Hvala vam.
Hvala vam, svakako što ste reagovali. Mislim da je to jedina ispravna stvar. Ova monumentalna neodgovornost od strane nekih narodnih poslanika, da ovako daju primer da nije potrebno nositi masku, zaštitnu opremu u zatvorenom prostoru, a narodni poslanik ste. Postoje ljudski neke tužne stvari.
Ja se izvinjavam što sam malo duže pričala. Bilo je dosta tema za koje mislim da su važne.
Jedna krajnje nekorektna stvar koju ste izneli, to je da smo vodili funkcionersku kampanju tokom ovog vanrednog stanja.
Ponovo se vraćam na ono gde je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike zamolio da se ne bavimo politikom tokom vanrednog stanja i tokom borbe protiv Kovida 19, rekao da neće odgovarati na optužbe, da tokom vanrednog stanja i borbe protiv koronavirusa nema drugih neprijatelja i političkih neistomišljenika, nego samo jednog neprijatelja, a to je Kovid 19. Tokom dva meseca nikada, ali zaista nikada, evo ja moli bilo koga da nađe primer, nikada nije pomenuo ni jednog političkog protivnika ni po imenu, ni po političkoj stranci, grupaciji, savezu itd, dakle nikada.
Ne znam kako ste zaključili da je vođena funkcionerska kampanja. Obilazio je neka žarišta, što mislim da je njegov posao kao predsednika Republike, da bude sa svojim građanima tamo gde je najteže i da je to jedina odgovorna stvar koju je mogao da uradi u tom trenutku. Nazivati to funkcionerskom kampanjom mislim da nije u redu.
Dao je sve od sebe da nabavi zaštitnu opremu, da nabavi respiratore u situaciji kada je malo zemalja na svetu moglo da nabavi zaštitnu opremu i respiratore. Mi smo u tome, zahvaljujući njemu, njegovom političkom kredibilitetu bili među najuspešnijim zemljama na svetu i mislim da bi ga kritikovali ponovo kako god bilo. Da nije išao, rekli bi da nije sa svojim građanima, da nije uz svoje građane, da se sklonio, sakrio, da brine samo o sebi. Dakle, mislim da je najispravnija moguća odluka bila da ode i da poseti one sredine koje su bile najugroženije.
Još jedna velika stvari, izuzetno važna tema vi ste je pokrenuli i hvala vam na tome, to je, kako ste vi nazvali, zloupotreba međunarodne solidarnosti. Mislim da Republika Srbija ni u jednom trenutku nije ni na koji način zloupotrebila međunarodne donacije. Mislim da smo se svima zahvalili kako dolikuje, da smo građanima Republike Srbije tačno rekli ko nam je šta donirao, kada je donirao. Vidim da se mnogima nije svideo način na koji smo mi, ni u zemlji, ni u inostranstvu, način na koji smo mi zahvalili Narodnoj Republici Kini na svemu onome što je učinila za Srbiju i za građane Srbije u ovome. Mislim da smo to uradili na pravi način.
Ljudi su nam pomogli sa svime čime su mogli da nam pomognu. Poslali su nam i respiratore, donirali značajnu količinu respiratora, tretirali nas kao jedan od prioriteta kada smo kupovali respiratore novcem iz budžeta Republike Srbije, poslali značajnu količinu zaštitne opreme, poslali tim medicinskih stručnjaka na samom početku ove borbe, koji su i danas u Srbiji, pokazali ljudsku solidarnost. Mislim da su zaista zaslužili da im se zahvalimo na način na koji smo se zahvalili.
Isto tako, hvala i svima ostalima. Ja sam dočekala kargo avion pomoći koji je poslala EU, dočekala sam i avion koji je platila za transport, dakle za putovanje, platila EU. Mislim da smo se zahvalili kako priliči i Ruskoj Federaciji i Turskoj i Mađarskoj i Norveškoj i SAD i svima ostalima i da smo, takođe, umeli da pokažemo našu solidarnost i u regionu i u čitavom svetu i u EU, članicama EU na način na koji Srbija to nije mogla da uradi do sada.
E sada, molim za malo pažnje kada pričamo o zloupotrebi ove cele situacije, ove krize, zloupotrebi u međunarodnim okvirima da bi dobili neke političke poene i da bi svoju zemlju optužili, a sebe izdvojili kao nekog ko je, je li, veliki Evropejac.
Ja ne znam koliko vas je upoznato sa pismom koje je EU poslao Dragan Đilas potpisan kao predsednik Stranke slobode i pravde i osnivač, ne među osnivačima, nego osnivač Saveza za Srbiju.
Dakle, Dragan Đilas osnivač Saveza za Srbiju i predsednik Stranke slobode i pravde je iskoristio ovu krizu da pošalje pismo zvaničnicima EU, da se požali na svoju zemlju, da se požali na predsednika Aleksandra Vučića, da se požali na Vladu Republike Srbije i u maniru deteta koji se žali učiteljici, u maniru zaista jedne tužibabe, ali tužibabe da njima otvori oči o tome šta se to u Srbiji dešava.
Ja sam izdvojila iz zaista fascinantnog pisma, ja bih preporučila svima da pročitaju ovo pismo, izdvojila sam samo jedan paragraf gde on kaže, ja ću sad prevesti. Pismo je na engleskom, ali, evo, otprilike prevod, dakle, ovako – Aleksandar Vučić, to se žali Dragan Đilas EU i evropskim zvaničnicima, Aleksandar Vučić je najavio uvođenje vanrednog stanja sa retorikom – evropska solidarnost ne postoji, to je samo bajka na papiru, pa da on tuži Aleksandra Vučića, pošto oni ne gledaju naše medije, nemaju ovde delegaciju EU u Srbiji, pa ne znaju šta se dešava u Srbiji, nego Dragan Đilas da im kaže šta je Aleksandar Vučić rekao prilikom uvođenja vanrednog stanja.
Kaže Đilas, posle toga, pošto je ovako najavio uvođenje vanrednog stanja, posle toga lično je dočekao tim medicinskih stručnjaka iz Narodne Republike Kine, molim vas, zamislite sad, on je lično dočekao tim medicinskih stručnjaka koje su nam ljudi poslali da nama pomognu ovde, i, ono što je meni najzabavnije u ovom pismu, lično ih je dočekao i pozdravio se svakim pojedinačno od njih pozdravom laktom.
Zamislite vi šta on čovek piše EU. Pa, ja mislim da oni ljudi ne veruju, a i to, mogu vam reći da sam čula iz ličnih izvora, da su Evropljani tamo bili šokirani time kakvi snishodljivi bednici postoje na srpskoj političkoj sceni.
Dakle, Aleksandar Vučić se sa svakim od njih lično pozdravio pozdravom laktom i onda poljubio kinesku zastavu kako bi izrazio zahvalnosti za svu pomoć i podršku koju su poslali. Da li vi možete da verujete?
Kada pričamo o zloupotrebi situacije kako bi se u međunarodnoj areni pozicionirali, valjda, kao jedini faktor koji ne preza od toga da u istom tom pismu pljune i naše susede u Mađarskoj i naše partnere iz Narodne Republike Kine, da uradi šta god je potrebno da se uradi da bi se pozicionirali kao, valjda, jedina legitimna opcija koju ti Evropljani treba da dovedu na vlast, zato što koga briga za izbore, koga briga za narodnu volju, koga briga za demokratiju u Republici Srbiji, nego se vi preporučite. Vi se preporučite time što ćete da pljunete na svu pomoć i na svu podršku koju nam je neko poslao u najtežim vremenima i to sve uradite iza leđa građana Republike Srbije i tajno dok se mi ovde borimo za ljudske živote i svaki dan gubimo ljude u ovoj ovakvoj borbi.
Kako je došlo do toga da virus uđe u staračke domove i time ću završiti, pa će i biti prilike, svakako da govorim još o nekim stvarima. Pa, došlo je do toga što ljudi nisu poštovali preporuke Vlade, eto tako je došlo. To je tužan primer toga šta bi se desilo u Republici Srbiji da nismo imali ovako drastične mere. Tužan, primer.
Hoću takođe da vam kažem da se posebno ponosim što su ljudi koji su to radili i doveli direktno ljudske živote u opasnost, čim smo to saznali prikupili sve informacije, da su odmah privedeni, lišeni slobode i da će im se za to suditi.
Konačno da vam kažem, kažete mi, grešili smo tokom ove borbe. Svakako i juče sam rekla, grešili smo, tako je. I nisam došla u Skupštinu Republike Srbije i nisam došla da dam izveštaj svim građanima Republike Srbije zato što sam želela da kažem da smo bili bezgrešni, već zato što sam želela da kažem i da pokažem da smo se borili dan i noć, da smo dali sve od sebe i da smo u toj borbi bili uspešniji od mnogih drugih i kada smo videli grešku, odmah smo radili na tome da je ispravimo.
Bezgrešni nismo bili, greši svako ko radi, ali ponovo, najvažnije dati sve od sebe, boriti se i mislim da smo to i ovaj put pokazali. Hvala vam.

Biću kraća od toga.
Nisam stigla da kažem i o meri od 100 evra za koju kažete da je populistička mera. Podsetiću vas da je sličnu takvu meru, odnosno istu, samo sa drugačijim iznosima, naravno mnogo većim zato što su mnogo bogatije zemlje, istu takvu meru je, kao post kriznu meru doneo Japan, SAD, Singapur i Hongkong. To su mere direktne finansijske podrške građanima, nisu populističke mere. Ponosim se, zato što smo zahvaljujući onom svemu što je uradio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade 2014. godine, u smislu mera fiskalne konsolidacije mi danas u stanju da takvu meru direktne finansijske podrške građanima pružimo i posle ove krize.
Mislim da ko hoće može da se javi, ko neće apsolutno ne mora. Dakle, važno je da ljudi kojima tih 100 evra ne treba ne moraju da dobijaju tih 100 evra zato što im ne znači ništa, a tih 100 evra ne uzima niko drugi, nego one ostaju u budžetu Republike Srbije za, na kraju krajeva, sve ono što je potrebno svim drugim građanima. Dakle, što više u budžetu to bolje svim građanima.

Hvala vam.
Da vam kažem, postoji politička korektnost i postoji lična odgovornost i ljudska dužnost i ovom gospodinu moram da kažem, iako možda neće biti politički korektno, to je moja ljudska dužnost, ne kao predsednice Vlade, nego je moja ljudska dužnost da mu kažem – gospodine Raduloviću, vaše ludilo je uznapredovalo i otelo se kontroli.
To je bila moja ljudska dužnost. Moja dužnost kao predsednice Vlade je da vam ne dozvolim, da vam ne dozvolim omalovažavanje svih ljudskih žrtava, svih ljudi koje smo izgubili, pre svega u Republici Srbiji, a onda i svih ljudskih žrtava širom zemljine kugle koje vi omalovažavate time što govorite da ovaj virus ne postoji, da opasnost ne postoji, da se valjda sve ovo nije desilo. Omalovažavate njih, njihove porodice, vređate i omalovažavate sve naše zdravstvene radnike koji se bore, koji su na prvoj liniji fronta, koji rizikuju svoje živote, živote svojih porodica, omalovažavate sve stručnjake i sve one koji su izgubili u ovoj borbi nekoga, a svi mi znamo nekoga takvog. I, to vam neću dozvoliti.
Još jednom, gospodine Raduloviću, molim vas, idite lečite se. Dakle, ne mislim ovo kao uvredu, mislim kao ljudski savet.

Hvala.
Zaista govorite i obraćate se ljudima ovde u najboljem demokratskom maniru, u onom demokratskom maniru koji ste pokazivali tako jasno dok ste bili na vlasti. To je ta demokratija i to kako se obraćate kolegama ovde u Skupštini, ali vama na čast.
Juče ste najavili „Sablju 2“. Mi znamo da ste vi izuzetno jaki, da ste izuzetno opasni i znamo da ćete sigurno imati priliku da ispunite ovu vašu pretnju. Nismo nešto uplašeni, nismo naročito ni impresionirani, iako znamo koliko ste jaki. Nismo, zato što znamo šta smo radili, kako smo radili, zato što stojimo iza naših reči i stojimo iza naših dela.
Vi svakako možete da nastavite i sigurna sam da ćete nastaviti da pretite ljudima koji daju sve od sebe, koji su ovde da podnesu izveštaj, koji su, za razliku od vanrednog stanja koje ste vi uveli, svaki dan organizovali pres konferencije, da mogu da obaveste pravovremeno i tačno javnost o tome šta radimo, kakvo je stanje i da svi predstavnici medija mogu da dolaze i da pitaju sva pitanja koja žele da pitaju.
Dobro, pretite nama, nastavite samo, ali da vam kažem, nemojte da vređate lekare, nemojte ovde da ih nazivate veselima, nesrećnima, nemojte da im se obraćate na taj način. Ne vređajte struku, jer verovatno ste vi mnogo stručniji u epidemiologiji od njih i verujem da ste najstručniji u svemu, pošto vidim da znate i prava i infektologiju i epidemiologiju i sve vi znate. I bili ste ministar unutrašnjih poslova i sve ste mogli da radite u životu šta vam je dato i da gajite vinograde i pravite vina. Stručni ste apsolutno za sve. Ali, ne vređajte lekare i ne vređajte struku, ne vređajte ljude koji samo rade svoj posao. Ne nazivajte ih pogrdnim imenima. Ne obraćajte im se posprdno.
Još jedna molba, ne vređajte žene. Nemojte da vređate žene. Nemojte da vređate žene time što ukoliko ženska osoba obavlja neku funkciju, ona automatski mora da bude pratilja. Nije u redu. Pokazuje vaš lični stav, pokazuje i vaš demokratski potencijal. Pokazuje i vaš stav prema ženama. Pokazuje svu vašu mizoginiju. Ali, evo, ja bih vas zamolila da probate da se uzdržite, iako mogu da zamislim koliko to može da vam bude lično teško.
Nemojte vi da branite novinare. Nemojte vi da branite novinare, vi koji ste kao predsednik Vlade nazivali novinare na pres-konferencijama marginalnim pojavama. Marginalnim pojavama ste nazivali predstavnike medija i sada ste se vi našli kao veliki demokrata da ih branite. Mislim da nema potrebe. Za sve one koji nemaju amneziju, mislim da je to uvreda.
