Želim samo da vam se zahvalim još jednom na tome što ste pomagali tokom vanrednog stanja i skretali nam pažnju na probleme i izazove sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom.
Rekla sam da mi nismo bezgrešni, nismo ni bili bezgrešni u ovoj krizi, grešili smo, svako ko radi i greši, a posebno pod ovakvim okolnostima. Vi ste u pravu i ja priznajem zaista moju grešku i preuzimam svu odgovornost na sebe zato što smo se malo, ne samo u vezi sa osobama sa invaliditetom, nego generalno ranjivim grupama, kasnije setili da se posebno bavimo tom temom i pomognemo i damo podršku tim ljudima.
Hvala vama što ste stavili političke razlike sa strane i što ste pomažete Vladi Republike Srbije, dakle, ne meni, nego Vladi Republike Srbije, kao što ste pravilno rekli, kao što treba, mislim, da se priča u jednom normalnom demokratskom društvu, kakvom se ja nadam da mi u najvećoj meri jesmo. Hvala vam što ste stavili te razlike sa strane i što smo radili zajedno u interesu građana Republike Srbije.
Dakle, preuzimam na sebe grešku da smo se za ranjivu populaciju nešto kasnije uključili, zato što, kao što i sami kažete, je takva bila i situacija u celom svetu, zato što smo se fokusirali na većinsku populaciju, ali ostajem spremna, otvorena, tu sam, da nastavimo da radimo na poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom i svih ostalih manjinskih grupa, kako god oni bili, u kojoj god oblasti. Nadam se da ćete, na kraju krajeva, i vi dati dobar primer toga kako političke razlike mogu da se stave sa strane u višem interesu građana. Svi mi treba ovde da budemo zbog višeg interesa građana i naše zemlje. Hvala vam mnogo na svemu.

Hvala vam.
Ja mogu zaista samo da zaključim da ste vi jedan vrlo neinformisan čovek. Da vas pitam, gde ste vi živeli poslednjih dva meseca? U Srbiji? Ako ste poštovali mere, a verujem da jeste i hvala vam na tome, mogli ste da gledate televizor, pratite sredstva javnog informisanja. Da jeste, a uz ogradu da sada niste samo političar nego ste i iskreni, ne bi postavljali ova pitanja.
Zašto? Zato što je na najveći broj ovih vaših pitanja o merama, zašto su donesene, kako se implementiraju, šta sa drugim građanima i sve ovo ostalo, ta ista pitanja su postavljanja i na njih su odgovori dati tokom svakodnevnih pres-konferencija, prvo u Vladi Republike Srbije, a nakon toga u Palati Srbije gde je bilo moguće obezbediti bezbednije uslove, odnosno fizičku distancu, svaki dan. Ponavljam, svaki dan je postojala pres-konferencija u kojoj su bili prisutni ili ministri, ali uglavnom struka, nekada predsednik Republike i nekada ja.
Te pres-konferencije su trajale i po nekoliko sati da bi se odgovorilo na sva pitanja. Pitanja su postavljali svi mediji, dakle, portali i elektronski mediji, štampani mediji, svi mediji, radio stanice. Mislim da su se ljudi zapanjili koliko medija i novinara ima kada su videli ko sve postavlja pitanja na tim pres-konferencijama. Upravo zato što smo želeli da pokažemo jednu vanrednu transparentnost i da damo odgovore na sva pitanja koja neko eventualno može da ima.
Paralelno sa tim smo napravili nekoliko alternativnih načina komunikacije i sa Vladom Republike Srbije i sa Kriznim štabom. Jedan od njih, na primer, za mlađe ljude je „Vajber“ platforma, gde su ljudi mogli da postavljaju sva pitanja i da dobijaju sve informacije, odnosno dobijaju sve odgovore.
U tom smislu, moram da kažem da smo vama koji ste duže od decenije bili na vlasti postavili domaći zadatak – kako se komunicira sa javnošću u doba krize, kako se tretiraju mediji u doba vanrednog stanja i kako se informišu građani. Podsetiću vas još jednom da u vreme kada ste vi bili odgovorni za ovu državu i u vreme kada ste uveli vanredno stanje, i to vanredno stanje je uveo v.d. predsednik Republike, da su mediji bili zabranjeni. Niti je ko smeo, ne daj bože, da kritikuje, niti je ko smeo da da bilo kakvu informaciju, a da nije preneo od reči do reči zvaničnu informaciju koja dolazi od Vlade.
Sada, uporedite to i uporedite svakodnevne konferencije za medije, svakodnevne, svaki dan trajanja vanrednog stanja, na kome su pozivani svi novinari, svi mediji i imali punu mogućnost, data im je prilika da postavljaju pitanja, koju su oni iskoristili, zbog čega su te konferencije trajale toliko dugo.
Kako su uvođene mere? Za one koji proteklih dva meseca ili nešto duže žive u Republici Srbiji ili borave u Republici Srbiji i prate sredstva javnog informisanja, više od hiljadu puta su mogli da čuju da su mere uvođene tako što ih je predlagala struka, koju smo mi kao Vlada Republike Srbije slušali i u potpunosti podržavali, uz ogradu da je na nama sva odgovornost. Odgovornost za greške, greške kojih je bilo, bezgrešni nismo, i biće, ko radi taj i greši, je na nama. Struka je dala maksimum. Kao što se ponosim transparentnošću i načinom komunikacije sa medijima i sa građanima tokom vanrednog stanja, ponosim se i time što odluke nismo donosili politički, već što smo slušali struku.
Kakav je bilans, kakvi su rezultati? Ja vam zahvaljujem još jednom na tom pitanju. Pričali smo o tome i prošle nedelje kada sam bila ovde i kada sam bila sa ministrima, kada smo davali izveštaj o tome kako smo se borili, šta smo uradili, zašto smo uradili i kakvi su rezultati. Vi znate za te rezultate i zato verujem da ste me to pitali, da bi nas, pretpostavljam, pohvalili. Ali, hvala vam što ste mi dali još jednom priliku da pričam pred građanima Srbije.
Dakle, mislim da svi mi skupa treba da budemo ponosni na te rezultate, iako, kao što je rekao poštovani narodni poslanik ranije, ne možemo da kažemo i kada imamo jednu jedinu žrtvu da su rezultati odlični. Ali, naša smrtnost je jedna od najmanjih u svetu i najmanja u ovom delu Evrope, kao što je rekao i potpredsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić. Zaključno sa jučerašnjim danom, stopa smrtnosti u Republici Srbiji je 2,07%. U ovom delu Evrope svi imaju veću smrtnost.
Pored ovoga, naš zdravstveni sistem nije poklekao, naš zdravstveni sistem je ostao da stoji na nogama, naš zdravstveni sistem je, zahvaljujući svim merama koje smo slušajući struku implementirali do kraja, i do današnjeg dana ostao u mogućnosti da svakom pojedinačnom građaninu Republike Srbije pruži adekvatnu negu. Nisu nam zafalili ni respiratori, nisu nam zafalili ni lekovi, nije nam falila zaštitna oprema. I dan-danas Republika Srbija je jedna od najbolje opremljenih zemalja u Evropi, ako ne u svetu, što se tiče lekova, dostupnosti respiratora i zaštitne opreme. E, to je sve bilans i to je sve rezultat.
Pripreme za drugi talas, i o tome smo pričali i prošle nedelje, juče je već krenula epidemiološka studija, to smo dogovorili sa strukom na Kriznom štabu. Tu epidemiološku studiju rade i objaviće je međunarodno Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu zaista naši najbolji stručnjaci i istraživači. Pored ovoga, imamo i institute – Institut za primenu nuklearne energije, koji proizvodi naš domaći Eliza test na antitela. Imamo mnogo, mnogo bogatije zemlje koje su se nama, malenoj Srbiji, hrabroj Srbiji, pametnoj Srbiji, Srbiji koja stvara, obratile da im pomognemo sa Eliza testovima, testovima na antitela. Materijal je već stigao na Institut za primenu nuklearne energije (INEP) i za manje od 30 dana imaćemo masovnu proizvodnju naših testova na antitela.
Sa druge strane, imamo Institut za molekularnu genetiku koji se bavi pravljenjem sada genetičke biobanke kako bi bili spremni da istražujemo ko eventualno u Republici Srbiji može, ko je pojedinačno otporniji na ovakav i slične viruse, ko je manje, da kada, ukoliko bude bio drugi talas, i tu pojedinačnu analizu našeg stanovništva imamo, tako da možemo i da ocenimo, recimo, od medicinskog osoblja ko je na prvoj liniji fronta, ko dolazi kasnije, isto tako sa vojskom, policijom itd.
Imamo i čitav niz nekih drugih stvari, pritom, da vam kažem, pošto niste informisani, ne znam kako, pretpostavljam da ne pratite sredstva informisanja, i da lek koji se tretira primarno za lečenje koronavirusa, odnosno za tretiranje koronavirusa – hlorokin, imamo zahvaljujući uspešnoj privatizaciji „Galenike“, ali i našim vezama i kredibilitetu u inostranstvu i podršci pre svega, recimo, Republike Francuske i predsednika Makrona imamo u ovom trenutku hlorokina dovoljno i za lečenje pacijenata koji koriste hlorokin – lupus i ostale bolesti, i za trenutni broj pacijenata što se tiče kovida 19 i za eventualno drugi talas, jer u ovom trenutku imamo nešto više nego dovoljnih potreba za 42.000 ljudi.
Bili smo spremni koliko god je jedna država mogla da bude spremna za ovakvu pandemiju i pre nego što se pojavio prvi identifikovani slučaj u Srbiji i spremni smo i za eventualno drugu fazu, ako bude ponovo bilo takve potrebe u Srbiji.
Sigurna sam da vi nemate poverenje u Vladu Republike Srbije, ne znam na čemu se to bazira, osim na vašim nekim ličnim, personalnim preferencama. Nije mi naročito žao zbog toga, ali mislim da je to vaš gubitak.
Pominjete izbore. Ja verujem u građane Republike Srbije. Mislim da građani Republike Srbije jako, jako dobro mogu da procene šta je ko i kako radio.
