Hvala.
Odgovoriću umesto ministra Selakovića, ali takođe može i ministarka Joksimović da pojasni još neke stvari u vezi funkcionisanja Evropskog parlamenta, ko koga to tamo predstavlja, kako onda oni brane svoje stavove, koliko ti stavovi u stvari imaju veze sa samom statusnom opredeljenošću ako pričamo o AP KiM sa statusnom neutralnošću EU, sa politikom Evropske komisije. Zaista ne mora da korespondira jedno sa drugim, pa kao, na kraju krajeva i u našem parlamentu svako od narodnih poslanika može da proklamuje neke stavove koji nisu stavovi ove Vlade, kao što i u Evropskom parlamentu neko od evropskih poslanika može da proklamuje neke stavove, zastupa neke stavove, poziva na neke stvari iza kojih ne stoji ili ne može da stoji Evropska komisija.
Dakle, Viola fon Kramon je svakako u svakom slučaju jedan, rekla bih, živopisan lik, zaista njena objektivnost nije neupitna rekla bih, ona je stopostotno neobjektivna, žena koja je čini mi se daleko odmakla od bilo kakvih diplomatskih protokola, diplomatskog ponašanja i otvoreno žena neprijateljski žena raspoložena prema Republici Srbiji.
Mogu samo da kažem da je meni drago što ona tako otvoreno neprijateljski raspoložena, zato što da je bilo kako drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost. Ali, za Violu fon Kramon zaista to je neupitno.
Dakle, kao takva, njeni stavovi na koje ona naravno žena ima pravo, svakako nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi Evropske komisije. Evropska komisija je, opet da pojasnimo i pojednostavimo za građane Republike Srbije, i Jadranka će me ispraviti ako grešim, praktično Vlada EU, kao Vlada EU ona mora da poštuje stavove država članica EU. U tom smislu pošto postoji čak pet država članica EU koje ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova ili tzv. Kosova Prištine ili grupe ljudi u Prištini koja nije proistekla čak ni iz referenduma, rekla bih kao minimum minimuma demokratskog ponašanja, demokratske pristojnosti. Dakle, Evropska komisija mora da poštuje njihove stavove zbog toga je EU, Evropska komisija statusno apsolutno neutralna.
Sada, Viola fon Kramon koja je predstavnik, ako se ne varam, zelenih u Evropskom parlamentu, zastupa stavove, na kraju krajeva, sebe, zelenih, možda i zemlje iz koje dolazi, ali svakako ne EU. Ali, vidite, u ovome što je ona tražila viznu liberalizaciju za građane KiM, rekla bih da smo se našli možda na jedinstvenom stavu. Mi takođe podržavamo viznu liberalizaciju. Kada to čuje možda će odustati od te vizne liberalizacije zato što ona generalno ne deli nikakve stavove sa nama, pa čak ni kada su oni dobri, pošteni, ispravni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama, aktima, istinom. Tako da, moguće da sada odustane od te vizne liberalizacije.
Mi se zdušno zalažemo za viznu liberalizaciju za sve građane KiM. To je svakako u interesu Republike Srbije, na kraju krajeva, oni su i naši građani. Pozivamo na to i pozivali smo na to. Verujem da to toga neće lako doći, ako mogu da kažem verujem i da zato što većina zemalja zapadne Evrope, odnosno onih država članica EU zapadne Evrope zna da bi mnogi onda građani sa teritorije AP KiM, pre svega albanske nacionalnosti, verovatno napostili tu teritoriju i preselili se u ove druge zemlje. Tako da, nažalost ja mislim da do toga neće brzo doći, ali naravno u tome zdušno podržavamo gospođu fon Kramon.
Što se tiče toga da se time narušava pregovarački proces. Pa, sve što ona radi narušava pregovarački proces i čini mi se da to dovoljno govori o tome koliko ona, na kraju krajeva, kao izvestilac u Evropskom parlamentu za tzv. Kosovo poštuje taj pregovarački proces i samim tim poštuje i Evropsku komisiju i moderiranje Evropske komisije, odnosno ukoliko ne poštuje mislim da je baš briga za pregovarački proces. Žao mi je zbog toga. Mislim da to najviše šteti upravo svim građanima KiM zato što oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu, a po najmanje evropsku perspektivu. Tako da mislim da Viola fon Kramon ne radi u njihovom interesu, ali opet to je između njih i gospođe fon Kramon.
Mi ćemo se boriti za naše interese, a naši interesi između ostalog i regionalna stabilnost i radna mesta i zapošljavanje i strukturna povezanost i šta sve ne samo da region bude bezbedniji, stabilniji i da mi svi zajedno bolje živimo. Mislim da tu nismo saveznici sa gospođom fon Kramon. Ali, kako je tako je, nama je, kao što sam rekla u prethodnom, da guramo dalje i da se borimo. Hvala vam.

Hvala.
Pre svega, želim da vam se zahvalim na lepim rečima u vezi sa našim naporima i rezultatom u borbi protiv Korona virusa. Mi zaista dajemo sve od sebe kontinuirano već od kada je otkriven prvi slučaj u Srbiji 6. marta prošle godine, ali i pre toga, kada smo krenuli u testiranje kako bi što pre, odnosno, identifikovali prvi slučaj Kovida u Srbiji. Mislim da svi treba da budemo ponosni na tu borbu.
Danas je Srbija druga u Evropi po broju vakcinisanih građana. Mi smo iza Velike Britanije, sedmi u svetu, odmah iza SAD, Sjedinjene Američke Države su šeste, tako da mislim da to zaista dovoljno govori i o borbi i naporima državnog vrha, pre svega na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, čitave Vlade Republike Srbije i svih drugih resornih i relevantnih institucija.
Nastavićemo da se borimo ovako, iako zaista u tom smislu, čini mi se da ne znam kada je bilo teže vreme. Vidite i vi sami koliko je teško boriti se za vakcine, u kakvim su situacijama druge zemlje širom Evrope i širom sveta da druge države tog takozvanog regiona, Zapadnog Balkana još uvek nisu ni počeli da vakcinišu. Od tih zemalja Zapadnog Balkana jedino je Albanija počela sa 975 vakcinisanih. Dakle, izuzetno je teško i treba da smo svi ponosni na to kako se mi borimo.
Ja ću ponoviti, iskoristiću ovo vreme da takođe kažem i još jednom pred građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos da mi sutra dobijamo još 40.000 vakcina „Sputnjik V“, već su u našem magacinu, u Rusiji večeras kasno poleće avion, sutra će sleteti oko pet časova ujutru, to je 40.000 vakcina za 20.000 ljudi, u ponedeljak dobijamo, ja sam danas rekla – 9.800, tačna cifra je 9.360 „Fajzer“ vakcina, pa onda sledeći ponedeljak još dodatne „Fajzer“ vakcine.
Za sve ostalo se borimo. Danas smo imali sastanak i sa ljudima iz Kovaks mehanizma, očekujemo tu nešto u februaru. Ali, verujte mi, ja sam upravo završila sastanak sa predsednikom Vučićem pre nego što sam došla u Skupštinu, borimo se dalje za još neke vakcine, dajemo sve od sebe i nadam se da ćemo nastaviti ovako kao što smo krenuli.
