Samo da primetim, dame i gospodo, da predlagač ne bi ništa pogrešio čak ni da je prihvatio amandman kolege Rističevića.

Ali, bez obzira na to, gospođo Mihajlović, sve čestitke na izvanrednim rezultatima koji su ostvareni u resoru o kom se starate i sve čestitke na odličnim predlozima zakona.

Jel vidite, kada za ceo jedan dan čujete da su jedine zamerke na temu bilo čega što se tiče zakona, ne sadržaj zakona, nego to što neko ne voli vas lično, onda vam je potpuno jasno da su zakoni više nego dobri. Dakle, sve čestitke na tome. Zbog toga ćete i dobiti podršku za ove predloge od naše poslaničke grupe.

A što se tiče tih priča, znate kako, da bilo koga od nas hvali onaj kome nisu dobri novi auto-putevi, onaj kome nisu dobri stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, onaj kome nije dobra modernizacija, niti uspeh ove zemlje, mi bismo se verovatno zabrinuli da li nešto radimo pogrešno. Kad nas takvi kude, da znate, sve se radi taman kako treba a njihove reči svakome kome dođu kao otrovni i sa zlom namerom upućeni gestovi, mogu da dođu samo kao odlikovanje. Čestitke i na tome i nastavite sa dobrim poslom.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po amandmanu i odmah da vam kažem suštinsku razliku između sadržaja amandmana i Predloga zakona ja ne vidim. Možda je po sredi to što je, čujem, reč o amandmanu sa ispravkom pa ne gledam u najažurniju verziju predloga. U svakom slučaju ne vidim u predlogu ništa sporno.

Javio sam se pre svega zato što je zanimljiva rasprava u toku, a i sadržaj ovog člana zakona koga se amandman neposredno tiče je, rekao bih, posebno interesantan. Tiče se konkretno različitih lista međunarodni lista na kojima se rangiraju uspesi, odnosno uspešnost u različitim segmentima, odnosno različitim aspektima. Jedna od tih lista koje se ovde pominju u ovom članu zakona u njegovom stavu 8. je tzv. lista rejtinga „JS njuz end vrld riport“, ako sam dobro pročitao.

Vidite, dame i gospodo, baš je konkretno ova lista možda posebno interesantna danas. Na posebno slikovit način pokazuje da jesmo u pravu kada kažemo da je Srbija danas u pozitivnom smislu zaista kvalitativno drugačija zemlja, drugačija u smislu da je dosta toga promenila na dobar, uspešan način u odnosu na neke godine iza nas jer baš ta lista, lista koja se zove „JS njuz end vrld riport“, možete to da pročitate u medijima danas, kaže da je Srbija po poslednjem rangiranju na tzv. rang listi najmoćnijih zemalja, kako oni to nazivaju, na visokoj poziciji. Zauzima 44. mesto i napredovala je u odnosu na prethodno rangiranje za osam pozicija i da je u tom smislu najbolja, najuspešnija u čitavom regionu, da smo ostavili zauzevši tu 44. poziciju iza sebe i Hrvatsku koja je 67. Sloveniju koja je 73. i to je dobar, važan pokazatelj kako nas svet vidi, dobar odgovor na pitanje koje mi postavljamo često pa i u ovoj sali – kako nas to doživljavaju drugi.

Evo, oni kažu, to kaže ovo istraživanje i ova rang lista, da smo u tim aspektima koje su oni ocenjivali najbolji i najuspešniji u regionu. I nije reč o malom uspehu. O tome je govorio i Aleksandar Vučić ovih dana, kada se obratio našoj javnosti, iz Davosa, i rekao da reaguje sa uzdržanošću, zato što je ovde pre svega reč o rangiranju vojnih potencijala jedne zemlje, pa onda na drugom mestu ekonomskih postignuća, dok je nama, naravno, uvek nekako najvažnije šta smo to uspeli u ekonomiji za svoj narod i svoju zemlju da napravimo.

Ali, ni ti parametri, ekonomski, kad se rangiraju i kad se analiziraju od strane sveta, odnosno nekih merodavnih institucija, nisu rđavi. Naprotiv, i oni govore da je Srbija dobre stvari uradila i uspela je značajan posao da savlada na pravi način.

Evo, recimo, ova lista kaže - napredovali smo i bolji smo od ostalih u našem okruženju, ona koja se bavi neposredno ekonomskim aspektom. A o tome smo govorili, čini mi se, i pre dva dana, upravo na temu ovih zakona. Jedna od njih, indeks ljudskog razvoja koji objavljuje, publikuje godišnje UNDP, rekao bih, jedan program za razvoj UN, reč je o instituciji koja pripada UN neposredno, kaže da je Srbija takođe napredovala i po tim njihovim merilima. Pre svega se gleda šta ste napravili za godinu dana u ekonomiji, a onda i kako ste podigli, ili niste podigli, kvalitet u obrazovanju, na trećem mestu rast životnog standarda, kod onih koji su ga postigli, naravno. I kada se to sve sabere, kažu - Srbija je postigla dobre rezultate u sva tri aspekta.

Ekonomija nam je tokom 2018. godine, da bi se to prikazalo u rezultatima za 2019. godinu, dodatno ojačala, obrazovanje smo takođe dodatno unapredili, između ostalog, i ovim rešenjima.

Dakle, kada se kritikuje program dualnog obrazovanja ili bilo šta drugo što radimo, treba da se ima u vidu - svet to ipak vidi nešto drugačije. I ovde međunarodne institucije, ali i sve one kompanije koje kad dolaze u Srbiju kažu, a mnogi to kažu otvoreno - zbog tih programa koje ste ustanovili, mi hoćemo da dođemo da radimo kod vas, mi hoćemo u Srbiju da uložimo. I po toj drugoj listi, mi smo napredovali za četiri ili pet mesta. I ne treba to ni da se kaže, to sad već svi znaju, kad god nešto tako podelimo sa našim narodom kao rezultat. Ponovo je reč o rangiranju koje je za nas bolje i uspešnije nego bilo kada ranije.

Sve ove stvari imaju neposredno veze sa ovim o čemu ste i vi govorili, sa zapošljavanjem, da i bilo je reči ovde danas, to nije bila diskusija gospodina Perića, nego jedna možda pre toga. Postoji dodatna potreba da se obezbeđuju nova radna mesta. Da, slažemo se i upravo zato to i radimo, samo nema onda znate, baš previše smisla kada se u narednoj rečenici kaže - i zbog toga ne treba da podržavamo strane direktne investicije, zbog toga ne treba da podržavamo ulaganja, ako kapital ne potiče iz Srbije. Dakle, neposredno u funkciji otvaranja novih radnih mesta jeste da stvaramo ambijent koji je atraktivan za te investitore koji dolaze u Srbiju, hoće ovde da ulože, pa tako ta radna mesta pravimo. Upravo zahvaljujući takvom uglu gledanja i vrednom radu na tom planu, možemo da kažemo da smo kao što su danas govorili narodni poslanici SNS, u stotinama hiljada zabeležili, zvanično evidentirali novih radnih mesta. Potpuno novih.

Dakle, ne govorimo o tome, a i u tom smislu je danas Srbija mnogo uspešnija, što se u zvanično formalno obrazovanje, dakle, ono koje je ustrojeno u skladu sa zakonom i u zaposlenost formalno prevode mnogi ljudi koji su radili na crno. Pogledajte samo rezultate na novu od godinu dana, da mi značajnu razliku od 25% manje ljudi zaposlenih na crno evidentiramo kada inspekcije izađu u obilazak. Onda i to što je manje, opet rezultuje time da ti ljudi postanu zaposleni kako to dolikuje, kako to zakon propisuje, ali nezavisno od toga da li se nekome menja oblik i status onih koji nisu imali posao i tu je velika razlika. Tu je razlika i najveća, neko je postavio pitanje - da li je velika razlika kada se posmatra standard pre i posle, pa najveća je za one koji nisu imali ništa, bukvalno ništa. Nikakvo zaposlenje, a sada su ga dobili, a takvih ljudi u stotinama hiljada mi brojimo danas. I, da, strane investicije su neposredno u funkciji toga.

Ne može neko da kaže - znate, da ih nećemo. Odnosno, može, ali onda zaista rizikuje da se svede na nivo, znate čega? Boška Obradovića koji mitinguje ispred fabrike, lepe nove fabrike u kojoj su zaposlene stotine ljudi, a ima i onih u kojima su na hiljade novozaposlenih i kaže - e, ovde ćemo katanac da udarimo samo da se mi dočepamo vlasti.

I da to posle prate svi oni koji su prinuđeni da ga prate, evo kao što vidite, pola DS danas kuka i plače zbog toga što su prinuđeni da ga prate, ali da to postane misao glavnog toka, ako u tome ikakve misli, ikakve pameti ima za značajan deo bivšeg režima. Samo to pričaju i samo to nude danas. Sve da zatvore, sve da zakatanče, sve da upropaste samo zato što to nije njihov rezultat, ali ako neko hoće tako, mora da zna, tu budućnosti nema, tu sreća nema.

To nas vraća na pitanje šta ćemo sa nezaposlenima? Danas smo uspeli zato što smo radili da se posao obezbedi, da se spustimo na ispod 10%, kada je reč o stopi nezaposlenosti. I jeste, tačno je, dobro ste primetili kada ste obrazlagali amandman, to ima veze i sa rastom koji Srbija ostvaruje na godišnjem nivou.

Čuli ste, bio je odličan za prošlu godinu. Čuli ste šta se o očekuje danas. O tome je i predsednik republike Aleksandar Vučić govorio i očekuje da se zvanično prizna, da se kaže Srbija je za prethodnu godinu zabeležila 4% ili nešto više, nek bude 4,1%, pa to će biti fantastičan rezultat u odnosu na ono šta su predviđali vajni stručnjaci koji su govorili - nema šanse da bude, ma ni 3%. To što vi računate i što Svetska banka kaže, sve će to da podbaci. Ništa od toga nema.

Mi opet, kao što vidite, smo uspeli da nadmašimo projekciju i budemo uspešniji, nego što je bilo ko mogao da pretpostavi. Ne mislim da ove iz bivšeg režima, neznalice, hronične i notorne, nego mislim i na ove ozbiljne koji sa dobrom rezervom cene naš uspeh. Znači, taj rast između ostalog obezbeđuje da se povećavaju plate, da se povećava standard.

Postavilo se pitanje - šta ćemo sa mladim ljudima, kako da ih dodatno motivišemo da u Srbiji ostanu? To su sve dobri načini, da im obezbedimo više posla, više alternativa, mogućnost da posao odaberu, da im obezbedimo viši standard. Kada pričamo o javnom sektoru, pa evo tu je ministar, koliko puta su samo u vašem resoru povećavane plate unazad nekoliko godina samo? Pet puta. I sada pogledajte, uporedite to sa situacijom kada su se primanja smanjivala bukvalno. To je razlika kao nebo i zemlja.

Pričali smo i o sektoru zdravstva, evo, u diskusiji pre neki minut, šta ćemo da radimo i šta da ponudimo primera radi, medicinskim sestrama? Pa, još veći standard. Dakle, baš ovo što radimo i rekao bih da radimo sa dobrim uspehom, jer uporedite nekada medicinske sestre, tehničari u proseku koliko, 30.000 dinara. Danas u proseku preko 50.000 dinara. Velika je razlika, ne može niko da je zanemari. Uz, naravno sve ono što mi ponavljamo.

Znamo da treba još i hoćemo da bude još i pravićemo da bude još, ali eto, imamo na osnovu čega da kažemo - znamo šta radimo i izvesno je biće i više. A tih 50 i nešto hiljada, nekada je bio prosek za lekara, bez specijalizacije. Danas za istu tu kategoriju zaposlenog u zdravstvenom sistemu 76.000. Napravite tu razliku i vidite da je vrlo jasna. Dobro se vidi i hoćemo da tim ljudima ponudimo, pored tih razloga koji se tiču neposredno standarda, bolje uslove i to i činimo kada dodatno nabavljamo opremu koja je važna, kada nabavljamo instrumente koje nisu mogli da imaju i da koriste, koji su važni i za ljude kojima se pruža određena usluga zdravstvene zaštite, ali i za te koji treba da rade, da tu uslugu pruže.

Nekada smo za čuveni iks nož, gama nož morali da idemo gde, u neku Tursku, Grčku i sve mi plaćamo njihovim institucijama koje obezbede tu vrstu usluge za naše ljude. Danas mi sve to možemo da ponudimo i verujte, nema mnogo zemalja na svetu koje mogu da kažu da poseduju i jedno i drugo. Srbija to danas može da kaže.

Da pogledamo i sve drugo što se tiče unapređenja kvaliteta života, pronaći ćete sve odgovore dame i gospodo u planu strateškog razvoja koji se zove Srbija 20-25. Jel treba da podsećam? Predstavio ga je Aleksandar Vučić. Javno je to učinio i o svemu je govorio, vrlo detaljno. Bolja infrastruktura, autoputevi, ali i putevi drugih kategorija koji su nam zaista potrebni, ali i vodovodna, kanalizaciona infrastruktura, ali i objekti od strateškog značaja i ti klinički centri, ali i naučno tehnološki parkovi. I još više posla, tako je, još više investicija, još više kompanija koje će u Srbiju da dođu. To su pravi odgovori da može mlad čovek da kaže da vidi da u ovoj zemlji ima perspektive i ima smisla da u njoj ostanem i tu pokušam svoju budućnost da gradim.

Dakle, to su sve pitanja koja su postavljena tokom rasprave pre nekih deset, petnaest minuta i verujem da ćemo da složimo oko toga, postoje pravi odgovori na ta pitanja. Naravno, ti pravi odgovori podrazumevaju potrebu da se i pravilno radi, ali da se i do kraja iskreno razmišlja i da se uvažava kada je nešto rezultat i tu je gospodin Perić u pravu.

Kada takvo uvažavanje vidimo, mi možemo samo zadovoljni da budemo i zbog toga ja i nemam šta da zamerim. Ali, samo kada pričamo o tome o kakvom je trendu reč i šta može da se očekuje u ovoj zemlji.

Nekako vole, mnogo vole ovi što sve znaju, a pokazali su da su najbolje znali da 619 miliona evra zgrnu, što u svoje džepove, što na račune svojih firmi, poput Đilasa, ali nekako vole da pričaju da, eto, ekonomisti u Srbiji ako su veliki stručnjaci, a njima su najveći stručnjaci oni koji njih vole i podržavaju, a govore sve najgore o Aleksandru Vučiću i SNS i našoj politici, ali da ekonomski stručnjaci, eto, znate, imaju nešto da zamere stranim investicijama u Srbiji. Još jedna od laži koje pokušavaju da plasiraju pripadnici bivšeg režima.

Dakle, pogledajte, evo recimo, publikaciju koja se bavi makroekonomskim analizama i trendovima. Krajem prošle godine objavili ljudi ozbiljnu studiju koja pokazuje da upravo sada, zahvaljujući upravo investicijama koje obezbeđujemo, Srbija prolazi kroz pozitivno tehnološko restrukturiranje. Dakle, menja se odnos prema proizvodnji, uslovi u njoj na način da se vrši akumulacija i znanja i kapitala koja je osnov da se dalje povećavaju primeri. To su odlične stvari. Više zaposlenih uz, da, dobro ste primetili, smanjenje ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru, što znači gde su se zapošljavali ti ljudi, u privatnom sektoru, u realnom sektoru, i rast plata. To je upravo pravi odgovor na potrebe države.

Kao što vidite, i struka i nauka hoće da kažu, uz ovo kako danas radimo, ima razloga da verujemo, biće taj dobar trend i nastavljamo. Dakle, verujem, to su samo dobri odgovori, prosečna plata 550 evra za koju su ove neznalice govorili da neće biti nikada. Drago mi je što možemo da podelimo zadovoljstvo činjenicom da smo do te tačke došli, ali treba uvek da kažemo, i pozivam da to kažemo zajedno – nije to dovoljno i hoćemo još. Ako se budemo držali ozbiljnog, odgovornog pristupa, radili savesno i pokazivali znanje, onda plan Srbija 20–25 i projekcija da zahvaljujući njemu možemo da stignemo do još značajno boljeg proseka, kada je reč o primanjima u Srbiji, do nekog nivoa od možda 900 evra, do nivoa prosečne plate na tim vrednostima, a prosečne penzije od možda 430 do 440 evra. To su dobre stvari i to zaista zaslužuje da se radi, da tome doprinosi svako na svoj način.