Verujem da ćete dobiti ogromno poverenje građana Republike Srbije. Verujem da vi ulivate poverenje građanima Republike Srbije onako kako ja ne ulivam poverenje vama, jer su videli i građani Republike Srbije kako ste se borili sa nekim kriznim situacijama tokom duže od decenije na vlasti. Recimo, tada pandemijom virusa H1N1, kada je Republika Srbija imala 137 preminulih. Danas, ako pogledate šta kaže Svetska zdravstvena organizacija, Svetska zdravstvena organizacija kaže da je Kovid-19 više nego 10 puta teži virus i da je više nego 10 puta veća smrtnost u odnosu na H1N1. Mi 10 puta više preminulih nemamo, nećemo ih imati, na svu sreću nećemo biti, čak, ni blizu.
Ako govorite o bilansu i rezultatima, pa, evo, možemo da poredimo te dve stvari na osnovu potpuno objektivnih parametara koje kaže Svetska zdravstvena organizacija. Kovid-19 je više nego 10 puta smrtonosniji nego H1N1. Mi na današnji dan imamo 200 preminulih od Kovid-19, tada smo imali 137. Verujem da ste vi umeli da hendlujete tu krizu fenomenalno, samo što mi ovu, svi zajedno, kao društvo, smo hendlovali ili njome smo rukovodili više nego 10 puta bolje.
Isto tako sam videla, sigurna sam i građani Republike Srbije, vaš više nego fenomenalan odgovor na ekonomsku krizu 2008. i 2009. godine, kada je otprilike 600.000 ljudi ostalo bez posla. Verujem da ste i tada prevrtali očima. Pošto ste bili zauzeti prevrtanjem očima, niste stigli da pokušate da smanjite taj broj otpuštenih radnih mesta. Ali dobro tako da, sigurna sam da ulivate poverenje građanima, da se svi građani i dalje dobro sećaju kako vi dobro rukovodite krizama.
A što se svega ostalog tiče, ja nemam nikakav problem, kao neko ko radi i u interesu građana i trudim se da radim u interesu svih građana, bez obzira da li oni podržavaju političku opciju koju predstavljaju Vladu, na kraju krajeva, koju predstavljam ili ne, a pre svega zato što ste vi kao narodni poslanik, svakako, u svakom smislu, iznad mene koja sam ovde predstavnik izvršne vlasti. Dakle, spremna sam da vam dam i čitav materijal, pres kliping, medija kliping, kao odgovor na sva pitanja koja ste mi postavili da vidite da je odgovor na sva ta pitanja komuniciran na dnevnoj bazi, više puta tokom ove krize. Hvala.

Vi plan ne biste razumeli ni da sam vam ga dala na crtežu, a ne napismeno. Ja razumem politiku, ili, dobro, nemam previše iskustva, ali čini mi se da sam tokom ovih nekoliko godina nešto naučila i razumela, sigurno da svaki dan ima da se uči da bi se razumelo, razumem ja potrebu da vi napadate Vladu i da zato što ste opozicija tako paušalno i potpuno neodgovorno dajete neke predloge, kažete da je to moglo ovako, onako. Ne snosite nikakvu odgovornost.
Ali, zaista sam mislila da ćete zadržati minimum minimuma lične odgovornosti gde mi ovde ne pričamo napamet stvari, ne pričamo gluposti. Pričamo valjda o nekim suštinskim stvarima, ozbiljni smo ljudi, građani nas gledaju, prema njima imamo odgovornost. Kako da građani idu kod lekara za vreme Kovida - 19? Čekajte, narodni poslaniče, gde da počnem da vam odgovaram na to? Pa, nisu sve bolnice Kovid bolnice! Nisu svi domovi zdravlja bili domovi zdravlja koji su se samo bavili Kovidom. Postojale su posebno određene, posebno dezignirane Kovid ambulante. Svi ostali domovi zdravlja su se bavili svojim poslom. Svi ostali medicinski radnici su se bavili svojim poslom. Sav ostali sistem, zakazivanje telefonom, mejlom i svim ostalim je ostao da nastavi da se bavi tim slučajevima. Ja se zaista pitam gde ste vi živeli? Koga vi poznajete?
Evo, ja imam u porodici ljude koji su nastavili da se leče od svojih primarnih hroničnih bolesti tokom ova prethodna dva meseca za vreme vanrednog stanja i borbe protiv Koronavirusa. Nisu imali nijednu nedoumicu kako da dođu do doktora, kako da zakažu dom zdravlja.
Razumem, verujte mi, potpuno zapanjeno, zabezeknuto razgovaram sa vama. Razumem politiku, ali ovaj besmisao, zato što nemate ništa smisleno da mi prebacite, ne mogu da razumem. Meni je to neodgovorno. Zaista mi je neodgovorno. Mislim da i vi i ja delujemo smešno pred građanima zato što razgovaramo o stvarima koje uopšte nisu tema.
Ne znam da li je moguće da vi zaista živite u Srbiji i da u poslednja dva meseca ne znate nikog ko je otišao kod lekara za neku bolest koja nije korona? U tom smislu, vi ste, zaista, ili jedinstveni po svemu ili vi zloupotrebljavate takve ozbiljne teme u političke svrhe, što je jedna neodgovornost, a druga neodgovornost, u stvari, druga pohvala celom našem radu je što zaista suštinski nemate šta da nam zamerite, ali pošto ste opozicija, morate, pa hajde da smislim šta god.
Ovo vam je bilo nepromišljeno, zato što svi građani Republike Srbije znaju nekog ko je nastavio da se leči tokom ova dva meseca. Tako da, verujem da će razumeti do koje mere ste neodgovorni i neozbiljni.
Stariji da se šetaju po jedan sat. Vidite, to zvuči fantastično. Niste prvi koji ste na to pozvali i predložili. Jedni ste od mnogih. Bilo je takvih apela. I kad god je bilo takvih apela, pre svega preko tvitera, pošto je to način komunikacije sa građanima i sa Vladom mnogih, nažalost, političkih grupacija. Oni koji su nešto pošteniji su rekli - ne znamo šta struka misli o tome, nismo nikog stručnog pitali, ne znamo da li je bezbedno, ali mi mislimo da bi bila dobra ideja.
Dobro, ja mislim da bi to bilo politički oportuno. Ja mislim da bi to mnogi građani pozdravili. Ja mislim da bi time mi politički dobili neku nagradu, što verujem vi pokušavate u ovom trenutku, ali bi to bilo krajnje neodgovorno.
To bi bilo krajnje neodgovorno zato što bi stariji sugrađani, koji su najranjivija populacija, bili mnogo više izloženi, mnogo više bi se zarazilo i imali bi mnogo veću smrtnost. Mi smo tokom svakog pojedinačnog dana ove borbe na tas mogli da stavimo dve stvari. Nikad nismo stavljali na jednu stranu koliko je nešto politički dobro, politički oportuno, koliko će nešto biti popularno i na drugu stranu kakav je rizik po ljudske živote i onda da to merimo. Kažemo – u, ovo je baš jako politički oportuno, postoji neki rizik po ljudske živote, ali je zaista politički primamljivo, ljudi će da nas vole, dobićemo više glasova, biće to dobro, ako neko umre, šta da se radi. Nikada do nismo uradili. Nikada.
Uvek, uvek u svakom trenutku tokom ove borbe, stavili smo ljudski život i jedan jedini ljudski život na prvo jedino, neprikosnoveno mesto. Znali smo da će mnoge ove stvari, mnoge ove mere biti kritikovane na način kako ih vi danas kritikujete i da će svi samo jedva čekati da ovo prođe da bi nas napali da su mere bile suviše restriktivne, mogli ste da pustite ljude da se šetaju, zašto ste baš zatvarali starije od 65 godina u kuće, preživeli bi oni i ovako. Ne, ne, gospodine, veliki broj njih ne bi. Politički bi bilo oportuno, ali bi nas koštalo života. Imali bi danak u krvi, ili danak u ljudskim životima, kako to kaže lepo dr Srđa Janković. Ne. Da me vratite sada ponovo na dva meseca ranije, ponovo bih rekla ne.
Da, razumem da je bilo teško, bilo je neophodno, čuvali smo ljudske živote, a ta nepodnošljiva neodgovornost, pa možda su mogli da šetaju sat vremena. Jeste li proveli sa nekim lekarom, jeste li proverili sa nekim epidemiologom, infektologom, sa nekim stručnim licem da li bi dali svoju reputaciju na to da vide, ako bi to prouzrokovalo smrt tih starijih sugrađana, ko bi bio kriv? Mi smo bili odgovorni za te živote i sačuvali smo ih.
Što se tiče domova za stare, gerontoloških centara, izuzetno teško mi je palo što je Kovid ušao u neke gerontološke centre. Znala sam da je to neminovno. Dešavalo se u svim zemljama, isto kao i za medicinske ustanove. Jednostavno, neke stvari nemoguće je sprečiti. Mi smo u ogromnoj meri uspeli, nismo 100%. Izuzetno mi je bilo teško kada se to desilo, posebno u Gerontološkom centru Niš.
Da li možete da sprečite svaku ljudsku zloupotrebu, svaku ljudsku glupost, svaku grešku? Ne i vi takođe znate da ne možete. Rekla sam, i nije samo taj direktor tog gerontološkog centra kriv, iako je najkrivlji, i podnosi i podneće najveću odgovornost. Krivi su i oni koji su insistirali da uđu da vide svoje roditelje, neki od njih zdravstveni radnici. Krivi su i oni koji su insistirali da im roditelje puste iz tog gerontološkog centra da bi ih videli, jer su se vratili iz inostranstva i nisu dugo videli roditelje. Krivi su svi skupa.
Da li postoji odgovornost Vlade, ministarstva? Ja ne bežim od toga. Radi se o ljudskim životima. Ne bežim od toga. Ako postoji odgovornost ministarstva, pre svega postoji moja odgovornost kao predsednice Vlade. Mislim da smo učinili sve što je bio u našoj moći, sve što je bilo u ljudskoj moći da to sprečimo, da smo dali jasne instrukcije, jasna obavezujuća uputstva, da smo ih obrazložili. Ne bežim ni od toga. Na kraju krajeva građani će se pitati za sve to.
