Ovo je vrlo simpatična situacija, dame i gospodo narodni poslanici, interesuje čoveka kako ćemo mi da glasamo o nekom amandmanu, bilo kom. Konkretno, za ovaj je čuo već šta misli Vlada jasno i šta mislimo mi i jasno je da ovo nikakve veze ni sa čim pametnim nema kada govorimo o njegovim rečima.

Najbolji mogući način da sazna kako se izjašnjava poslanička većina je da se dođe u danu za glasanje, da se dođe a ne da se prespava ceo dan za glasanje kao što se radi od sednice do sednice, pa će biti lepo sve jasno zašta smo glasali, za šta nismo. Naravno, ne očekujem da će razumeti onaj ko to pita i ne očekujem da će zapamtiti, jer je pokazao da nije u stanju ni da razlikuje narodne poslanice, ni da razlikuje poslaničke grupe, ni različite članove zakona, a ni različite zakone.

Čovek koji je u stanju da održi konferenciju za medije u jedan i 15, ispriča toliko gluposti da se samo gledamo među sobom – Šta mu bi? Onda kada uđe u salu par sati kasnije, pošto je u međuvremenu verovatno odmarao, premorio se i preforsirao od držanja konferencije za medije, mi mu kažemo – To su sve potpune gluposti, nemojte time da se bavite, sve ste promašili što ste mogli promašiti.

Onda još sat vremena nastavlja da greši, pa nakon još sat vremena do sat i po grešenja shvati da je pogrešio, ali kako beše, preko Tvitera napiše – nešto sam promašio, a nema hrabrosti, a nema obraza, nema toliko elementarnog dostojanstva da kaže koleginici – vas sam uvredio, prema vama sam se ogrešio, vama se izvinjavam. U jedan i petnaest počne da greši, u pola šest nekako shvati da greši, ali ni tada kada to shvati nema obraza da uputi izvinjenje, a to je dužan, pre svega, koleginici.

Kako ćemo mi da glasamo, to će moći da utvrdi veoma lako. Najveći problem je, pošto je ovde pozivao određeni gospodin na neka izvinjenja, što oni ne da nisu shvatili da apsolutno u svemu katastrofalno greše, nego izgleda nisu još shvatili da su oni dužni da mnoga izvinjenja isporuče ovoj zemlji. Recimo, izvinjenja prema 5.000 ljudi u Železari koje su hteli da ostave na ulici. Recimo, izvinjenja prema svim roditeljima u Beogradu prema kojima su se ogrešili, pa su im duplo više naplaćivali, a sada grad Beograd mora po milion evra svakog meseca da nađe po tom osnovu. Recimo za sve one građane koje su zadužili u tom Beogradu za milijardu i 200 miliona, a u Srbiji tek za mnogo više, i za svaku školu koju su unesrećili, svaki komplet knjiga koji su uskratili deci i za svaku socijalnu pomoć koju su uskratili i ugradili u svoja skupa odela, 500.000 izvinjenja da upute ljudima koje su izbacili na ulicu, a onda da pričamo o drugim stvarima.

Za one koji vole da citiraju velike prethodnike, a čini mi se i NJegoša vrlo često. Ovo je bilo ovako njegoševski – džilitnica ne pogodi cilja. Ne može čovek da se prepozna u osudi onih koji pozivaju na vešanja, da se prepozna sam, a onda kaže – ne, ja to ne podržavam. Morate da odlučite da li vi to podražavate i prepoznajete se ili ne? Šta je pitao Aleksandar Vučić? Pitao je nešto što zanima sve u ovoj zemlji. Pitao je odakle Draganu Đilasu 25 miliona evra stečenih za vreme koliko četiri godine obavljanja državne funkcije za četiri godine bavljenja politikom. To je logično pitanje. To zanima svakog u svojoj zemlji.

Postavio je pitanje odakle milioni evra na računu Vuka Jeremića? Čime se on bavi? Čime je on to zaslužio, zaradio? Kad mu postavi pitanje otvoreno u emisiji neko, a postavili su mu pitanje više puta na tim vašim medijima sa kojima se poistovećujete i vi ovde prisutni, veliki koordinatori onog saveza tajkunskog, ljotićevskog, znate ko ste, znate. Prepoznali ste se verovatno među prvima, među svima ovima koji pozivaju na vešanja i silovanja. E, vi. Dakle, kad to neko pita Jeremića sleže ramenima i muca, pa, ne mogu da vam kažem, pa nije pristojno da vam kažem.

