 20% slučajeva. Tome je doprinelo i to što je dosta toga u ovoj oblasti nedefinisano, nije razgraničen u potpunosti nadležnost organa, sistema finansiranja, a jedan od uzroka je i manjak novca u državnoj kasi.
Srbija je zbog klimatskih uslova veoma često izložena dejstvu grada, što nekada poprima i razmere elementarne nepogode. Zato se kod nas organizuje protivgradna zaštita još od 1968. godine i ona je u početku bila poverena opština, pa nakon toga SIZ-ovima, u saradnji sa RHMZ, u skladu sa starim Zakonom o protivgradnoj zaštiti iz 1973. godine. Nakon ukidanja SIZ-ova i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti 1992. godine van snage, nadležnost je preuzeo RHMZ, sve do donošenja Zakona o ministarstvima 2011. godine, kada su ovi poslovi stavljeni u nadležnost MUP Republike Srbije, odnosno Sektora za vanredne situacije.
Sredstva za protivgradnu zaštitu su se do sada neredovno i nedovoljno obezbeđivala. Rakete su nabavljane na kraju sezone. Status strelaca nije bio adekvatno rešen. Postojao je problem njihovog finansiranja i način dotiranja od strane lokalnih samouprava.
Ovim zakonom je objedinjena nadležnost na nivou Republičkog centra odbrane od grada. Finansiranjem iz više izvora obezbeđuje se veći priliv sredstava od osiguranja u državnu kasu. Reguliše se odgovornost svih učesnika i građana. Samim tim se obezbeđuje i smanjenje štete u poljoprivredi, što znači manje potrebe za sredstvima u budžetu Republike za štetu od grada, a što povlači i stabilnost u prehrambenoj industriji, koja koristi sirovine iz poljoprivrede.
Smatram da je naročito dobro rešenje da se primeni sistem finansiranja iz više izvora, budžet Republike Srbije, 10% od premija osiguravajućih društava za osiguranje useva i ostali izvori u skladu sa zakonom.
Smatram da je veoma dobro rešenje što se propisuje obaveza osiguravajućih društava do 10% sredstava koja prikupe uplatom, premije i osiguranja useva i plodova, koje su platila poljoprivredna gazdinstva do desetog u mesecu, za prethodni mesec uplate na račun budžeta propisan za uplatu javnih prihoda. Od tih sredstava i sredstava planiranih budžetom, a u skladu sa Zakonom o finansiranju, finansiraju se sve aktivnosti vezane za organizaciju i funkcionisanje protivgradne zaštite od strane nadležnog organa, a to je sada MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, a biće RHMZ i Ministarstvo poljoprivrede, nadam se, u narednom periodu, posle izglasavanja ovog zakona.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se strelcima osigura visina naknade tako da ona mora iznositi najmanje 20% od minimalne zarade u Republici Srbiji, a možemo da se setimo da su strelci do sada imali 4.000 dinara i jedan deo sredstava su obezbeđivale lokalne samouprave. Mislim da se ovim zakonom daje mogućnost strelcima da mogu da rade i obavljaju svoju dužnost najbolje što mogu i da za to imaju svoju naknadu.
U obrazloženju Zakona je veoma korektno naveden podatak o tome koliko je premija osiguranja i koliko je 10%. To je 100.000.000 dinara, po trenutnim pokazateljima. Treba reći da su tih 100 miliona u stvari sredstva agrarnog budžeta koja se u vidu 40% subvencije isplaćuju na ime osiguranih površina na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ministarstvo ne prognozira rast osiguranih površina, jer se i dalje zadržava suma od jedne milijarde, koliko će inkasirati osiguranja, a 40% je 400 miliona dinara. To je potpuno logično, jer je selo osiromašeno i nema sredstava za premije osiguranja, a država refundira tek nakon minimuma od jedne godine. Istovremeno, veliki su problemi oko reosiguranja, pa se često poljoprivrednim proizvođači koji nisu zadovoljni osiguravajućom kućom tuže i ti procesi traju i više od godinu dana, kako je moglo u prvim godinama promene zakona. Pored ovih 10%, što je ravno 12% potrebnog budžeta za protivgradnu zaštitu, trebalo je definisati i deo iz premija za podsticaje u biljnoj proizvodnji i za regresiranje goriva i đubriva. Isključivo bi ta sredstva trebalo vezivati za nabavku raketa, a sve drugo da finansira direktno redovan budžet. S obzirom da nama treba na godišnjem nivou za potrošnju rakete prosečno oko 400 miliona dinara, još 300 miliona mora da se nađe za hvatanje od subvencija za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji i za goriva i za đubriva i to u iznosu otprilike 1,5% od ukupne subvencije.
Ja ću to malo pojasniti. Svi naši poljoprivredni proizvođači koji koriste subvencije biće, siguran sam, spremni da jedan deo njihovih subvencija izdvoje od jedan do 1,5%, a to je u proseku 200 dinara od te subvencije i sa tim sredstvima mi ćemo imati mogućnost da poboljšamo i obezbedimo sredstva za protivgradnu zaštitu koja je, ponovo kažem, veoma bitna za našu poljoprivrednu proizvodnju i ne samo za poljoprivrednu proizvodnju, već i za ostale stvari u celoj Srbiji, da se ponavljamo, kao što smo malopre govorili.
Uredba o subvencijama kako bi trebalo definisati u Zakonu o odbrani od grada, svake godine bi trebalo da se ta uredba menja u zavisnosti od toga koliko će biti sredstava u delu za subvencije u poljoprivredi, što znači da ta sredstva zajedno, jer smo mi, još jednom mogu da kažem i da zahvalim ministru policije, gospodinu Nebojši, koji su zajedno sa nama juče razgovarali, gde smo mi dali određene primedbe, gde je Odbor za poljoprivredu još pre mesec dana i sve smo sa nekim primedbama vama dostavili, gde ste vi te primedbe skoro sve usvojili. Ovaj zakon je stvarno izuzetno dobar, za razliku od onih stvari koje su bile ranije.
Sada ću se vratiti malo na period kada je RHMZ bio veoma uspešan, kada je radio kako treba, a to je bilo sve do 2002. godine.
Moram da se osvrnem i na period od 2011. godine. Kao što svi znate, u 2011. godini je Zakonom o ministarstvima prebačeno da od RHMZ nadležnost dobije MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, na čijem je čelu gospodin Predrag Marić, sa kojim sarađujemo unazad nekoliko godina, jer smo imali uvek problema kada sam ja bio u opštini Svrljig nadležan i kao predsednik opštine.
Moram da se osvrnem na primer iz 2011. godine, gde su u budžetu za tu godinu bila predviđena sredstva za naknadu za rad radnika protivgradne zaštite, a da ona nisu bila isplaćivana redovno, bez obzira što su radnici radili po 16 ili 17 dana u jednoj smeni, sa radnim vremenom koje je bilo nemoguće odrediti zbog prirode posla, tako da je praktično u tim smenama prisustvo radnika bilo obavezno 24 časa. Čak se išlo dotle da su pojedinim radnicima bile isplaćivane zarade, a drugima nisu, ili su kasnile po nekoliko meseci. Sve se to dešavalo verovatno zbog zloupotrebi u Upravi RHMZ. Naime, sredstva za zarade radnika protivgradne zaštite su predviđena budžetom za 2011. godinu u iznosu od 580.659.000 dinara, a kada je došlo do promene u organizaciji po sporazumu o prelasku radnika u MUP, preneta je suma od svega 81.820.000 dinara za zarade radnika po stanicama.
Takođe, interesantna pozicija, gde su bila predviđena sredstva za isplatu socijalnih doprinosa na teret poslodavaca u iznosu od 103.000 dinara, od 103.056.000 dinara, a preneto je svega 14.646.000 dinara. Da budem još konkretniji, po svim pozicijama koje se odnose na isplatu zarada RHMZ je dobio 839.868.000 dinara u budžetu za 2011. godinu, a MUP je po sporazumu po istim stavkama dobio za funkcionisanje protivgradne zaštite svega 148.904.000 dinara, što iznosi oko 17,73% od ukupno navedene sume.
Zašto je to tako? Odgovore na ta pitanja trebalo je da daju tadašnji rukovodioci RHMZ, direktor Dacić i njegov pomoćnik za finansije Plavšić, koji su bili bliski saradnici sa tadašnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Sašom Draginom i tadašnjim ministrom poljoprivrede, za ekologiju Oliverom Dulićem. O svim tim stvarima postoji i dostavljen dopis radnika radarskog centra koji su to dostavili i državnom sekretaru u MUP-u. Ja taj dopis imam i ja ću vam ga, gospodine ministre, dostaviti, pa vi vidite da li je tu bilo nekih problema i zbog čega su ta sredstva na ovaj i ovakav način isplaćivana. Možemo da kažemo da je kriza u odbrani od grada počela baš u tom periodu od 2007. do 2011. godine kada su bili ti rukovodioci na tim funkcijama.
Bez obzira na nedostatak regulative, zbog dobrobiti svih svojih stanovnika i poljoprivredne proizvodnje, mnoge lokalne samouprave su u proteklom 2014. godini učestvovale sa svojim sredstvima u finansiranju i nabavci protivgradnih raketa. Tako je i opština Svrljig iz budžeta za 2014. godinu izdvojila milion i 500.000 dinara i nabavila 80 raketa za svoje protivgradne strelce, a u budžetu za 2015. godinu izdvojili smo milion i 800.000 dinara i za strelce u 2014. godini izdvojeno je 400.000 dinara. Na taj način smo hteli da pomognemo strelcima i da njima malo poboljšamo uslove za rad.
Odbrana od grada mora se sprovoditi jedinstveno, sinhronizovano i celovito na celoj teritoriji od momenta formiranja gradonosnog oblaka, pa duž cele njegove putanje, jer se tako dobija najefikasnija zaštita. Znači, bitno je mnogo elemenata u ovom sistemu zaštite, pa je potrebno da svi funkcionišu usklađeno, što znači da se mora komunicirati i sa susednim zemljama kada oblak kreće sa njihove teritorije, mora se razviti i dobar sistem osmatranja, jer se mora pratiti gradonosni oblak od momenta formiranja i mora se delovati tokom cele njegove putanje, jer je tada najbolji efekat.