Znam koliko sam se borila. Znam koliko se borio predsednik Vučić. Znam koliko smo se borili svi mi zajedno i očekujem, zaista, od građana, na kraju krajeva, da daju sud o toj borbi i našem zalaganju.
Konačno, hajde ovako, hvala vam što vi sada govorite o aplikacija na klik, hvala vam što ste se setili nekih softvera, nekih aplikacija koje olakšavaju živote građana, pa možda elektronske uprave. Nemojte meni da govorite aplikacijama na klik i o tome kako to može da se popravi zato što, dok ste vi bili odgovorni za ovu državu i za kvalitet života građana u Republici Srbiji, izvod iz matične knjige se nije dobijao aplikacijom na klik, nego ste plaćali vozačima autobusa da iz sredine gde ste rođeni donesu u papiru izvod iz matične knjige rođenih. Nismo imali ni jednu jedinu najjednostavniju elektronsku uslugu. Zašto?
Zato što vas je baš briga bilo koliko teško ili lako građani Republike Srbije žive, koliko teško ili lako mogu da dođu do usluga koje im pruža Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave i svi mi drugi zajedno, a danas, posle svega što smo mi uradili, na klik oni uglavnom mogu da dobiju skoro sve, nismo završili taj posao, imamo još dosta posla u tome, ali minimum mogu da dobiju sedam miliona više usluga elektronski od kuće, na klik, nego dok ste vi bili odgovorni i dok ste vi bili njima na usluzi, a kada niste uspeli da uvedete ni POS terminal da neko ko čeka u redu plati platnom karticom, da ne bi izlazio iz tog reda, odlazio u poštu i banku, pa ponovo čekao red.
Hvala vam što ste se setili aplikacija na klik. Mi smo o tome brinuli već neko vreme. Hvala vam.

Ja, evo zaista nisam dovoljno dugo u politici da uopšte mogu da razumem tu vrstu besramnosti.
Da mi vi pričate o tome da Srbija kasni za svetom u implementaciji elektronske uprave? Da mi vi pričate o tome, vi koji niste uspeli matične knjige da prenesete u elektronski oblik, nego je sve bilo u papiru? Da vi imate obraza, ličnog, ličnog da mi kažete da Srbija kasni? Pa gde ste bili? Pa gde ste bili? Šta je bilo teško organizovati da se matične knjige prenesu u elektronski oblik, da se povežu baze podataka i da to građanima uopšte ne tražite više, kao što smo mi to uradili?
Pa gde ste bili? Ne razumem vas, zaista.
Vi mi pričate o aplikacijama, pa jedna stvar nije postojala elektronski. Pa imajte dovoljno, zaista, dajte da budemo dovoljno ljudski iskreni jedni prema drugima. Pa, evo recite da je to istina. Pa recite da apsolutno ništa niste uradili. Ne postoji jedna, jedna, jedna minimalna stvar.
Ali, dobro o tome zaista govori više to što ste vi rekli i to što svi građani znaju kada je počela elektronska uprava, dakle, mutavi nisu. I hvala vam što tako otvoreno pričate, zato što građani onda kada tako nešto kažete vide vaš kredibilitet i u mnogim drugim stvarima koje ovde tvrdite.
Sve ovo ostalo, pa šta hoćete da mi kažete, da se dijalize nisu nastavljale, pa, naravno da su se nastavljale. Nastavljale su se i hitne operacije. Ukinute su sve operacije osim onih koje su bile životno potrebne. Dijalize su se nastavljale, lečenja su se nastavljala, hemioterapije su se nastavljale, zračenja su se nastavljala.
Ljudi su nastavili da žive i naravno da su mogli da idu kod lekara. Pa čak i u vreme policijskog časa, ljudi su mogli da odu i da imaju zakazano kod lekara. Naravno da su mogli da idu kod lekara.
Da vi toliko ne razumete šta se dešavalo u poslednjih dva meseca, da imate toliko privilegovan život da vi ne razumete kako živi običan građanin, da li može da ode na dijalizu ili ne može. Da li može da ode do lekara ili ne može?
Samo na VMA je pregledano 11 hiljada ljudi. Svaki dan se dijaliziralo oko 300 pacijenata. Danas u vojnom školstvu polagali su maturski ispit. Iduće nedelje prijem na Vojnu akademiju. Deca su se upisivala u vrtiće, znate zašto? Pa zato što smo pustili uslugu elektronski vrtić. Za školu isto tako. Pa gde živite vi?
Rekli ste mi još nešto na šta sam želela da vam odgovorim, izvinjavam se sada, setiću se pa ću vam odgovoriti, ali zaista verujte zapanjena sam, besramnošću da mi pričate ovakve stvari. Ali dobro, verujem da će građani znati da cene i jedno i drugo. Hvala.

Da, setila sam se, izvinite.
Još jedan neverovatan primer toga, zaista ne znam gde živite, ni pod kakvim uslovima, ali očigledno mnogo privilegovanije, nego bilo koji drugi građanin ove zemlje ili većina drugih građana ove zemlje.
Dakle, zamerili ste mi za šetanje pasa, kućnih ljubimaca. Kako je moguće da su posle tri nedelje mogli da se šetaju u određenim terminima, a pre toga nisu mogli da se šetaju? Zaista? Uvek su mogli da se šetaju. Jedina razlika je bila što pre toga nije bila tolika zabrana kretanja, pa kada smo uveli dužu zabranu kretanja, onda smo posebna vremena. Pre toga su mogli da se šetaju u bilo kom trenutku, osim u vreme policijskog časa, koji je bio samo noću. Ljudi, gde živite vi?
Gospodine, narodni poslaniče, molim vas da mi kažete gde živite, u kom svetu živite? Ako imate kućne ljubimce, ko vam šeta kućne ljubimce?
Kako ne znate kako ljudi normalni, obični ljudi, svakodnevno građani idu kod lekara? Kako ne znate osnovne stvari za život jednog normalnog građanina ove zemlje? Kako se borite za njihova prava? Tako što se ne borite za njihova prava, nego za prava nekih privilegovanih koji, kao valjda i vi ne znaju kada treba da se ide u prodavnicu, ni kada mogu da se šetaju kućni ljubimci, ni kada može da se ide kod doktora, ni kako se zakazuje kod lekara.
Pošto se ništa od toga nije menjalo, pitam se kako ste do sada znali kako se zakazuje kod lekara? Hvala.

Hvala vam.
Zaista nisam imala nameru da odgovaram narodnom poslaniku Raduloviću, žao mi je što ponovo nije ovde, tako izgleda dijalog u njegovoj glavi, on nešto kaže, onda izađe da niko ne može da mu odgovori.
Nisam imala nameru zato što je to što on priča zaista mučno, a rekla sam to i prošli put i sve u redu, politika nije prelep posao, nije posao koji prija baš svakom, težak je u tom smislu, ali postoje neke granice dobrog ukusa, ja mislim, ljudskog dostojanstva koje ne treba da se prelaze.
Rekla sam prošli put, pa sam se zato javila i ovaj put, samo da kažem. Znate šta, evo, meni možete da kažete zaista bilo šta, izabrala sam da se bavim ovim poslom, možete da me vređate. Prihvatam, govorite šta god želite, optužujte Vladu, recite da smo ovakvi, onakvi, recite šta god želite, ali kada kažete da nijedan jedini život nismo spasili, vi ste onda uvredili naše lekare, medicinske sestre, tehničare, infektologe, epidemiologe, tranfuziologe, anesteziologe. Vi ste uvredili na najgori mogući način sve ljude u našem zdravstvu koji se preko dva meseca sada bore protiv ovog virusa. Zaista, znači, svi liči, mentalni problemi po strani.
Morate, i svako od nas, mora imati osnovno ljudsko poštovanje prema našim zdravstvenim radnicima. Dali su ljudi sve od sebe, spasili su mnogo života. Ja znam lično jednu osobu čiji je život spašen, zahvaljujući svemu onome što su naši zdravstveni radnici uradili.
Nemojte to da radite. Hajde da imamo crvenu liniju. Možda su mnoge pređene, mnoge pogažene, ali zaista ne postoji izgovor - ni mentalni problemi, ni ovakvi problemi, ni onakvi problemi, ni mržnja, ni mržnja prema Ani Brnabić, ni prema Vladi Srbije. Evo, nas vređajte, omalovažavajte, recite šta god, ali se zaustavite pred našim zdravstvenim radnicima. Ljudi su spašavali živote, spašavaju ih i u ovom trenutku i spašavaće ih u budućnosti.
To što vi imate u vašoj glavi teorije zavere, to što vi u vašoj glavi imate filmove kakvi ne postoje u normalnom svetu, to je zaista vaš problem. Ali, nemojte govoriti za ljude koji sve od sebe daju da nisu spasili ni jedan život. To nije tačno i to mnogi građani Republike Srbije znaju. Hvala.

Hvala vam.
U ovom trenutku, u odnosu na jučerašnji dan, Švedska ima 2941 žrtvu Koronavirusa. To nam preporučujete? To je vaša opcija za građane Republike Srbije? Da 3000 ljudi bude mrtvo samo da vi ne bi nosili masku? Pa, to možda kada vi budete imali odgovornost za ovu zemlju.
Mi nismo želeli da 3000 u Republici Srbiji umre zato što vi ne verujete u Kovid – 19 i zato što ne želite da nosite maske. Poštovani građani Republike Srbije, vi ste sada čuli koja je to strategija. Trebali smo da budemo kao Švedska. Švedska će imati preko 3000 ljudskih žrtava od Kovida – 19.
Ne postoji vikend koji je zaslužio da se izađe napolje da bi sačuvali 3000 ljudskih života. Da, trebalo je sedeti kući, trebalo je čuvati živote. Ako nam nudite švedski model, hvala vam što ste rekli tako otvoreno, govorite nam da smo trebali da imamo preko 3000 ljudskih života u Srbiji, da preko 3000 ljudi u Srbiji umre.
Hvala vam što ste rekli šta je bio vaš plan i građani pretpostavljam, da u velikoj meri bi svakako podržali naš plan gde nemamo sve te ljudske živote. Hvala.

Hvala vam.
