Hvala.
Dakle, proverila sam sada. U zemljama regiona koje su članice EU, tipa Mađarske, Poljske i Bugarske, obuhvat pacijenata koji dobijaju terapiju protiv multipla skleroze je između 12% i 30%, dakle, ne mnogo drugačije od Srbije.
U mnogo, mnogo bogatijim zemljama, neke EU, neke van EU, tipa Engleska, Danska i Norveška, taj obuhvat je između 40% i 50%. Za onog ko mi kaže da je obuhvat 100% u regionu, tipa Crna Gora i Hrvatska, ja ih pitam koliko je ljudi dijagnostifikovano i kakav je standard da se dijagnostifikuju, jer ako imate takve standarde da se umesto devet hiljada dijagnoza da za dve hiljade ljudi i onda kažete - pa 100% je obuhvat, pa možemo i tako, ali čini mi se da je bolje da zaista dijagnoziramo sve koji su oboleli, pa da vidimo šta ćemo onda da radimo. Dakle, i u zemljama koje su mnogo, mnogo, mnogo bogatije od Srbije obuhvat je između 40% i 50%.
Sada sam, dok je minisar Lončar pričao, proverila još jednu stvar. Dakle, evo, Engleska je između 40% i 50%. Proverila sam koliko se stadiona u ovom trenutku gradi ili je u najavi u izgradnji u Engleskoj i našla sam osam najmanje: „Bradford plimunt“, „Stivinedž“, „Fulam“, „Vimbldon“, „Jork siti“, „Boston junajted“, „Aberding“ i „Gloster“. Ali, to je samo početak.
Dakle, ja bih pretpostavila, ne znam zašto sada u engleskom parlamentu neko ne kritikuje vladu zašto oni uopšte ulažu u te stadione, nego ne ulože sve u lekove?
Znate, to je dobra zamisao, ali svakako ne funkcioniše dugoročno, zato što vi gradite neke stvari i radite neke stvari, zato što će vam u budućnosti te stvari na jedan, drugi ili treći način doneti neki dodatni prihod u budžet koji će vam omogućiti da vi kontinuirano u godinama pred vama izdvajate potpuno održivo novac za ovakve prilike.
Ako imate sada u budžetu 100 miliona evra, najlakše i najlepše, politički najviše oportuno da uzmete i tih 100 miliona evra, podelite ljudima kojima su potrebni i pomognete jednoj generaciji ljudi ili jednoj grupi ljudi u jednoj godini i svi su srećni. I šta uradite sledeće godine?
Dakle, ako mene pitate, ja nacionalni stadion gledam kao investiciju, infrastrukturnu investiciju, koja će pored rezultata koje će imati kada bude izgrađena, takođe proizvesti i neke rezultate dok se gradi, zato što je značajna, velika investicija. Zaposliće neke ljude, uposliće neke firme za izgradnju. Te firme će platiti porez. Platiće i porez na te ljude koji rade. Od tog stadiona generisaće novi BDP, odnosno generisaće rast u BDP, kao svaki infrastrukturni projekat, a sam projekat će onda nama omogućiti da promovišemo Srbiju time što ćemo moći da dovodimo neka evropska svetska prvenstva ovde. LJudi će moći da dolaze ovde kao turisti da gledaju ta prvenstva. Oni će generisati ponovo neku ekonomsku aktivnost, preko restorana, prodaje pića, kupovine neke opreme, kupovine nekih stvari.
Dakle, možete da ne gradite ništa i da date sve sada za jednokratnu upotrebu za lečenje nekog, koliko god to pohvalno bilo, ali to, jednostavno, nije održiva ekonomska politika i neće obezbediti da, nažalost, ljudi koji u budućnosti budu dijagnozirani, dijagnostifikovani sa nekim drugim oboljenjima ili ovim oboljenjem, imaju sutra održiv budžet da se leče. Ako to vama nije jasno, sva sreća da vi niste zaduženi za vođenje ekonomske i socijalne politike ove zemlje, zato što bi onda sve potrošili ove godine, pa sledeće godine ko zna, šta bude bilo biće.
Što se tiče ovog poziva jedne određene političke grupacije Preševu i Bujanovcu nekih albanskih partija, ja sam sigurna da vi znate da ovo nije novo i da ovakvi pozivi od određenih političkih lidera u Preševu i u Bujanovcu na otcepljenje od Srbije i pripajanje tzv. Kosovu ili velikoj Albaniji, što je potpuno ideja koja je rezultat jedne, pa rekla bih, prilično poremećenog shvatanja geopolitičke situacije u ovom trenutku, a i u svetu, nije nova stvar. Licemerno je od vas da optužujete predsednika Vučića ili ovu Vladu da zato što pokušavaju da nađu rešenje za jedno viševekovno pitanje, doveli smo do toga da se neke političke elite u Preševu i u Bujanovcu pozivaju na otcepljenje.
Dakle, evo, sada sam našla. Prva deklaracija o pripajanju tzv. Kosovu, koju sam ja našla i za koju sam ja čula, bila je 1992. godine. Tad je održan tzv. referendum. Jedan od zaključaka referenduma iz te 1992. godine, koji su organizovale albanske političke partije, je rekla da skupština svih albanskih odbornika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa donela je deklaraciju kojom se traži priključenje Kosovu mesta u kojima žive Albanci.
Vi znate da je to tema od tada. Ovo nije nova tema, nije tema koja je rezultat teških razgovora koje mi vodimo, pre svega, da bi osigurali da Srbi ostanu na teritoriji Kosova i Metohije, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, bolji položaj Republike Srbije i sve ono što konačno odgovornom politikom vodimo, nego je to rezultat nekog politikanstva i nekog političkog oportunizma nekih albanskih lidera iz Preševa i Bujanovca u decenijama koje su prethodile nama, i vi to jako dobro znate.
Dakle, licemerno je, neozbiljno je i zaista mislim dosta jeftin pokušaj da plasirate ovu vest kao da ima bilo kakve veze sa našim naporima da nađemo rešenje koje će doneti dugoročno održiv mir, ne samo u Republici Srbiji, nego na celom Balkanu.
Zato što smo suprotno onome za šta ste vi, a to je zato što vi nemate političku hrabrost da rešavate neke probleme. Ostavljate te probleme nekim generacijama koje dolaze iza nas da ih oni rešavaju. Ne, mi ćemo rešavati probleme. Ako možemo daćemo sve od sebe da rešavamo probleme i da te probleme ne ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas. Hvala.

Izvinite, nisam odgovorila na jedan deo pitanja. Konsultovala sam se sa potpredsednikom Vlade, ministrom Stefanovićem. Dakle, zaista mislim da u ovom trenutku nećemo koristiti vreme da odgovaramo na fabrikovane afere, kao što je fabrikovana afera „Krušik“. Nadležni organi neka kažu šta imaju da kažu o toj afere.
Za mene je ta afera zaista jedan indikator ili kompliment za sve ono što smo uradili za našu namensku industriju. Dok nije bilo namenske industrije, dok je namenska industrija bila na nogama, nije ni bilo afera. Sada odjednom imamo afere u različitim kompanijama, u različitim preduzećima naše namenske industrije. To vidim kao napad na našu namensku industriju. Ona je danas mnogo jača. Ona je danas mnogo solidnija. Ona danas donosi prihode u budžet, zapošljava ljude, i to ne sa malim platama. Mi ćemo nastaviti u nju da ulažemo.
Svakako je vaše pravo, kao opozicije, da pokušavate da fabrikujete koliki god želite broj afera kako bi sprečili nas da govorimo o rezultatima svega onoga što je urađeno od 2014. godine. Vi imate samo, ako pogledaju građani Republike Srbije, zaista indikativno, jutros sam pokušala da se setim, samo u poslednjih 10 dana koliko je bilo fabrikovanih afera. To je bio „Krušik“, pa doktorat Siniše Malog.
LJudi mi daju ultimatum da smenim ministra Sinišu Malog, a nisu sačekali obrazloženje Etičke komisije Beogradskog univerziteta. Oni nisu videli tu odluku, nisu je uopšte videli, mi je nismo videli. Etički odbor Beogradskog univerzitet još uvek nije dao odluku, obrazloženje zašto su oni odbacili izveštaj na 700 strana stručne komisije. To je vladavina prava. Oni znaju, videli su to, šta je istina.
U ovoj Skupštini sam rekla – vi ćete tražiti komisiju dok ne dođete do jedne komisije na koju možete da izvršite pritisak da donese odluku kakvu vi želite, i tako je i bilo. Pet komisija je prošlo koje su rekle da nije plagijat. Dva mišljenja stručne komisije. Našli ste jednu, a niste čekali ni obrazloženje te odluke, i rekli ste – smenite ministra Malog.
Bio je Siniša Mali, pa Nebojša Stefanović, pa ministar Vulin i ova fabrika organske hrane „Jovanjica“. Juče smo čuli potencijalno najveća afera u istoriji Srbije. Molim vas, svojevremeno je, to je fabrika organske hrane, tamo bio Aleksandar Vulin, pa je svojevremeno tamo bilo Panonsko more. Šta to tačno znači? Sada je plagijat Jelene Trivan.
Samo jedan savet. Vi toliko afera produkujete, ne samo što mi više ne možemo da odgovorimo na njih i zaista ću savetovati mojim ministrima da više ne odgovaraju, nego na svaku aferu koju vi produkujete da mi odgovorimo jednim rezultatom koji smo mi isporučili građanima Srbije, to je tolika hiperinflacija. LJudi, vi novom aferom poklapate vašu prethodnu aferu koju ste izmislili.
Što se „Krušika“ tiče, samo neka nadležni organi rade svoj posao. Mi smo Vlada koja poštuje nezavisne institucije, vladavinu prava, nemamo šta da kažemo više o toj aferi, ima ko će o toj aferi šta da kaže.
Generalno, znate šta, evo još jedna afera koju možete da, molim vas, prijavite nezavisnim medijima. Znate, jako sam volela organski paradajz iz ove „Jovanjice, što znači, pretpostavljam, da sam, kao predsednica Vlade, finansirala narkotrafikante. Ovo je još jedna velika afera u istoriji Srbiji, možda jedna od najvećih, pa možemo sledeći put i o tome da razgovaramo.
Ono što ću još jednom savetovati mojim ministrima jeste da na svako pitanje o bilo kojoj više fabrikovanoj aferi, pošto mi moramo da odgovaramo na svako pitanje i ne stižemo da govorimo o rezultatima… Mi smo ovde zbog rezultata, zbog građana, zbog toga da kažemo šta smo za njih uradili. Oni su vam kroz vas dali mandat.
Danas nisam stigla da kažem, evo, ubila bih se sada da sam izašla iz Skupštine Srbije da ne kažem ovo, da ne ponovim ovo što je danas predsednik Vučić objavio jutros kada je otvarao novu fabriku „Jang Feng“ u Kragujevcu za 800 radnika, prvi put u istoriji Srbije nezaposlenost je jednocifrena, ljudi. Prvi put u istoriji Srbije mi imamo nezaposlenost koja je jednocifrena, nezaposlenost u trećem kvartalu ove godine 9,5%. Imamo ekonomski rast koji će biti 3,5% najmanje ove godine, kako je projektovano. Imamo u prvih devet meseci dve milijarde i 870 miliona evra stranih direktnih investicija. To je 33% više nego prošle godine. Danas je otvorena još jedna fabrika za 800 ljudi u Kragujevcu. Gde ćete lepše stvari?
Da li vi razumete, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, koliko mi više ne stižemo da govorimo o tim stvarima, o stvarima koje su važne za građane, o radnim mestima, o kvalitetu života, o platama, o penzijama, o povećanju penzija od 5,4% od 1. januara 2020. godine, o svemu tome zbog gluposti da se branimo zašto je jedan ministar bio u jednom postrojenju, u jednom gazdinstvu organske hrane?
Pa, zaista nenormalno, zaista nenormalno i zaista, na kraju krajeva i mi smo nenormalni što ne govorimo o rezultatima, nego skačemo da branimo zaista stvari koje pokažete dva papira i vidite da te stvari o kojima vi pričate nemaju nikakvog smisla, nikakvu vezu sa vezom.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, samo napred, vi imate nadzor nad nezavisnim telima, vi držite pravosuđe, kao i pravosuđe sve nas u jednom kontrolnom mehanizmu. Molim vas, insistirajte, mi znamo da ćemo mi insistirati da se sve ove stvari razjasne i da izađu na čistac zato što smo ponosni stvarima koje radimo, kako ih radimo, energijom koju uložimo i rezultatima koje imamo za građane Srbije. Hvala.

Ja se u potpunosti poštovani narodni poslaniče slažem sa vama. To je upravo ono što sam rekla. Dakle, mi smo prešli na taj teren gde se branimo od stalno novih i novih fabrikovanih afera umesto da pričamo o stvarima za koje su nas građani birali, za koje su nam dali mandat i koje su naš posao.
Zaista mislim da treba da nametnemo da su rezultati jedino što je važno, a da na afere odgovaramo toliko da opovrgnemo jasne, očigledne laži, a i da pozovemo nadležne institucije da se ovim aferama bave.
