Samo ću se kratko osvrnuti na situaciju na Kosovu i Metohiji i kako mi to možemo da nazovemo i kako i sama sam se trudila u više navrata i u poslednje vreme i u poseti Londonu, i u poseti Republici Francuskoj da razgovaram i da upoznam ljude o tim taksama.
Rekla bih da često o tome govorimo administrativno, kao direktno kršenje CEFTA sporazuma, Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, sporazuma koji je potpisan još 2006. godine, kao što su i predstavnici EU rekli to je takođe i direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje su privremene institucije u Prištini potpisale sa Evropskom komisijom, ali ljudski nazvati to ne možemo drugačije nego akt najbrutalnijeg i najdirektnijeg kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je ništa drugo do ne civilizacijski čin, suprotan svim standardima EU, evropskih vrednosti i svetskim civilizacijskim standardima, koje danas 21 veku govore o slobodnom protoku robe, usluga i ljudi. To je ne civilizacijski čin i najbrutalniji akt protiv ljudskih prava i sloboda srpskog, ali i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Mi ćemo to nastaviti da pričamo, nastavićemo da se borimo za Srbe na Kosovu i Metohiji i nastavićemo da se borimo da svi u celom regionu makar poštuju one najosnovnije civilizacijske standarde koje na žalost u ovom trenutku Priština apsolutno ne poštuje. Hvala.

Prvo, želim da vam kažem da svi članovi Vlade koji u ovom trenutku nisu u Skupštini, apsolutno su opravdano odsutni. Mi, sutra na Vidovdan imamo veliki broj, stvarno odličnih događaja koji upravo pokazuju kako se Srbija kreće, kako se razvija, između ostalog i otvaranje aerodroma u Kraljevu, što verujem da će biti izuzetno značajno za ceo taj deo Srbije, ali svakako i za sve građane Srbije, generalno.
Ministar Dačić je u inostranstvu, bavi se svojim poslom, a potpredsednica Vlade, Mihajlović je u Kraljevu, ministar Stefanović na međunarodnoj policijskoj vežbi u Nišu, ministar Vukosavljević u Baču, gde smo završili zajedno sa EU rekonstrukciju bačke tvrđave koja se danas otvara.
Tako da, u svakom slučaju, svi su na svojim radnim zadacima, rade za građane Republike Srbije, imamo dobre uspehe, predstavićemo neke stvari sutra, neke stvari prekosutra u Somboru, neke stvari u ponedeljak, ali mogu vas uveriti poštovani narodni poslaniče da su svi odsutni iz opravdanih razloga i videćete vi i sami kao građani Republike Srbije te rezultate.
Što se tiče putovanja ministra Đorđevića, ali na kraju krajeva, i putovanja ostalih članova Vlade, rekla bih da mi zbog ogromnog broja aktivnosti koje imamo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, često ako ste obratili pažnju u prethodnom periodu smo morali da preuzimamo neke od odgovornosti iz različitih resora, zato što smo obavljali istovremeno par različitih stvari.
Ministar Dačić, potpredsednik Vlade, ministar Dačić nije mogao u tom trenutku da bude na Maldivima, koji su nama izuzetno važni, izuzetno važan potencijalni partner, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije i ministar Đorđević je uskočio i putovao na Maldive.
Na Maldivima se za razliku od nekih poslanika opozicije nije provodio, bio je na Maldivima, tačno jedan dan, što verujte, ne bih poželela nikom, niti mislim da bi bilo ko poželeo sebi da ide 15 sati do Maldiva na jedan dan, ima šest bilateralnih sastanaka i vrati se onda u Srbiju i putuje još dodatnih 15 sati, ali je to neophodno i mi ćemo biti svuda u svim zemljama, u svim krajevima ove zemaljske kugle ukoliko treba da se bori za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, za interes Republike Srbije svih građana Republike Srbije.
Dakle, menjao je tamo potpredsednika Vlade, ministra Dačića i bio je na Maldivima čitav jedan dan sa šest bilateralnih sastanaka. Takođe, kao što sam ja bila predstavljala Srbiju na stogodišnjici Međunarodne organizacije rada u Ženevi, gde sam, recimo, sedela sa predsednikom Vlade, Burkine Faso, gde smo razgovarali, takođe o pitanju Kosova i Metohije, da bi objasnili tim nekim državama koje su priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, šta se sve dešavalo u poslednjih 11 godina, kako se situacija na terenu promenila, šta je Republika Srbija sve učinila da dođe do dijaloga sa Prištinom, u interesu regionalne stabilnosti boljeg života građana i kako to Priština ne prihvata i da pozovemo te ljude da razmisle da li su oni doneli pravu odluku nakon ovih 10, 11 godina, da pogledaju situaciju na terenu i da razmisle o tome da li su u tom trenutku doneli pravu odluku.
Nažalost, u najvećem broju tih razgovora, evo ja sam imala tu situaciju u razgovoru sa predsednikom Vlade Burkine Faso, i znate šta mi je rekao? Mi smo 2010. godine videli da naša odluka nije bila u suprotnosti sa Međunarodnim sudom pravde, odnosno sa Međunarodnim pravom, zato što je to Međunarodni sud rekao, dakle, na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Republike Srbije i onda se vi danas kao predsednik Vlade Republike Srbije nađete u situaciji da vam neko iz sastanka u sastanak od Maldiva do Burkino Faso, priča da je ono što je uradio vaš ministar spoljnih poslova 2010. godine, najveći argument toga da su oni bili u pravu, odnosno da nisu prekršili međunarodno pravo kada su priznali jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova. I pored toga i pored takvih prepreka na koje mi danas nailazimo, zahvaljujući neverovatnoj neodgovornoj politici 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, mi ćemo nastaviti da se borimo.
Što se tiče „Komercijalne banke“, mi možemo danas raspravljati, ostaviću naravno i ministru finansija da govori malo o tome, ali reći ću vam ovo, mi danas možemo raspravljati o tome da li je privatizacija „Komercijalne banke“ dobra ili nije dobra.
Moje lično mišljenje je da je dobra i da je to u interesu i bankarskog sektora i Republike Srbije, ali mi čak i u Vladi imamo različita mišljenja po tom pitanju. Ja mislim da država nije najbolji mogući menadžer banaka, mislim i uvek sam se plašila i plašim se i dalje kada razmišljam o održivosti onoga svega što radimo, da će nekada, svakako nije realno da će možda uskoro, ali u jednom trenutku će neko drugi preuzeti funkcionisanje Vladom.
Ako imate „Komercijalnu banku“, možete ponovo da imate u budućnosti ljude koji će koristiti ovakve stvari za izvlačenje državnog novca, za partijsko finansiranje, neće im biti u interesu stabilnost države, a to smo videli toliko puta u poslednjih, deceniju i po, već će im biti u interesu da koriste banke, državna preduzeća, institucije, privredna društva u većinskom vlasništvu, države za partijsko finansiranje, izvlačenje lične koristi, itd.
To je nažalost bio slučaj u prošlosti sa „Komercijalnom bankom“, kada je neko drugi imao odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije.
Ali, nama, kao i mnogo stvari tu nije ostavljen mnogo veliki prostor za manevre.
Godine 2011. je potpisan Sporazum sa Međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, IFC kao delom Svetske banke, nemačkim DEG i Svedfondom o tome da oni ulaze u vlasništvo „Komercijalne banke“, ali da imaju put opciju koju mogu da aktiviraju, ukoliko mi ne uđemo u privatizaciju „Komercijalne banke“.
Ta put opcija nije nimalo slatka, ona nije ni malo u interesu Republike Srbije ni građana Republike Srbije, ali je to potpisano 2011. godine. Dakle, 2011. godine je neko doneo odluku o privatizacije „Komercijalne banke“.
Dakle, možete sada da pričate sa tim ljudima, mi ponovo nalazimo najbolji mogući način da izađemo iz cele te situacije, tako da obezbedimo najbolje moguće finansiranje, funkcionisanje „Komercijalne banke“, stabilnost Republike Srbije i našeg bankarskog sistema i kredibilitet Republike Srbije, kao pouzdanog partnera i to je upravo ono što radimo u ovom trenutku. Hvala vam.

Znate šta, neke stvari su crne ili bele, ne mogu biti sive. Ako imate potpisan ugovor i preuzete obaveze od 2006. do 2011. godine, oni su ili tu ili nisu tu, pa ne možemo mi reći – mi smo ih preuzeli 2011. godine. Nemojte da ste neozbiljni, stvarno. Da li vi možete da pogledate taj ugovor? Taj ugovor je potpuno transparentan, tu je potpisan, ispregovaran još 2006, potpisan je 2011. godine kao aneks, ima obaveznu „put opciju“ koja kaže – ako vi ne idete u privatizaciju „Komercijalne banke“, nama ćete morati da platite tu sumu, pri tom, garantovanu sumu ljudi koji su ušli u vlasništvo „Komercijalne banke“, u upravni odbor, u nadzorni odbor, u upravljanju „Komercijalnom bankom“, koja ni u jednom trenutku zahvaljujući tadašnjoj poziciji pregovaračke Vlade, koja, ja ne zna šta su mislili, dakle kažu - vi upravljate bankom sa nama, ali vaše odluke da li banka posluje dobro ili ne se nikako ne održavaju na vaš profit koji mi vama garantujemo danas ovim potpisom.