Postavio je pitanje Aleksandar Vučić, opet za tog Jeremića vezano, što svakog u ovoj zemlji zanima, za šta tačno, za koju tačno uslugu je dobio onih 200.000 evra od Katarske ambasade u Berlinu? To je pitao Aleksandar Vučić, a oni koje pogađa, što ih neko podseća da su se sami identifikovali kao sledbenici Dimitrija LJotića, kao sledbenici Marisala Petrovića, ako sledbenici onih koji su decu na streljanje vodili, imaju problem, ne sa nama, ne sa Aleksandrom Vučićem, nego sami sa sobom. Taj problem nek reše interno. Sami sa sobom svako ponaosob ili sa onima do kojih sede. Dok sede tu gde sede. Dok jednom rečju ne osuđuju silovanje i pozivanje na vešanje. Pa, to su, o čemu sada slušaju, to su što im prijatelji govore. Svi su oni i Veselinović i Nogo i Đilas i Jeremić, nastavite vi sami nikakve razlike nema.

Dakle, kada se ovde pomenu izrazi poput gluposti, pljuvanja, zaštita digniteta Narodne skupštine, a pomene se i struka, samo ne znam šta je ovde konkretno struka kada je reč o prethodnom govorniku, da li je po struci Vlah ili po kom osnovu.

Apsolutno je neprihvatljivo da se nama ovde obraća i tobož uzima u zaštitu Narodnu skupštinu i njeno dostojanstvo. Čovek koji, ne samo, da je trgovao tim nacionalnim osećanjima, što naravno niko ne može da prihvati kao ispravno ponašanje, i kao dokaz bilo kakve ljudske vrline, i ne samo da, i to je tačno, pominjalo se i danas, da je u vremenu kada je kroz vrata izbačen iz svoje prethodne poslaničke grupe od strane sadašnjeg predsednika DSS, javno imenovan kao čovek koji je pilićarski ucenjivao, tražio 300 hiljada dinara mesečno.

Dakle, da taj čovek, i takav čovek nama govori o vrlinama, nego u danu kada najbrutalnije, najgroznije moguće poziva njihov prijatelj, kolega i njihov uzor da se na Terazijama javno obesi Ana Brnabić, da se na Terazijama javno obesi Aleksandar Vučić, ovaj čovek koji je sebi dao za pravo da opet ovde nešto morališe i pridikuje, reaguje znate kako, e, sada ću da vam kažem kako. Taj veliki borac i hrabar tip, hrabar isključivo na društvenim mrežama, na tim društvenim mrežama prokomentarisao taj slučaj skandaloznim rečima, kaže – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da, po tom osnovu, lokacija ne dolazi u obzir.

NJemu je prihvatljivo da se obesi, njemu je prihvatljivo da se likvidira i Ana Brnabić i Aleksandar Vučić, samo smatra da nisu rodoljubi, pa lokacija nije u redu. Znači, može da se ubija, može da se divlja, ali ne može na Terazijama. To su poruke čoveka koji će opet da dođe u ovu salu i opet da priča šta je prihvatljivo a šta nije prihvatljivo. Od takvih nama ne treba ni reč više, ne osude, ne elementarne ljudskosti, nego nikakva nikad više.

Dame i gospodo narodni poslanici, među pozitivne rezultate, odnosno pozitivne posledice usvajanja ovog zakona, i o tome su danas govorili narodni poslanici SNS, nesumnjivo spadaju, s jedne strane, mehanizmi da se obezbedi kofinansiranje onih projekata koji se finansiraju iz fondova EU, sa druge strane, ispunjavanje uslova da se sa uspehom iz ove zemlje konkuriše za fondove iz IPARD sredstava, dakle, upravo u oblasti poljoprivrede. I jedno i drugo je za nas, naravno, važno.

Važno je i zbog uspeha naše države, važno zbog uspeha naših proizvođača. Nije samo tu reč o čuvenih 160 miliona evra opredeljenih sredstava za podršku. Ideja je svakako da se kao vrednost, trajna vrednost, napravi mnogo više.

Važno je to i zbog naših ukupnih odnosa i sa državama EU, ali i sa svima onima koji pažljivo prate zavoj tih odnosa. Investitori kao jako važne i jako dobre poruke uvek prihvate činjenicu da je Srbija prepoznata kao neko ko se sa uspehom nosi sa izazovima u evrointegracijama i koja u tome pokazuje da zna šta radi.

Između ostalog, i ona činjenica da više od polovine svih investicija koje u ovaj region dođu završi u Srbiji, direktna je posledica činjenice da smo mi ovom procesu uspešni. Naravno, ne samo po ovim pitanjima, naravno, ne samo u oblasti poljoprivrede, Srbija ovakav odnos pokazuje i izvan evropskog prostora.

Ovih dana u zvaničnoj službenoj poseti Kazahstanu boravi predsednik države Aleksandar Vučić. Među najvažnije poruke koje smo dobili možemo da svrstamo činjenicu, dakle, zajedničku konstataciju dvojice predsednika država da su već postignuti izvanredni rezultati u smislu međudržavne saradnje upravo u oblasti poljoprivrede, naravno uz one rezultate koji se odnose na saradnju u vojno-tehničkom sektoru.