Hvala vam, poštovana Jadranka i hvala vam što razmišljate o ovome i što se toliko borite za samostalne umetnike i za našu kulturu i umetnost uopšte i što ste me presreli, kao što kažete, na hodniku, što smo o tome razgovarali.
Dakle, zaista još jednom želim da kažem svima da ni u jednom trenutku nismo zaboravili na samostalne umetnike, samo su postojali određeni privredni prioriteti i ono što je bilo nama teško je, bilo teško da izdvojimo poseban sektor ili segment privrede da nađemo pravi način, a da to bude transparentno i svima isto da pomognemo. Dakle, ono što smo krenuli sa prvim talasom mera je bio talas mera zaista prema celokupnoj privredi, ali smo se samostalnim umetnicima zaista posebno bavili upravo zato da bi našli dobar način.
Na kraju krajeva, kao što ste rekli, predsednik Vučić je takođe rekao da, niti smo zaboravili, niti ćemo zaboraviti, naći ćemo način da izađemo ljudima, da im damo podršku, jer na kraju krajeva zaista mislim da ćemo se složiti, da ne znam da je Srbija videla ranije Vladu koja se toliko bavila kulturom i toliko uložila u kulturu i u kulturnu infrastrukturu i da smo jedna jedinstvena Vlada koja je čak uzela kredit od jedne međunarodne finansijske institucije u ovom slučaju CEB-a, Razvojne banke Saveta Evrope samo za investiranje u kulturnu infrastrukturu.
E, sada odlična vest za vas i drago mi je da mogu danas to da kažem i za sve samostalne umetnike, ovo što je Grad Beograd uradio, svaka im čast, nije to bilo za samostalne umetnike, to je već bilo za neke umetnike na ugovor, ali završili smo taj posao, sutra na sednicu Vlade ide zaključak, dakle, evo, preda mnom je zaključak radi stvaranja pretpostavki za nesmetano obavljanje delatnosti samostalnih umetnika na lokalnom nivou, kao i radi podrške ove delatnosti uslova pandemije Kovid-19, dodeljuje se bespovratna finansijska pomoć iz budžeta Republike Srbije u neto iznosu od 30.000 dinara mesečno za period od tri meseca. Dakle, kao i svima ostalima u privredi, dakle, bespovratna pomoć 30.000 dinara mesečno, za tri meseca, iako je ovo sve trajalo dva meseca, dakle, za 30.000 mesečno, tri meseca licima koji imaju status lica koji samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, utvrđenog od strane reprezentativnog udruženja u kulturi u skladu sa Zakonom o kulturi.
Ovo je, neki bi rekli trošak, ja mislim investicija iz budžeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 211 miliona 770 hiljada dinara. Ova sredstva će se transferisati na račune lokalnih samouprava koji će onda, imamo tačno nabrojane, sve lokalne samouprave u zaključku sa tačnim iznosima po reprezentativnim udruženjima, odnosno samostalnim umetnicima i onda ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama raditi da se to odmah dalje i isplati.
Dodatno na to kao u okviru programa – Srbija stvara, ćemo imati i veće pripremljen. Hteli smo samo prvo ovo da završimo, pa onda da imamo i jedan dodatni konkurs na koji će samostalni umetnici moći da se jave. Tako da, podržavamo i na taj način, ali evo sutra već završavamo. Hvala vam.

Pre svega, želim i vama da se zahvalim zato što, u pravu ste, zaista, u tom smislu ste uvek pozivali na poštovanje svih mera, na jednu disciplinu, samodisciplinu i sve ono što je, na kraju krajeva, dovelo i do ovog rezultata, a to je da smo, čini mi se, u najkraćem mogućem roku blizu toga da proglasimo pobedu nad ovom epidemijom i, na kraju krajeva, da predložimo ukidanje vanrednog stanja i neko postepeno relaksiranje mera koje najavljujemo i na pres konferencijama i putem sredstava javnog informisanja. Nastavićemo tako u zavisnosti od dalje epidemiološke situacije u Republici Srbiji.
Što se mnogih drugih stvari tiče, ne slažem se i volela bih da probam da dam neka objašnjenja.
Vi kažete da smo pokazali jedno bahato ponašanje vlasti zato što nije sazvana sednica Narodne skupštine kada se proglašavalo ili kada se odlučivalo o proglašenju vanrednog stanja. Mislim upravo suprotno. Mislim da bi bahato bilo od nas da smo tada tražili da se saziva Narodna skupština, iako smo znali da je virus jak, da epidemija raste, da se širi virus svaki dan i da su brojevi svakim danom sve veći.
Danas čitam i slušam razne predstavnike opozicije koji kažu – besmisleno je da danas tražite ukidanje vanrednog stanja kada su brojevi veći nego što su bili kada se uvodilo vanredno stanje. Ne mogu da shvatim kako ti ljudi ne razumeju da postoji još jedan izuzetno važan faktor u tome, a to je dnevni broj aktivnih slučajeva. Tada je broj dnevni broj aktivnih slučajeva svaki dan rastao, danas svaki dan opada, i danas je ponovo opao u odnosu na juče. Danas mi imamo procentualno zaraženo u odnosu na testirane svaki dan, praktično, sve manje, ali jasan silazni trend, tako da je situacija dijametralno suprotna. Ne bi mogla da bude drugačija od onda kada smo mi tražili da se proglasi vanredno stanje i danas kada tražimo da se ukine vanredno stanje.
E sada, zašto ja mislim da bi mi bili bahati i bezobzirni da smo tada tražili i molili Skupštinu za zasedanje? Pa zato što mislim da je neumitno da mi imamo jasnu većinu u ovom sazivu. Dakle, mi bi svesno ugrozili živote 600, 700 ili 800 ljudi koji učestvuju u jednoj sednici, dakle, ne samo narodni poslanici, nego cela ostala administracija i svi ostali ljudi koji rade svakodnevno da bi mi imali ovakvu jednu sednicu. Mi bi ih svesno ugrozili, znajući da će rezultat nakon toga biti proglašenje vanrednog stanja.
Mislim da bi to bilo bahato i bezobzirno, zato što znam da bi ugrozili živote. Virus je u tom trenutku bio izuzetno jak, brzo se širio, imali smo ozbiljnu opasnost, tada smo imali i najveći broj ozbiljnih slučajeva, što danas nije slučaj. Dakle, zaista bi svesno pozvali narodne poslanike i sve one koji rade na jednom sazivu Skupštine i doveli njihove živote i njihovo zdravlje u opasnost. Dakle, mislim da se nismo ponašali bahato. Mislim da smo se ponašali odgovorno i sa puno obzira i prema vama narodnim poslanicima i prema svima ostalima koji rade u Narodnoj skupštini ili Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obezbeđuju itd. Verujem da se oko toga nećemo složiti, ali želela sam još jednom da obrazložim i građanima Republike Srbije zašto mislim da je naše ponašanje bilo odgovorno.
Za sve ostalo ja kao predsednica Vlade mogu da pričam u ime Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije se jednako ponaša i odnosi prema svim građanima. Ja sam, naravno, protiv svakog kršenja zabrane kretanja i jednako će ti ljudi biti sankcionisani. Sve ostalo radiće nadležni organi, ali stav prema svim građanima Republike Srbije jeste i mora biti isti i tako se Vlada Republike Srbije i ponaša.
Sada, jeste dodatna specifičnost što vi imate, kao što ste i sami prepoznali, jedan deo političke opozicije uglavnom grupisan oko Saveza za Srbiju i neke sa strane, ja ne mogu zaista dnevno da ispratim ko je sada u tom savezu, ko nije u tom savezu, ko za koga radi, ko koga plaća itd, ali je to ta grupacija koja se okupljala na stepeništu Skupštine kada je, na kraju krajeva, i bivši predsednik Boris Tadić rekao: „Ko se setio ovako glupe ideje“, pa sad dalje, svi su videli. Dakle, priznao je i sam da je izuzetno glupa i nepromišljena ideja, ali to su njihove međusobne rasprave i čarke. Isto tako i na skupu podrške Đilasu i Đilasovoj porodici jedna situacija koja je inicirana događajem koji se nije desio, dakle, klasičan politički spin, i sada su oni prekršili zabranu kretanja.
Ljudi koji nisu imali dozvolu za kretanje su kažnjeni ili će biti kažnjeni novčano, opet, to nije do mene. Ali, i vi i građani Republike Srbije morate biti svesni, to je ono o čemu su neki narodni poslanici danas pričali, jedino što oni žele, kao što smo videli danas na početku ove sednice, su incidenti. Incidenti, fizičke provokacije i fizički obračun, to je njihova jedina politika i to je više nego jasno.
Zbog budućnosti Srbije, zbog sadašnjosti Srbije, zbog stabilnosti u Srbiji izuzetno je važno da Vlada Republike Srbije, da SNS budu i ekstra tolerantna da se ti incidenti ne bi izazivali, što ne znači da se zakon neće primenjivati. Zakon će se primenjivati, ali mi ćemo se truditi u svakoj situaciji da izbegnemo incident, skoro po svaku cenu. Kao što smo videli svih ovih dana u bliskoj prošlosti, poslednjih sedam dana, recimo, na kraju krajeva jutros u ovom Domu.
Tako da, to je moj odgovor za vas. Apsolutno osuđujem svako kršenje zabrane kretanja i mislim da je to izuzetno važno i da će Vlada Republike Srbije oko toga biti striktna.
Sve ostalo što smo najavili završićemo prema Narodnoj skupštini, kao što smo i do sada završavali. Dakle, Vlada Republike Srbije je tu, nigde ne ide, nigde ne beži. Tu smo da odgovorimo na sve zadatke koji su stavljeni pred nas, a i svakako da Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima ukažemo svo dužno poštovanje i da vam prosledimo sve zakona na koje se čeka. Hvala.

Hvala vama na tome što ćete glasati, mislim da je to zaista dobra vest za sve građane Republike Srbije i da se svi građani Republike Srbije raduju ukidanju vanrednog stanja.
Hvala vama i na vašoj principijelnosti. Govorili ste da treba ukinuti vanredno stanje, glasaćete za ukidanje vanrednog stanja. Nažalost, na političkoj sceni Srbije imamo mnoge koji govore da nije ni trebalo ukidati, a onda će glasati protiv ukidanja. Tako da, mislim da je principijelnost zaista izuzetno važna u svakom normalno društvu i hvala vama na tome.