Mi se sa tim danas borimo. Ne možete vi da kažete nama – E, pa dobro, vi svaki kažete da je to iz prošlosti. Pa, iz prošlosti je, nije Siniša Mali potpisao to 2011. godine, a nisam ni ja, nije ni Aleksandar Vučić, potpisali su oni koji danas misle da bi sve mogli bolje, ali su tada sve radili suprotno interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Da li iz neznanja ili lenjosti ili neodgovornosti, mi o tome možemo da pričamo, ali su posledice toga neumitne i mi danas time moramo da se bavimo, kao što mi danas moramo da se bavimo vraćanjem kredita po kamatnim stopama od 7,25%, ali, na svu sreću, zahvaljujući svim onim reformama pokrenutim od 2014, 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, mi smo sada emitovali obveznice po istorijski najnižoj kamatnoj stopi na državne hartije od vrednosti od 1,5% i uštedeli 3,8 milijardi dinara. Vi meni možete da kažete – pa, da to je… Ne, to je zamena tih tada starih kredita koji su uzimati po kamati od 7,25%, mi danas možemo da se zadužujemo po 1,5%, da prodajemo naše državne obveznice na 10 godina. Dakle, to je crno ili belo.
Ovo je ugovor iz 2011. godine, koji daje sva prava međunarodnim finansijskim institucijama za koje sam im ja iks ipsilon puta na sastanku rekla da sam ja bila predstavnik međunarodnih finansijskih institucija i da sam pregovarala sa ministrom u Vladi Republike Srbije, ja bih mu rekla – nemojte, gospodine, to nije u vašem interesu, a u mom interesu zato što nisam „Komercijalna banka“, nego finansijska institucija, nije da vas opljačkam, nego je da vam pomognem. Nažalost, nije bilo takve spremnosti ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ugovor koji je potpisan tada je u potpunosti suprotan.
Ja stojim iza toga, interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije, a mi to sada ispravljamo i vi možete to da relativizujete, ali ako ste odgovorni, čućete šta kažem, nešto ćete usvojiti i podržaćete politiku sutra koja je u interesu građana Republike Srbije i koja pokušava da reši probleme i ispravi krive drine koje je neko drugi napravio, koji danas dolaze na naplatu kamatne stope koju su uzimane 2006, 2007. godine, po 7, 8% kamate.
Što se tiče „RTB Bor“, apsolutno, ne to je naša strateška odluka. Sad ću da vam kažem, „RTB Bor“ su kolege kojima vi danas praktično pripadate, probale četiri puta da privatizuju od 2006. do 2009. godine, nisu uspele.
Znači, nisu oni mislili za „RTB Bor“ nešto drugo, nego su oni hteli da ga privatizuju, nego su tako dobro tu radili, to su tako stručno radili i tada je „RTB Bor“ tako odlično radio da četiri puta nisu uspeli da nađu nekog da ga kupi.
Dakle, nemojte da pričate šta je bilo nekada, a šta je bilo sada. U stvari, hajde da pričamo, ja vam se zahvaljujem, u stvari, vi meni činite veliku uslugu ovde da se podsetimo još jednom, četiri puta su probali da privatizuju „RTB Bor“, ni jednom nisu uspeli, milijardu evra duga. Mi smo privatizovali, našli strateškog partnera za 63% „RTB Bora“, za 1.260.000.000 dolara. Mi smo ponosni, 63% „RTB“ vredi 1.260.000.000 dolara.
Sada ću da vam kažem još jedan podatak. Proizvodnja u RTB Boru u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018. godine, koji je već bio odličan zato što je tada uspela ta privatizacija, proizvodnja katodnog bakra plus 40.7%. Dakle, proizvodnja katodnog bakra povećanje od praktično 41%. Proizvodnja katodnog bakra iz sopstvenog koncentrata povećanje od 41,5% u odnosu na 2018. godinu. Dakle, apsolutno ponosni, apsolutno uspešno i da smo bili onakvi kao što su bili ti sa kojima vi danas sedite, bila bi i peti put privatizacija neuspešna, a verovatno bi do sada bilo već dve milijarde evra gubitka.
Što se tiče KiM, imali ste prilike i ja vam se zahvaljujem, bili ste jedni od retkih odgovornih makar da sedite ovde kada je dva dana predsednik Republike bio ovde i odgovarao na pitanja, za razliku od drugih koji se igraju politike, pa se igraju tako da pozivaju tri meseca predsednika da dođe da da izveštaj, a kada on dođe, oni ne dođu. Čuli ste šta je imao on tada da kaže.
Ako vi želite ili vaša politika takva da razgovaramo o nerealnim stvarima, o statusu kvo i zamrznutom konfliktu, tako da ništa od ove stabilnosti ne može da se održi ili sve što smo postigli u poslednjih pet godina da rizikujemo, da rizikujemo živote Srba na KiM, da vodimo neodgovornu politiku zbog populizma, ne, apsolutno to nećete gledati ni od Vlade Republike Srbije, ni od onog zajedničkog tima koji imamo sa predsednikom Republike. Hvala.

Želim samo jednu kratku stvar, jer mi se čini da je važna i čini mi se da je dezinformacija plasirana da bi sutra čitali u raznim medijima. Čuli smo danas da nameštamo tender za „Lastu“. Neću ići dalje. Imala bih, poštovanom narodnom poslaniku, još svašta nešto da odgovorim, ali ne bi bilo korektno, jer ne možemo da imamo danas takvu vrstu polemike.
Želim da kažem građanima Srbije da je ovo dezinformacija, da budem politički korektna i da kažem da je dezinformacija, da je samo plasirano, verovatno ne namerno. Dakle, niti je objavljen tender za „Lastu“, niti je urađena procena vrednosti, finalna, „Laste, niti je u ovom trenutku tender u bilo kojoj fazi blizu objave. Dakle, nameštanje tendera za „Lastu“ je dezinformacija koja je plasirana, valjda, da bi sutra građani rekli kako nameštamo ovde, i to će biti za mog brata ili brata predsednika ili brata ministra finansija. Vidim da su braća. Pošto ne možete nama ništa da nađete, onda hajde po porodici.
Dakle, ne brinite ništa. Tender za „Lastu“ nije čak ni objavljen. Hvala vam.

Ušli ste poštovani narodni poslaniče u opasne teritorije. Sada ćete biti jedan od najgorih protivnika slobode medija zato što je to tabu tema. Nažalost, mi ne smemo o tome da razgovaramo, jer se radi o SBB.
Reći ću vam mnoge stvari, vi ste u potpunosti u pravu i građani to treba da znaju, ali kada sam ja o tome pričala prošle nedelje napali su me da ja napadam nezavisnost medija u inostranstvu. Pričala sam samo o podacima, o faktima, o tržištu, o zakonima i o naknadama koje treba da se plaćaju u budžet Republike Srbije za građane Republike Srbije.
Dakle, nisam pričala ni o medijskom sadržaju ni o tome za koga ću, ni protiv koga ću, ni da li su objektivni, ni da li su neobjektivni, da su slobodni, ili su zarobljeni i od koga su zarobljeni. Dakle, nisam ni o čemu tome pričala, ali sam ih napala.
Znate, neko o tome mora da priča. Ako je ovo demokratska država i država institucija i država u kojoj se borimo za vladavinu prava, onda moramo da imamo hrabrosti da o tim stvarima pričamo iako će nas napasti i mene i vas, da smo protivnici slobode medija, nažalost.
Reći ču vam, po podacima koje ja imam, SBB u zemlji u kojoj postoji kompletna cenzura i monopol, SBB drži 51% tržišta, distribucije medijskog sadržaja u Srbiji, 51%. Recimo, tamo gde ja živim, u mom stanu, ja ne mogu da imam „Telekom“, ja mogu da imam samo SBB. Dakle, ja nemam mogućnost izbora.
Mnogi tako, po celoj Srbiji, zahvaljujući tome kako je SBB ulazio na tržište, kako je tada radila siva ekonomija, kako je to bilo podržano od tadašnje Vlade Republike Srbije i političke elite, i kako je sve to preko noći legalizovano bez i jednog jedinog dinara. Nažalost, ponovo mi tu danas ne možemo ništa da uradimo. Taj SBB danas drži 51% distribucije medijskog sadržaja.