Nemojte vi da branite ni medije, ni novinare, vi koji ste kao jedan od glavnih ljudi, ja mislim, u to vreme, u vreme tog vanrednog stanja, eksplicitno i strogo zabranili javno obaveštavanje, zabranili rasturanje štampe i zabranili sva druga obaveštenja i informacije u vezi vanrednog stanja i merama u vezi sa i tokom vanrednog stanja, osim prenošenja zvaničnih saopštenja nadležnih državnih organa. Takvu cenzuru Srbija nikada pre toga, a nikada ni posle toga nije videla. To pokazuje vaš demokratski potencijal, koji zaista ovde pokazujete i svaki put kada se javite za reč, kada dobijete reč, a i kada ne dobijete reč, sa svim nazivima kojima častite sve nas ovde, kako predstavnike Vlade, tako i vaše kolege narodne poslanike. Ponovo, to zaista pokazuje vaše lice.
Zahvaljujem se, kao što se zahvaljujem poslaniku sa kojim ste bili na vlasti do 2012. godine na predlozima i o tome kako možemo da se ponašamo prema medijima i kako da tretiramo novinare i na predlozima, vi to niste izneli, ali jesu neke vaše kolege, na predlozima kako mi možemo da promenimo i kako treba da sprovodimo ekonomske mere u postkriznom periodu.
Za razliku od vas, te najavljene ekonomske mere, koje su već krenule da se primenjuju, su pozdravili apsolutno svi privrednici i privredne komore, kako Privredna komora Srbije, tako i strane privredne komore, kako domaći mikro, mali preduzetnici i srednja preduzeća, tako i veliki strani investitori. Mislim da to dovoljno govori o tome.
Dozvolićete da kao predsednica Vlade ne prihvatim vaše branjenje novinara, a i da ne prihvatim predloge ekonomskih mera i kritike koje dolaze od ljudi koji dok su vodili zemlju u neuporedivo manjoj krizi 2008. i 2009. godine, su uspeli da budu tako uspešni u rukovođenju ovom zemljom da je 600.000 ljudi ostalo bez posla, 600.000 porodica se našlo u neizvesnosti.
Danas pričamo o najvećoj krizi posle Drugog svetskog rata, a što se tiče ekonomske krize pričamo o dubljoj krizi od one pre Drugog svetskog rata. I do sada smo videli da je otprilike 6.000 ljudi izgubilo posao, ali u apsolutnim brojevima da je to nešto više od 2.000 ljudi, pošto su u međuvremenu u nekim drugim sektorima neki ljudi dobili posao. Dopustićete da, uz svo uvažavanje ili manjak uvažavanja koje imam, lično prema vama, ne poslušam vaše savete ni oko medija, ni oko privrednih mera. Hvala.

Hvala.
Žao mi je što mi niste dali reč odmah kada sam se javila da odreagujem na još jedan talas licemerja i politikanstva koji smo čuli od narodnog poslanika i da vas pitam da li možete da vidite šta radite? Da li to vama ne deluje kao očigledno licemerje? E, sada za građane Republike Srbije. Pogledajte šta ljudi rade kada treba da se razmišlja o vanrednom stanju - zašto još uvek niste uveli vanredno stanje? Planeta u karantinu. Srbija je u iščekivanju. Bez vanrednog stanja biće gore nego u Italiji. Zatvorite hitno škole, ne brinete se za našu decu, ne brinete se za građane. Zašto puštate privredu da radi? Kada uvedete restriktivne mere, zašto ste uveli restriktivne mere? Nije bilo potrebe za tako restriktivnim merama.
To sam čula nebrojano puta do sada od strane nekoliko narodnih poslanika, pa evo moje lično mišljenje je da ste mogli da dozvolite šetnju starijim osobama, nema veze šta su rekli stručnjaci, nema veze šta su rekli lekari, ma nema veze šta su rekli epidemiolozi, nema veze šta su rekli infektolozi, vi mislite da mere nisu morale da budu tako restriktivne.
Mi političke odluke nismo donosili, nego smo slušali struku i drago mi je što smo to tako radili i ponosna sam što smo to tako radili, zato što danas iza sebe zbog toga imamo dobre rezultate, imamo najmanju stopu smrtnosti u ovom delu Evrope i jednu od najmanjih stopa smrtnosti na celom svetu. E, ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti i nepodnošljive neodgovornosti, to tako možda vi možete, ali sva sreća niste vi ti koji odlučuju o životima ljudi u Republici Srbiji.
Cela ova priča je vama besmislena, sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića i sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića, bez obzira koja je cena, bez obzira koji trenutak, bez obzira da li je vanredno stanje ili je redovno stanje, bez obzira da li ljudi umiru ili ne umiru, bez obzira ko može da vam bude saveznik. Korona virus, našli ste ga kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića, navijali ste za Koronu, slavili ste Koronu, samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića i nikakvih principa tu nema, nikakvih principa.
Pričate o svakodnevnom obraćanju šefa države, pa predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp se svako veče obraća, Makron se svaki dan obraća, na jedan ili na drugi način, svojoj domaćoj publici ili u inostranstvu, Boris Džonson se obraćao svaki dan, pa obraćao se iz bolnice dok je bio u bolnici, a ono što vama smeta je u stvari što on čovek radi koliko radi, i više, mnogo više od toga vam smeta što njemu građani Srbije u tolikoj meri veruje. Hvala vam što ste priznali da je to tačno. Tačno je. Jedino što vam smeta je što toliko radi i što mu građani Srbije veruju. Obraćao se nije svaki dan, svaki dan se obraćala struka i tu smo videli neverovatnu količinu licemerja gde je bilo prvo - obraća se stalno Aleksandar Vučić i obraća se Ana Brnabić, zašto hoćemo da čujemo struku kada se obraćala svaki dan struka, a mi se nismo pojavljivali, onda je bilo - gde su oni pobegli. Bilo je kritika na konferencijama za medije - gde su sada nestali oni da nam odgovaraju na politička pitanja?
I to politikanstvo, i to licemerje o kome mislite da mi nikada ne možemo da pobedimo zato što sve što radimo trebalo je u stvari raditi ono drugo. Ja mogu sa velikom izvesnošću i sigurnošću da vam kažem da građani Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri to prepoznaju, to da je svaki put trebalo uraditi ono drugo, to da zašto niste uveli vanredno stanje, zašto ste uveli vanredno stanje, e zašto ste uveli vanredno stanje, jedino mi nemamo restriktivne mere, ove mere su previše restriktivne, ali je dobro što priznajete da je cela svrha ovoga napad na Aleksandra Vučića.
Još dve stvari. Kada govorite o tim šerpama i zvižducima u 20.05 časova, i juče ste pričali o tome i rekli - medicinska struka je zaslužila aplauz. Ja se slažem sa vama. Medicinska struka je zaslužila aplauz i mnogo više od aplauza i zadužili su nas, svaka im čast, hvala im beskrajno. Ali, ono što medicinska struka nije zaslužila to je politička zloupotreba tog aplauza. To su te šerpe.
Kada znate da će biti ne znam koji procenat građana koji će izaći u vanrednom stanju dok ljudi gube svoje živote ili se drugi bore za svoje živote i dok vidite da neko radi dan i noć, da se bori protiv nečega protiv čega ne može da se izbori ni Amerika, ni Španija, ni Italija, ni mnogo bogatije zemlje, a mi se borimo, bogami, svojski i dobre rezultate imamo, kada znate da ljudi neće to podržati, e onda se vi nakačite na nešto što je dobro da bi to politički zloupotrebili i da pokušate… i baš vas briga i za lekare i za zdravstvene radnike i za timove ljudi koji svaki dan izlažu riziku svoje živote da bi spasili naše i baš vas briga za zahvalnost tim ljudima i baš vas briga za ljude koji su izgubili svoj život i za ljude koji se bore za svoj život. Jedino je važno da vi svoju političku agendu isterate i to je sramota. Ljudski vam kažem još jednom, to je sramota.
Taj ko se setio da iskoristi aplauz zdravstvenim radnicima u osam uveče, da bi se u osam i pet nadovezao da protestuje protiv diktature, svi ti isti koji su tražili restriktivne mere sada protestuju protiv diktature, e to je ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti. To je to licemerje koje se pokazalo u punom svetlu tokom ove krize. To su ti ljudi.
Konačno da vam kažem, što se tiče ovoga da pokušavate da objasnite i da nađete opravdanje i izgovore za ove koji u ovakvom trenutku bojkotuju Skupštinu, koji dva meseca kritikuju zašto se Skupština ne sastaje, ali je dve godine bojkotuju ne bojkotujući plate, to što pokušavate da nađete izgovore za njih, objašnjenja i opravdanja, to što pokušavate da im se ulagujete time što ćete biti valjda njihov portparol ovde zato što ne daj Bože da vas napadnu na Tviteru, ne postoji gora kletva u Srbiji nego da vas oni valjda napadnu na Tviteru, nemojte to da pokušavate. Nemojte, ne postoji izgovor. Ne postoji objašnjenje zašto neko ko je narodni poslanik nije u ovom trenutku u Narodnoj skupštini.
Nisu oni ni ovakvi, ni onakvi, oni su lažovi i kukavice. Lažovi i kukavice i tu je tačka na diskusiju o tome šta su oni. Možda budu malo manje kukavice kada dođu ovde i nama u lice kažu sve laži koje dva meseca plasiraju po društvenim mrežama da možemo da im odgovorimo i da pred građanima Republike Srbije možemo da raspravimo da li je to što oni kažu tačno i istina ili nije. Ništa dalje do lažova i kukavica ti ljudi nisu.
Hvala vam što ste priznali, rekli eksplicitno da je tačno da jedino što vam smeta jeste što građani imaju poverenja u Aleksandra Vučića i da je cela borba borba kako iskoristiti Korona virus kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića. Vidite, to građani prepoznaju i sigurna sam da će to umeti i da nagrade i da kazne. Hvala.

Ja vam čestitam, uspeli ste i vi da dotrčite, da utrčite, da i vi figurativno šutnete predsednika Republike, Aleksandra Vučića. To je valjda najvažnije u ovom trenutku i celoj ovoj raspravi oko borbe protiv Kovida-19.
Ne znam kako, zaista ne mogu da razumem kako ste svi pojedinačno stigli da se osvrnete na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je na početku ove borbe rekao da neće politizovati stvari, da se neće baviti političkim obračunima, da neće odgovarati na političke napade, laži, kritike, pretnje dok sve ovo ne prođe.
Nije pomenuo ni vas, ni vašu stranku, ni sve ostale druge stranke ni jednom jedinom rečju tokom cele ove borbe, ali ste svi morali da se izređate, da kažete nešto negativno o Aleksandru Vučiću, pri tome naravno zaboravljajući sve ostale stvari koje je čovek uradio i da se smire političke tenzije u Republici Srbiji pozivajući sve ljude iz svih političkih opcija na dijalog oko daljih izbornih radnji i na sve ono što je čovek uradio da kao Srbija dobijemo respiratore, zaštitnu opremu i da budemo spremni tokom ove krize nego mnoge druge bogatije zemlje.
Neverovatno je da nema nijedne reči o tome, ali da ste uspeli i vi da utrčite da date jedan svoj doprinos, čisto da se ne kaže slučajno nemojte da vas neko sutra na Tviteru kritikuje kako ste uz Aleksandra Vučića, zato što sedite u ovoj Skupštini, jer naravno, svi znamo koliko su opasni ljudi sa toliko resursa i toliko medija, pa ne daj Bože da vas oni iskritikuju, tako da dobro je da ste i to uradili. Zapljunuli ste se, u redu je.
Sad što se tiče mera i toga da li su one ovakve bile ili su bile onakve, da li su bile prestroge ili su vam bile nedovoljno stroge. Kakav je učinak? Ja ću vam reči samo ovako da ne bi dalje dužila. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da je Srbija uspela jako dobro da obavi svoj posao, a pošto nije došlo do eksponencijalnog rasta, tako da epidemija od početka bila pod kontrolom.
Ja se ponosim ovim, uspeli smo u tom smislu. Da li je danas svako u Srbiji veći stručnjak od stručnjaka epidemiologa i infektologa sa kojima smo radili i struke koju smo slušali? Jeste, kao što je i najbolji selektor, kao što je najbolji ministar finansija, kao što zna sve bolje od predsednika države legitimnog izabranog, dakle, uvek neko zna nešto bolje. Ja mislim da smo mi slušali struku, najstručnije i najprofesionalnije ljude u ovoj zemlji i da smo i po rečima više puta ponavljam i Svetske zdravstvene organizacije uradili dobar posao. Meni je posebno drago da smo to i uradili i po brojkama koje govore da imamo najmanju smrtnost u ovom delu Evrope, dakle, ne u regionu, nego u ovom delu Evrope, jednu od najmanjih smrtnosti na svetu.
Spoljnu političku propagandu smo videli i ja sam rekla, videli smo je kako je nismo do sada, ja mislim u istoriji Srbije videli. Videli smo Dragana Đilasa koji piše tajno EU i žali se, tuži Srbiju, tuži predsednika Republike kako je on dočekao kineske stručnjake koji su doneli medicinsku pomoć, pa prepričava u tom zvaničnom pismu i to kako se predsednik Aleksandar Vučić pozdravio sa kineskim ekspertima koji su doneli pomoć. Takvu spoljno političku propagandu, takvo udvorištvo, zaista nikada do sada nismo videli. Mislim da ni ti zvaničnici EU koji su to pismo primili isto tako nikada nisu videli takvo udvorištvo. I mislim da je verovatno i njih sramota bilo zašto su se našli ljudi pozvani da uopšte moraju da čitaju takve stvari od čoveka koji je predsednik jedne političke stranke i osnivač Saveza za Srbiju, kao što se potpisao na tom pismo.