E sada, vi ste iskusna političarka i razumem da vi mene, kao mnogo, mnogo neiskusniju možete da okrenete, što bi se reklo, kolokvijalno, nekoliko krugova, ali nisam ja rekla da nismo sazvali Skupštinu zato što imamo većinu. Upravo suprotno. Rekla sam da nismo sazvali Skupštinu zato što bi sazivanje Skupštine u toj situaciji bilo bahato, bilo bezobzirno, zato što bi direktno ugrozili ljudske živote, i ne 250 poslanika, već 600, 700 ili 800 ljudi koji treba da se sakupe na jednom mestu da bi se održala jedna sednica Skupštine.
Dakle, rekla sam da nije bilo bezbedno i da ne bi bilo odgovorno da smo mi sazvali, pri tom sa ja onda dodala da svakako da je sazvana Skupština, da bi to bila odluka. Ali, nije to bio motiv da li mi sazivamo ili ne. Kao što ste i sami rekli, da je to motiv ne bi sazivali, valjda, ni jednu. Ne, bilo bi bahato da smo sazvali tada sednicu Skupštine. Ja sam verujte mi, sto posto sigurna da bi mi imali ozbiljne probleme zdravstvene nakon toga, u toj grupi ljudi, u toj grupi od 700, 800 ljudi koji bi se nalazili u tom trenutku na jednom mestu. Dakle, mislim da je to bila prava i poruka za građane Republike Srbije da je zaista ozbiljna pretnja. Tako da mislim da smo bili više nego jasni.
Što se tiče nestašica, zaista nestašica nikada nije bilo, ni nestašice brašna, ni ulja. Ukoliko u jednom trenutku nešto nije bilo na rafovima, nije bilo samo zato što se pokupovalo do trenutka kada je neko stavio dodatne količine na rafove. Ali, da nečega nije bilo dva ili tri dana, to se u Srbiji nije desilo. Mislim da mi svi skupa treba da budemo ponosni na to.
Što se zakona tiče, nastavljamo sa radom u najkraćem mogućem roku, a mi smo već danas tokom dana kao Vlada uputili još neke zakone Narodnoj skupštini i ja verujem da ćete već od petka imati sednicu da razgovarate o tim zakonima. Hvala vam.

Hvala vam.
Pomenuli ste jednu izuzetno važnu stvar o kojoj mojom greškom, možda, nismo dovoljno pričali, a to je podrška našem narodu na KiM tokom ove krize. Po više osnova smo slali i na više načina zaštitnu oprema, a posebno zaštitne maske, na primer, u Štrpce. To što tvrdite je dosta paušalno i verujem da ste mislili da nemam dovoljno informacija ili da se nismo time dovoljno bavili.
Predsednik Vučić i ja dobijamo dnevni izveštaj o tome kakvu sve vrstu pomoći podrške smo poslali našem narodu na KiM. U Štrpce smo slali direktno i bilo je preraspodela preko Doma zdravlja Štrpce, a da vam dam samo primer kako to izgleda. Otvorila sam sada izveštaj, recimo, za današnji dan za situaciju na KiM. Samo na današnji dan: u opštini Gnjilane nabavili smo i distribuirali neophodne lekove i hranu građanima; u opštini Vitina dezinfikovali smo prodavnice i prostorije ambulante u Vrbovcu, obezbedili i podelili 40 paketa pomoći za socijalno ugrožene porodice, za ambulantu u Vrbovcu obezbedili zaštitne maske, rukavice, vizire, skafandere; u opštini Štrpce smo za potrebe doma zdravlja obezbedili veće količini medicinskog alkohola; Zvečan - svakodnevno obezbeđujemo lekove i hranu građanima, danas smo obezbedili lekove i pelene za 275 lica; Leposavić – uspešno odgovorili na 152 zahteva za nabavku lekova, za potrebe kovid ambulante doma zdravlja u Leposaviću obezbedili zaštitna sredstva; u opštini Obilić obezbedili smo i podelili lekove za 50 lica; u opštini Kosovska Kamenica obezbedili smo i podelili brašno i lekove za 90 lica; u Gračanica, a u saradnji sa UNICEF-om, obezbedili smo higijenske pakete pomoći za 100 socijalno ugroženih porodica itd, i tako svaki dan.
Svakako vodimo računa o našem narodu, bez obzira da li su oni na severu KiM ili su južno od Ibra, ali zaista svaki dan i velika zahvalnost Kancelariji za KiM, Marku Đuriću i celom njegovom timu, jer ljudi predano, posvećeno rade na ovome i mislim da naš narod na KiM oseća.
Sve ovo ostalo, a što se tiče ekonomskih mera, dakle, može ovako, može onako. Znate, mislim da smo dali maksimalno moguće. Nisam čula ni jednu jedinu primedbu od strane privrede što je i najvažnije. Obezbedili smo pomoć i podršku za tri meseca, plate za tri meseca, iako je vanredno stanje trajalo dva meseca, a sam prekid rada ni dva meseca. Dakle, stojimo pri tome. Jedna smo od sedam zemalja na svetu koja je obezbedila najveću moguću podršku našoj privredi. Dakle, 11% našeg BDP, 5,1 milijardu evra. Trudimo se da pomognemo i sektorski. Sad smo rešili i problem za samostalne umetnike. Ulažemo u naše građane i u njihovu dodatnu potrošnju i tih 100 evra, što mislim da je izuzetno dobra i da će se vratiti u budžet i našu ekonomiju, odnosno u budžet preko naše ekonomije, što je najbolji mogući efekat.
Možemo da razgovaramo o tome da li je bilo potrebno davati više bespovratnih sredstava ili ne. Ja verujem u našu privredu i verujem da su ovako povoljni krediti ili garantne šeme, Fond za razvoj, da je to sve nešto što će naša privreda uspeti da iskoristi na najbolji način, a istovremeno je potpuno transparentno i mogu da se kontrolišu bilo kakve transakcije, tako da nema nikakvih zloupotreba, a na kraju krajeva zloupotrebe dolaze kad ima mnogo grantova, odnosno sredstava koja se poklanjaju. U ovom trenutku to našoj privredi nije potrebno, a pri tom zaista dajemo te tri plate.
Nismo prema svima postupali isto. Odvojili smo sektor mikro, malih, srednjih preduzeća i porodičnih kompanija od velikih preduzeća. Oni koji primaju subvencije države na bilo koji način za radna mesta ne potpadaju pod ovu podršku. Dakle, vodili smo računa da zaista imamo najviše fer stav, a koji može da se primeni jednako, jednoobrazno na sve naše privredne subjekte.
I ovo svakako nije ni kraj podršci, razmišljamo sada dalje o sektorskoj podršci. Radimo na tome i sa PKS i sa mnogim drugim organizacijama. I na kraju što se Ustavnog suda tiče, ja sam rekla nekoliko puta, mi poštujemo podelu vlasti, podelu odgovornosti. Ja tek nemam nikakvo pravo da komentarišem ni rad Ustavnog suda, ni njihove oduke. Ja se nadam da će ta odluka biti što pre. To je u najboljem interesu naše zemlje i svakako je Vlada Republike Srbije ta koja sa nestrpljenjem očekuje odluku Ustavnog suda.
Koliko god mogu da apelujem da ona bude što pre, volela bih da to uradim, ali nisam sigurna da je to uopšte u mojoj ingerenciji. Dakle, Ustavni sud je svakako po podeli vlasti mnogo iznad mene, kao predsednici Vlade ili predstavnici izvršne vlasti, tako da se neću mešati u njihov rad, ali volela bih da vidim tu odluku što pre. Hvala.

Ja potpuno mogu da razumem da mi moramo sto puta da pričamo o nekim stvarima, ali ne mogu da se pomirim sa tim da postoji jedna sednica Skupštine na kojoj se priča o vanrednom stanju, o uvođenju vanrednog stanja i situaciji u Republici Srbiji na kojoj sede svi relevantni ministri i odgovaraju na pitanja dva dana i da vi onda ta ista pitanja postavljate na sednici Skupštine sa potpuno drugom temom, a to je ukidanje vanrednog stanja.
Trudila sam se da jasno i nedvosmisleno obrazložim, sa potpuno egzaktnim podacima zašto ima smisla sada ukidati vanredno stanje. Žao mi je što niste ispratili to i što ste izgleda u potpunosti propustili to moje izlaganje i moje obrazloženje.
Pokušaću još jednom da vam obrazložim.
Dakle, kada se uvodilo vanredno stanje mi smo tada imali drastičan skok u broju, odnosno u procentu zaraženih. Vi ne možete, mislim besmisleno je govoriti o apsolutnim brojevima zato što, porediti tako države a i datume zato što nije isto i ne mogu biti isti apsolutni brojevi kada testirate 300 ili 400 ljudi dnevno i kada testirate 6.000 ili 7.000 ljudi dnevno. Zbog toga postoje procenti, zbog postoje, na kraju, krajeva i neka struka koja gleda te podatke, koja pravi procene koje mi svakodnevno pratimo.
Mi smo 10. marta imali 4,27% zaraženih u odnosu na testirane. Jedanaestog mart 11,92%, to je tačno, 12. marta 12,97%, 13. marta 14,64%, 14. marta 17,16% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i tako je sve raslo, pa posle 24. marta 33,08%, 3. aprila je bio jedan od najtežih dana, imali smo čak 41% zaraženih od ukupno testiranih, imali smo taj dan i osam preminulih, najteži dan u odnosu na to koliko je ukupno preminulih je bio 14. april kada smo imali devet preminulih, ali isto tako dosta težak dan u smislu zaraženih u odnosu na testiranih 17%. To što vi danas vidite sa skoro 10.000 ljudi je ono što se vuče od tada.