Ja sam uveren ako Srbija bude ovog proleća ocenjivala da se opredeljuje za tu vrstu budućnosti, za tu vrstu brige, za svoje mlade, njihovu perspektivu, porodice koje treba da o ovoj zemlji vode računa sutra onda će to, ja sam uveren, biti odgovor u vidu nove, značajne podrške politici Aleksandra Vučića, SNS i biće to, tu ste, gospodine Periću, potpuno u pravu, jedino pravo rešenje. Jedino pravo je ono koje je sistemsko, ono koje je pokazalo da može da odoli zubu vremena i svim iskušenjima. Hvala vam lepo.

Pošto je pomenut predsednik Republike, u kontekstu, kako beše - obećanja koja treba da zvuče lepo, a od njih posle ne bude ništa, tako je rečeno ovde. Vidite, ono što je osnovna razlika između Aleksandra Vučića i svih drugih koji bi očajnički voleli da budu Aleksandar Vučić ali neće moći nikada, upravo se ogleda u tome što on pre svega zna šta priča, što on kada kaže da će nešto da bude nekako po pravilu se ispostavi i bude u pravu i što najmanje vodi računa o tome da li je nešto popularno ili za nečije uši lepo, nego vodi računa o tome šta je istina.

Da se ponaša drugačije, da se ponaša ovako kako su pokušali da mu imputiraju maločas, pa kad bismo se mi bavili fiskalnom konsolidacijom u ovoj zemlji? Svi znaju koliko je to nepopularna tema. Ali, koliko je bilo samo istine i ozbiljnosti, poštenog odnosa prema budućnosti ove zemlje onda kada je to kao temu, neprijatnu ali neizbežnu, postavio Aleksandar Vučić, i rekao tada, i ništa slagao nije - kad taj posao završimo, biće ovoj zemlji mnogo bolje i imaćemo osnova da nam bude, u svakom smislu, pa i u smislu prosečnih primanja, i plata i penzija, bolje nego u vreme kada te nepopularne mere sprovodimo. I ništa slagao nije. Zbog toga Aleksandar Vučić ima podršku više od polovine ljudi u ovoj zemlji.

A ovi koji daju sebi za pravo taj luksuz, zamislite, da njega komentarišu na ovaj način, naopak način, znate šta je sa njima? Svi su ispod cenzusa, počevši od Đilasa, a onda da krenete redom nadalje nećete naći ni među onima koji ovde u ovoj sali govore ljude koji su u stanju da kažu, i da spustimo mi sutra cenzus sa pet na tri posto, osećaće se komforno i smatraće da im je to dostižno. Zato što su dali sebi za pravo da Aleksandra Vučića i na taj način potcenjuju - eto gde je on, a gde su oni.

I kad vi kažete, gospodine ministre, govorili smo mi ovde, pa jesmo, govorili smo, i koliko je različitih školskih objekata u ovoj zemlji uređeno i koliko smo važne infrastrukture u tom smeru samo uredili, ali ne samo u tom, ali, znate šta? Nije tu problem što neki narodni poslanik ne zna koliko je škola obišao Aleksandar Vučić, problem je tu druge vrste, što je neko narodni poslanik a sam nije dovoljno sednica Narodne skupštine, kako kaže, obišao.

Što se ono kaže - kad krene čovek redom, pa sve pogrešno.

Ne znamo šta se dešava sa pitanjem stranačkog zapošljavanja u Srbiji, o kojoj se stara Aleksandar Vučić i SNS, a ko je uveo mere da se limitira zapošljavanje u javnom sektoru? Da nisu oni pre nas, oni koji su bili šampioni upravo u toj vrsti zapošljavanja? Nešto ne bih rekao.

To je uradila država o kojoj se stara Aleksandar Vučić i SNS i sada se neko nađe da kaže – ne, ne, vi višestranački zapošljavate time što ste te mehanizme ukinuli.

Ajde da se svako sam sa sobom prvo dogovori, ako smanjujete broj zaposlenih u javnom sektoru, a gde onda vi to stranački masovno zapošljavate ili šta radite? Pa upravo se protiv toga borite. Dakle, da neko hoće stranački da zapošljava, pa što bi sam sebi ruke vezivao time što limitira tu vrstu resursa. Ne valja tu logika, ali nije to ni prvo, ni poslednje mesto.

Šta ćemo sa investicijama, kažu? Pa, ništa, samo toliko što danas u tim milijardama, evra ili dolara, kako ko voli, Srbija tih investicija ima više nego svi ostali u regionu zajedno. Koliko smo puta to pričali, ali treba biti u ovoj sali da se to čuje? Treba biti prisutan da se to čuje, na to sam ja ukazivao malopre, pa bi onda moglo i da se zna.

Sve da uzmete i saberete, iz regiona koliko god ih ima, na jednu stranu da stavite, a na drugu da stavite Srbiju, Srbija ima više investicija. Jel to nešto ispunjeno ili nije ispunjeno? Jel svake godine u godinu bude sve bolje i bolje. Još jednom, svako sam sebi prst na čelo da stavi, pa da odgovori.

Kažu – standard, kažu – plate i penzije. Jel rekao Aleksandar Vučić, a rekao je, jel slagao ništa, a nije slagao – biće veće penzije nego pre nego što smo krenuli u mere fiskalne konsolidacije.

Pogledajte činjenično stanje, uporedite brojeve, pa ćete da vidite, veće jesu. Hoćete plate da gledamo? Šta je veće, 329 ondašnjih ili 510 današnjih? Slažemo se, nije to sporno, govorili su danas ljudi iz poslaničke grupe SRS, došli smo do kvote 510 i lagali su, ne Aleksandar Vučić i SNS, nego pripadnici žutog preduzeća kada su pričali – nikad neće biti 510, sećate se, obećavali da će glasati i oni za nas kada dođe. Pa, evo, došlo. Onda neko kaže po pitanju standarda ili plata – mi nešto nismo bili u pravu. Ne, apsolutno smo bili u pravu, ali, znate šta, nije problem kada to nekome želi da prizna, problem je kada hoće da se podsmehne dobrim rezultatima. A, dobri su i nema potrebe da se potceni i onaj koji ima nešto veću penziju, ni onaj ko ima lepo veću platu i zbog toga što ih ima danas i što će imati još veće sutra.

Nije dobro da se potceni ni onaj ko ima posao, nekada ga nije imao, pa je morao da se snalazi. I, gde to piše, to je najmanje važno, ali kada neko kaže – piše u SNS informatoru, jeste, piše. Između ostalog, u toj publikaciji ima mnogo dobrih, lepih, na činjenicama zasnovanih stvari, pa piše i sve ovo. Ali, nije važno da li ćete ih pročitati tamo, ili ćete ih čuti u sali, ili ćete ih čuti kada o dobrim stvarima za ovu zemlju govori lično Aleksandar Vučić. Samo čujte ili pročitajte, generalno, SNS informator ili bilo koji drugi izvor, čitanje ne boli.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Narodna skupština Republike Srbije nastavlja svoj rad u 2020. godini upravo sa temom koja se tiče obrazovanja, dakle, sa temom koja je, može se potpuno slobodno reći, na najbolji način okrenuta potrebama ove države i ovog naroda u budućnosti.

U ovoj godini, gospodine ministre, mi definišemo, predstavljamo, i to smo već počeli da radimo, ali precizno utvrđujemo strategiju razvoja u oblasti kojom se vaše ministarstvo bavi za narednih 10 godina. Reč je o Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i ona je inicijalno predstavljena i čeka nas u mesecima pred nama, da se korak po korak, detaljno, od jednog do drugog segmenta koji se tiču i obrazovanja i vaspitanja objasni šta ćemo to da radimo, čime ćemo da se bavimo i šta očekujemo da postignemo.

Kada smo već na toj temi, vredi reći i vredi znati da je od strane Evropske komisije, konkretno od strane njenog komesarijata za obrazovanje stigla ocena da je Republika Srbija svoju strategiju u ovoj oblasti za 2020. godinu, odnosno za period do ove godine realizovala sa uspehom od 100%. Dakle, sve ono što smo radili, što smo mi u Narodnoj skupštini raspravljali, čime se naše društvo u javnim debatama bavilo, a tiče se obrazovanja kao teme, mi smo sa velikim uspehom uspeli da iznesemo. Dakle, na tome čestitke svima koji su u tom poslu učestvovali.

Kada pričamo o tome šta je plan i šta ćemo raditi narednih 10 godina, već su postavljena tri osnovna cilja. Prvi je da se unapredi kvalitet obrazovnog procesa u celini. Drugi je da se poveća obuhvat kada je o obrazovanju reč i da se u potpunosti u praksu uvede koncept celoživotnog učenja. Treći je da se reafirmiše uloga obrazovanja u društvu. Realizujući sve ono što je potrebno da ispunimo ova tri cilja, mi sigurno pokazujemo da brinemo o perspektivi ove zemlje, naroda koji u njoj živi, na najbolji mogući način.

Sve ono što mi raspravljamo danas tiče se upravo tih koraka, modernizacije Srbije. Pričali smo mnogo puta o modernizaciji kroz koncept digitalizacije, kroz uvođenje novih servisa, kroz uvođenje svih onih pametnih, savremenih rešenja koja su danas na svetskom nivou trend i mi smo ih u milion i jednoj oblasti do sada uveli, u mnogo njih napravili smo istorijske iskorake.

Kada je reč o obrazovanju, u tom smislu, danas je jedna od tema svakako i jedinstveni informacioni sistem prosvete, koji su opet napali, iako je reč o krupnoj reformi, svi oni koji o modernoj Srbiji, uspešnoj Srbiji ne žele da znaju ništa, zato što im ne odgovara da znaju bilo šta. Da li ste nekada čuli od strane onih koji osporavaju ovaj koncept, a osporava, naravno, bivši režim, zašto to ne valja? Zašto nije dobro znati, kao što oni nikada nisu znali, koliko im ukupno đaka u škole ide? Šta uče ti đaci? Koliko njih će sa kojim uspehom da završi osnovno obrazovanje? Pa šta će posle da upišu? Ima li tu neke veze? Šta ćemo sutra da radimo kada se okrenu tržištu rada? Gde će oni sutra da se zaposle? Sa kojim primanjima? Koliko će to biti u neposrednoj vezi sa onim za šta su se školovali? Nikada se to u ovoj zemlji nije znalo, jer se niko nije na sistematičan način bavio, a danas se bavi, uvođenjem ovih modernih rešenja, odgovorima na ta pitanja.

I šta je tu loše? Pa loše je samo za one koji, poput predstavnika bivšeg režima, kojekakvih Đilasa, Jeremića, Obradovića, Tadića, moraju modernu i uspešnu Srbiju da uporede sa onim što su oni radili i što su zemlji napravili i svaki uspeh i u modernizaciji, ali i svaki drugi, dodatni je poraz njih i njihove politike, dodatni dokaz njihovog javašluka, njihovog nemara, njihovog nereda, njihovog neznanja, konačno, i njihovog lopovluka, jer nije bilo moguće da oni cvetaju, a da se Srbija gasi i kopni, pa da to bude slučajno. A mi ćemo zemlju svakako da nastavimo da modernizujemo u svakom smislu, pa i kada je reč o obrazovanju.

Tiče se onoga što raspravljamo danas, naravno, i pitanje dualnog obrazovanja, kao koncepta o kom smo govorili u ovoj sali mnogo puta i podsećali, pa da podsetimo i danas. Toliko svetskih kompanija, svetskih čuvenih, poznatih i uspešnih, dolazi u Srbiju da investira upravo u ovo vreme. Zašto? Jer kažu, između ostalog, zato što imate tako dobro rešenje kada je reč o dualnom obrazovanju, dakle, onom konceptu koji je uveo kao temu, koju je osmislio kao rešenje lično predsednik Republike Aleksandar Vučić. Prvi se za tu ideju založio i radio je sa Ministarstvom prosvete da se naprave dobri načini da mi to uvedemo u svoju praksu danas, jer poslednji podatak kaže – više od 7.000 đaka u ovoj zemlji nalazi se upravo u takvim programima, u programima dualnog obrazovanja, više od 100 škola u ovoj zemlji realizuje sa uspehom više od 30 različitih programa dualnog obrazovanja i u tome učestvuje više od 400 kompanija.

Dakle, ne samo da ima ljudi koji su zainteresovani, nego su to odlični brojevi, to su brojevi koji vam pokazuju da imamo sa čim da računamo sutra. Mladi ljudi, sposobni, pametni ljudi koji nauče mnogo više praktičnog rada nego što je to ikada moglo da se zamisli sutra će imati šta da pruže sebi, svojoj porodici, mestu u kom žive, na kraju krajeva, svom društvu i svojoj voljenoj zemlji.

Šta su nam govorili oni koji su sami sebi dodelili ulogu nekakve prave opozicije, šta god im to značilo, kritičara svega postojećeg, do da ponovo blate dobru ideju, ideju koja donosi neki novi uspeh, neku novu sreću u Srbiju. Pa ovde su nam predstavnici bivšeg režima, tada u formi poslanika koji su još umeli tu i tamo da zalutaju u salu, a danas ih nema, nego samo svraćaju do blagajne, govorili, u lice se smejali i pričali potpune nebuloze tipa – vi pravite robovima đake u Srbiji. To su nam ovde govorili narodni poslanici, predstavnici DS. Kažu – pretvarate đake u robove. Čak su pominjali i naše prijatelje i partnere iz Kine i govorili da će ti naši prijatelji i partneri iz Kine da ovde rukovode robovskom radnom snagom. Zamislite tu drskost, rekli su tada – baš kao što rade, ti naši prijatelji i partneri, u svojoj Kini, da tamo drže robove. To su nam poručivali ovde. To je pričao Balša Božović i tome su se pridruživali tada i Milojičić Kena i Aleksandra Jerkov i svi ostali.

A danas, danas se verovatno češu naknadnom pameću, jer se sećaju naših reči – dverizujete se, postajete ljotićevci i fašisti podjednako kao Boško Obradović i Dveri njegove, jer njihove priče pričate. Dverizujete se i jednog dana će vam zbog toga biti žao. Danas se kaju. Da li vidite šta sada kažu, kada su naišli na problem sa tim što su se dverizovali, što im danas Boško Obradović kolo vodi? Kažu – ma, on nas vređa, to nije ono za šta se mi zalažemo. Dockan. To je ono što ste vi danas. Na to ste se sveli, jer su to bile vaše odluke, to ste sami odabrali. Ali, to je vaš problem. I danas kad kažu i taj Balša Božović i ta Aleksandra Jerkov – Obradović je ološ ljotićevska, setili ste se kasno.

Verovatno će se kajati i zbog ovih svojih reči o tome šta je dualno obrazovanje, o tome da se zamislite, nekakvim robovima se prave mladi ljudi kojima se pruža perspektiva, koju im oni nikada dali nisu. Kritikovali su investicije, između ostalog i kineske. Pogledajte fabriku koja postoji danas na teritoriji grada Beograda, fabriku koja postoji u Obrenovcu. U onom momentu kada je Aleksandar Vučić rekao – ovde će da nikne fabrika, ovde će ljudi da rade i biće u stotinama merena nova radna mesta koja donosimo, lagali su, vrištali, histerisali – neće od toga da bude ništa, to će da bude 10 puta manje, 100 puta manje.

Danas mi uopšte ne pričamo o stotinama radnih mesta koja nisu nikakav plan, nego postoje. Više od 3.000 ljudi danas „Meita“ u Obrenovcu samo zapošljava i tu rade ljudi ne samo sa teritorije te opštine, nego dolaze iz raznih opština. Takvih primera ima u celoj Srbiji, da krenete od najsevernije tačke, od ulaza na našu državnu granicu pa sve do samog juga, vi ćete od mesta do mesta, od grada do grada, od opštine do opštine da nailazite samo na fabrike i pogone koje je doveo u Srbiju Aleksandar Vučić, investicije koje je lično obezbedio zalažući se svojim autoritetom, ali i nalazeći rešenja da mi postanemo za svetske kompanije.