Ovim predlogom su precizirane sve aktivnosti i obaveze u smislu saradnje i koordinacije naših organa, tako i međunarodna saradnja, a predviđene su i kaznene odredbe za pravna i fizička lica koja ometaju rad strelaca i funkcionisanje protivgradne zaštite.
Ovo ću reći svojim rečima. Situacija na terenu je bila sledeća. Imamo protivgradnu stanicu, do protivgradne stanice postoji put, u jednom trenutku fizičko ili pravno lice zatvori taj put i niko ne može do tamo da dopremi ni rakete, ni lansirne rampe i tada dolazi do problema. Ovim zakonom sada se sve to definiše. Stvarno mogu da budem zadovoljan kao čovek, koji se bavi poljoprivredom, koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku. Mogu da budem zadovoljan ovim zakonom jer je zakon stvarno na svom mestu i mislim da zakon pre njega nije bio bolji.
Još jednom da podržim u potpunosti i MUP i sve koji su pripremali ovaj zakon. Ja ću kao poslanik podržati ovaj zakon svim srcem, jer sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnosti da obezbedimo bolje uslove i za strelce i za sve radnike u sistemu, a što je najbitnije obezbedićemo sigurnost za sve naše poljoprivredne proizvođače. Još malo i dolazi vreme žetve i mi svi koji se bavimo poljoprivredom znamo da, kada dođe gradonosni oblak, je najopasnije da nam on obere našu pšenicu.
Zbog toga, još jednom, ću podržati ovaj zakon kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS i dajem punu podršku Vladi premijera Vučića i svim ministrima, jer mislim da je to za nas jedini pravi put.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, koja se nalazi pored Niša, i govoriću o Predlogu zakona o izmenama  i dopunama Zakona o privatizaciji.
Tokom primene Zakona o privatizaciji pokazali su se određeni nedostaci koje je trebalo hitno rešiti, jer je veoma važno za preduzeća koja su u postupku, kao i za njihove radnike, da se postupak uspešno okonča. U poslednjih šest godina nije privatizovano nijedno preduzeće, dok je ranijih godina privatizovano na hiljade preduzeća. To je signal da treba nešto menjati, a preventivno treba zaštiti preduzeća u postupku prodaje, jer zaštita od prinudne naplate ističe 31. maja i mnoge firme bi mogle biti na udaru poverilaca.
Tako se ovim predlogom rok za privatizaciju pomera za 31. decembar 2015. godine, ali za preduzeća koje je Vlada proglasila preduzećima od strateškog značaja, kao i za preduzeća sa Kosova i Metohije, ovaj rok ne važi. To je opravdano, jer se radi o velikim preduzećima koje imaju važnu ulogu u privredi Republike Srbije. Zato moramo učiniti sve što je u našoj moći i, kao prvo izmeniti odredbe postojećeg zakona o privatizaciji, stvaranjem osnovnih preduslova za uspešnu privatizaciju svih preduzeća, ali ipak sa naglaskom na preduzeća od strateškog značaja, kao i na preduzeća sa Kosova i Metohije ili preduzeća koja tamo pretežno posluju ili im je imovina na Kosovu. One su posebno izložene različitim pritiscima, kao i nezakonitoj privatizaciji od strane kosovske agencije za privatizaciju.
Prva izmena u tom cilju je što subjekt privatizacije mora da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a ne 2013. godine kako je bilo do sada, što je dobar predlog, jer je taj podatak biti najstabilniji u stanju… U prodajnoj dokumentaciji neće biti naduvanih, nerealnih vrednosti koje odvraćaju potencijalne kupce i strateške partnere.
Sledeća značajna izmena sastoji se u odlaganju prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije najkasnije do 31. oktobra 2015. godine, a za preduzeća od strateškog značaja, preduzeća sa Kosova odlaganje do isteka jedne godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, što znači do sredine 2016. godine. Odlaganjem roka za prinudnu naplatu i prinudno izvršenje se produžava zaštita ovih preduzeća, i to je najznačajnija izmena u ovom predlogu zakona.
Ovim se stvara mogućnost da se pokuša u narednih pet meseci sa održavanjem ovih preduzeća i sa očuvanjem svih radnih mesta u preduzećima, sprečava se odlazak svih preduzeća u stečaj čime se spašavaju radna mesta i olakšava socijalni mir.
Ovde je konkretno reč o 54 preduzeća za koje je objavljena prodaja, a sigurno je da je veoma opasno ugroziti egzistenciju 27 hiljada radnika i njihovih porodica, kao i ostati bez 54 preduzeća, gde je njih 17 od strateškog značaja sa 21.517 zaposlenih i 37 drugih preduzeća sa ukupno 5.857 zaposlenih.
Ovaj zakon se donosi da bi se uspešno rešila sudbina subjekata privatizacije, a za koje postoje uslovi za prodaju, jer ako bi tokom postupka došlo do prinudnih izvršenja, prodaja i opstanak bi se ugrozili i onemogućili.
Sigurno da je važno spasiti FAP, „Galeniku“, „Prosvetu“, preduzeća metalske industrije, ali je bitno spasiti i preduzeća u jugoistočnoj Srbiji i preduzeća, rekli smo, „Galenika“ … „Galenika“ je veoma bitna, kao što je malopre rekao i ministar, gospodin Sertić. Za nas, iz moje opštine Svrljig, je veoma bitna „Galenika“, jer je ona formirala u Svrljigu jedno preduzeće 2000. godine, a zove se „Herbogal“. Ja očekujem da će posle oporavka „Galenike“ postojati mogućnost da rešimo problem „Herbogala“.
Još nešto što je bitno za naše firme koje se nalaze na jugoistoku Srbije, u Nišu, mašinska industrija, elektronska industrija, ovim predlogom zakona i donošenjem imaćemo mogućnost da puno stvari poboljšamo, da odredimo mnogo bolje privatizacije, nego što je bilo do sada i na taj način imaćemo mogućnost da pojačamo privrednu aktivnost u Nišavskom okrugu i jugoistočnoj Srbiji. Uvek stavljam naglasak, opština Svrljig odakle dolazim, ali za mene i moje Svrljižane bitan je i Niš, jer pokretanjem Niša imamo veliku šansu da pokrenemo i celu Srbiju.
Za nas poljoprivredne proizvođače, ja sam predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, veoma je bitan 25. maj, ne zbog toga što je to u prošlom veku bio Dan mladosti, već zbog toga što je danas German i u mojoj opštini se danas ne radi poljoprivreda.
Malopre sam napomenuo 25. maj, Dan mladosti, stvarno imam poverenja u našu Vladu, u našeg premijera, u našeg ministra privrede, jer sam siguran da ćemo donošenjem ovog zakona potpomoći da uposlimo mlade ljude i zato ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS glasati za predlog ovog zakona i siguran sam da ćemo ovim zakonom potpomoći da se reše problemi zapošljavanja u celoj Srbiji, a stavljam akcenat na Niš i jugoistočnu Srbiju i moju opštinu Svrljig.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig.
Inače, zakonom i izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju vrši se preciziranje i pojedino uvođenje novih termina i pojašnjavanje starih izraza, kao i usaglašavanje regulisanja vazdušnog saobraćaja sa propisima zemalja u regionu, odnosno u skladu sa propisima EU. Sveobuhvatno se menja zakon iz 2012. godine.
Naime, u ovom zakonu reguliše se zanimanje i opis zanimanja vazduhoplovnog operatera kao jednog od osnovnih karika u lancu bezbednog funkcionisanja vazdušnog saobraćaja, pa tako i vazduhoplovni operater mora da poseduje sertifikat koji mu izdaje Direktorat vazdušnog saobraćaja, a predviđeni su i posebni uslovi za sticanje takvog sertifikata, što je od ključne važnosti za bezbednost celokupnog vazdušnog saobraćaja.
Ovim zakonom regulisano je i postojanje i funkcija aerodroma, te je predviđeno kakvi aerodromi mogu da postoje i u kojim slučajevima i u koje svrhe se mogu koristiti vojni, civilni ili mešoviti aerodromi, a takođe je regulisano i da svaki od aerodroma mora da poseduje poseban sertifikat koji bi garantovao bezbednost vazduhoplova i samih putnika.
Jugoistočna Srbija poseduje bogatu istoriju vazduhoplovnog saobraćaja, jer pored aerodroma u Nišu „Konstantin Veliki“, postojao je i aerodrom u Svrljigu u selu Merdželat, koji je napravljen 1931. godine i bio je do 1945. godine, a na tom mestu u Merdželatu Grudobran je 1936. godine organizovan i prvi aeromiting. Evo, ja imam i letak koji je tada deljen žiteljima svrljiške opštine i zbog toga sam se javio povodom ove tačke, zato što želim da kažem da je Svrljig u periodu do 1945. godine imao i svoj aerodrom.
Vratiću se na Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što je to nešto što je najbitnije za jugoistočnu Srbiju. Inače, Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu služi i kao alternativni aerodrom aerodromima u Beogradu, Ohridu, Podgorici itd.
Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine pista aerodroma u Nišu pogođena je 57 puta i u potpunosti je uništeno 11% asfalta. Nakon rata aerodrom je bio van upotrebe nekoliko godina. Godine 2003. norveško ministarstvo spoljnih poslova uložilo je velika sredstva u rekonstrukciju aerodroma i aerodrom je otvoren 12. oktobra 2003. godine i dobio je ime Aerodrom „Konstantin Veliki“.