„Telekom Srbija“, mislim da drži negde oko 36%, „Pošta Srbije“ ako se ne varam oko 4%. „Telekom Srbija“ plaća tri puta više od SBB i mi to ne možemo da proverimo, odnosno RATEL to ne može da proveri, zašto SBB tako plaća, zato što oni to tretiraju kao poslovnu tajnu.
Ako pipnete u to, bićete najveći protivnik slobode medija. Vi ćete biti ti koji gušite slobodne nezavisne medije, ti koji uvodite cenzuru, videćete to još večeras, ako ne sutra ujutru, ali sigurna sam da ćete videti večeras.
Pošto ovo o čemu ste pričali jeste dosta kompleksno i građani uglavnom ne razumeju, daću vam jedan primer koji će građani u potpunosti lako razumeti. Dakle, ja na dnevnoj bazi gledam na kanalima SBB, po numeraciji prvi kanal, drugi kanal, o tome kako je najveći problem naših evropskih integracija pristupanje EU, ali pre svega našeg društva uopšte je nepoštovanje vladavine prava.
Svaki dan slušam o poštovanju vladavine prava od ljudi koji na najgrublji mogući način krše Zakon o elektronskim komunikacijama i baš ih briga. Baš ih briga. Nikom ne objašnjavaju zašto, ni kako, baš ih briga za prekršajne prijave nezavisnih regulatornih tela. Dakle, Zakon o elektronskim komunikacijama, član 100. kaže – operator je dužan, u ovom slučaju SBB, operator je dužan da prilikom distribucije medijskog sadržaja poštuje logičku numeraciju kanala koji određuje regulator, uzimajući u ovom slučaju REM, uzimajući u obzir prirodu medijske usluge i zonu pokrivanja za koju je izdata dozvola za pružanje medijske usluge. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatora, propisanih odredbama ovog člana, u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija. Dakle, regulator određuje numeraciju, član 100. vrlo jasno u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
Svaki dan nam sole pamet o vladavini prava ljudi koji apsolutno ne poštuju tu regulaciju. Dakle, oni ne poštuju numeraciju. Dakle, regulator kaže – prvi kanal mora valjda biti u jednoj zemlji javni servis, nacionalna televizija RTS. Operator koji drži 51% tržišta distribucije medijskog sadržaja u Republici Srbiji kaže – mene baš briga, meni će to biti treći kanal, prvi će mi biti „N1“, pa će mi biti „Nova S“, pa će mi biti RTS i REM može samo da da prekršajnu prijavu koja njih naročito ne brine.
Ali, mi to nikada ne čujemo. Mi to ne čujemo nikada u izveštaju Evropske komisije. Nikada za taj problem sa nepoštovanjem zakona, vladavine prava, nezavisnih regulatornih tela, institucija niste čuli, zato što je to tabu tema. Mi o tome ne smemo da pričamo zato što ako o tome pričamo gušimo slobodu medija i tzv. nezavisne medije i to je problem o kome želim da pričam zato što ako pričamo o vladavini prava, gospodo krenite od sebe, kao što mi krećemo od sebe. Kao što svaki pojedinac u ovom društvu treba da krene od sebe, krenite od sebe.
Recite nam dve stvari. Prvo, kako je moguće da „Telekom“ koji ima mnogo manji procenat tržišta plaća tri puta veću naknadu građanima Republike Srbije i kako je moguće da suprotno članu 100 zakona o elektronskim komunikacijama operator koji drži 51% distribucije medijskog sadržaja ne poštuje Zakon o elektronskim komunikacijama i nezavisno regulatorno telo?
Dakle, nastavićemo da pričamo o ovome zato što želimo da pričam o vladavini prava, želimo iste uslove za sve, želimo da se borimo protiv sive ekonomije, nelegalne i nefer konkurencije na tržištu. Hvala.

Hvala.
Prvo ću ponoviti ono što stalno kažem kada razgovaramo o ovoj temi, a to je da je Srbija apsolutni evropski prvak i time se ponosimo o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Tu moram da kažem, a vi ćete me možda razumeti, da je izuzetno frustrirajuće kada vi na primer imate od nekih susednih država da blokiraju otvaranje poglavlja Srbiji zbog nedovoljnog poštovanja, recimo njihove nacionalne manjine, dok iste te države u svom zakonodavstvu ni ne prepoznaju nacionalne manjine. Tamo Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, ali oni nas blokiraju zbog nepoštovanja dovoljno njihove nacionalne manjine. To je za mene svojevrsna nebuloza koja, dobro mislim o kojoj ćemo mi još razgovarati, ali želim da vam kažem da i vi ako pogledate status ostalih etničkih grupa, zajednica, nacionalnih manjina u onim državama koje iz prepoznaju kao nacionalne manjine, u regionu ili u Evropi, vi ćete se složiti sigurna sam sa mnom, da je u najvećoj mogućoj meri nekad, ako mene lično pitate i preko svake normalne mere zaštićena su i prava i sloboda nacionalnih manjina.
Zašto kažem nekada i prekomerno, zato što vi ovde imate problem da nekada nacionalne manjine ili etničke grupe i zajednice ne mogu da se integrišu u društvo, ne mogu da se zaposle zato što uopšte ne znaju srpski jezik. To je ogroman problem. To je i jedan od problema zbog čega ne možemo da zaposlimo više pripadnika albanske nacionalne manjine. Zato što vi imate, vi po celoj Srbiji od juga do severa, od istoka do zapada imate i predškolsko, i osnovno obrazovanje, i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje, kompletno na jeziku nacionalne manjine. Vi imate oblasti u Srbiji u kojima ljudi ne razumeju srpski jezik. Ne govore ih. Toliko smo mi otišli daleko u poštovanju prava ali onda imamo taj problem da ljudi ne mogu da se zaposle u republičkim organima zato što ne govore jezik ove države.
Sad ću vam dati samo u poslednjih godinu dana, šta smo uradili, da bi dodatno ojačali prava i slobode nacionalnih manjina. Dakle, vi znate, vi ste usvojili ovde u Skupštini Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je dodatno učvrstio i dodatno pojasnio status nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a posebno finansiranje nacionalnih saveta.
Ima u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa sam izvukla neke od stvari koje su uvedene tim zakonom, a koje su nacionalne manjine same tražile, koje ne postoje nigde drugde, a vi me ispravite ako grešim, pa ja mislim u Evropi.
Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, s tim što se tokom životnog veka ukoliko se vi u bilo kom trenutku osećate kao pripadnik neke druge nacionalne manjine, a vi znate da se to u Srbiji dešava, zato što na primer imamo Nacionalni savet egipatske nacionalne manjine, Aškalije, Rome, pa se u različitim periodima životnog veka osećaju kao pripadnici druge nacionalne manjine. To javna uprava menja u odnosu na njihovo sopstveno osećanje pripadnosti. To je dosta velika fleksibilnost i iskorak javne uprave u odnosu na to kako se pojedinac u Republici Srbiji oseća.
Utvrđen osnov za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru, koji će omogućiti davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju, odnosno otpuštanju pri istim uslovima do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije. Ali, za to morate da znate da govorite da razumete srpski jezik.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde se predviđa da u naseljenim mestima u lokalnim samoupravama u kojima procenat pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziv jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuje se i na jeziku te nacionalne manjine i u slučaju da jezik te nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi na teritoriji lokalnih samouprava. Mi imamo lokalne samouprave gde imamo po 15 službenih jezika. Dakle, daleko najviše, nego bilo gde drugde u Evropi.
Zakon o matičnim knjigama, gde je propisan način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih na izričit zahtev nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakon o lokalnoj samoupravi, obezbeđuje da sve jedinice lokalne samouprave koji imaju ovu obavezu obrazuju savet za međunacionalne odnose i niz zakona iz oblasti radnih osnova kojima su predviđene afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina.
Ponovo, ukoliko ljudi žele da rade u republičkim organima koje postoje u lokalnim samoupravama moraju da znaju, razumeju govore srpski jezik. Još jednom molim, ali mi to posebno u Preševu, Bujanovcu radimo kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, učenje kako srpskog tako i albanskog jezika da bi imali mnogo bolju integraciju. Molim vas da i date svoj doprinos tome.
Čini mi se, možda tako niste mislili, ali čini mi se da ste malo prebacili predsedniku Vučiću da se nije sreo sa Albancima ili predstavnicima Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, pa ni vama u Bujanovcu.
Molim vas, stvarno moram da podsetim, ne samo vas, sve građane Republike Srbije koliki iskorak je upravo predsednik Aleksandar Vučić u doba kada je bio predsednik Vlade, napravio za odnose između Albanaca i Srba i za dugoročno pomirenje, bolje razumevanje između ova dva naroda. Dakle, kao premijer Aleksandar Vučić je prvi put posle 68 godina pozvao u zvaničnu posetu premijera Republike Albanije, gospodina Edija Ramu. To je potpuno bio presedan. Ponovo, time se ponosim, mislim da su to stvari koje otvaraju drugačiju perspektivu i za Srbiju i za region. Ali, ako je neko uradio mnogo za naše odnose, za odnose između Albanaca i Srba, za pomirenje, za bolje razumevanje, za regionalnu stabilnost, onda je to svakako predsednik Aleksandar Vučić.