U tim fabrikama, u tim pogonima, a stotinama se mere, danas mi možemo da kažemo, imamo nova radna mesta, postojeća i stvarna koja se mere stotinama hiljada.

To su rezultati kada se brine o zemlji, to su rezultati kada se stara da i dualnim obrazovanjem kao rešenjem, ali i svim drugim što podrazumeva celoživotno učenje, ponovo se na to vraćamo. Mi razmišljamo pametno kažemo gradićemo svoju budućnost strpljivo i mudro. Podsećao je tada na reči legendarnog Šimona Peresa koji mu je kazao u neposrednom razgovoru ima svoje mesto u svetu, ima svoje mesto obezbeđeno u budućnosti onaj narod koji zna da đaci pored toga što uče moraju određeni broj sati svakoga dana da rade, a radnici pored toga što rade moraju određeni broj sati svakoga dana da uče. Onaj ko se tako postavi taj svoju budućnost kreira na pravi način. Onaj ko o tome ne razmišlja, taj je dozvolio da ga vreme gazi, a Srbija sigurno neće da dozvoli da u mestu tapka, a kamo li da se vraća u mrak prošlosti. Srbija će da se bavi projekcijom i kreiranjem sopstvene budućnosti. To je politika Aleksandra Vučića i SNS, između ostalog i kada je reč o obrazovanju i vaspitanju.

Kada pogledate šta su rezultati, šta su efekti, šta mogu da očekuju mladi ljudi koji prolaze kroz naše programe obrazovanja i vaspitanja danas. Vidi se već u ovom trenutku šta smo uspeli da obezbedimo radeći strpljivo i mudro implementirajući ta rešenja i u ovoj oblasti, između ostalog koju jeste osmislio i projektovao Aleksandar Vučić. Danas mi možemo da kažemo – ljudi nezaposlenost u ovoj zemlji, stopa nezaposlenosti pala je ispod 10%. Kada se sećate da se to desilo prošli put? Sigurno ne u vreme onih genija koji su u stanju da vam kažu ne treba vam fabrika u Obrenovcu ili ne treba vam auto-put u Obrenovcu koji danas jeste realnost i svako može golim okom da ga vidi, baš kao i tu i mnoge druge fabrike.

Kojekakvi tajkuni poput Dragana Đilasa koji hladno izgovore – ne trebaju nama nikakvi auto-putevi. Pa, ne trebaju njemu, ne trebaju njemu i onima poput njega jer oni po Srbiji i ne idu. Njih ne zanima put ni auto ni bilo kakav drugi. Oni i ne znaju kako narod živi, oni i ne znaju kako Srbija izgleda. Uostalom kada putuju oni avionima putuju. Bitno im je ne šta treba narodu, nego šta treba tajkunima. Ali, kada se razmišlja na drugi način onda vam je, pa eto, prosto, ponekad smešno, mada je i gorak ukus tu prisutan kada slušate te ljude, genije za sve i svašta, ali izgleda samo pametne i samo uspešne kada je trebalo stotine miliona evra na svoje račune da nekako smeste, kao što je učinio upravo taj Dragan Đilas, a potpuno nesposobni, nezainteresovani za bilo šta kada je o narodu reč.

Imaju li oni neki put da prstom pokažu i kažu – evo ovo smo mi uradili, ovo je od nas ostalo? Nemaju ni jedan. Zato im smetaju oni koji je izgradio svojim radom Aleksandar Vučić, koji je obezbedila politika SNS. Miloš Veliki koji kroz Obrenovac prolazi, ali i kompletan Koridor 10 i južni i istočni krak i sve ono što se tiče novih radnih mesta u ovoj zemlji, može samo da im smeta jer ih podseća na to ko su, šta su i šta su oni ostavili.

A, to kako ćemo da projektujemo potrebe Srbije i kako ćemo na njima da radimo, između ostalog i kroz programe obrazovanje neposredno se tiče Strateškog plana koji nosi ime „Srbija 2025“ i koji jeste predstavio građanima ove zemlje lično predsednik države Aleksandar Vučić. Tu imate bukvalno sve elemente. Šta ćemo da radimo, kako ćemo da se brinemo za tu budućnost, kako da izgrađujemo. I kroz nove auto-puteve koji nam, da trebaju, svakako nam trebaju, kroz nove fabrike i investicije koje nam apsolutno trebaju i koje ćemo da privlačimo uspešno kao danas, pa i još uspešnije.

Kroz onu elementarnu infrastrukturu poput kanalizacione za koju nikada nisu brinuli pripadnici bivšeg režima. Nije im na pamet padalo da urade bilo šta. Računaju valjda, nije postojalo deceniju pre mene, pa neće ni u ovim decenijama kada ja drmam, a šta će posle da bude to je tuđa briga. Vidite danas kada se o Srbiji staraju ljudi kojima je stalo. I ti projekti, te vrste infrastrukture ulaze u budžete i pronalaze se rešenja na svetkom tržištu novca da se to finansira, jer može da se uradi sve kada se brine, kada se razmišlja, ali kada se radi domaćinski pa može i da se finansira.

I u tim planovima, strateškim planovima u programu „Srbija 2025“ nalaze se i naučno-tehnološki parkovi, ali i drugi objekti od krucijalno važne infrastrukture, kao što je reč o kliničkim centrima. Kada ih je bilo u ovoj zemlji, kada smo mogli da kažemo – evo vidite izgradili smo ih i opremili pre Aleksandra Vučića i SNS? Odgovor je jasno, apsolutno ih bilo nije na taj način nikada.

Tu naravno i ovo obrazovanje ima svoje značajno mesto. Mladi ljudi mogu da očekuju da će zahvaljujući tim investicijama i tim planovima koji su sadržani u projektu „Srbija 2025“ moći da očekuju i mnogo više posla u Srbiji, ali i bolje uslove za život, svakako i bolji standard i projektovano je i najavljeno. Može Srbija tu 2025. godinu da sačeka sa još dodatno značajno boljim primanjima, prosečnim primanjima.

Već danas kada pogledate nekih 500 evra u proseku ili nešto više od toga. Dosta je bolje kada se uporedi sa prosečnih 320 i nešto koliko je bilo u vreme bivšeg režima, tih ostataka žutog preduzeća Đilasa i ostalih. Može Srbija da dođe i do nekih 900 evra primanja u proseku ako bude taj plan sprovodila onako kako je predviđeno. Mogu značajno dodatno i penzije da porastu, koje jesu danas veće nego ikada, ali naravno svi kažemo treba da budu još veće, zaslužuju da budu veće. Ima ko da radi na tome da budu veće, ali treba da se pridržavamo toga što smo zacrtali i za šta imamo, a to smo do sada, verujem nedvosmisleno pokazali, imamo snage i imamo znanja da sprovedemo.

Mogu naravno samo da pričaju bajke i da izmišljaju kojekakvi pripadnici bivšeg režima da sve to nije realno, da ne može Srbija za šest godina, zamislite, da dođe do proseka od 900 evra, ali u isto vreme, u istom dahu da izgovaraju zamislite ali ako oni budu na vlasti, kao da nikada nisu bili, kao da ne znamo šta su radili, ali samo ako oni budu na vlasti, e onda može za šest meseci do proseka od 1000 evra. Da li vam to zvuči kao da ima smisla? Da li to zvuči uverljivo? Ovi osmesi koje vidim, dobara su mi odgovor kako vam sve to zvuči.

Naravno, da je reč o notornim budalaštinama, ne samo da nije bilo, nego je bilo tih 320 u proseku. Nego uporedite bukvalno šta god hoćete, koji god hoćete segment života, kakva je bio tada, a kakav je danas, pa da vidimo šta je koliko drugačije i bolje bilo, bolje samo za njih naravno. I, kada govore o tome da je nemoguće da se ostvari ovaj plan, pa evo, kažu im ekonomisti ovih dana, moguće, naravno, da je jeste. Imamo čak i primer u neposrednom okruženju, Rumunija je uspela da značajno poveća svoja primanja i svoj životni standard, a da nema ni tu vrstu investicija, tu vrstu strateškog ulaganja, niti onaj ritam rasta koji mi planiramo da ostvarimo.

A kada o rastu govorimo, pa, šta je bolje, današnji rezultati koji kažu za prethodnu godinu celu 4,4% rasta u ovoj zemlji, ili prethodni kvartali u odnosu na ovaj trenutak u kome sada govorimo. To su sve rezultati koji nas stavljaju bukvalno u svetski vrh. Kada to uporedite sa ne rastom, nego minusom od tri zarez nešto u 2009/10. godini, potpuno vam je jasno da je Srbija danas drastično drugačija zemlja u pozitivnom smislu, drugačija zemlja.

Ne samo da može, nego pošto je bilo pitanje ovde postavljeno danas, kako nas svet vidi i kako nas meri, da li to doživljavaju na ovaj način. Pa, nego šta nego doživljavaju. Kažu, nismo dovoljno vredni, misli neko na strani. Gospodine ministre, da li su zatvorena, mislim da sam i to čuo danas, Poglavlja 25 i 26? Pa, to je taj svet rekao. I to taj svet tako vidi. I te najbogatije, najuspešnije zapadne zemlje kažu, evo u toj oblasti, mi smo sigurno dovoljno dobri da nismo ništa lošiji od njih, u koje čemu još smo i bolji.

Oni koji kažu da im smeta što nam priznanja odaju i MMF i Svetska banka i Evropska komisija, jer ih politički iz nekih razloga ne vole. Ja se nadam da vole bar UN, to valjda ne bi nikome smelo da bude sporno. Da li znate šta kažu UN? Ujedinjene nacije kažu i to su rekle pre nekih mesec dana, da je Srbija po njihovom parametru koji se zove indeks ljudskog razvoja trenutno od 189 država ukupno na svetu rangiranih 63. Da se nalazi u samom vrhu. Dakle, četiri kategorije postoje za taj ljudski razvoj, najrazvijenije, visoko razvijene, srednje i nisko. Mi smo tu na samom vrhu visoko razvijenih po tome što su oni izmerili i rekli su još zašto smo tu gde smo. Zbog izuzetnih rezultata kada je reč o finansijama i ekonomiji u prethodnoj godini, zbog izuzetnih rezultata u oblasti obrazovanja između ostalog.

Dakle, to je odgovor na pitanje kako nas svet vidi, a može da nas vidi na taj način kada nas predstavlja poput predsednika države, Aleksandar Vučić, svi znate i ne moram to da vam govorim, koliko je lično doprineo tome da danas imamo na istorijsko visokom nivou odnose i sa političkim zapadom i sa istokom i sa bilo kim drugim u svetu. Takve rezultate u smislu odnosa i sa Evropom i sa Ruskom Federacijom i sa Narodnom Republikom Kinom, mi u ovoj zemlji nismo imali nikada, ali to je trebalo umeti da se obezbedi, to je trebalo znati da se napravi.

Kada neko kaže reč je o dostojanstvu. Mnogo je veće dostojanstvo sestara u medicini danas kada imaju prosečnu platu od 50.000 dinara nego u ono vreme tajkuna i bivšeg režima kada je to bilo 30.000. Da se za dostojanstvo ne brinemo, lekara bez specijalizacije onda 50-ak hiljada, danas preko 76. Mnogo je bolje i veće dostojanstvo danas. I kada pričamo o svemu onome što to dostojanstvo treba da predstavlja i u čemu treba da se vidi. Pa, u tome kako nas svet gleda, napravite razliku.

Kada je Srbija imala snage, kada je Srbija imala kičmu da zastupa svoje interese, po svim onim pitanjima koja su pomenuta u ovoj sali danas, kada je govorila -mi smo bili na pravoj strani, i onda kada se NATO na nas obrušio, 1999. godine. Za to ima hrabrosti danas, da to izgovara Aleksandar Vučić u njeno ime. Kada je Srbija imala snage da kaže - mi smo na strani našeg naroda koji je 1995. godine, na pravdi boga, u najvećem zločinu koji je zadesio Evropu posle Drugog svetskog rata, proteran iz Republike Srpske Krajine? Danas to kaže i govori, u godinama kada se o Srbiji stara Aleksandar Vučić. Nikada to nije bilo moguće za vreme bivšeg režima.

Ako ćemo o dostojanstvu i po pitanju Srebrenice, sa svojim prijateljima iz sveta, zahvaljujući ponovo zalaganju naše politike, koju jeste predsednik države definisao, mi smo uspeli da se zaštitimo te strašne stigme. Oni, nekada, koji su ovom zemljom drmali, nikada se za to brinuli nisu.

Mnogo, mnogo više dostojanstva, ali i uspeha u naporima da se to dostojanstvo zaštiti, Srbija ima danas. A koliko vidim iz današnje štampe, pored toga što brine za sebe, time što nabavlja avione, tenkove, oklopne transportere, evo je, stiže i šest sistema pancir S-1. Uporedite to sa Srbijom u kojoj se samo gledalo da se što više uništi i da se država što više oslabi, da bi neki svoje četiri firme snabdeli sa 619 miliona evra. Alal vera Đilasu i đilasima.

Što se tiče onoga šta je alternativa ovoj politici…

(Predsednik: Vreme ste prekoračili.)

Poslednja rečenica.

Alternativa ovoj politici, kada pogledate poruke bivšeg režima su poruke Aleksandru Vučiću, stavite celu glavu, ovo stiže s njihove strane, to su poruke da su samo mrtvi Vučići dobri Vučići. To su poruke koje stižu sa njihove strane. I ne zna se da li su glasnije ili više histerične onda kada Srbija beleži nove rezultate u ekonomiji, ili kada Aleksandar Vučić ličnom hrabrošću kaže - neće biti kriminala, neće biti korupcije, neće dileri da nam uništavaju decu, nego ćemo da se brinemo o svojoj budućnosti.

E, ako je to alternativa, onda je građanima Srbije sve potpuno jasno i oni kažu - hoćemo državu okrenutu svojoj budućnosti, hoćemo politiku Aleksandra Vučića, a tajkuni, Đilasi, Šolaci, Miškovići, idu u najdublji mrak prošlosti, gde im je i mesto. Hvala.

Dobro, gospodine ministre, šta je taj, Balša Božović je u pitanju, jel tako, završio, ja iskreno ne znam. Verovatno je teško i njemu da da odgovor na to pitanje, ali čini mi se da sam čuo i znam da je to što je završio, završavao nekih desetak, ako ne i nešto više godina, ako je o studijama reč, i da je nekako uspeo da završi više od polovine svog školovanja nekako u mesecima pre nego što je trebalo da postane poslanik u ono njihovo vreme, kako takođe ne znam, ali kažu da ga na spisku, zvaničnoj evidenciji koja postoji, onlajn studenata Pravnog fakulteta nema. Kako ga nema ako je to završio, tako ne znamo, ali sve je to vrlo malo važno pošto je reč o vrlo malo važnom čoveku.

Ono što jeste bitno, kada pričamo o modernizaciji, između ostalog i u ovoj oblasti o kojoj govorimo danas, pa reč je o dobrim koracima na ostvarenju onoga što mi zovemo ostvarenjem srpskog sna, a taj san je projektovan, osmišljen upravo za te mlade ljude koji se školuju danas, koji će sutra da rade, koji će da budu angažovani negde na tržištu u nekoj dobroj, uspešnoj firmi, koja je ovde došla zahvaljujući investitorima koji su Srbiju prepoznali ili će možda čak formirati svoje kompanije, što bi bilo još i bolje i lepše, pa da onda druge mlade ljude angažuju i zajedno sa njima rade i stvaraju.