Sada da li mi imamo udvorički odnos prema Kini? Pa, ja se ne bih složila. Mislim da smo nastupili kao partneri i prijatelji i da smo se zahvalili na ogromnoj pomoći i podršci koju su oni dali Republici Srbiji i svim našim građanima i rekli smo hvala. Ne bih rekla da je to udvorištvo, ne bih rekla da je to udvorički odnos prema Kini. Mislim da su oni zaslužili i više zato što su prvi bili tu da daju ogromnu, zaista ogromnu neprocenjivu pomoć u tom trenutku, da pomognu i respiratorima, i zaštitnom opremom, i testovima, i doniranjem čak dve najsavremenije laboratorije i medicinskim stručnjacima.
Da li to znači da mi umanjujemo sve ono što je do sada dala EU? Apsolutno, ne. Ne znam zašto mešate te dve stvari. Vi pričate o donacijama EU u poslednjih pet godina i mi smo sve te donacije primili sa zadovoljstvom, zahvalili se i naš put je evropski put, ali mi nismo sada pričali o donacijama u poslednjih pet, deset, dvadeset godina ili šta će biti iza ovoga. Mi smo se zahvalili na podršci koju smo dobili tokom borbe protiv korona virusa. Na tim donacijama ranije smo se zahvaljivali ranije i hvala im beskrajno. Kao što sam ja dočekala avion, kargo avion sa podrškom EU. Imala dva događaja sa ambasadorom Sem Fabricijem, da se zahvalim na svih petnaest letova koji su oni platili. Dakle, čini mi se da smo se svima zahvalili po zasluzi, sve ovo ostalo, bilo je vremena za to. Na kraju krajeva, nismo ni na vlasti deset godina, pa ti koji su pre, mogli su da se zahvaljuju ako mislite da nisu dovoljno zahvaljivali. Ja ne znam, to je na njima, možete da raspravite tu, kolege su vam.
Ponovo, Srbija je uradila dobar posao. Svako je general posle bitke. Svi mi imamo pravo da mislimo da smo stručni u svakoj oblasti više nego stručnjaka koji su nas savetovali. Lično mislim da je dobro što smo slušali struku, a ne kvazistruku i svakog onog ko je mislio da zna bolje od te struke.
Nemojte se pridružiti onima zato što zaista mislim da niste ni licemeri, ni politikanti. Nemojte, zato što se plašite napada na tviteru i napada tajkunskih medija, nemojte se pridruživati onima koji smatraju ovaj virus za svog saveznika samo kako bi mogli da napadnu Aleksandra Vučića iz bilo kog razloga. Mislim da to nije u redu i mislim da niste jednostavno takav čovek i generalno, dakle, nemojte da lažete, da se obraćao svaki dan, nije se obraćao. Neki drugi lideri svetski jesu i to je potpuno u redu. Da li ja mislim da je trebalo da se obraća svaki dan? Pa, mislim da je našao pravu meru i da se obraćao svaki dan šta bi bilo loše i u tome. Ali, su ljudi rekli, hoćemo da slušamo struku, pa ste slušali struku, pa ste onda rekli zašto ne slušamo političare. Tako da se tih igrica ne igramo u krug. Hvala vam.

Ja se u potpunosti slažem sa vama i neću utrošiti vreme, zaista ću dodati samo dve rečenice da ne bi prošlo nezapaženo, zato što mi se čini da postoji opasnost da prođe nezapaženo, a ne bi smelo.
Oni koji su svesno izabrali da bojkotuju sednicu Skupštine Republike Srbije u ovo vreme, u ovom trenutku kada je zemlja i svi naši građani suočeni sa ovako ozbiljnom krizom, nisu se usudili i ja molim zaista da ovo ne zaboravimo nikada, oni se nisu udostojili da dođu makar na početak održavanja sednice, da odaju poštovanje preminulima i njihovim porodicama da odstoje ovde kao narodni poslanici koji su dobili mandat od nekih građana, da odstoje ovde, taj minut ćutanja makar, da odaju poštovanje, pa onda da izađu ako žele dalje da bojkotuju rad parlamenta i da građani Republike Srbije nikada ne zaborave taj čin, da vi kao narodni poslanik niste došli na minut ćutanja preminulima od posledica Korona virusa. Hvala.

Hvala vam.
Vidim da privodimo kraju i želela sam samo još jednom da se zahvalim zaista svim građanima Republike Srbije i još jednom beskrajna zahvalnost za naše lekare, za medicinske timove, stručnjake, za njihove saradnike. Hvala svima onima od policajaca, Vojske Republike Srbije, poštara, inspektora koji su sa nama radili na ovome.
Došla sam ovde da podnesem izveštaj građanima Republike Srbije o tome šta smo radili, kako smo se borili, na osnovu čega smo donosili odluke, kakve smo mere i zbog čega donosili i kakvi su rezultati tih mera.
Došla sam da kažem da Srbija ima spreman plan za posle ove krize, kako medicinski za eventualno drugi talas epidemije, tako i ekonomski. Da nam je jedan i drugi plan svakako među boljima na svetu. Borićemo se dalje, guraćemo zajedno.
Došla sam da kažem građanima Republike Srbije da znam da nismo bezgrešni, ali da smo se borili najbolje što smo mogli, da smo dali sve od sebe i da smo radili noć i dan. Rezultati to svakako pokazuju, ali nema opuštanja dok ne dođe vreme da proglasimo pobedu. Samo poštovani građani Republike Srbije slušajmo se, budimo solidarni, guramo dalje i sigurna sam da ćemo uskoro i moći da kažemo da je ovome došao kraj i da nastavimo dalje. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke, građani Srbije, želim da vam dam kratak pregled onoga što smo kao Vlada Republike Srbije radili u poslednjih 60 i nešto dana, malo duže od dva meseca, dva i po meseca i da onda, sa ministrima koji su najviše učestvovali u ovoj borbi zato što su im resori takvi, budemo vama na raspolaganju za sva dodatna pitanja, da pružimo dodatne informacije i da građanima Republike Srbije objasnimo šta smo uradili, kako smo uradili, zbog čega smo radili, gde se nalazimo danas i šta možemo očekivati u budućnosti.
Na početku, želim da kažem da sam ponosna, preponosna na svoju zemlju, na to kako smo se borili sa ovom pandemijom, na to gde se danas nalazimo i kako smo se spremili za sve ono što dolazi nakon ove pandemije.
Ponosna sam na sve naše građane, ponosna sam na naše institucije, ponosna sam na tim koji Vlada Republike Srbije čini, sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem i na sve naše stručnjake, epidemiologe, infektologe, transfuziologe i sve ostale, kao i, naravno, time ću početi a time ću i završiti, i na naše lekare, naše medicinsko osoblje, na zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike i na sve one koji su bili na prvoj liniji fronta, koji su danas na prvoj liniji fronta i koji će još neko vreme biti na prvoj liniji fronta. Njima najveća moguća zahvalnost od mene lično i u ime cele Vlade Republike Srbije.
Ukupan broj registrovanih slučajeva Koronavirusa u svetu je juče prešao tri miliona, na današnji dan to je već tri miliona 73 hiljade 356 obolelih. Ukupan broj smrtnih slučajeva je 211.766. Danas imamo 924.637 izlečenih od Kovida - 19.
Prvi identifikovani slučaj u Srbiji bio je 6. marta ove godine i taj slučaj je importovan iz Italije.
Pre toga, pre identifikovanja prvog slučaja, mi smo testirali ukupno 58 ljudi koji su imali simptome nalik virusu SARS-KoV-2, odnosno Kovid - 19 i počeli smo testiranje kada se pojavio prvi suspektni slučaj, a to je bio 13. februar. Tada je Torlak dobio prvi uzorak i uradio test. Svi ti ljudi su bili negativni.
Dakle, od 13. februara mi vršimo ispitivanja i testiranja ljudi koji su sa sumnjom da su oboleli od Koronavirusa. Prvi identifikovani slučaj 6. mart.
Prvi sastanak na temu pripreme za borbu protiv Kovida - 19 organizovao je predsednik Republike Srbije 26. februara i to deset dana pre nego što je registrovan prvi slučaj u Srbiji zato što smo u tom trenutku znali svakako da je nepobitno, neumitno da će se i Srbija naći u situaciji epidemije, odnosno pandemije.
Na sastanku je tada, 26. februara, predsednik Republike Aleksandar Vučić okupio sve naše najbolje stručnjake i tada je sa resornim ministarstvima, sa relevantnim institucijama i sa strukom napravljen plan za buduću borbu protiv Kovida - 19.
Podsetiću vas, takođe, da je dan pre toga, 25. februara, Srbiju posetio direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, gospodin Hans Kluge, sa kojim smo pričali upravo na temu borbe protiv COVID 19, koji je u tom trenutku pohvalio sve što ono što Vlada Republike Srbije radi, spremnost i to kako smo mi planirali za epidemiju koja svakako dolazi u našu zemlju.
Hans Kluge je iz Srbije tada, tek iz Srbije otputovao za Italiju, što dovoljno govori o tome koliko smo se mi dobro spremali da imamo direktora SZO u Srbiji, na konsultacijama, na pripremama, pre nego što je on čovek čak otišao u Italiju.
Prvi smrtni slučaj u Srbiji, nažalost, dogodio se 20. marta 2020. godine. Preminuo je, kao što već svi sada znate, preminuo je muškarac iz Kikinde, koji se zarazio takođe preko kontakta iz Italije.
Zaključno sa 27. aprilom, a ja ću vam danas oko 15.00 časova, nakon što struka izađe sa konkretnim podacima, reći kakvi su ažurirani podaci za današnji dan, ali zaključno sa jučerašnjim danom, u Srbiji ima ukupno 8.275 obolelih od Korona virusa, 162 osobe preminule od Korona virusa, 1.209 osoba koje su izlečene, 67.917 urađenih testova ili oko 1.000 testova na 100.000 stanovnika.
U poređenju sa ovim delom Evrope, dakle, ne sa našim regionom, kao što ga sada popularno zovu Zapadni Balkan, nego sa ovim delom Evrope, tu mislim na Crnu Goru, Albaniju, Bugarsku, Severnu Makedoniju, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju, Srbija ima najmanju stopu smrtnosti. To je 1,9% i drugi smo po apsolutnom broju urađenih testova iza Rumunije, treći po broju urađenih testova na 100.000 stanovnika iza Rumunije i Crne Gore. Ja se nadam da nakon današnjeg dana, dakle, treći smo trenutno, da ćemo nakon današnjeg dana biti drugi po ukupnom urađenom broju testova na 100.000 stanovnika.
Od samog početka, kao što smo nekoliko puta rekli, postavili smo dva osnovna cilja u ovoj borbi, time smo se vodili od prvog dana, time se vodimo danas i time ćemo, čini mi se, meriti naš uspeh ili neuspeh. Ta dva cilja su: prvo, da zaštitimo naš zdravstveni sistem, da ga zaštitimo tako da u svakom trenutku naš zdravstveni sistem ima dovoljno kapaciteta, resursa, zaštitne opreme, lekova, ljudstva, lekara, lekarskih timova, da u svakom trenutku imamo sve što je potrebno, dovoljno snage, da ih zaštitimo, kako bi se oni borili za živote ljudi, jer smo videli da je to ono gde je bio najveći problem u celom svetu, a to je da zbog eksponencijalnog rasta vi imate zdravstveni sistem koji praktično padne, zdravstveni sistem koji pukne, koji je nepostojeći i onda imate ogromnu stopu smrtnosti, sistem koji ne može da se suoči sa borbom protiv COVID 19.
Dakle, prvi i osnovni zadatak nam je bio da probamo da zaštitimo naš zdravstveni sistem i naše zdravstvene radnike da bi oni mogli da zaštite nas.
Drugi osnovni cilj bio je da zaštitimo starije sugrađane, tu najugroženiju kategoriju stanovništva, od ovog virusa, dakle, sve starije od 65 godina, kao i hronične bolesnike. Dakle, oni su apsolutno targetirani kao najugroženija kategorija i nama je cilj bio da vidimo kako možemo po svaku cenu da zaštitimo njihove živote, živote naših roditelja, naših baka i deka, naših komšija, prijatelja, svih onih koji su radili za ovu zemlju, gradili ovu zemlju i zaista imaju puno pravo i mi moramo imati osećaj odgovornosti da po svaku cenu, ne razmišljajući ni o političkim posledicama, ni o bilo kakvim drugim posledicama, njihove živote zaštitimo i sačuvamo.
Čini mi se, a danas smo ovde da o tome diskutujemo i ja ću to braniti svim srcem, da smo imali pravovremene mere, da smo imali pametne mere, da smo pokazali odgovornu državnu politiku, u skladu sa preporukama struke.
Mi smo uspeli da sprečimo eksponencijalni rast zaraženih i kolaps zdravstvenog sistema.
Daću samo kratko pregled najvažnijih mera koje je Republika Srbija preduzela u borbi protiv COVID-19 i poređenje sa drugim evropskim državama. Ono na šta sam ponosna i zbog čega mislim da mi danas imamo najmanju stopu smrtnosti svakako u ovom delu Evrope.
Kritikovani smo tokom ovih dva i nešto meseca zbog uvođenja vanrednog stanja, zbog represivnih mera. Kritikovani smo da to nije demokratski, da je to urušavanje institucija. Kritikovani smo zbog vladavine prava, ljudskih prava i ljudskih sloboda.
U Evropi je 27 država proglasilo vanredno stanje. Mnoge od njih imaju uvedenu zabranu kretanja. Mi smo odluku da se zabrane javna okupljanja doneli 11. marta. To je bilo devet dana pre prvog smrtnog slučaja u Republici Srbiji. Italija je odluku da se zabrane javna okupljanja donela 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka 11 dana posle prvog smrtnog slučaja, Velika Britanija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Francuska 15 dana posle prvog smrtnog slučaja, Španija šest dana posle prvog smrtnog slučaja.
Srbija je 15. marta obustavila nastavu u školama i borili smo se za svaki dan, zato što smo znali da nakon toga više škole nema. Dakle, mi smo pet dana pre prvog smrtnog slučaja obustavili nastavu u školama, Italija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka šest dana posle prvog smrtnog slučaja, Velika Britanija 18 dana posle prvog smrtnog slučaja, Francuska 31 dan posle prvog smrtnog slučaja, Španija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja.