I, konačno, pričala sam o tome i sa gospodinom Kamberijem, koji je mnogo iskusniji političar od mene, kada je bio popis 2011. godine, Nacionalni savet albanske manjine je izabrao da bojkotuje taj popis. To je bila politička odluka. Za političke odluke, postoje političke konsekvence.
Dakle, bojkotovanje popis iz kog razloga je popisano oko 5.000 i nešto pripadnika albanske nacionalne manjine, ali to su danas zvanični podaci i to je tako svuda u Evropi i svuda u svetu po vladavini prava, po institucijama, vi sada možete da kažete, ali vi imate neke nezvanične procene koliko nas ima, ali ako mi otvorimo tu pandorinu kutiju, a znam da je bilo priče i o tome u prethodnoj Vladi, ali moj stav je bio jasan, ukoliko mi otvorimo tu pandorinu kutiju ne postoji razlog da bilo ko drugi pojedinac ili Nacionalni savet nacionalne manjine ne dođe i kaže – ja nisam bio tada u Srbiji, dajte sada upišite mene ili mene računajte ovako. Dakle, onda popis ništa ne vredi.
Ja mislim da je bila neodgovorna odluka vaših političkih lidera 2011. godine da se bojkotuje popis. Zašto da se bojkotuje popis? Zašto? Dakle, da nije bojkotovan popis, danas bi i Nacionalni savet imao mnogo veće finansije na raspolaganju, danas bi imao mnogo veći uticaj, ali je bojkotovan popis i to je fakat, i ja uskoro dolazi sledeći popis, novi popis, ja vas molim da budete politički zreli, da se taj popis ne bojkotuje, da svi radimo zajedno, poštujući institucije Republike Srbije uključujući i sam taj popis. Hvala vam.

Pre svega, opet kao neko ko je relativno skoro ušao u politiku, iz ugla građana Republike Srbije, ako se ne varam, meni se čini da se izborni uslovi nisu decenijama menjali. Mislim da su takvi bili izborni uslovi kada je SNS pobedila na izborima, ali se ne sećam da se tada žalila na te izborne uslove ili na medijske slobode, u vreme kada su mediji po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u potpunosti stavljene pod političku kontrolu.
Dakle, meni se čini da, a još posebno danas u doba ovakve digitalizacije društvenih medija i svega ostalog, da se to koristi kao politički izgovor, ali čak i da nije tako, ja ću se složiti sa vama oko nekoliko važnih stvari.
Želim takođe da vam se zahvalim na vašoj hrabrosti i odgovornosti da učestvujete u radu Skupštine, jer mislim da to danas kada ste opozicija, nije nimalo lako, zato što su napadi na vas nekada čak jači, nego napadi na nas i hvala vam za tu odgovornost i za ovaj politički dijalog.
Ja recimo, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je svakako jako dobro preuzeo ministar Ružić, veliki deo mog vremena sam se bavila biračkim spiskom. Birački spisak je uređen 2012. godine, koji je jedinstveni birački spisak, ali znate, mi smo bili prvi koji su odlučili da radi transparentnosti, potpune transparentnosti i efikasnosti, prenesu matične knjige i knjige o državljanima u elektronski oblik. I zahvaljujući tome, mi danas imamo automatsko ažuriranje biračkog spiska i uskoro ćemo imati u potpunosti, transparentan uvid u birački spisak i to kako se taj birački spisak ažurira. To je velika stvar za izborne uslove, ogromna stvar za izborne uslove.
Nisam videla da se svih ovih decenija pre toga bilo ko bavio time da prenese na primer nešto što je potpuno logično, matične knjige u elektronski oblik, državljanstvo u elektronski oblik, da uredi taj sistem da on bude u potpunosti transparentan i da se automatski ažurira, što znači da kada se neko upiše, kada bude upisan u matičnu knjigu umrlih, da se automatski izbriše iz biračkog spiska. Mi smo to uradili, u najboljoj mogućoj veri da imamo vladavinu prava i jake institucije, transparentan sistem u Republici Srbiji.
Mislim da je to dovoljan signal, pokazatelj kakvo društvo mi želimo i koliko se ne plašimo izbora i fer transparentnih uslova na izborima.
Što se tiče medijskih sloboda, ponovo, uz sve probleme koje imamo, a koji svakako ne potiču ni od 2014, ni 2015, ni 2016, ni 2017. godine, već mnogo ranije, još 2003. godine, kada je jedan narodni poslanik, koji je u to vreme bio predsednik Vlade Republike Srbije, nazivao medije na pres konferencijama marginalnim pojavama, što danas ne bi moglo da se desi nikada.
Mi smo danas napravili Radnu grupu za izradu medijske strategije u kojima imate devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i devet predstavnika države. Godine 2011. ste imali Radnu grupu za medijsku strategiju koja je imala, ako se ne varam, osam predstavnika države i dali su velikodušno jednog predstavnika da predstavlja sva medijska i novinarska udruženja.
Mislim da je ovaj danas dijalog mnogo, bolji, mnogo inkluzivniji i da radimo u tom smislu mnogo bolji posao. Na kraju krajeva, iz te medijske strategije treba da proizađu drugačiji uslovi za medijsku scenu koja će biti prisutna i u tom trenutku kada budu raspisani, odnosno održani izbori.
Što se tiče izbornih uslova, što se tiče dijaloga između vladajuće većine, opozicije i svega ostalog, pa, ovo je mesto za dijalog. Ovo je mesto za dijalog, ali gde su ti koji traže dijalog? Gde su danas? Gde su poslednjih nedelja? Gde su poslednjih meseci ljudi koji traže dijalog? Kada ih je predsednica Skupštine pozvala na dijalog, da li su se odazvali? Ne.
To je bio samo politički poziv, politička igra gde kažu – e, hoćemo dijalog, pozovite nas na dijalog, ne dajte nam prostor za dijalog, iako je narodni poslanik upravo ispričao koliko prostora neko ima i vremena u odnosu na poverenje koje dobija od građana. Mislim da je to apsolutno demokratska norma i više od toga, ali se nisu odazvali na taj dijalog. Pa, ne znam gde će onda razgovarati o izbornim uslovima.
Opet, ne bih se bavila stvarima koje su mnogo iznad Vlade koju predstavljam, dakle, to je na ovom Domu, na vama kao narodnim poslanicima. Videla sam da je predsednica Skupštine na dijalog pozvala. Ako se neko na dijalog ne odazove, ne znam gde očekuje da postoji dijalog? Probali su u šatoru, ali očigledno niko nije želeo u modernom demokratskom društvu, kakva je Srbija danas, da razgovara u šatoru.
Rekla bih vam još jednu stvar, ako govorimo o preporukama koji je ekspertski tim ne znam da li je Saveza za Srbiju ili „1 od 5 miliona“, ali to je ista stvar, ako govorimo o preporukama za izbore koje su ti eksperti dali, a to se praktično svodi na to da su izbori fer ukoliko Aleksandar Vučić ne učestvuje u njima, ali nisu fer ako Aleksandar Vučić učestvuje u njima i vodi SNS, onda ja mislim da o tome nije ozbiljno pričati. To se nikada nije dešavalo.
Niko nikada nije rekao – e, Boris Tadić ne sme da učestvuje na izborima, to ne postoji ni u jednoj demokratskoj zemlji sveta, dakle, onda ne kažite - ne postoje uslovi, pa nećemo izlaziti, odnosno bojkotovaćemo izbore, nego onda kažite iskreno, odgovorno i hrabro građanima Srbije – mi ne možemo da pobedimo listu koju predvodi Aleksandar Vučić i nećemo ni izlaziti. To je fer.

Prvo, što se tiče zakonodavstva, ponovo, ja se nalazim sa mojim timom da podnosim izveštaj i odgovaram na pitanja domu koji je mnogo iznad nas, najvišem zakonodavnom telu. Ako razgovaramo o zakonodavstvu razgovarajte ovde da promenite izborno zakonodavstvo. Vlada može biti predlagač, ali Vlada svakako ne mora biti predlagač. Dakle, gospodo, sednite i razgovarajte. Mislim, mi smo samo Vlada, mi radimo za vas, mi odgovaramo vama.