Njima su namenjene sve te investicije o kojima primam. Za njih su predviđena povećanja standarda i kada je reč o platama i sve drugo. I ovih 900 u proseku da bude samo nešto što će biti orijentir, a da pokušaju svi oni da napadnu i bolje od toga, da se nadaju, a imaju i sa čim, imaju realnog osnova da očekuju da će biti i više i bolje od toga. To će nam omogućiti rast o kome će, između ostalog, u Davosu da govori Aleksandar Vučić, da objasni kako to Srbija uspeva da tako dobre rezultate ostvari kada je reč o rastu, a reč je o skupu na kome će, naravno, govoriti Donald Tramp. Jasno vam je na kome se mestu govori i koliko su važne stvari koje se pokreću tamo. Taj srpski san treba da podrazumeva i podrazumevaće i dobre načine da ti mladi ljudi ne samo rade, nego imaju i način da osmisle kako žive sa svojim porodicama, razmišljaju o tome da dobiju stanove, u čemu će država da im pomogne, kupe svoje prve automobile, u čemu će država da pomogne, dakle, sve ono što je danas u Srbiji realnost, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svi narodni poslanici SNS pridružuju se rečima podrške kada je reč o uspostavljanju bolje, bliže saradnje u našem regionu i, naravno, pitanje zajedničkog uređenja i graničnih prelaza koje čini da te granice budu manje važne, odnosno da se lakše prelaze, da taj čuveni protok ljudi, robe, usluga i kapitala teče bolje, svakako može da naiđe samo na podršku što se nas tiče.

Oni koji komentarišu ovaj sporazum, odnosno ovakve ideje i ovakve planove kritički i zbog toga podvlače snažno, smatraju da je jedan od segmenata tzv. „malog Šengena“, ili „mini Šengena“ kako ga još nazivaju, i ovo da se granice između Srbije, Severne Makedonije i Albanije učine nešto transparentnijim loša stvar, moraju da odgovore pre svega na dva ili tri važna pitanja. Prvo je svakako šta je loše u osnovnoj ideji da se ekonomski napreduje? Šta je loše u osnovnoj ideji da se više stvara, više stiče, da se više posla obezbeđuje, kako u Srbiji, tako i u bilo kojoj državi koja želi da učestvuje u ovakvom programu?

Pogledajte, samo da se na trenutak osvrnemo na to kako izgledaju oni prvi koraci kada su postavljeni temelji onoga što danas nazivamo EU. Tada su se našli sa dve strane Francuzi i Nemci, opterećeni teškom prošlošću, opterećeni neki bi rekli i nemogućim političkim uslovima za bilo kakvu saradnju i razumevanje, rekli – hajde da probamo mi ekonomski da sarađujemo, hajde da probamo da zajednički nešto pravimo na ekonomskom planu, pa ćemo videti kako će ići dalje. Bez obzira šta danas neko misli o tome, da li se politički slaže sa jednima ili drugima, samo se na trenutak osvrnite i pogledajte šta su uradili, kakav su korak napravili i kakav je to rezultat dalo. U ono vreme, u ondašnjoj Evropi, za koju bi svako na ulici da ga zaustavite rekao – naravno da će ponovo da ratuju jedni sa drugima, naravno da će ponovo da se uništavaju, naravno da im je istorija toliko teška da je to nemoguće izbeći. Doveli su do toga da danas tamo na tom istom prostoru, zahvaljujući toj zdravoj logici ekonomski da se sarađuje da svima bude bolje, pa će to dalje indukovati bolje razumevanje na sve moguće načine.

Napravili su prostor za koji će vam danas svi, da ih opet na ulici zaustavite, reći da je to možda najpovoljniji, najpoželjniji prostor za život. Ne da je sačuvao mir, ne da je sačuvao bezbednost, ne da se spasao rata i razaranja, nego je uspeo do te mere da se usavrši, uznapreduje da bi danas praktično svako poželo da živi pod takvim uslovima. E, to je rezultat onoga što smo danas nazvali mi iz SNS, pre svega predsednik poslaničke grupe gospodin Martinović, razmišljanje zdravom logikom, razmišljanje hladnom glavom.

Da li je nešto loše u tome što kažemo - hoćemo da investicije koje dolaze u čitav region sutra budu dvostruko veće? Naravno da nije. Da li je nešto loše, a kako bi moglo da bude loše, što kažemo - već danas više od pola tih investicija u Srbiju dolazi? Sutra ako bude dvostruko veće parče na koje mi možemo da računamo, pa srpsko će biti opet dvostruko veće nego što je danas, i opet će biti ubedljivo najbolje u svemu onome što čitav region može i da ponudi, ali i da dobije sa druge strane. Tu ničega ni lošeg ni spornog nema.

Oni koji se ne slažu sa pitanjem bilo kakvih integracija, evropskih, ili kakvih drugih, smatraju da je njihova pozicija utoliko lakša što ne moraju da objašnjavaju da ono što su postulati te saradnje, a to je opet slobodan protok ljudi, slobodan protok robe, slobodan protok usluga i slobodan protok kapitala, je u samoj srži ideje „malog Šengena“. Opet ne mogu da se spasu obaveze da objasne šta je loše u ekonomskom napretku. Primera radi, u tome da se kamioni kraće zadržavaju na graničnim prelazima. Primera radi, tako je, gospođo Malušić, podigne opšti nivo razmene sa određenim državama, nek to bude i Albanija. Šta je tu loše? Šta je tu loše da mi više izvezemo, a u isto vreme da više pogodnosti za naše ljude kao potrošače obezbedimo? Pa, i jedno i drugo je korisno za građane.

Šta je loše i šta je sporno u ideji da od tog „malog Šengena“ mi možemo da napravimo bukvalno ono za šta smo sami sposobni i sami kadri da od njega napravimo, jer to je bukvalno to. Šta će to biti, šta će to značiti sutra? Odgovor pravi glasi – baš ono što mi od njega napravimo, ništa bolje, ni gore od toga.

U ovom trenutku ono što je evidentno i što se očekivati može, od 1. januara to znači putovanje samo sa ličnim dokumentima, samo sa ličnim kartama. To takođe znači jedinstveno tržište rada, tržište rada koje okuplja 12 miliona ljudi, na kome više ne morate po tri meseca da čekate da biste dobili radnu dozvolu, nego možete za nju da aplicirate zahvaljujući dobrom softveru, modernom softveru koji je napravljen, da aplicirate onog momenta kada granicu pređete. To samo znači da ono što već postoji, a u praksi mi i te kako imamo i radnike iz Severne Makedonije i radnike iz Albanije, ali zbog ovih i ovakvih uslova postojećih većina njih, nažalost, radi u tzv. sivoj zoni, da uvedemo u legalne tokove, pa da od toga i naša država ima neki dinar više, da to bude lakše i tim ljudima, ali i prostoru na kom su oni angažovano. Da se tako regulišu i pitanja kao što su plate, ali i ne samo plate, već i pitanje bolovanja, penzijsko i invalidskog osiguranja. Dakle, sve same dobre stvari.

Ništa, apsolutno ništa tu loše nema, ali potencijalno najdragocenije i potencijalno najvažnije - šta ćete da kažete sutra onima koji se u ulozi investitora ovde pojave? Što ćete moći da im pokažete - ljudi, vidite, danas kada razgovarate sa Srbijom da ovde dođete, ovde svoju fabriku otvorite, ne morate da razmišljate više u okvirima samo tržišta koje ima sedam miliona stanovnika, nego već pričamo o 12 miliona, sa uvek otvorenim pozivom da se tome pridruže i drugi, pa da pričamo o još većem tržištu. To je ono što je najdragocenije i najbolje za sve koji u ovom projektu učestvuju danas, ili će učestvovati sutra, što ćemo svi mi imati više da ponudimo i samim ti biti atraktivniji.

Obezbediti više posla za naše ljude, naše porodice, posledično opet dalje veće plate, dalji rast ličnih dohodaka. Dakle, sve one dobre stvari koje proizilaze iz napretka u ekonomiji. Ništa, apsolutno ništa tu loše nema. Postoji samo jedna začkoljica, što bi rekli kolokvijalno - za te stvari treba hrabrosti, treba političke petlje. Oni koji je nemaju, njima je najlakše da kažu – ne, to sad Beograd hoće neku novu Jugoslaviju. Kad ste rekli Jugoslavija, rekli ste baba roga i svi će da se okrenu na stranu i ne treba objašnjavati dalje, ni šta je dobro na novim radnim mestima, ni šta je dobro investicijama, ni šta je dobro ekonomiji. Misle da su objasnili sve, a nisu objasnili ništa.

Zajedničku državu ne nudi im niko. Ako im nije jasno kakav je model u EU između Francuske i Nemačke, tek onda o čemu govore pojma nemaju, ali zajedničku državu im ne nudi niko. Nudimo zajedničku perspektivu, zajedničko tržište i zajedničko staranje o onome što bi trebalo da je opet zdrava logika za koju treba političke petlje i to je tačno. Da se kaže – mi hoćemo da vodimo računa o svojim interesima, mi hoćemo da te svoje interese zaštitimo, ekonomske ali i sve druge, mi hoćemo da se mi pitamo za svoju budućnost.

Kada kažem rekao je Aleksandar Vučić – Balkan balkanskim narodima, to to znači to i to je ona politika koja se u praksi vodi u Republici Srbiji. Kada god je rekao, a rekao je mnogo puta – mi danas svoju politiku vodimo, svoj interes štitimo, ne postoji za nas ni prva, ni druga, ni treća stolica, nego jedna jedina, a to je srpska. Isto to želimo svima koji žive u ovom komadu kontinenta što ga svi zajedno delimo i nazivamo ga regionom. Da mi vodimo računa o sebi, da svoju politiku vodimo. Nije reč ni o kakvoj utešnoj nagradi za lošu evropsku perspektivu. Ako nešto treba da se čeka, a možda treba i neka treba, to je samo razlog više da mi ubrzamo bavljenje sobom, da mi ubrzamo zaštitu svojih interesa, da mi ubrzamo organizaciju nas u regionu tako da nama bude najbolje, tako da nama bude najprofitabilnije i da najviše budućnosti sebi obezbedimo.

Dakle, to su jednostavne stvari. Neće da ih razume svako, ali kada mi pojasnite ovako, verujte, imao sam prilike to svojim očima da gledam, ne može lako da ponovi onu polumantru, to je Jugoslavija, razume da nije i razume da je teško objasniti šta je tu loše. Kada pogledate ko se nalazi na strani onih koji ove ideje kritikuju, pa bukvalno oni koji ne mogu da podnesu Aleksandra Vučića. Politički zbog toga što ne mogu da ga pobede, ili zbog toga što je reč o čoveku koji nedvosmisleno štiti interese države Srbije i srpske nacionalne interese, dakle interese narodne, gde god taj srpski narod živeo.

Kad pogledate ko se nalazi na drugoj strani, isti oni koji poput zmija sikću, već više od dve godine koliko Aleksandar Vučić govori, zajedničko tržište celog regiona jeste perspektiva celog regiona. Isti oni koji u poslednjih nekoliko meseci, a ne zbog toga što je „mali Šengen“ postao tema jer je počeo da se implementira i što je od njega počelo da se vidi u praksi nešto, nego zbog toga što su besni i kivni na sebe, jer ne mogu Vučiću da pariraju, ne biraju dan, ne biraju način, ne biraju vreme, pa ni mete, pokušavajući da mu naprave neku štetu. Dakle, koji njega politički mrze i ne samo politički, ti su vam najveći protivnici ove ideje. U praksi svakakvi će izgovarati svašta a ko će pokušati nekim delima da tu ideju omalovaži, da tu ideju sabotira.

Ja sam video dve strane. Video sam Kurtijeve aktiviste kako pokušavaju neke transparente da razvuku u sred Tirane i da na taj način omalovaže skup koji je bio posvećen ideji „malog Šengena“, zbog toga što je to ideja Aleksandra Vučića. Dakle, Kurti sa svojim aktivistima, sa jedne strane i sa druge video sam Đilasove, Šolakove i Miškovićeve medije koji su radili to isto, koji su išli tamo da provociraju da pokušaju da omalovaže, da pokušaju da začetku unište dobar rezultat zato što je to rezultat Aleksandra Vučića.

Znate šta, kad takve imate protiv sebe, pa to vam je najbolji mogući dokaz na ovom svetu da radite pravu stvar i da se na pravom putu nalazite. Dakle, dok takvi napadaju Aleksandra Vučića, nema potrebe niko u ovoj zemlji da se pita da li i on prave poteze vuče, očigledno najbolje moguće poteze vuče. Oni koji hoće da se zabrinu nad pitanjem interesa Srba u regionu i ovo je poruka, pre svega, za dveraše ove od Boška Obradovića, nemojte molim vas, vi da Aleksandra Vučića motivišete za zaštiti srpski narod u Crnoj Gori.

Prvo, bez pomoći tog Aleksandra Vučića ne bi bilo odgovarajućeg opstanka ni za naš narod u Crnoj Gori. Ko ih pomaže materijalno, ko ih pomaže finansijski, ko je omogućio da mogu institucije naše narodne tamo da funkcionišu i Matica srpska i institut i kulturni centri i nacionalno veće? Pa, sve Aleksandar Vučić, pa to govore sami Srbi iz Crne Gore, ko je u lice rekao Milu Đukanoviću, ne ko vi, po konferencijama za štampu, nego u lice i da si u pravu što pokušavaš ovo oko imovine, a nisi, nemaš pravo da poništiš ono što je sto godina garantovano a tiče se tuđe imovine. To nigde na svetu nema. Tu nisi u pravu i to ne smeš da radiš.

To mu je rekao u lice, za razliku od vas koji u lice ne možete da pogledate sebe. Da ne bi morali, verovatno da odgovarate sebi na ono što ste učinili juče i sa tim završavam, vi ste gospodine ministre potpuno u pravu. Ono što su Đilas, njegove Marinike, njihovi Obradovići i svi oni koji su potpuno isti, juče uradili, svojoj državi, svom narodu, brutalno vređajući, brutalno omalovažavajući sve naše prijatelje iz sveta, koji su rekli – ne, nemamo problem da glasno saopštimo Srbija je u pravu, kada je reč o KiM. Ne, nemamo problem da kažemo njen suverenitet priznajemo.

Sve te naše prijatelje, osvedočene prijatelje, brutalno su bezočno, podlo i mučki Đilasi, Marinike, dveraši i ostali optužili da su korumpirani, da su plaćeni, da su dobili novac za takav potez. Njih, na najgori mogući način blatom gađali i doveli u opasnost sve ono što su naredne aktivnosti planirane na temu povlačenja tzv. priznanja. Dakle, sve učinili da svojoj državi maksimalno otežaju posao kada sutra bude razgovarala sa nekim osamnaestim, devetnaestim, dvadesetim na ovu temu, izloživši unapred te ljudi poruzi i optužbama da su i oni takođe korumpirani.

Koliko im je do Srbije stalo pokazali su onim što su od te države napravili, pokazali su i onim što su juče saopštili celoj zemlji, celoj planeti ako hoćete tako i pokazali su na najbolji mogući način da oni koji ne znaju šta je država, ne znaju šta je interes narodni, Aleksandru Vučiću nikakva konkurencija ni u čemu biti neće, pa u skladu sa tim mi ćemo da nastavimo da radimo ovo što je zacrtano kao koridor ka budućnosti, ka dobrim rezultatima za našu zemlju, sprovodićemo politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer je to ono što obezbeđuje da sutra u tim istorijskim čitankama o kojima je govorio i profesor Atlagić, ovo vreme bude zabeleženo kao vreme kada su se o Srbiji starali ljudi koji su za nju umeli da naprave odgovarajući rezultat. A Đilasi, Miškovići i Šolaci oni ostaju duboko na marginama najgoreg i najcrnjeg perioda ove zemlje baš tamo gde im je i mesto. Hvala vam lepo.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ponovo razgovaramo na temu izbornih uslova u širem kontekstu i ponovo podsećam, da onog momenta, ali bukvalno istog dana kada su počeli pripadnici bivšeg režima sa svojom besomučnom kampanjom u smeru nepostojanja, navodno odgovarajućih izbornih uslova, ne postojanja navodno odgovarajućih demokratskih standarda, ne postojanja navodno odgovarajućih sloboda da se ljudi izjašnjavaju u ovoj zemlji kako žele, još tada smo im rekli - uplićete se u sopstvene laži, na kraju ćete morati sve te svoje laži sami da pojedete, sami sebe u tim lažima da hvatate, ispravljate i na kraju ćete morati da živite sa tim da vam se ljudi smeju.