Mi smo 19. marta zatvorili naše granice, što je bio jedan dan pre prvog smrtnog slučaja u Republici Srbiji. Italija je zatvorila granice 18 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka sedam dana posle, Španija 11 dana posle prvog smrtnog slučaja i Velika Britanija nije zatvarala svoje granice, Francuska delimično.
Danas kada se nalazimo na silaznoj putanji epidemije, vidimo da već prethodnih tri ili četiri dana imamo između 5,8% i 6,1% pozitivnih u odnosu na testirane, odnosno obolelih u odnosu na ukupno testirane. I kada još uvek ne možemo da proglasimo pobedu, ali imamo zaista sve razloge da verujemo da ćemo to moći ukoliko se ovako nastavi, da zadržimo disciplinu i pametno rukovođenje ovom kriznom situacijom, da ćemo to moći uskoro da uradimo. Čini mi se da možemo da kažemo u najvećoj mogućoj meri da smo uspeli u onome što smo zacrtali kroz ova dva cilja kojima smo ovo postigli.
Naš zdravstveni sistem je izdržao. On je danas na nogama. On nikada nije pao, nikada nije poklekao.
U svakom trenutku imali smo kapacitete i smeštaj svih zaraženih i lekarske timove da vode računa o njima i respiratore i lekove i nikada nismo birali da li ćemo spasiti jedan ljudski život ili drugi ljudski život. Naš zdravstveni sistem u trenucima kada mnogi zdravstveni sistem širom Evrope i celog sveta, mnogo bogatijih i mnogo razvijenih zemalja kada su pali, naš zdravstveni sistem je ostao na nogama.
Sačuvali smo, u velikoj meri, ne potpuno na žalost, i pamtićemo zauvek, bez ikakve lažne patetike, svaki ljudski život, ali smo u najvećoj mogućoj meri sačuvali živote naših starijih sugrađana. Ako uporedite smrtnost starijih ljudi u drugim zemljama, a i u Srbiji, videćete da je ovo više nego jasno.
Radili smo u prethodnih otprilike 64, 65 dana, od 21. februara, pa nešto i preko toga, čini mi se više nego ikada do sada, svakako više od kada sam ja u Vladi. Borili smo za zdravlje i živote naših građana, borili smo se srcem, borili smo se znanjem, borili smo se uz našu struku, uz ogromnu pomoć i podršku, pre svega naših partnera iz Narodne Republike Kine, i to treba reći, toga se ne treba stideti, na tome ćemo ostati večno zahvalni, ali takođe i naših partnera iz EU koji su se sami u isto vreme suočavali i sa pandemijom i sa ogromnim, ogromnim ljudskim žrtvama ove pandemije, ali i Ruske Federacije, SAD, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Norveške, Turske, Mađarske, mnogih drugih. Ja želim da im iskažem zaista ogromnu večnu zahvalnost za svu podršku koju su nam pružili.
Još jednom da podvučem za građane Republike Srbije, ni jedan jedini resurs, ni jedan jedini resurs nismo štedeli u ovoj borbi, zato što je ovo bila borba za živote naših građana.
Mogu takođe ukratko samo da vam objasnim kakve su bile faze borbe protiv Kovida – 19, pa da i vi, poštovani narodni poslanici, kojima podnosimo ovaj izveštaj, i građani Republike Srbije, znate tačno šta smo uradili, kako smo radili i da nismo radili stvari ni ad hok, ni kako nam padne napamet, niti smo reagovali na stvari, da smo imali sistemski pristup, da smo imali strategiju i da smo imali tačno zacrtan plan šta kada treba uraditi.
Imali smo četiri faze borbe protiv Kovida – 19.
Prva faza je bila, naravno pripreme za epidemiju u Srbiji. Tu je bilo najvažnije planiranje naših resursa u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije. Pre svega, identifikovanje kovid bolnica, dakle bolnica koje će tretirati i lečiti samo isključivo obolele kod koronavirusa, i to po fazama. Imali smo, pre svega, scenario za Beograd, za Novi Sad i za Niš. Ja ću vam dati ovde samo jedan primer.
Za Beograd nam je bila prva kovid bolnica Infektivna klinika Kliničkog centra Srbije. Spremali smo je samo za pacijente od koronavirusa. Znali smo da kako se ona prazni da ćemo da krenuti da punimo „Dragiša Mišović“ i znali smo da na 50% kapaciteta, kada budu popunjeni kapaciteti Infektivne klinike, mi u potpunosti praznimo „Dragiša Mišović“, pacijenti se šalju tamo, praznimo pulmologiju, Kliniku za pulmologiju u Kliničkom centru Srbije, pa onda Zemunsku bolnicu i onda dalje kako bude rastao broj pacijenata, što se na žalost, naravno, i događalo.
Isti takav plan smo imali i za Niš, isti takav plan smo imali za Novi Sad. Te kovid bolnice smo širili kako je rasla potreba, kako smo mi išli dublje u ovu borbu i kako se epidemija širila i broj zaraženih povećavao.
Ovo je ulazilo duboko u zdravstveni sistem i planiranje do najsitnijih detalja, svih resursa u našem zdravstvenom sistemu, koji će skeneri, CT aparati, rendgeni biti korišćeni samo za borbu protiv Kovida – 19, jer ne mogu biti korišćeni za neke druge pacijente, gde ćemo smeštati druge pacijente koji su do tada ležali na svim ovim klinikama, kako ćemo obezbediti da kovid što duže moguće ne uđe u naše bolnice itd, kako ćemo obezbedili lekarske timove, pošto smo znali da nećemo imati dovoljno lekara, kako ćemo praviti tada lekarske timove koje ćemo onda povlačiti iz cele Srbije u ove kovid bolnice i centre, kojim fazama, koliko brzo, koji nam je plan a, koji je plan b, kako ćemo trenirati te ljude. Dakle, ovo je sve bio deo te prve faze.
Obezbeđivanje između 6.000 i 10.000 kreveta za kovid pacijente po fazama. Obezbeđivanje dodatnih respiratora, isključivo za kovid bolnice što je bio, tokom cele ove borbe, kao što znate, jedan od prioriteta. Ni u jednom trenutku nismo želeli da nam se desi da naši zdravstveni radnici moraju da biraju koga će isključiti, a ko će ostati na respiratoru. Nismo želeli da Srbija ikada dođe u tu situaciju da moramo da biramo jedan ljudski život u odnosu na neki drugi ljudski život. Na svu sreću nismo bili čak ni blizu. Ja se zaista nadam da će tako ostati i do kraja ove borbe.
Obezbeđivanje PCR testova, kasnije i brzih testova, obezbeđivanje dodatne količine lekova i, da ne bude zabune, lekove smo imali i sve ove stvari smo imali. Mi smo trebali da obezbedimo da imamo za svaku eventualnost, za koji god broj pacijenata budemo imali u Republici Srbiji. Obezbeđivanje dodatne zaštitne opreme i pravljenje dnevnih planova distribucije po čitavoj Srbiji. Dakle, koji će biti centralni magacini, kako će se voditi računa o tome kako se deli zaštitna oprema po prioritetima, koji su prioriteti, prvi i apsolutni uvek prioritet su zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici, nakon toga MUP, Vojska Srbije, sanitarna inspekcija, oni koji štite naše granice i koji su bili u najvećoj izloženosti koronavirusu, nakon toga gerontološki centri itd.
Tada smo doneli i odluku o dve važne podrške, takođe, imajući u vidu samo ova dva cilja koja sam napomenula da smo imali u svakom trenutku na pameti tokom ove borbe – zdravstveni sistem, zdravstveni radnici i naši stariji sugrađani. Zbog toga smo doneli odluku da od 1. aprila ove godine podignemo dodatno plate zdravstvenim radnicima i saradnicima za 10%, i to je urađeno. Zbog toga smo, takođe, doneli odluku da damo jednokratnu pomoć, podršku, finansijsku, našim penzionerima, svim penzionerima bez izuzetka od 4.000 dinara, i to je izvršeno 10. aprila.
Morali smo da završimo i uspostavljanje kontakt centara, kako za ljude sa simptomima, tako i posebne kontakt centre za penzionere, organizovanje volonterskih službi. Naravno, izuzetno važno i na to nam je otišlo mnogo vremena, mnogo energije, mnogo planiranja u obezbeđivanju što normalnijeg funkcionisanja države, što znači stabilno i redovno snabdevanje prodavnica i trgovinskih lanaca. Nikada nismo imali nestašicu hrane, kolika god potražnja bila, a videli smo ponovo da su mnogo bogatije, mnogo razvijenije imale i danas imaju nestašice hrane. Stabilno i redovno snabdevanje apoteka, metode za isplatu penzija bez ugrožavanja penzionera, priprema za nastavu od kuće i preko interneta itd.
Odmah smo krenuli u komunikaciju sa privrednicima, pre svega sa onim preduzećima koja su bila u najugroženijim sektorima. To je turizam, uglavnom trgovina, usluge, ali turizam u najvećoj mogućoj meri.
Radi potpune transparentnosti i u svakom trenutku pružanja pravovremenih, tačnih i proverenih informacija javnosti, uveli smo praksu dnevnih konferencija za medije. Vlada Srbije je formirala dva krizna štaba, Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Kovid – 19, koji vodim ja kao predsednica Vlade, i Krizni štab za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica po privredu, koji vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To je bila prva faza, pripreme.
Druga faza je bila sprečavanje eksponencijalnog rasta i ispravljanje tzv. epidemiološke krive kako bi obezbedili da naš zdravstveni sistem ostane na nogama. Zbog toga smo odmah na početku ušli u uvođenje restriktivnih mera, zabrane kretanja, zatvaranja granica, zabrane okupljanja. Ovo je bilo apsolutno neophodno i ovo je savetovala, ne samo struka u zemlji, nego za onog ko je slušao i čitao i struka u celom svetu, najrelevantniji, najpoznatiji stručnjaci.
Dakle, važno nam je bilo da zabranimo ili da probamo da u što većoj meri sprečimo svaki mogući fizički kontakt kako bi sprečili eksponencijalno širenje zaraze, širenje virusa, kako bi taj priliv u bolnice, nije bilo pitanje koliko će ljudi, nego da li možemo da ih vremenski rasporedimo, kako bi taj priliv u bolnice bio kontinuiran tokom vremena, a ne da imamo odmah veliki udar, da naš zdravstveni sistem padne i da onda posle toga vi ne možete više da pomažete ljudima, da ne možete da se borite za njihove živote.
Mi smo tada, i to je rekao predsednik Vučić, ja moram to da ponovim, zato što mislim da je to zaista rečenica koja najbolje odražava tu fazu naše borbe - mi smo u Srbiji zaustavili život da bi život mogao da pobedi. I potpuni fokus nam je bio da imamo u što većoj mogućoj meri fizičko distanciranje, socijalno distanciranje.
Ja ću vam reći nekoliko primera zemalja ili gradova koji su imali eksponencijalni rast, koje se po resursima ne mogu porediti sa Republikom Srbijom – Italija, Španija, Njujork, i videli smo šta se tamo dešavalo. To je ono što smo mi želeli da sprečimo. Uveli smo restriktivne mere da bi sprečili te stvari i sprečili smo ih.
Mi smo tada napravili i informacioni sistem Kovid – 19 u zaista najkraćem mogućem roku, i velika zahvalnost celoj struci, IT struci koja je radila sa nama, kako bi u svakom trenutku mogli da pratimo broj testiranih, broj obolelih, broj ljudi u bolnicama i na respiratorima u svakom pojedinačnom mestu u Republici Srbiji.
Od 6. marta mi ležemo i budimo sa ovim brojevima, u kom danu, u kojoj nedelji epidemije se nalazimo, koliko ljudi je testirano, koliko je pozitivno na Kovid – 19, koliko nam je ljudi preminulo, koliko je na respiratorima, koliko ljudi je izlečeno. Ja verujem da se od 6. marta najveći broj naših građana budi sa istim ovim mislima.
Počela je u toj drugoj fazi nastava na daljinu, penzionerima smo isplatili penzije na maksimalno bezbedni način. Veliki fokus u ovoj fazi, ogroman fokus, ogromni resursi su bili i na prihvatanju pomoći i podrške koja nam je stizala iz naših partnera iz celog sveta kako bi pojačali naše kapacitete za borbu protiv ovog virusa.
Prva donacija iz inostranstva organizovana je u saradnji sa kineskom ambasadom. Iz Kine su stigli 15. marta testovi, potom 21. marta iz Kine je stigla velika količina, veliki broj medicinskih aparata, respiratora, dezinficijenasa, maski, druge zaštitne opreme i šest medicinskih stručnjaka koji su još uvek tu sa nama u Republici Srbiji i biće u Srbiji da nam pomažu, da nas savetuju dok ne završimo i ovu borbu i proglasimo pobedu.
Od početka krize naša avio kompanija „Er Srbija“ redovno leti za kineske gradove odakle donosi neophodnu opremu koju Srbija kupuje, ali i onu koji veliki broj kineskih kompanija kao što su „Ling Long“, „Hbis“, „Alibaba“, „Zi Đin“ i ostale kompanije, provincije i fondacije doniraju našoj zemlji.
Kao odgovor na zahtev Srbije od 16. marta za pomoć u borbi protiv Kovid – 19, EU je najavila inicijalni paket vredan 93 miliona evra, od čega 15 miliona evra hitne zdravstvene pomoći i 78 miliona evra za privredni oporavak, a EU je finansirala i još uvek finansira nekih čak 15 letova iz Kine, dakle transportnih kargo aviona koji donose dodatne količine medicinske opreme.
U Beograd 3. i 4. aprila je iz Ruske Federacije stiglo 11 aviona sa medicinskom pomoći i sa medicinskim timovima koji su nam pomagali i još uvek nam pomažu u ovoj borbi. Avion sa humanitarnom pomoći Ujedinjenih Arapskih Emirata je sleteo 29. marta, ukupno 10 tona pomoći uključujući veliki broj zaštitnih odela, rukavica, maski, sanitizera i druge opreme. Avioni su nam i pomoć stizali, kao što sam rekla, iz Turske, Mađarske, SAD, Norveške i drugih.