Svakako, ne možete Vladu da krivite za zakonodavstvo, ali opet kažem – izborni zakoni se nisu menjali više godina, pomozite mi tačno koliko… Bili su takvi, u to vreme se niko na njih nije žalio, bili su potpuno demokratski, bili su potpuno fer dok je neko drugi bio na vlasti, ali sada kada iz izbora u izbore, iz izbora u izbore, na lokalnim, na izborima za mesne zajednice do direktnih predsedničkih izbora, na svim izborima iz godine u godinu ostvaruju sve gori i gori rezultat, onda je valjda to izborno zakonodavstvo koje se nije menjalo sve lošije i lošije. Ja ne vidim kako to ima logičkog smisla, ali u redu, dogovorite se oko izbornih uslova, zakona.
Znam da kada bude došlo vreme da će ova Vlada izaći pred građane Srbije sa konkretnim rezultatima, sa jasnim izveštajem o tome šta smo radili svih ovih godina svaki dan, svake nedelje i ja sam sigurna da će građani to umeti da prepoznaju, kakvo god izborno zakonodavstvo bilo.
Mislim da na kraju krajeva građane niko ne može da prevari na izborima, da oni to osećaju u svom džepu, osećaju po tome da li imaju posao ili nemaju, da li imaju perspektivu za svoju decu ili nemaju, da li imaju bolje zdravstvo, da li imaju bolje puteve, da li im je bilo lako da dođu do premijera, do predsednika, do ministara, ovo je Vlada i tim sve zajedno sa predsednikom Republike do koga nikada lakše nije bilo doći. Ja sam bila u privatnom sektoru kada je doći do ministra bila misaona imenica, to su bili bogovi na zemlji, ti nisi mogao da dođeš, e zato su oni izgubili Vlast, a ne zbog izbornih uslova ili bilo čega drugog.
Što se tiče nepravilnosti, molim vas, vi to znate bolje nego ja, opozicija i opozicione stranke na svakom biračkom mestu imaju mnogi više kontrolora nego što ima vladajuća koalicija zato što ih ima mnogo više, zato što ih brojčano, pojedinačno, zbirno ima više. Imaju mnogo više kontrolora i prijavljuju nepravilnosti i mi čujemo iz ciklusa u ciklus o ovim nepravilnostima, o onim nepravilnostima, ovo nam se desilo, ovo se desilo i kada pogledate zapisnik, vi imate ni jednu, jednu ili dve prijave na koje nadležni organi mogu da reaguju.
Dakle, ne možemo se baviti rekla-kazala. Ako želimo da imamo demokratsku državu, državu institucija, vladavine prava, moramo da idemo po kontrolorima, spiskovima i konkretnim prijavama.
Reći ću vam na kraju ponovo iz lokalnih izbora u Beogradu kao potvrda moje teorije da u današnje vreme, posebno u velikim gradskim sredinama, kakav je Beograd, Novi Sad, Niš, ne možete da se vadite na medijske slobode, na cenzuru, na izborne uslove. Beograd, koji je srž stranaka, kako god se danas one zvale, jer se menjaju iz dana u dan, ali DS, SDS, Nove stranke, tu je srž njihovih glasača koji ako gledaju medije, gledaju ove medije o kojima smo pričali gde je SBB operater i oni određuju numeraciju i obično gledaju prvi program, odnosno N1 televiziju ili apsolutno ne gledaju televiziju, nego su uglavnom na društvenim mrežama ili informišu se sa veb portala koje ne možete da cenzurišete.
Dakle, na lokalnim izborima kada oni dobiju, u svojoj srži njihovih glasača, 2,24% - 18.000 glasova kao koalicija četiri stranke, a sada kažu hoćemo da bojkotujemo i Skupštinu i izbore, gospodo, pa pogledajte se u ogledalo. Pa to nije zbog izbornih uslova, to je zbog vas.

Ja ću da proverim vremenske okvire strategije i javiću vam se. U ovom trenutku nemam tu informaciju, ali proveriću, zapisala sam, tako da ću vam se javiti. Nemam vremenski okvir u ovom trenutku. Moram da proverim sa Ministarstvom odbrane.

Hvala pre svega na ovom pitanju.
Ja ću probati da budem kratka, mada znate da o ovome mogu da razgovaram satima i satima, da je ovo ne samo moja velika strast, već i nešto što vidim da je najbolja mogućnost da Srbija napravi taj kvalitativni iskorak u 21. veku, da ostvarimo u punoj meri sve potencijale koje imamo, a imamo ih mnogo.
Rekla bih da smo i mi tada, na početku mandata ove Vlade stavili fokus na digitalizaciju u smislu obrazovanja, stvaranja obrazovanja koje može da školuje kadrove za 21. vek i konkurentniju privredu, elektronske uprave kako bi imali efikasniju i transparentniju javnu upravu koja je u potpunosti fokusirana na građane i na usluge koje pruža građanima i na privredu, kako bi napravili tu transformaciju na privredu zasnovanu na inovacijama.
Samo kratko, čini mi se i to sam rekla i kada smo čuli neke kritike na račun ministra Šarčevića koga bih pohvalila i iza koga bih stala i ovaj put, da smo najviše možda uradili u obrazovanju.
Sve ove neke stvari su išle i ranije i pokrenute su i u vreme Vlade Aleksandra Vučića i ovog tima koji stvarno fantastično radi na mnogo različitih polja od infrastrukture, infrastrukturnih unapređenja do infrastrukture u zdravstvu, do sudstva, do socijalne zaštite i socijalnih prava.
Dakle, na mnogo polja smo mi već krenuli nekako da napravimo jedan stvarno značajan iskorak, ali što se tiče obrazovanja i promene reforme našeg sistema u obrazovanju u prethodne dve godine mislim da je Srbija apsolutno prepoznata kao jedan od lidera u Evropi toga kako treba da izgleda obrazovanje za 21 vek uz ogromnu podršku, jer mi to ne bi mogli da uradimo sami, ali ogromnu podršku organizacija civilnog društva i privrede, uvođenja kodiranja i programiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole.
Što su se trudili deset godina unazad i niko to nije uspeo da uradi, ali na način da smo stvarno jedna od lidera, da deca od petog razreda osnovne škole uče programski jezik „skreč“, od šestog „pajton“, sada od sedmog razreda osnovne škole „pxgame“. Mi ćemo imati novu generaciju dece koja će završiti osnovne škole i upisivati srednje škole koje imaju znanje, koje su neki sticali na fakultetima. Dakle, to je stvarno jedan standard koji smo mi postavili. Uvođenje digitalnih udžbenika, 2000 digitalnih učioncia.
Mi smo samo u budžetu ove godine odvojili dodatnih 20 miliona evra za 20 hiljada digitalnih učionica, digitalni nastavni sadržaj. Umrežavanje pet prvih pet stotina osnovnih škola na brzi, bežični internet. Mi smo kao zemlja tek 2015. godine dobili prvi naučno tehnološki park, to je otvorila Vlada u mandatu Aleksandra Vučića, Naučno tehnološki park u Beogradu. Beskrajno sam srećna i ponosna što ćemo mi do kraja mandata ove Vlade imati još dva naučna tehnološka parka, Naučno tehnološki park u Novom Sadu i Naučno tehnološki park u Nišu, što smo počeli izgradnju laboratorijske lamele kao centra za istraživanje i razvoje na Elektronskom fakultetu u Nišu, projekat koji je bio planiran od 1975. godine. Nakon 43 godine mi ostava rujemo ovaj projekat. Što smo u domenu elektronske uprave završili posao prebacivanja matičnih knjiga u elektronski oblik. Završili posao prebacivanja činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, što smo povezali baze podataka tako da za najveći broj papira građani nisu više kuriri već smo mi servis države. Do sada mi smo to uveli 1. juna 2017. godine do danas je preko dva miliona dvesta hiljada podataka automatski razmenjeno.
Znači, dva miliona 200 hiljada papira nisu građani nosili od kancelarije do kancelarije, već smo mi to uradili sami, automatski. Projekat e-beba, izuzetno važan i za signal šta mi želimo, kakva uprava želimo da budemo prema roditeljima, odnosno prema porodicama, gde ste vi pre trebali da uzmete tri dana odsustva sa posla da bi prijavili bebu i prijavili bebu za zdravstveno osiguranje, gde vi to danas radite za 15 minuta, potpuno besplatno u porodilištu.
Konačno, da završim sa time, nekako i to se već vidi, naši sektori, informaciono-komunikacionih tehnologija je daleko najbrži rastući sektor naše privrede i postaje već i posle samo ovih dve ili tri godine, okosnica našeg razvoja. Dakle, mi imamo rast od 21% 2017. godine, 26% 2018. godine. U ovom trenutku 30% do sada, u 2019. godini.
Prvi put je Srbija, kao jedina zemlja u regionu ovog dela Evrope, tu mislim i na Bugarsku i Rumuniju, uvrštena u izveštaj koji posmatra start ap inovacione svetske ekosisteme i mi se kao zemlja nalazimo u prvih pet zemalja na svetu po talentima, znanju, blok-čejn tehnologiji i proizvodnji video igrica. Tako da, na pravom smo putu, ja želim i vama, svim poslanicima iz SNS, SPS, vladajuće većine da zahvalim na toj podršci koju ste vi tada pružili meni i tom programu Vlade zato što mnogi tada u to nisu verovali, a ja ću stvarno sa zadovoljstvom u ponedeljak da predstavim sve rezultate koje smo mi postigli. Hvala vam mnogo.