Hvala vam što ste pohvalili najavljeni novi paket pomoći i privredi i građanima. Mi smo u 2020. godini bili među prvih pet zemalja sveta po nivou podrške građanima i privredi. Tu je nivo pomoći došao do skoro 12% našeg BDP-a, što je neverovatno. Istovremeno je, zahvaljujući toj pravovremenoj pomoći prilično izdašnoj i žilavosti naše privrede, Republika Srbija završila i to će se pokazati i zvanično u narednih nekoliko meseci, kada i evropska statistika pokaže sve te brojeve. Videće se da je Srbija završila na prvom mestu po ekonomskim pokazateljima u ovako teškoj godini, 2020. godini, tako da se ja nadam i očekujem da će ove nove mere podrške i privredi i građanima dati iste rezultate.
Paralelno sa tim čini mi se da treba da se ponosimo time što Srbija ostaje jedan od svetskih lidera u privlačenju stranih direktnih investicija i, uprkos ovakvim privrednim izazovima u čitavom svetu, strane direktne investicije u Republici Srbiji se nisu smanjivale, odnosno nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Republiku Srbiju nije odustao. Zato smo mi uspeli tokom kovid krize prošle godine da otvaramo nove pogone, da počnemo gradnju nekoliko fabrika među kojima je svakako jedna od najvažnijih japanska investicija „Tojo tajers“ u Inđiji. Kada japanski investitori investiraju u jednu zemlju u doba tako velike svetske krize, kao što je ova kovid kriza, onda to govori mnogo o toj zemlji i onda zaista sve zemlje i svi investitori obraćaju pažnju na tu zemlju i to ćemo nastaviti. Ja očekujem u narednih nekoliko nedelja da imamo još neke dobre vesti za građane Republike Srbije.
U tom smislu se zaista trudimo da strane direktne investicije dovodimo u sve krajeve Republike Srbije, uključujući tu i Novi Pazar, i Tutin, i Sjenicu, i Prijepolje, dakle, i sve te opštine. Prvi preduslov je, naravno, i infrastruktura. Zbog toga mogu da kažem da mi je drago što smo mi krenuli u izgradnju puta Novi Pazar – Tutin. Ukoliko se ne varam, taj put treba da se završi do kraja ove godine ili sredina 2022. godine i to će zaista promeniti u mnogome perspektivu ovog kraja.
Pozivam vas da zajedno sednemo i da vidimo koje su mogućnosti za otvaranje slobodne ekonomske zone. To je u Priboju između ostalog dalo zaista jako dobre rezultate, ali kažem između ostalog sa mnogo nekih drugih stvari koje smo uradili zajedno, pa hajde da vidimo, ako postoje mogućnosti, možemo, ali do tada paralelno sa izgradnjom infrastrukture koja je u toku, gde smo mi imali početno inicijalno kašnjenje, pre svega zbog nekih nejasnoća i kašnjenja u usvajanju urbanističkog plana ako se ne varam u opštini Tutin. Sada to zaista ide dobrom dinamikom. Zadovoljni smo. Nastavlja se bez pauze, tako da očekujemo da i to završimo.
Hajde zajedno da obratimo pažnju na domaće investicije, na privredni savet opština, ukoliko ih nema, da ih osnujemo, da vidimo šta dodatno možemo da uradimo za postojeće investitore i u okviru ovih mera podrške privredi koje Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sada priprema i koje ćemo i zvanično predstaviti uskoro, ali moja vrata su vam uvek otvorena da vidimo šta možemo da uradimo zajedno. Hvala.

Hvala.
Daću vam kraći i duži odgovor. Kraći odgovor – biće rešeno čim mi budemo imali adekvatnog sagovornika u privremenim institucijama u Prištini, a koji je spreman da o tome razgovara ozbiljno, da pravi kompromise i da dođemo do rešenja koje bi bilo u interesu mladih ljudi.
Daću vam sada i duži odgovor. Dakle, Republika Srbija kao zemlja zagledana u budućnost, kao zemlja koja teži regionalnoj stabilnosti, povezivanju, poverenju i, kao što je i sam predsednik Republika Aleksandar Vučić hrabro rekao, istorijskom pomirenju između Srba i Albanaca, takođe insistira na rešavanju ovog pitanja već dugi niz godina.
Bez obzira na sve sporazume, bez obzira na medijaciju EU, bez obzira na podršku SAD, mi mislim da je ovo u interesu svih mladih ljudi u ovom regionu i da je dobar korak u pravom smeru. Zbog toga, kažem ponovo, bez obzira na sve potpisane sporazume za koje se slažem da treba da se implementiraju, ispune, stalno apelujemo na to, mi smo ovo uključili u okviru Mini Šengen inicijative koju je pokrenuo predsednik Republike Aleksandar Vučić, koju je podržao i premijer Republike Albanije Edi Rama, koju je podržao premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. Dakle, ovo pitanje je jedno od osnovnih pitanja u okviru Mini Šengen inicijative.
Pozvali smo sve ostale, uključujući i privremene institucije samouprave u Prištini da se priključe Mini Šengen inicijativi da bi zajedno gradili bolju budućnost za mlade ljude u ovom regionu.
Nažalost, privremene institucije samouprave u Prištini se nisu odazvale još uvek na ovaj poziv ni nas, pa, na kraju krajeva, ni Republike Albanije, što dovoljno, ja mislim, nažalost govori o tome koliko su spremni da razmišljaju o budućnosti za mlade ljude. Vrlo lako bi ovo rešili u okviru Mini Šengen inicijative.
Pored ovoga, kao što ste i sami primetili, to je istina, ovo je pitanje pokrenuto i u okviru Berlinskog procesa. Sa naše strane, sa strane naše Radne grupe koja učestvuje u ovome imali ste ne samo punu saradnju, već smo mi bili ti koji su predvodili ovaj proces i dali standarde, predloge kako ovo može da se prevaziđe i bili tu da stalno tražimo nove i nove načine da rešimo ovo pitanje.
Nismo naišli ni mi, ni ljudi u Briselu i oni koji učestvuju u Berlinskom procesu, na adekvatne ni odgovore, ni spremnost od strane privremenih institucija u Prištini.
Ovo je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma i jedna od stvari koju ne samo da mi nismo imali protiv, nego je realno deo naše inicijative, tako da mi od toga ne samo ne bežimo, nego mi na tome insistiramo. Ali, opet, za svaki tango je potrebno dvoje. Dakle, čim bude postojala spremnost, dovoljna hrabrost i neka vizija od strane privremenih institucija u Prištini, ovo može da se reši u roku od 24 časa, čini mi se.
Hvala vama što ste rekli da sporazumi, pa ste spomenuli Vašingtonski sporazum, moraju da se sprovode.
Molim vas, imate dobru saradnju, dobru komunikaciju sa političkim liderima u Prištini. Apelujte na njih da se implementiraju sporazumi. Pre svega, prvi Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine, tzv. „Briselski sporazum“. Apelujte na ljude u Prištini, na političke elite da implementiraju svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Time ćemo pomoći svima nama, a najviše mladim ljudima na ovim prostorima.