Sada, mi od 28. aprila, kao što sam i rekla, imam kontinuiran pad od 20. aprila, 10% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i taj 20. april je poslednji put da mi imamo dvocifreni broj zaraženih u odnosu na testirane u procentima, što je izuzetno važno zato što pokazuje da li broj obolelih pada ili raste u odnosu na sve testirane. Od 28. aprila imamo ispod 5%. Kaže se, ukoliko sedam dana imate ispod 5%, znači da možete da relaksirate mere, možete da ukidate vanredno stanje, ali naravno dok se ne nađe vakcina dalje će ići u mere predostrožnosti i to će biti ta nova normalnost. Nošenje maski, zaštitnih rukavica, socijalna distanca, fizička distanca itd, itd. Dakle, vi ovde poredite babe i žabe, slučajno ili namerno. Ali, to sada sa strane.
Situacija danas u Srbiji se ni na koji način ne može porediti sa situacijom tada kada je naša kriva izgledala ovako, a naša kriva danas izgleda ovako. Dakle, realno je da se broj testiranih povećavao, ali je najvažnije koji je procenat zaraženih u odnosu na testirane. Da ne ulazim dublje u to, čini mi se da su svi koji su želeli i imali strpljenja da me saslušaju razumeli nekoliko puta.
Danas imamo, takođe i drastično smanjenje dnevnog broja aktivnih slučajeva. Imamo bolnice koje se polako prazne, imamo Sajam, privremene bolnice, Čaire i dalje koje takođe polako zatvaramo. Dakle, epidemija se smiruje. Možemo da dalje produžavamo vanredno stanje, ali to bi bila zloupotreba i ne bi bilo odgovorno.
Vi imate zemlje širom Evrope koje su u mnogo goroj situaciji od Republike Srbije bile tokom cele ove krize. Italija na primer koja je 4. maja ukinula nacionalni karantin i polako krenula da relaksira mere. Dozvoljeno postepeno pokretanje proizvodnih delatnosti, građevinarstva, veleprodaje, kretanje itd, itd. Rumunija takođe, koja je najavila ukidanje vanrednog stanja 14. maja gde je mnogo teža situacija, gde imao broj smrtnih slučajeva koji se približava hiljadu, od 15. maja biće otvoreni saloni, zubarske ordinacije, muzeji, sport na otvorenom i tako dalje. Austrija, ušla u relaksaciju mera od 2. maja, sve zemlje koje imaju i u svakom trenutku su imale mnogo goru situaciju od Srbije.
Dakle, ovo je najpametnije, najodgovornije što može da se uradi. Ako vi mislite da nije odgovorno, to je vaše pravo, ali ja garantujem da je ovo najodgovornije, najpametnije što je moglo da se uradi da na bezbedan način polako relaksiramo mere, da privreda kreće da radi, da Srbija krene da živi bez preterane opasnosti uz naravno poštovanje svih ostalih mera.
Tako da je to ono što ja mogu da vam kažem, a za sve ovo ostalo ako smo vas razočarali, meni žao zbog toga, dali smo sve od sebe. Ako je ta ocena od jedan do deset, dva minus, i to je u redu, ja mislim da na kraju bez obzira na političke preference, lične preference, da je rezultat jedini koji se broji. Žao mi je što je vaša ocena dva minus kada Srbija ima zaista najmanji mogući broj smrtnih slučajeva iako je i jedan previše, kada smo u svakom trenutku držali situaciju pod kontrolom, kada nije bilo nestašica.
Mislim da smo dali sve od sebe, da smo dali svoj maksimu. Verujem, vi bi možda bolje, ali o tom potom. Tako da hvala vam mnogo i na to malo poverenje što imate i za tu dvojku. Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu građana, daćemo sve od sebe, tretiraćemo sve građane isto, radićemo za našu Srbiju i to je sve što mi možemo od sebe da damo. Hvala vam.

Hvala vam na strpljenju, hvala vam na debati, na dijalogu. Privodimo kraju ovu sednicu. Želim još jednom u završnoj reči samo da kažem hvala svim građanima Republike Srbije koji su se pridržavali svih mera, zahvaljujući čemu mi danas možemo da budemo ovde i da razgovaramo o ukidanju vanrednog stanja. Želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima, želim da se zahvalim svima ostalima, svim institucijama koji su se borili svakodnevno kako bi održali zdravstveni sistem na nogama, kako bi sačuvali naše starije sugrađane i čini mi se, kao što toliko puta kaže dr Kon, a volim da se pozivam na naše stručnjake, zaista mi se čini da svi zajedno možemo da se osvrnemo na period iza nas, na ovih dva meseca iza nas i da kažemo da se u budućnosti ovog perioda nećemo stideti.
Ja mislim da ćemo u svakom trenutku moći da pogledamo na ovaj period iza nas i mislim da ćemo moći da se ponosimo time kako smo se borili, time koliko smo bili hrabri, time na koji način smo na prvo mesto u Republici Srbiji u svakom trenutku stavili ljudski život, svaki pojedinačno ljudski život, a ne politiku, ne odluke koje su politički oportune ili donose političke poene, čak sasvim suprotno, odluke koje će nas verovatno koštati političkih poena, ali smo sačuvali ljudske živote.
Nismo stavili ni u jednom trenutku ekonomiju ili privredu na prvo mesto, nismo stavili ni jedan jedini dinar, ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro ispred ljudskih života. Jedino nam je bilo važno da sačuvamo ljudske živote u Republici Srbiji i u tome smo, čini mi se, uspeli.
Sve ostale debate i pitanja na koja možda nisam uspela da odgovorim zato što nije jednostavno bilo dovoljno vremena, ovde sam, odgovaraću na njih, nastavićemo praksu koju je Vlada Republike Srbije uspostavila, potpune transparentnosti, razgovora, dijaloga, sa svim novinarima, sa svim medijima, kako bi građanima u svakom trenutku, na svaku temu dali potpune tačne, pravovremene informacije.
Slažem se da ne možemo u ovom trenutku još uvek da proglasimo pobedu, ali smo jako blizu pobedi. Zbog toga je Vlada, zajedno sa strukom, predložila ukidanje vanrednog stanja.
Ono što je nama najvažnije u ovom trenutku, najvažnije je da Srbija ponovo počne da radi. Najvažnije nam je u ovom trenutku da uz sve mere opreza, uz sve mere predostrožnosti Srbija ponovo počne da radi, da obezbedimo brzi ekonomski oporavak i da obezbedimo što brži, što dinamičniji ekonomski rast. Srbija je dobro pozicionirana, moramo da iskoristimo ovu šansu, ali nadalje je ovo borba samo i isključivo svih nas, zajedno i svakog pojedinca pojedinačno.
U trenutku kada nema ili neće biti ovako restriktivnih, strogih restriktivnih mera, molim vas, građani Republike Srbije, molim vas i još jednom apelujemo na sve vas, lična odgovornost je najvažnija. Pobedu nismo još uvek osvojili, na najboljem mogućem putu smo, ali moramo i dalje da nastavimo da se borimo svi zajedno.
Mislim da je današnji dan za Srbiju dan kada treba da se ponosi i mislim da je danas za Srbiju veliki, važan i srećan dan. Danas kada treba da ukinemo vanredno stanje i da nastavimo da se borimo ličnom odgovornošću sa dovoljno pažnje, sa i dalje poštovanjem restriktivnih mera, ali mi sami, svi lično, i uz to da svaki dan razmišljamo o našoj privredi, o našim radnim mestima, o platama, o ekonomskom rastu, o ekonomskom razvoju, o tome kako je Srbija pozicionirana u svetu, mislim da treba da uživamo u našem dosadašnjem uspehu zato što smo zajedno došli do toga da možemo danas da pričamo o ukidanju vanrednog stanja.
Za mene će sledeći najsrećniji dan biti kada budemo ponovo mogli da podignemo naše zastave, da one više ne budu na polja koplja. To će značiti da je Srbija pobedila i to će značiti da nemamo više svakodnevno ljudskih žrtava. Trudimo se da ih bude što manje, ali svaka ljudska žrtva je za nas ogroman gubitak. Za mene će najsrećniji dan biti kada budemo mogli da kažemo da se zastave vraćaju.
Konačno, što se tiče izbora, ovako ili onako ti izbori moraju da se održe. Želim, makar, da budemo dovoljno odgovorni da pred građanima Republike Srbije kažemo da o tome nema polemike, da sa tim datumima nema licitiranja, da su mandati koje svi mi imamo, i vi kao narodni poslanici i mandat koji imam kao predsednica Vlade i čitav moj tim ministara, moj kabinet, mandati građana Srbije, naroda Srbije i da oni ističu i da je naša obaveza da ih vratimo građanima Srbije. Njihovi su, moramo da vratimo te mandate građanima Srbija. Sa tim nema licitiranja.
Ti datumi ne mogu biti arbitrarni, ti datumi ne mogu zavisiti od nekog, od nas pojedinačno da li želi izbore ranije ili želi izbore kasnije. Zna se kada izbori moraju da se održe, zna se kada mandati moraju da se vrate građanima da bi građani razmislili i ponovo dali te mandate nekome za koga kažu da treba dalje da vodi ovu zemlju.
I u drugim državama su održavan i izbori, i to tokom vanrednih mera, tokom pandemije. U Južnoj Koreji, u Francuskoj, u Saveznoj državi Bavarskoj u Nemačkoj, u nekim drugim državama. Dakle, nama volja građana mora biti na prvom mestu. Kako god neko rekao da li je spreman ili nije spreman za izbore, ovo su redovni izbori, imali ste vremena da se spremite, mi mandate svi zajedno moramo da vratimo onom ko nam je dao te mandate, a to su građani Republike Srbije da bi oni odlučili kome da ih daju dalje.
Dakle, sve u svemu, poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, mislim da smo zajedno uradili dobar posao, mislim da Srbija ima razloga da se ponosi i mislim da je deo zasluga na velikom broju građana Srbije, pre svega, svakako, struke.
Zahvaljujem se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, zahvaljujem se što je kao predsednik Republike odgovorno, krajnje odgovorno vodio ovu borbu kao prvi čovek Republike Srbije, kao čovek koji je jedini izabran direktno od strane građana Republike Srbije i kao takvom na njemu je najveća odgovornost.