Mogu da razumem poštovanog poslanika koji je govorio, kome nisam zbog Poslovnika naravno mogla da odgovorim, da nacionalni stadion nije potreban, kao što verovatno nisu potrebni ni neki drugi strukturni objekti, jer je to bacanje para. Tako nije bio potreban 15 godina ni Narodni muzej, tako 10 godina nije bio potreban Muzej savremene umetnosti. Pretpostavljam da ne treba nijedna moderna koncertna dvorana u Republici Srbiji.
Onda bih razumela da su te stvari zatvorene 2003. godine, 2007. godine, zato što nije bilo u budžetu para da se na njima radi i da se one ponovo otvore, nego je bila ideja da se da više za socijalu, na nezaposlenost. Na kraju krajeva, nezaposlenost je bila sve veća. Mislim da je 600.000 ljudi ostalo bez posla u tom periodu. Da se davalo na lečenje, ali nažalost ne, nije se ni gradilo, ali se nije davalo ni za lečenje, ni za socijalu.
Dakle, gde su nestale sve te pare i to je dobro pitanje za nadležne organe. Znamo gde je nestalo 619 miliona evra. To znamo. Da li su te pare možda bile za budžet za lečenje dece ili su te pare bile za budžet za socijalu ili za obuku nezaposlenih ili kako god bilo, ali razumem da nije bilo nijednog ni drugog, da su pare bile završile kod nekog trećeg.
Konačno, ponovo, dakle, apsolutno se slažem, dajte molim vas da razgovaramo o rezultatima, a ne o fabrikovanim aferama. Hvala.

Hvala.
Samo da dodam par reči.
Evo je ta naslovna strana, famozna naslovna strana NIN. Poruka ne može biti jasnija. Mislim da se svi slažemo u tome. Ne može biti jasnija poruka. Ja ću je čuvati, čuvaću je dok god sam na ovom mestu, da kada god razgovaram, od sada pa nadalje sa evroparlamentarcima, predstavnicima EU, evropske komisije, raznih međunarodnih organizacija, kad god pričamo o slobodi medija, evropskim vrednostima, demokratiji, demokratskom društvu, da bude uz mene da bi objasne oni, šta u stvari to znači. Šta znači to sve? Da li su ovo građanske evropske vrednosti?
Ono što je, dodatno sada zanimljivo. Svaki dan imate nešto novo, pa je tako bilo kada je bio onaj skandal sa vešalima na Terazijama, pa su onda optužili SNS da je iza tih vešala. I to su onda preneli svi tzv. nezavisni mediji, kao bombastičnu informaciju. Kada je ispalo da su Dveri, nigde više nema informacije. Niko više iz Saveza za Srbiju o tome ne priča.
Pa je onda tako bilo za paljenje knjiga. Za paljenje knjiga su ponovo optužili SNS. Kada je MUP jedva nekako našlo dokaze, jer bez bilo kakvih dokaza ne bi verovali šta se u stvari desilo, onda nikog dalje nije bilo. Nikoga nije bilo da se izvini tim građanima, ni Marinike Tepić, ni Bastaća, ni Đilasa, nikoga, a nije bilo više ni natpisa u medijima, tim nezavisnim. Samo je nestala tema. I tako sve ide šizofreno. Ovi nešto urade, pa onda na kraju ponovo optuže vlast. Kada vi dokažete, e onda to više kao tema ne postoji.
Dakle, juče je izašla ova naslovna strana, odnosno jutros je izašao ovaj NIN, pa je povučen, pa su samo skinuli ovu fotografiju koju su tako lepo isekli, kropovali, da bi se postarali da daju tačno najjasniju moguću poruku. Kada je reagovao vlasnik. Reagovao vlasnik, rekao ljudi aman, u zemlji gde je pre nekoliko godina ubijen predsednik Vlade snajperom, zaista nije u redu. Nije to ta vrednost, pa koliko god želimo da kritikujemo tu vlast i koliko god ne volimo Aleksandra Vučića i tu Vladu, nije u redu. Skinite to. Šta se desilo danas? Optuže nas za cenzuru. Zamislite, sad smo mi opet krivi. Pa, potpuno van pameti, sad smo mi krivi za cenzuru.
Šta se onda dalje danas dešava? Baš pre nego sam došla u Skupštinu, gledam vesti, poštovani narodni poslanik koji prima platu, ali ne dolazi na posao, gospodin Miroslav Aleksić, ima pres konferenciju i šta kaže dan posle ove naslovne strane koja je direktni atak na Aleksandra Vučića, kaže – vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“ na kojoj je pronađena velika količina marihuane, po hapšenju prvo zvao koga? Andreja Vučića. Nastavlja se, svaki dan, nemaju nijedan jedini dan pauze. Nemaju pola sata pauze.
Dakle, nema veze. Sad naslovna strana, neko je tamo, tamo je vlasnik naterao da skinu naslovnu stranu, optuži Vladu, optuži Vučića da je on to uradio. Evo, evo cenzura, evo kako nema slobode medija, a istovremeno odmah Andreja Vučića da ga je čovek koji je vlasnik poljoprivrednog dobra na kojem smo mi pronašli, ova Vlada, ovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, mi smo pronašli tu plantažu.
E, kaže – ja imam pouzdane informacije da je on prvo zvao Andreja Vučića i pozivam Tužilaštvo da se oglasi o ovom saznanju. Ma, ja pozivam Tužilaštvo da konačno reaguje. Da li je istina ili nije istina?
LJudi, ako nije istina, pa onda optužite tog Aleksića, bre! Da li ovako treba da se vodi politika u Srbiji?
Da li je dosta progona jedne porodice? Na šta ovo liči?
Onda kaže – pored Andreja Vučića, taj vlasnik je često kontaktirao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, možda se zato Nebojša ne oglašava.
Zamislite, ministar koji je naložio da Ministarstvo, policija ode tamo. Da li vi razumete koliko je to van svake pameti? Šta se u ovoj Srbiji dešava?
Dakle, potpuno nenormalno.
Konačno, ko je čuo da je napadnut Gavrilo Kovačević, član Gradskog veća Beograda, član SNS? Koliko je ljudi čulo? Zašto? Zato što ne mogu da čuju. Valjda zato što u ovoj zemlji nema slobode medija, zato što mi, valjda, govorimo šta će u medijima da se piše. Ne, zato što on nije Borko Stefanović, zato ljudi nisu čuli.
Zato što članu SNS danas u Srbiji smete da razbijete glavu bejzbol palicom, to je dozvoljeno. To je dozvoljeno, kao što je dozvoljeno da direktno pozivate na ubistvo legitimno izabranog predsednika Republike, a odmah sutra nastavite napade na njegovu porodicu. Tužilaštvo tome mora da stane na put.
Pozivam Tužilaštvo – Molim vas, oglasite se o ovom saznanju.
Ali, ako nije istina, optužite gospodina Aleksića za laži koje iznosi. Jednom krenite od nečega kako bi omogućili da se u ovoj zemlji normalno živi, normalno radi i kako bi omogućili da mi, kao Vlada, možemo, imamo vremena da radimo svoj posao za građane Republike Srbije, a ne da se stalno i stalno, nanovo i nanovo branimo od ovakvih budala. Hvala.

Hvala.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred Narodnom skupštinom se danas nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, za koji smo uvereni da će, pre svega, doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu, u smislu boljih primanja, u smislu unapređene zdravstvene zaštite i boljih uslova za lečenje naših građana širom Srbije, u smislu boljih uslova za školovanje dece i dalje modernizacije našeg obrazovnog sistema, u smislu ulaganja u kulturu i dalje podrške našoj kulturi, dalje podrške našim kulturnim institucijama, ustanovama kulture u smislu ulaganja u sportsku infrastrukturu, boljeg targetiranja socijalne zaštite, veće podrške najranjivijim kategorijama stanovništva, veće podrške pronatalitetnoj politici i u smislu nastavka ulaganja u zaštitu i unapređenje životne sredine.
Ovakav budžet je, pre svega, razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje.
Budžetom u najvećoj meri, i od toga počinjem, predlažemo dalje povećanje ulaganja u našu infrastrukturu. I nakon ove godine, 2019. godine, u kojoj smo završili kompletan Koridor 10, kao i važne deonice na Koridoru 11, tj. na autoputu „Miloš Veliki“ i do koje ćemo završiti kompletan autoput od Surčina do Čačka, očekuje nas 2020. godina, u kojoj otvaramo novi investicioni ciklus u infrastrukturi, izgradnju Moravskog koridora, koji je posebno važan za stanovnike Čačka, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Vrnjačke Banje i Ćićevca, izgradnju Fruškogorskog koridora, koji je posebno važan za AP Vojvodinu, dalju izgradnju autoputa ka BiH i Republici Srpskoj, početak izgradnje tzv. „Autoputa mira“, ka luci Drač, koji je važan za dalje regionalno povezivanje Republike Srbije, za naš dalji ekonomski rast, ali je takođe od životne važnosti za stanovnike Prokuplja i Kuršumlije, izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, kao i dalju izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, odnosno početak radova na deonici između Novog Sada i Kelebije.
Dakle, sve ovo počinje u 2020. godini i sve ovo je predviđeno Predlogom budžeta za 2020. godinu, koji je pred vama.
Budžet za 2020. godinu predviđa do sada rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, oko 260 milijardi dinara, što će svakako podstaći i dalji rast BDP. Svima koji su do sada kritikovali ovaj budžet ću danas u toku dana odgovarati na te kritike i koji kažu da ovaj budžet nije razvojni i da neće prouzrokovati dalji ekonomski rast, već ekonomsko usporavanje, kažem da pogledaju još jednom i da obrate pažnju na to koliko sredstava smo predložili da se opredele za kapitalne investicije.
Svakako ulaganje u infrastrukturu, u bolje puteve i železnice, u povezivanje gradova i opštine u Srbiji, ali povezivanje Srbije sa regionom, svakako znače mnogo bolji kvalitet života i životni standard svih naših građana, znače nove investicije u Republiku Srbiju, znače lakši plasman robe, domaće robe, naše robe na strana tržišta, manje interne migracije što nam je posebno važno, bolje prilike i jednake uslove za život za sve naše građane ma gde u Srbiji oni živeli.
Istina, budžetom predlažemo i nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, i to su neki kritikovali i u dve rečenice želim da odgovorim na to. Dakle, da, mi predlažemo nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, jer je važno da naši ljudi budu sigurni i bezbedni, a da Srbija u svetu koji je pun izazova, a pre svega u smislu terorizma, ekstremizma i migracija bude stabilna i sigurna država.
Da budem potpuno jasna, epitet bezbedne države ili epitet sigurnog grada, bilo da je to Beograd, ili Novi Sad, ili Niš, ili Kragujevac, ili Zaječar, ili Loznica, ili bilo koji drugi grad, dakle, epitet bezbedne države i sigurnog grada će u budućnosti nositi sa sobom sve veću i veću vrednost i sve će se više globalno i tražiti i ceniti. Verujem da će nam se samim tim sve naše investicije u sigurnost i bezbednost, kako za naše građane, a tako i za našu privredu višestruko vratiti.
Želim da ponovim i danas da, zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine, kada predsednik Vlade bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, zahvaljujući tim reformama, mi danas kao Vlada imamo sredstvo za sve ono što radimo i za sve ono što danas predlažemo građanima i vama narodnim poslanicima da započnemo u 2020. godini, ali takođe ćete u budžetu videti da nastavljamo da se ponašamo odgovorno, čini mi se, čak i pomalo konzervativno i da ni u jednom trenutku ne ugrožavamo našu fiskalnu stabilnost, naš budžet i buduće generacije koje dolaze posle nas, jer ne želimo da im ostavljamo dugove i probleme, već veću zaposlenost, stabilan rast i infrastrukturu koja će njima omogućiti da oni sutra nastave da grade i jačaju našu državu.
Dakle, budžet je napravljen tako da ne ugrožavajući stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga podignemo životni standard stanovništva, stimulišemo privatnu potrošnju i ubrzamo privredni rast.
Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP tj. oko 30 milijardi dinara, to je opšte države 0,5%; na republičkom nivou deficit od nekih 0,3% BDP; ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP; podsticaji rasta kroz povećanje javnih investicija koje će dostići oko 4,5% BDP na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada koje će se sprovesti smanjivanjem doprinosa za PIO na teret poslodavca za nekih 0,5 procentnih poena i podizanje neoporezivog cenzusa sa 15.300 na 16.300 dinara.
Ovim poreskim rasterećenjem rada ćemo donekle nadomestiti trošak koji privreda ima usled dogovorenog povećanja minimalne zarade od 11,1% u odnosu na prošlu godinu. Dakle, od 1. januara minimalna zarada se podiže na 30.022 dinara. Ono što smo se trudili da postignemo ovim olakšanjem poslodavcima i, čini mi se, još jednim značajnim povećanjem minimalne cene rada treće godine zaredom, značajno povećanje bilo je 8,6%, pa 10%, pa ove godine 11,1% povećanje minimalne cene rada, je da time otvorimo prostor za dalje razgovore u sledećoj godini između sindikata i poslodavca, kako bi ponovo imali značajno povećanje minimalne cene rada, ali i kako bi mi kao država snosili jedan deo tih troškova i nastavili da gradimo jedno stabilno, predvidivo poslovno okruženje.