Dakle, Zajednica srpskih opština je preduslov daljih razgovora ako želite da imate ozbiljne strane.

Hvala vam.
Potpuno se slažem sa vama, još jednom. Dakle, AP Kosovo i Metohija nije kriva. Kosovo nije krivo za ovo. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, politička elita u Prištini, koja mora da sedne i da se dogovori sa nama kako se tretiraju diplome i sa Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu dok se ne reši situacija u našoj AP, pa onda principom reciprociteta da se rešavaju i sve ostale diplome.
Dakle, jako jednostavno, čini mi se, potpuno logično u skladu sa svim, čini mi se, normalnim svetskim principima. Kosovo nije krivo. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u tom smislu apsolutno nije kriva. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, koje nemaju dovoljno hrabrosti, nemaju dovoljno vizije i nemaju dovoljno ozbiljnosti da rešavaju pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana na ovim predelima. Hvala.

Samo da vam odgovorim brzo, zaista nemam šta da dodam na ovo što je rekao ministar Lončar, u potpunosti se slažem sa njim i to je jednostavno tako, ali ću reći još jednu stvar.
Ljudi, pogledajte šta se dešava oko nas, pogledajte Evropu, pogledajte šta se dešava u drugim zemljama, kakve su to mere, vidite koje su to zabrane, tamo život nije ni približno normalan, pogledajte Holandiju. Ako čitate štampu kao što je Dejli mejl, na primer, Holandija je na ivici građanskog rata. U Velikoj Britaniji je sve zatvoreno, u Nemačkoj je sve zatvoreno i ti ljudi kada dođu danas u republiku Srbiju, neko iz tih zemalja, pomisli pa vi živite normalno, kako je ovo moguće?
Mi se sjajno borimo, ali ovo što imamo od mera, moramo u ovom trenutku i dalje da držimo, zato što je to jedina pomoć uz vakcinaciju koja ponovo kod nas ide najbolji u Evropi, ako izuzmete Veliku Britaniju, i najbolji smo u tome, i trudimo se da tako nastavimo, moramo da izdržimo još malo i pre svega zbog života ljudi, i naših zdravstvenih radnika. Ne bi mogli da im objasnimo zašto popuštamo mere u ovom trenutku.
Dakle, za sada još malo, ali ako pogledate bilo koju drugu zemlju, u Srbiji se najnormalnije živi od čitave Evrope. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovo je svakako, poštovani narodni poslaniče, naša stalna tema, nažalost, od kada, ne od 2020. i sada 2021. godine, nego od 2015. godine, kada je krenuo problem migracija, odnosno veliki broj migranata na teritoriji Evrope, pa samim tim i Republike Srbije.
Vi znate da se mi zaista svakodnevno trudimo, i MUP, i ukoliko je potrebno Vojska Republike Srbije koja nam je jako mnogo pomogla kada smo počeli da se borimo sa Korona krizom, mart, april, maj, da nekako te dve krize, da njima upravljamo na najbolji mogući način, da zaštitimo sve građane Republike Srbije koliko god je to moguće, dakle, da dajemo sve od sebe.
Mogu da vam kažem, meni su stigli podaci iz MUP od strane policijskih službenika, Regionalnog centra granične policije, da se prema Mađarskoj u toku 2020. godine, da je ukupno sprečeno 930 lica u pokušaju ilegalnog prelaska državne granice, tako da mi imamo i sa Mađarskom najbolju moguću saradnju.
Što se tiče bezbednosti naših građana i gradova i opština gde se, na kraju krajeva, i nalaze i prihvatni centri, MUP reaguje kada nam se obrate predstavnici lokalne samouprave, građana i vi, kao narodni poslanik, imamo jako dobru saradnju. Ja ću naložiti još jednom MUP da ukoliko je potrebno istraži i svaki slučaj po slučaj, da pogledamo da li je potrebno slati i pripadnike žandarmerije da bi se ljudi osećali bezbednije.
To će ostati nešto na čemu ćemo mi zajedno kontinuirano nastaviti da radimo, a šta god je potrebno mi ćemo uraditi da se naši građani osećaju bezbedni u svojim domovima i u svojim zajednicama gde žive.
Što se tiče ulaska u Republiku Srbiju iz Mađarske to je pitanje koje ću ja pokrenuti na Kriznom štabu, pa ćemo videti u svakom slučaju, zamoliću i naš medicinski deo Kriznog štaba da pogleda parametre trenutno u Mađarskoj, u Srbiji, i učinićemo sve da ukoliko je to bezbedno ili ne vidimo bilo kakav preterani rizik da ono što u ovom trenutku važi za Bugarsku, zemlje Zapadnog Balkana važi za Mađarsku koja nama zaista, rekla bih, najbolji mogući partner i politički i ekonomski i na svaki drugi način, tako da vam obećavam da ćemo raditi na tome. Hvala.

Hvala.
Još jednom samo obećanje da ću se baviti ovim, da ću nastaviti ovim da se bavim i sa, pre svega, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova ćemo videti kako možemo ovo da rešimo kako ljudi mogu da se osećaju bezbednije. Vi ste u pravu, migranti moraju da budu u prihvatnim centrima.
Evropa se u ovom trenutku suočava i sa tom krizom koja je toliko sada zasenjena ovom kovid krizom. Šta da vam kažem? Nije da mi sa njima možemo bilo gde, oni i tako ne žele da ostanu u Republici Srbiji. Ne puštaju ih, rekla bih, ni levo, ni desno, tako da se mi borimo koliko god možemo i opet mi se čini, s obzirom na sve okolnosti, a dosta dobro i prolazimo zahvaljujući pre svega našem Ministarstvu unutrašnjih poslova i svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova želim da se zahvalim i ovim putem, ali videćemo, ako treba da se pojača, pojačaćemo svakako, da se ljudi osećaju bezbedno.
Što se tiče naplate štete, to sad već zavisi od mnogo faktora i da li su osigurani i kako se dokazuje ta šteta i mnogo drugih faktora. Kao i za sve ostalo, Vlada Republike Srbije je tu da razgovara sa vama, sa predstavnicima lokalnih samouprava i građana, da vidimo šta možemo da uradimo, ali tu moramo da imamo jasne i nedvosmislene kriterijume da ne bi bilo zloupotrebe.
Ono što je naš posao jeste da budemo najdisciplinovaniji mogući, da čuvamo novac u budžetu, da sa njim pametno, domaćinski raspolažemo, posebno u ovakvim trenucima, tako da moramo da vidimo koji su to kriterijumi da bismo sprečili bilo kakvu vrstu zloupotrebe toga.
Otvorena sam, dakle, za razgovor, ali bi svakako najbolje bilo da je ta imovina osigurana i onda ne bi, verujem, bilo nikakvih problema oko toga.