Nakon ove faze, gde smo se dakle trudili da sprečimo eksponencijalni rast, mi smo ušli u treću fazu borbe, a to je čini mi se, mnogi od vas će se setiti te najave, to je ofanziva ili napad na Kovid – 19. Zbog toga smo krenuli u prošireno testiranje, kako bi što efikasnije identifikovali sve one koji su zaraženi, čak i one bez ikakvih simptoma, locirali potencijalna žarišta i brzo izolovali zaražene, kako bi počeli proces lečenja.
Dakle, tu nam je bio fokus na dve stvari. Veći broj testiranja, prošireno testiranje i otvaranje privremenih bolnica, kako bi one bez simptoma ili sa jako blagim simptomima izdvojili te privremene bolnice kako bi zaštitili bolnice, kako bi počeli proces ozdravljenja čitavog našeg društva.
Sa velikom ponosom mogu da kažem da smo tokom ove borbe naše domaće kapacitete za testiranje ili obradu PCR testova podigli čak 14 puta. Na početku smo mogli da obradimo između 300 i 400 PCR testova, danas možemo nešto više od 5.000 PCR testova, nešto više oko 5.500 PCR testova plus 1.000 do 1.500 testova dnevno, brzih.
Dakle, uspeli smo zaista nešto, što čini mi se mali broj zemalja može da učini u trenutku kada se borite protiv ovakve bolesti. Otvorili smo privremene bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dodatno zbog potreba u Novom Pazaru, Čačku i Kruševcu. To je jedna od tema koju su neki pokušali da politizuju, zaista nema razloga. Postoje sasvim jasni razlozi gde se i zbog čega otvaraju privremene bolnice. I svako je u svakom trenutku znao gde su privremene bolnice i po kojim kriterijumima se one otvaraju.
Najmanje što nam je trebalo, da imamo privremene bolnice po svakoj lokalnoj samoupravi, da onda tako razvlačimo naše resurse zaštitna odela, lekarske timove, testove, rendgen aparate i sve ostalo.
Tokom ove faze nam je posebno pomogla radna grupa koju smo okupili na samom početku u kojoj su se nalazili naši naučnici, istraživači, ljudi iz prosvete i sa fakulteta, koji su nam dnevno davali i još uvek nam daju preseke o tome šta se sve dešava u svetu, šta kažu najnovija istraživanja i koje su najnovije terapije koje se upotrebljavaju u svetu.
U tom napadu, u toj trećoj fazi napada na Kovid-19, smo iz tog razloga krenuli, pored ovih tradicionalnih metoda lečenja, ako bih mogla da kažem tradicionalnih, pošto je svakako sve u ovoj bolesti je zaista nepredvidivo i nije viđeno do sada, ali ono što se normalno koristilo od lekova hlorokin, hidroksihlorokin, ovde smo krenuli i sa pripremama za terapiju krvnom plazmom, koju smo krenuli i u Republici Srbiji, što radi tek mali broj država širom sveta. Krenuli smo i u pripreme terapije visokim dozama intravenskih imunoglobolina i još neke stvari, ali zaista ogromna zahvalnost našim naučnicima, istraživačima, fakultetima, institutima, koji sa nama rade na ovome, i zbog čega smo mogli i u ovom segmentu, zaista, čini mi se, da pružimo najbolju moguću pomoć svim onima koji su zaraženi i da damo sve od sebe da sačuvamo svaki ljudski život.
Konačno, četvrta faza, to je ova faza u kojoj se trenutno nalazimo, to su pripreme za potpuno smirivanje epidemije i eventualnu pojavu drugog talasa. To je fazno popuštanje mera fizičkog distanciranja, fazno vraćanje u koliko-toliko normalnog stanja. Najverovatnije, po svemu sudeći u tom smislu neće biti dok se ne nađe vakcina, ali pratimo i gledaćemo šta je najbolje da se uradi u Republici Srbiji.
Ono što je u ovoj fazi potrebno, i tu smo već doneli odluku, to je izrada epidemiološke studije da vidimo u kakvom stanju se sada nalazi naše društvo, koliko je ljudi preležalo Kovid–19, koliko ima antitela, kolika je prokuženost naše populacije i tu epidemiološku studiju će raditi Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ona će krenuti 4. maja na uzroku od 7.000 domaćinstava.
Krenuli smo u domaću proizvodnju, na šta smo takođe posebno ponosni. Seroloških testova, testova na antitela, to će raditi naš Institut za primenu nuklearne energije INEP, i u roku od mesec dana ćemo imati domaći test na antitela.
Mogu da kažem da u ovom trenutku imamo čak više zemalja koje su nam se obratile i tražile podršku, ukoliko možemo, imamo dodatne kapacitete, odnosno dodatne količine testova na antitela, da računamo da pošaljemo i njima.
Srbija je danas zaista u mnogo, mnogo boljoj situaciji i položaju nego mnogo bogatije i razvijenije zemlje.
Ovde su posebno važne privredne mere. O tome ćemo posebno pričati. Želim da kažem samo da smo mere podrške privredi sa kojima je izašao Krizni štab koji vodi predsednik Aleksandar Vučić, da su čini mi se, uniformno pozdravljene od svih privrednika u Republici Srbiji. Mislim da nikada nisam čula jednoglasnu podršku i čestitanje za mere koje smo sada najavili i krenuli da implementiramo podrške privredi.
Mi smo za mere podrške privredi za ublažavanje posledica krize prouzrokovane Kovidom–19 i za brži oporavak i za brži rast i razvoj, opredelili 5,1 milijardu evra, što je 11% našeg BDP. To je, ne samo među najvećima u jugoistočnoj Evropi, nego samo po onome što smo videli u istraživanju MMF-a za sada, mi smo između šest zemalja, odnosno sa nama, sedam zemalja na svetu, samo sedam zemalja na svetu koje su dale, odnosno računaju nam mere podrške privredi koje su iznad 10% BDP. Te zemlje su SAD, Kina, Australija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Međunarodni monetarni fond je za Srbiju projektovao najmanji pad u Evropi od 3,1% za 2020. godinu i jednu od najvećih stopa rasta postkovida, dakle 2021. godina od 7,5%. Sve je ovo zahvaljujući svemu onome što je rađeno od 2014. godine. Ne bi Srbija danas ništa od ovoga mogla da uradi da nije bilo mera fiskalne konsolidacije, da nije bilo ozbiljnosti, da nije bilo discipline, da nismo ozbiljno, odgovorno vodili državu, a pre svega ponovo, i radi iskrenosti, od 2014. godine kao premijer Aleksandar Vučić.
Četiri glavne komponente mera podrške privrede su mere poreske politike, odnosno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za vreme vanrednog stanja, oslobađanje plaćanja PDV-a na donacije zdravstvenim ustanovama. Pod dva, direktna pomoć privatnom sektoru, a to je isplata tri minimalne zarade mikro-malim i srednjim preduzećima i isplata 50% minimalne zarade velikim preduzećima za zaposlene kojima je ustanovljena obustava rada. Pod tri, očuvanje likvidnosti kroz programe Fonda za razvoj i garantne šeme. Pod četiri, podrška građanima, odnosno 100 evra za svakog punoletnog stanovnika u Republici Srbiji, ko se naravno prijavi za ovih 100 evra.
Već se preko 183 hiljade preduzeća prijavilo za isplatu tri minimalne zarade, a Fond za razvoj je već odobrio 25 zahteva za povoljne kredite u iznosu od nekih 800 miliona dinara.
Ono što mi je posebno drago i čime se posebno ponosimo, a to je kako je ova kriza uticala na zaposlenost u Republici Srbiji. Videli smo širom sveta da je stotine hiljada ljudi, milioni ljudi da su ostajali bez posla u prethodnih dva meseca. Videli smo projekcije da će nezaposlenost rasti i do 23% u nekim zemljama, zemljama EU. Mi smo u ovih dva meseca izgubili 2.032 radna mesta. Bilo je inicijalno mnogo više, pa kada je predsednik kao predsednik, kao čovek koji vodi Krizni štab za privredu, izašao sa merama podrške privredi koje su pametno osmišljene da može da se daju samo ukoliko onim kompanijama koje nisu otpustile više od 10% ljudi, odjednom su širom Srbije poslodavci krenuli da pozivaju ljude nazad, da povlače otkaze koje su im već uručeni. To naši građani širom Srbije znaju, videli su, svedoci su toga. Zbog toga je upravo kao prvi rezultat ove najave mere podrške privredi, mi danas imamo tako mali gubitak broj radnih mesta.
Još jedna stvar, molim vas za još malo pažnje i strpljenja, znam da sam odužila, ali mislim da je važno da objasnim i građanima i vama poštovani narodni poslanici, šta smo radili i kako smo se borili.
Pozivali smo naše građane iz dijaspore da ostaju tamo, da se ne vraćaju u velikom broju, iz nekoliko razloga i znali smo da je to najveći izazov i znali smo da je to jedna od najvećih opasnosti i to se potvrdilo.
Danas imate žarišta uglavnom, pa kao po mapi da možete da odredite, u onim sredinama gde se veliki broj naših ljudi iz dijaspore vraćao. Molili smo zato što je to bio potencijalno još jedan ogroman udar za naš zdravstveni sistem, zato što to, takođe, nije bilo bezbedno za njih, da u tom trenutku putuju, i zato što su te zemlje u kojima su oni do tada živeli i radili moguće mogle da im pruže veću podršku, a mi na bolji način da zaštitimo građane koji su u Republici Srbiji. Dosta smo kritikovani zbog toga. Ja i danas mislim da je to bio odgovoran potez. Mislim da je to bio najodgovorniji i najozbiljniji potez koji neko može da uradi, zato što je to bila istina. Koliko god teško bilo to čuti i nepopularno, to je bila istina. I za njih je bilo bezbednije, kao i za njihove porodice, rođake, komšije, za njihove lokale zajednice ovde.
Ali, svejedno, u Republiku Srbiju je ušlo oko 400.000 ljudi i po tome smo mi, odmah uz Rumuniju, nešto više od Rumunije po broju povratnika iz dijaspore, što se i vidi po broju obolelih. Istovremeno dok smo to pričali i tako pozivali, dan i noć smo radili na tome da pomognemo našim ljudima da se vrate ukoliko baš insistiraju i žele da se vrate. Posebno onim ljudima koji su bili zaglavljeni na aerodromima širom zemljine kugle.
Posebno sam ponosna i mislim da svi vi treba da budete ponosni, svi građani ove naše zemlje, na to što smo kao ni jedna druga država u svetu organizovali tzv. humanitarne letove, potpuno besplatne letove da prevozimo naše ljude iz inostranstva u Srbiju, zato što smo želeli da im pomognemo i da vidimo kako možemo u tim zaista nezavidnim situacijama da ih izbavimo, gde god da oni bili širom zemljine kugle.
Mi smo organizovali ukupno 37 humanitarnih letova, 31 prema ili iz zemalja Evropske unije. Ostali letovi bili su usmereni na destinacije u kojima se nalazio najveći broj srpskih državljana u tom trenutku, a to su SAD, Ruska Federacija, Emirati, Katar, Turska, Ukrajina i Norveška. Na ovaj način je u Srbiju prevezeno 2010 lica. Ovim letovima je, takođe, prevezeno, da bi pokazali da jesmo odgovoran i solidaran partner sa svima u ovom trenutku, prevezeno je takođe 809 stranih državljana, od čega 260 američkih državljana, 96 nemačkih državljana, 155 švedskih, 66 francuskih, 57 austrijskih, 23 hrvatska, 9 italijanskih državljana i tako dalje. Ukupna vrednost humanitarnih letova je nešto manje u ovom trenutku od dva miliona evra.
Srbija je, takođe, putem mehanizma civilne zaštite Evropske unije za povratak svojih državljana, i velika zahvalnost Evropskoj uniji i svim članicama Evropske unije na tome, evakuisala 29 naših državljana iz najudaljenijih destinacija. Peru - 12, Australija - dvoje, iz Kine, iz Vuhana – četvoro, Kankun, Meksiko – jedan, Kambodže – jedan, Čile – tri, Kuba – dva, Nepal – jedna, Vijetnam – dva, Japan – jedan. Mađarska nam je pomogla da humanitarnim letom „Vizera“ iz Maroka prevezemo pet naših državljana.
Dakle, na svaki način smo u svakom trenutku gledali, bez obzira kakva je situacija u tom trenutku bila u Republici Srbiji i koliko resursa je bilo potrebno da organizujemo naš zdravstveni sistem, da pomognemo našim zdravstvenim radnicima, da organizujemo ovde restriktivne mere, prevenciju, da se savetujemo sa strukom. U svakom trenutku, 24 časa dnevno, gledali smo gde su naši ljudi u inostranstvu, pokušavali smo i uspevali da im pomognemo, i pored toga što smo bili u potpunosti iskreni i govorili da je u tom trenutku najbolje za njih i za nas ovde da u najvećoj mogućoj meri oni ostaju u tim zemljama.
Kao zaključak, da podvučemo crtu, zdravstveni sistem Republike Srbije ostaje na nogama i odoleo je svim izazovima. Imamo stopu smrtnosti u ovom trenutku u Republici Srbiji koja je najniža u ovom delu Evrope i među najnižima u svetu. U svakom trenutku tokom ove krize prodavnice su bile dobro snabdevane kolika god potražnja bila, a u jednom mesecu nam je potražnja bila kao normalna potražnja za četiri meseca uobičajenih. Nismo videli nestašice.
Nikada tokom ove krize nisu bile dovođene u pitanje isplate penzija ili smanjivanje plata u javnom sektoru, čak naprotiv. Plate zdravstvenim radnicima, koji su podneli i podnose najveći deo ovog tereta i na prvoj liniji fronta su, povećane su za 10%. Penzionerima je isplaćena jednokratna pomoć od 4000 dinara. Da ih ne bi ugrožavali bespotrebno, mi smo, takođe, od aprila doneli odluku da penzije više ne isplaćujemo u dve tranše 10. i 25. u mesecu, već da sve isplatimo odjednom i to 10. u mesecu, da bi oni bili sigurniji i da ih ne bi dva puta ugrožavali.