Inače, ono što je bitno za aerodrom „Konstantin Veliki“ jeste i to što je prvi srpski vojni avion poleteo iz Niša iz Trupanskih polja. Vazduhoplov je poleteo 1912. godine, a iste godine 24. decembra je Radomir Putnik potpisao rešenje gde je Niš postao centar vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane tadašnje Kraljevine Srbije. Zato je „Konstantin Veliki“, odnosno niški aerodrom, veoma bitan za sve nas koji živimo u tom delu naše Srbije.
Ono što je još bitno za naš aerodrom u Nišu, slobodno mogu da kažem, jer dolazim iz Svrljiga, to je opština pored Niša, jeste to što je niški aerodrom „Konstantin Veliki“ vrlo bitan zbog toga što je napravljen sporazum između Vlade Republike Srbije i ruske Vlade za srpsko-ruski humanitarni centar koji je veoma bitan za ceo region, ne samo Srbije, već i van granica Srbije. Možemo se setiti 2007. godine kada smo imali katastrofalne požare u celoj Srbiji, a posebno u tom delu jugoistočne Srbije, kada su dolazili veliki avioni, ruski avioni koji su učestvovali u gašenju požara. Setimo se i prošle 2014. godine kada su na niški aerodrom dolazili ruski avioni koji su učestvovali u pomoći i zbrinjavanju ljudi koji su bili oštećeni od poplava kod nas u Srbiji, a i u Bosni i Hercegovini.
Inače, još neke stvari želim da kažem o niškom aerodromu, baš zbog toga što je vrlo bitno za nas, krajem juna ove godine će krenuti redovni avio saobraćaj mađarske avio kompanije „Wizz Air“ iz Niša, i to za Bazel i Malme pet puta nedeljno. Ovo je najvažniji ugovor, što se tiče niškog aerodroma, unazad 30 godina, jer je to prvi komercijalni ugovor.
Zašto je ovaj ugovor toliko važan za niški aerodrom? Zato što znamo da je u periodu od 2010. do 2013. godine iz budžeta Grada Niša, moramo da kažemo, izbačeno više od tri miliona evra za subvencije italijanskom „Wind Jet“ i crnogorskom „Montenegro ervejz“ koji su sa ovolikim para uspeli da prevezu 30.000 putnika za godinu dana. U istom vremenskom periodu, Grad Niš je direktno subvencionisao Javno preduzeće aerodrom Niš sa dva miliona evra. To nije kraj. Aerodrom „Nikola Tesla“ je više puta uplaćivao i uplatio ukupno 2,3 miliona evra za razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu.
Dakle, od 2010. do 2013. godine sa raznih nivoa vlasti je u razvoj vazdušnog saobraćaja u Nišu, avio kompanija i aerodrom u Nišu, uplaćeno je fantastičnih 7,3 miliona evra. Da stvar bude gora, po smeni rukovodstva aerodroma Niš, zatečen je dug blizu milion evra. Zato je važan komercijalni ugovor sa „Wizz Air“, a o kome je malopre govorila i potpredsednica Vlade, gospođa Zorana Mihajlović.
Ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja, a naročiti ministarki i potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović za nesebičnu podršku u rešavanju svih zatečenih problema na aerodromu u Nišu. Zahvaljujući Strategiji razvoja vazdušnog saobraćaja ovog ministarstva, aerodrom u Nišu se trenutno oprema sa najsavremenijom opremom za sletanje aviona i do kraja sledeće godine će ova oprema biti u punoj funkciji. Vrednost ove investicije višemilionska. Podršku naporima rukovodstva aerodroma Niš i svim zaposlenim u ovom preduzeću daje i aerodrom „Nikola Tesla“ koji je u više navrata u poslednjih godinu dana donirao preko potrebnu opremu sa specijalnim vozilima za održavanje piste i aviona.
Poslanik sam iz nerazvijene opštine Svrljig i aerodrom u Nišu je naš aerodrom i naša razvojna šansa. Takođe je i razvojna šansa opštine Svrljig, opštine Knjaževac, opštine Gadžin Han, opštine Bela Palanka, opštine Babušnica, Zaječara i celog dela jugoistočne Srbije. Zbog toga želim, kao čovek koji dolazi iz jedne siromašne opštine, da svi poslanici glasaju za ovaj naš zakon, zakon kojim ćemo sutra omogućiti da aerodrom u Nišu, a i ostali aerodromi budu u funkciji. Na taj način imamo velike šanse da poboljšamo i poljoprivrednu proizvodnju i turizam, jer svi znamo da je od aerodrom u Nišu do Babinog Zuba 60 kilometara. Zbog toga moramo još više da ulažemo u niški aerodrom, jer na taj način pomažemo i razvoj poljoprivrede, razvoj turizma i celokupni razvoj jugoistočne Srbije. To važi i za ostale aerodrome.
Još jednom, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, ja ću glasati za ovaj zakon punim srcem, jer sam siguran da će se ovim zakonom omogućiti da aerodrom u Nišu bolje funkcioniše, da zapošljava ljude, da ljudi putuju po svetu, a i da dolaze kod nas.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine, Svrljig, u Srbiji i predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku sa liste SNS.
Želim danas da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju. Ali, pre nego što krenem da vam govorim o tom zakonu, podsetio bih sve naše poslanike da je danas veliki hrišćanski praznik Đurđevdan i da danas svi moramo da praštamo, da budemo u duhu tolerancije jer je stvarno i veliki broj naših ljudi u Srbiji slavi.
Ovaj zakon o privatnom obezbeđenju je donet u 2013. godini, krajem godine, i po prvi put je stavljena u zakonski okvir mogućnost da ljudi koji se bave privatnim obezbeđenjem firme koje to rade mogu u formalno-pravnom smislu imati i obaveze i prava, a i na način da to sve bude onako kako treba, za zaštitu svih građana u Srbiji.
Prvi put je predviđena i posebna stručna obuka za pripadnike privatnog obezbeđenja, tako da lica koja žele da se bave ovim poslom pohađaju obuku u specijalističkim centrima za obuku, centrima kojima pre toga normalno da Ministarstvo unutrašnjih poslova da saglasnost. Obuku za pripadnike privatnog obezbeđenja mogu vršiti lica koja ispunjavaju posebne kriterijume, da imaju radno iskustvo, da imaju određene kvalifikacije, to je sve u okviru pravilnika koji je donet od strane MUP-a, odnosno nadležnih službi u Ministarstvu.
Pripadnik privatnog obezbeđenja koji uspešno završi obuku i položi stručni ispit, da bi obavljao taj posao, mora da prođe bezbednosnu proveru koju vrši MUP. To do 2013. godine uopšte nije rađeno i pripadnici tih privatnih obezbeđenja radili su u tim službama, puno tih ljudi koji su imali neku lošu prošlost, da ne kažem kriminalnu prošlost. Posle ovog zakona to se menja, sve se proverava. Ljudi koji rade u tim privatnim obezbeđenjima imaju sada i obavezu da se radi psihofizički test da li su zdravi, pravi, da li mogu da rade bezbednosne provere i taj čovek je sutra spreman u svakom trenutku da izađe i da radi za ono što je dobio posao, a s druge strane, i uslovi koje firme koje rade ta privatna obezbeđenja, uslovi su mnogo drugačiji i sada se zna koliko ljudi radi i na koji način radi.
Zakon o privatnom obezbeđenju po prvi put se detaljno regulišu ovlašćenja pripadnika privatnog obezbeđenja. Tako radnik privatnog obezbeđenja mora da nosi odgovarajuću uniformu čiji je izgled i oznake propisuje Ministarstvo unutrašnjih poslova posebnim pravilnikom. Može da u objektu koji obezbeđuje nosi službeno oružje, lisice i da koristi službene pse.
Sve su to stvari koje do 2013. godine uopšte nisu bile i rađeno je što se kaže slučaj do slučaja. Na ovaj način Zakon koji je donet 2013. godine doneo je red u privatnim službama obezbeđenja, ali sada ovaj zakon koji mi vršimo dopunu našeg Zakona da se sve ovo prolongira za period 1. januar 2016. godine, imaće mogućnosti da služba i policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu da pripreme sve te pravilnike, jer svi znamo u kakvoj situaciji jeste naša Srbija, Ujedno mogu da kažem i da sam ja sin, moj otac je bio policajac i poseban akcenat stavljam na policajce, na ljude koji rade u uniformi, da su to ljudi koji stvarno rade za nas, za našu Srbiju i radili su i radiće još bolje nego što je bilo do sada.
Sa ovim zakonom koji je donesen 2014. godine i koji mi sada ne neki način dopunjujemo da ga stavimo u funkciju sa kompletnim stvarima do kraja 2015. godine, do početka 2016. godine. Imaće mogućnost da u službama u noćnim klubovima, u kladionicama, na utakmicama, ljudi koji rade u tim službama u privatnim službama obezbeđenja mogu da rade i da od tog svog rada mogu da žive.
Šta je najbitnije oko ovog zakona i to što je malo pre gospodin iz PUPS-a rekao, a i general Moma je o tome pričao da veći broj ljudi koji su sada prošli sve ove psihofizičke provere, koji su prošli bezbednosne provere, svi ti ljudi koji rade u tim firmama obezbeđenja imaju mogućnost sutra ukoliko dođemo u neku situaciju, to smo bili početkom maja prošle godine, kada smo imali vanrednu situaciju, kada su bile velike poplave, kada su bili veliki požari.
Dolazim iz opštine Svrljig gde smo imali veliki broj takvih situacija. Ti ljudi sutra mogu da pomognu, normalno uz sugestiju, uz nadgledanje MUP-a i ljudi koji za to budu određeni. Mislim da je to velika stvar da na ovaj način sa ovim zakonom i konačno sa svim tim pravilnicima koji treba da budu doneseni, da sve to rešimo. Mislim da će to doprineti bezbednosti svih naših građana u Republici Srbiji.
Ujedno, šta sam još hteo da kažem vezano za sve te ljude koji rade, koji će raditi, koji mogu od tog svog rada i da žive, a da to ne bude, kao što smo malopre čuli, od naše predsednice Odbora za bezbednost, koleginice Marije, da su ti ljudi primali veoma malu naknadu, a to je bilo u prethodnom periodu kada nismo imali zakon o privatnom obezbeđenju.