Projektovali smo realan rast BDP od 4% u 2020. godini i prosečnu inflaciju od 2%.
Kao što sam rekla, prihode u budžetu smo planirali konzervativno i oni u potpunosti odgovaraju trenutnom stanju naše ekonomije. Drugim rečima, mi smo sigurni da ćemo te prihode svakako ostvariti.
Samo par reči što se tiče stanja naše ekonomije danas, za šta mislim da je izuzetno važno u odnosu na to kako smo planirali naš budžet. Narodna banka Srbije je objavila procenu za rast BDP u trećem kvartalu ove godine od 4,7%. Prema dostupnim rezultatima, trenutno smo druga država po rastu BDP u trećem kvartalu u Evropi, odmah iza Mađarske. Rast u trećem kvartalu u EU je bio 1,3%.
Istina je da smo u prvoj polovini godine imali nešto niži rast, sporiji rast od planiranog, posebno u prvom kvartalu ove godine. Čini mi se da je to zbog izuzetno visoke stope rasta u prvom kvartalu 2018. godine, koji je bilo blizu 5%. Dakle, imali smo izuzetno visoku osnovu koju smo trebali da dostignemo i zbog toga što nismo podbacili u infrastrukturi, ali smo imali mnogo niži rast infrastrukture u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prošle godine, što je zahvaljujući vremenskim uslovima. Prošle godine, ako se sećate, skoro da nismo imali zimu. Dakle, građevinska sezona se nastavila bez pauze, dok smo ove godine imali dosta oštru zimu, nismo imali nikakve ozbiljne infrastrukturne radove ni u januaru, ni u februaru i tek nešto malo u martu. Takođe, imali smo remont u NIS-u, tako da je sve to uticalo na dosta lošiji rast BDP u prvom kvartalu i nešto lošiji rast u drugom kvartalu.
Ono što je dobro je da privredna aktivnost cele godine beleži rast za koji apsolutno očekujemo da će se nastaviti u četvrtom kvartalu. Naše procene su da ćemo u ovoj godini imati rast između 3,7 i 3,8%, što znači da ćemo prebaciti onu projekciju od 3,5%. To je odlična vest, posebno imajući u vidu da smo prošle godine, 2018. godine, imali ekonomski rast od čak 4,4%.
Što se tiče rasta, sa proizvodne strane njega povlači i ove godine poljoprivreda i posle nadprosečnih rezultata prošle godine, 2018. godine, koji su bili iznad desetogodišnjeg proseka, čuli smo mnoge koji su govorili da je to incidentna godina.
Posle te jako, jako dobre godine u poljoprivredi, bez obzira na lošije vremenske uslove i ove godine poljoprivredna proizvodnja beleži odlične rezultate. Zadržala je isti nivo proizvodnje kao prošle godine, a kao što sam rekla bila je bolja od našeg desetogodišnjeg proseka, i mi čak verujemo da ćemo ove godine čak prebaciti malo u prošlu godinu sa rastom izvoza od preko 20% i čini mi se da je nemoguće da imate dve incidentne godine za redom. To u stvari pokazuje da se naša poljoprivreda razvija, da se isplaćuju investicije koje smo pokrenuli kako bi napravili našu poljoprivredu produktivnijom i otpornijom. Uverena sam da će ovo u budućnosti biti samo bolje kako budu dolazili prvi rezultati projekata koje smo implementirali u prethodnim godinama, pre svega, povećanih investicija u sisteme za navodnjavanje, elektrifikacija polja, automatske protivgradne zaštite, a sa kojima ćemo nastaviti u 2020. godini.
Takođe verujem, i o tome sam pričala sa ministrom Nedimovićem, da još više sredstava treba da ulažemo u subvencije za opremu, za osavremenjivanje naše poljoprivredne proizvodnje, za podizanje dalje efikasnosti naše poljoprivrede.
Izuzetno je važno ulaganje u prehrambenu industriju da ne bi izvozili sirovine, već poluproizvode ili finalne proizvode i posebno da uložimo veći fokus i posebno smo o tom razgovarali ministar i ja u to da ulažemo u kvalitet sadnog materijala, jer sve ove stvari će determinisati, odrediti kako će izgledati naša poljoprivreda u budućnosti.
Meni je posebno drago što danas imamo i neke dobre vesti u smislu privatizacije „Budimke“ iz Požege, ne samo velikog brenda, velikog simbola naše poljoprivredne proizvodnje, već i kao jednog od osnovnih pokretača celog tog kraja Srbije i Požege i celog kraja i ja očekujem da ćemo danas posle uspešne privatizacije „Budimke“, i to od strane domaćih investitora, domaćih uspešnih kompanija, mi i pre kraja prvog kvartala sledeće godine već imati ponovo pokrenut rad u „Budimci“.
Pored poljoprivrede, građevina i infrastruktura je ponovo povukla jako ove godine. Nastavila je značajan rast i to preko 35% u trećem kvartalu ove godine sa velikim doprinosom putne i cevovodne infrastrukture, kao i izgradnje poslovnih zgrada i stanogradnje sa planiranim i budžetiranim projektima u raznim oblastima infrastrukture. Nije to samo putna i železnička infrastruktura koja svakako oduzima najveći deo, odnosno ima najveći udeo u ukupnim investicijama koje mi planiramo u 2020. godini.
Tu je energetska infrastruktura, zdravstvena infrastruktura. U zdravstvenu infrastrukturu ulažemo ogromne količine sredstava i mi smo samo za izgradnju zdravstvenih objekata širom Srbije, svakako nastavljamo rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, počinjemo u sledećoj godini izgradnju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, pripremamo tehničku dokumentaciju za Klinički centar Kragujevac, ali i čitav niz opštih bolnica, domova zdravlja, specijalizovanih bolnica i tu smo predložili izdvajanje od 7,7 milijardi dinara, što je povećanje od čak preko 40% za infrastrukturu u zdravstvu u odnosu na ovu godinu.
Izuzetno, izuzetno važno za naše građane da imaju dobre uslove u kojima će se lečiti, da vide da država vodi računa o njima, ali takođe da naši zdravstveni radnici i naši lekari, medicinske sestre i tehničari rade u najboljim mogućim uslovima, u uslovima koji su jedni od najboljih u Evropi.
Takođe, u obrazovnu infrastrukturu i infrastrukturu za podršku inovacijama, star ap kompanijama, istraživanju i razvoju i infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja životne sredine, verujem da ćemo samo sa ovim ovakav rast nastaviti i sledeće godine.
Treće, sektor usluga takođe nastavlja da ostvarujem stabilan rast koji takođe i najviše doprinosi rastu našeg BDP. Dakle, sektor usluga najviše doprinosi u ovom trenutku našem BDP.
U okviru usluga oblasti koje najbrže rastu su svakako informacione i komunikacione tehnologije, turizam i saobraćaj. Očekujemo da se rast nastavi u 2020. godini u sve ove tri oblasti. Saobraćaj svakako - kako završavamo naše autoputeve tako se i saobraćaj kroz Republiku Srbiju intenzivira i time taj udeo u našem ukupnom ekonomskom rastu. Turizam - svakako kako vodimo i pametnu politiku vizne liberalizacije, ali i kako se „Er Srbija“ razvija imamo sve više direktnih letova. Kako Beograd, ali i Srbija postaje sve poznatija destinacija očekujemo da će i turizam rasti dalje u 2020. godini.
Daleko najveći potencijal, kao što znate, verujem da imamo u sektoru informacionih tehnologija koji u poslednje tri godine raste godišnjom stopom od preko 20% godina na godinu. Dakle, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu 21,6%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu čak 26,2% i u prvih devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prošle godina 26,5%. Sada mi recite da li znamo bilo koji sektor, bilo koju oblast naše ekonomije da raste u odnosu na prošlu godinu 22%, pa u odnosu na tih 22% dodatnih 26%, pa u odnosu na tih 26% dodatnih 28%.
Svakako fascinantni rezultati, kao i podatak da je u prvih osam meseci ove godine izvoz informacione tehnologije, usluga iz Srbije već prestigao kompletan izvoz koji smo imali u IT uslugama u celoj 2017. godini i on je duplo veći nego u istom periodu 2016. godine. Drastičan, dramatičan rast i ogroman potencijal. Zato smo predloženim budžetom planirali dalja ulaganja i podsticaje za ovu oblast.
Ostali pokazatelji svakako govore u prilog poboljšanju privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Stopa nezaposlenosti na kraju drugo kvartala ove godine iznosila je 10,3%. Ona je više nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, a takođe predstavlja i rekordno nisku nezaposlenost od 1995. godine, odnosno od kada se u Srbiji sprovodi anketa o radnoj snazi.
Očekujemo da će podaci pokazati da je na kraju trećeg kvartala ove godine nezaposlenost u Srbiji pala ispod 10%, da je prvi put u Srbiji nezaposlenost jednocifrena.
Srbija je prema „Fajnenšel tajmsu“ po drugi put u poslednje tri godine svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Prošle godine smo privukli ukupno oko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine je Srbija sa tih 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija privukla više investicija nego ceo region, ceo ostatak regiona Zapadnog Balkana zajedno.
Ovaj odličan trend se nastavlja i mi u prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prošlu godinu i privukli smo do sada dve milijarde 870 miliona evra stranih direktnih investicija.
Na „Duing biznis“ Svetske banke zabeležili smo napredak od četiri mesta ove godine. Agencija „Fič“ povećala je kreditni rejting Srbije sa b.b na b.b plus sa tendencijom daljeg napretka. Agencija „Mudis“ unapredila je izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne.
Na osnovu svega ovoga, mi u 2020. godini zadržavamo projekciju privrednog rasta od 4%, što znači, ukoliko ovo uspemo, da će nam ekonomski rast u periodu od 2018. do 2020. godine u proseku biti iznad 4%.
Svakako, bez daljnjeg, mi znamo i ne trebaju nam nezavisni stručnjaci da nam o tome govore, da Srbija ima potencijal i za veći rast od ovoga i pokazali smo i da ekonomskim politikama, političkim odlukama možemo da utičemo i znamo kako da utičemo na ubrzani ekonomski rast i na tome ćemo nastaviti da radimo i tokom 2020. godine.
Što se tiče rashodne strane budžeta, ukupni rashodi u 2020. godini su planirani na nivou od 22,9% BDP-a. Ukupni rashodi za zaposlene planirani su u iznosu od 318,6 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru, kao što znate su povećane u rasponu od 8-15%, najviše u sektoru zdravstva.
Ono što mi je izuzetno važno danas da naglasim, jer o tome nismo do sada pričali a važno je, pre svega, za naše penzionere i da danas potvrdim, ministar Mali je o tome pričao da se trudimo da to uradimo i da će najverovatnije tako biti, danas želim da potvrdim da će se penzije od januara 2020. godine povećati za 5,4%. Rekla sam, mi smo i kada je misija MMF bila u Srbiji, mi smo tad rekli biće minimalno povećanje 5%, a borićemo se za svaki procenat. Biće povećane 5,4%, što jeste značajno.
Želim da zahvalim svima vama koji ste verovali u politiku Vlade Republike Srbije, predsednika Vučića od 2014. godine, u mere fiskalne konsolidacije, zato što ovo pokazuje da se u odnosu na penzije u 2014. godini, pre smanjenja, uključujući ovo povećanje od 5,4% od 1. januara 2020. godine, da će penzije u Srbiji biti povećane u rasponu od 13,7% do 19,4%. To pokazuje koliko brinemo i za naše penzionere, ali i za one najugroženije u Republici Srbiji.
Ukupni izdaci za penzije u 2020. godini iznosiće 581,2 milijarde dinara i počeće usklađivanje penzija primenom tzv. švajcarske formule, odnosno usklađivanje penzija u odnosu na inflaciju i na rast prosečne zarade u odnosu 50:50.
Kao što sam rekla, značajan deo fiskalnog prostora je usmeren ka poboljšanju javnih investicija, najveći od ovoga na železničku i saobraćajnu infrastrukturu i novi investicioni ciklus.
Socijalna politika - za socijalnu zaštitu smo predložili izdvajanje 125 milijardi dinara, što je nešto više od 4% u odnosu na 2019. godinu. Za zaštitu porodice i dece predlažemo izdvajanje od 65 milijardi dinara ili 3% više nego 2019. godine i dodatno, takođe, izdvojili smo 650 miliona dinara u budžetu kabineta ministarke bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku, za program podrške sprovođenju mera populacione politike na teritoriji Republike Srbije.
Populaciona politika je toliko važna da je to nešto na čemu će sva Ministarstva nastaviti da rade i u čemu ćemo nastaviti da se konsultujemo i da radimo u saradnji sa kabinetom predsednika Republike, zato što bez ovoga zaista nema potrebe da ulažemo u budućnost, zato što bez promene našeg trenda u populaciji, odnosno u broju rađanja dece zaista nema ni svrhe pričati o budućnosti Srbije.