Dalje, da postoji dobar prostor da se poveća i izvoz mlečnih proizvoda iz Srbije i izvoz mesnih proizvoda iz Srbije, da se ujedno traže i dugoročna rešenja za našu „Petrohemiju“, vrhunski važno pitanje, i da se privlače investitori iz Kazahstana, da se dodatno zainteresuju za Srbiju, ali i upravo u sektoru poljoprivrede, dakle, vidi se. Mi i u ovom delu sveta jako dobro znamo šta želimo, znamo šta radimo, i nalazimo dobar prostor da to i učinimo.

Nedelju ili dve pre toga ovakve smo poruke mogli čuti iz Narodne Republike Kine, gde je takođe lično bio prisutan predsednik države Aleksandar Vučić i gde je među dobre rezultate koje smo tada zabeležili zavedena i činjenica da će biti i dodatnog prostora za izvoz mesnih proizvoda, što su ovde neki dočekali sa već čuvenim lakrdijaškim ponašanjem i potpuno neinteligentnim pokušajima da se od toga prave loši vicevi.

Znate, kada neko za državu Srbiju, za naše proizvođače obezbedi dodatni prostor da se više izvozi u tako veliko i značajno tržište kao što je kinesko, nekima je to smešno. Znate već kome, onim velikim stručnjacima, pre svega, za ekonomiju, ali i stručnjacima za sve živo, poput Dragana Đilasa, koji evo ovih dana objašnjava MMF-u da on zna da tumači ekonomske parametre i kretanje kako treba, a MMF nema pojma. On će njih danas da nauči i poduči da je on tu potpuno u pravu, a MMF greši i verovatno će o istom trošku da im objasni da i 2008. godine, kada je MMF objašnjavao da to što rade Đilas i ekipa nije za Srbiju dobro, da se već previše opteretila i da nova opterećenja u smislu trošenja bez ikakvog smisla mogu samo u katastrofu da je odvedu, a Đilas tvrdio da je to sve potpuno u redu, normalno, i da nikakve opasnosti nema, sad će verovatno MMF-u da objasni da je on i tada bio u pravu, a MMF nije imao pojma i da pola miliona ljudi koji su završili na ulici u stvari treba da mu budu verovatno zahvalni.

Dakle, ti lakrdijaši i prema ovim pitanjima koja se odnose na mesto Srbije u svetu i na uspehe koje Srbija pravi pokazuju šta i koliko znaju, odnosno ne znaju. Za to vreme, Srbija se ozbiljno bavi poslovima koji se tiču njene koristi. I unapređenjem izvoza i unapređenjem ekonomske saradnje svoje mesto u svetu definiše susretima Aleksandra Vučića i svetskih državnika i sa istoka i sa zapada na najvišem mogućem nivou, pokazuje da zna da zaštiti svoj interes, pokazuje da zna da izbori svoje mesto, dakle, rečju, da postane uspešno i od strane uvažavano društvo, sve potpuno suprotno od onog tužnog, opustelog i do kraja opljačkanog društva DOS palanke, kakvo su Đilas i ekipa jedino umeli da prave u ovoj zemlji. Hvala.

Srpska napredna stranka koju ste pomenuli vodi, i to uspešno vodi ovu državu na putu evropskih integracija. To nije nikakva tajna i tu rezultati dovoljno govore sami za sebe.

Rešio sam da ovu priliku iskoristim, pre svega, da vama, gospodine ministre, objasnim zašto se, pošto o onome ko je repliku izazvao mi ovde znamo sve, apsolutno sve, sa njim ne može razgovarati onako kako sam kaže – jasno i precizno. Dakle, reč je o nedostatku bilo kakve jasnoće i preciznosti u stavovima čoveka. Čuli ste malopre da govori o briselskim komesarima, govori o EU itd.

Reč je o čoveku koji je danas za EU, sutra je protiv, pa će prekosutra opet biti za zavisno od toga li sedi u ovoj sali ili sedi sa svojim prijateljima koji su svi redom veliki zagovornici ideje EU. Znate šta je u ovoj sali rekao greškom 4. oktobra? Valjda je zaboravio da se nalazi ovde, a ne tamo sa Đilasom, Jeremićem, Stefanovićem i ostalima. Ovde je rekao: „Nikad nisam izneverio, izdao svoja uverenja, ideologiju i program. Ja nikada nisam bio protiv EU.“ Znači, on nikada nije bio protiv EU. To što danas zvuči drugačije to je pitanje njegove redovne zbunjenosti.

Kada govorimo o programu, on je danas, kako sam kaže, koordinator, mada je juče rekao da nije, a prekjuče je bio, a sutra opet neće biti, jednog novog udruženja, tajkunsko-ljotićevskog udruženja, i to udruženje ima nekih, kako sami kažu, 30 tačaka. Oni njegovi, oni koje vidite tamo, kažu da je 80% tog programa, tih tačaka njihovo, a ovi drugi kažu da je u svakoj od 30 tih tačaka duh EU, duh evropskih integracija. Kada sa takvim ljudima imate posla, a čuli ste malopre šta je pričao o Briselu, EU, standardima itd, vama je potpuno jasno da tu nema ništa ni jasno, ni precizno.