Šta je još bitno? Malopre sam rekao da sve ove stvari koje ti ljudi obezbeđuju, to su utakmice, firme i ostale stvari koje se nalaze u Beogradu, malopre sam rekao, kladionice, splavovi. To se kod nas u malim opštinama ne nalazi. Nadam se a i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke zalagaću se i sa mojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, zalagaćemo se da u malim opštinama, kao što ja dolazim, da se tamo stekne mogućnost da ljudi mogu više da zarađuju i da u našim selima naši ljudi mogu lakše i da bolje žive od svog rada i da u takvim našim selima, kao recimo moje selo odakle sam ja ili neka sela iz Bajine Bašte, da tamo ljudi obrađuju svoju imovinu, da imaju sutra mogućnosti da obezbede firmu koja će raditi i čuvati njihovu imovinu. To su nekad kod nas u tim našim malim opštinama bili ljudi koji su za to bili plaćeni od strane mesnih zajednica. Sada već imamo i zakon koji će to na neki način pomoći.
Šta sam još hteo da kažem kao čovek i kao pravi srpski domaćin. Hteo bih da se ponovo vratim na ono što nam je priroda dala. Venac od cveća, od bilja, venac koji se danas deli našim ukućanima da godina u narednom periodu bude rodna i blagorodna, da nam ljudi budu živi i zdravi, a svi znamo da je i Sveti Georgije, svetac koji je uspeo da pobedi loše i da pobedi ono što je zlo. Ja kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke siguran sam da će naša Vlada na čelu sa našim premijerom imati mogućnosti i snage da pobedi sve ono što je loše, a baš zbog budućnosti naše dece i dece naše dece.
Za kraj, iskoristio bih priliku, mislim da mi nećete zameriti ni vi kao predsedavajuća, ni kolege poslanici, ni građani Srbije, hteo bih da iskoristim priliku i da svim građanima koji danas slave Đurđevdan, čestitam slavu i da svima poželim da im godina bude rodna i blagorodna kako na njivi tako i kući. Još jednom, ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za sve predloge zakona koje je podnela Vlada, jer sam siguran da ćemo imati mogućnost da obezbedimo bolju budućnost za našu porodicu, za naša sela i za naše građane Srbije.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, direktore Nacionalne službe za zapošljavanje, kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz najlepše opštine, opštine Svrljig i u potpunosti podržavam ove zakone koje je predložilo Ministarstvo gospodina Vulina.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti detaljnije sada rešava i rešavaće probleme koji su bili u prethodnom zakonu. Kao prvo, jeste to što se smanjuje broj članova Upravnog odbora. Svedoci smo toga da je u prethodnom zakonu bilo to i da je direktor Nacionalne službe bio deveti čovek koji odlučuje, a taj upravni odbor je trebao njega da pomaže, da kontroliše. Sada imamo sedam članova, što je dobro jer će se na taj način uštedeti sredstva.
Dobro je i to što će imati mogućnost neke dopune, konkretnije vezano za javne radove. Recimo, lokalne samouprave su u prethodnom periodu dobijale sredstva za samozapošljavanje, za javne radove, za stručnu praksu, gde je konkretno za javne radove bilo problema da same lokalne samouprave zbog Zakona o radu državnih službenika i limitiranja broja zaposlenih nisu mogle da određeni broj ljudi ispoštuju za te javne radove.
U ovom predlogu zakona ima još dosta stvari o kojima su pričale moje kolege, ali ja ću se više osvrnuti na deo oko lokalnih samouprava, pošto dolazim, rekao sam malopre, iz Svrljiga, opštine koja jeste nerazvijena, jeste devastirana, opština u kojoj ima dosta nezaposlenih, ali ima i dosta mogućnosti. Jer, kada govorim o opštini Svrljig, govorim i o svim malim opštinama koje su u teškoj situaciji i u kojima je veliki broj ljudi nezaposlen.
Opština Svrljig izdvaja 10 miliona, sada ove godine je izdvojila 10 miliona iz budžeta za potrebe ljudi koji su nezaposleni, da konkurišu normalno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i da na taj način potpomognemo te ljude da mogu da ostvare za sebe, za svoju životnu egzistenciju. Radi se na samozapošljavanju, na javnim radovima, na stručnoj praksi i nadam se, a i siguran sam da će Nacionalna služba zapošljavanja imati mogućnosti da prepozna opštine kao što je Svrljig i da tim opštinama na jedan njihov dinar da makar dva ili tri dinara da se veći broj ljudi u tim opštinama zaposli, da potpomogne oko samozapošljavanja, da se pomogne oko stručne prakse i, normalno, oko javnih radova.
Akcenat stavljamo i na javne radove, zato što u tim malim opštinama, kao što je moja opština, ima potrebe i oko poljoprivrede i oko zadrugarstva i ti ljudi mogu biti uključeni u zadrugama da kroz javne radove potpomognu da se poljoprivreda lakše obrađuje. Ja govorim o poljoprivredi zato što dolazim ispred Ujedinjene seljačke stranke, stranke čiji program jeste poljoprivreda i upošljavanje ljudi u poljoprivredi, a normalno i u pravnim subjektima.
Siguran sam da će ovi zakoni potpomoći da u narednom periodu, što se tiče naše zemlje, bude mnogo lakše zapošljavanje, bude mnogo lakše ljudima koji imaju oštećen sluh. Ja ću kao čovek i kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, ali sa liste Srpske napredne stranke, glasati za oba ova zakona i za sve zakone koje predlaže Vlada na čelu sa našim premijerom.
Još jednom, glasaću za ove zakone i siguran sam da će imati mogućnosti, a i sluha, a tu konkretno mislim na Nacionalnu službu za zapošljavanje, da se opštini kao što je Svrljig pomogne da za 10 miliona, koje smo mi izdvojili, date makar 20 miliona i da na taj način potpomognemo ljudima da se uposle. To važi i za ostale opštine koje su nerazvijene, koje su devastirane i nadam se da će imati mogućnosti i da se za Nišavski okrug izdvaja više sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje i da taj deo jugoistočne Srbije krene nekim jačim i boljem putem, da ti naši tamo ljudi mogu lakše da žive i da se što veći broj njih zaposli.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim najlepše opštine Svrljig, i govorim ovde baš o ovoj 4. i 5. tački vezanoj za turizam. Znači, sporazum između naše republike Srbije i Gruzije i Srbije i Ukrajine.
Svi znamo da je i najveća šansa naše Srbije poljoprivreda, ali tu je i turizam. Zbog toga ja u potpunosti podržavam našu Vladu i smernice naše Vlade da se na tome radi. Svi znamo koliko Srbija ima uspeha u političkom smislu, u diplomatskom smislu, svi znamo koliko nas prepoznaju u svetu baš zbog ove naše politike koju sada vodimo.
Što se tiče ovog dela oko turizma i Sporazuma između naše Republike Srbije i Gruzije, odnosno Ukrajine, to je veoma bitno za sve nas, što se tiče Srbije, zato što je turizam nešto veoma bitno za sve naše građane, a ja tu podvlačim najbitnije jeste seoski turizam.
Poljoprivreda i seoski turizam imaju nešto zajedničko, to je naše srpsko selo. Dolazim, kao što sam malopre rekao iz jedne male, ali veoma lepe opštine koja ima velikih kapaciteta što se tiče turizma, prolazi magistralni put, ima aerodrom u Nišu.
Prema tome, mi iz takvih malih opština, osim što dajemo doprinos u razvoj poljoprivrede želimo još više da se radi na promociji turizma, da nam dođu prijatelji iz Gruzije, da nam dođu prijatelji iz Ukrajine, iz Rusije, iz Evropskih zemalja, iz Kine, da vide lepote i naših opština, da vide lepote i naše Srbije. imamo mi šta njima da ponudimo.
Ovaj Sporazum je veoma bitan za sve nas i za našu poljoprivredu i za naš turizam. Ja bih se sada i zahvalio vama u Ministarstvu trgovine i turizma, zahvalio bih se vašoj saradnici Renati, koja stvarno ima dušu i volju da radi na turizmu. Siguran sam da ćemo svi zajedno i mi ovde poslanici koji dolazimo iz lepih, ali malih opština, imati mogućnost da pojačamo kapacitet turistički, što više promovišemo, i putem ovakvih sporazuma da dovedemo turiste iz celog sveta.
Inače, što se tiče turizma i poljoprivrede, kao što sam malopre rekao, jeste zajedničko to je seoski turizam. Imamo velikih mogućnosti gde blizu 40% našeg stanovništva živi u našim selima, gde je potrebno da 10% tih ljudi koji žele da se bave seoskim turizmom ili nekim drugim vidom turizma, mogu da iskoriste svoje zgrade, svoje objekte, da se u njih malo uloži.
Tu može pomoći i lokalna samouprava, tu može pomoći i normalno, Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo. Tu može preko različitih evropskih projekata, projekata prekogranične saradnje da se iskoristi i da se opreme ta domaćinstva. Da se putem publikacija pozovu turisti da dođu kod nas, recimo u Svrljig da dođu, recimo u Niš, u Niški region, jer je stvarno mnogo lepo.
S druge strane kada tamo dođu, dosta je primer da seosko domaćinstvo ima dve sobe, da u svakoj sobi ima po dva kreveta, da u toku godine dvesta radnih dana je budan angažovano kroz aktivnosti seoskog turizma. To će za to domaćinstvo možda doneti i profita, što se kaže blizu 16.000 evra. Kada bi celokupno to naše stanovništvo, a rekao sam malo pre, 40% ljudi živi u našim selima, 10% tih ljudi to je milijardu i 600 hiljada evra koje bi došli u budžet Republike Srbije i koje bi pomoglo našim poljoprivrednicima da se preko turizma i poljoprivrede maksimalno poboljša njihovo stanje, mislim u delu, finansijsko stanje i da oni mogu od toga da žive.