Meni je drago da konačno broj rođene dece u Srbiji u 2019. godini raste. O tome je danas pričala i ministarka Slavica Đukić Dejanović i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je makar malo uspela da promeni taj trend rasta.
Ovo ništa ne garantuje, ovo ne znači da smo dugoročno uspeli nešto da promenimo i preokrenemo, ovo samo znači da možemo i da su građani u ovome prepoznali šta je važno za sve nas i mi ćemo nastaviti da ulažemo i u 2020. godini i nadam se buduća vlada da će nastaviti ovaj kurs i za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.
Važan zadatak pred nama u 2020. godini je uvođenje sistema socijalnih karata i implementacija dosta kompleksnog projekta e-socijala, ali taj projekat, ukoliko uspemo da ga uradimo kako treba, omogućiće nam mnogo efikasniji sistem socijalne zaštite, mnogo bolju kontrolu, mnogo bolje targetiranje, tako da ćemo sa istim ovim sredstvima koja planiramo, koja budžetiramo moći da uradimo mnogo više, moći mnogo bolje da pomognemo i mnogo više da pomognemo onim najugroženijim kategorijama stanovništva, ali takođe i istovremeno i mnogo bolje da se borimo protiv siromaštva u Srbiji.
Kako će ministar finansija tokom rasprave o budžetu, svakako ući u detalje budžeta i po prihodnoj i po rashodnoj strani i po pojedinačnim resorima i odgovarati na vaša pitanja, ja sam za kraj htela da dodam samo još par rečenica o tome kako se kroz budžet za 2020. godinu sprovode prioriteti ove Vlade, oni prioriteti koje sam vam predstavila u svom ekspozeu, a za koje smo dobili vaše poverenje.
Pre svega, digitalizacija i obrazovanje, kao ključni prioriteti koji će nam u budućnosti omogućiti i brži i održiviji ekonomski razvoj, dinamičniji ekonomski razvoj, veću konkurentnost, ali i zadržavanje mladih ljudi u Srbiji. Povratak, svaka velikog broja onih koji su otišli iz Srbije prethodnih decenija i godina, u Srbiju.
U 2020. godinu ulažemo ponovo značajna sredstva u modernizaciju ili dalju modernizaciju našeg obrazovnog sistema. Za projekat „Povezana škola“ i digitalne udžbenike planiramo smo izdvajanja oko četiri milijarde dinara, što će nam omogućiti da na brzi bežični internet povežemo još 500 škola i uvedemo još 10.000 digitalnih učionica, odnosno digitalnih nastavnih sadržaja. Tako da ćemo mi onda od 1. septembra 2020. godine ukupno imati 1000 škola u potpunosti povezanih na brzi internet u svakoj učionici i ukupno 20.000 učionica sa digitalnim udžbenicima po čitavoj Srbiji.
Planiramo takođe da u naredne četiri godine obnovimo kompletnu računarsku opremu u svim računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama i da svake četiri godine zanavljamo tu opremu. U 2020. godini smo predložili izdvajanje od 840 miliona dinara za opremanje računarskih kabineta u preko 400 škola širom Srbije.
Nastavljamo sa ulaganjem u inovacionu infrastrukturu i infrastrukturu za nauku, tehnologiju, „start ap“ kompanije, obrazovanje, razvoj, od oko 100 miliona evra. U 2020. godini mi ćemo završiti izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu i državni dejta centar u Kragujevcu. Iste godine, dakle, 2020. godine počećemo sa izgradnjom zgrade Biosens instituta u Novom Sadu, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Počećemo izgradnju još jedne zgrade FON-a u Beogradu, da bi povećali kapacitet ovog fakulteta, za koji se prijavljuje najveći broj studenata, izgradnja dodatnih zgrada u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji je u ovom trenutku u potpunosti pun. On je otvoren 2015. godine, a u ovom trenutku je tamo zaposleno oko 700 najboljih inženjera koji značajno doprinose i rastu i razvoju i Srbije i naših informacionih tehnologija.
Dakle, tu planiramo izgradnju dodatnih zgrada i rešavanje pitanja prostora za Naučno tehnološki park u Čačku. Tokom 2020. godine takođe otvaramo još šest „start ap“ centara i to u Arilju, Bačkom Petrovcu, Užicu, Priboju, Svilajncu i Kragujevcu.
U budžetu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem izdvojili smo dodatna sredstva za renoviranje desetina osnovnih i srednjih škola. Predvideli smo dodatna poreska rasterećenja za ulaganje u inovacione kompanije, istraživanje i razvoj, zapošljavanje mladih, a posebno mladih koje vraćamo iz dijaspore. Time želimo da targetiramo problem koji i dalje imamo, a to je da, kako nam pada nezaposlenost, što je odličan rezultat mi i dalje imamo problem nezaposlenosti mladih koji u ovom trenutku, na kraju drugog kvartala 24,4%, svakako će pasti na kraju trećeg kvartala, ali i dalje želimo posebno to da targetiramo.
Meni je drago što je i Fiskalni savet prepoznao ova strateška ulaganja i pohvalio izdvajanja za obrazovanje, što su za mene parekselans izdvajanja i investiranje u budućnost i da ih citiram – budžetom za 2020. godinu investicije u sektoru obrazovanja planirane su na nivou od oko 22 milijarde dinara, što je gotovo 60% više, odnosno za oko osam milijardi dinara više nego u 2010. godini. Time pokazujemo da budžet praktično i odslikava politiku Vlade Republike Srbije koji smo mi vama predstavili u ekspozeu i za koji ste vi nama dali vaše poverenje.
Takođe smo predložili povećanje ulaganja u Fond za inovacionu delatnost na milijardu i 260 miliona dinara. Udvostručili smo budžet Fonda za nauku. Fond za nauku smo osnovali ove godine. Od 1. januara smo predložili čak dvostruki budžet Fonda za nauku, da ga povećamo na jednu milijardu dinara. Sve ovo će omogućiti nove projekte za ulaganje u mlade naučnike, istraživanje i razvoj i inovacije.
U budžetu Ministarstva privrede izdvojeno je tri milijarde dinara za promociju preduzetništva.
U skladu sa prioritetima Vlade, nastavljamo sa značajnim ulaganjima u elektronu upravu. I građani i privreda danas vide benefite, jasne benefite, direktne benefite od ulaganja i uvođenja elektronske uprave. Građani preko toga što je više od 5,5 miliona dokumenata od 1. juna 2017. godine kada smo krenuli sa elektronskom upravom elektronski automatski razmenjeno, što znači da 5,5 miliona papira građani Republike Srbije, širom Srbije nisu donosili, prikupljali od šaltera do šaltera i donosili na noge javnim službenicima, bilo na lokalu, bilo na Republici, već smo to mi radili za njih, zato što mi jesmo danas njihov servis i time se ponosimo.
Građani to vide, danas i kroz projekat E-beba. Danas kada se beba rodi u Srbiji vi svu prijavu završite, potpuno besplatno za deset minuta u porodilištu i kući vas čeka i zdravstvena kartica novorođenčeta i izvod iz matične knjige rođenih i poruka da će u roku od 45 dana biti uplaćen roditeljski dodatak, i ništa od toga vi više ne morate da radite, nego mi radimo za vas.
I E-recept, koji je posebno važan za penzioner, ne moraju više da idu svaki mesec kod doktora ako imaju hronične bolesti, da gube vreme, a isto tako i da naši doktori gube vreme na administraciju, već se i to sve završava automatski.
Ono što je meni posebno važno je da mala i srednja preduzeća u smislu privrede, takođe prepoznaju benefite elektronske uprave i da smo videli u okviru jednog Juesejdovog projekta istraživanje 1.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća koji su rekli da čak 74% njih je reklo da rad javne uprave, da je danas rad javne uprave mnogo efikasniji nego pre samo godinu dana. I 72% predstavnika malih i srednjih preduzeća reklo je da je porasla transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji. Sve to je zahvaljujući elektronskoj upravi.
Mi predlažemo povećanje budžeta Kancelarije za informacione tehnologije i E-upravu Vlade Republike Srbije kao centralnog tela, koordinacionog tela, kako za sve resore, tako i za sve javne ustanove, institucije, kao i za lokalne samouprave, predlažemo povećanje budžeta za preko 40% na 6,7 milijardi dinara.
To će nama omogućiti razvoj novih registara, nove infrastrukture, uvođenje dodatnih elektronskih usluga, što će dodatno uštedeti vreme građanima, olakšati poslovanje privredi, povećati efikasnost rada i transparentnost državne uprave i pomoći nam da se dalje borimo protiv korupcije.
U budžetu za 2020. godinu, takođe za mene izuzetno važno, što pokazuje i politiku Vlade i politiku koju vodimo, a koja će promeniti kako ova zemlja izgleda u svakom svom kutku, mi planiramo početak ulaganja u razvoj i širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u iznosu od 2,1 milijarde dinara. Ovo je samo prva faza. Ova sredstva su nam izuzetno važna, jer će omogućiti pristup elektronskim uslugama svim građanima, i privredi u ruralnim predelima. Takođe će omogućiti mladima da ostanu u selima i da imaju pristup infrastrukturi koji bi inače imali u gradovima.
Dakle, pored autoputeva, železničkih koridora, mi ulažemo i u digitalne puteve, u digitalne koridore u svakom selu u Republici Srbiji. Pravimo time osnovu za dalju transformaciju naše ekonomije i našeg društva u budućnost.
Sve ovo su strateška ulaganja, koje niko, ko je kritikovao ovaj budžet, nije prepoznao, nije video i nije do sada pohvalio. Nama pohvale nisu ni potrebne, potrebno je da svemu onome što radimo vidimo da Srbija zaista postaje jedna drugačija zemlja, jača zemlja, zemlja pobednik, zemlja koja ulaže u svoje mlade ljude, ali takođe vodi računa i o svojim penzionerima, o svojim najsiromašnijim građanima i marginalnim grupama, ali istovremeno ne ugrožavajući privredu, već poboljšavajući privredni ambijent.
Nastavićemo takođe i sa ulaganjima u kulturi. Meni je posebno drago što smo u mandatu ove Vlade završili i otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Mislim da smo tu stavili tačku na svaku dalju diskusiju o tome ko je u ovoj zemlji vodio računa i vodi računa i u kulturi, i o našem kulturnom uzdizanju, i o budućnosti naše kulture i daljoj promociji naše kulture u svetu.
Ovo je prva Vlada ikada koja je uzela kredit kako bi unapredili infrastrukturu u oblasti kulture, kako bi naši umetnici, kulturni stvaraoci, izvođači imali dostojne uslove za rad. Tokom 2020. godine, i to smo predvideli u ovom budžetu, u saradnji sa gradom Novim Sadom i Vladom AP Vojvodine, završićemo aktivnosti infrastrukturne projekte planirane za obeležavanje 2021. godine kada je Novi Sad evropska prestonica kulture, godinu će svakako obeležiti i privođenje kraju radova na Narodnom pozorištu u Subotici, dalji rad na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Kreativnog centra Ložionica u Beogradu, alternativne scene Narodnog pozorišta tzv. radionice, rekonstrukcija Doma vojske i prenamene za Kulturni centar u Pirotu, naše Kreativne ambasade u Londonu, osnivanja legata našeg čuvenog slikara Vladimira Veličkovića i otvaranje Galerije na Kosančićevom Vencu, ali i pripreme za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime ćemo konačno rešiti višedecenijski problem privremenog i neuslovnog smeštaja mladih muzičara. Ali, čime ćemo takođe na najbolji mogući način još jednom pokazati naš odnos prema kulturi i značaj kulture za ovu zemlju i ovo društvo.
Poštovani narodni poslanici, na budžetu za 2020. godinu smo radili predano i odgovorno. Nastojali smo da on u potpunosti prati prioritete ove Vlade, za koje smo dobili mandat da ih sprovodimo, ali da u svakom trenutku mislimo na stvarni, svakodnevni život naših građana i da radimo i planiramo tako da se u najkraćem mogućem roku životni standard naših građana povećava, ali takođe da perspektive u našoj zemlji, u smislu zdravstva, školstva, puteva, životne sredine, kulturne ponude i svega ostalog, da svakoga dana budu bolje.
Sa druge strane, izuzetno smo pazili, izuzetno pazimo i u Predlogu ovog budžeta smo to predvideli, da ni na jedan način ne ugrozimo teško stečenu fiskalnu stabilnost naše zemlje i da rast i ekonomije i životnog standarda naših građana bude na realnim osnovama i ne na uštrb budućih generacija, već kako bi njima obezbedili bolje prilike nego što ih mi danas imamo. Jer, u tome jeste svaki smisao svega onoga što mi danas radimo.
Posebno se ponosim što ovo danas nije izborni budžet, nego razvojni budžet. I to na još jedan način pokazuje našu odgovornost prema našim građanima i prema budućnosti ove zemlje. Hvala vam.

Pokrenuli ste mnogo tema, neću odgovarati na sve, ako se ne ljutite, jer u nekim stvarima ni nema argumentovanog odgovora. Možemo da se slažemo ili da se ne slažemo oko toga kako planiramo da ulažemo pare iz budžeta, ali, oko najvažnijih stvari.