Nastavljeno je bez ikakvih problema i na najbolji mogući način, o tome nisam čula naročite kritike i hvala ljudima za to, nastavljeno je sa nastavom. Hvala svim prosvetnim radnicima kako su izneli ovaj teret na svojim leđima. Srbija je među zemljama sa najmanjim brojem otkaza usled krize.
Srbija je među zemljama koje su opredelile najviše za podršku privredi, čak 11% BDP-a. Mi smo, uprkos svemu, nastavili sve ključne infrastrukturne projekte, i puteve, i projekte u zdravstvu, i u obrazovanju, i u lokalnu infrastrukturu, i projekte naučne i istraživačke infrastrukture, i čak tokom ove krize pokrenuli neke nove projekte, uz sve mere opreza i prevencije.
Mi smo tokom ove krize uspeli da se organizujemo na način da pokrenemo sopstvenu proizvodnju svega onoga što je bilo deficitarno u svetu, a vezano za ovu i za slične borbe, zaštitnu opremu, dezificijenasa, lekova, testova. Danas Srbija može da proizvodi sve, osim respiratora.
Tokom borbe smo podigli kapacitet za testiranje 14 puta i izgradili jednu novu, najsavremeniju laboratoriju na Kliničkom centru Srbije i u toku je izgradnja još jedne najsavremenije laboratorije u sklopu Instituta za javno zdravlje u Nišu. Mi, na svu našu sreću, nismo videli pacijente kako leže po hodnicima, niti je broj preminulih bio takav da nismo imali gde da ih sahranimo. Nismo videli tuče po prodavnicama, ni nestašice hrane i lekova. Imali smo slučajeva kada su nas naši građani u inostranstvu molili da im odavde šaljemo lekove zato što u zemljama u kojima su nije bilo lekova.
Nismo morali da isključujemo ljude sa respiratora da bi mlađima spasavali živote. Sačuvali smo fiskalnu stabilnost. Nije nam trebala finansijska pomoć ni od MMF-a ni od EU. Izgubili smo svi mi dragocene ljude u ovoj borbi, ali smo, mislim, pokazali lice Srbije kojim možemo da se ponosimo.
Na napade od jednog dela opozicije, svih onih koji su pokušali i pokušavaju da se domognu vlasti bez izbora i koji su mislili da na taj način mogu da iskoriste ovu ovakvu krizu, krizu za koju se ceo svet slaže da je najgora kriza od Drugog svetskog rata, na njihove napade, na optužbe najraznovrsnije koje smo morali da slušamo tokom ove borbe, od toga da naseljavamo migrant do trgovine ljudima, do ponovo otvorenih pretnji i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj deci, ja se u ovom trenutku sada u mom izlaganju nisam i neću se na njih osvrtati iz poštovanja prema našoj borbi, iz poštovanja prema našim žrtvama, a biće prilike svakako tokom ove rasprave.
Još jednom, najveća zahvalnost našim zdravstvenim radnicima, njihovim saradnicima i takođe, najveća zahvalnost njihovim porodicama. Hvala vam.

Ovo je zaista u svakom smislu vanredno stanje. Moram vam reći, poštovani poslaniče, da ste me još jednom uverili u to da u životu nisam mislila da ću čuti Vojislava Šešelja da se poziva na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ali su vanredna stanja.
Hoću da vam se zahvalim što ste dovoljno korektan da kažete makar da smo ovu borbu dobro vodili i da ne kritikujete stvari koje se tiču ljudskih života i zdravlja nacije.
Što se tiče vaše brige, i na to ću prvo odgovoriti, i brige sigurno mnogo građana Republike Srbije oko toga da epidemija može da se vrati, da treba biti oprezan, apsolutno se slažem u tome. Najavljuju da zaista epidemija i može da se vrati, da može da postoji taj drugi talas, ili na jesen ili u zimu i svakako da nismo bezbedni dok nema vakcine. Upravo zbog toga, Republika Srbija se zaista jako dobro pripremila i dodatno se spremamo za eventualno, paralelno sa tim kako gasimo ovaj i za eventualno novi talas, bilo u jesen, bilo u zimu, i zbog toga je izuzetno važno, krucijalno, da Republika Srbija ima sopstvenu proizvodnju ELISA testova, odnosno seroloških testova, testova na antitela i to je fenomenalna vest za sve nas i zaista za celu našu zemlju.
Druga izuzetno važna vest - da smo mi, zahvaljujući i našoj organizaciji, a posebno zahvaljujući donaciji od strane brazilske kompanije EMS koja je vlasnik "Galenike" u potpunosti obezbeđeni što se tiče leka "hlorokin" koji je, koliko razumem, jedno od osnovnih terapija za Kovid - 19. Oni su proizveli određenu količinu, koju su donirali Republici Srbiji. Dakle, neće biti u maloprodaji, nego ćemo mi čuvati to za pacijente. U ovom trenutku mi imamo dovoljno leka "hlorokin", u ovom trenutku za 42 hiljade pacijenata. Dakle, zaista smo obezbeđeni i bezbedni, i za ovaj talas i za eventualno naredni talas epidemije.
Hoću posebno da kažem da zahvaljujući angažmanu predsednika Vučića, da, čini mi se, danas dolazi još jedna dodatna količina leka "hlorokin" kao donacija Francuske i francuskog predsednika Makrona, tako da, što se tiče lekova, nemamo nikakav problem, obezbeđeni smo i za ovaj talas i za eventualni, ako bude naišao.
Takođe, iz ovog razloga, radimo i na uspostavljanju banke krvne plazme, dakle, svih onih ljudi koji su izlečeni i rekovalescenata, banke krvne plazme, da imamo, ukoliko bude bilo potrebe, za sledeći talas. I zbog toga je takođe izuzetno važna domaća proizvodnja zaštitne opreme, koja je sada uspostavljena u Republici Srbiji.
Naša logika je bila da će se svi u svetu tući za ove stvari, kao što su se tukli i sada, i da mi treba u što većoj mogućoj meri da se oslanjamo na sopstvene resurse.
Dakle, spremni smo za sve što može da se desi i u budućnosti.
Što se tiče zasedanja Narodne skupštine, i struka je potvrdila da je to bilo u tom trenutku posebno, krajnje nebezbedno, zato što se tu ne radi samo o 250 ljudi, vi to mnogo bolje znate, tu se radi verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni pored vas, poštovanih narodnih poslanika, da radi administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine. Dakle, 500, ako ne i više ljudi, to ćete znati vi bolje od mene. Na jednom mestu, na zatvorenom, u vreme kada je epidemija na početku i raste, je bilo više nego neozbiljno. To bi bilo u potpunosti neodgovorno.
Mi bi mogli da pravimo eksperimente ovde, pošto vi kažete - nemamo dokaz da je to nebezbedno, mogli bi da pravimo eksperimente, ali s obzirom na to da ima narodnih poslanika koji imaju i preko 65 godina, ja verujem da niko od nas ne bi baš naročito želeo da pravimo takve eksperimente, zato što bi sve to bilo na našu dušu.
Možda je vama lako da kažete i nekima drugima je lako da pozivaju penzionere da izađu, ali oni za te živote odgovorni nisu. I nemojte da budete kao Dragan Đilas, koji poziva penzionere da izađu i kaže - čini mi se da je to dobro, nama se čini u Savezu za Srbiju da je to dobro, nemamo nikakvu potvrdu struke, ali dobro zvuči. Pa, ne, taj politički populizam zaista u ovakvim situacijama ne samo da ne zvuči dobro, nego će koštati ljude života.
Dakle, ovo je bilo krajnje nebezbedno. Nismo jedinstveni u tome da parlament nije zasedao. Čim se ispunio minimum minimuma uslova da se uz sve ove mere prevencije, kada mi već imamo virus više od nedelju dana na silaznoj putanji, kada je nama već četiri dana stopa zaraženih u odnosu na broj testiranih oko 6%, a danas se nadam da će se smanjiti još i mislili smo da ima ljudskog smisla da se Narodna skupština okupi.
Nažalost, i danas ne vidim, što je opet meni, nekoliko puta sam rekla to tokom ove krize, ljudski, nije ni politički, poražavajuće, deo opozicije u Skupštini, koji dva meseca koristi ovo za političku borbu. Dva meseca kritikuje zašto Skupština nije zasedala, a oni ni u jednom trenutku nemaju nameru da budu u toj Skupštini, kao što ni tada ne bi bili u toj Skupštini, pošto su 15 meseci pre toga bojkotovali Skupštinu. Sada je bezbedno za nekog ko ima preko 65 godina, a narodni poslanik je, s koje god liste, ko god da je glasao, da sedi u ovoj Skupštini, a za njih je nebezbedno ili se opet pozivaju na taj bojkot dok nas kritikuju da nema Skupštine u ovakvim uslovima? Dakle, nismo jedinstveni u tome.
Da li je Ustav prekršen kao što ste vi lepo rekli? Dakle, postoji odvajanje nadležnosti između izvršne, zakonodavne i sudske, pa onda nije svakako ni na vama da kažete da li je Ustav prekršen ili nije, nego na Ustavnom sudu, ja mislim, tako da sačekamo, recimo, da se, evo, ne mešate vi u njihovu nadležnost kao poslanik. Dakle, da sačekamo.
Ja sam uverena da nije, vi ste uvereni da jeste. Ja mislim da sačekamo Ustavni sud. Čini mi se da je to u redu i u skladu sa vladavinom prava, i verujem i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, na koju se pozivate.
Da vas pitam još neke stvari. Gde smo pokazali bahatost? U našoj brizi prema ljudima? Gde smo tačno u ovih dva meseca, ili nešto duže, pokazali bahatost? Aleksandar Vučić se nije ni bavio politikom. Srpska napredna stranka se nije bavila politikom, zato što je on rekao da politike nema dok traje borba ove zemlje, svih nas protiv Kovida–19, da se politikom neće baviti, da o politici neće pričati, da neće odgovarati na napade. Ja sam to jednom uradila, jednom uradila. Gde smo tačno pokazali bahatost? Pokazali smo odlučnost, pokazali smo i hrabrost, ali bahatost pokazali nismo.
Što se tiče imenovanja konja za senatora, drugi su imenovali konje za senatore, ne mi. Drugi su imenovali konje za senatore.
Konačno, što se tiče ministra zdravlja i celog ovog sektora i ostalih ministara, zaista, moram sada da vam kažem da je cela Vlada i svi ministri, da su dali sve od sebe. Nije svaki resor bio u mogućnosti, niti su takvi resori da svi budu podjednako uključeni, ali svi su uradili sve što su mogli da implementiramo odluke koje smo donosili u cilju zaštite života naših građana. Ministarstvo zdravlja i ministar i ceo zdravstveni sistem su izneli ogroman deo ove krize i hvala im na tome.
Mislim da nemate pravo, mislim da nemate pravo da govorite na taj način, posle svega ovoga, o celom ovom resoru, koji je, na kraju krajeva, i bio na prvoj borbenoj liniji, uz sve nas i, naravno, predsednika Republike.
Tako da, velika podrška mojim ministrima, posebno Ministarstvu zdravlja i ministru zdravlja. I samo napred, borimo se dalje. Hvala.

Hvala vam.
Dosta stvari ste izneli i još jednom vama bih takođe želela da se zahvalim na korektnosti što ste makar rekli da smo se borili dobro, da smo dali sve od sebe i da su ovo okolnosti u kojima sreće nikada nema. Kada govorimo o smrtnosti koja je jedna od najmanjih na svetu, svakako govorimo o životima ljudi, nečijoj porodici, 162 ljudi, a imaćemo danas, nažalost imali smo tokom noći još, ne može procentima da se pokaže. Hvala vam na toj korektnosti.
Mislim da je ta korektnost, uz sve ovo što ste rekli nakon toga, na kraju krajeva, kao i narodni poslanik Vojislav Šešelj koji nam je zamerio mnogo stvari, i kada me pitate šta je sutra i kakva je Srbija danas i kakva Srbija može da bude, ja mislim da je to ta korektnost na osnovu koje Srbija dalje može da se gradi, može biti zdravije društvo.
Mislim da, makar danas čini mi se, u ovoj Skupštini postoji ta osnova. Žao mi je što ne postoji i među svima onima koji su dobili obavezu i poverenje od strane određenih građana Republike Srbije da budu narodni poslanici, da sede ovde i da kažu u Narodnoj skupštini pre građanima Srbije, šta nam zameraju, šta misle da bi bilo bolje, šta smo to sve tako loše uradili i da pred građanima Srbije mi njima možemo da odgovorimo, a ne da nas napadaju u najgorim situacijama kada mi imamo četvoro, petoro mrtvih tokom dana, da nas napadaju na društvenim mrežama, na tviterima i ne znam čemu drugom, „fejsbuku“ i ostalom, a onda ne dođu da to isto kažu pred svima i da čuju naš odgovor.
Tako i sa tim ljudima ja ne vidim kako možemo da razgovaramo i ne vidim kako možemo da postignemo bilo kakav dogovor. Cenim to što je uradio Vojislav Šešelj, isto kao što cenim to što radite vi. Mi imamo različita mišljenja po mnogim stvarima, mnogim stvarima, ali ste rekli šta je bilo dobro i rekli ste sa čim se ne slažete i dali nam šansu da pred građanima Republike Srbije obrazložimo šta smo radili, zašto smo radili, kako smo radili i da damo odgovor na pitanja.
U odnosu na to kada razgovaramo o tome kakva je Srbija danas, odnosno šta nakon pandemije Kovid 19 i kakva će Srbija biti sutra, ja želim da vas podsetim, takođe, na to kakva je Srbija bila juče, kakva je Srbija bila juče pre izbijanja ove epidemije i pre uvođenja vanrednog stanja. Želim da vas podsetim na to da je predsednik Republike pozvao sve političke aktere, pozvao na razgovor o tome šta raditi, o tome šta raditi sa izborima, o tome za koliko ih odložiti, da ostavimo politiku na stranu i da je postignut konsenzus oko toga, da je postignut dogovor i da je taj sastanak iza zatvorenih vrata bio jako, jako konstruktivan, između ljudi koji potpuno različito misle o različitim stvarima, koji se politički ne slažu. Dakle, dogovor je moguć kada imate iole odgovorne i ozbiljne ljude. Aleksandar Vučić je pokušao i napravio je taj dogovor sa ljudima koji poštuju osnovne demokratske principe, a ti osnovni demokratski principi su valjda Narodna skupština i izbori, izbori na kojima građani kažu ko će doći na vlast, a ne oni koji sami odluče o tome ko će da bude prelazna vlast i kako će oni da dele resore iako nemaju ni jedan posto podrške među građanima.