Žao mi je, iskreno mi je žao što su mnogi iskoristili ovo za političku borbu, što nisu mogli da se suzdrže i da ne napadaju, šire lažne vesti i direktne laži tokom ove borbe, ali to ćemo sada ostaviti po strani. Ovo je pobeda svih nas, svih građana Republike Srbije. U ovom trenutku ne možemo reći da je kompletna, da je potpuna, borimo se dalje, borimo se zajedno i, molim vas, borimo se sada i za našu ekonomiju, za radna mesta, za plate, za penzije, za kontinuirano povećanje tih plata i penzija, borimo se da Srbija bude svakim danom sve jača. Hvala svima i živela Srbija.

Hvala vam.
Vaša primedba je zaista na mestu i hvala vam što ste me podsetili i zaista jedno veliko hvala svim poštarima u Srbiji, jer bez naše Pošte i bez naših poštara ne bi bilo moguće da tako efikasno razdelimo penzije i na tako bezbedan način. Tako da stvarno, hvala vam, bili ste tu kada je bilo najpotrebnije i svim poštarima Srbije hvala.
Htela sam da se još jednom da se vratim na ovu polemiku oko zasedanja Skupštine i da li je trebalo, da li je Vlada trebala da traži zasedanje ili nije, da li je bilo odgovorno da tražimo da Skupština zaseda ili ne. To govorim još jednom pre svega zbog građana Republike Srbije koji gledaju ili će kasnije pratiti ovaj prenos zato što je na kraju krajeva ipak ovo njihova Skupština, Narodna skupština i važno mi je da zaista još jednom, mada mislim da sam to juče dosta dobro obrazložila, ali da još jednom to obrazložim.
Gledala sam sinoć još neke brojeve tako da se podsetim kakva je situacija bila u tom trenutku i zaista mislim da je jedina odgovorna odluka bila da tada Skupština ne zaseda. Rekla sam nije to 250 narodnih poslanika, to je mnogo veći broj ljudi koji je potreban da bi se održala jedna sednica Narodne skupštine, to je ja mislim preko 500 ljudi, ali vi ćete to bolje znati.
Dakle u tom trenutku smo mi imali zaista veliki rast broja zaraženih i broja obolelih i ja ću vam reći da smo mi 10. marta imali 4,27% je bio procenat obolelih u odnosu na testirane. A onda je to brzo raslo, već sledeći dan, dakle, 11. mart se to popelo sa 4,27% na 11,92%. Recimo, tako je išlo do 14. marta, dakle, 14. mart dan pre uvođenja vanrednog stanja je došlo na 17,16%.
Dakle, u ta četiri dana smo mi otišli sa 4,27% na 17,16%. Zašto? Ja mislim da u tom trenutku nije bilo nikakvih osnova da Skupština bezbedno zaseda, odnosno da narodni poslanici i svi oni ljudi koji rade u Narodnoj skupštini, sva ona podrška koja je potrebna da bi se organizovala jedne sednica Narodne skupštine, da bi svi ti ljudi, uključujući i narodne poslanike, bili bezbedni. Mislim da je sasvim jasno da bi imali užasne posledice, da bi imali veliki broj obolelih i nažalost, mislim da bi svakako imali i neki smrtni slučaj.
Taj broj je dalje rastao do 24. marta, 24. marta smo imali 33,08% zaraženih u odnosu na testirane. Onda je polako, polako, mislim stagnirao je, pa je krenuo da pada gde, recimo, na jučerašnji dan smo mi imali, taj procenat je došao na 4,07%.
Dakle, zbog toga je bilo moguće, i uz sve ove mere predostrožnosti kakve i građani Republike Srbije mogu da vide i danas i juče u Narodnoj skupštini, bilo je moguće bezbedno organizovati sednicu Narodne skupštine.
Dakle, ta odluka je bila bazirana na brojevima, na tačnim informacijama, na preciznoj analizi zašto tada nije moglo, a danas može i uz sve ove mere prevencije i opreza.
Dakle, čim su se ispunili minimalni uslovi da Narodna skupština zaseda mi smo molili, kao Vlada, da se parlament sastane i da sve odluke koje smo donosili u međuvremenu budu potvrđene i od strane parlamenta. Minimalni uslovi.
Dakle, još jednom sam htela da se vratim na ove brojeve.
E, sada, drugo je pitanje da li bi mi bili kritikovani kako god da smo odlučili. Ne mislim mi samo kao Vlada Republike Srbije, pre svega mislim na Srpsku naprednu stranku i na vladajuću koaliciju. Reći ću vam da je odgovor da bez sumnje, bez ikakve sumnje kritike koje sada dolaze da smo tada trebali da sazovemo sednicu Narodne skupštine i dalje bi bile tu, samo suprotne. Tada bi rekli da smo organizovali Narodnu skupštinu, a da nije bilo bezbedno i da smo doveli živote ljudi u opasnost, ali bez ikakve sumnje.
Sad ću da vam kažem još jedan primer zašto govorim ovo. Tih dana pre uvođenja vanrednog stanja su sve kritike bile uperene na to zašto mi još uvek ne uvodimo vanredno stanje, zašto ne uvodimo zabranu kretanja, zašto ne uvodimo karantin, zašto su naše mere blage i sve te kritike su dolazile kao po pravilu, kao što danas kritikuju jedno tako bi sutra kritikovali drugu, po pravilu od strane tajkunskih medija. To sam isto sinoć gledala.
Evo, reći ću vam ovako - 13. mart „Nova S“, intervju sa dr. Belojevićem: „Bez vanrednog stanja biće gore nego u Italiji.“ „Nova S“. Dakle, direktno Đilasov mediji. Sada citiram, kaže dr. Belojević i „Nova S“ to prenosi, naravno: „Biće gore nego što je sad u Italiji ako se ne preduzmu vanredne mere. Ovo što oni rade, to je ništa“, misleći na nas. Dakle, ovo što mi radimo, kao Vlada, to je ništa. „Mnogo stvari ne kontrolišu, ne znam šta rade ljudi, a vreme curi. Mora vanredno stanje, to nije obična epidemija, to nije obična bolest, a Srbi su ludi“, citiram: „Oni će iz inata da izlaze. Kada se uvede vanredno stanje onda je druga priča, onda su vojska i policija na ulicama.“
Dnevni list „Danas“: „Planeta u karantinu, Srbi u iščekivanju.“
Isti ti ljudi, ali isti ti ljudi koji danas pozivaju na lupanje u šerpe i kažu – ovo su bile suviše represivne mere, ovo nije tako moralo. Zašto ste ljude držali u izolaciji? Zašto ste ih držali u karantinu? Isti ti ljudi su pričali potpuno drugačiju priču samo nekoliko dana pre zaista uvođenja vanrednog stanja.
Dakle, šta god da smo uradili trebalo je ovo drugo. Kada škole još uvek rade – zašto rade škole? Kada zatvorite škole – šta ću da radim sa decom kući? E, nemojte da deca budu u školama, da idu od kuće do škole, to je opasno. Hoću da mi deca sede kući. Kada deca sede kući – zašto dece sede kući, zašto ne izlaze? Svaki put je ono drugo. Dobro, to je nešto što mi jako dobro znamo.
Želim samo još jednom da podsetim, pre svega, ove tajkunske medije i taj deo opozicije, kao što sam jednom rekla – nismo ni ludi, ni gluvi, dakle, vidimo šta radite svaki put, ali građani Srbije takođe vide i zbog toga je jedino važna lična odgovornost, odgovornost prema poslu koji obavljate u interesu građana Srbije i da date sve od sebe, a kritika sa te strane će uvek biti.
To pokazuje njihovu odgovornost i neodgovornost tih medija i licemerje i tih medija i takvih političara, a naše je da damo sve od sebe, da preuzmemo svu odgovornost na sebe i da uradimo to u najboljem interesu građana Republike Srbije, Srbije i ljudskih života. Hvala.

Hvala vam.
Pre svega hvala vama na korektnosti, jer ste, čini mi se, svojim radom pokazali mnogo puta kako izgleda konstruktivna kritika i hvala vam na tome zato što je to način na koji mi onda građanima damo najbolja moguća rešenja.
Takođe moram da kažem da ste naveli nekoliko stvari za koje mislim da su krajnje nekorektne, pa ću probati da odgovorim na njih. Prvo, što se tiče ovih lakših tema i lakših stvari, ja sam odlučila da ne budu svi ministri prisutni na sednici Skupštine ponovo zbog toga što pokušavamo da imamo što manji broj ljudi ovde prisutnih zbog fizičke distance. Pozvala sam da samnom danas i juče, odnosno ovoj sednici prisustvuju oni ministri koji, čini mi se, jesu najrelevantniji iz svojih resora i najviše su radili na rešavanju niza problema koje smo mi imali tokom ove krize. Za sve ostale stvari svakako mogu da dam dodatne informacije, tako da nije potrebno da svaki pojedinačni ministar bude ovde. Dakle, jedina ideja vodilja je bila da imamo što manje ljudi prisutnih.
Što se tiče objedinjene rasprave, tu ne bih dopustila da kažemo da se vraćamo na praksu objedinjene rasprave, koja je u ovoj Skupštini, koliko se ja sećam, uvek postojala, bez obzira ko je bio na vlasti tokom niza godina, osim kada smo postigli dogovor da uz izričitu molbu, insistiranje predsednice Narodne skupštine Maje Gojković da Vlada više ne šalje ništa po hitnom postupku i da ne idemo na objedinjene rasprave, što je nama bio veliki izazov, ali smo to ispoštovali u potpunosti.
Dakle, ovo jeste vanredno stanje, jeste vanredna situacija zbog čega sada imamo objedinjenu raspravu da se ne bi bespotrebno, čini mi se, izlagali dodatnom riziku, jer ni ovo nije bezbedno. Ovo je najbezbednije moguće, najranije što je bilo moguće.
Tako da vas uveravam da što se Vlade tiče mi se nećemo vraćati na objedinjenu raspravu u hitne procedure itd, a mislim i ponosim se time da smo jedina Vlada koja je poslala budžet kao jedinu tačku dnevnog reda, ikada, mislim, i da je ova Skupština imala duplo vreme za raspravu o budžetu. Tako da mislim da to nije korektno da kažemo i ako razumem da niste tvrdili nego je vaša bojazan. Mogu da vas uverim što se Vlade tiče na tu praksu se nećemo vraćati.