Primer dobre prakse jeste to i da u okolini Niša i grad Niš, a i moja opština iz koje ja dolazim, Svrljiga i okolne opštine veliki akcenat stavljamo na turizam. Kod nas je tamo veoma bitna i Stara planina, gde je velika šansa da taj deo naše Srbije zaživi turistički. Tu su u tom masivu Stare planine, tu se nalaze i opština Knjaževac, i opština Sokobanja, i opština Pirot, opština Svrljig, Bela Palanka, grad Niš. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo svi zajedno u narednom periodu imati mogućnost da rešimo prilazne puteve do Stare planine, do odmarališta Stare planine, da mogu turisti da dođu i da vide lepote i dobrotu svih naših domaćina srpskih koji žive u tim krajevima koji žele da im daju dobrodošlicu.
Nama treba malo ulaganja, a mi ćemo svojim poštenim radom, svojom iskrenom željom da te ljude ugostimo, da damo doprinos da poljoprivrednici i turisti koji dolaze kod nas mogu da vide lepote i dobrote svih nas koji živimo u Srbiji, a posebno stavljam akcenata u našim srpskim selima. Baš, zbog toga što srpski seljak osim poljoprivrede može da se bavi i turizmom.
Šta drugo mogu da kažem i da kao poslanik u poslaničkom klubu SNS, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, vidim da naša velika šansa u poljoprivredi ali i u turizmu. Zbog toga ministre Ljajiću, siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom u narednom periodu mnogo veći akcenata staviti na poljoprivredu i na turizam. Zbog toga ću ja kao poslanik glasati za sve ove predloge sporazuma i siguran sam da ćemo ovim putem omogućiti našem srpskom seljaku da može bolje i lepše da živi.
Ujedno, se nadam da ćemo imati mogućnost da preko turizma obezbedimo i nova radna mesta, da obezbedimo i bolju ugostiteljsku uslugu, i sve ono što je bitno za našu Srbiju. Još jednom pozivam sve naše prijatelje iz inostranstva da dođu u Niš, da dođu u najlepšu opštinu Svrljig i da osete dobrobit naših srpskih domaćina.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz najlepše opštine Svrljig i govoriću najviše o veterinarstvu, o ova dva sporazuma sa Urugvajem i Alžirom, ali dotaći ću i ovo za turizam, ove protokole o turizmu koji se tiču masiva Karpata, gde je sedam zemalja potpisnica ovog protokola.
Mislim da je turizam za nas velika šansa i naša zemlja Srbija treba u svim ovim stvarima da učestvuje i uvek potpisivati i sarađivati sa tim zemljama gde može da se promoviše naša životna sredina, kvalitetna poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja koja je kod nas, što se kaže, u prethodnom periodu dosta posrnula, ali je spasila našu zemlju Srbiju.
Što se tiče ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Urugvaja, veterinarski sporazum, taj deo će se najviše odraziti na promet stoke, na promet životinja, praćenje propisa, praćenje robe, ali i sve ono što je bitno za nas. Urugvaj je prepoznatljiv po Montevideu gde smo nekada bili prvaci sveta i mogu da kažem, sigurno mogu da kažem da Srbija može biti prvak sveta i u poljoprivredi, u kvalitetnoj hrani.
Recimo, ja dolazim iz opštine Svrljig koja može da se takmiči i da bude najbolja u Srbiji i u svetu što se tiče očarstva. Najkvalitetnije je svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuš, sjenički sir. Tu možemo biti prvaci i zato podržavam normalno ovaj sporazum.
Možemo biti prvaci i u svinjarstvu. Imamo veoma kvalitetne svinje, ali imamo malo problema i nadam se da će nadležno Ministarstvo uspeti da reši ovaj problem sa našim ljudima koji imaju problem u svinjarstvu, koje se dešava u Mačvi gde je stvarno veoma teška situacija.
Što se tiče ovog Sporazuma o veterinarstvu, siguran sam da će to doprineti da kvalitet naših životinja, naše stoke i našeg mesa bude mnogo bolji, da bude bolja kontrola. Znam da je potrebno da se obezbedi veći broj terenskih veterinara, veterinarskih inspektora koji moraju biti više prisutni na samom terenu.
Siguran sam da ova naša Vlada na čelu sa našim premijerom i nadležno Ministarstvo već dovoljno prati i problem sa aktuelnim svinjskim gripom, sa aktuelnim ptičijim gripom tzv. avijarna infloenca koje ima u Bugarskoj, ptičiji grip H5N1, a i u Mađarskoj je mutirao gde je H5N8 i siguran sam da naša Uprava za veterinu već to prati. Zabranjen je uvoz mesa iz Bugarske i to će biti, siguran sam, i iz Mađarske i okolnih zemalja, ali mislim da je potrebno zbog ovakvih bolesti da zaštitimo našu proizvodnju, naše svinjare, da se zabrani uvoz i živih svinja iz svih okolnih zemalja da bismo mogli da spasimo naše poljoprivredne proizvođače koji se bave svinjarstvom, koji se bave mlekarstvom, jer smo malopre čuli od naše ministarske da su već pokrenuti određeni koraci. Ali, siguran sam da može biti još bolje i mislim da bi trebalo u narednom periodu da nadležno Ministarstvo zajedno sa Ministarstvom trgovine pokrene postupak da se pod hitno izvrši otkup tih svinja kojih sada ima preko 60 hiljada u Mačvi i okolini.
S druge strane, što sam malopre rekao zbog ovih bolesti, da se zabrani uvoz živinskog mesa i svinjskog mesa i ostali proizvoda od njih.
Ja kao narodni poslanik, čovek koji u potpunosti podržava ovu Vladu i predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran na listi Srpske napredne stranke, siguran sam da će nadležno ministarstvo smoći snage da reši ove probleme u našoj poljoprivredi.
S druge strane, još jednom bih pozvao nadležno ministarstvo da na neki način potpomogne našu poljoprivredu, jer dolazimo do IPAR projekata, do IPAR fondova, ali prethodno moramo pomoći malim gazdinstvima da opstanu da žive i da mogu biti konkurentni.
Ja ću u Danu za glasanje glasati za sve ove zakone koji su sada predloženi od strane Vlade i siguran sam da će ova naša Vlada uspeti sve ove probleme koji su tu da reši i da naši poljoprivredni proizvođači budu ljudi koji će biti mnogo više cenjeni nego što su bili do sada. Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za set svih ovih zakona.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao narodni poslanik sa liste SNS, a kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke iz Svrljiga, to ću uvek reći, jer želim da se čuje o Svrljigu i o svim malim opština, a govoriću o izmeni Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Pošto je Fond formiran da potpomogne privredi Republike Srbije i malim privrednicima, u prethodnom periodu do 2012. godine nije dao neki rezultat.
Mogu da podsetim da je iz budžeta Republike Srbije preko Fonda za razvoj Republike Srbije privrednim subjektima podeljeno od 2007. do 2013. godine 92 milijarde dinara. Od tih sredstava trebalo je da se obezbede bolji uslovi za privređivanje, da privredni subjekti mogu lakše da rade, da upošljavaju ljude i da ti ljudi od toga mogu da žive, a privredni subjekti od toga da mogu da šire svoju proizvodnju i da imaju mesta i za izvoz.
Bilo je sasvim suprotno u tom periodu do 2012. godine, jer tada su sredstva dobijana od Fonda, a dobijali su ljudi koji su imali trgovačke firme, bavili se trgovinom, a radili su uvoz. Na taj način stvarno Fond za razvoj nije dao pravi rezultat, ta sredstva iz Fonda za razvoj nisu dali pravi rezultat.
Privredni subjekti koji su dobijali sredstva u tom periodu od 2007. do 2012. godine, imali su mogućnost, ti mali preduzetnici, da rade i da preko određenih start ap kredita mogu da poboljšaju svoje uslove privređivanja.
U Fondu za razvoj Republike Srbije jedno od načela je bilo i ravnomerni regionalni razvoj, gde se želelo preko određenih start ap kredita, a o tim kreditima ću reći nešto malo više zato što dolazim iz jedne male opštine, koja je jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji, koja je četvrta grupa nerazvijenosti i koja je devastirana.
U toj maloj opštini u prethodnom periodu, od 2007. do 2013. godine došlo je stotinak miliona dinara iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Veći deo tih sredstava uzeli su ljudi, privredni subjekti, koja su ta sredstva upotrebili na najbolji način. Investirali su izgradnju objekata, hala, upošljavanje ljudi, nabavku mašina i radili su na izvozu.
Imamo i primer, u prethodnom periodu došao je kod nas ministar Sertić, gde smo zajedno sa njim imali razgovore sa privrednicima i gde smo zajedno obišli jednu firmu koja je baš, može da se kaže, firma za primer. To je firma „Trilord“, koja je baš iz sredstava Fonda za razvoj, iz sredstava SIEPA i ostalih sredstava imala mogućnost da to dobije i kao takva je uposlila blizu 70 ljudi u našoj opštini. To za jednu malu opštinu kao Svrljig mnogo znači.
Imali smo takvih primera još. Recimo, firma „Kameleon“, koja je dobila sredstva iz Fonda za razvoj, firma „Status“, „Jeligor“, „MIN DIV“, i još takvih firmi koja su ta sredstva upotrebila na najbolji način.
Ima nekih loših stvari. Ovo kada govorim, govorim o Svrljigu, a to važi i za ostale male opštine, a i za veće gradove, kako su trošena sredstva. Imali smo firme koje su dobijala sredstva iz Fonda za razvoj, ali na konto male opštine Svrljig, zato što je imala najbolje uslove, 1% kamata, hipoteka dinar na dinar, mnogo bolji uslovi nego što su davale komercijalne banke. Zbog toga su mnoge firme koje su, mogu da kažem, bile plej-bek firme, koje su bile negde oko Beograda, a tamo su kod nas prijavile negde neku kancelariju i iz Fonda za razvoj dobijale sredstva. Ta sredstva nisu bila mala. To je bilo 25-30 miliona dinara, 50 miliona dinara.