Hvala vam,
Prvo, želim da vam zahvalim što ste skrenuli pažnju da je danas situacija sa privlačenjem investicija u Srbiji mnogo bolja nego što je nekada bilo, što se svakako vidi po broju radnih mesta i drastičnom opadanju nezaposlenosti.
Mi smo u poslednje četiri godine više nego prepolovili nezaposlenost, takođe i nezaposlenost mladih. Ja znam da za Sandžak, Rašku oblast moramo da uradimo više, ali znate kakva je bila situacija i kako je krenuo da radi Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade, ja sam to nastavila i moj tim u Vladi je to nastavio. Dakle, morali smo bukvalno lično da se fokusiramo sa jednog rada do drugog rada, sa jednog okruga do drugog okruga i u tom trenutku je, u prvom naletu je Niš bio taj gde smo imali potpuni fokus da probamo da postavimo na noge kao svakako svojevrstan regionalni centar.
Kada je to profunkcionisalo, onda smo se prebacili na Kraljevo, Loznicu, ali pored toga rešavali ogromne strateške probleme nekih velikih preduzeća kao što je na primer Železara, za koju smo našli rešenje 2016. godine. Meni je drago da kažem da je za samo dve godine od potpisivanja ugovora sa kineskim „Hestilom“, prošle godine do kraja 2018. godine Železara je preuzela primat kao najveći izvoznik iz Republike Srbije.
Dakle, Železara se vraća na scenu kao motor razvoja ekonomije Srbije, ali takođe smo morali da nađemo rešenje za velike sisteme kao što je RTB Bor, gde smo imali u pitanju 5.000 radnih mesta i to smo završili u poslednjem kvartalu prošle godine, gde smo našli strateškog partnera, kineski „Zi Đin“, jedna od najboljih svetskih kompanija u rudarstvu koja je postala vlasnik 63% RTB. Garantuje ostatak svih, zadržavanje svih 5.000 radnih mesta, investiciju od milijardu 260 miliona evra, od čega 780 miliona u prve tri godine da nađemo strateškog partnera, odnosno koncesionara za aerodrom „Nikola Tesla“. Ja vam garantujem, sada sam poslala i Ministarstvu privrede da mi pošalju, informišu me tačno o stanju u Raškoj oblasti. Dakle, imamo u „Lus Protekt“ 120 zaposlenih, ali znamo, svesni smo koliko je potrebno da se fokusiramo i na te lokalne samouprave.
Tako da, ja vam obećavam i u strateškom partnerstvu sa turskim investitorima, kao što ste i sami rekli, a ja im isto dugujem veliku zahvalnost zato što posebno idu u lokalne samouprave i u oblasti gde ne idu neki drugi investitori zato što još uvek fali kvalitetna infrastruktura, dakle, da ćemo se fokusirati i na Rašku oblast.

Hvala.
Samo da dodam još par stvari. Apsolutno mi je jasno, znam da je teško svima da čekaju investicije, nova radna mesta. Znamo svi koliko je to važno i vi znate koliko smo još od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi Vladu, koliki je fokus uvek na ekonomiji, zbog boljeg života građana i neke perspektive građana Srbije.
Dakle, kažem, imali smo, ovo u Raški, „Lus protekt“, 120 zaposlenih. Mi se nadamo da će to polako rasti na 300. Pored ovoga, upravo su me obavestili iz Ministarstva privrede da smo mi pre nekih dvadesetak dana imali promociju programa za podršku malim i srednjim preduzećima u Novom Pazaru i Tutinu, gde smo imali prisutnih nekih oko 200 privrednika iz tih lokalnih samouprava, gde je dogovoren niz konkretnih koraka, od struje, carina, do kredita i na kojima ćemo mi dalje raditi.
Dakle, paralelno sa tim što idemo na nove investicije, na strane direktne investicije, radimo na podršci malim i srednjim preduzećima, preduzetništvu. Takođe mi je važno da vam kažem da samo mi, sećate se, verovatno, na kraju krajeva, to je zahvaljujući jednom od zakona koji je prošao Skupštinu, mi smo od 1. oktobra prošle godine uveli posebne poreske olakšice za početnike u poslovanju, tako da sada za mlade ljude koji su završili školovanje u proteklih 12 meseci, bilo da su oni završili srednje stručne škole ili su završili fakultete ili su ljudi koji su duže od šest meseci bez posla, odnosno registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, od 1. oktobra, ako oni otvore sopstvenu firmu, prvu godinu poslovanja, prvih 12 meseci ne plaćaju poreze i doprinose, kako bi im dali motivaciju da bez toga da već prvi mesec moraju nešto državi da plaćaju, da ih pustimo da ljudi rade, pa ako uspeju, da tek od druge godine poslovanja plaćaju sve poreze i doprinose.
Tu smo u celoj Srbiji od 1. oktobra, dakle, u periodu od nekih pet meseci za koje ja imam najnovije podatke, to je oktobar 2018. godine – februar 2019. godine, na osnovu ovih podsticaja je otvoreno 802 firme širom Srbije, jedan određeni broj tih i u okrugu, oblasti kojom se vi bavite i za koju ste zainteresovani i preko toga je samo zaposleno 965 lica.
Dakle, do sada 1.000 novih radnih mesta samo na osnovu podsticaja u preduzetništvu, a to je, na kraju krajeva, stub jedne zdrave ekonomije.
Mi ćemo pratiti ovo, gledaćemo koliko, ja ću lično da pogledam koliko je to i u Raškoj oblasti, pa ćemo videti dalje. Ako to funkcioniše, pratićemo od 1. oktobra 2019. godine koliko je od tih kompanija preostalo i da onda takve podsticaje širimo i na neke druge grupe ljudi. Svakako je važno da paralelno sa investicijama nikada ne zaboravimo i mala i srednja preduzeća, šta radimo za njih i šta radimo za preduzetništvo.
Reći ću vam samo ovo, što se tiče tih spekulacija, da li je to nešto zbog etničke osnove ili ne, verujte apsolutno ne. Mislim ako neko u celoj Evropi radi na tome da imamo jednu zemlju koja je jednaka i daje jednake šanse i jednake prilike za sve, bez obzira od nacionalnih, etničkih pripadnosti, onda je to svakako Srbija.
Danas sam, upravo pre nego što sam došla ovde, predsedavala Osmom sednicom Republičkog saveta za nacionalne manjine. Mi smo od prethodnog Saveta imali registrovano još dva nacionalna Saveta nacionalnih manjina – ruske i poljske. Srbija je zemlja koja danas ima 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina.
Mi smo, takođe, uspešno organizovali, dakle, redovne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina 4. novembra 2018. godine i usvojili upravo u Skupštini čitav set zakona koji unapređuju položaj nacionalnih manjina, uključujući Bošnjačku nacionalnu manjinu, kao što je Zakon o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o matičnim knjigama, koji sada propisuje način upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih ukoliko to ljudi sami žele, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon iz oblasti radnih odnosa koji predviđa afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, tako da nema govora o tome da se radi o bilo kakvoj nameri koja uključuje pravljenje razlike po verskoj, nacionalnoj ili etničkoj osnovi.
I na kraju, ono što je izuzetno važno, to je infrastruktura. Tu je i potpredsednica Vlade. Dakle, mi imamo tu planove za Novi Pazar – Tutin, i to će u mnogome olakšati i život građanima tamo i dovođenje investitora. U junu počinju radovi.

Hvala.
Želim svakako, nakon ovoga što je rekao potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova i kao predsednica Vlade da potvrdim i vama, poštovani narodni poslanici, kojima na kraju krajeva i mi odgovaramo za naš rad i svim građanima Republike Srbije, da razumemo nekoliko stvari.
Prvo, razumemo da od ovih ljudi koji protestuju, postoje dve grupe ljudi. Jedna su ljudi koji su nezadovoljni, građani koji su nezadovoljni nekim stvarima, verovatno nezadovoljni sa pravom i mi bi želeli da idemo brže, ali za neke reforme, za velike, teške promene, potrebno je vreme.
Ja mislim da se kontinuirano vide sve bolji rezultati i da će se tako nastaviti u budućnosti, da će ljudi živeti sve bolje, da će život u Srbiji biti sve kvalitetniji i da će ljudi za sebe i svoje porodice videti sve bolju perspektivu. Ali sam svakako, i kao predsednica Vlade, uvek izuzetno zainteresovana i otvorena da čujem te ljude kao i njihove predloge i sugestije, šta možemo bolje, šta da uradimo drugačije i kako možemo da izađemo u susret nekim stvarima da rešimo neke probleme koje oni imaju. Ti ljudi su želeli i žele da protestuju mirno.