Što se tiče pristojnog, na koje ste se osvrnuli vi, reč je o ljudima čija je slika i prilika, čiji je sistem vrednosti koje zastupaju jedan Željko Veselinović. Nažalost, znate na koga mislim, onda vam je jasno koliko pristojno, uz ono jasno i precizno, možete da očekujete uz njih. Hvala vam.

Što se tiče ovoga što ste sada čuli, opet pomažem vama, gospodine ministre, da razumete kako ovde funkcionišu stvari, da smo mi sluge EU zato što smo za evropske integracije, a oni koji to kažu oni valjda pa nisu. Dakle, reč je o čoveku koji je, kao što sam vam pročitao malo pre, 4.10. rekao – ja nikada nisam bio protiv EU, evo danas izgleda jeste. Predomisliće se opet.

Lider, tog tajkunsko-ljotićevskog udruženja, čiji je on portparol, nekada koordinator, pa malo nije, pa opet jeste i sve tako, zavisno od toga koji je dan u pitanju, Dragan Đilas pre neki dan je na nekoj od televizija pričao o pitanju odnosa prema evropskim integracijama i znate šta je rekao, kaže – sve ćemo mi obaveze da sprovodimo kada dođemo na vlast, što se tiče evropskih integracija, ništa neće da stane, mi ćemo sve to prilježno da radimo. Inače, taj Dragan Đilas, zašto je takođe bitan, ne samo da bi se čovek upoznao sa stavovima onoga koga brani, koga zastupa, nego zato što izgleda, kada pričamo o principijelnosti, nekada je imao stavove o Draganu Đilasu, a danas ih više nema, bar ne takve.

Znate šta je pričao o ovom stranom uticaju u zemlji i služenju stranih interesima? Evo, samo taj čovek, da se na njega osvrnemo, kaže za Dragana Đilasa 2013. godine da se obogatio dobijanjem za klijente državnih preduzeća, međutim i stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje ili pljačkaška privatizacija u Srbiji.

Dakle, to je jedan divan prikaz velikih principa, jedne jasne politike i jasnog stava, kada se ovako nešto misli o Draganu Đilasu, a danas mu se služi kao najboljem drugu, verovatno i velikom finansijeru kada se koordinira u njegovo ime, onda nije ništa čudno što vi više ne znate jeste za EU ili niste, jel vam 80% vašeg programa, kako sami kažete, za evropske integracije ili nije, hoćete sprovoditi ili nećete.

Nema tu nikakve suštine, suština je u ovom poslednjem što je pomenuto, volja većine. Ti ljudi imaju samo jedan interes, vlast i novac po svaku cenu, a u njihovom slučaju to znači mimo volje većine, oni su toga jako svesni. Otuda i sva ova konfuzija.

Hvala.

Ne krivim vas, gospodine predsedavajući, zbog ove konfuzije koja je nastala, a ni druge narodne poslanike, jer nakon onoga što se čulo malopre, što je prava eksplozija konfuzije, nije ni moglo da prođe bolje.

Naravno, mislim na ono izlaganje koje je kao i mali milion puta do sada bilo opet neka čudna mešavina potpunih dezinformacija iz znate već kojih sadržaja, iz onog časopisa „Tabloid“, koji se bukvalno tako zove, reč je o onim novinama Milovana Brkića, koje najodvratnije stvari koje čovek može da smisli pišu o Aleksandru Vučiću, o ljudima iz SNS, o njegovoj porodici i njihovim porodicama.

Dakle, slušali smo mi to već sa iste adrese u ovoj sali mnogo puta, evo danas opet, i verujem da ćemo još mnogo puta. Potpuna konfuzija, dakle, i u onom sistemu političkih stavova i ideja, pitanja koja se ovde postavljaju, evo sad smo dobili pitanja zašto se dešavalo nešto, kažu, 2010. godine u vreme Borisa Tadića. Sada mi treba da odgovaramo, a ne Boris Tadić, njima lično, a nije da nije u prilici. Onoliko se sreću i druže, sećate se, npr. samo onog slučaja kada su se na Trgu Republike, u onim belim košuljama, šetali zajedno, grlili i ljubili. Što ga tada ne pitaju za bilo šta što ih zanima, vezano za 2010. godinu i Borisa Tadića? Što ne pitaju Dragan Đilasa?

Čujem ovde kvalifikacije – tajkun. Inače, budite obazrivi, hoće Dragan Đilas da tuži svakoga ko ga nazove tako. Ne znam da li ste to pratili. Rešio je da vodi na sud svakog ko kaže da je on tajkun. Kada kažete tajkun, onda vi sigurno, kada je o vama reč, mislite na Dragana Đilasa.