Ta sredstva nisu ni vraćena i na taj način je oštećen budžet Republike Srbije. Na taj način je oštećena i sama opština Svrljig, a i ostale male opštine u našoj Srbiji, jer kada se prikaže, vidi se da je u toj jednoj opštini uloženo preko Fonda za razvoj stotinak miliona dinara, a ne vidi se rezultat, ne vide se nova radna mesta, ne vidi se izvoz, ne vide se novi privredni subjekti, tako da kada neko dođe i kada vidi kolika su to bila sredstva opštini Svrljig, a ta sredstva su uzeli neki iz nekih većih centara koji su imali nekog u Fondu za razvoj i ti iz Fonda za razvoj su pomagali njima možda čak i da dele pare.
Sami smo svedoci kako je rađeno do 2012. godine, kada se rade sada mnogi postupci, gde to rade nadležni organi. Mislim da je to stvarno bilo loše i nije dobro rađeno.
Imamo još jedan primer, preko start ap kredita, gde su pojedinci iz jedne male opštine, mogu da kažem Svrljig, mogu i ostale opštine da kažem u okolini, da su dobijali sredstva. Veći broj ljudi koji su dobili ta sredstva iz start ap kredita su upotrebili na najbolji način. Bilo je primera da su ta sredstva dobili pojedinci koji su alkoholičari, kockari i ti ljudi su imali nekog u Fondu za razvoj, nekog možda činovnika, koji je njima pomogao da dobiju sredstva, a u međuvremenu, opština Svrljig i policija su obavestili, to je bilo 2010. godine, Fond za razvoj, nadležne u Fondu za razvoj da ta i ta osoba ne može da vrati kredit i da se tom čoveku ne daju.
Iz Fonda su odgovorili, za to imamo i dokaz u pisanoj formi, da će to biti urađeno, da on zadovoljava. Taj čovek je dobio sredstva i normalno, ta sredstva nisu vraćena u budžet Republike Srbije, odnosno u Fond za razvoj. Zbog toga takvim ljudima nisu trebala da se daju takva sredstva i nisu dobili ono što jeste, a to je da se uposle novi ljudi.
Još nešto što je bitno, kako je u tom periodu rađeno. Opština Svrljig je kao lokalna samouprava zajedno, svi odbornici SNS i Ujedinjena seljačka stranka, mi smo formirali anketni odbor, jer smo želeli da se provere sva sredstva koja su došla iz budžeta Republike Srbije, da li je to bilo iz Fonda za razvoj, da li iz SIEPA, da li su to bila sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Anketni odbor je odradio svoj deo posla u okviru svojih nadležnosti i sve te rezultate smo predali nadležnim organima, odnosno svima onima koji su za to bili merodavni.
Mogu da kažem da su rezultati, kao što sam malopre naveo, iz Fonda za razvoj i sredstva koja su došla u Svrljig, a i u ostale male opštine, dali su rezultate u većem broju tih naših firmi koje sada tamo kod nas upošljavaju ljude.
Da ne ponavljam, svaka čast tim ljudima koji su dobili sredstva iz Fonda za razvoj, koji su uposlili ljude, investirali u novu proizvodnju i rade dalje na investiranju.
Sada bih pozvao prvo ministra Sertića i njegove kolege iz kabineta da svi zajedno i mi kao poslanici i lokalne samouprave, da svi radimo na tome da se pomogne malim siromašnim opštinama, kao što je opština Svrljig, da se u tim opštinama investira, da se u tim opštinama odrede sredstva preko Fonda za razvoj sa povoljnim kamatama, kao što je bilo do sada i da tamo ljudi koji već rade mogu i dalje da upošljavaju ljude, jer samo na taj način možemo spasiti te male opštine i u tim opštinama može da se živi i da ima budućnosti.
Još nešto što mislim da je dobro u okviru ovoga Predloga zakona je to što smo u budžetu za 2015. godinu rekli – nema više zaduživanja, u tom delu i Fond za razvoj Republike Srbije neće više moći da Srbija bude garant za ona sredstva kojima se Fond za razvoj zadužuje.
Hteo bih da kažem i to, ja sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke i mislim da u Fondu za razvoj treba naći mogućnost da se pomogne zemljoradničkim zadrugama, da preko tih zadruga mogu da se dobiju sredstva. Svi znamo, to pričam ja i to pričaju svi, i naš premijer gospodin Vučić o tome priča, da je poljoprivreda veliki resurs i šansa za razvoj naše Srbije. Preko takvih povoljnih kredita, kao što ima Fond za razvoj za razvoj u privredi može se pomoći i zemljoradničkim zadrugama da mogu da investiraju u opremu, u sve ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede.
Budite sigurni da će takva sredstva sigurno da se vrate, jer naš poljoprivrednik je disciplinovan i zadruge će imati mogućnost da upošljavaju nove ljude i ti naši ljudi će ostati u selima, gde će hraniti porodice. Na taj način ćemo spasiti naša sela da se ne gase.
Još jednom, u potpunosti podržavam kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS sve mere naše Vlade i našeg premijera, jer mislim da je to jedini pravi način da se izađe iz te situacije kao što je bilo do 2012. godine. Kao narodni poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke ću glasati za sve ove predloge zakona jer sam siguran da će ovo biti jedina šansa i jedina mogućnost da pomognemo i našoj privredi i svim građanima naše Srbije i onima koji žive na selu i od sela i onima koji žive u gradu. Toliko.

Zahvaljujem se.
Imao bih nekoliko pitanja, pošto dolazim iz opštine Svrljig gde je unazad nekoliko dana, nekoliko nedelja, imali smo katastrofalnu situaciju koja je bila slična, kao što je bilo u Majdanpeku, gde smo čuli, a kada sam ja to slušao, nisam verovao dok nije došlo to i kod mene u moju opštinu odakle dolazim.
Bili smo u velikim problemima i opština Svrljig je uvela vanrednu situaciju 7. decembra. Inače, 4. decembra smo imali katastrofalnu situaciju da su se na visokonaponskoj mreži desili kvarovi i gde je više od sela izgubilo struju.
Kasnije sam, normalno kao narodni poslanik, koji je bio uvek u službi naroda, zajedno sa lokalnom samoupravom otišao na teren gde smo zatekli katastrofalnu situaciju.
Znači, sve je palo, stubovi, niskonaponski, visokonaponski, katastrofalna situacija. Sva sela su bila odsečena i u tom trenutku, zahvaljujem se ED Svrljiga koja je svojim angažovanjem u saradnji sa svim našim komšijama, jer je takva situacija bila i u Knjaževcu i u okolnim opštinama, da se pomogne da se reši problem i da se ljudima obezbedi struja.
Kada neko kaže u našim selima nije potrebno struje, to sam čuo i od nekih mojih kolega, kažu – tamo ljudima ne treba struja zbog toga što tamo imaju drva, imaju šporet na drva, njima zamrzivači ne trebaju. Kada sam bio na terenu stvarno je bila katastrofalna situacija. Ljudima u selima je potrebna struja. Radnici i elektrodistribucije su maksimalno pomogli zajedno sa ljudima iz Prokuplja, njihove kolege, u to se uključila i Vojska Srbije.
Ovog trenutak se zahvaljujem Vojsci Srbije koji su zajedno sa radnicima elektroprivrede došla u Svrljig, došla u Knjaževac i svojim angažovanjem potpomogla da se reše stvarno neverovatni problemi. Imam 46 godina i u svom životu ne pamtim da se tako šta desilo, da je takva količina leda i snega bila na stubovima, na provodnicima i da se tako nešto desilo. +
Vojska Srbije je stvarno ono što stvarno vredi kod nas. Pokazali su svoje pravo lice, pomogli su građanima naše opštine, pomogli su našim poljoprivrednim proizvođačima, dali su i vojsku da pomogne i u kopanju rupa za stavljanje stubova, dali su i ljudi iz svoje medicinske struke da zajedno sa našim ekipama iz Svrljiga obilaze naše poljoprivredne proizvođače, naše stare ljude koji su našim selima i koji su stvarno bili u teškoj situaciji. Naši ljudi kada vide uniformu stvarno oni to vole, oni to cene, jer svi znamo da je stub naše države uvek bio i biće vojska, Pravoslavna crkva i selo.
Zato se još jednom zahvaljujem Vojsci Srbije, generalu Aleksandru Živkoviću koji je zajedno i sa ministrom odbrane bio kod nas u Svrljigu gde smo zajedno obišli te naše porodice, ta naša sela, gde smo zajedno obišli i opštinu Knjaževac u kojoj se dešavala ista situacija.
Moje pitanje bi bilo za Ministarstvo energetike – kada će se vratiti sve u prethodno stanje i u pravo stanje da se vrate oni stubovi niskonaponska mreža i visokonaponska mreža? Ujedno bih morao da kažem i imam obavezu da kažem da je u opštini Svrljig 90% stubova niskonaponske mreže su drveni i to važi i za visokonaponsku mrežu. Znači, stubovi su u veoma lošem stanju.
U prethodnom sam periodu kada sam bio predsednik opštine 2010, 2011. godine tražio od nadležnih iz elektroprivrede da se promene ti stubovi zato što su veoma lošem stanju. Do sada to nije urađeno i siguran sam da će posle ovoga imati mogućnost da se sve to završi. Inače, u opštini Svrljig ima većih delova opštine gde ima i niži napon, gde kada ljudi uključe mlin čekićar, da nešto samelju, tada skoro nestane struja. Pitanje – kada će moći da se i u tim delovima naše opštine vrati i da se stavi sve onako kako treba što se tiče elektrosnabdevanja? Siguran sam da će i „Elektoristok“ imati snage i mogućnosti da to završi. Zato su se pokazali sada veoma dobri svi njihovi radnici koji su bili na terenu.