Vi pričate ovde meni, ne kao Ani Brnabić, nego kao predsednici Vlade i nama valjda ostalima koji smo ovde, ali ti koji bi vas trebali da čuju i koji su važan deo toga kako Srbija izgleda danas nisu ovde da čuju. Ja mislim da se obraćate pogrešnim ljudima. Mi smo dogovor pokušali da postignemo i sa mnogima uspeli da postignemo taj dogovor. To je uradio Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je, takođe, kada pričamo o tome kakva je Srbija juče bila, rekao da politike tokom borbe protiv Kovida 19 nema, da neće nijednu jedinu reč reći i nismo odgovarali. Rekla sam, ja sam jednom odgovarala tokom jedne misije. Znate zašto? Zato što ne mogu više ljudski da trpim to licemerje. Slobodno vi meni recite u čemu sam ja licemerna. I kada mi kažete da grešim, da, grešim, grešim svaki dan. Svaki dan grešim, zato što se svaki dan trudim da nešto uradim. Kada se radi morate da grešite, ali dajem sve od sebe. Da li grešim? Grešim milion puta. Verujte, vidim svoje greške mnogo više nego što ih vidi bilo ko drugi, ali dajem sve od sebe za ovu zemlju i za sve njene građane i nije mi važno ko je za koga glasao.
Ni Aleksandar Vučić kada je okupio prvi taj sastanak 26. februara nije pitao struku ko je za koga glasao, iako je, čini mi se, potpuno očigledno da neki od struke nisu opcija SNS. Da li ih je nekad pitao? Da li ih je nekad kritikovao? Je li ih nije pozvao za to? Ne, pozvao ih je i oni su se ljudi odazvali i beskrajno smo im zahvalni na tome. Ali, isto tako, ti ljudi su doživeli da ih vređaju na najstrašnije načine, da ih nazivaju najpogrdnijim imenima, samo zato što su, kao što vi kažete, radili svoj posao. Ali, ti ljudi koji to rade nisu danas ovde sa nama i ne znam kome pričamo. Mislim da mi ovde i možemo da postignemo neki konsenzus oko dijaloga, ne oko svih stvari, ali oko dijaloga, dogovora da. Sigurna sam, jer sam pričala sa njim, da predsednik Republike neće, kao što je obećao, praviti bilo koje dogovore dalje oko izbora bez da se sastane sa svim političkim akterima koji su zainteresovani da učestvuju na izborima. Ja mislim da je to pohvalno.
Dakle, ne, ne mislim da je Srbija danas ni najstrašnije društvo na svetu, ni diktatura, ni ovakva, ni onakva. Da, ima jedne određene političke manjine jednog određenog dela opozicije sa kojima, nažalost, očigledno ne može da postoji nikakav dogovor. Meni je zbog toga žao, ali vi pričate o ljudima koji danas nisu ovde.
E, sada ja vas pitam, a i građane Republike Srbije da razmisle, gde su danas ljudi koji imaju mandate da budu u ovoj Skupštini, a imaju i obavezu, koji su svaki dan, ali svaki dan tokom ovog vanrednog stanja i ovakve krize, ponavljam, nije ovo tek koja kriza, nije ovo ekonomska kriza, pa će pasti plate, biće otpušteni, ovo je borba za živote ljudi, vi danas imate preko 56.000 mrtvih u SAD, Italija se nažalost bliži broju od 30.000 mrtvih, u takvoj situaciji vi nađete da svaki dan, ali svaki dan napadate svoju Vladu, napadate predsednika Republike, da širite lažne vesti, a narodni poslanik ste. Onda, kada dođe dan da dođete i da nam kažete sve to u lice, a da mi pred građanima možemo da odgovorimo, vi ne dođete. Kako da se dogovorimo? Sa kim da razgovaramo? Gde su ljudi koji kažu da je najveća smrtnost u Srbiji? To kaže čovek koji je bio predsednik ove zemlje u dva mandata. Ne postoji ni jedna jedina brojka, ali ni jedna jedina brojka koja može da potkrepi tu tvrdnju, već upravo suprotno. Zašto onda to govorite? Zašto? Da bi srušili Vladu na mrtvim ljudima? Da bi srušili Vladu Republike Srbije legitimno izabranu na žrtvama? Zašto to govorite?
Evo, narodna poslanica Marinika Tepić kaže na tviteru: „Očekujem da objasnite otkuda autobusi puni migranata u pratnji policije. Nije tajna, vidimo ljude. Šta ste se dogovorili sa Austrijom? Sporazum, evo, postoji.“ Koji sporazum? Gde je sada narodna poslanica da kaže građanima, da je pitam koji sporazum postoji? Evo, recite nam, koji? Zašto širite ksenofobiju? Zašto širite paniku među ljudima u doba vanrednog stanja? Gde su ti ljudi? Gde su autobusi puni migranata u pratnji policije? Ko je to video? Zašto to radite? Koji sporazum postoji? Kakve su to gluposti? Na šta to liči?
Pričate danas šta nas štiti od političke beskrupuloznosti. Pa, ništa, očigledno nas ništa ne štiti od političke beskrupuloznosti, do zdravog razuma i inteligencije građana Republike Srbije koji će znati da procene onda šta je ko radio, jer se i danas i u toku ova dva meseca bolje nego ikada ranije videlo sve, šta je ko i šta ko radi i šta su čije namere. Kako se zove ova trgovina ljudima? Vi optužujete predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike za trgovinu ljudima? „Koliko uzimate po migrantu, Aleksandre Vučiću?“ To su tvitovi narodne poslanice Marinike Tepić, koja se nije usudila danas da dođe u Narodnu skupštinu i da kaže, da nas optuži ovde pred građanima za trgovinu ljudima, nego to radi tokom vanrednog stanja tviterom.
Kaže, da rezimiramo: „Poštanska štedionica već pripremila platne kartice za migrante“. I to je demokratska opcija? I to je način da pričamo o Srbiji sutra sa tim ljudima? Gde su ti ljudi koji kritikuju i nazivaju na razne načine te ljude koji rade sa nama samo zato što su struka, stručnjaci, to im je posao, time se bave, za to su školovani, za to su plaćeni? Gde su?
Njih danas nazivaju Vučićevim botovima samo zato što rade svoj posao.
Ja se, takođe, nadam da sa tim ljudima nećemo graditi Srbiju sutra, ni političku budućnost sutra, zato što mislim da bi bilo minimum korektnosti i ljudskosti da su danas došli, zato što mandate imaju, obavezu imaju, plate uzimaju, i da postave ovo pitanje ovako, a ne na Tviteru.
Mi nismo pitali nikoga ni za koga glasa, ako je stručan, zvali smo da pomogne.
Vi pričate o tabloidnim medijima. Ja mislim da je svašta nešto ispričano već o tabloidnim medijima. A znate šta ja mislim da je problem našeg društva, ako pričamo o tome kakva Srbija treba da bude sutra? Ja mislim da je problem što ni vi, ni mnogi drugi iz opozicije ne smeju da pričaju o tajkunskim medijima. Ne smete da pričate, da ne bi napadali vas, zato što znate kakvi su i znate sa koliko novca raspolažu, znate na šta su spremni. Stalno pričamo o tabloidnim medijima. Hajde da pričamo o tajkunskim medijima. Hajde da pričamo o vestima koje su tajkunski mediji plasirali tokom vanrednog stanja, o lažnim vestima koje su mogle da sruše naš zdravstveni sistem, koje su mogle da koštaju direktno ljudskih života.
"Klinički centar Vojvodine pred pucanjem bez zaštite za medicinske sestre". Znate šta, čak ni sa ovim ne bih imala ni jedan jedini problem, da smo ovo pitanje, od ove novinarke, od ovog medija, čuli makar jednom, na jednoj od svakodnevnih pres konferencija koje smo imali tokom ovoga. Ni jednom se to pitanje nije postavilo, da se da odgovor, zato što istina nije važna. Nije to bila intencija toga.
Advokat Vladimir Gajić, to prenosi portal "Direktno RS" - na Infektivnoj klinici doktori primili manje plate. Gde je to bilo? Kad se to desilo? Čemu to služi? "Naši ljudi na prvoj liniji prolaze u kesama". Gde je to bilo? Kad su naši zdravstveni radnici od kesa pravili skafandere?
To su sve tajkunski mediji. To su ovi mediji koji se prave da su profesionalni objektivni. To su mediji kojima niko ništa ne sme da kaže.
Ako pričamo danas, a mislim da je lepo i da pričamo o Srbiji sutra i u političkom smislu, da, mislim da je to izuzetno važno, onda mislim da treba da pričamo iskreno i otvoreno i o svim ovim ljudima i o svim ovim medijima.
Gde su novinarska udruženja, ovi mediji koji daju pet saopštenja na dve reči Ace Lukasa, ali ne daju ni jedno jedino saopštenje na direktne pretnje smrću Aleksandru Vučiću i njegovoj deci? Ne nalaze za shodno. I to je profesionalizam? I to je objektivnost? Jel mi treba da zažmurimo na to licemerje i da svi mi budemo dovoljno kukavice da ne kažemo takve stvari? Ja mislim da će to Srbija mnogo platiti.
Zato se ponosim što mi imamo i srce i hrabrosti da o tome pričamo i da im stanemo na crtu, zato što mislim da je to važno za budućnost Srbije.
Pozivam vas da isto tako počnete da pričate o tome, ako želimo da govorimo o tome kakva će Srbija biti sutra. Hvala.

Hvala vam.
Iako se slažem sa vama da bi trebali što više da pričamo od sada o ekonomiji i da je izuzetno važno i da Srbija sad mora da pokrene svoju ekonomiju, svoju proizvodnju, svoju privredu što pre i da krene u oporavak i u rast, iako se ja nadam da taj pad neće biti tako veliki, ni prvi ovi indikatori za mart nam nisu sva sreća tako loši, a u prva dva meseca 2020. godine, ove godine smo imali rast preko 6%, januar 6,5%, februar 5,6%, tako da je to sve išlo jako, jako dobro što nam daje razlog ili nadu da mi možemo brzo da se oporavimo, brže nego veliki broj zemalja, ali za to stvarno moramo da radimo najozbiljnije i da krenemo da radimo što pre uz mere opreza.
Moram da kažem da ipak, razumevajući koliko je ljudima više dosadna ova tema, ja ipak moram da kažem da Korona virus nije iza nas. Molim vas, nemojte da se ponašamo kao da je iza nas. Nemojte da se ponašamo kao da smo pobedili. Nemojte da se ponašamo kao da nemamo tih hiljade i hiljade obolelih ili svaki dan mrtve. Zato što može da se desi da se to proširi i to je onda katastrofa i za naše ljude i još veća katastrofa za našu ekonomiju.
Dakle, mi jesmo, ja se nadam ušli u završnicu, ali na kraju nismo. Mi smo juče imali 6,4%, prekjuče smo imali 6,0%, 25. aprila 5,9%, pre toga 5,8%, 6%, dakle ipak smo na tih nekih 6%, ja se nadam danas smanjujemo. Molim vas, zbog odgovornosti prema građanima, hajde samo da ne kažemo nemojte da pričamo više o Koroni, jer to nije tako. Tako je.
Dakle, mislim da je izuzetno važno da se privreda vrati što pre, uz neophodne mere opreza. Dali smo te instrukcije, daćemo i dodatno u narednim danima, da idemo u podršku privredi, da pogledamo i od kompanija do kompanija ako treba individualno šta treba da pomognemo da bi se brže vratili, da bi rast bio veći. Ali, zaista je izuzetno važno da ne mislimo, u redu je, iza nas je ovo, prošlo je, sve je u redu, nemojte više da pričamo o tome, ipak mislim da ćemo morati radi ozbiljnosti i odgovornosti još neko vreme da pričamo i o ovome i da obezbedimo da uđemo u tu sigurnu luku, da paralelno sa tim idemo u privredi oporavak sa svim ovim merama podrške koju smo osmislili. Ti možeš, Siniša, malo da kažeš, još o merama podrške. Ali, zaista da budemo i dalje, da zadržimo svu odgovornost i sav oprez koji smo imali i od prvog dana i pre prvog pojavljivanja Korona virusa u Srbiji, da bi iz ovoga izašli najjači što možemo. Hvala.

Hvala vam.
Pažljivo sam vas slušala i vi ste naveli zaista veliki broj stvari i pokrenuli veliki broj tema, tako da mi je trebalo neko vreme da sistematizujem to i da vam odgovorim, pošto svakako ne mogu da vam odgovorim na svako pitanje i svaku kritiku koju ste uputili, trudiću se samo na one najvažnije.
Pre svega, kada kažemo svaku kritiku koju ste nam uputili, jedna od kritika je bila i ta da smo pokazali da nismo otvoreni za kritiku, da ne poštujemo kritiku i ne slušamo kritiku. Ja ću vam reći da je to upravo suprotno, otvoreni smo za kritiku, kritika nam je dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, ako dođe sa nekim predlogom rešenja.
Ono za šta nismo otvoreni, protiv čega se borimo i protiv čega ćemo svaki put dići glas su lažne vesti. Lažne vesti nisu kritika, lažne vesti su opasna stvar koja je više puta plasirana tokom ove krize, apsolutno namerno od strane različitih medija, od strane dela političkih partija i organizacija i protiv toga ćemo se boriti. Kritika je u svakom slučaju dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, dakle, dolazi sa nekim predlogom rešenja.