Još jednom, daćemo sve od sebe. Ja želim i sada pred svim narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije da iskažem još jednom ogromnu zahvalnost Mađarskoj, Vladi Mađarske, premijeru Orbanu i ministru Sijartu na svemu što su učinili i da pomognu Republici Srbiji i u ovom trenutku ja sam u skoro dnevnom kontaktu sa ministrom Sijartom u vezi sa vakcinama. Zajedno se borimo, razmenjujemo informacije. Oni su nam pomogli oko nekih stvari koje su izuzetno nama značile, pa i u vezi sa „Sputnjik V“ vakcinama i u vezi sa „Sinofarm“ vakcinama. Zaista onako, rekla bih, partnerski i bratski se borimo. Velika zahvalnost.
Građani Republike Srbije to treba da znaju, u bilo koje doba dana ili noći da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske, oni su tu za nas, tako da ćemo i to uzeti u obzir kada razmatramo. Ja ću već sutra pokrenuti ovu temu na kriznom štabu. Hvala vam.

Hvala.
Zaista u ovakvim situacijama Vlada mora da zadrži svoju objektivnost, ovo nije tema za Vladu, nije tema za čapraz divan, nije tema za priču. Moramo da zaštitimo porodicu i sve učesnike ove priče. Tao da vas molim da u ovom trenutku ne idemo dalje, zato što mi ne smemo da utičemo bilo kako na ovaj slučaj. Mi smo tu da podržimo relevantne državne institucije.

Dodaću samo još jednu stvar koja je izuzetno važna i na kojoj Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije insistira. Obzirom da se svih ovih godina trudimo da uvedemo sistem u našu zemlju, negde gde bi mogla da se poveća predvidivost života i rada u Republici Srbiji, svakako zbog klimatskih promena biće sve više ovakvih nepogoda.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo poljoprivrede donelo odluku da subvencioniše premije za osiguranje. U ovom trenutku mi subvencionišemo čak 70% osiguranja kada se poljoprivrednici prijave za osiguranje svojih useva, 70%.
Apelujem da sva naša gazdinstva osiguraju svoje useve, Vlada Republike Srbije će kroz ministarstvo to pomoći sa 70%, dakle, to za njih zaista neće biti neki veliki trošak, ali u tom trenutku mi više ne govorimo o tome da li će Vlada ili opština ili ko će nadoknaditi štetu. Ako postoji šteta ti usevi su osigurani, osiguravajuće društvo će to pokriti. Onda postoji sistem, ne mora niko nikog da juri, ne mora niko nikog da moli, to je sistem koji onda funkcioniše i to je naš cilj.
I meni je drago da kažem da sve više gazdinstava osigurava svoje useve, posebno taj broj raste u voćarstvu i povrtarstvu, ali svakako apel ja mislim od svih nas treba da bude da ljudi poštuju taj sistem, a Vlada je tu odredila budžet da subvencionišemo to čak 70%. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče.
Dobar dan svima.
Želim da se u ime Vlade Republike Srbije zahvalim na inicijativi da se po prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizuje diskusija u plenumu o Izveštaju o napretku koji je Evropska komisija dala za Republiku Srbiju.
Takođe, želim da izrazim zadovoljstvo što će ovo sada postati jedna redovna praksa. Mislim da smo i mi kao zemlja u ovom trenutku u toj fazi naših evropskih integracija da je važno da se i u Skupštini i u plenumu raspravlja o ovom izveštaju, da toj diskusiji prisustvuje ili većina Vlade ili svakako svi najrelevantniji ministri i ja kao predsednica Vlade, da čujemo od vas kao zakonodavne vlasti šta je to što dalje možemo da radimo i koje su stvari na kojima treba da insistiramo, da vam damo dodatne informacije o tome šta je to što radimo, kako planiramo da radimo u budućnosti i kako vidimo dalje naše evropske integracije, odnosno brzinu naših evropskih integracija.
Vlada koju vodim je svakako proevropska. To je bilo potpuno jasno i u ekspozeu koji sam imala čast da predstavim pred vama poštovani narodni poslanici, evropske integracije ostaju strateški prioritet Republike Srbije i jedan od najvažnijih zadataka kojima se bavi Vladi Republika Srbije.
Tu moram da kažem da je sasvim jasno da evropske integracije ne zavise isključivo od rada i napora Ministarstva za evropske integracije. Evropske integracije se prožimaju kroz sve ono što mi radimo kao Vlada, kroz svaki naš, ali bukvalno pojedinačno svaki naš resor i sve ono što radimo na dnevnoj osnovi.
Mi smo do sada, kao što je i rekla poštovana narodna poslanica, do sada smo otvorili 18 poglavlja, dva poglavlja su privremeno zatvorena i imamo pet pregovaračkih poglavlja spremnih za otvaranje, odnosno Srbija je dostavila partnerima iz EU pregovaračke pozicije za još pet poglavlja.
Svaki izveštaj o napretku, kao izvršna vlast detaljno analiziramo. U principu, ja se redovno sastajem i sa ambasadorom EU u Srbiji, kao i sa svim ambasadorima zemalja članica EU, da razgovaramo o Izveštaju o napretku, ali isto tako da razgovaramo i o onim stvarima koje su važne pred sam Izveštaj o napretku na kojima mi radimo. Uvek smo u potpunosti da odgovaramo na sva njihova pitanja i to je praksa sa kojom će se nastaviti.
Kao što sam jednom već rekla, od samog izveštaja i ocena u tom izveštaju, ono što je nama još važnije su preporuke u tom izveštaju, zato što je to nešto na čemu mi treba da radimo u vremenu pred nama, pa tako je situacija i sa ovim izveštajem o kojem ćemo danas diskutovati.
Što se tiče brzine evropskih integracija mi se zaista trudimo da radimo najbrže, ali, istovremeno, i najkvalitetnije što možemo.
Postoje dva načina, kao što smo to videli i u nekim zemljama koje su pre nas postale članice EU, postoje dva načina da vodite vaše evropske integracije. Jedno je čista suštinska brzina. Da vidite šta je to šta treba da ispunite da bi se otvarala, odnosno, zatvarala poglavlja i štiklirate te sve stvari koje treba da uradite i zakone koje treba da donesete, i strategije koje trebate da donesete i to završavate na jedan formalno-pravni način.
Postoji drugi način za koji ja duboko verujem da ga je izabrala Vlada Republike Srbije i sve vlade od 2014. godine, pa na ovamo, a to je da suštinski menjate stvari. To je da ne donosite zakone samo radi zakona koji se onda ne implementiraju i da ne pišete strategije samo radi strategija, već da promislite o tome, uradite to i implementirate. Da sve što radimo na našem evropskom putu na kraju rezultira u tome da imamo jednu evropsku Srbiju. To sam rekla i u svom ekspozeu.
Ono što mi možemo da uradimo i za šta smo odgovorni, to je da u svakom smislu standarda, vrednosti, načina na koji radimo stvari, na koji se ophodimo jedni prema drugima imamo jednu evropsku Srbiju.