Postoji druga grupa ljudi u tim protestima, to su političari okupljeni oko Saveza za Srbiju, koji su želeli da iskoriste tu prvu grupu ljudi, te građane koji su nezadovoljni, i koji žele mirno da iskažu svoje nezadovoljstvo i skrenu pažnju Vladi, koji su se prvo sklanjali iza njih, a onda su u nedostatku strpljenja, pokušali da preuzmu te skupove i tim ljudima uskratili pravo, njihovo građansko, demokratsko prvo, na mirne proteste.
NJima je apsolutno jasno, to je nama kristalno jasno danas, nakon onoga što se dešavalo prilikom upada u RTS i nakon pokušaja blokade predsedništva i legitimno izabranog predsednika Republike Srbije velikom većinom glasova građana Republike Srbije.
Nama je kristalno jasno da oni znaju da oni na izborima ne mogu da dobiju glas, ne mogu da dobiju većinsko poverenje građana Srbije i da zbog toga jedini način da se oni te vlasti dokopaju jeste nasilje. Iz nedelje u nedelju, mi smo poštovali demokratsko pravo građana da iskažu svoje nezadovoljstvo i da protestvuju. Isto tako, nismo želeli da izvodimo ni jednog jedinog policajca na ulice, da upravo ovoj drugoj grupi ljudi, tim političarima okupljenim oko Saveza za Srbiju, da im damo bilo kakav izgovor da oni pravdaju nasilje koje su želeli da izazovu ili da im damo izgovor da radikalizuju te mirne proteste.
Pošto mi njima više od 16 nedelja, mislim da je to bilo kada su izgubili strpljenje, nismo dali izgovor, onda su oni sami odlučili da krenu nasiljem i da radikalizuju proteste i tada se desio nesrećan upad na RTS, pretnje tim novinarima, urednicima i celom kolektivu i onda nakon toga apsolutno nasilje ispred predsedništva u Beogradu.
Nama je to danas jasno i danas smo spremni da oni dalje radikalizuju proteste bez bilo kakvog potrebnog izgovora. Ja želim da kažem ponovo vama i građanima Republike Srbije, da će Vlada Republike Srbije apsolutno, u svakom trenutku moći i zaštiti red i demokratski poredak u Republici Srbiji, da će moći da zaštiti izbornu volju građana, da nasilna manjina, bez obzira koliko nasilna ona bila, u Srbiji nikada neće moći da ugrozi većinsku volju demokratski iskazanu građana Republike Srbije. Tu je tačka što se toga tiče.
Dakle, građani treba da budu potpuno mirni, potpuno spokojni da ćemo mi moći da obezbedimo bezbedan, miran, stabilan život svih građana Republike Srbije i da ćemo moći da obezbedimo da oni građani koji su nezadovoljni mogu mirno i dostojanstveno da iskažu to svoje nezadovoljstvo ili time kako Vlada radi ili našim rezultatima ili bilo čega drugog i da ćemo za te građane uvek biti tu da sa njima razgovaramo.
Takođe, želim da kažem da se Vlada ni u jednom jedinom trenutku, bez obzira na pretnje vešanjem, pa onda i fizički pokazivanjem vešala na tom skupu, na unošenje motorne testere u RTS, na beskonačne verbalne pretnje i uvrede da se ni ja, ni niko u Vladi Republike Srbije apsolutno ni malo nije uplašio. Teško da ti ljudi nas bilo kako mogu da uplaše, iako su nas danas, ne znam koliko to građani Republike Srbije znaju, čekali poslanici iz Dveri ispred Skupštine, verovatno ponovo fizički da nas zaplaše, zastraše i da nam prete. Vladi, legitimno izabranoj od ovog doma, koja dolazi u ovu Narodnu skupštinu da odgovara na pitanja ljudi koji, vas narodnih poslanika, koji kontrolišu naš rad, ne samo da odgovaramo vama, nego da podnesemo račun, izveštaj građanima Republike Srbije, ni toga se nismo uplašili.
Moram da kažem da je moje obezbeđenje reklo da bi bilo dobro da uđemo na zadnji ulaz Skupštine, apsolutno nisam želela to. Ja ne ulazim, ja sam predsednica Vlade Republike Srbije, ja sam ponosna na svoju zemlju, ja neću da ulazim u Skupštinu na zadnji ulaz. Nikakav Boško Obradović, nikakav nasilnik iz Dveri, nikakvi nasilnici iz Saveza za Srbiju mene neće sprečiti da kao čovek, predsednik Vlade uđem u Skupštinu Republike Srbije i podnesem izveštaj narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.
Nismo se uplašili, nećemo pristati na ultimatume, sačuvaćemo red i demokratski poredak. Hvala vam.

Hvala.
Govorili su ministri, ali želim nekako, poštovani narodni poslanici, da probam da zaključim. Moj je utisak, i to delim sa građanima Srbije, tokom kampanje „Budućnost Srbije“, koju je inicirao predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić, da bi razgovarali sa građanima, podneli im izveštaje, čuli šta oni misle, videli šta dalje treba da uradimo za svaku opštinu, za svaki grad, za svaku mesnu zajednicu, nekako moj ukupni utisak je da se mi nalazimo, i mislim da ćete se složiti sa mnom u tome, u jednom potpunom vremenu apsurda, u jednom vremenu apsurda gde mi treba da trošimo svoje vreme, svoju energiju na razjašnjavanje stvari koje su stvarno neverovatne.
Mi treba da odgovaramo ljudima koji nam govore npr. o vladavini prava, a ti ljudi koji nam govore i drže lekciju o vladavini prava, to su ti isti ljudi koji su 2006. godine izmenili Ustav Republike Srbije, bez i jedne jedine javne rasprave, bez da su to slali na mišljenje Venecijanskoj komisiji, na koju se danas toliko pozivaju. To su ljudi koji su u jednom jedinom danu počistili 840 sudija samo zato što po partijskom ključu i po principu partijske podobnosti oni nisu bili sa njima.
Ti ljudi danas imaju obraza nama da pričaju o vladavini prava i kako oni kada se vrate na vlast, oni će da uspostave vladavinu prava, a mi treba da odgovaramo, mi koji imamo javnu raspravu o mnogo manjim izmenama Ustava koja je duža od godinu dana, koji idemo na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, koji ni jednog sudiju, nikoga u pravosuđu nismo zamenili. Nikoga u nezavisnim institucijama nismo dirali. Ništa nismo promenili, počevši od Poslovnika u ovom Domu, Poslovnika koji vi poštujete, a zbog poštovanja tog Poslovnika i postojanja takvog Poslovnika koji su oni doneli, oni danas bojkotuju parlament. Dakle, to je taj apsurd.
Nama pričaju ljudi o slobodi medija, ljudi koji su imenom i prezimenom u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać 2011. godine, imenom i prezimenom identifikovani kao ljudi koji su, ja citiram Vericu Barać, zarobili medije.
Dakle, tada je Verica Barać rekla: „Mediji u Srbiji su zarobljeni, a vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa“. Dalje kaže: „Vlast sa tako uspešnom kontrolom medija ne ostavlja nikakvu mogućnost za osnovne demokratske procedure“. Takođe kaže Verica Barać, ovo mi je posebno bilo zanimljivo, s obzirom na nasilan upad u RTS. Verica Barać kaže u tom Izveštaju: „RTS nije javni servis, nego servis stranaka i vladajućih elita“.
Ti ljudi nama danas pričaju o slobodi medija? Oni upadaju nasilno na RTS i oslobađaju je? Pa, to su neverovatni apsurdi. To su zaista neverovatni apsurdi.
Ti ljudi nama pričaju o Kosovu i Metohiji? Oni su velike patriote, ljudi koji su izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN i stavili ga pod ingerenciju EU, ljudi koji su 2010. godine izdejstvovali mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od strane Prištine nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, na koje se Priština danas svaki dan poziva? To je uradio Vuk Jeremić, lider Saveza za Srbiju, čovek koji danas prebacuje Aleksandru Vučiću kako rešava pitanje Kosova i Metohije zato što je Aleksandar Vučić uspeo ponovo da stavi pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, da se čuje glas Srbije.
To su ljudi koji pričaju o Kosovu i Metohiji, o tome kakve su oni patriote, a da smo mi izdajnici, ljudi koji su na petnaestogodišnjicu Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji organizovali blokadu predsedništva, želeli da blokiraju predsednika Republike Srbije, dozvolili svesno ili nesvesno, ja se samo iskreno nadam da je nesvesno, dozvolili da svi svetski mediji, umesto da pričaju o petnaestogodišnjici Pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, o paljenju crkava i manastira, kulturnog blaga ne samo srpskog naroda, nego pod zaštitom UNESKO-a, svetske kulturne baštine, paljene, lomljene od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji, proterivanja i ubijanja Srba. Oni su sve to zabašurili, taj dan se o tome ništa nije čulo zato što su oni ceo dan divljali ispred predsedništva u Beogradu.