Godine 2013, ovaj koordinator Đilasov, danas je valjda koordinator, da li je tako, da li grešim, juče nije bio, prekjuče je bio, sada ne znam šta je danas, a taj koordinator kaže za Dragan Đilasa da je on tajkunski medijski magnat. Zamislite. Za ovo će sigurno da ga tuži, a i vas što pominjete tajkune, a svi znamo da na Đilasa mislite.

Potpuna konfuzija, gospodine predsedavajući, između ostalog, ogleda se i u tome da, kada su rešili ovi koji su ovako lepo mišljenje imali o Draganu Đilasu, se sada njemu pridruže, prihvate ga za svog heroja i spasioca. Ovaj konfuzni čovek koji je tu konfuziju maločas napravio se ogradio. On je glasao protiv, završavam, i rekao – ovi ostali mogu, jer oni nisu principijelni, oni su izdali stavove naše organizacije, ja nisam. Evo, danas izgleda da ga je i on prihvatio za spasioca, pa od te konfuzije i sve ostalo.

Pošto je bilo očigledne zloupotrebe za repliciranje, gospodine predsedavajući, ja razumem da vi uz puno tolerancije vodite ovu sednicu, ali mislim da na ove stvari treba reagovati, ako ni zbog čega drugog, zbog nekih standarda kojih moramo mi da se držimo. Sto tri kaže šta biste mogli da uradite. Ja vas pozivam isti aršin da vi usvojite i da primenjujete dosledno na svima, kako na onome što se dogodilo malopre, tako i na ovo moje izlaganje i svako naredno.

Dakle, ako se replicira, ja molim da se vodi računa o tome ko govori, šta govori. Mislim da je neprihvatljivo da se ovde o zabranama govori od strane onih koji se zvanično zalažu za zabranu delovanja političkim protivnicima, da li je tako? Da li je u onom tajkunsko, đilasovskom, ljotićevskom, kako se već zovu, konglomeratu jedna od glavnih stvari za koje se zalažu da se zabrani političko delovanje onima koje oni ne vole? Jeste. Da li je ovo njihov koordinator malopre govorio? Jeste. Da li se sad on zalaže za potpuno suprotne stvari? Ja mislim da je to neozbiljno i na to mora da se reaguje. Još se pozove, zamislite na šta, na demokratiju, na demokratske vrednosti. Čovek koji se, čitali smo mi to, a ima toga još, ima koliko hoćete, izjašnjavao o toj demokratiji u ljotićevskoj „Novoj iskri“, kao o kontejneru, kao o najvećoj prljavštini koju je civilizacija donela, kao o svemu najgorem na ovom svetu, a sada kaže – on se brine za demokratske standarde i demokratske vrednosti.

Kad smo kod njih i njihovih zabrana, isto tako se zalažu i za zabrane rada medijskih ustanova i kuća, za oduzimanje licenci. Kada govorimo o demokratskim načelima za koja se zalažu, u to spadaju i dolazak na vlast preko ulice, da li je tako, i pozivi na puč, linč, na hapšenje izabranog predsednika Republike, da li je tako? Sve su to stvari na koje moramo prvo da reagujemo i da se prema njima prvo odredimo pre nego što uđemo u bilo kakvu raspravu sa njima koliko se oni zalažu za slobode i koje tačno.

Na kraju krajeva, ako o bilo kakvom standardu pričam, nisam ni jednom čuo, ni jedan jedini put, ni u pola reči jedne, da su se ti ljudi odredili prema skandaloznom nastupu onog Željka Veselinovića. Mogu samo da zaključim, kada se oni jave, mi sa Željkom Veselinovićem razgovaramo. Ako Željko Veselinović hoće da govori o dostojanstvu, pravima i slobodama, vi to treba da na odgovarajući način okarakterišete u samom začetku.

Potpuno, ali potpuno u duhu onoga što sam vam govorio malopre, gospodine predsedavajući, i dalje pozivam da se primenjuju oni visoki standardi i oni precizni aršini.

Član 104. ovaj put, pošto taj član definiše pravo na repliku. Ono malopre je to bilo, ali ne u skladu sa onim što taj član propisuje. Bilo je, dakle, mimo poslovničkih odredbi. Dakle, primenite ih i sada, slobodno, kao što ste i malopre i prethodnih nekoliko puta.

Osetio je, gospodin Vesović, potrebu da se meni obrati. Ja to razumem. Da se upoznaje sa, zaista, nimalo prijatnim istinama o svom velikom lideru celog dana, verujem da mu je neprijatno. Ja verujem da on mnogo toga danas otkriva prvi put. Zašto prvi put? Častan čovek, da ove stvari zna, ne bi sedeo pored takvog, ne bi sekund proveo pored takvog. Uveren sam da, gospodin Vesović, ove stvari, ove skandalozne stavove Boška Obradovića čuje prvi put i verujem da je šokiran.