Da li će i kada Srbija kao takva postati članica EU, na kraju krajeva, zavisi isključivo od volje i političke spremnosti država članica EU, ali, naš je posao da reforme koje implementiramo na našem evropskom putu, te reforme implementiramo da se one odražavaju na kvalitet života građana Republike Srbije
Zbog toga kažem i danas da sve reforme koje mi imamo na tom našem evropskom putu, mi, pre svega, radimo zbog građana Republike Srbije, zbog naroda u Srbiji, ali i zbog privrede u Republici Srbiji, a onda, svakako, i zato da bi postali članica EU. Ali, te dve stvari su jednake. Te reforme će rezultirati u boljem kvalitetu života građana, te reforme, svakako, neophodno da nas dovedu i do tog dana kada ćemo postati član EU.
Što se tiče daljeg napredovanja ka EU, rekla bih da mi sa nestrpljenjem očekujemo tačno kako će se primeniti nova metodologija. Naravno, ministarka Joksimović će moći mnogo bolje i više o tome da priča od mene, ali je nova metodologija za koju je Republika Srbija rekla da je prihvata, će nama omogućiti da umesto pojedinačnih poglavlja, koje onda otvaramo i zatvaramo, otvaramo čitave klastere.
Ja mislim da to ima mnogo više smisla. Takođe, mislim da će to biti mnogo bolje i lakše za naše građane da isprate, zato što njima poglavlja, kao poglavlja, su suviše administrativni i ne znače ništa. Klasteri su oblasti, pa ćete znati kada otvorimo čitavu oblast na čemu zaista radimo, kakvi su rezultati i mislim da će generalno proces pristupanja EU biti mnogo bliže našim građanima, što je stvarno izuzetno važno. Mislim da će kroz proces otvaranja čitavih klastera i naše evropske integracije ići dosta brže.
Ono što je važno da kažem danas, a to je da je svakako ekonomski deo, mislim, ja kada gledam to, meni naše evropske integracije, realno, počivaju na tri stuba, ili tri najvažnije reforme. Jedno je ekonomija, i tu smo mi najviše i uradili i najdalje dogurali i to se zaista ne dovodi u pitanje u okviru izveštaja o napretku, ni jednom tu, i dobijemo najviše pohvala, što smo, na kraju krajeva, i bez daljnjeg, zaslužili, to je stvar koja je faktička, lako proverljiva, crno na belo, tako da tu nemamo zaista nikakav problem, ali na tome smo realno, od 2014. godine, i najviše radili.
Druga oblast, ili drugi stub je stub reforme javne uprave i tu smo prilično daleko dogurali. Mi smo tu izabrali da idemo na reformu koja se suštinski svodi na uvođenje elektronske uprave u Republici Srbiji u svim domenima, ja mislim da samim tim i ova oblast već ulazi u onu treću oblast, kojom moramo mnogo više da se bavimo u budućnosti, a to je oblast vladavine prava, zato što elektronska uprava koju je izabrala Republika Srbija i kojom se zaista posvećeno bavi, pored efikasnosti donosi transparentnost u sve sfere javne uprave, na republičkom nivou, pokrajinskom nivou ili lokalnom nivou, a ta transparentnost, zaista, u praksi i suštinski, znači borbu protiv korupcije.
Treći stub, vladavina prava. To je ta oblast o kojoj toliko često slušamo. Mi ćemo se kao Vlada Republike Srbije i u ovom mandatu posebno baviti ovim. Kao signal, hvala narodnoj poslanici Kovač, što je, takođe, to prepoznala. Čini mi se da smo i u ovih prvih nekih mesec i po dana od formiranja Vlade Republike Srbije uz ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici, ovog Doma, uradili, dali ste jasan signal da će ovo biti jedan od fokusa Vlade Republike Srbije.
Rekla bih vam samo neke od stvari iz oblasti vladavine prava koje su završene.
Dakle, mi smo 26. novembra 2020. godine objavili GREKO preporuke. To je bila jedna od stvari koje smo trebali da uradimo i to smo uradili.
Posebno sam zahvalna kao predstavnik izvršne vlasti na tome što je Skupština Republike Srbije usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika i što ste u tome i usvojili amandmane koji su predloženi od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Samim tim, mi smo uklonili tu jedinu GREKO preporuku koja je bila u potpunosti ne ispunjena. Dakle, sve ostale su bile ili ispunjene ili delimično ispunjene. Ova je bila potpuno neispunjena, tako da očekujem da će i u GREKO izveštaju to biti evidentirano, u naredno izveštaju.
Takođe, velika zahvalnost vama, poštovani narodni poslanici u ovom domu, što ste u izuzetno brzom roku nakon konstituisanja Skupštine izabrali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i što ste izabrali nove članove Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva, više predsednika sudova širom Srbije, čime se rešava pitanje v.d. statusa u sudovima, predsednika i člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Dakle, to je sve ono gde smo i mi, na kraju krajeva, kao izvršna vlast, gde nam je bila potrebna i posvećenost vaša i ja vam se na tome zahvaljujem i radujem se daljem nastavku saradnje Vlade Republike Srbije i Skupštine Republike Srbije kako bi pokazali da jeste vladavina prava ono što je nama fokus u ovom trenutku.
Što se tiče slobode medija, meni je posebno drago da kažem da je resorni ministar, odnosno ministarka i potpredsednica Vlade Maja Gojković odmah po preuzimanju resora povukla sve zahteve za pokretanje postupka pred sudom protiv medija ili novinara koji su ranije bili pokrenuti. To je ukupno devet postupaka.
Pored ovoga, povukla je i pet krivičnih prijava podnetih Tužilaštvu protiv predstavnika medija. Sa veb stranice Ministarstva kulture i informisanja je skinula sva ona saopštenja kojima se prethodno ministarstvo raspravljalo direktno sa medijima, što zaista nije bilo primereno. Ja kao predsednica i te Vlade dugujem, u stvari, izvinjenje za to.
Vlada je usvojila Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, formirala Radnu grupu za praćenje sprovođenja Akcionog plana. Ta Radna grupa je već imala prvi sastanak i dalje sada radi. Formirala je Vlada i Radnu grupu za zaštitu i bezbednost novinara. Prvi sastanak je i tu održan 17. decembra.
Ja sam rekla da ću kao predsednica Vlade jednom mesečno da se viđam sa predstavnicima Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, da vidim šta mi još dodatno možemo da uradimo, zato što znam da smo posvećeni ovome i ne želim da se ovo dalje prepusti floskulama, nego želim zaista da i ovde činjenično utvrdimo šta su bili propusti, koliko ima napada, kakve su vrste uvreda, šta je radilo sudstvo, koliko je u tome do zakonodavne i izvršne vlasti, a koliko do sudske vlasti.
Realno, mislim da na sudsku vlast ne možemo da utičemo. Možemo da joj pružimo podršku, možemo da vidimo šta je potrebno da budu efikasniji, ali zaista nekako životno mi je stalo da u mandatu ove Vlade ovo pitanje razrešimo i da to ne budu više prazne priče i floskule, nego da vidimo u brojevima, zajedno, i predstavnici Vlade i predstavnici medija i sudske vlasti, šta je to sa čim baratamo i kako rešavamo ove probleme.