I, kao što smo rekli tada i pokazali na bukvalno svakom, ali bukvalno svakom aspektu izbornog procesa, nemamo nikakav problem sa tim da kao polaznu tačku, ali samo polaznu, pre nekolik godina uzmemo te zakone, koje ste vi lažovi, prevaranti iz bivšeg režima usvojili i doneli, da pod tim vašim uslovima, da ne samo organizujemo izbore, nego da svaki od njih još dodatno unapredimo, i nikakav problem sa tim nemamo, jer naravno da ćemo uvek pobeđivati zato što postoji nešto što za to kako će ljudi glasati određuje, a to nije pitanje da li će da bude po vašem članu, paragrafu ili po nečemu što ste u međuvremenu smislili da može malo da se popravi i dotera, nego imamo malo više veze sa tim kako se u Srbiji radi, kakvi se rezultati ostvaruju za državu i za narod i kakva se budućnost za ovu zemlju izgrađuje. Nisu hteli da slušaju i to se pokazalo bukvalno, kao što rekoh na svakom od segmenata izbornog procesa, svaki od njih u međuvremenu je unapređen.

Da se vratimo, na negde sredinu ovog meseca i poslednji susret, dijalog koji se odvijao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, reč je o međupartijskom dijalogu, a na temu upravo izbornih uslova u prisustvu i uz medijaciju članova Evropskog parlamenta.

Kada se završio taj sastanak, sigurno se toga naš narod dobro seća, čuli su se i odgovarajući zaključci. Šta se postiglo, dokle smo stigli i šta se očekuje za naredni period?

I, da podsetim, tog dana, ali bukvalno tog dana, Narodna skupština je već bila usvojila kompletan set zakona koje su sve redom tražili pripadnici bivšeg režima, svi oni koji su danas okupljeni oko Đilasa, Šolaka, Miškovića, njihovih Dveri, njihovih ostatka DS itd.

Kompletan set zakona o kojima trube mesecima, kažu više od godinu dana, pa da im verujemo, zbog kojeg su se popeli na glavu i Bogu i narodu da mora da se promeni nešto vezano za finansiranje političkih aktivnosti, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad Agencije za borbu protiv korupcije, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad javnih preduzeća, da se uvedu drastičnije kazne, da se uvedu strožiji rokovi, sve to mi usvojili, još tada i tog dana, a sa tog sastanka još izađe zaključak sledeći – da se očekuje formiranje nadzornog odbora, da se očekuje definisanje datuma izbora od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, i naravno u potpunosti u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima, da se očekuje izbor nedostajućih članova REM-a, Saveta REM-a do kraja ove godine.

I, pogledajte sada od jednog do drugog, od ovih pobrojanih tri ili četiri principa, koji su tada potvrđeni, mi imamo samo nove dodatne ubedljive dokaze da su lagali sve vreme i Đilas i Šolak i Mišković i ovi njihovi, da su to neki, navodno kao problemi i navodno kao sporne stvari vezano za izborni proces.

Da smo svo vreme govorili istinu, mi koji smo tvrdili ništa od toga njih suštinski ne zanima, oni samo pokušavaju izgovor za sebe da smisle zašto neće ići na izbore, a znamo neće ići na izbore, jer su svesni da podršku nikakvu nemaju.

Nadzorni odbor, pre samo nekoliko dana ova Narodna skupština izglasala. Taj odbor je formiran i formiran je nakon 20 godina. Dakle, od 2000. godine po prvi put i ovi koji su lagali da je za njih nešto kao strašno važno nisu se ni jednom udostojili da taj nadzorni odbor formiraju, a evo mi jesmo.

I ne samo to, da podsetim, od pet članova, koliko predlaže Narodna skupština za taj nadzorni odbor, tri člana, dakle, većinu od tih pet, predložile su poslaničke grupe koje pripadaju parlamentarnoj opoziciji. Toliko na temu da li se mi od nečega plašimo, da li mi od nečega strahujemo, imamo li šta da krijemo i znate već sve te gluposti koje su oni izgovarali.

U međuvremenu, potvrdio je i predsednik Republike, Aleksandar Vučić u poslednjim terminima kako to Ustav i zakon nalažu, on će obelodaniti kada se održavaju izbori 2020. godine. Dakle, biće bukvalno onoliko prostora koliko to Ustav dozvoljava maksimalno i to su tražili i kao što ste videli, nikakav problem ni sa tim nemamo, i to su dobili.

Naravno, sada im to ništa ne valja i sada im je to sve malo. Tražili su da se popuni sastav Saveta REM, nedostajućim članovima. Mi rekli – biće pre nove godine i evo pogledajte koji je datum današnji. Mi o ovome raspravljamo danas i mi ćemo na ovoj sednici, koja je u toku, o tome i da se izjasnimo. Glasaćemo.

Uzgred, budi rečeno, tražili su i da se usvoji pravilnik, da se usvoji određeno uputstvo za postupanje medija od strane REM i sve se to u međuvremenu dogodilo. Eno su javne rasprave trenutno u toku, ali kada pričamo o ovom predlogu za nedostajuće članove Saveta REM, svaki narodni poslanik ima pred sobom predlog, po dva imena od strane svakog od po zakonu ovlašćenih predlagača.

Ono što je interesantno da čuju građani Srbije, u onom delu koji predlaže nadležni odbor Narodne skupštine, dakle, to je obrazložio ovde predsednik odbora, gospodin Krlić, pre nekih sat vremena. U tom delu, nalazi se pred ovim plenumom predlog sa dva imena. Jedno od ta dva imena Narodna skupština će izabrati u danu za glasanje. Da čuju građani Srbije, predloženi su Nenad Zorić i Judita Popović. I jedan i drugi predlog dolaze od strane poslaničkih grupa parlamentarne opozicije. Za koga god da glasaju narodni poslanici će u danu za glasanje od ovo dvoje, glasati za nekih od predloga parlamentarne opozicije. Eto, ako treba još neki dokaz da ne da nemamo od čega da se plašimo, ne da nemamo za šta da brinemo i od čega da strahujemo, nego smo apsolutno sigurni da to ne može da utiče na činjenicu da je ovo demokratska zemlja, da ovde može slobodno da se glasa i da će u skladu sa nespornom voljom naroda i rezultat izborni da bude prikazan, kao što sve to znači, kao što sve to uz to posledično ide.

Dakle, nikakav problem nemamo da stavimo predlog 100% definisan od strane onoga što su imali da kažu, predlože, komentarišu, šta god hoćete, predstavnici parlamentarne opozicije.

Spojite to sa informacijom da je nadzorni odbor u većini, dakle, u tri od pet članova na isti način predložen i izglasan i biće vam potpuno jasno ko od čega ima ovde da beži ili strahuje, odnosno nema.

Što se tiče ovih ljudi, dakle, ovih Đilasovih, kojih eto, videli ste i sami imaju što šta da prigovore, ali kada dođe do konkretnih rešenja i rezultata, onda im ništa ne valja. Bilo je više nego zanimljivo pročitati njihov odgovor i njihov komentar na sve ovo što se dogodilo u Srbiji u međuvremenu, na sve ovo što će se dogoditi i na ovoj sednici.

Njihov odgovor upućen predstavnicima Evropskog parlamenta u kom, pod jedan, kukaju, plaču doslovce, zašto se uopšte čula ocena da je postignut veliki napredak. Zašto svi mi koji smo učestvovali u tom međupartijskom dijalogu izađemo sa stavom – da, dogovoreno je dosta toga, neki će reći značajno puno, neki će reći ne toliko značajno, ali svi će reći – da, progres postoji, da doveli smo do toga da imamo nekoliko stvari, važnih stvari, koje nismo imali ranije, koje nismo imali nikada, uključujući i taj nadzorni odbor i sve ovo o čemu pričamo. Ali, strašno boli ove koji su pokazali da im je jedini odnos prema bilo kakvom dijalogu u ovoj zemlji da razbijaju ulaz u Narodnu skupštinu uz povike - zapali je i zapali sve.

Zašto smo uopšte mi zaključili da je progres napravljen? Pa su brže bolje pisali Evropskom parlamentu i kažu – nije tačno, dakle, lažete vi iz Evropskog parlamenta da je napravljen bilo kakav napredak. Kažu – situacija je drastično gora u međuvremenu. Evo, kaže, na primer u medijima, verovatno misle na to da su u međuvremenu odbili tri ili četiri ili pet, bogzna više koliko, različitih udarnih termina na nacionalnim servisima za gostovanje koji su im bili ponuđeni, otvoreno odbili i rekli – ne, mi nećemo da dođemo tamo, mi nećemo u te emisije. E, toliko je strašno pogoršano stanje u medijima, što su oni počeli otvoreno da pokazuju da ih ništa od toga zapravo ne zanima, da smo pričaju u prazno.

Kažu – drastično je veći pritisak na birače. Verovatno time što mi usvojismo da su veće kazne ako se bilo ko usudi na tako nešto time što smo definisali šta je sve po zakonu neprihvatljivo sa aspekta tzv. funkcionerske kampanje, šta su resursi koji ne smeju da se zloupotrebe, sve je to sada znači mnogo veći pritisak, nego u njihovo vreme, sećate se svi kako dobro i kako lepo. Onda idu redom stavku po stavku, pa poručuju Evropskom parlamentu – Srbiji nije potrebna obuka službenika za ažuriranje biračkih spiskova itd. Šta možete nego da se od srca nasmejete na sve to? Jer, kažu oni, za njih je Sveto pismo njihovih 42 plus šest zahteva i preporuka, znate već kako to glasi. Onda vi to otvorite, i pošto oni već sad kažu Evropskom parlamentu, dakle uče ih tamo pameti – ne trebaju nama nikakve obuke za službenike, a vi otvorite tih njihovih 42 plus, bogzna koliko, pa okrenete na stranu na kojoj piše – birački spisak, u tom poglavlju pod tačkom šest šta oni zahtevaju, šta oni traže – organizovanje stalnih obuka za zaposlene u opštinskim gradskim upravama koje ažuriraju birački spisak. Dakle, oni to traže, a Evropskom parlamentu kažu – to je glupost, to nikoga ne zanima. Samo da vidite o kom je tu nivou intelektualnog rada reč.

Onda kažu Evropskom parlamentu – ne obezbeđuju se fer izbori organizacijom javnog slušanja o tome kako REM funkcioniše. Znači, šta će nama da se mi uopšte bavimo organizacijom javnog slušanja na temu kako REM funkcioniše, a onda uzmete ovo njihovo u šta se kunu, ovaj njihov 42 plus, bogzna koliko, glava REM tačka osam - u periodu do izbora Narodna skupština da organizuje javne rasprave, odnosno javna slušanja o radu REM. Znači, oni to traže, bez toga, kažu, nema slobodnih izbora, nećemo na izbore, a Evropskom parlamentu pišu – to su gluposti, ne obezbeđuju se tako fer izbori. Šta možete nego da se smejete?

Pazite sad dalje, kaže – izbor novih članova i to po proceduri kako su birani dosadašnji članovi u Savet REM ne znači ama baš ništa. Dakle, njih ne zanima ovaj posao kojim se mi bavimo danas, izbor novih članova, a ponajmanje po ovoj postojećoj proceduri. To je katastrofa i to ne znači ništa. Pa opet uzmete ovih njihovih 42 plus, koliko već hoćete, pa pod tačkom dva u istom poglavlju vidite šta oni traže, šta oni ultimativno zahtevaju – pokretanje efikasnog postupka za izbor novih članova Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure. Šta možete nego da se smejete? Hoće nove članove Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure, a ovamo Evropskom parlamentu pišu – izbor, i to po proceduri koja do sada bila primenjivana, to ne znači ama baš ništa.

Jel mislite da je kraj? Nije. Uvek ima još. Kažu – ne vide nikakvu svrhu razgovori o pojašnjavanju pravila političkog oglašavanja u izbornoj kampanji. I onda uzmete i vidite da tamo negde pod njihovom tačkom šest traže da se donese novi pravilnik, da se ograniči funkcionerska kampanja i ograniči vreme za plaćeno političko oglašavanje. Traže da se definiše i ograniči političko oglašavanje, pišu Evropskom parlamentu – kakva bre pravila političkog oglašavanja, to su sve gluposti.

Kada pogledate ove stvar, a šta možete nego da zaključite da ti ljudi sve vreme samo gluposti pričaju, samo laži tovare, samo fingiraju da njih nešto ovde zanima. Jedno traže, pa onda to isto kažu – to je glupost. Drugo traže, pa za isto to kažu Evropskom parlamentu – to nikoga ne zanima, to ničemu ne doprinosi.

Šta da kažete nego, ljudi, ako ovo nije ponašanje na nivou nezrele dece, pa nije ništa bolje od toga.

Suština njihovih zahteva verovatno se ogleda u samom zaključku tog njihovog velikog pisma. Oni traže da postanu članovi nekakve prelazne administracije. Dakle, da bi ljudi razumeli šta to znači, oni hoće da bez izbora, bez jednog jedinog glasa postanu članovi Vlade. Oni traže da postanu kao ministri. Oni traže da postanu kao direktori preduzeća, šta god to bilo i kao upravljači u lokalnim samoupravama. Dakle, da im se vlast neka da i da im to traje kako oni ovde lepo pišu najmanje devet meseci. Toliko im treba da bi postigli neku životnu sreću i onda sve može, onda je sve u redu.

Što se tiče ovoga ostalog, to može da se baci i mačku o reč okači. To su njihove želje. Njihovi ciljevi i namere, nalaze se pod rednim brojem jedan u ovim njihovim zahtevima, dakle ovo njihovo 42 plus šest, što ni oni sami ne znaju šta je i kao što vidite ništa im ne znači, pod rednim brojem jedan ima da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, to je pod jedan među zahtevima. Među preporukama, pod rednim brojem jedan, prvo i najvažnije, isto to, Aleksandru Vučiću da se zabrani da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način. E, tako onda možda i ima neke šanse za njih, jer oni da pobede Aleksandra Vučića na izborima, nije uopšte pitanje pod ovim ili onim uslovima, na izborima demokratskim ne mogu nikada. Uostalom, oni to i sami kažu.

Sećate se sigurno onog Jeremićevog funkcionera Gajića, on je to čovek otvoreno rekao, na sred političke tribine sniman kamerama sa pet strana, izgovorio doslovce reči – mi da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima, ne možemo zato što u ovoj zemlji, tu je onda krenu da vređa narod, živi 60% funkcionalno nepismenih ljudi i oni su njegovi vernici i oni će za njega da glasaju.

Dakle, priznaju da ne mogu da pobede Vučića. Priznaju da će sigurno 60% ljudi da glasa u ovoj zemlji, a pride još onako dodaju, uzgred budi rečeno, da su to neki ljudi manje vredni, nepismeni, krezubi, sendvičari i zanate već šta sve, pa je to razlog zašto ne biraju njih tako lepe i pametne.

Nema to nikakve veze naravno sa bilo kakvim koalicijama. Koga god mi da izaberemo ovde, to će samo biti pokazatelj naše dobre volje, ali i potpune sigurnosti da je ovo što radimo maksimalno dobro, da je ono što smo od rezultata napravili toliko ubedljivo da će sigurno narod tome moći samo da kaže jedno značajno i ubedljivo da. Svi koji su danas raspravljali na temu – da li je neko nas na ovo naterao, da li je ovo zavera svetske vlade, iluminata ili marsovaca, samim tim što su učestvovali u ovoj proceduri, što su dali svoje predloge, oni su praktično i dali legitimitet svemu ovome i tu nema ništa loše i ništa sporno. Pohvalno je što je tako, a šta će ko ovde da kaže i kako da oceni, to je njegovo pravo i ja u to neću da se mešam dalje.