Što se tiče njegove potrebe, ja sam to razumeo. Što se tiče sadržaja, to ne razumem. Prošli put sam mu lepo rekao, proći ispred nego štanda nije ništa strašno. Ja sam tako stao ispred štanda Dveri, čisto da pokažem kako to smešno izgleda. Ne znam da li ste me slikali tada, ali nisam ja zbog toga postao ni ljubitelj Dveri, niti zagovaram njihovu politiku i njihove vrednosti. Dakle, toliko o samom sadržaju.

Kažete – LJotićevac je uvredljiva stvar. Pomenuti LJotića je uvredljivo. Zašto onda Boško Obradović smatra da je to najlepša moguća stvar na svetu, da je to najviša moguća vrednost na svetu. Znate šta kaže? Šta je potrebno političkoj praksi, šta će da spase srpski narod? Evo on kaže u tom svom tekstu iz te „Nove iskre“, koju ste danas otkrili, gospodine Vesoviću - ne treba propustiti ni jednu priliku da se posvedoči novo stanje političke svesti u srpskom narodu i da se dopuni političkim načelima i smernicama Zbora i Dimitrija LJotića itd, sve najlepše o njima i na tu temu. Dakle, zbog i Dimitrije LJotić, su za vašeg lidera, a vi to niste znali do danas, najlepše moguće vrednosti na ovom svetu.

Ako se vi zbog toga vređate, ja mislim, gospodine Vesoviću, da je možda pravi trenutak da se pomerite koje sedište u stranu. Ako to niste uradili zbog Željka Veselinovića, baš zbog ove neprijatnosti koju danas osećate.

Hvala gospodine Arsiću.

Više stvari na koje treba reagovati. Prvo, izneta je tvrdnja da se od strane ministra, tabloidi koriste kao izbor informacije, konkretno misli se na informacije o slučaju prebacivanja nekih sredstava iz fonda koji bi trebalo da služi za pomoć deci u privatni investicioni fond. Ja, evo, sada gledam sajt te fondacije. Dakle, njihov sajt i njihovo saopštenje može sada da se pročita, stoji na naslovnoj strani sajta, fondacija je, to oni kažu, u skladu sa odredbama Zakona o zadužbinama i fondacijama uložila novac u iznosu od 15.500.000 dinara u investicioni fond „Ilirika“ radi opozivanja tih sredstava. Dakle, toliko o tome da li je reč o tabloidima ili o nečemu što oni sami kažu.

Drugo, imam ovde uvodno izlaganje ministra i mogu da ga poklonim svakome kome treba. Jednu jedinu reč u uvodnom izlaganju ministar nije rekao na ovu temu. Dakle, to je istine radi. Ono što jeste rekao, to je da se opredeljena sredstva za lečenje retkih bolesti uvećavaju na dve milijarde dinara, odnosno za novih 500 miliona dinara, i što je verovatno neke zabolelo, podsetio da 2011. godine nula dinara je bila za obolele od retkih bolesti. Danas se 200 dece leči, odnosno za to se izdvaja dve milijarde dinara za ovaj broj korisnika.

Treće, seksističke komentare očekujem da komentariše neko ko je smogao snage i volje da reaguje na sramni nastup Željka Veselinovića, tadašnjeg predsedavajućeg saveza ljotićevaca, tajkuna i ostalih. Ko to nije uradio, nema potrebe da se izjašnjava na tu temu ikada više.

Treća stvar, finansiranje kampanje. Finansiranje kampanje, dobra informacija kako se to uspešno radi na ne sasvim pošten način, može se saznati npr. od Vuka Jeremića, on je sedam miliona čini mi se potrošio čvrste strane valute na tu temu. Predlažem, pratite dobro slučaj njegovog brata Hoa i optužbe od strane američkih institucija da je umešan u ilegalnu trgovinu oružjem. Može mnogo da se sazna na tu temu.

Na kraju, amandmani SNS i naš odnos prema procedurama, ako neko čuva dostojanstvo Narodne skupštine, to smo mi. Kada se kaže – imamo osnovanih razloga za sumnju, ja sada kažem – mi imamo osnovanih razloga za sumnju da ćemo za ova dobra sredstva, dodatna sredstva za lečenje dece opet glasati mi, a da se oni koji to pitaju neće ni pojaviti, kao što se nisu ni pojavili da glasaju za „Zoin zakon“.

Neću puno vremena da vam oduzmem, gospodine predsedavajući, član 104. pošto se ovo ukazivanje na povredu Poslovnika pretvorilo, vi ste odlučili da bude tako, u izvesna izjašnjavanja.

Dakle, prvo, ne tražim da se o ovome glasa, da se Skupština izjasni o ovome o čemu govorim sada, ja ću da se izjasnim.

Prvo ću da potvrdim da je potpuno tačno, potpuno je tačno da događaj o kojem je govorio gospodin Rističević jeste bio pokušaj da se on brutalno napadne, da se iskarikira na podmukao način ono što je on rekao ili napisao. Kada su to uradili, ja ću da potvrdim, da ga jesu vređali ljudi koji su stajali na metar od njega, i da jesu govorili za njegovu majku to što su govorili. I potvrdiću da zaista jeste bilo potera za njim po ovim skupštinskim kancelarijama, da su ga ljudi tražili. Ja ću da potvrdim da se to desilo.