Pitanje imam i za Ministarstvo poljoprivrede. Pošto u trenutku kada je bila ta elementarna nepogoda imali smo veliku štetu.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, uvaženi pomoćnici i državni sekretari, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, došli smo do zakona koji se tiče poljoprivrede, što za mene kao narodnog poslanika i predstavnika Ujedinjene seljačke stranke jeste najbitnija stvar u našoj Srbiji.
Mislim da ćemo ovim setom zakona imati mogućnost da našim poljoprivrednim proizvođačima, pod broj jedan, potpomognemo da prevaziđu veoma tešku situaciju, za koju oni sami nisu krivi, već je kriv neki raniji period kada su se dešavale stvari koje su bile vrlo loše za poljoprivredu. Taj period, mogu da kažem, je period od osamdeset i neke godine pa sve do današnjeg dana. Poljoprivreda je stavljena u zapećak, ne znam zašto, ali znam, to je sigurno, da su poljoprivreda, selo i seljak u najtežim trenucima naše zemlje Srbije pomogli nama, našoj Srbiji da izađe iz ove teške situacije.
Uvažena ministarko, ja ću govoriti o finansiranju i o ovom zakonu kojim naši poljoprivredni proizvođači mogu sebi na neki način da potpomognu svoj skromni budžet, da prevaziđu tešku situaciju u kojoj se oni nalaze.
Ovaj zakon je možda trebao da se usvoji još ranije. Bio je u predlogu i 2012. godine, ali ne znam zbog čega to nije odrađeno. Verovatno zbog nekih okolnosti na koje ja tada nisam mogao da utičem. Podržaću ovaj Zakon o finansiranju i obezbeđivanju finansija za poljoprivrednu proizvodnju. Mislim da je na ovaj način sada ovim zakonom data mogućnost, i pravno i formalno-pravno, da se naši poljoprivedni proizvođači na neki način zaduže kratkoročno, da li je to kroz novac ili kroz robu koju oni moraju pripremiti.
Ovaj deo oko zaduživanja za mene je vrlo bitan, kao za čoveka koji dolazi iz jedne male opštine, opštine Svrljig, u kojoj mi kao lokalna samouprava veoma veliki akcenat stavljamo na razvoj poljoprivrede, jer smo i u budžetu opštine Svrljig izdvojili blizu 10% budžeta za razvoj poljoprivrede i sela. Ja sam u toj opštini bio i predsednik opštine i na svaki način smo pomagali naše poljoprivredne proizvođače da oni vide da ima neko za njih i da misli.
Ja ću govoriti jezikom koji mogu razumeti najvećim delom moji poljoprivredni proizvođači sa juga, sa jugoistoka Srbije, ali možda me neće razumeti neki u severnom delu Srbije, verovatno zbog jezika i naglaska kako ja govorim. Govoriću o ovom zakonu pozitivno. Mislim da neke članove zakona možemo na neki način promeniti, a to su članovi 6. i 9, ali prethodno ću reći da je ovo zaduživanje naših poljoprivrednih proizvođača veoma bitno. Daću primer.
Recimo, čovek iz Svrljiga, poljoprivrednik koji živi u svom selu, ima sada dve ili tri krave ili desetak ovaca. Sada je došlo vreme prolećne setve i on sada nema sredstva da obezbedi sebi ni seme, ni naftu, ni đubrivo, a mora da se poseje. E, sada dolazimo do ovog zakona. On je do sada, taj moj čovek ili seljak iz mog kraja Svrljiga, ili neke druge male opštine, do sada morao da se zaduži u nekoj banci gde je imao problema da obezbedi sebi neku hipoteku ili tako nešto, i tek onda je mogao da dobije sredstva. Ovim zakonom i formalno-pravno dobijamo da taj čovek može da uzme pozajmicu, da kroz robu koja će narednih pet ili šest meseci, kada se žanje, on će moći tada to da vrati.
Ukoliko nije ovaj zakon, taj naš poljoprivrednik bi morao da proda ili kravu ili tele ili neko jagnje koje je veoma kvalitetno, umatičeno svrljiško jagnje. Kada bi on to prodao, ne bi mogao dalje da se bavi stočarstvom, zato što nema više mogućnosti, zato što nema više sredstava. Zato će sada uzeti ovako pozajmicu, rešiti, zasejati i nadam se, ukoliko ne dođe velika suša, uspeti da požnje i da vrati dug tome koji je dao taj zajam. Normalno, da vrati to sa kamatom.
Na taj deo, tj. član 6, koji sam ja i na Odboru za poljoprivredu rekao i dao primedbu, a to smo govorili i sa našim predsednikom Odbora Marjanom Rističevićem, mi ćemo nešto i putem amandmana pokušati da promenimo, jer ja znam da ukoliko neko daje sredstva, to će najverovatnije biti banke, oni neće raditi bez zarade.
Ukoliko dođe velika suša i taj moj poljoprivredni proizvođač ili seljak iz Svrljiga, dobije 200 hiljada dinara, on određenu kamatu mora da vrati, a desila se velika suša. Predlažem da se tu po ovom članu 6. poštuje Zakon o obligacionim odnosima, gde sutra ukoliko se desi ta neka elementarna nepogoda kao što je suša, on ne može osigurati tu svoju letinu, a svi znamo da osiguravajuća društva vrlo teško osiguravaju od velikih vrućina. Taj moj poljoprivrednik će vratiti glavni dug, ali će teško vratiti kamatu.
U tom delu, u članu 6. ne znam da li možda imamo mogućnosti da se vrati glavni dug, i da ne bude celokupno to zaduženje, celokupna ta kamata, odnosno zarada tog koji daje taj zajam nego da se nađe do 50% od predviđene kamate, odnosno zarade tog ko daje ta sredstva.
Mislim da bi to bilo korektno i pravedno za te naše ljude koji žive na selu, koji teško žive, koji uzimaju ta sredstva, a ukoliko on sada ne vrati taj dug dolazimo do člana 9. Govorili smo i o članu 9. na našem Odboru za poljoprivredu, koji je bio u Bajinoj Bašti, kod našeg prijatelja i narodno poslanika Mladena Lukića, ukoliko on ne vrati taj dug dolazimo do toga da sutra taj poljoprivredni proizvođač, seljak iz Svrljiga ili Bajine Bašte, nije bitno, 5% ne vrati taj dug, taj koji mu je dao zajam, on će doći do Ministarstva poljoprivrede, do vas ministarko, ili vaših kolega, i reći će - ovaj čovek iz Svrljiga ili nekog drugog kraja nije vratio taj dug, a ostao recimo 5%. Taj čovek će biti izbrisan iz aktivnih gazdinstava i ući će u pasivno gazdinstvo gde neće imati šanse sutra da koristi sredstva i subvencije koje daje Ministarstvo poljoprivrede.
Mislim da ovaj član 6. na neki način ćemo pokušati putem amandmana, to smo dogovorili sa Marijanom da nešto popravimo, ukoliko se, normalno, vi složite, i moji kolege poslanici to podrže, i član 9. što je vrlo bitno, da ti ljudi sutra ne budu izbrisani. Svi moramo da budemo svesni kakva je situacija u malim siromašnim opštinama iz koje ja dolazim, gde se vrlo teško živi, gde se živi od poljoprivrede, ali poljoprivreda se teško obrađuje teško radi.
Zato taj član 6. i član 9. ukoliko možemo nešto da prepravimo, da popravimo da bude dobar. U krajnjem slučaju ovaj zakon je na svom mestu. Ovaj zakon daje mogućnosti malim siromašnim poljoprivrednim proizvođačima da mogu da se pripreme za setvu, da li je to prolećna setva, da li je to jesenja setva.
Šta je još bitno, deo ovog zakona će se primenjivati od marta meseca, što znači da će se primenjivati pre početka prolećne setve. Zašto? Zato što veliki broj ljudi koji žive u opštinama kao što je moja opština su u vrlo teškoj situaciji i njima će ovaj zakon dobro doći da mogu da obezbede sredstva da završe prolećnu setvu, da ne prodaju svoja kvalitetnu telad, da ne prodaju svoju kvalitetnu jagnjad, da bi mogli da odrade prolećnu setvu koja dolazi.
Ovaj zakon ću podržati i kao čovek i kao predstavnika Ujedinjene seljačke stranke, jer želim da u narednom periodu svi zajedno stavimo akcenat na poljoprivredu. Mislim da je poljoprivreda i stočarstvo, a naš premijer je i rekao da je stočarstvo jedna od najozbiljnijih stvari koja može pomoći našoj Srbiji i poljoprivredi da izađe iz ove teške situacije. Na stočarstvo moramo staviti akcenat. Stočarstvu su potrebne mnogo veće subvencije, mnogo veća sredstva, ali znam kakva je situacija kod nas u budžetu Republike Srbije i svestan sam kako to mora da se radi.
Znam i kako je bilo malo ranije do 2012 godine, u tom periodu možda, neke subvencije su bile mnogo jače, ozbiljnije, ali te subvencije su koristili neki ljudi koji su imali možda preko 1000 hektara, dok mali poljoprivredni proizvođači su ta sredstva vrlo malo koristili, jer nisu mogli da prate te uredbe, odnosno podzakonska kata, koja su bila namenjena za te jake i moćne, koji nisu na jugoistoku Srbije, gde živim.
Mislim da ćemo ovim zakonima pomoći u finansiranju poljoprivredne proizvodnje. Siguran sam da, a i nadam se da ćete vi ministarko sa vašim timom, a i premijer je rekao, staviti akcenat na stočarstvo. Voleo bih, a verovatno bi to voleo i veći broj naših građana, naše Srbije, veći broj poljoprivrednih proizvođača koji žive u malim siromašnim opštinama.