Ovi Đilasovi će da nastave da kukaju na sva usta, sve je ovo bezveze, niko od ovih kandidata im ne valja, to su sve Vučićevi poslušnici, čak i kada su sto posto članovi, odnosno predstavnici i predlozi koji dolaze od strane opozicije, ali da znaju građani Srbije, ti Đilasovi koji će da vam sole pamet ponovo, treba da se smeni sav REM, treba svi ljudi iz REM-a da budu neki novi, neki njihovi. Te lenčuge se nisu udostojile da ovoj Skupštini makar jedan čestit papir dostave sa predlogom, jel hoće da se smeni REM? Što nisu predložili? Što nisu jedan jedini papir poslali na tu temu? Evo, pogledajte sajt, pogledajte koja su akta predložena, ne danas, nego u prethodnih tri meseca, šest meseci, godinu dana. Njih je toliko bilo baš briga za sve, da se nisu udostojili makar potpise da skupe. Teško im je da dođu u ovu salu, teško im je da učestvuju u raspravi, teško im je da ovo što su sami tražili objasne narodu, teško im je da predlog jedan daju. Što nisu bar dostavili formalno na pisarnicu da traže da se smeni to što traže da se smeni?

Rekli su i predstavnici nevladinih organizacija još pre tri meseca – dobro, a što niste dali predlog nego samo pričate o tome? Mislite da se nešto promenilo u ova tri meseca? Nije ništa. Mogu da dođu ovde na blagajnu, mogu da dođu da se upišu za putne troškove, mogu da dođu da drže konferenciju za medije, pa da na najbezočniji, najbrutalniji način vređaju svoju državu, da vređaju svoj narod pričama nekim izmišljenim kako, zamislite sada, Srbija kupuje prijateljstvo drugih država, kupuje povlačenje priznanja tzv. Kosova. To im nije teško da urade, to mogu, a da dostave na pisarnicu zahtev za sve ono što pričaju po svojim medijima dan i noć, e to ne mogu, jer oni očigledno svoju platu ovde ne primaju zato da bi tako nešto uradili, nego na jednoj strani samo pričaju, na drugoj strani samo iz blagajne uzimaju.

Oni očigledno ne dobijaju stanove po Dedinju od narodnih para kao Boško Obradović, da bi to nekim konkretnim potezom zaslužili, odradili. Ne, sa jedne strane samo pričaju i vrata na Skupštini razbijaju, a sa druge strane samo uzimaju stanove na Dedinju. Oni i te putne troškove koje fingiraju uzimaju samo zato što im se tako hoće, ne mogu ni da dođu do pisarnice da daju predlogu, mogu samo da se prošetaju, upišu se da su bili, a nisu bili, i opet pare u džep stave.

Pouka za njih – REM u kompletnom sastavu nakon ove sednice, ili u bilo kakvom drugom, ne može da im pomogne oko nekoliko stvari.

Pod jedan, ne može da ubedi narod REM da su lopovi i secikese odjednom postali neki ljudi koji su se juče pojavili, koji nikakvu istoriju u ovoj zemlji nemaju, koji nisu opljačkali po 619 miliona evra kao što je bio slučaj Dragana Đilasa. To REM ne može da im uradi.

Drugo, REM ne može da učini da koliko god oni bili na televizijama, a bili su sinoć neki, od Sergeja Trifunovića, čujem biće večeras i Vuk Jeremić, sve na javnom servisu, ne može da učini da oni zvuče uverljivo.

Treće, REM ne može da učini da oni kada se nađu u duel emisija sa predstavnicima SNS iz tih duela izađu kao pobednici. Tu REM da pomogne ne može. Tu pomoći nema.

Četvrto, neka bude pretposlednje za kraj, REM ne diktira rezultate izbora, REM ne odlučuje kako će narod da glasa, nego narod glasa onako kako narod hoće, na osnovu toga što svojim očima vidi. Pa, kada vidi da su povećane plate i da su ozbiljni naši planovi da ih povećamo dalje, pa kada vidi da su povećane penzije i da su ozbiljni naši planovi da ih povećavamo dalje, pa kada vidi da ima auto-put tamo gde ga nikada nije bilo, pa kada vidi da ima fabriku u onom mestu koje je pre Aleksandra Vučića i bog zaboravio, pa kada vidi da se država razvija u svakom segmentu, na osnovu toga narod glasa, a ne na osnovu onoga što kaže ili ne kaže REM, ili ako hoćete bilo koji treći sveti Petar.

Poslednje, nema načina, i oko toga REM ne može da im pomogne, da neko narod na silu ubedi da su Đilas, Šolak i Mišković dobri i pošteni ljudi koji žele bilo šta dobro bilo kome drugom u ovoj zemlji, ili ako hoćete na ovoj planeti, sem samima sebi. Njih da izjednače sa Aleksandrom Vučićem u bilo čemu dobrom nikada neće moći niko i zbog toga REM ovde neće biti od pomoći onima koji su duboko svesni kako stvari stoje, šta god pričali, pa zbog toga na izbore neće smeti ni da izađu.

Mi ćemo, kada se i o ovome izjasnimo, imati samo još jedan dobar razlog više da kažemo - sve smo ispunili što smo rekli, a vi lažovi, nemoćni i štetočine, vi nastavite da se gušite u sopstvenim lažima, za bolje nikada bili niste. Aleksandra Vučića nikada pobedili niste, niti ćete.

Zahvaljujem.

Kada je reč o dobrim primerima koji postoje u različitim državama sveta, svakako Republika Srbija treba uvek da vodi računa o najboljoj praksi i da ih u skladu sa našim potrebama, dakle ta rešenja koja su dokazno dobra, primenjuje na način koji je realističan. Naravno, pre svega, reč je o našim potrebama, tako da i onda kada sami definišemo pravila u skladu sa onim šta su naše potrebe mi sigurno činimo najbolje i to je suština našeg gledišta na odnose stvari u politici, ali i generalno. Ovaj narod, ova država i ono što je naš interes uvek su u samom fokusu. Sve ostalo može dobro doći, može biti korisno, ali nikada ne može da bude ono što nas pre svega opredeljuje, ni kada je reč o zakonskim rešenjima, ni kada je reč o postupanju na bilo koji drugi način.

Država Srbija i naš narod, to je ono što nas pre svega zanima, naš interes i ona rešenja koja su u tom smislu najbolja.

Što se tiče zakona o kojima raspravljamo, pokazano je već u više navrata danas da između ostalog i dobrim zakonima mi možemo da utvrdimo koridor dobrih rešenja koja pokazuju rezultate u praksi i kada je reč o ekonomiji u najširem mogućem smislu i kada to neko posmatra sa strane, to je uvek nešto značajnije kao ocena koju dobijamo od bilo čega što kažemo mi, jer mi smo po prirodi stvari subjektivni, mi koji učestvujemo u donošenju zakona, podržavamo ih zbog toga, oni koji ih kritikuju zbog toga uvek pokazuju pre svega interesovanja za ono što bi mogli da protumače kao neke nedostatke. Ali kada sve to posmatra neko treći, neko sa strane ko nema nikakve koristi od toga da li mi učinimo nešto ispravno ili na sopstvenu štetu, pa kaže – ovo je nesporno dobro, ovo je objektivno, realno dobro, onda to nešto više znači.

Dame i gospodo, građani Srbije, ako niste to do sada saznali, upravo je završen Odbor izvršnih direktora MMF i on je juče doneo odluku o završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije sa pozitivnim zaključcima. Dakle, MMF je zadovoljan ekonomskim napretkom naše države na osnovu onih parametara kojima to oni mere i najavio je za sledeću godinu projektovani rast Srbije po stopi od 4%.

Dakle, uz sve ono što mi pričamo i ono što pokazujemo u međuvremenu uvek se oslanjamo i na to šta drugi vide u Srbiji i kako drugi cene naš dalji napredak. Da podsetimo, međunarodne institucije su projektovale za ovu godinu rast Srbije od 3%, u najboljem slučaju 3,5%, a kao što vidite, pokazali smo još jednom da možemo da idemo iznad toga. Pravilo je već neko da uvek završavamo godinu bolje od onoga što su bile najave, tako da i ovu najavu za sledeću godinu, verujem, ne grešimo ako shvatimo kao neku vrednost koju ćemo gledati da ne samo zadovoljimo, nego koju ćemo gledati naravno i da premašimo.

Pošto je bilo danas komentara i na temu aktivnosti NBS, evo šta kaže Narodna banka o stvarima koje smo uspeli da realizujemo i koje nas očekuju – Srbija nastavlja da ostvaruje dobre ekonomske rezultate uz rast koji je podržan svim komponentama potrošnjom, javnim ulaganjima, izvozom i rekordno visokim prilivima stranih direktnih investicija, ocena je Narodne banke. Tako da oni koji kažu da neka od ovih komponenti nedostaje ili nije zadovoljena u zadovoljavajućoj meri greše.

Ono što je takođe važno reći je da smo mi različitim zakonima uspeli da, pošto je bilo priče i o opasnostima od pranja novca u planetarnim razmerama, da postignemo da onaj čuveni režim posebnog monitoringa od strane Fatfa za Srbiju bude stavljen ad akta. Mi smo rekli – uredićemo našu regulativu na najbolji mogući način i biće apsolutno nesporno i jasno svima da u Srbiji opasnosti te vrste ne vrebaju i biće i samo Fatfu jasno i biće to zvanično i priznato. To se upravo dogodilo bez obzira što su se, sećate se toga, trudili iz petnih žila pripadnici bivšeg režima, Vuk Jeremić pre svih, da plaše narod u Srbiji, da kažu kako će zbog tog posebnog monitoringa ova država da pretrpi uvođenje sankcija kao devedesetih godina, a dok smo mi sve vreme upozoravili da je to neozbiljno i da ne treba plašiti narod, da za to nema nikakvog razloga, a nikakav se politički poen ne može dobiti na taj način, može se samo nanositi šteta sebi samom.

Nisu hteli da slušaju, ali bilo je upravo tako kako smo rekli, uz sve napomene danas ovde saopštene da svakako institucije treba svoj posao da završe do kraja i da sve uočene nepravilnosti treba do kraja ispitati, a zatim i procesuirati, odnosno obraditi kako zakon nalaže. Sa tim se uvek samo isključivo slažemo.

Između ostalog i zato kažem da treba do kraja da se istera na čistac sve što se dešavalo sa finansiranjem različitih pripadnika stranke Dragana Đilasa preko privatnih kompanija „Rispekt legal“ i „Kodeks“ na Opštini Stari Grad.

Dakle, svi oni iznosi o kojima smo vam pričali, koje smo saopštavali ovde, a koji su završavali u džepovima, odnosno na platnim karticama različitih funkcionera Đilasove stranke, kako neko reče slobode i pravde, da se ispitaju do samog kraja. Da se utvrdi tok novca od opštine Stari grad ka jednoj i ka drugoj pomenutoj firmi, i Pradi, tako je, pa onda ka ovim ljudima koji su politički aktivisti i članovi i visoki funkcioneri stranke Dragana Đilasa, ali ne samo te stranke.

Najmanje je važno da se do kraja utvrdi istina oko, kao što danas vidite u medijima iznetih saznanja da se direktno na opštini Stari grad od strane zato nadležnih opštinskih funkcionera insistiralo da ko god želi da ostvari bilo kakav ekonomski interes na teritoriji opštine Stari grad i da mu je za to neophodno odgovarajuća saglasnost, upućuje, zamislite, da prvo uplati određene sume novca različitim udruženjima, da se određena donacija prvo da, da se dostavi dokaz da je novac legao, pa kad se taj dokaz dostavi onda može opština da saglasnost koja je tražena.

Ali, pazite sada o kojim je razmerama tih novčanih tokova, sumnjivih, u najmanju ruku reč. U slučaju organizacije „Hjuman distrikt“ po priznanjima ljudi koji su angažovani u samoj toj organizaciji, njihovih ovlašćenih lica milion i šesto hiljada dinara su dobili donacija pod znacima navoda po ovom osnovu, a onda ih kako sami kažu vraćali ljudima koji su funkcioneri opštine Stari grad.

Druga organizacija „Čarobne ruke“ se zove, udruženje u pitanju, kaže tri miliona i skoro tri stotine hiljada dinara dobili su u okviru određenih donacija, a onda ih u kešu vraćali nazad nadležnom u opštini Stari grad. Ovo su stvari koje svakako treba da dobiju odgovarajući epilog. Kada kažemo institucije da se bave svojim poslom do kraja, ovo svakako, dakle neizostavno treba ispitati.

Kakav je odgovor na ova saznanja koji dobijamo od strane ovih ljudi iz neposrednog okruženja Dragana Đilasa i samog Đilasa i drugih iz tog njegovog tzv. saveza. Oni samo pokušavaju da izbegnu bilo kakvu odgovornost, da na neki način eskiviraju ruku pravde. Naravno, za to smatraju, neophodno im je da dođu na vlast, jer cene ta vlast može samo da ih u potpunosti liši svake odgovornosti.

Kako dolazi na vlast Dragan Đilas po sopstvenom viđenju i sopstvenim planovima? Nasilnim metodama. I dok mi to govorimo sve vreme, saopštavamo glasno, oni pokušavaju da nevešto demantuju. Vidite sada, potvrda da Đilasov tzv. savez nasiljem želi da dođe na vlast, došla je danas iz samog tog saveza. Stamatović Milan iz Čajetine koji podvlači da je i dalje član tog saveza, ne samo da je jedan od osnivača, nego i dalje tamo angažovan aktivan i govori u njihovo ime.

Kaže danas da se ne slaže sa svim stavovima tog njegovog saveza kom pripada i kaže – želim im uspeha u politici, ali se očigledno razlikujemo u nekim važnim stavovima. Obratite pažnju. Takvo je i pitanje načina dolaska na vlast, jer kako rekoh nasilna dešavanja ne donose dobro. Dakle, on kaže – Đilasov savez hoće nasiljem da dođe na vlast i kaže da se on sa tim ne slaže u potpunosti. Ali, ako to neko zna, pa zna valjda jedan od njihovih deset osnivača i jedan od rukovodilaca koji je i dan danas tamo. Kaže čovek tamo pripada.

Ne bi bilo loše, pošto Đilas pokušava da MMF, Svetskoj banci, a vidim danas i delegaciji EU kroz neka pisma objasni kako oni uopšte ne vide situaciju u Srbiji dobro, nego će on da im otvori oči i saopšti kako se u ovoj zemlji zaista živi. Da ovu izjavu svog Stamatovića dostavi kada sledeći bude slao određena pisma, jer ako želi bilo šta da razjasni tim ljudima ili nekom trećem, nije važno kome. Ova Stamatovićeva izjava je razjašnjenje najbolje moguće, najbolje na svetu. Ko su ti ljudi, kakvi su njihovi planovi i šta od Srbije žele da naprave, ovde je prikazano najpreciznije moguće.

Uzgred budi rečeno, neka bude i najmanje važno, neka ih izvole obavestiti. To je važno za odnose koje imaju sa EU da je u prošireni sastav funkcionera DS neki njihov građanski demokratski klub, to su juče napravili, izabrano sijaset zaslužnih javnih radnika, znate sve samih veličina koje tone žuči svakog dana prosipaju i po Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, članovima Vlade Srbije, ali i drugim ljudima iz SNS. Da se u to elitno društvo uključila i na poslednjem mestu Vesna Pešić, upravo ona gospođa koja je juče saopštila da su ljudi iz EU koji dolaze ovamo i sa nama razgovaraju o različitim važnim stvarima, kako je ona to juče rekla fekalije. E, dakle to su njihovi odgovori, to su njihove vrednosti i to je verovatno najbolji mogući pokazatelj šta treba da očekuju od njih i u ovom trenutku, a i u bilo kojoj budućnosti sagovornici iz EU ili bilo kod drugog dela sveta. Srbija se svakako bavi svojim potrebama, izgrađuje svoju ekonomiju, utvrđuje koridore, gospodine Rističeviću, tu ste potpuno u pravu, na koje je čekala decenijama i sve ono što je napravila, dobra je potvrda i dobar zalog da će i ono što je najavljeno, kao što su koridori poput onog šumadijskog, dakle, Vožda Karađorđa, brza saobraćajnica kako vi to kažete, ali nastavak Koridora 11, ali i oni koji treba da nas povežu infrastrukturno sa Republikom Srpskom i mnogi drugi, da su to ozbiljni planovi, da su to planovi od kojih Srbija može da očekuje samo dobru realizaciju i da su vizionarske projekcije koje, još jednom da ponovimo jeste definisao Aleksandar Vučić, ima tome više od dve i po godine, da se razvojem ekonomije ostvaruje dobra podloga za bilo kakav drugi napredak i bilo kakvu drugu sreću.