Što se tiče deficita i suficita, tu moram da kažem da se ja, u principu, slažem sa vama i mogu da vam kažem da se u poslednje vreme slažem sa vama po mnogo tema, tako da sam počela da se plašim za sebe. Ali jeste, vi ste u pravu za to oko deficita i suficita. Ali, ima tu najmanje dve stvari koje su meni važne, a možda će ministar da doda.
Prvo, nama jeste važno da konzervativno projektujemo prihode, zato što smo mi nekako zemlja koja se i dalje jasno i živo seća onih ogromnih deficita, ekonomskog propadanja, privrednog propadanja i koliko je teško suočiti sa zemljom koja je na ivici bankrota. Iz tih svih stvari, mislim da je prirodno da vi još dugo, dugo, vremena posle toga, iako je sada već treća godina sa suficitom u budžetu, stabilnim budžetom, svim dobrim pokazateljima, da konzervativno planirate, zato što, kao što bi naš narod rekao – ko se jednom opeče i na hladno duva. Tako da, konzervativno planirate, ako ostvarite bolje odlično, ali ni u jednom trenutku vi ne ugrožavate vašu teško stečenu, kao što sam rekla, fiskalnu stabilnost, makroekonomsku stabilnost i bilo kako ugrožavate budućnost onih koji dolaze nakon vas, nego im ostavljate nešto, neke osnove na koje će oni moći da nastave da grade.
Takođe je istina, dakle nije - mi to sada tako projektujemo, a u stvari znamo da ćemo imati suficit, nego je istina da mi tokom godine ostvaruje, za sada, hvala Bogu, još mnogo bolje rezultate nego što smo mislili kada smo predviđali budžet. Dakle, mnogo bolje rezultate i u prilivu stranih direktnih investicija, što se svakako odražava i na budžet, samim tim bolje rezultate i u rastu zaposlenosti, bolje rezultate pri prikupljanju prihoda. To sve govori o tome da je oporavak naše privrede bolji, brži, nego što bi neko očekivao.
Mislim da o svemu tome svedoče i sve ostale međunarodne organizacije, relevantne, tipa i Svetske banke i MMF i Svetskog ekonomskog foruma, a na kraju krajeva i ovde razne poslove asocijacije, tipa saveta stranke – investitora.
Dakle, svakako ostvarujemo bolje rezultate i samim tim imamo suficit, a ne deficit.
Mislim da će se to u godinama pred nama nivelisati i mislim da ćemo imati neki blagi deficit, koji u svakom slučaju neće ugrožavati bilo kakvu fiskalnu stabilnost.
Što se tiče penzija, pošto je to zaista nama izuzetno važno, pa, poštovani narodni poslaniče, ja se ne slažem sa vama u tome da je vama neko ostavio potpuno nerealne penzije, politički naduvane, u nadi da će na taj način pobediti na nekim izborima i da onda vi treba da plaćate penzije koje su u potpunosti nerealne i nisu u skladu sa bilo kakvim ekonomskim parametrima u toj zemlji, ni rastom zarada, ni rastom privrede, ni inflacijama, ni bilo čim drugim, dakle, ja ne verujem da postoji bilo kakav sud na svetu koji će reći – da morate, samo zato što je neko napravio političko obećanje, a to je upravo ono što se desilo.
Ponovo ću reći ovde, rekla sam nekoliko puta, jel se tada sećam koliko sam se kao običan građanin ove zemlje čudila šta se dešava. Dakle, 2008. godine su penzije povećane četiri puta u toku jedne godine, probile sve ekonomske parametre, napravile ogromnu rupu u budžetu, oda kada u sinergiji sa još nekim potpuno pogrešnim odlukama, menjanjem Zakona o planiranju i izgradnji, koji je uništio našu ekonomiju, našu građevinsku industriju, građevinska industrija je povukla sa sobom sve u taj ambis. Dakle, vi ne možete da kažete da pošto je neko napravio političku odluku, da četiri puta poveća penzije, da vi to onda dalje onda morate da isplaćujete na toj osnovi. To jednostavno nije realno.
Sledeće godine su izbori kod nas, kažem i time sam završila i svoje izlaganje, ponosna sam što naš budžet koji vi danas imate pred vama, nije izborni, nego je razvojni. Mi smo povećali penzije 5,4%, što je potpuno realno. Trudili smo se da nekako damo što više penzionerima ne ugrožavajući stabilnost. Zamislite sada da mi imamo političke i populističke odluke i da kažemo – znate šta, hajde sada razvali po platama i po penzijama, da budemo sigurni da ćemo da pobedimo na izborima i koga briga šta će da se desi do kraja 2020. godine i šta će da se desi u 2021. godini i kako će se to pokrivati.
Zamislite sada da smo mi rekli – e, dobro, hajde da povećamo penzije, da prosečna penzija u Srbiji bude 1.000 evra. Svi bi pozdravili, odlično, super! Ali, odakle, narodni poslaniče, tih 1.000 evra? Kako mi to da plaćamo? Šta onda hoćete da mi kažete, da neko dođe i da kaže – nemoguće je tih 1.000 evra, dajte da smanjimo na realnim osnovama, da dajemo te realne penzije, da obezbedimo da su one najveće moguće, ali da realno možemo da ih platimo, da su one održive, da ekonomija može da ih plati, da podnese, da privreda može da ih podnese, dakle da one ne kasne, da zaista možemo da platimo te penzije. Pa, morali bi da ih smanjite, jer je to neodrživo.
Dakle, ako imate populističku odluku 2008. godine, da četiri puta povećate penzije, vi ne možete da kritikujete posle toga nekog ko je dovoljno odgovoran da kaže – ljudi, ne možemo ništa drugo, nego dovedemo ovo na neke realne osnove, pri tom, da vodimo računa o najugroženijim kategorijama, odnosno, onima sa najmanjim penzijama, jer se onima sa najmanjim penzijama, odnosno penzijama ispod 25.000 dinara nikada nisu smanjivale penzije i obećavamo vam i videćete da ćemo biti odgovorni i da ćemo to vraćati. Te penzije su danas mnogo više, ali su one na realnim osnovama, ne kasne ni jedan jedini dan, država može da ih isplaćuje, privreda može da ih izdrži i to sve onda ide uzlaznom putanjom.
Dakle, apsolutno se ne slažem sa tim da kada neko donese političku odluku i na političkim osnovama poveća penzije samo zato da bi pobedio na izborima, ne brinući o tome šta to znači za budućnost jedne zemlje, da svaka naredna Vlada mora da se rukovodi tim političkim odlukama, to mora da bude na ekonomskoj osnovi.
Penzionerima, još jednom, hvala, zato što su zaista podneli najteži teret reformi fiskalne konsolidacije. Ali na kraju krajeva čini mi se da smo pokazali da smo odgovorno raspolagali tim novcem, da smo hrabro ušli u reforme i da se sve to onda dalje vraćalo i zato sam rekla - posebno mi je drago što dajemo 5,4% povećanje penzija od 1.januara 2020. godine, i naravno, planiramo ovu jednokratnu podršku penzionerima i davaćemo kad god budemo mogli, zato što se i to vraća u naš budžet i u našu ekonomiju.
Treća stvar, cena Moravskog koridora. Dakle, vi ste zaista i dovoljno pametni i dovoljno stručni da znate da to nije baš tako, dakle, cena Moravskog koridora, i možda smo mi tu napravili grešku na početku, ne uključuje samo cenu autoputa, već takođe, uključuje i dve druge izuzetno zahtevne i skupe komponente.
Jedna je regulacija Zapadne Morave koja se uključuje u cenu auto puta, ali se bavi nekim drugim stvarima koje su neophodne za taj auto put. Nije to asfalt, beton i radovi koji idu u auto put. Dakle, regulaciju Zapadne Morave i drugo je digitalnu infrastrukturu, odnosno to će pored toga biti prvi digitalni koridor u Srbiji, što znači upravo ovo što sam pričala, da će stanovnici Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva, Čačka i Kruševca imati možda i bolju i moderniju digitalnu infrastrukturu, nego što danas postoji u Beogradu i Novom Sadu.
To će nama pomoći da tamo dovodimo još jače investitore, investitore koji će ulagati u razvojne centre, istraživačke centre i tome da mladi ljudi ostaju u tim sredinama. Dakle, i to uključuje plus auto put, tako da konačnu cenu uključuju tri važne, značajne komponente koje vi gledate samo kroz jedan auto put.
Za sve ostalo, nevladine organizacije, restituciju itd, restitucija je za mene pitanje nečega što ste s jedne strane nasledili, a nasledili smo i zakon i procese i zato što duboko verujem da kada nasledite neke stvari po pitanju zakona, vi morate da ih poštujete.
Druga stvar je da mi moramo kao država da damo jasan signal da je imovina u Srbiji nepovrediva. Ljudi koji su se prijavili za restituciju su morali da dokažu da je to njihova imovina, a neću ulaziti u to kako su oni tu imovinu stekli zato što je toliko decenija, pa i vekova prošlo da ne bih ulazila u to, ali su oni morali da pokažu da je njihova imovina.
U svakoj normalnoj državi, ja sam sigurna da će te se vi složiti sa mnom u tome, život, sloboda i imovina su nepovredive i mi smo morali da uradimo to.
Što se tiče nevladinih organizacija, to je podrška civilnom društvu. Vi i ja se ne slažemo u pogledu podrške civilnom društvu, ali evo svakako ćete vi taj budžet drugačije uraditi kada budete imali priliku. Hvala.

Dobar dan.
Želim samo da potvrdim još jednom, i stvarno samo kratko, da Republika Srbija i Vlada Republike Srbije imaju najviše moguće standarde za poštovanje prava i sloboda nacionalnih manjina i Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi u skladu sa svim zakonima koji se bave ovom oblašću, pre svega Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, matičnim knjigama, samoupravama i tako dalje.
Svakako, predstavnici bošnjačke nacionalne zajednice nemaju nikakav razlog da budu uznemireni. Ako postoji neka konkretna stvar oko kojih su uznemireni, a mi treba nešto da uradimo, kao što ste vi rekli, razgovaraćemo. Biće tu ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, tako da ćemo uraditi u skladu sa svim ovim zakonima i ukoliko je potrebno dodatne neke stvari da uradimo, uradićemo.

Samo kratko, ponovo.
Što se tiče RTS, Vlada Republike Srbije ne može da utiče na uređivačku politiku RTS-a, ni na odgovore koje vam oni šalju. Radio televizija Srbije, naravno mora da poštuje zakone Republike Srbije.
Ako u bilo kom trenutku mislite da RTS ne poštuje zakone, ne razume ih dovoljno ili treba da se pojasne, opet ja nudim sve usluge Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, da zajedno sednemo sa RTS da vidimo šta je po sredi. Ali, direktan uticaj na RTS mi ne možemo da imamo, niti želimo da imamo, kao Vlada u jednoj demokratskoj zemlji.
Što se tiče prava islamske zajednice da bude zaštićena, ponovo, ja se ponosim kao predsednica Vlade Republike Srbije svime onim što Republika Srbija radi, kakvo je društvo, koliko jednaka prava pruža, koliko je otvoreno za različitosti, verske, etničke itd.
Dakle, ponovo, računajte da smo tu otvoreni u potpunosti za dijalog, da razumemo problem, ne da se mešamo, ali da pomognemo koliko je moguće. Hvala.

Dakle, svakako je bez sumnje i vi ste tu u pravu, bez sumnje je utvrđeno da pružaoci medijske usluge N1, „Sport klub“ i „Nova S“ nisu registrovani u Republici Srbiji, odnosno da im nisu izdate dozvole za pružanje medijske usluge od strane Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM.
U tom smislu, oni nisu domaći kanali. Oni su registrovani u EU, odnosno u Luksemburgu, a u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, oni u Srbiji, praktično reemituju njihov program.
Čini mi se da je nama svima, bez sumnje, jasno da su to domaći kanali. Ja sada ne znam kako mi možemo da se pravimo ludi i da kažemo da su to strani kanali. U ovom slučaju je sigurno se radi o rupi u zakonu. Ja sada to mogu da kažem, mislim, to je moje mišljenje. Dakle, nije da se taj program samo reemituje, to je program domaće televizije, sa domaćim sadržajem, domaćim reklamama, itd.
Ono što je takođe, što mora da se uradi, a to je ponovo, čini mi se, nešto što zahteva širu koordinaciju koja je svakako dosta teža zato što nije koordinacija samo u okviru Vlade Republike Srbije, različitih resora, različitih agencija, institucija, već i nezavisnih tela kao što je REM ili kao što je RATEL, a to je, svakako, čini mi se, da se utvrdi odakle SBB dobija signal, recimo na TV N1?
Dakle, ja takođe molim i nezavisna tela da se malo više ovim pozabave i ja razumem da svi beže od ovog problema, zato što kada pipnete to, svi vas optužuju da želite da se mešate u slobodu medija i da gasite medije, ali se ne radi uopšte o tome.