Imala sam prvi sastanak 23. decembra, da razgovaramo o ovim stvarima. Sledeći sastanak je već zakazan za 29. januar. Na kraju krajeva, mislim da i ovo komunicira jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da na ovome radi na jedan drugačiji način.
Što se tiče izbora i izbornih uslova, i to je u okviru vladavine prava. Imala sam video sastanak sa delegacijom ODIR-a i OEBS-a o nastavku saradnje na unapređenju izbornih uslova. Mi smo formirali ponovo Radnu grupu za unapređenje izbornih uslova, odnosno za implementaciju ODIR preporuka. Radna grupa je imala prvi svoj sastanak 25. decembra, tako da dalje radimo na ovome.
Ponovo, ovo je nešto što je u interesu ne samo Republike Srbije, već u interesu i vladajuće stranke i vladajuće koalicije. Dakle, zaista što bolji izborni uslovi, na kraju krajeva, to veći legitimitet ove vlasti.
Moram i ovde jasno i glasno da kažem da se ja ponosim time kakvi su izborni uslovi bili na ovim poslednjim izborima 2020. godine i jasno i glasno da kažem da su izborni uslovi ove 2020. godine mnogo, mnogo, mnogo bolji nego izborni uslovi koji su bili 2012. godine, recimo, da je sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja, da smo mnogo uradili, ali takođe i da se složim sa time da moramo još mnogo više da uradimo i da ćemo na tome nastaviti da radimo.
Ovo su neke od stvari koje smo uradili u oblasti vladavine prava za samo ovih nekih mesec i nešto dana i nastavljamo dalje da radimo na ovome ovim tempom i u saradnji sa našim partnerima iz EU.
Što se tiče druge tačke od koje zavisi brzina i uspeh naših evropskih integracija, dijalog sa Prištinom, zaista tu mislim da ne postoji ni jedna jedina stvar koja može da se spočita ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću koji predvodi ovaj dijalog.
Republika Srbija je pokazala ovde jednu vanrednu spremnost za ovaj dijalog, otvorenost za dijalog, veliku fleksibilnost i veliku hrabrost. Tu smo, za stolom. Dijalog i brzina dijaloga zavisi, čini mi se, nažalost, samo i isključivo od te druge strane. Za tango vam je potrebno dvoje. Priština, ukoliko je spremna za dijalog, mi smo tu, za stolom, čekamo da razgovaramo.
Ovo je, još jednom, ne važno samo zbog naših evropskih integracija, nego je važnije od naših evropskih integracija. Ovo je važno za Srbe, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, za stabilnost ne samo u Republici Srbiji, već u čitavom regionu. Kad kažem u Republici Srbiji, tu naravno mislim na AP Kosovo i Metohija i čitav region i ovo je nešto čemu smo mi posvećeni.
Velika zahvalnost i ovom prilikom predsedniku Aleksandru Vučiću zato što vodi ovaj dijalog, zato što je pokazao spremnost i hrabrost i zato što je najveći deo ovog teškog tereta preuzeo na sebe i time Vladu oslobodio da radi mnoge druge stvari koje se tiče dnevnog kvaliteta života građana Republike Srbije.
Za dijalog ostajemo otvoreni, za dijalog ostajemo spremni. To smo pokazali nekoliko puta i to ćemo nastaviti da pokazujemo.
Konačno, samo još jednu stvar da kažem u vezi sa dijalogom. Ono na čemu ćemo nastaviti da insistiramo je zajednica srpskih opština. Ne možemo ići dalje u nove sporazume ukoliko Priština ne implementira ni prve sporazume koje su potpisali. Mislim da je to jedina ozbiljnost koju treba da očekujemo od ljudi sa kojima imamo dijalog.
Konačno, zahvalnost našim partnerima iz EU. Pre svega tu moram da istaknem dve osobe. To je komesar za proširenje Oliver Varhelji, koji je zaista pravi prijatelj Srbije i Zapadnog Balkana i pravi, čini mi se, čovek za to mesto zato što na najbolji mogući način gradi poverenje između ne samo Srbije, već čitavog Zapadnog Balkana i EU i čovek koji na najkonkretniji mogući način pomaže i nama i ostalima na Zapadnom Balkanu da se približimo EU.
Naše približavanje EU, odnosno naša integracija u EU čini mi se da bi za EU trebalo da bude jednako važno koliko su i za nas, jer, na kraju krajeva, i od njih zavisi neka stabilnost i bezbednost u okviru same EU, ali i snage same Unije, tako da se nadam da i sve države članice na to tako gledaju.
Druga osoba, svakako, predsednica Evropske komisije, gospođa Ursula fon der Lajen, sa kojom na najbolji mogući način komuniciramo i predsednik Aleksandar Vučić i ja, koja je zaista, takođe, jedna žena koja je kao predsednica Evropske komisije rekla da Agenda proširenja ostaje jedan od ključnih prioriteta EU, odnosno Evropske komisije u mandatu koji ona ima. To je nama mnogo značilo i nadamo se, na kraju krajeva, da u 2021. godini vidimo zajedno sa novom metodologijom jednu mnogo bolju brzinu pristupanja putem ovih klastera.
Hvala vam, još jednom, na svoj vašoj podršci. Radujem se što ovo danas nekako otvaramo i novu eru u našim evropskim integracijama i time što u i ovom domu diskutujemo u plenumu o Izveštaju o napretku. Hvala.

Samo kratko.
Dakle, ovde smo više puta čuli da u Izveštaju o napretku koji je dala Evropska komisija piše da su Bošnjaci diskriminisani. Ja molim, i moram zbog građana Republike Srbije da kažem da ovo nije tačno. Znači, da prekinemo, dijalog je odličan. Fenomenalno i mi možemo ovde da raspravljamo o mnogim stvarima, ali ono što nije tačno, nije tačno.
Recite mi – na kojoj strani piše u Izveštaju o napretku da su Bošnjaci u Republici Srbiji diskriminisani? Ako išta, Republika Srbija se pohvaljuje nekoliko puta tokom ovih godina za svoj odnos prema nacionalnim manjinama, kao što je i ministarska Joksimović rekla.
Dakle, čini mi se da u tome možemo da budemo primer mnogim državama članicama EU koje nemaju definisane nacionalne manjine u okviru svojih država. Nema ljudi koji su nacionalne manjine, tad. Svi su Francuzi ili su Bugari, nema nacionalnih manjina. Ja se ponosim što je Srbija ovakva država. Mislim da je to jačina Srbije, da je ova diversifikacija jačina Srbije. Uvek sam za to da sedimo i da vidimo kako mi to možemo još da pojačamo.
Molim vas, dakle, sada kada govorimo o Izveštaju o napretku, ovo nije tačno i uvreda i za one koji su pisali taj izveštaj i za Evropsku komisiju i za sve partnere u EU u Narodnoj skupštini govoriti da nešto piše što ne piše. Dakle, ako piše recite mi na kojoj strani to piše, pa ću se ja izviniti zato što sam ja čitala taj Izveštaj nekoliko puta, posebno te delove gde je iznesena kritika na naš račun. Ja to nisam videla. Onda, ako vi hoćete tako da vodite politiku, opet, kao što je rekla ministarka Čomić, vaše pravo. Mislim da nije korektno prema građanima Republike Srbije, ni prema vašim glasačima da govorite neistinu.