Ti ljudi kažu – ja sam patriota. Kada si patriota, što nisi na sav glas taj dan pričao šta se pre 15 godina uradilo, nego si time što si uradio pokrio Prištinu. Ja ne znam kako Ramuš Haradinaj i Hašim Tači mogu njima da zahvale, da se taj dan, nisu verovali ljudi verovatno od sreće, da se taj dan ne priča o 15 godina pogroma, nego se priča o tome da oni pokušavaju da blokiraju legitimno izabranog predsednika Republike Srbije.
Takođe mi je bilo zanimljivo, ali sve u skladu sa tim, na tviteru je gospođa Vesela Černeva, gospođa koja je zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove, nakon sastanka sa Đilasom i Jeremićem napisala, tvitovala žena – opozicija u Srbiji, pa je stavila fotografiju sa njima, zabrinuta je oko ekonomije i građanskih sloboda, mnogo manje oko Kosova.
Ti ljudi pričaju ovde kako su patriote, odu u Brisel i jedini utisak koji ostave je da su oni zabrinuti oko ekonomije, ljudi koji su ostavili 26% nezaposlenost, 51% nezaposlenost mladih, su danas zabrinuti oko ekonomije, ali su mnogo manje zabrinuti oko Kosova. Ti ljudi nama danas drže predavanje.
Mi danas treba da odvajamo naše vreme i energiju, umesto da radimo dalje na strukturnim reformama, otvaranju radnih mesta, reformi javne uprave, vladavini prava, mi treba građanima da objašnjavamo, da ih podsećamo koji su ovo apsurdi o kojima mi pričamo.
Pričaju nam ljudi o Evropi, evropskim vrednostima, koji u Savezu za Srbiju imaju ljude koji organizuju vojne kampove za decu, koji prete, vređaju, fizički napadaju žene, ljudi koji u potpunosti stavljaju znak jednakosti između fašizma i antifašizma.
Pa Sergej Trifunović, veliki lider Pokreta slobodnih građana kaže – i levičaru i desničaru je stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe koje funkcioniše, prosvetu koja funkcioniše, a sada da li u kući drži sliku Draže Mihailovića, Dimitrija LJotića ili Broza ili ne znam, Koče Popovića, to je potpuno nebitna stvar. Čovek to kaže u Kragujevcu gde su LJotićevci pomagali Nemcima da prikupe decu da ih streljaju. To je nebitna stvar? Ne, to nikada u Srbiji neće biti nebitna stvar, a i vi pričajte o kojim god vrednostima hoćete.
Pričaju ljudi o efikasnoj upravi koji nisu mogli ljudima da registruju adrese, koji nisu mogli da uvedu one post terminale, da čovek koji dođe na šalter, kada dobije neku potvrdu i treba da plati 30 dinara, ako ima karticu kod sebe ne može tu da plati nego ide, čeka drugi red u pošti ili banci, pa se vraća, pa čeka ponovo red da preda tu uplatnicu, oni nama pričaju danas o efikasnoj upravi.
E to su ti apsurdi koji su neverovatni i neverovatno je da ti ljudi imaju obraza uopšte posle svega što su uradili i svega što nisu uradili za građane, da pričaju o tome kakvu će oni Srbiju da stvore samo da se ponovo domognu vlasti.
Mi moramo, to je naša obaveza, to je jedna od važnih stvari za Srbiju, da uvek i stalno podsećamo građane Srbije na ove apsurde i na ove stvari, da se ne bi ponovilo, a da takođe onda to stavimo sa strane i da se bavimo svojim poslom i razmišljamo svaki dan o tome šta smo uradili za svakog pojedinačnog građanina Srbije. Hvala.

Hvala.
Pre svega želim da kažem da je, vi znate, i kada sam ovde predstavljala ekspoze, program Vlade Republike Srbije, ceo ovaj tim Vlade nedvosmisleno rekao da je obrazovanje jedan od osnovnih prioriteta rada ove Vlade i mogu da kažem da sam stvarno izuzetno zadovoljna svim oni što smo do sada postigli i imamo još dodatne, prilično ambiciozne planove i nastavićemo da ulažemo.
Želim ovom prilikom, takođe, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su glasali za Zakon o Fondu za nauku. Prvi put smo u Srbiji osnovali Fond za nauku koji je krenuo sa radom od januara ove godine. Mi smo u budžetu za ovu godinu izdvojili nekih 500 miliona dinara samo za finansiranje Fonda za nauku, odnosno projekta i da će Ministarstvo prosvete raspisati, odnosno Fond za nauku će raspisati prvi poziv u junu ove godine. Već pregovaramo i sa Svetskom bankom i razgovaramo sa EU u vezi sa dodatnom finansijskom podrškom Fondu za nauku, tako da se ja nadam, očekujem da ćemo mi već sledeće 2020. godine čak 10 puta uvećati budžet Fonda za nauku, sa 500 miliona dinara na pet milijardi dinara. Mislim da će to biti jak signal našim mladim ljudima da se bave naukom, da ostaju na fakultetima, da ostaju na univerzitetima, da ostaju na institutima i da se vraćaju u Srbiju.
Sve zajedno sa tim što sam stvarno izuzetno ponosna što smo postali, i prošle nedelje je konačno dato i javno saopštenje od strane CERN-a, tek 23 punopravna članica CERN-a, što će mnogo značiti našim mladim ljudima koji se bave istraživanjem i naukom. To nisu ni neke zemlje članice EU, to nije ni jedna zemlja, zemlja u regionu koja je bila u bivšoj Jugoslaviji. Dakle, to nije ni Slovenija, ni Hrvatska, oni su i dalje posmatrači. Mislim da je ovo veliki uspeh za srpsko obrazovanje i za srpsku nauku.
Jako mnogo ulažemo i u reformu osnovnog obrazovanja. Ovo o čemu ste vi pričali. Meni je, rekla sam, izuzetno drago da smo mi konačno počeli, upravo kada pričamo o tome, da pripremamo naše mlade ljude za budućnost. Uveli smo u osnove škole i preduzetničko obrazovanje, uveli smo konačno i finansijsku pismenost, nadamo se da će sve više njih želeti, kao što je recimo slučaj u Izraelu, da otvaraju svoje sopstvene firme, da ne čekaju da im neko da posao, da otvaraju svoje sopstvene firme. Zato smo od 1. oktobra uveli ove poreske olakšice za novostvorene firme od strane mladih ljudi. To će u stvari biti stub naše ekonomije u budućnosti. Preduzetništvo, fleksibilna, agilna mala i srednja preduzeća. Dakle, uporedo sa velikim, jakim stranim investitorima da imamo jedan jak sektor preduzetnika i malih i srednjih preduzeća.
Ulažemo i 100 miliona evra samo u infrastrukturu za preduzetnike, za inovacije, start – ap kompanije. Stvarno očekujem da će u naredne tri do četiri godine građani Srbije, a posebno mladi ljudi videti efekte toga.
Drago mi je da kažem, žao mi je, ministarka Đukić Dejanović je u NJujorku na sednici UN oko održivog razvoja, ministar Šarčević je morao da ode i da se pridruži predsedniku oko nekih obaveza, ali mi je drago da vam kažem da smo mi u prva dva meseca ove godine imali porast od 10%, porast rođene dece, u odnosu na dva meseca prethodne godine. Još uvek ne možemo da kažemo da je to trend i da zahvaljujući svemu onome što smo uradili, u smislu podsticaja, finansijskih podsticaja porodici sa decom, ali se nadam da je ovo dobar pokazatelj, da je sve ono što je predsednik Republike pričao o važnosti toga da imamo više dece, odnosno džaba sve ovo što radimo ako nemamo kome to da ostavimo u Srbiji, da sve to počinje da daje rezultate.
U tom smislu mogu da vam garantujem da ćemo više pažnje posvetiti ruralnim sredinama i školama u ruralnim sredinama i da ćemo videti, kako ono što nas stalno kritikuju… Sećate se kada je predsednik Vučić bio premijer i kada je rekao da ne sme više da postoje osnovne škole u Srbiji sa čučavcima i sa potpuno neuslovnim toaletima za naše najmlađe, kada su mu rekli da se mi bavimo klozetima i kanalizacijom, a onda kada sam ja počela da se bavim digitalizacijom, onda su rekli – što se ne bavite kanalizacijom. Čime god se vi bavite, oni žele da se bavim onim drugim.
Ponosna sam što se mi bavimo i kanalizacijom i digitalizacijom. Posvetićemo još više pažnje i ulagaćemo dodatna sredstva za naše najmlađe.