Radi se o tome da svi poštujemo vladavinu prava makar u jednoj instanci. Znamo da SBB, kao distributer medijskog sadržaja ne poštuje sigurno, bez sumnje, zakone Republike Srbije, a to je Zakon o elektronskim komunikacijama koji kaže da numeraciju kanala određuje nezavisno telo, odnosno REM zato što time štiti javni interes, pa numeracijom kanala koje određuje REM, nacionalna televizija RTS mora da bude prvi kanal.
Oni to ne poštuju, tako da je kod njih RTS tek treći kanal, čime oni zloupotrebljavaju svoj položaj koji je većinski na medijskom tržištu, odnosno na tržištu distribucije medijskog sadržaja sa nekih 53%, u kome je njima javni servis tek na trećem kanalu, čime oni neke druge kanale nameću apriori građanima Republike Srbije i time apsolutno direktno i nedvosmisleno krše Zakon o elektronskim komunikacijama.
Dakle, to je jedino što je utvrđeno i što ja znam. Protiv toga REM može da podnese samo prekršajnu prijavu, na koju se oni ne osvrću naročito, ali to je ponovo nešto u čemu treba da učestvuje i ovo najviše zakonodavno telo da da uputstva, da li u tom smislu onda treba da se menja zakon, pa da pored prekršajne prijava može još nešto da se uradi ili ne treba, pa su te sankcije toliko male i beznačajne da je nekom kao što je SBB svejedno da li krši zakone Republike Srbije ili ih ne krši, ali je svakako utvrđeno da se u tom smislu zakon krši.
Za sve ovo ostalo, ja mislim, ali to je moje mišljenje kao Ane Brnabić, koje svakako želim da istaknem, je da je ovde pronađena u najmanju ruku rupa u zakonu, u kom smislu se domaći kanali tretiraju kao strani kanali koji se samo reemituju u Republici Srbiji i za to im ne treba dozvola od strane Regulatornog tela za elektronske medije i ne treba im registracija u Republici Srbiji. Ali, je svakako jako kompleksan problem.
Ponovo želim da zamolim i nezavisna tela i moje ministre i resorna ministarstva da se pozabave ovom temom, zato što je ovo nefer konkurencija. I kakvu mi svi skupa onda poruku šaljemo što se tiče vladavine prava? Hvala.

Svakako ću vam reći ovako.
Prvo, što se tiče numeracije kanala, sada da li treba da bude javni servis, nacionalna televizija prvi kanal ili treba neka druga televizija ili neki drugi program da bude prvi kanal, to ponovo ne određuje Vlada Republike Srbije i ne određujem ja, niti se pitam za to, niti me neko pita. To određuje Regulatorno telo za elektronske medije, kao nezavisna institucija. Dakle, nezavisna institucija određuje numeraciju kanala u skladu sa javnim interesom, balansiranim programom i prava javnosti da se balansirano informiše. U tome su oni bili apsolutno jasni. Ako su oni jasni, a neko to ne poštuje, onda on krši Zakon o elektronskim komunikacijama, bez da ga u potpunosti briga što krši zakone Republike Srbije.
To što vi kažete da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju je jedna potpuno površna, paušalna i netačna informacija za koju ne znam odakle vam ili niste informisani ili ovde namerno dezavuišete javnost. Dakle, rekla sam, ponoviću, SBB, kao distributer medijskog sadržaja, drži 53% tržišta, 53% tržišta. Na 53% tržišta ti građani, kao prvi kanal gledaju N1, kao drugi kanal gledaju „Novu S“, kao treći gledaju RTS. Mislim da Telekom drži između 36 i 40% tržišta. Dakle, apsolutno nije istina da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju.
Pri tom, takođe da vas informišem, što pretpostavljam da znate, pretpostavljam da nećete da kažete je da Telekom u svom programu daje kanal N1, tako da onaj ko ima Telekomov program, odnosno koristi Telekom kao distributera medijskog sadržaja apsolutno može da gleda televiziju N1. Za to ne morate da se brinete, i to je isto u skladu sa svim normama.
Što se tiče malih hidroelektrana, mogu to da ostavim ministru Antiću, ali vi ste u pravu i hvala vam makar na tome. Tako je, većinu tih dozvola izdala je Vlada u vreme mandata predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i tada su mini hidroelektrane bile velike bum, bile su jako popularne, to je bilo ono što Srbiji treba. Dakle, može 100 puta da mi neko kaže - ne možete sada da se vraćate na to vreme, morate da se vraćate na to vreme zato što, ako neka Vlada neke zemlje potpiše neke ugovore, preuzme neke obaveze, izuzetno, izuzetno je teško da vi ostanete kredibilna zemlja, zemlja u koju veruju građani, investitori, domaći i strani, da vi raskidate ugovor, ugovorne obaveze koje ste preuzeli. Ne ja kao Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić kao Aleksandar Vučić, kao premijer pre mene, nego sve one vlade pre njega što su ostavile njemu, odnosno danas meni u amanet. Svakako gledamo i svesni smo tog problema, ali je teško sada razlučiti tu situaciju koja je bila preuzeta kao preuzete obaveze u to vreme.
Što se tiče Briselskog sporazuma, ponoviću vam, možemo dodatno da pričamo o tome, nemam nikakav problem, čak šta više, volela bih da imamo više vremena, jer apsolutno da niste u pravu, iz srca mislim da niste u pravu. Dakle, moj najveći argument je taj, uvek će biti da je Briselski sporazum u interesu Srbije, srpskog naroda, pre svega Srba na KiM, što Priština beži od njega kao đavo od krsta. Da je on u interesu Prištine, oni bi ga sutra primenili, kao što su primenjivali sporazume koji je pregovarao, dogovarao Borko Stefanović. Svi ti sporazumi su primenjeni. Nisu još potpisani, a oni su bili primenjeni. Kada vi priznate pečat sa natpisom „carina Kosova“, naravno da će Priština odmah to da primeni, pa kada imate nedvosmisleno da li je granica granični prelaz ili administrativni prelaz, pa je to toliko nedvosmisleno da neko može da ga zove administrativni prelaz, a neko granični prelaz, pa naravno da će to odmah da se implementira. Kada stavljate granice, kada stavljate prepreke, naravno da će Priština to odmah da odmah implementira.
Da ste vi u pravu i da je Briselski sporazum suprotan interesa srpskog naroda i Srba na KiM, pa šta mislite zašto ga Priština ne bi implementirala? Zašto bi mi dan danas na njemu insistirali i zašto bi tu Priština izgubila… To je bio prvi udarac kada je Priština krenula najozbiljnije da gubi kredibilitet i neke poene u međunarodnoj zajednici, gde su oni bili zacementirani, a to je da ispregovarate dugo i teško jedan sporazum, potpišete ga i onda postane potpuno jasno da oni njega neće da implementiraju, a za njega garantuje EU. Nije danas lako EU, koliko god beži od toga, a ni SAD da odgovore na pitanje zašto Priština ne implementira međunarodne obaveze koje je preuzela, a za koje garantuje EU.
Ponovo kažem svim građanima Republike Srbije, najbolji pokazatelj toga koliko je dobro ispregovaran Briselski sporazum, koliko on štiti interese srpskog naroda na KiM je to što Priština od njega beži ko đavo od krsta. Hvala.

Vratiću se samo kratko na neke od komentara prethodnog narodnog poslanika. Dakle, rekli ste mi da ne razumete napade na N1 televiziju. Ja nisam napala N1 televiziju i nemojte da menjamo teze. Dakle, apsolutno nisam napala N1 televiziju. Pričala sam o SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja. Što se tiče N1 televizije, ja se ne mešam u njihovu uređivačku politiku, nek rade ovo ili ono, nek pričaju ovo ili ono. Dakle, potpuno koji su im prioriteti uopšte niti želim, niti jesam, niti imam nameru. Dakle, nisam napala N1 televiziju, nisam ih pomenula apsolutno bilo kako, osim da kažem da su na SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja, sa 53% tržišta oni broj jedan kanal, pa dva Nova S, pa je tek tri onaj kanal za koji je nezavisno telo reklo da mora da bude kanal broj jedan. Rekla sam - SBB direktno i nedvosmisleno krši Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije. To što vi dajete znak jednakosti između SBB-a i N1, ja to nisam uradila, to ste uradili vi. Ali, to što ja mogu ili što možemo onda papirima svakako, posredno i neposredno da utvrdimo znak jednakosti između SBB-a, odnosno Šolaka i Đilasa, to takođe možemo, ali ja N1 pomenula nisam i nisam ih napala i neću ih nikada napasti.
Ako pričamo o napadu, a vi bi to trebali da znate, ali nisam čula da ste se naročito glasno oglašavali povodom toga, napad na medije direktno i nedvosmisleno možemo da vidimo kada se napadne RTS i novinari RTS-a, fizički napadnu, polome vrata, uleti neka rulja tamo, preti novinarima, zahteva svojih pet minuta, hoće uređivačku politiku, iako opoziciona. Pa zamislite kako bi to danas izgledalo, kako je izgledalo pre, a kako bi tek danas izgledalo, da su na vlasti, kad u opoziciji fizički prete da oni uređuju Dnevnik RTS-a. Tako izgleda napad. Može biti i verbalni, ali ovako izgleda direktni nedvosmisleni fizički napad na javni servis i novinare, sve one, i novinare i tehničare i sve druge ljude, šminkere koji tamo rade i koji su tamo radili to veče.
Dakle, ja nisam napala N1, neću ih nikad napasti, potpuno nemam nikakvo interesovanje da ih napadam, to nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koju vodim i našim vrednostima i našim principima.
Sa druge strane, videli smo kako izgledaju napadi na medije kada smo imali Savez za Srbiju i Đilasa i Boška Obradovića i sve ostale koji se danas hvale da su ušli tamo i pretili ljudima. Videli smo kako izgleda napad na Pink, kada smo imali fizički napad na dve devojke novinarke Pinka. E, tako izgledaju napadi na medije, surovi, fizički napadi na medije, sa čijom uređivačkom politikom se ne slažete, samo zato što se sa njihovom uređivačkom politikom ne slažete.
Mi takav manir nemamo. Mi naše poštovanje prema medijima, i onima koji imaju drugačiju uređivačku politiku, odnosno uređivačku politiku koja ne podržava ono što mi radimo, naše projekte, ne vole naročito da pričaju o našim rezultatima, podržava neke druge ljude, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, mi naše vrednosti, naše principe pokazujemo svaki dan na javnim događajima, na pres konferencijama koje organizujemo time što svakog od njih pozivamo i stojimo koliko god treba da odgovorimo na koliko god pitanja i pod pitanja. Što ponovo, apsolutno paralelno, kao u ogledalu možete da vidite kada odete na pres konferenciju Saveza za Srbiju, gde kada neko ko se njima ne sviđa, postavi pitanje, oni kažu - neću da vam odgovorim vi niste mediji. Ko ste vi da određujete koje mediji? Jel to je sloboda medija? To je vladavina prava? To je moderna Srbija? Evropska Srbija, to je ono što oni obećavaju građanima Republike Srbije.
I onda kažu nama, vi napadate medije. Mi napadamo medije? Sedimo, stojimo, odgovaramo na sedam pitanja, 17 potpitanja iz dana u dan, svaki dan. Privatna, državna, koja se tiču generalno porodica, ne postoji šta nam nisu rekli, ne postoji šta nam nisu rekli, hajde ne nama ovde što se bavimo javnim poslom pa smo to zaslužili, to smo tražili, to smo dobili, nego porodicama, maloletnim licima, koji nikakve veze nemaju sa tim, ničega se ne libe, ničega. Ne postoje danas, kao što je ministar Lončar rekao, ne postoje nažalost danas u politici crvene linije.
Da li znate ko je to uveo? Nismo mi, to su uveli oni istraživački mediji, takozvani istraživački mediji i opozicionari koji se nisu libili da prvo upere prstom na brata, tadašnjeg premijera Vučića, pa na oca, pa na sina, pa nije ni bitno ni koliko ima godina, ni koliko je mlad, ni koliko je star, ni da li ima veze sa istinom, nema veze sa istinom, bez i jednog jedinog dokaza, paušalne tvrdnje i onda je to postalo normalno. To je onda bio brat Ane Brnabić, otac Nebojše Stefanovića, sin ne znam kog ministra, brat Siniše Malog, supruga, beba, ma nema ni veze sada, zato što je to postalo normalno.
Ja se ponosim što mi to ne radimo i nećemo nikada ni raditi. Da li smo napali porodicu? Čiju smo porodicu napali? Kada smo napali fizički nekog novinara? Kada smo napali verbalno novinara, osim verbalno da raspravljamo da nemamo iste stavove. Ja se time ponosim. Građani Republike Srbije znaju i ko napada medije i da ne pričamo o sivoj zoni. Da li sam ih ja napala? Ne, fizički, udri šamarčinu devojci, pošto je novinarka Pinka. U redu je to, zašto ne? Jel Dragan Đilas rekao da oni nisu mediji. Nego šta su onda? A, ko je on da određuje ko su mediji? Fizički napad na RTS, hoću mojih pet minuta, ja ću da uređujem Dnevnik, gde je ovde studio? Pa, čekajte ljudi, stanite. Da li je to Srbija koju zastupamo, Srbija koju želimo, to je evropska Srbija?