Ponovo, i još jednom kada pričamo o demokratiji i dijalogu, znate, ako vi kažete – dugo smo razmišljali da li da predložimo amandmane, ali nismo predložili amandmane. Nismo se slagali sa Radnom grupom koja je radila na izradi manjinskih zakona, napustili smo rad u Radnoj grupi. Nećemo učestvovati u donošenju zaključaka Narodne skupštine. Ljudi, to demokratija nije, to dijalog nije.
Akcioni plan za manjine je Akcioni plan koji je demokratski donesen. Na njemu su radile sve nacionalni saveti nacionalnih manjina koji su želeli na njemu da rade. Ne može biti nelegitiman ili nelegalan zato što jedan savet nije hteo, jedan od 23 nije hteo na njemu da radi. Ne može biti. To nije demokratija, ljudi. To je demokratija kako je shvata naša opozicija ili deo naše opozicije, a to je – ako ja nemam većinu, onda to nije demokratija. Ako vi imate većinu to nije demokratija, ako ja nemam, e onda je to diktatura. Ljudi, demokratija je demokratija.
Znači, imate većinu, nemate većinu, učestvujete u nekim demokratskim procesima, ne učestvujete u nekim demokratskim procesima. To je isto u redu zato što je to više pravo i svi se borimo za to vaše pravo. Ali, ne možete reći – neću da učestvujem u donošenju zaključaka Skupštine, napustio sam rad Radne grupe, neću da ponosim amandmane i onda kažete – zašto vi mene niste čuli? Zato što ste vi izabrali da se ne čujete. To nije demokratija i nije dijalog.
I još jednom u izveštaju ne piše ovo što vi kažete da piše, što je u stvari najvažnija stvar u čitavoj ovoj debati. Hvala vam.

Hvala vam poštovani predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, pre svega želim da vam se izvinim što nisam juče bila ovde kada smo počinjali raspravu o ovom važnom, možda i najvažnijem setu zakona. Imala sam brojne sastanke, važne sastanke sa međunarodnim finansijskim institucijama da nastavimo neke aktivnosti na kojima radimo, da započnemo neke nove aktivnosti, pre svega u oblasti zaštite životne sredine, što i jesmo postavili programom za rad nove Vlade, koji ste vi podržali, kao jedan od osnovnih prioriteta.
Dobra stvar je što smo imali u prethodnih 48 sati dobre sastanke sa nekim postojećim investitorima koji žele da nastave ulaganje, odnosno da prošire svoje investicije u Republici Srbiji, kao i sa nekim potencijalnim novim investitorima, što je zaista velika stvar i ogromno zadovoljstvo kada vidite koje poverenje postoji prema Republici Srbiji i politici Republike Srbije, stabilnosti Republike Srbije i našim uslovima poslovanja u trenutku kada imamo ovako strašnu situaciju u čitavom svetu da zaista postoje investitori koji ne zaustavljaju svoje investicije već planiraju nove investicije u Republici Srbiji.
Konačno, danas zajednički sastanak i sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, ali takođe oko implementacije i brzine implementacije Programa „Srbija 2025“, jer to je ono od čega će na kraju zavisiti i mnogo bolji kvalitet svakodnevno života građana Republike Srbije gde god oni živeli, na čitavoj teritoriji Republike Srbije i konačno, borba za vakcine protiv Kovida 19.
Mi smo obećali da će Srbija biti među prvim zemljama. Dajemo sve od sebe da imamo što pre vakcine, a i da imamo vakcine i od proizvođača sa istoka, proizvođača sa zapada. To je neverovatna borba u kojoj vidite da toliko snage imaju ove najjače države na svetu i da će, ja se plašim postojati toliko dodatno ogroman jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih na ovom svetu, da je zaista neverovatno važno da Srbija nastavlja da se razvija ovim tempom u ovako teškim okolnostima.
Ako sada uspemo i primetićete to su neki narodni poslanici govorili, ako sada uspemo da iskoristimo ovo, da nadoknadimo mi taj jaz, onda ćemo i mi takođe od svih onih ostalih koji će zaostajati bićemo nešto udaljeniji, a opet bili smo u neverovatno nezgodnoj situaciji da nastavimo da zaostajemo i da zbog ove pandemije zaostajemo još više za naprednijim zemljama, što se, sva je prilika, u ovoj situaciji nama neće desiti. Teška je situacija i borimo se svaki dan i zbog toga još jednom izvinjenje što nisam uspela da stignem da budem ovde sa ministrom Malim i da vam obrazložim i budžet i set ostalih pratećih zakona.
Kada govorimo o stvarima koje ćemo uraditi koje su nama važne da prebrodimo ovu krizu i da ne ostanemo među onim zemljama koje će još više zaostajati usled ove krize, važno mi je da vam kažem jednu stvar, a to je da sam danas kao što su mnogi mogli da vide, bila na konferenciji, odnosno učestvovala na onlajn konferenciji Američke privredne komore AmChame, a to su neke od najvažnijih i najvećih kompanija koje posluju u Republici Srbiji i da je uprkos krizi korona virusom, čak dve trećine članica kompanije, koje su članice Američke privredne komore, rekle u istraživanju da planiraju dalje investicije u Republici Srbiji i to dovoljno govori o nivou njihovog poverenja, takođe da čak 56% uprkos krizi koja je uzrokovana korona virusom, očekuje povećanje obima poslovanja u Republici Srbiji, i dalje raste i da čak 30% očekuje ili planira novo zapošljavanje tokom 2021. godine.
To zaista najbolje govori o tome, koliko smo mi svi zajedno uspeli da se izborimo sa neverovatno teškom situacijom u kojoj se našao čitav svet i daje optimizam da nastavimo da radimo, da bi Srbija, da se ne bi samo izborila za mali pad ili najmanji mogući pad u Evropi, kao što ćemo imati do kraja ove godine, već da nastavimo onako kao što danas predviđaju skoro sve međunarodne finansijske institucije, a to je da rastemo dinamično u 2021. i 2022. godini i da pored toga što imamo najbolje ekonomske rezultate u 2020. godini i to ponovimo i 2021. i 2022. godine.
Zato je ovaj budžet tako koncipiran, zato mi uprkos krizi planiramo, nikada veći budžet za kapitalne investicije, zato što želimo da nastavimo našu ekonomsku dinamiku i takođe zato što želimo da tim projektima na najbolji mogući način olakšamo život našim građanima i podignemo kvalitet njihovog života, izgradnjom puteva, izgradnjom železnica.
Nadam se da ako mi implementiramo ovo sve onako kako smo planirali i imamo dobru realizaciju budžeta za 2021. godinu da ćemo mi već 2022. godine imati autoput do Požege, da ćemo, takođe, završiti prvu deonicu Moravskog koridora, dakle da ćemo imati autoput do Kruševca, da ćemo završiti put Novi Pazar – Tutin i da ćemo veliki deo deonice Kuzmin – Sremska Rača već u potpunosti završiti, ako ne i čitavu tu deonicu.
