Hvala vam.
Po poslovniku reč ima gospodin Milivojević.
Izvolite.

Nemoguće da ne moramo da se izjasnimo.
Reč ima Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đorđević.

Isteklo vam je vreme. Pređite odmah na ovaj kraj govora što ste napisali, ne morate da se zbunjujete. Samo odmah na kraj, hajde.

Da li vam je to kraj ili treba da vam pomognem da pronađete kraj govora?

Hajde proverite samo da li je kraj.

Kraj je kada ima tačka i nema ništa iza toga. Hajde probajte.

Šteta, ne možete da nađete kraj pa sam pomogla ja.
Hvala vam mnogo, isteklo vam je vreme.
Replika, Đorđe Komlenski.

Hvala vam.
Javili ste se zbog? Gde ste se prepoznali, kao sledbenik Aljbina Kurtija? Pošto niste naslednik Koštunice, pošto ste novi DSS, gde se tačno pronašli?
Pomenuli ste njegovu stranku, ali on vašu nije. Idemo dalje.
Reč ima Ana Jakovljević. Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Dušan Nikezić. Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Vreme, narodni poslaniče. Vreme.

Eto još jednog iznenađenja.
Ovo je bilo takođe energično sa dosta metafora.
Reč ima Peđa Mitrović.
Izvolite.

Hvala vam.
Reč ima Uroš Đokić.

Sram vas bilo za sve što ste izgovorili, posebno prema ženama, a možete da uzmete pa da pročitate šta ste sve rekli, pa da razmislite o tome da takve stvari ne ponavljate više u ovoj Skupštini.
Idemo dalje.
Marijan Rističević, replika.