Dakle, nisam napala N1, molim vas, nisam napala čak ni SBB, rekla sam da krše zakon. Krše ga. Da li želite da kažem da ga ne krše, da ne smemo o tome da pričamo, da ne bi bilo nemojte to je ugrožavanje slobode medija. Ne, ovo je poštovanje vladavine prava. Evo, neka kažu da ne krše. Evo, neka kažu da numeracija nije onakva kakva je REM trebao. Evo, mogu večeras da promene numeraciju i da poštuju zakone Republike Srbije i neka nastave onda svaki dan, 24 časa, da pričaju o vladavini prava i kako ovo država, ova Vlada ne poštuje vladavinu prava.
A, vi gospodo? Mi menjamo zakone, trudimo se. Da li ima još puno stvari koje treba da se urade? Ima još mnogo mnogo stvari. Da li idemo brzo? Pa, ne idemo dovoljno brzo, možemo i brže. A, vi gospodo, koliko je vama teško da poštujete zakone Republike Srbije i vladavinu prava? Evo, pozivam vas da poštujete numeraciju, u skladu sa zakonom, odnosno da poštujete to što je nezavisno telo dalo. Koliko je to teško?
Sada, što se tiče konkretnijih tema, od narodnog poslanika, Poglavlje 30, Svetska trgovinska organizacija. Želim samo da vam kažem da je ovo užasno važna tema, od koje mi ne bežimo i vi ste u pravu, ostalo je samo još jedna otvorena tema, to su izmene Zakona o GMO. Nažalost i vi to znate, ovo je tema koja se bespotrebno politizuje i to je tema na kojoj ćemo svakako videti i vi ćete se uveriti u to, jedan potpuno neprimereni politički oportunizam, zato što je ovo važno za Srbiju, bitno za Srbiju, nama izuzetno važno da budemo članice Svetske trgovinske organizacije i čim otvorimo, a otvorićemo temu izmene i dopuna Zakona o GMO, videćete sve ljude koje baš briga i za GMO i za naše poljoprivrednike i šta će u stvari pisati. To što ćemo predložiti mnogo bolje rešenje nego što imamo trenutno, biće samo važno da ponovo spinuju stvarnost i da optuže nas da želimo da otvorimo Srbiju za ovo, što ovo nije poenta.
Srbija je i pre 2009. godine imala zakon koji je nama bio dovoljno dobar da postanemo članica STO. Godine 2009. je taj zakon izmenjen da je nama blokirano članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, nažalost. I jeste teme, i želim da vas uverim da je tema koja je visoko na listi naših prioriteta i kojima ćemo se baviti i bavimo se već, ali bavićemo se još više u narednom periodu.
Želim sve, uključujući i vas ili možda pre svega vas, da zamolim za podršku sa tom temom koja će biti bez obzira na stranku podrška vladajućoj većini, Vladi ili ne, zato što je ovo tema koja je važna za Srbiju. Zato što svi zajedno treba ozbiljno da se pozabavimo ovom temom.
Takođe, želim da vam kažem da mi imamo odličan odnos i što je još važnije imamo stalnu komunikaciju sa predstavnicima Svetske trgovinske organizacije, pa čak je i jedna osoba, a savetnica u mom kabinetu koja je radila, otišla je i sada je predstavnik Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što čini mi se makar indirektno govori o kredibilitetu koji mi imamo u STO. Mogu vam reći da i oni generalno očekuju izmene zakona kako bi brzo i efikasno mogli da dovršimo ovaj proces.
Što se tiče CEFT-e Protokola 5 i 7, vi znate da smo mi, odnosno na inicijativu Vlade i Skupštine ratifikovali Protokol 5. Privremene institucije u Prištini su jedine u regionu koje još nisu ratifikovale Protokol 5 CEFT-e o Protokolu 7, mi raspravljamo, našli smo rešenja za neka otvorena pitanja, ali je nažalost CEFT-a, kao CEFT-a suspendovana kršenjem, direktnim kršenjem CEFT-e od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100% za robu za centralu Srbiju i BiH. Tako da u ovom trenutku CEFT-a kao takva nažalost ne postoji, odnosno na ledu je.
Ono što ćemo mi raditi u interesu Srbije, regionalne stabilnosti, regionalne saradnje, bolje regionalne trgovine, je to da ćemo mi sada, dok je CEFT-a praktično suspendovana, ići na što više i na što pre direktnih bilateralnih sporazuma. Na kraju krajeva i na dnevnom redu Skupštine je i ratifikacija Sporazuma sa Severnom Makedonijom. Očekujem da ćemo čak u prvoj nedelji avgusta mi potpisati da ćemo imati jedno šalterski granični prelaz, odnosno sistem i da ćemo međusobno mi sa Severnom Makedonijom bilateralno ratifikovati ono što se zove AEO, odnosno povlašćeni ekonomski privredni operateri. Tako da ćemo mnogo brže ići u razmenu između Srbije i Severne Makedonije, a onda bilateralno i sa svim ostalima, odnosno sa što više zemalja zapadnog Balkana i to je jedini način na koji mi odgovorno u ovom trenutku možemo da se borimo. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče podsticaja za poljoprivredu, moram da kažem da sam juče gledala tabelu, pošto sam išla u posetu Lučanima i Požegi, i da je za 2018. godinu 98,2% ukupnih podsticaja isplaćeno.
Bilo je nekog kašnjenja, zbog čega mi uvodimo e-agrarnu upravu, dakle potpuno elektronski sistem, da možemo lakše da pratimo, da možemo lakše da primamo prijave, da zahtevamo ljudima ako treba dodatna dokumentacija i brže da isplaćujemo. Ali, u ovom trenutku, za 2018. godinu, ako se ne varam, mislim da je 98,2% podsticaja isplaćeno. Zamolila sam sada moj tim da mi pošalje tu informaciju, da imam tačnu cifru koliko je isplaćeno.
Za ovo drugo pitanje moram da se konsultujem sa ministrom poljoprivrede.
Što se Vrbasa tiče i crnogorskog jezika u službenoj upotrebi, evo ako se sa ovim Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine nije obraćao, ja molim da se obrate. Ja sam i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, tako da je to direktno moj posao, da obezbedim da ukoliko je Crnogorski nacionalni savet to tražio, da ukoliko postoje svi uslovi, da oni to i dobiju.
Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo nakon najave da ćemo ići na izmene i dopune Zakona, imali još jedan sastanak u Vladi Republike Srbije, sa čini mi se svim relevantnim udruženjima roditelja i udruženjima koji se bave pitanjem porodice. Imali smo jednu, čini mi se otvorenu i konstruktivnu raspravu oko toga šta je bila intencija, šta su mane šta možemo da popravimo. Imali smo i dobrih predloga.
Ja sam u ponedeljak imala sa ministrima Đorđevićem i Đukić Dejanović sastanak i Ministarstvom finansija, da prođemo kroz različite modele, kako možemo da unapredimo dodatno ovaj zakon i koliki će biti fiskalni efekti. Očekujem da ćemo ta udruženja pozvati na sastanak već sledeće nedelje, da predstavimo. Ako vi želite, možemo da pozovemo i vas da čujete dokle smo došli, na čemu radimo, koje su ideje, pa mislim da ćemo odmah nakon ove letnje pauze ići na izmene i dopune zakona.
Ne bih se složila sa tim da je 13 hiljada žena oštećeno. Mislim da se ne govori o tome koliki je broj žena koji je uključen u sistem podsticaja, koje nikada pre nisu bile u sistemu podsticaja. Možda ministarka može nešto o tome da kaže. Svakako ćemo ono što mogu da garantujem, da ćemo onu grešku za koju mislim da je došlo do greške, da nismo trebali to tako da uradimo, gde je za one žene koje imaju nadprosečna primanja, gde je prosek zarada tri umesto pet, da ćemo to ispraviti.
Gledamo, takođe finansijske efekte da ako se smanji prosek plata sa 18 na 12, da vidimo kako možemo da obezbedimo da i one žene koje sa tim prosekom primaju 800, 1.000 ili 2.000 dinara, da li da idemo na minimalnu platu, prvih tri meseca ili godinu dana, ali sve je to ono što ćemo predstaviti na tom sastanku sledeće nedelje. Tako da vas pozivam, svakako ću upisati sebi da dođete.
Što se tiče traktora, samo da vam kažem, za traktore za 2018. godinu, ispraćeno 2,3 milijarde dinara. Kupljeno je preko 1.600 traktora. U stvari, 1682 traktora tačno, od čega je 150 iz IPARD i sada je sve isplaćeno što je bilo budžetirano za 2018. godinu. Hvala.

Izvinite, istina je, preskočila sam pitanje o Fruškogorskom koridoru. Nadam se da će početi u poslednjem kvartalu ove godine. radimo sve što možemo, što se tiče uzimanja kredita, zajmova, projektovanja, svakako je to sada samo pitanje meseci kada će početi da se gradi Fruškogorski koridor.
Što se tiče rešavanja tog problema, moram da vam kažem dva odgovora. Prvo, to morate da uradite ako hoćete da modernizujete železnice. Ne znam kako hoćete da ih modernizujete bez toga da ih zatvorite. Stvarno ne znam kako je to uradila bilo koja druga zemlja.
Dakle, to je nešto što svi zajedno, na žalost, moramo da istrpimo. Ja bih takođe mnogo više volela da nismo morali to da radimo i da smo već imali tu modernu železnicu, zato što bi to značilo da u ovom trenutku mi ne moramo da se dovijamo sa dizel lokomotivama kojih nemamo dovoljno, da otvaramo druge pružne prelaze, alternativne, da zbog toga trpi naša ekonomija, i lakše bi i politički bilo da smo rekli - dobro, dajte da odložimo to, neka radi neka druga Vlada. Zato što u ovom trenutku, onako - drži bure vodu, dok majstori ne odu. To je neodgovorno i ja se nadam da ćete se složiti da je u redu što smo krenuli u tu stvarnu kapitalnu investiciju da napravimo potpuno modernu rekonstruisanu prugu, između Beograda i Kelebije, odnosno Beograda i Budimpešte. Ali, za to smo morali da zatvorimo tu prugu i to je tako.
Što se tiče, opet Fruškogorskog koridora. Dakle, pitanje je meseca kada ćemo mi da gradimo Fruškogorski koridor, ali Fruškogorski koridor neće da se završi za šest meseci, pa će to biti alternativa. To će biti neki radovi, to je ozbiljan projekat koji će takođe trajati godinama. Ja sam, što se tiče drumskog saobraćaja, trudimo se da to olakšamo koliko možemo, ja sam skoro prolazila tamo, nisam osetila da je toliko opterećenje, ali ponovo, nisam ja relevantna, ja tamo ne živim.
Dakle, ako imate ideju šta dodatno možemo da uradimo, ali Fruškogorski koridor ćemo mi početi da radimo u narednih nekoliko meseci, ali on neće biti odgovor na pitanje kako će ljudi lakše da se kreću Vojvodinom. Verujte, ja sam juče, nema veze sa tim, znate li vi koliko će biti ljudi, ja sam juče čitala intervju sa Draganom Đilasom u nedeljniku „NIN“, koji čovek kaže, nisam mogla da verujem, mislim da je to, četvrtak je danas, danas je izašao, gde čoveka kaže, kada pričam o Fruškogorskom koridoru i pričamo o tome koliko investicija, koliko ulažemo, kada će ići, kada će krenuti, čovek kaže, bez problema, kaže – ja ne znam uopšte zašto se gradi Moravski koridor? Moravski koridor je potpuno nepotreban za Srbiju. To je bacanje para.
Moravski koridor, nepotreban za Srbiju? Znate li vi koliko je, recimo, Moravski koridor je još potrebniji od Fruškogorskog koridora. Znači, ljudi koji žive u Kraljevu, u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kruševcu, Ćićevcu njima autoput nije potreban. Vi ne znate danas kako da dođete, i to sam govorila sto puta, vi ne znate kada krenete od Niša do Užica, vi ne znate kojim putem da idete.
Vi imate lidera opozicije koji kaže - Moravski koridor nije potreban za Republiku Srbiju, a onda imamo ovde kada ćete krenuti sa Fruškogorskim koridorom. Dakle, samo malo, izvinite, stvarno samo malo strpljenja dok stignemo na sva mesta, jer na kraju krajeva imate ljude koji bi danas… bili su na vlasti deset godina, pa nisu ništa od tih puteva izgradili, nisu ih ni planirali, a sada znamo zašto. Evo, ja sam juče kada sam čitala taj intervju, prvi put u stvari shvatila da nije to ni do toga da nije bilo para, da su pare išle za nešto drugo, da nije bilo projekata ili su krenuli sa projektima pa nisu stigli da ih završe. Nego ljudi misle da je to sve nepotrebno za Srbiju, da to sve nije bitno za građane Srbije. Šta će građanima Srbije koridori? Šta će im autoputevi? Nisu oni zaslužili, ljudi u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, ma nisu oni zaslužili autoput. Šta će vam ljudi Moravski koridor? Tako da smo došli do toga da morate da završite i projektovanje i finansiranje i izbor izvođača i da vidite kako je to u najboljem interesu Republike Srbije, a i najveći problem je da imate novac za to. E, sada to sve imamo i biće u narednih nekoliko meseci.