(Aleksandra Jerkov: Vi ste monstrum.)

I nek sam ja šta god kažete, ja nikada nisam ljude optuživao protiv toga da se deca leče, ljude koji su to izglasali, to rešenje usvojili. Ja nikada nisam lagao da su ljudi glasali protiv toga, ljudi koji su to rešenje usvojili. Ja sam, kako kažete monstrum, ali ja sam takve optužbe slušao od onih koji mi to sada prebacuju, juče, juče, nije to nešto od pre godinu dana, nije to nešto čega se vi ne sećate. To se desilo juče.

Gospodine predsedavajući, vama sam hteo da kažem, nije ovo pitanje prava narodnog poslanika da misli o sebi, pošto ste tako nešto kazali, da nešto jeste ili nije, da jeste žrtva ili nije žrtva, ovo je pitanje činjenica i odnosa koji mi pokazujemo u ovoj sali, kako jedni prema drugima, dame i gospodo, tako i prema građanima kojih se sve ovo što mi ovde radimo tiče, i te dece, kako glasamo i kako se ponašamo, koliko sredstva obezbedimo ili ne obezbedimo.

Ali, poruka koju šaljemo, ako se svakome može reći sve i ako čovek može da se mrzi do tih granica da mu se želi sve najgore na svetu, i da mu se porodica tako brutalno napada…

(Aleksandra Jerkov: Napadanje porodica?)

… onda se zapitajte kakvu atmosferu pravimo. Onda se zapitajte kakvu atmosferu pravimo.

I poslednja rečenica - na šta mislim kada sve ovo pričam? Mislim npr. na to da za zakon o kome smo pričali juče iz janura 2015. godine, glasali su ljudi koji sede na ovoj strani. Oni koji o njemu pričaju i juče i danas nisu se udostojili ni u salu da dođu. E, o tome pričam.

O ovim članovima o kojima vredi prozboriti koju u ovoj situaciji, ja bih dodao i 109, pošto se ovde dosta govori o tome šta je sve novo na političkoj sceni Srbije i onda kada to Poslovnik ne dozvoljava, što je potpuno očigledno, onda tu postoje tu neke mere, 107. je tačno i 108. je tačno, ali mislim da se i 109. odnosi na upravu tu situaciju.

Dakle, šta postoji? Zaista je teško reći, da vam kažem, gospodine predsedavajući, meni je recimo danas veoma teško da se odredim, ja sam jutros u novinama video da postoji koordinator Đilasovog-tajkunsko-ljotićevskog udruženja za Narodnu skupštinu. Čovek se pohvalio da je postao koordinator, ja bih sada i čestitao, ali pokolebao se u međuvremenu. Izgleda da nije izdržao na funkciji ni do pauze za ručak. Negde, dva, tri sata kasnije kaže – nisam ja nikakav koordinator. Da li je ikakav ili nikakav, ja u to da ulazim neću, ali da li to postoji sada ili ne postoji, ja da vam kažem, da vam budem iskren, nisam načisto. Da li postoji koordinator, da li postoji bilo kakvo organizovanje na nivou tog tajkunsko-ljotićevskog udruženja u Narodnoj skupštini, apsolutno ne znam. Ja ću se onda držati stvari koje znam, pošto se ovde govori o principijalnoj politici koja traje tri decenije o tome ko je koliko veliki i važan.

Na primer, ta principijelna politika sad podrazumeva da se pod koordinatorima koji možda postoje, ne postoje, dele iste vrednosti. Da su ljudi danas ista porodica, kako sami kažu, da li je tako? Tu je koordinator, ili nije koordinator, koji tvrdi da su oni ista porodica i dele iste vrednosti. Na stranu što su to one ideološke vrednosti Dimitrija LJotića i ljotićevog zbora, na čemu čestitam ako je to tri decenije ideologije onih koji su se osetili povređenim kad se pomene politika.

Ali, to su, recimo i vrednosti, kvalifikacije Dragana Đilasa i njegovog ličnog bogaćenja. Ja vidim oktobar 2013. koordinator, koji to izgleda nije, kaže da je Dragan Đilas bio niko i ništa dok nije ušao u politiku, dok se nije udružio sa onima koji tri decenije zastupaju prave vrednosti i onda se, kaže, koordinator, koji to izgleda nije, obogatio sto puta i postao milioner.

Dakle, ako su, završavam, ako su to stvari o kojima treba da raspravljamo danas, to uopšte nije sporno. Ali, da se ovo predstavlja za nekakvu snagu od strane onih koji nisu načisto ni da li postoje, mislim da je to, pre svega, smešno. Pa, da bismo izbegli smeh, primenite vi i član 109. ako treba.