Dve važne stvari. U potpunosti se, 100%, slažem sa vama da ako postoji trenutak, trenutak od Drugog svetskog rata do danas, ako postoji trenutak da narodni poslanici budu u Skupštini da je to sad, apsolutno se slažem sa vama. Mislim da je moralna i ljudska obaveza svih narodnih poslanika bila da učestvuju u ovoj raspravi, svih, da je ljudska i moralna obaveza bila da i oni koji su ovu Skupštinu bojkotovali, ali nisu bojkotovali plate da ipak danas i juče, odnosno da ovoj sednici koja se trenutno održava, prisustvuju.
Mislim da je to bilo ljudsko poštovanje prema žrtvama, prema njihovim porodicama, prema ovoj zemlji, prema svim njenim građanima. Žao mi je što to nije tako, ali su oni još jednom pokazali svoje lice i na najružniji mogući način.
Takođe, pričamo o ljudima koji su dva meseca koristili ovu situaciju, najveću krizu u Evropi, na svetu nakon Drugog svetskog rata, da sve vreme pozivaju da se Skupština održi i da kritikuju što se Skupština ne održava, a sve vreme znajući da će oni tu istu Skupštinu i dalje da bojkotuju i da ih onda baš briga koliko je održavanje Skupštine bezbedno ili nije bezbedno i za narodne poslanike koji treba da se sakupe tu i za sve one ljudi koji moraju da rade da bi se Skupština održala, da bi se sednica Skupštine održala i za njihove porodice, zato što oni sebe u opasnost neće dovesti, ni sebe, ni svoje porodice, ali su dva meseca mogli da kritikuju.
Dva meseca su mogli da lažu i još jednom kažem da sam danas u jednom dnevnom listu ponovo pročitala da sam ja kao predsednica Vlade rekla da Vlada nije spremna na kritiku na društvenim mrežama. Ne, spremni smo na kritiku, na svaku vrstu kritike smo spremni. Na laži i lažne vesti ne. Ne, to odbijam i protiv toga ću se boriti i svi oni koji su laži širili po Tviteru i šire i danas, a narodni poslanici su, a nisu mogli da dođu ovde sada da mi odgovorimo na te laži da pred građanima Republike Srbije pitamo njih da objasne te laži, da priznaju da lažu, da lažu da smo uvozili migrante, da lažu da smo zatvarali ljude u kuće da ne bi videli da smo autobusima prevozili migrante, da lažu da je „Poštanska štedionica“ pripremila kartice za te migrante, da lažu za mnoge, mnoge druge strašne stvari. Ne, izabrali su da ipak ne dođu i da odgovore, odnosno da nas u lice optuže za te stvari pa da mi možemo da odgovorimo.
Znate, još jednom, slažem se sa vama da ako je ikada od Drugo svetskog rata postojao trenutak, ljudska i moralna obaveza da se bude u ovoj Narodnoj skupštini da je onda to sada i jako je lako, izuzetno lako imati monolog u holu Skupštine na koji niko ne može da mu odgovori. Lako je pisati laži na Tviteru, ali nije odgovorno i pokazuje zaista zapanjujući stepen kukavičluka i reći ću vam – da, oni su lažovi i najobičnije kukavice. Najobičnije kukavice.
(Branka Stamenković dobacuje.)
Možda će vam dati repliku, gospođo, kada ja budem završila, ali vas molim da me pustite da završim.
Najobičnije kukavice zato što samo kukavica može da stoji u holu i da ima monolog kada mu je mesto, obaveza i prima platu da bude ovde, da u lice meni kao predsednici Vlade kaže sve ono za šta me optužuje na Tviteru i mene i predsednika Aleksandra Vučića i da ja onda mogu na to da odgovorim, ali pokazali su još jednom svoje kukavičko lice.
Da li smo bili spremni kao država? Pa, juče sam rekla, a ponoviću i danas, nijedna država na svetu nije bila spremna na ovo, nijedna. Nije bila spremna ni Svetska zdravstvena organizacija. Niko nije bio spreman na ovo, ali smo kao država, hvala Bogu, bili spremniji od mnogih. I ne zato što smo se spremali za ovu epidemiju ili pandemiju ili ne zato što smo se spremali na ovakav virus i na ovakvu borbu, nego zato što smo naporno radili od 2014. godine da pripremimo državu za svaku moguću krizu. Zato smo bili spremniji od mnogih.
Hvala vam što kažete da smo se jako dobro snašli što se obrazovanja tiče. Mislim da smo tu pokazali primer mnogim zemljama kako to uraditi. Ali, kao što se juče nisam složila i pobunila sam se protiv toga da neko kaže da naš zdravstveni sistem nije pao zato što smo imali sreće. Ne bih se složila sa vama da smo se dobro snašli, jer nema to nikakve veze ni sa srećom, ni sa snalaženjem. Ima veze samo sa zaista napornim svakodnevnim, višegodišnjim, mukotrpnim radom.
Ne bismo mi uspeli da se snađemo da nismo na reformi sistemskoj, dakle, sistemskim promenama u obrazovanju radili od 2017. godine, da nismo od 2017. godine radili na uvođenju digitalnih učionica, digitalnih udžbenika na elektronskom dnevniku, na e-prosveti, ne bismo mogli da se snađemo. Dakle, ovo je rezultat svega onoga što smo u prosveti radili od 2017. godine, a to što je naš zdravstveni sistem na nogama nema veze sa srećom, nego ima veze sa svim onim što je Aleksandar Vučić radio od 2014. godine.
Dakle, nema nikakve veze ništa ni sa srećom, ni sa snalaženjem i ako mogu da uputim jednu poruku građanima Srbije i nama kao društvu, kao zemlji, a to je – nemojte nikada da se oslanjate ni na sreću, ni na snalaženje. Rezultat daje samo naporan rad, samo naporan rad i kompletna posvećenost tome što radite i lična odgovornost, lična odgovornost u ovom trenutku u ovoj borbi.
Sada što se tiče nekih stvari za koje mislim da su potpuno bile nekorektne. Kritike na naš način komunikacije i rekli ste smo imali tri neprijatelja kao Vlada. Nismo imali tri neprijatelja, imali smo jednog neprijatelja COVID-19 i to tokom cele ove borbe imali smo samo jednog neprijatelja i to je bila Korona virus. I zbog toga je predsednik Vučić na samom početku ove borbe apelovao da ostavimo politiku svi zajedno po strani i da se fokusiramo kao društvo na samo jednog zajedničkog neprijatelja COVID-19. Kažete da su ta tri neprijatelja bili građani, medicinski radnici i ljudi iz dijaspore. Da smo našom komunikacijom uznemirili građane.
Ne mislim da smo se, kao što ste rekli drali, da smo vikali na građane, sećam se da smo molili, sećam se da smo apelovali i sećam se da ih možda jesmo uznemirili time da nam preti italijanski ili španski scenario, ali zaista je i pretio. Kao društvo, kao zemlja imali smo sve predispozicije da prođemo italijanski scenario i mislim da je jedino odgovorno bilo i od strane predsednika Vučića i od strane Vlade da upozorimo građane da ukoliko se ne pridržavamo mera samoizolacije, socijalnog distanciranja, da ćemo imati italijanski scenario i da, ukoliko je to uznemirilo građane, ja se njima i ovim putem izvinjavam, ali mislim da je bilo neophodno da shvate kolika nam opasnost preti.
I opet tu ulazimo u ono licemerje, gde, kada Aleksandar Vučić kaže – preti nam italijanski scenario, on izaziva paniku, a kada „Nova S“ ima čitav intervju sa čovekom koji kaže da je skoro sasvim sigurno da će u Srbiji biti italijanski scenario, jer su našu građani ludi, onda to nije izazivanje panike, nije uznemiravanje građana i nije vređanje građana i sa tim licemerjem mi kao društvo moramo da se izborimo i da svi zajedno budemo hrabri da kažemo da je nešto licemerje, da nazovemo to licemerjem i da se ne plašimo samo zato što naši politički protivnici i tajkunski mediji imaju toliko novca na raspolaganju i zato što znamo da će nam vratiti zbog svih tih resursa 10 ili 20 jače. Naša je obaveza da to kažemo i da budemo dovoljno hrabri, dovoljno odgovorni da nazovemo stvari pravim imenom.
Medicinski radnici, neprijatelji, da kažemo da smo kao druge neprijatelje identifikovali medicinske radnike samo zato što je neko rekao da je jedna osoba znajući da je obolela širila taj virus, toga se zaista ne sećam i izvinjavam se zbog toga, to je zaista prenapregnuto, rekla bih. Dakle, mislim da to ne stoji. Ako se bilo šta čulo od samog početka, to je ogromna, ogromna, ogromna zahvalnost prema svim medicinskim radnicima, sva podrška, i na kraju krajeva, čini mi se da su oni to i sami
rekli. Sve ovo ostalo, to morate da vidite sa osobom koja je to pričala, dakle to ne može da se pripiše ni Vladi, ni predsedniku i mislim da je krajnje nekorektno da kažete da je jedan od neprijatelja u jednoj fazi ovoga svega da smo mi identifikovali medicinske radnike, zato što to zaista ne stoji, nije tačno i nije lepo da kažete.
Ljudi iz dijaspore, o tome sam takođe pričala juče, dakle, mi smo pozivali te ljude da ne dolaze u Srbiju i ako pitate danas naše medicinske radnike, recimo u Kovid bolnicama i ono što su iznosili na kriznim štabovima, ljudi su apelovali da pozovemo naše ljude da ukoliko mogu da ostanu tamo gde žive i rade, da ostanu zato što ako imate 400.000 ljudi koji uđu u Srbiju u roku od mesec i po dana i od tih 400.000 se samo 10% razboli, to je udarac na naš zdravstveni sistem koji ne može ili jako teško može da izdrži. Da ne pričamo uopšte o ljudima koji su u Srbiji.
Da, mislim da je bilo odgovorno da smo apelovali da ostanu. Mislim da je to bilo bezbednije i za njih, ali smo istovremeno, kao što sam juče rekla zemlja koja je najviše pomogla ljudima koji su ipak insistirali da se vrate sa čak 37 humanitarnih, gotovo besplatnih letova. To nijedna druga država, nijedna druga Vlada to nije uradila.
Dakle, mislim da smo i tu postavili neke dodatne standarde.