Što se tiče ponovo Vrbasa, pomenula sam, nisam ni rekla da je to odluka Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine, to je svakako odluka lokalne samouprave. Ali, da se to podigne na republički nivo, kao što vi tražite od mene, kao narodna poslanica, zato služi Republički savet za nacionalne manjine i zato služi između ostalog i Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine. Zato što, ako ne mogu da se dogovore sa lokalnom samoupravom, onda taj nacionalni savet digne to na nivo Republičkog saveta za nacionalne manjine. Zato što, složićemo se, pa ne mogu ja kao predsednica Vlade da znam šta se dešava u svakoj lokalnoj samoupravi i sa svakim nacionalnim savetom za svaku nacionalnu manjinu. Zato služi ta institucija Republičkog saveta za nacionalne manjine, koji su svi, pa i evropske institucije, pre svega Savet Evrope, pohvalio. Zato što postoji institucionalni mehanizam da o tome mi pričamo.
U redu, sada ste mi vi skrenuli pažnju, ali kada kažem da je to nešto što jako lako može da se završi zato što imamo institucionalan mehanizam, koji se stalno sastaje. Ako mi verujete, ja mislim da 2009. do 2014. godine jednom se sastao, jednom. Mi imamo na četiri meseca sastanke. Dakle, lako se institucionalno to rešava u ovom trenutku.
Što se tiče ovog Kinološkog saveza Vojvodine. Jel Kinološki savez Vojvodine nevladina organizacija ili institucija? Dakle, u svakom slučaju ja ću proveriti sa ministrom Nedimovićem i videću da li se to ponovo tiče republičke vlasti ili pokrajinske vlasti, čija je to nadležnost. Hvala.

Samo da se vratim kratko na ovo – sedam godina ste na vlasti, pa treba da se znaju neki prioriteti. Ja se slažem sa vama. Tako sam ja isto mislila dok nisam, pravo da vam kažem, na poziv Aleksandra Vučića ušla u Vladu i postala ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, onda i predsednik Vlade. I onda vi pogledate da ne da ne mogu da se znaju prioriteti, nego ne znate gde pušta, s obzirom na to koliko ništa nije bilo urađeno i koliko ničega nije bilo, pa kažete – prioritet mi je da gasim požar. Od tih sedam godina na vlasti, dve godine makar su bile mere teške fiskalne konsolidacije kojima je trebalo makar tri godine da daju rezultate. Samo da vam kažem, dakle, tri godine da daju rezultate.
Mi smo bili na tri meseca od bankrota, to je bio prioritet. Nije bilo – e, postao je Aleksandar Vučić predsednik Vlade 2014. godine, hajde da gradimo Fruškogorski koridor. Pa, odakle? Zemlja je pred bankrotom. Odakle? Nemate odakle penzije da isplaćujete. Odakle? Nemate plate za doktore, za vojsku, za policiju, policija pocepana, nema cipele. E, gde je sada Fruškogorski koridor, sedam godina ste na vlasti? Pa trebalo je prvo stabilizovati zemlju, uraditi makroekonomsku stabilnost, imati novac, pa onda završiti ono što se krenulo pre pet decenija, Koridor 10, Koridor 11 nastaviti, napraviti projekat za Fruškogorski koridor, popraviti regionalne puteve, početi da stavljate zdravstvo na noge, pa ljudi su radili u poljskim bolnicama. Pa pitajte samo u Vojvodini, pa vi znate koliko je bilo skenera u Vojvodini. Koliko je bilo skenera? Koliko je bilo magnetnih rezonanci samo? I tu sve koliko to sve košta. Pa, ne, naravno.
Sada je lako reći – sedam godina ste na vlasti, još niste počeli Fruškogorski koridor. Pa da, sedam godina smo, da kažemo, svi zajedno na vlasti, pa imamo danas i makroekonomsku stabilnost i suficit u budžetu od 21 milijardu dinara, umesto deficita, i smanjen javni dug na 51% BDP-a i, konačno, održiv rast BDP-a prošle godine 4,3%, ja se nadam ove godine 3,5% ili malo više, pa smo spustili nezaposlenost ispod 12%, a bila je preko 25%, pa samo završili južni krak Koridora 10, završavamo sada istočni krak. Jel završavamo sada 15. avgusta Koridor 11, otvaramo od Obrenovca do Čačka? Pa jel smo počeli u maju da radimo Preljina-Požega, od Čačka do Požege? Pa treba da krenemo u septembru Moravski koridor, za koji Dragan Đilas kaže da je apsolutno nepotreban, nepotreban. Šta će ljudima iz Kraljeva, molim vas, auto-put? Šta će ljudima iz Vrnjačke Banje auto-put? Koga briga za njihove turističke potencijale?
Pa smo krenuli modernizaciju Beograd-Budimpešta. Dakle, nemojte da mi kažete, molim vas, samo – deluje kao da Vojvodina nije prioritet. I vi znate isto tako da se danas u budžetu odvaja mnogo više nego 7% za Vojvodinu. Pa Naučno-tehnološki park Novi Sad se kompletno finansira iz republičkog budžeta, Klinički centar Srbije iz kredita koji je uzela Republika Srbija. Dakle, nemojte samo da kažete – da, ali koliko smo čekali. Pa naravno da smo čekali, čekali smo svi mi skupa, i Zrenjanin i Novi Sad i Niš, ali za to nismo mi krivi.
Što se tiče savetnika u ministarstvima, poštovana narodna poslanice, apsolutno ne pristajem na to i ne prihvatam da imamo nestručne ljude, apsolutno ne pristajem na to i apsolutno to ne prihvatam. Zato što sa nestručnim ljudima ne bi uradili ovoliko stvari, a svi građani Republike Srbije vide koliko smo uradili i koliko radimo i to bi bilo nemoguće sa nestručnim ljudima. Da li su svi najbolji na svetu i stručni? Ne. Na kraju krajeva, ja bih takođe volela da imamo i u budućnosti takav budžet, a ako nastavimo ovako imaćemo, da možemo i te stručnije ljude ili ljude koji ne rade u svim tim samo volonterski ili iz ljubavi prema zemlji, da ostaju u državnoj upravi i sa tim. Ali, mislim da ljudi daju sve od sebe, mislim da imamo, posebno po kabinetima ministara, jako dobre ljude, koji dobro rade, trude se, imamo dobre državne sekretare, dobre i iskusne pomoćnike ministara i mislim da nije u redu i nije fer da uopšte kažemo – molim vas da ministri imaju stručnije ljude. Ne, mislim da bez tih ljudi, bez nas kao tima, mi sve ovo što sam upravo sada rekla ne bi ni mogli da postignemo.
Što se tiče regionalnog razvoja i infrastrukture, opet ne mogu da verujem kako vi to mene možete da pitate. Pa ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Pa za koga ih mislite gradimo? Za nas? Za Beograd? Za koga mislite da ih gradimo, ako sa tim putevima ne podstičemo regionalni razvoj, da je svako selo važno, da je svaka opština važna?
Pre deset dana bila sam u selu Tmava, u opštini Kuršumlija, zato što mi se jedna penzionerka obratila, zato što lokalno rukovodstvo nije bilo dovoljno brzo, za 150 metara puta. Zato što tim lokalnim rukovodiocima hoću da kažem da je svaki građanin važan, da je svaka opština važna, da je svako selo važno i za sve njih se borimo. Kada ste vi pre Aleksandra Vučića i naše Vlade imali Vladu koja se bavi svakim pojedinačno građaninom, koji odgovara penzionerima iz Kuršumlije na mejlove, na pozive, da se borimo svaki dan, a pitate me za puteve i regionalni razvoj? Pa gde je Koridor 10, pa gde je Koridor 11? Počinjemo Moravski koridor. Koliko je mreža lokalnih puteva? Pa ja sam lično bila da obiđem put između Rače i Lapova, da opštinu Rača vežemo direktno za Koridor 10. To je sve urađeno, to je sve završeno. Ne razumem kako me takve stvari pitate.
Za poslednje dve godine je izgrađeno više od 150 kilometara samo auto-puteva. Pa to je regionalni razvoj. Povezivanje svih osnovnih škola u Srbiji na internetu u okviru Akademske mreže Srbije, što je urađeno u prethodne dve godine, pa to je regionalni razvoj. Dakle, ne znam šta više da radimo da bi pokazali koliko nam je regionalni razvoj važan, a posebno u oblasti infrastrukture.
Molim vas još jednom, malo poštovanja prema tim ljudima koji rade stvarno izuzetno naporno i daju sve od sebe. Ja kažem, ako prvi mi uvek za sebe kažemo da možemo i bolje i moramo bolje i moramo brže, zato što građani Srbije ne mogu da čekaju, moramo brže, ali, ljudi, mi to kažemo za sebe, svi ti ljudi koji svaki dan rade sa nama rame uz rame da ova zemlja ide brže i da naši građani žive bolje i u skladu sa onim koliko oni imaju potencijala i koliko su zaslužili. Hvala.

Hvala.
Dragao mi je što danas imam ponovo priliku da se obratim narodnim poslanicima i odgovaram na vaša pitanja, istovremeno da podvučem neke od stvari uspeha rezultata Vlade Republike Srbije.
Takođe sam želela da vas informišem ili podsetim da je tačno, otprilike na sutrašnji dan, pre dve godine sam u ovom poštovanom domu predstavila svoj ekspoze, program za rad ove Vlade Republike Srbije i onda, dan nakon toga, 29. smo dobili podršku većine. Ja ću sa svojim timom u ponedeljak održati pres konferenciju za praktično dve godine rada ove Vlade, da kao što smo to uradili za prvu godišnjicu rada Vlada, podnesem izveštaj i vama i građanima o tome šta smo uradili i koji su izazovi i šta su dalje planovi.
Što se tiče pitanja poštovanog narodnog poslanika, pre svega oko BNV, dakle, Bošnjačkog nacionalnog veća, da li ćemo uvesti u red, vi znate da je to izuzetno kompleksno, izuzetno osetljivo pitanje. Vlada Republike Srbije se ponosi time što stvarno poštujemo najveće svetske standarde za nacionalne manjine i kako smo uveli, kako poštujemo i osnažujemo institute nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Kažem svetske standarde zato što ono što radi Republika Srbija prevazilazi evropske standarde u poštovanju nacionalnih manjina, odnosno prava i sloboda nacionalnih manjina.
Što se tiče BNV, mi pažljivo analiziramo šta se dešava pre svega zbog stvarno, rekla bih nesrećnih izjava gospodina Ugljanina koji je Srbiju nazvao ili naziva najpogrdnijim imenima od fašističke tvorevine preko raznih uvreda, tipa da je Stefan Nemanja bio ratni zločinac itd, nismo reagovali do sada zato što ne smatramo to ozbiljnim izjavama ili izjavama koje su u bilo kom slučaju dalje od onoga što sam rekla. Dakle, nesrećne izjave od čoveka koji je od 2008. godine do 2014. godine bio ministar u Vladi Republike Srbije i tada mu nije Republika Srbija bila fašistička tvorevina, tako da je nesrećno imati ljude koji menjaju svoje mišljenje, svoje stavove i svoje izjave u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili nisu na vlasti, a gospodin Ugljanin je apsolutno najdrastičniji takav primer.
Svakako, kao što i predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić prošli put kada je bio u Skupštini govorio, dakle, građani Republike Srbije u potpunosti nemaju razloga da budu zabrinuti, mi nećemo reagovati na provokacije zato što je to praktično jedino što bi gospodin Ugljanin u ovom trenutku želeo.
Kao što i vi znate, 24. juna je u Novom Pazaru održana sednica BNV gde je promenjen predsednik Nacionalnog veća, izabrana Jasmina Curić umesto Esada DŽudža koji je istog dana podneo neopozivu ostavku, ja ću prepustiti ministru Ružiću da kaže nešto oko ovoga, ali vas molim za razumevanje zato što se mi stvarno izuzetno trudimo da se ne mešamo u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dokle god to nije apsolutno neophodno.
Dakle, ostajemo otvoreni za komunikaciju sa vama, sa svim članovima Nacionalnog saveta ove nacionalne manjine, ali ukoliko ima bilo kakvih indicija u jednom trenutku da treba da se umešamo, umešaćemo. U ovom trenutku, pratimo situaciju, ali je to šta se dešava ipak stvar većine u okviru tog Nacionalnog saveta.
Što se tiče puta Tutin-Novi Pazar, tu se radi stvarno u minimalnom kašnjenju. Ja očekujem da se odmah nakon puštanja puta Kuzmin-Sremska Rača, što očekujem sada u julu, moguće i nadamo se uz ponovnu posetu Srbiji od strane predsednika Turske, gospodin Erdogana, da ćemo odmah nakon toga ići u izgradnju, početak izgradnje Tutin-Novi Pazar, dakle to je ili juli ili avgust. Dakle, minimalno kašnjenje.
Što se tiče slobodne zone na Pešteru, tu moram da vam se vratim sa povratnom informacijom, u ovom trenutku nemam tu informaciju. Hvala.