Ono što je apsolutno neosporno, „mali Šengen“, da. Jedan od načina je za to da se dodatno učvrsti naša ekonomija, da se proširi tržište i ponuda, pa kada smo već šampioni u privlačenju stranih investicija, da budemo još veći. Ova zemlja zaslužuje da nadmaši svaki svoj uspeh, ovaj narod zaslužuje da može jednog dana da kaže napravili smo od naše kuće baš ono što smo želeli i baš ono što je odavno zaslužila da bude, bili smo mudri, bili smo strpljivi, nije nam bilo teško da radimo i uz sve to, imali smo nekoga da nam pokaže kojim pravcem treba ići. Tu naravno mislim na Aleksandra Vučića i na SNS, tu nikakve nedoumice nema.

Pitanje pravde za građane, naravno, i pitanje brige za građane, naravno, uvek su u najužem mogućem fokusu Vlade Srbije, koju podržava SNS, naravno, i predsednika Republike.

Vezano za stvari o kojima pričamo, penzije svakako da treba da budu i dodatno veće. One nisu velike, mada jesu osetno veće nego u vreme kada se bivši režim, nažalost ove zemlje, o njoj starao, ali svakako treba da rastu i dalje. I pitanje je šta naši građani mogu da očekuju, i kada je reč o penzijama, i kada je reč o platama, ali i kada je reč o novom poslu, uslovima života, jednom rečju, jeste važno.

Zvanično je najavljeno od strane predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će to pitanje biti razmatrano i na najbolji mogući način saopšteno građanima ove zemlje 28. decembra. Tada će cela Srbija moći da čuje kako glasi strategija razvoja Srbije do 2025. godine, uz sve prateće detalje koji je čine. To je za građane ove zemlje veoma važno. Dakle, da znaju i razumeju šta mogu da očekuju, šta ćemo to da preduzimamo, na koji način, da se staramo da pre svega dodatno unapredimo uslove živote, što podrazumeva i te veće plate i te veće penzije, uz sve ono što smo do sada uspeli da napravimo i da povećamo, na koji način očekujemo da će to rasti i u godinama pred nama. Dakle, već od naredne, 2020. godine, pa sve tamo do negde 2025. godine, koliko bi mogao da obuhvati jedan prvi rok.

Naravno, ako se na taj način postupa, mi možemo da kažemo sa velikom sigurnošću, nije tačno kada neko ustane i saopšti - eto, građanima je sve gore, samo zato što bi želeo da neku političku poruku pošalje. Važno je biti realan i važno je ceniti i svaki novoizgrađeni kilometar auto-puteva, ali i svaki pokazani rezultat, već obezbeđeni rezultat koji se tiče sudbine ljudi.

Videli ste, i ovim mladim ljudima, najboljim studentima, primera radi, medicinskog fakulteta, kad država izađe u susret pa pomogne, obezbedi posao, pa onda mladim ljudima koji će biti u prilici da reše svoje stambeno pitanje na povoljan način, jer danas Srbija to može, da pomogne finansijski sa svoje strane…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Orliću.)

… završavam, ili kroz programe koji će omogućiti da mladi ljudi, primera radi, obezbede svoj prvi automobil.

Dakle, sve ono što čini, ono što bismo nazvali ostvarenjem srpskog sna, perspektiva u ovoj zemlji i dobar prostor da se ovde planira i budućnost i porodica i da se sa svima koji jesu narod ove zemlje zajednički gradi. To je, verujem, pravi pristup, odgovoran, ozbiljan i pristup koji je usmeren pre svega ka onima kojima je danas najpotrebnije u oči pogledati, a to su naši mladi.

Hvala, još jednom.

Kada je reč o ovom delu izlaganja koji upućuje na potrebu da uvek vodimo računa o većim primanjima, većim platama, između ostalog, i sudijama i tužiocima, mi se oko toga uopšte ne sporimo. Mi smo čak i nekoliko puta u ovoj sali stavljali do znanja - pa, mi smo ti koji su te stvari već obezbedili.

Da podsetimo - povećane su plate i sudijama i tužiocima, između ostalih, i to značajno. To je jedna od mera koje smo upravo mi, kao parlamentarna većina, sa svoje strane podržavali, izglasavali, u tim odlukama učestvovali.

Uostalom, tu je i prisutni ministar, sa njim smo prošli rekapitulaciju koliko smo sve povećanja obezbedili. To se ne odnosi samo za ljude koji su neposredno angažovani u pravosuđu jer, znate, bilo je povećanja i za, recimo, primera radi, prosvetne radnike, takođe značajnog, za vojsku je bilo povećanja, za policiju je bilo povećanja, bilo je povećanja za zdravstvene radnike.

I malopre sam govorio, predsednik Republike Aleksandar Vučić lično pokazuje koliko nam je to pitanje važno. Lično šalje poruku mladim ljudima koji su se pokazali kao najbolji studenti medicine ili najbolji đaci u školama koje se bave tom delatnošću, vi ovde u ovoj zemlji imate perspektivu. Danas je država takva da se stara o tome da vama pronađe više budućnosti u ovoj zemlji i da vam obezbedi bolje uslove. To podrazumeva na prvom mestu priliku da dobiju posao. Videli ste, lično je Aleksandar Vučić stao iza toga, zatim, to podrazumeva da taj posao bude u odgovarajućim uslovima.

Koliko je danas samo nove opreme obezbeđno za zdravstvene radnike, koliko je danas aparature, instrumenata obezbeđno kakve nekad nismo mogli ni da sanjamo, pa danas ljudi iz inostranstva, dakle, strani državljani dolaze u Srbiju zato što mi danas možemo pre svega, našim građanima ali i drugima kojima je to potrebno i koji to žele sebi da priušte, obezbedimo tu vrstu usluga, kakva je nekad bila nezamisliva u Srbiji, a kakva je i danas teško zamisliva u zemljama okruženja i ne samo okruženja, u zemljama Evrope. Takođe, prisetite se koliko smo kliničko-bolničkih centara izgrađivali, izgradili i izgrađujemo i dalje.

Dakle, danas to Srbija radi, danas Srbija za te stvari brine. Danas, između ostalog, zato što to može da finansira, jer ima sredstava u budžetu da u takve, svakako, oko toga se još jednom jako dobro razumemo, važne stvari može da ulaže.

Srbija je danas drastično drugačija zemlja. Drastično drugačija u odnosu na period kada se, još jednom, nažalost po narod kome svi pripadamo, o ovoj državi starao bivši režim. Jer, tada nije bilo novca ni za jednu od tih stvari, nije im padalo na pamet da se bave ni traženjem dodatnog posla za zdravstvene radnike ili bilo koje druge radnike. Ne, tad su svi odlazili na ulicu, tad su se gubila radna mesta, sećate se toga, u stotinama hiljada. U stotinama hiljada zvanična statistika, pokazale institucije, izmerile, i naše i strane, ljudi je ostalo bez posla. Na ulici završavali, niko nije brinuo ni za njih, ni za njihovu decu.

Kakva priča o perspektivi za mlade ljude tada? Odlazili su mladi ljudi, nije se moglo izmeriti koliko, u kom broju, a nije bilo ni jednog jedinog razloga, ni jednog jedinog dokaza da se država sa svoje strane o njima i najmanje brine, da im ponudi razlog da ostanu ili da se sutra vrate.

Pogledajte šta radimo danas. Baš se staramo o tim razlozima da mladi ovde mogu da prepoznaju prostor za svoju budućnost. Aleksandar Vučić se lično založio, svom snagom svog autoriteta, reč je o najznačajnijem, najvećem političkom autoritetu u zemlji, da se o tim stvarima razmišlja, da se radi da se planira.

Uspeli smo da konsolidujemo finansije. Imamo u državnoj kasi da uložimo. On kaže – dajte prvo da uložimo u te mlade ljude. Šta još? Dajte da vidimo šta ćemo da učinimo za one mlade koji su u nekom trenutku otišli razočarani lopovlucima, što Đilasovim, što Jeremićevim, što ovih ostalih iz žutog preduzeća. Ja Zelenovića, koji je, eto, vidite sud kaže pet miliona evra uspeo da proneveri iz gradske kase ili njegovog večitog mentora, Šaneta Petrovića.

Dakle, znamo svi šta su ti ljudi radili i koliko su samo mladih tim kabadahijskim ponašanjem oterali odavde, ali, danas se postavljamo drugačije. Kažemo – ajde, nećemo samo time da se bavimo, kako je bilo, nego da vidimo šta mi možemo da učinimo, šta da ponudimo da ti mladi ljudi razmisle da se u Srbiju vrate. Mi smo ovde, opet, tu je ministar, raspravljali o, rekao bih, revolucionarnim zakonima koje smo podržali i opet mi izglasali, kojima se pružaju brojne povoljnosti tim mladim ljudima ukoliko se u Srbiju vrate. Da ovde započnu sopstveni biznis, da ovde svoje kompanije zanove, ako su ih nekada imali, odnosno osnuju ako ih nisu imali nikada, da ovde oni sada zaposle druge mlade ljude, one koji danas završavaju škole, koji su dobri đaci, dobri studenti, da imaju sa kim da rade. Recimo, sa tim koji su nekada bili u njihovoj koži, otišli tamo gde su mislili da ima više sreće, jer, sećate se kako je mračna Srbija bila u vreme bivšeg režima. Hajde sada oni sa tim iskustvom koje su izgradili da ovde nastave da to iskustvo primenjuju, pa da ga i na nekoga prenesu.

Mi izglasali mere kojima se daju odlični uslovi da takvi ljudi dođu ovde, počnu da stvaraju ovde, svoje biznise formiraju ovde, druge mlade angažuju. Dakle, pokazujemo brinemo o tome i to da radimo najiskrenije i u tome smo u potpunosti. I kad neko kaže – nemamo razloga da vam verujemo, jer šta je bilo sa onim što ste govorili ranije? Eto, šta je bilo.

Da li smo pričali o većim platama? Jesmo. Jesu li došle veće plate? Došle su. Da li kažemo danas - nastavićemo da radimo na tome da budu još veće? Sa tom sigurnošću sa kojom se vidi da smo uspeli da napravimo Đilasovih 329 evra u proseku, da bude 500 evra u proseku, mi govorili - biće 500 evra u proseku, a oni svi u glas govorili – ma, neće biti nikada, lažete.

Evo šta se dešava, evo pogledajte datum današnji gde se nalazimo, decembar mesec, mi kazali – pa, biće krajem ove godine, videćete kad dođe statistika za decembar. To se ispunilo, to se realizovalo.

Kao što su govorili onda se misleći, jer su polazili od sebe – neće to biti nekada, biće to samo obećanje, biće to neispunjeno obećanje.

Pa su rekli, bili su toliko samouvereni, sećate se toga – e, slušaj Vučiću, toliko ti ne verujemo ni jednu jedinu reč da ti sad mi obećavamo ako ikada bude u Srbiji prosek 500 evra plata, evo, svi ćemo mi da glasamo za tebe. Šta se sad dešava? Sad ih podsećamo. Sad ih pitamo – jel se sećate sve šta ste rekli? Mislite da smo zaboravili? Nismo zaboravili, a postaraćemo se da ne zaboravite ni vi, nego sad ajde lepo, ako ste od reči, uzmite, pa svi glasajte za onoga ko je pokazao da je 100 puta bolji od vas. Pozovite, ako vam je još neki simpatizer nekim slučajem, nekom greškom ostao, da i on glasa za Vučića koji je pokazao da je 100 puta bolji i sposobniji, a milion puta pošteniji od vas.

Da li će da budu od reči, ne znam, ali ćemo da ih podsećamo i pričaćemo o tome koliko je velika razlika. Ali, ne kažemo to da bi se sad nešto hvalili. Ne, samo vam kažemo – to je dokaz. Pa, naravno da može da se veruje i kad kažemo – biće još, vidi se na osnovu čega to kažemo. Ako nastavimo da se, pre svega, domaćinski odnosimo prema svojoj kući i da unapređujemo svoju ekonomiju, to znači da će nam državna kasa biti u najmanje ovako dobrom stanju kakvo je danas, a cilj je da bude uvek i u nešto boljem svaki naredni dan, svaki naredni mesec, da godine i ne poredimo više jednu sa drugom, nego da se takmičimo sami sa sobom od danas do sutra, pa će onda moći da se finansira sve to o čemu pričamo. O čemu pričamo čuće građani Srbije 28, decembra na nivou plana koji pokriva više godina pred nama.

Svi smo bili zadovoljni projekcijom budžeta za 2020. godinu, jer je ta projekcija podrazumevala i bolje plate i bolje penzije. Hajde vidite koliko ćemo samo moći da budemo zadovoljniji ako ovako mudro, strpljivo, pametno budemo radili, ako budemo svoju kuću, svoju Srbiju gradili i u godini nakon nje, pa i u onoj koja dolazi potom, pa sve tamo do neke 2025, primera radi.

Krajem ovog meseca, biće to za osam dana od danas, strategija razvoja Srbije do 2025. godine, biće prikazana narodu i moći će svako kada sasluša, da razume šta planiramo, šta da radimo i na koji način da obezbeđujemo da rastu plate dodatno, da rastu penzije dodatno u ovoj zemlji i da svako može da razume i da planira kako će to rasti, u kojim iznosima, pa da može u skladu sa tim i svoj život da organizuje.

Dakle, da čovek zna, ako treba da reši stambeno pitanje, a ima mnogo mladih, i oko toga smo se složili, kojima je takvo rešenje potrebno, na koji način bi to mogli da finansiraju. Ako treba da razmisle o nekom kreditu, danas oni koji mogu da ga priušte, a nekada nisu mogli ni da ga sanjaju, kako će to izgledati? Ako treba mlad čovek da kupi prvi automobil, da razume koliki je to trošak i kako može da ga u nekoj budućnosti isplanira.

Danas se zahvaljujući ozbiljnim naporima Aleksandra Vučića, SNS i Vlade koju mi podržavamo u Srbiji može planirati. Danas neka izvesnost postoji i to apsolutno nikada niko neće moći da uporedi sa tim mračnim vremenima kada su se kojekakvi Đilasi fatirali besomučno. Pa, po, sećate se toga, 619 miliona evra bili u stanju da usmere ka računima svojih firmi. Ovi njihovi Bastaći, koje vidite i sada, dakle i dan danas besomučno kradu, pa oni su neverovatni. Gde god da im se malo vlasti ukaže, a nije malo jedna od najbogatijih, ako ne i najbogatija opština u gradu Beogradu, a kolika god da je vlast, daj da zloupotrebimo to što imamo, daj da ispumpamo neke pare, pa u desetinama miliona dinara. Pričali smo o tome i ovih dana, otišlo je što preko nekih fantomskih firmi na nikad realizovane specijalizovane usluge, a sve njima, a sve njihovim ljudima i sve u njihovim džepovima opet završilo. Što na neke usluge koje nikada nisu realizovane, a planirane su opštinskim budžetom. Šta bi sa onim aktivnostima pomoći u kući? Šta bi sa tim, gde nigde ni jedan dokaz nije dostavljen da je bilo kakva usluga realizovana, a u milionima već plaćeno. Onda pitamo – dobro, a šta je bilo sa tim što ste upropastili institucije kao što je sportski centar? Da se to meri sa stotinama miliona, a zašto? Da biste još para uzeli sebi preko njihovih usluga ili da biste još nekih svojih ljudi angažovali da tamo primaju platu.

Ne brinite ništa vi za vreme, mi pričamo o vremenu koje se nalazi pred nama, to vreme je najvažnije.

Ovo vreme na opštini Stari Grad, koje se meri stotinama miliona dubioze, stotinama miliona štete za građane, to vreme prolazi. Ne razumeju ti vaši Bastaći da je to vreme već prošlo, ništa vi ne razumete ako vi ne razumete da je to vreme već prošlo, ali nema veze razjasniće se svakom.

Kada pričamo o tome šta i kako je uverljivo ili neuverljivo, pa mi kažemo da na osnovu tih mera koje ćemo sprovoditi svi zajedno, mi kao građani ove zemlje, mi kao narod, biće još dodatnih dobrih vesti kada je reč o penzijama.