Pošto je pomenuta Srpska napredna stranka i termini hajka, laži i šta već sve ne, evo šta je hajka i evo šta su laži. Kada ovako postavite fotografije narodnih poslanika Srpske napredne stranke iz prethodnog saziva i kažete da danas poslanici Srpske napredne stranke glasaju protiv rešenja da se deca leče, to je hajka, to je laž, to je bestijalno blaćenje ljudi. Ovo je nešto što ja ne pamtim.

Laž je da su narodni poslanici SNS glasali protiv tog rešenja. Uzgred budi rečeno, ovi ljudi čije ste fotografije stavili na društvene mreže, su upravo ljudi koji su u ovoj sali pre više od tri i po godine, u januaru 2015. godine, izglasali „Zojin zakon“. Ako to neko ne zna, ko ne prati Skupštinu svaki dan, jer mu je tri i po godine mnogo, ne može da bude mnogo i ne može da ne zna neko ko je bio u ovoj Narodnoj skupštini poslanik u to vreme. To je jedina istina, kao što je istina i da je onaj budžetski fond o kome mi pričamo ustanovila ta Vlada koju podržava Srpska napredna stranka, kao što je takođe istina da mi danas raspravljamo i o odluci da se povećaju sredstva u te svrhe. Došao ministar, pred Odborom referisao, 500 miliona dodatnog novca je obezbeđeno i opet nekako ta Vlada, kojoj se prebacuje da je protiv lečenja dece. To su neverovatne stvari, ako pričamo o hajkama i o tome šta je istina.

Ako pričamo o nekoj fondaciji, evo, ja ne znam, ali sam, čini mi se, video da je čovek koji tu fondaciju vodi, uopšte neću da ulazim u to da je reč o čoveku koji je govorio sve one stvari koje će raditi na našim grobovima, to je sad manje važno, neću uopšte da ulazim u to da je reč o čoveku koji je državu koja pomaže novcem optužio za propagandu, politikanstvo i šta već sve ne, a zašto? Samo zato što je obezbedila novac i dala ga za pomoć deci. Dakle, to je sad sve manje važno. Ja sam video da je on potvrdio da je neka sredstva dobijena za lečenje dece prebacivao nekom investicionom fondu. Da li je to istina ili nije…

Još dve rečenice.

To je jedino pitanje koje ovde postoji.

Na kraju, taj zakon iz 2015. godine usvojili smo mi. Oni koji nam postavljaju to pitanje danas, nisu za njega glasali. To je istina, kao što je istina i „Heterlend“ i njihov odnos prema deci.

Zahvaljujem.

Potpuno u duhu diskusija koje su poslanici SNS izneli danas, činjenica jeste da zahvaljujući dobrim rezultatima na ekonomskom planu, zahvaljujući dobrom odnosu prema investicijama koje su omogućili i stabilno političko okruženje, ali i značajan doprinos stabilnosti regiona, koji je dala Republika Srbija, zahvaljujući odgovornom odnosu prema potrebama da se staramo o ekonomskim prilikama, mi danas zaista jesmo u situaciji da govorimo i o ovakvom zakonskom rešenju, mi jesmo u situaciji da učinimo penzije većim nego što su bile ikada za sve kategorije penzionera. I to je činjenično stanje i to je stanje koje će se vrlo jasno odraziti i na kućne budžete već od narednog meseca.

To, naravno, nije sve. Republika Srbija je zahvaljujući tom dobrom i odgovornom odnosu uspela da postigne i druge dobre rezultate koji se neposredno oslikavaju na standard građana. Govorim i o prosečnoj plati, koja zaista činjenično jeste veća nego do 2012. godine i tu su razlike značajne i to ne mogu danas više da slažu ni oni mediji koji su naklonjeni ovoj tajkunsko-lopovskoj koaliciji Dragana Đilasa, sa sve njihovim ljotićevskim dodacima. Dakle, to su brojevi i brojevi su neumoljivi.

Uspeli smo i da nekoliko puta u samo poslednje tri godine uvećamo minimalnu zaradu. Sa novim uvećanjima minimalne zarade, ona će ponovo biti veća nego ikad. Ako pogledate one pokazatelje koji opisuju kako se sve to odražava na standard, pronaćićete da je i odnos prosečne zarade prema minimalnoj i prema prosečnoj potrošačkoj korpi osetno bolji nego u njihovo vreme. Pronaćićete i da je odnos minimalne zarade prema prosečnoj, odnosno minimalnoj potrošačkoj korpi opet bolji nego ikada, osetno bolji nego što je to bilo moguće i zamisliti do 2012. godine.

Oni koji se tim dobrim rezultatima ne raduju. Sami su sebe limitirali na to da ih ljudi zbog toga što ne žele da budu pošteni prosto ne cene. Oni su pokazali da ne mogu ovim dobrim stvarima da konkurišu. Oni su pokazali da je realnost surova i ružna, koju su nudili, bila samo pretvaranje Srbije u otužnu DOS palanku i ništa bolje od toga nikada nisu znali. Hvala.