Iz svega ovoga što ste pričali i šta ste kritikovali, moram da kažem da sam sigurna, ne sa namerom i ne zato što ste hteli, ali ste ipak u celom ovom izlaganju vi nas pohvali i hvala vam na tome. Zato što pored svih kritika koje ste uputili, vi ste rekli dve stvari koje su izuzetno važne. Jedna je naš zdravstveni sistem nije poklekao i kao što sam rekla, to je bio naš prvi cilj, cilj koji smo stavili pred sebe u ovoj borbi. Tako da smo ga ispunili i hvala vam na tome.
Druga stvar koju ste rekli je, kako god bilo, mi smo ovaj test položili. Tako da kada se podvuče crta, to je ono što smo mi pokušavali da uradimo, to je ono za šta smo radili, to je ono što smo hteli.
Da li je to naša zasluga ili je neka tuđa zasluga? Vi ste rekli zasluga samih građana. Mn se nismo borili ovde za zasluge, radili smo naš posao, ali očigledno da smo u tom poslu uspeli.
Takođe, mislim da niste namerno, ali svakako jeste i tu je ministar Lončar u pravu, uvredili brojne zdravstvene radnike i struku zato što ste rekli, a pogledajte i zapisnik, naravno možete da se izvinete ukoliko to nije bila intencija.
Dakle, zdravstveni sistem nije poklekao i test smo položili. Država nije bila spremna. Ja vam kažem da je država bila spremna u maksimalnoj mogućoj meri.
Da li je bilo koja država na svetu potpuno spremna za ovako nešto? Ne. Kao što smo videli - ne. Ni najbogatija društva, ni najorganizovanije države nisu bile spremne, bile su manje spremne od Republike Srbije.
Mi smo bili spremni zato što smo mi imali na zalihama zaštitnu opremu, ne dovoljnu svakako za celu ovu borbu protiv Kovida - 19, ali svakako dovoljnu da našim zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji, obezbedi da nesmetano rade, dok mi ne nabavimo dodatne zalihe.
Imali smo resurse, odnosno novac. Zbog čega? Pa, zbog svega onoga što je rađeno 2014. godine. I zbog toga ćemo mi sve ovo završiti, a naš javni dug neće ići iznad 60% našeg BDP-a. Dakle, nabavili smo sve dodatno što nam treba, uspeli smo i politički da nabavimo, uspeli smo finansijski da obezbedimo to, nismo imali veće udare na budžet, održali smo fiskalnu disciplinu i idemo dalje. Dakle, u tom smislu smo bili spremni.
Uspeli smo tokom krize, dok smo se borili protiv ove pošasti, da pokrenemo dodatno sopstvenu proizvodnju, sopstvene kapacitete, i za proizvodnju antitela zahvaljujući našim institutima i svemu onome što je radilo Ministarstvo prosvete sa još nekim ministarstvima i dezifisijense što je, zahvaljujući pre svega lokalnim samoupravama, to moram da kažem, i to pre svega Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, ali smo uspeli sami, sopstvenim resursima da se organizujemo, kupili smo mašine, pokrenuli smo proizvodnju domaće zaštitne opreme. Imali smo spremne bolnice, i to je ono o čemu je ministar Lončar pričao.
Zamislite da u prethodnom periodu, ozbiljnog rada, disciplinovanog rada i predanosti, nismo završili Klinički centar "Niš", da nismo završili "Dragiša Mišović"? Zamislite da nam je zdravstvo bilo kao u trenutku dok ste vi bili na vlasti, kada ste vi ostavili zdravstvo u tom stanju? Jel mislite da bi bilo moguće obezbediti u tom trenutku 10 hiljada postelja? Gde bi stavljali te ljude? Tada kada bi zdravstveni sistem poklekao, onda bi verovatno rekli - šta ćemo, nismo imali sreće.
Ne radi se tu o sreći, nego ako mogu sebi da dozvolim da vam dam jedan savet, u takvim stvarima, kada imate takvu odgovornost, ne radi se o sreći ili nesreći, radi se o znanju, o upornosti, o radu, neprekidnom radu, dok nešto ne završite.
Kad kažete da država nije bila spremna, da li ste videli nestašice u prodavnicama ili apotekama? Da li ste videli prazne rafove? Da li ste videli u bilo kom trenutku tokom ove krize da je bila jagma za toalet papirom i da su se ljudi tukli u prodavnicama, kao što smo videli u mnogo bogatijim društvima? Ne. Zašto? Zato što se država intenzivno spremala od 25. februara.
Kada pričate o toj pres konferenciji koju toliko volite da pominjete, nekako selektivno odlučujete za sebe da pamtite, pa onda ne pamtite šta je prethodilo toj pres konferenciji, a to je praktično prvi sastanak kriznog štaba koji je sazvao predsednik Aleksandar Vučić, gde se okupila struka i gde je počeo da se pravi plan. Vi govorite o jednoj polurečenici u celoj pres konferenciji, posle prvog sastanka kriznog štaba. Da, bilo je različitih mišljenja. Ali, to je normalno. Videli smo različita mišljenja tokom ova dva meseca, dijametralno suprotna od različitih relevantnih organizacija, kao što je na primer Svetska zdravstvena organizacija, o ovom virusu, a ne pojedinačnih stručnjaka.
Dakle, ta pres konferencija je usledila nakon prvog sastanka, prvog, praktično, preliminarnog kriznog štaba sa svim stručnjacima da se dogovorimo oko plana, dok mi u Srbiji još uvek nismo imali prvi identifikovani slučaj Kovida - 19. I posle ste čuli struku, i dr Kona i dr Nestorovića kako pričaju koliko je predsednik Republike Aleksandar Vučić bio zabrinut, koliko je ozbiljno to shvatao i da su oni pitali - jel moguće da država misli da će ovo biti do te mere ozbiljno? Često mislim da je država ovo shvatala ozbiljnije nego nekada struka.
Kažete - nismo videli plan i strategiju nego haos. Ja se nadam zaista da ste imali strpljenja da me saslušate jutros u mom malo dužem izlaganju, bilo je skoro sat vremena, izvinjavam se na tome, ali je bio izveštaj koji sam morala da podnesem. Mogu da razumem da niste uspeli da me saslušate zato što ne možete da držite pažnju toliko dugo jer niste vežbali već neko vreme, pošto bojkotujete ovaj parlament. Hvala vam što ste se sada vratili, zato što mislim da je važno da svi zajedno budemo ovde i da pričamo o ovim stvarima. Ali, tačno sam u svom izlaganju predstavila i naš plan, šta smo uradili, šta smo uradili po fazama i kako smo razmišljali, kako se to implementiralo i koji su rezultati.
Kada pričate o tome da smo videli samo haos, ja ću vas podsetiti još jednom i sigurna sam da vi to znate, ali sam sigurna da politički izbegavate da o tome pričate zato što je ipak popularno, iako u ovom trenutku ne mislim naročito dobro da svakako šta god da se desi da kritikujem ovu Vladu, mislim da treba da budemo u ovom trenutku nešto objektivniji. U svakom slučaju, sigurna sam da znate da je na primer 14. januara Svetska zdravstvena organizacija zvanično izjavila da preliminarne studije pokazuju da nema jasnog dokaza da ovaj virus može da se prenese sa čoveka na čoveka. Januara 14. je to izjavila Svetska zdravstvena organizacija.
Ako uzmete primer Velike Britanije, pa Velika Britanija je išla u 10 dana je promenila strategiju borbe protiv Kovida-19 što mi nikada nismo uradili. Mi smo od prvog dana jasno rekli i šta su nam ciljevi, šta mislimo da je opasnost, gde će nam biti najveći izazovi, kako treba da se borimo i zašto moramo da budemo restriktivni.
U januaru je Vlada Velike Britanije rekla zvanično da nova bolest, virus Kovida-19 nije ništa oko čega treba preterano brinuti. Marta 13. je Vlada rekla da im je cilj da grade kolektivni imunitet i da zato neće uvoditi restriktivne mere, da treba da se gradi kolektivni imunitet. Marta 20, dakle samo sedam dana nakon toga su uveli kompletne restrikcije, samo sedam dana. Ako me pitate, uz svo dužno poštovanje prema Velikoj Britaniji, svaka i čast zaista na svemu što su oni generalno radili.
Mi nismo videli takve stvari u Republici Srbiji. Mi nismo išli od toga – hajde da gradimo kolektivni imunitet, do toga – hajde da imamo restriktivne mere. Od početka smo pričali o velikoj opasnosti, o velikim pripremama, o potrebi velikih ulaganja, dodatnih u opremu i medicinske aparate i o tome da ćemo se boriti i da će borba morati da bude najozbiljnija do sada od Drugog svetskog rata što smo i uradili.
Devet dana kasnije, Italija je imala 233 mrtvih i preko 5.000, skoro 6.000 obolelih i 10. marta je cela zemlja bila u „lokdaunu“, potpuno zaključana, dakle potpune restriktivne mere, zabrana kretanja.
Dakle, mislim da koristite ovo na nefer način da govorite o tome da je haos kakav ne vidite, u stvari, da je u celom svetu bio mnogo, mnogo veći haos nego što je bio u Republici Srbiji, pa čak i od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Republika Srbija je uvek imala jasan plan, uvek je sve jednako komunicirala, da li su svi uvek isto pričali od strane pojedinaca, struke, ne, i oni su se razlikovali u svojim mišljenjima, ali što se tiče toga kako smo kao država reagovali svi mi zajedno, onda tu nije bilo apsolutno nikakve konfuzije i od početka smo znali kako sa ovim da se, odnosno kako protiv ovoga da se borimo.
Tu ću završiti da ne bih uzimala dodatno vreme.
Hvala vam.

Hvala vam na vašim rečima i hvala vam na podršci.
Ja ću samo kratko. Hvala što ste sve nas ponovo upozorili i sve građane da se ne opuštamo. Ja zaista mislim da je u ovom trenutku to od ključne važnosti. Nemojte da proglasimo pobedu suviše brzo. Čula sam nekoliko puta i na Kriznom štabu dr Srđu Jankovića, koji kaže – prerano proglašena pobeda je poraz, tako da zbog toga sam i danas nekoliko puta rekla samo još malo da se uzdržimo.
Danas smo imali u smislu broja pozitivnih jako dobre rezultate. Prvi put ispod 5%. Imali smo obrađenih 5.446 testova, 222 osobe su potvrđene pozitivno, znači 4,07%. Jako dobar rezultat, najbolji do sada, ali mi moramo ovo da imamo kontinuirano nekoliko dana da bi znali da to zaista ide sada ponovo malo bolje. Stagnirali smo nekoliko dana na 6%.
Jutros je predsednik Vučić sazvao sastanak oba krizna štaba i razgovarali smo o ovim dodatnim merama relaksacije, ali zaista uz sve maksimalne mere opreza.
Mi smo zbog toga takođe Narodnoj Skupštini predložili da bude zabrana kretanja za 1. maj. Ukoliko vidimo da imamo ovakav trend, da ostaje da dogovorimo da li će ostati tako ili možemo malo da ublažimo. Ponovo, hvala vam i zaista još jednom apel, molba za sve građane da izdržimo još malo.
Ako nastavimo ovako, pri kraju smo, razumemo zaista svi iz Vlade, razumemo koliko je teško, razumemo koliko su ljudi već nervozni, ali je zaista neophodno da imamo još malo discipline da bi ovo pobedili.
Što se tiče zaposlenosti, samo još jedno kratko objašnjenje koje može da dovede u određenu konfuziju ljude, pa da objasnimo odmah.
Dakle, ministar i ja smo pominjali različite brojeve. Ja sam rekla neki broj od 2.032 ljudi manje zaposleno, ministar je pričao oko 5.800. Tačnije danas na današnji dan je 6.047 ljudi koji su se od početka vanrednog stanja prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za novčanu nadoknadu.
Koja je razlika između ta dva broja? Ja govorim o ukupnim brojevima, a ovde govorimo o brojevima ljudi koji su izgubili posao, pa su se prijavili za nadoknadu. Znači, u nekim sektorima je pao broj zaposlenosti, ali u nekim sektorima je došlo do novih zapošljavanja. Zato je ukupni broj manji. Recimo, najveći pad broja radnih mesta je bio u sektoru usluge smeštaja i hrane, recimo, od kraja februara do početka aprila tu je pad od 4.066, pa trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila pad od početka aprila 1.601, ali zato imamo rast zabeležen u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija od 3.667 i rast, što nas posebno raduje, čini mi se, u prerađivačkoj industriji od 3.419 radnih mesta.
Ja sam govorila o apsolutnim brojevima zaposlenosti, a imamo za sada nekih 6.047 ljudi koji su ostali bez posla i prijavili su se za naknadu Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali sam sigurna da kako budemo popuštali mere, uz sve mere prevencije, i kako bude privreda krenula ponovo da radi da ćemo imati bolji rast nego što očekujemo u ovom trenutku. Ne samo da će ovi ljudi ponovo imati svoje poslove, već se nadam da će veliki broj ljudi, koji je zaista došao iz inostranstva, a to je oko 400.000 ljudi, izabrati da ostane u Srbiji i da radi ovde, jer su videli da nije to tako sve sjajno i bajno, da kada krene kriza izgubite posao lako u inostranstvu, među prvima ste koji izgube posao, nemate zdravstveno osiguranje, nemate sigurnost, nemate svoj dom, nemate porodicu kao podršku, a da je ipak u Srbiji bolje. Na nama će biti da zajedno sa našom privrednom otvorimo i ta radna mesta i da što veći broj tih ljudi ostavimo u Srbiji. Hvala.

Dobar dan svima.
Samo kratko, pa ću onda prepustiti ministru Šarčeviću za ostalo.
Što se tiče zahteva za konzulat u Novom Pazaru, moraću da proverim i pogledam sa Ministarstvom spoljnih poslova. Ako nije još poslat odgovor, onda je to verovatno zato što, kao što znate 14 meseci se čekalo na formiranje Saveta ministara BiH, nismo imali kome formalno baš da šaljemo odgovor, tako da proveravam sa Ministarstvom spoljnih poslova i u najkraćem mogućem roku ćemo vam poslati odgovor, ako još uvek nismo, i u tom smislu ćemo biti maksimalno moguće i otvoreni, kooperativni, kao što smo bili do sada. Hvala.