Ne može niko da dokaže da ono što je danas od 14 do 19,5%, opet je tu ministar, on te stvari precizno poznaje, pa može i da koriguje ako šta grešim, ali što je od 14 do 19,5% bolje nego što je bilo pre nego što smo krenuli u mere konsolidacije, pa valjda vam je potpuno jasno. Imamo dobre razloge da kažemo – hoćemo sada da radimo, da napravimo još toliko veće u godinama pred nama i da nastavljamo da to sa dobrim, dobrim podlogama podižemo dalje, da više nikad ništa u ovoj zemlji ne bude pod znakom pitanja, u toj meri da se dovede u pitanje da li će tih penzija biti uopšte, ne da li će rasti ili će stagnirati, nego da se postavi pitanje da li će ih biti uopšte. Postavilo se to pitanje i bila je velika dilema da li će 2012. i 2013. godinu ova zemlja moći da preživi. Svi su to znali i priznavao je to i Fiskalni savet. Priznavao je to čak i sam Dragan Đilas i njegove smo vam izjave pokazivali. Zašto? Jer su se odnosili prema ovoj zemlji kao da je tuđa, jer ih ništa zanimalo nije. Bogatili se još jednom besomučno, a ovde doveli u rizik da jedna jedina penzija bude isplaćena, da jedna jedina plata iz budžeta bude isplaćena. Sada uporedite tu i takvu tužnu tadašnju Srbiju sa ovom kakva je danas. Mislim da je tu razlika više nego očigledna.

Naravno, kada se vodi računa o tim stvarima, onda se uspesi beleže i pričali smo o tome da smo šest ili sedam puta podigli vrednost izvoza u namenskoj industriji. Pošto su se neki interesovali za IT sektor, kada je, u čije je vreme taj sektor uspevao da ostvari više od jedne milijarde evra vredan izvoz? To vam je realnost danas. To vam je realnost danas, pa to slobodno uporedite sa svim onim što su pokazali ovi pripadnici bivšeg režima, sa Đilasom na čelu, onda kada su drmali što Beogradom, što Vojvodinom, što Srbijom. To uporedite sa ovim sramotama koje i dan-danas pokazuju na opštini Stari grad i biće vam potpuno jasno. To su toliko velike razlike da je to nebo u odnosu na zemlju, da je to, što bi rekli, sećate se i tih metafora, Bog u odnosu na šeširdžiju, zbog toga što je ta razlika tako velika.

Politika uspeha, politika rezultata, politika strpljive izgradnje budućnosti u ovoj zemlji i ostvarenja srpskog sna, rečju politika Aleksandra Vučića i SNS, izvesno je, dobija značajnu podršku građana i narednog proleća. A ovi Đilasi, Bastaći i ostali pripadnici najgoreg i najcrnjeg mraka koji bi samo da se vrate nekako na jasle i da ponovo jašu, da ponovo besomučno pljačkaju, pa oni sami znaju da tu nikakve podrške za njih nema. Zato što to znaju, oni na te izbore, kako sami priznaju, ne smeju ni da izađu. Dobro su sebi shvatili meru, narod da ih gleda očima više ne može, s te strane su potpuno u pravu. A mi da se ne bavimo previše njima, da se bavimo ovim što Srbiju očekuje. Videćete 28. decembra, biće to mnogo dobrih vesti i pred nama su zaista dobri dani.

Poslednji amandman, dame i gospodo, pa i dobra i prilika da zahvalim svim narodnim poslanicima koji su u ovoj raspravi učestvovali do samog kraja. Bila je, rekao bih, veoma kvalitetna i naravno, dobra prilika da pozovem da zajednički pristupimo glasanju kada dan za glasanje bude zakazan. Reč je o rešenjima koje će svakako dobro doći Republici Srbiji i našem narodu, uostalom, o drugačijim rešenjima mi nikada nismo ni prihvatili da se izjašnjavamo, niti da se drugačijim stvarima bavimo.

Ko u međuvremenu još uvek nije razumeo šta znači javni poziv prilikom realizacije infrastrukturnog rada, kao što je auto-put, imaće priliku da to douči. Ko nije pročitao Zakon o kontroli državne pomoći, imaće i za to sijaset prilika.

Kada je reč o pitanjima trange-frange odnosa prema poslovnom prostoru, videh neki dobar ugovor ovih dana. Za 150 dinara po kvadratu može da se iznajmi prostor koji pripada opštini Stari grad. Ne znam da li je to cena za sve ili samo za one koji su lično dragi i lično bliski predsedniku te opštine, za sada još uvek kesi Bastaću, ali to otprilike toliko iznosi tamo gde se ti ljudi pitaju?

Da će u Srbiji svakako biti bolje kada kažemo da na tome ozbiljno radimo, dobar su zalog i dobra potvrda, s jedne strane, činjenica, to znaju sve medicinske sestre u Srbiji da im je danas 38% veća plata nego pre nego što smo počeli da se ozbiljno bavimo o finansijama u ovoj zemlji, nego pre nego što smo počeli da sprovodimo reforme. Dakle, 38% to nije mala razlika i to je dobar dokaz da znamo šta pričamo i da ono što planiramo ima pokriće.

Dobar je dokaz i činjenica da u završeni Klinički centar u Nišu, evo ga napreduje dosta brže, dosta bolje nego što je to i planirano. Klinički centar Srbije biće gotov pre roka, pa je i to dobar dokaz kada govorimo, kada planiramo dobre infrastrukturne radove. Zna narod, veruje Aleksandru Vučiću, jer je imao dokaz u ovim stvarima koje je već video i vidi svojim očima i to je ozbiljno i toga će da kako biti.

Kada kažemo biće Moravski koridor, kada kažemo biće i koridor koji će nositi ime vožda Karađorđa, zna narod, to je tačno i to je istina, jer je video kako izgleda Miloš Veliki i to su sve jasni dokazi da se u Srbiji danas radi dramatično drugačije u pozitivnom smislu u odnosu na vreme kada su se pitali kojekakvi Đilasi, Bastaći, Tadići i njima slični.

Uostalom, ti Đilasi, Bastići, Tadići i njima slični to najbolje znaju i sami. Znate šta kažu, evo, danas u ovim svojim omiljenim tabloidima danasoidima? Kažu – ma, Vučić će u narednim izborima moći i do 56%. Eto, kad vam oni to kažu potpuno vam je jasno kako stvari stoje i šta oni sami nesretni očekuju.

Dakle, zbog toga što stvari stoje baš tako o Srbiji se danas staraju ozbiljni ljudi, sprovodeći politiku Aleksandra Vučića i SNS. Mi se bavimo svojom budućnošću, svojim potrebama i generacijama koje stupaju na veliku scenu u ovoj zemlji. Za sve te mlade ljude 28. decembra biće prilike da se čuje kako mi planiramo aktivnosti u ovoj zemlji i kako njenu dalju izgradnju u nekom periodu od pet ili šest godina unapred. Tada će biti prilike da se obelodani i da građani čuju kako glasi strategija razvoja Srbije do 2025. godine. Zbog toga ova zemlja, još jednom poručujmo, ima perspektivu. Narod koji sve to ceni, i nema razloga da se neko zbog toga ljuti, imaće razloga da u godinama koje dolaze bude zadovoljan.

Ovi Đilasi, Bastaći i ostale kese, pa oni će ovim stvarima kojima se bave moći da se bave još vrlo kratko. Dakle, do proleća najdalje, a nakon toga sve, apsolutno sve njihove aktivnosti idu duboko na marginu političkog života u Srbiji, idu duboko u mračnu prošlost politike u ovoj zemlji, gde im je i mesto, a neki od njih, bogami, i duboko u istražne i institucije za pritvor. Hvala vam lepo.

Bez želje da se mešam u nameru da se međusobno potpomognete u raspravi, ali par stvari.

Što se tiče ovog stalnog ponavljanja priče kako je nešto namešteno vezano za Moravski koridor, tu vam je među poslanicima, odnosno trenutno nije, bio je pre neki minut, gospodin Bojić. On je danas u raspravi rekao – niko se sem jednog ponuđača nije javio kada je raspisan javni poziv. Da li je tako? Rekao je čovek i svi znaju da je rekao istinu. Ako se vi sa njim ne slažete, barem ga pitajte – kako je on uspeo da sazna tu istinu, a vi izgleda ni dan danas niste? Nije stvar u tome, nego se ponavlja ono što želi da se ponavlja, pa makar predstavljalo zaobilaženje istine.

Nemoguće je danas tvrditi da je nešto 200, 300, 600 miliona skuplje, ako nema dve ponude. Nema skuplje, jeftinije. Ima samo jedan partner koji se javio, i to je to. To je cela istina i cela priča. Nemoguće je danas neko da kaže – e, moglo je za toliko i toliko. Na osnovu čega kada se niko drugi javio nije?

Još je manje moguće da se na konto te priče kaže da je zaboravljen istok Srbije, i to je sada slepo crevo, a mi, koji hoćemo da radimo, koji smo isplanirali taj Moravski koridor, u isto vreme govorimo da nije to jedini autoput koji ćemo da uradimo, u isto vreme govorimo biće i autoput koji će se zvati i nosiće ime čuvenog Karađorđa, koji će da povezuje centar Šumadije i Koridore 10 i 11, baš kao i Moravski, nešto severnije, ali će da ide skroz na istok, pa da to ne bude slepo crevo, nego da ima odgovarajuću putnu infrastrukturu o kakvoj svi govorimo.

Još je manje moguće da na konto te priče neko ovde kaže – znači, vi ne date i ne može plata 37.000 dinara. U čije vreme je prosečna plata u Srbiji dostigla 500 evra? U naše. Jel to malo više od 37.000 dinara? Jeste.

U čije vreme je prosečna potrošačka korpa, u najvećem procentu ikada, pokrivene prosečnom zaradom, Minimalna potrošačka korpa u najvećem procentu ikada pokrivena minimalnom zaradom? Sve u naše vreme.

Ko nam sve to kaže? Naravno, znamo da to nije dovoljno da bi ljudi mogli da budu do kraja zadovoljni i nije to znak da treba da se stane, nego su to sve samo znaci da smo ozbiljni kad nešto projektujemo, ozbiljni kad nešto planiramo, pa smo ozbiljni kad vam danas kažemo – nije kraj, idemo dalje. Napravićemo i tu prosečnu od 500 evra da bude još veća.

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega Orliću.)

I prosečnu penziju, završavam, napravićemo da bude još veća.

O tome koliko znamo ili ne znamo kakva je praksa na temu različitih muljačina što u javnim nabavkama, ali i malim i isisavanjem različitih budžetskih sredstava, naravno da znamo i da o tome govorimo vrlo rado.

Ako bude potrebno možemo zajednički da osetimo kako je to izgledalo u gradu Šapcu. Ima jedna presuda od, čini mi se juče, koja o tome govori mnogo. Ali, možemo zajedno i da prođemo kroz to ko je sve imenom i prezimenom na Starom Gradu dobijao značajna sredstva na ovaj način. Možda bude zanimljivo za ljude da čuju. Hvala.

Istina je uvek samo jedna, a ta istina glasi – da, zadovoljavali su i drugi uslove i - ne, nisu se javili na javni poziv.

Danas kad neko kaže – više je za 200, više je 300, priča onako kako mu dođe. Isto je tako mogao da kaže – ma, više je za 100 milijardi, sa istom dozom neodgovornosti, sa istom lakoćom, jer nema sa čim da poredi. Bilo je i drugih i to slobodno pogledajte po štampi koja se time bavila, a koja vrednosno stoji na istoj onoj strani na kojoj se nalazi i rukovodstvo opštine Stari Grad koje beše podržava nekoliko stranaka, jel tako, među njima LDP, SRS, prebezi Radulovićevi, nešto DS. Jel tako?

Kad pričamo o tome, to nema nikakve veze sa tim ko je šta po struci. S jedne strane, fer, transparentan proces na koji je sve vreme moglo da se lepo uputi kako glasi tačno, kakvi su uslovi i da se javi ko ispunjava. Još jednom, ispunjavali su i drugi. Zašto se nisu javili? Možda zato što nisu procenili da mogu da konkurišu.

Ali, na Starom Gradu nije bilo nikakvih javljanja, nije bilo nikakvih poziva, nego se išlo direktno – uplata u preduzeće „Rispekt legal“, a onda iz preduzeća „Rispekt legal“ na ime i prezime što odbornicima, što ljudima koji se nalaze na platnom spisku kao članovi Veća ili na drugi način angažovani.

Vidite, na primer, Nikola Vilotijević, valjda mu je to prezime, član Veća u opštini Stari Grad, koji vodi opštinski odbor Đilasove stranke za Vračar, dobio je preko preduzeća „Rispekt legal“, dakle, pare iz budžeta opštine Stari Grad na „Rispekt legal“, a onda ovi na ovog Đilasovog funkcionera 130 hiljada 608 dinara. Na sve to je bio i zaposlen i na bazenu „Milan Gale Muškatirović“. Još ovako lepo i domaćinski posluje, pa se ovako doprinosi minimalnoj zaradi ili bilo kojoj i bilo kojoj zaradi, osim zarade Đilasovog funkcionera.

Ivana Ninković, članica Veća SSP, to je opet ova Đilasova stranka slobode i pravde, iz „Rispekt legala“, odnosno preko tog preduzeća 540 hiljada dinara i ovo su samo prva dva primera. Ovoga ima koliko god hoćete…

(Predsedavajući: Privedite kraju kolega Orliću.)

…. Dakle, onima koji ova lopovluk ne samo dozvoljavaju, nego i potpomažu čestitam na visokim standardima i vrednostima koje su pokazali.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ovo nema veze ni sa strukama, ni sa željom da pokažete da neki proces ne razumete ili nećete da razumete. Ovo ima veze sa elementarnim odnosom prema građanima Srbije.

Šta da kažem sem uzalud. Nije nikakav posao sklopljen na osnovu bilo kakvog neobavezujućeg memoranduma, da vas podsetim, to je bilo to, nego na osnovu javnog poziva na koji se, još jednom, nije javila ni kineska, ni brazilska, ni čija god hoćete firma ni predstavnik, a bilo je, još jednom, onih koji su zadovoljavali uslove. Tako da svako ko priča o tome da postoji neka druga niža cena koja je mogla biti plaćena, priča zato što mu je tako došlo. Nema na osnovu čega da uporedi. Neka da dve ponude pa da vidimo kako glase. Neće to moći da uradi nikada jer ih prosto nema.

Što se tiče ovih drugih napomena, uz ovo dvoje ljudi koje sam već imenovao i za čije sam vam prihode već dao tačne vrednosti, takođe Uroš Marković, odbornik Đilasove stranke na Starom Gradu, a inače vodi opštinski odbor iste te stranke na Starom Gradu, preko firme „Kodeks“ dobio je blizu 750 hiljada dinara.

Dakle, budžetska sredstva opštine na firmu „Kodeks“, firma „Kodeks“ Đilasovom funkcioneru za Stari Grad. Isti taj čovek, od firme, odnosno preko firme „Rispekt legal“ d.o.o., milion i 67 hiljada dinara.

Snežana Marković, to bi trebalo da je majka prethodno pomenutog Uroša, preko firme „Kodeks“ 323 hiljade dinara, a preko firme „Rispekt legal“, više od 800 hiljada dinara. Po istom sistemu i po istom obrascu.

Kada na ovaj način upravljate narodnim parama, ja mislim da lepo pokazujete šta mislite i o tim parama i o tim principima i o tom poštenju, ali i o tom narodu. Ovo sve, još jednom, ne samo da omogućava, ne samo da toleriše, nego u ovome svemu neposredno sudeluje, ovo neposredno čini izvodljivim svako ko podržava vlast Marka Bastaća i drugih Đilasovih poslušnika na Starom Gradu. Da li među tim ljudima u odborničkoj većini ima i predstavnika SRS? Nešto mi se čini, sudeći po izjavama lidera te stranke, da ima i on tu saradnju ceni kao veoma uspešnu, sa namerom da je nastavi.

Svaka čast na ovim rezultatima, impozantni su.