Voleo bih kada bi se neka razlika napravila između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja, ne zbog toga što u brdsko-planinskom području mnogo dobro žive ili obrnuto, već zbog toga što je obrađivanje poljoprivrede u brdsko-planinskom području veoma teško, veoma mučno, putevi su loši, u lošem stanju i mi tim ljudima koji ostaju da žive u brdsko-planinskom području moramo izdvojiti mnogo više da bi tamo ostali. Razgovarao sam i sa mojim kolegama poslanicima koji su pored mene, jer područje gde nema njiva koju niko ne obrađuje, neće biti njiva, već će biti to pustoš. Nama su bitni ljudi u tim našim selima, gde je ostalo nekih tridesetak, četrdeset starih ljudi. Mi moramo na neki način njima dati šansu da vide da neko na njih misli.
Govori baš zbog toga što sam kao i predstavnik opštine, i u prethodnom periodu stvarno sam se trudio da poljoprivredi i selu dam veliki značaj, jer da sam kao veterinar na teren, obilazio sam ta sela i video sam kako se ljudi u tim selima mnogo muče. Tako je kod mene, u svrljiškim selima, tako je i u Bajnoj Bašti, i svim delovima Srbije u brdsko-planinskim područjima. Stvarno se nadam da ćemo imati neke nove mere ili program mera koji možemo na neki način dati akcenat na brdsko-planinsko područje i da ti naši poljoprivredni proizvođači koji ostaju i rade u našim selima vide da neko na njih misli. Ujedno se nadam da će imati mogućnost da polako naše poljoprivredne proizvođače i u brdsko-planinskom područjima pripremamo za utakmicu koja nama dolazi, jer svi znamo šta se dešava kada budemo ušli u EU, a mi to želimo svim srcem. Znamo da u EU opstaju samo najjači. U EU jeste da se izdvaja 40% budžeta EU za poljoprivredu, ali ta sredstava uzimaju samo oni najjači.
Apelujem prvo na vas ministarko i vaše kolege da se stavi akcenat na one male farmere, mala gazdinstva, da tim ljudima damo do značaja, jer ti su ljudi podržali Srbiju kada je bilo najteže.
Za ovaj zakon ću glasati svim srcem i voleo bih ukoliko možemo član 6. o kome sam malo pre govorio i član 9, a rekao sam malo pre, mi ćemo sa Marijanom pokušati, mi smo neke amandmane pripremili. Nadam se da te amandmane možete da prihvatite i da ljudima damo snage i mogućnosti da se ne plaše ako uzmu sutra zajam od tog zajmodavca, da sutra budu izbrisani iz registra i da uđu u pasivno gazdinstvo, jer time samo oni gube. Verujte mi, te subvencije i premije koje dobiju naši poljoprivrednici, one održavaju naša sela. To je našim ljudima neka vrsta zarade, da bi sutra mogli da plate struju, da bi mogli da plate, kupe šećer i kafu, jer se to u našim selima kupuje, jer su sela veoma stara.
Ove ostale zakone ću sigurno glasati i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, uvek ću se zalagati za selo i poljoprivredu, jer kao što sam malo pre rekao i naš premijer Vučić je stavio akcenat na poljoprivredu. Ono što je najbitnije mi imamo volju i želju za EU, ali imamo veliko srce i veliku šansu za naše proizvode u Rusiji i Belorusiji.
Dajem podršku svim merama Ministarstva poljoprivrede u kojima će se videti neka razlika između brdsko-planinskog područja i ravničarskog područja. Treba svima, ali je mnogo teže da se živi u krajevima gde ljudi nemaju prilaznog puta, gde imaju slabiji napon struje i gde žive mahom stariji ljudi koji nemaju doktore da ih obilaze. Vraćamo se sada do jednog momenta kada sam govorio o internistima, recimo, moja opština nema internistu i moj seljak ne može da uradi taj pregled nego mora da ode do Niša.
Još jednom se izvinjavam kolegama poslanicima što sam malo odužio. Nemam mnogo mogućnosti da se javim i da govorim i baš zbog toga što dolazim iz poljoprivrede i baš zbog toga ovu temo oko poljoprivrede, uvek ću biti za nju i želim da svi zajedno na čelu sa premijerom Vlade, sa ministarkom poljoprivrede, svi zajedno krenemo u bolje sutra, ali u bolje za poljoprivredu i selo, i seljake koji su očuvali našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Sertiću, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o Agenciji za privatizaciju. Mogao bih i za ostale predloge zakona, ali zbog ovog interesantnog predloga želim da govorim baš o njemu.
Predlog je dat od strane Vlade, i mislim da je ovo jedino pravo rešenje jer smo u prethodnom periodu unazad možda mesec i po dana, tačnije 13. avgusta je počeo da važi Zakon o privatizaciji, tako da bismo mogli završiti privatizaciju za svih onih 584 subjekata privatizacije, moramo sada izglasati i ovaj predlog zakona o Agenciji za privatizaciju.
Možemo se vratiti malo unazad, možda desetak, ili 14 godina unazad kada su rađene privatizacije i kada Agencija za privatizaciju morala da radi mnogo ozbiljnije svoj posao, a rezultati su vidljivi. Veliki broj loših privatizacija, a ujedno ja dolazim iz jedne lepe opštine Svrljig koja je imala veliki broj privrednih subjekata koji su upošljavali više od 5000 ljudi.
Bili smo razvijena opština, ali u periodu od 2000. godine pa do skoro do 2012. godine, opština Svrljig ima mali broj firmi, mali broj radnika. Jedna smo od najnerazvijenih opština u Srbiji i to je sve zbog toga što je urađena loša privatizacija, a Agencija nije radila svoj posao. Mogu početi da nabrajam, veći broj tih privatizacija, prva privatizacija rađena je 2001. godine koja je bila neuspešna. Normalno iz te privatizacije su se obogatili možda nekoliko tih velikih i jakih privatnih lica koje su kupili i uzeli u to vreme, a zvala se „Krzno“.
Posle toga je bila još jedna privatizacija, isto neuspela, elektronske industrije, EI Svrljig koja je proizvodila zvučnike i koja je bila veoma cenjena u celoj Srbiji, a kasnije i ostale privatizacije jer je Svrljig bio prepoznatljiv i po tekstilnoj industriji.
Kada su bile te privatizacije bilo je dosta i stečaja. U jednom od tih stečaja, pojavila se jedna firma, neću sada da je imenujem, gde je ta firma uzela kredite, a garancija za te kredite bila je Razvojna banka Vojvodine, o kojoj se priča unazad neko vreme, o nekim stvarima gde već rade istražni organi. U tim privatizacijama u tom periodu od 2000. godine pa do 2010, 2012. godine u jednom periodu 2003. godine bio je direktor privatizacije, a kasnije je bio uspešni, pod znacima navoda uspešni premijer Vlade, a svi znamo gde nas je ta Vlada dovela. Zato Vlada na čelu sa našim premijerom Vlade Vučićem, zajedno sa ministrima, gde je sada u tom timu i ministar Sertić, koji je tu sa nama, siguran sam da ćemo izglasanjem ovog zakona i ostalih zakona imati mogućnost da rešimo one nagomilane probleme svih onih ljudi koji su ostali bez posla.
Sada bih pozvao i ministra Sertića, da u nekom narednom periodu obiđe Svrljig. Imamo tamo jednu malu firmu, nekada je to bila „Krka“, a kasnije „Herbogal“ koja do dana današnjeg ne može izaći iz problema. Niko tamo ne radi, a imamo mogućnosti da tamo uposlimo više od sto ljudi. Lično, kao narodni poslanik, sa liste SNS, predstavljam u Skupštini Srbije predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Znamo da je privatizacija rađena i u raznim veterinarskim stanicama, gde je veći broju tih privatizacija bilo neuspešnih, a gde se dešavaju neke loše stvari, što se tiče zdravstvenog stanja naših životinja, neke zarazne bolesti koje moramo rešavati na najbolji način, a sve u interesu naših poljoprivrednih proizvođača i građana naše Srbije.
Još jednom, privatizacija je bila loša, Agencija je loše radila svoj posao, ali sada, posle izglasavanja ovih zakona moraćemo završiti i ostale te subjekte, gde nije urađena privatizacija. Siguran sam da će Vlada, još jednom napominjem, sa našim premijerom Vlade, sa vama, odnosno ministre Sertiću sa vama, sam siguran da ćemo imati mogućnosti da rešimo probleme i da ćemo našim privrednim subjektima, a vrlo je bitno i male siromašne opštine kao što je opština Svrljig da dobiju radna mesta, a to možemo zajedno uraditi, svi i naš klub SNS gde pripadam i ja i svi mi koji podržavamo Vladu Republike Srbije, našeg premijera Vlade i tu su i građani koji su dali podršku na prethodnim izborima. Glasaću, normalno za sve ove zakonske predloge i siguran sam da će biti mnogo bolje za sve građane naše Srbije. Hvala vam.

Nisam baš doktor, nešto slična struka, veterina. Uvažena predsednice, poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije, neću glasati za ovaj amandman zbog toga što kaže – briše se, jer mi želimo da naše zdravstvo krene na bolje.
Dolazim, uvek ću to reći, dolazim iz jedne male Opštine Svrljig. Jeste možda najlepša opština u Srbije, jeste najlepša, koja ima velikih problema u zdravstvu, a kod nas nema vremena za čekanje…

… da, da zbog toga baš kažem, da se briše ovaj amandman baš zbog toga što je kod nas u opštini pod hitno potrebna specijalizacija interne medicine i zato nama treba ovaj predlog zakona da se usvoji da bi smo što pre dobili tamo internistu, čoveka koji će lečiti ljude, jer u Srvljigu, kao i u mnogo velikom broju tih malih opština ima velikih problema što se tiče zdravstva.
Stvarno kao čovek imam poverenja u Vladu i premijera Vlade Aleksandra Vučića, u njegove ministre, baš zbog toga što sam siguran da ćemo ovim zakonom neke stvari poboljšati, a meni je bitno kao čoveku koji dolazi iz jedne male opštine, koji ima 500 kvadratnih kilometara, koji ima veliki broj starih ljudi koji treba da se leče, kojima je potreban internista, čovek…