To su velike stvari, s tim da mi u Q1, u prvom kvartalu 2021. godine, krećemo sa izgradnjom Fruškogorskog koridora, da krećemo sa izgradnjom pruge deonice brze pruge Bograd – Budimpešta, dakle onog dela od Novog Sada do granice sa Suboticom, a da kraja 2021. godine završavamo brzu prugu Beograd – Novi Sad.
To je drugačija zemlja, to je zemlja sa potpuno drugačijim kvalitetom života, sa mnogo drugačijim potencijalima. Ovo danas je već neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ono gde smo bili 2013. ili 2014. godine, ali to do 2022. godine može da bude neprepoznatljiva zemlja u odnosu na ovo gde smo mi danas i zato se toliko borimo. Za sve to moramo da nastavimo da radimo naporno i svi zajedno i, na kraju krajeva, moramo da završimo kompletnu realizaciju ovog budžeta za 2021. godinu, zato što on jeste izuzetno ambiciozan, pre svega u oblasti kapitalnih investicija.
Dve stvari koje sam takođe želela da istaknem. Nastavljamo investiciju u zdravstvu. Posebno mi je drago da tu imamo i novo povećanje plata zdravstvenim radnicima, da ćemo se truditi da tu dinamiku održimo i povećamo 2021. godine, to naravno zavisi od naše ekonomije i discipline naše Vlade i sveukupne javne uprave, ali da ćemo mi najverovatnije, po svim planovima mi moramo 2021. godine da završimo Klinički centar Srbije.
Nadam se u prvom kvartalu 2021. godine već krećemo sa rekonstrukcijom i izgradnjom Kliničkog centra Vojvodine i dajemo temelj za Klinički centar Kragujevac.
Nadam se da po svoj dinamici završavamo neke velike domove zdravlja koji su važni za naše građane, do kraja ove godine veliki Dom zdravlja Valjevo, prvi kvartal 2021. godine Dom zdravlja Novi sad i još neke opšte bolnice.
To su neverovatne stvari za kvalitet života građana Republike Srbije.
Nastavljamo sa zdravstvenom infrastrukturom. Do aprila treba da završimo rekonstrukciju Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije i zamislite da mi ni u jednom trenutku tokom ove borbe sa korona virusom nismo prekinuli radove na rekonstrukciji Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.
Mi tokom 2021. godine treba da otvorimo Dedinje 2, najnoviju, najmoderniju u Evropi kardio vaskularnu bolnicu i treba da otpočnemo radove na izgradnji najnovije, najmodernije u Evropi dečije bolnice Tišva 2.
Mi smo već krenuli u rušenje onih objekata koji su tamo bili, iselili one porodice koje su trebale da se isele, dalji im bolje stanove, bolje kvalitete, uslove za život, krenuli u rušenje i u prvom kvartalu krećemo u izgradnju Tiršove2.
O tome govorim kada pričam da je to jedna nova Srbija, Srbija sa mnogo boljim perspektivama, Srbija koja je mnogo, mnogo bolje brine o svojim građanima i sve ovo je u stvari prevedeno u budžet za 2021. godinu.
Za životnu sredinu, ulaganje u životnu sredinu nikada nismo imali veći budžet.
Pored ovoga što imamo u budžetu mi imamo ovde mogućnost planiranja iz člana 3 – povlačenje dodatnih sredstava za projekte za životnu sredinu, ali tu nam treba velika disciplina jedinica lokalne samouprave da pripremimo projektno – tehničku dokumentaciju i da krenemo u implementaciju ovih projekata.
Rekla sam – mi imao tri jasna cilja, kada govorimo o zaštiti životne sredine u mandatu ove Vlade. Prvi su izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Tu imamo velike gradove. Nadam se da mi do kraja ove godine završavamo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u prvom našem velikom gradu gde će biti takvo postrojenje, a to je Kruševac i da ću posetiti Kruševac zajedno sa Irenom Vujović do kraja ove godine da otvorimo to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ali, onda da krenemo u 2021. godini dva velika grada dodatno, a da ne pričamo o nekim manjim lokalnim samoupravama, a to su Beograd i Niš. Planiramo dalje Čačak i Kragujevac i to su velika, ogromna ulaganja.
Drugi veliki fokus je na upravljanju čvrstim otpadom i tu su odvojena dodatna značajna sredstva na stvari kao što su, na primer, čišćenje nelegalnih deponija, divljih deponija i proširenje onih sanitarnih deponija koje imamo, kao što je, na primer, deponija Užice gde je bio gradonačelnik poštovani narodni poslanik koji mi je i dao povod da se javim. Dakle, proširenje sanitarne deponije Užice, pravljenje novih transfernih stanica i pravljenje novih sanitarnih deponija.
Ali, ponovo, to je takođe jedan od stvari koje su odgovornost svih nas, ne samo Vlade Republike Srbije ili pokrajinske Vlade, već i jedinica lokalnih samouprava, mesnih zajednica i samih građana, gde mi moramo da naučimo da čuvamo našu Srbiju i u tom pogledu.
Onda, kvalitet zaštite vazduha, odnosno kvalitet vazduha i zaštita vazduha. I tu smo, meni je veliko zadovoljstvo da kažem, mi prošle nedelje pokrenuli novi veliki kapitalni projekat odsumporavanje bloka B Termoelektrane „Nikola Tesla“, neka investicija od otprilike 180 miliona evra. Već gradimo filtere za odsumporavanje bloka A u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Samo između ta dva projekta vi imate investiciju od nekih 400 miliona evra, ako ne i nešto više. To su ogromne investicije u kvalitet vazduha koji udišemo i zaštitu tog vazduha.
Takođe sam imala pre dva dana dobar sastanak i sa potpredsednicom Vlade, ministarkom za rudarstvo i energetiku da razgovaramo o dodatnim projektima energetike. Danas smo o tome pričali sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem, jer ako postoji jedna stvar oko koje brinemo u smislu daljeg ekonomskog rasta, a to je da naša energetika ne prati dovoljno brzinu našeg ekonomskog rasta i da imamo problem sa izvorima energije u odnosu na to koliko nam i gasa treba, koliko nam i struje treba.
Zbog toga mi je drago da mi ubrzano radimo na završetku i Turskog toka i da ćemo, nadam se, to završiti do januara već, januara 2021. godine, da ćemo u prvom kvartalu, nadam se krenuti u izgradnju novog gasovoda ka Bugarskoj u diversifikaciju naših izvora gasa, ali takođe, u neke nove energetske projekte.
To će biti deo naše zelene tranzicije, a danas je i predsednik govorio malo o velikom projektu koji treba da znači veliku transformaciju dalje naše ekonomije i potpuno drugačije pozicioniranje Srbije, to je projekat "Jadar" litijum koji treba da dođe iz Loznice i veliko postrojenje koji treba da počne da se gradi već početkom 2022. godine.
Na tome ćemo mnogo raditi. Tu smo budžetirali određena sredstva za Krupanj, za Loznicu, infrastrukturu, saobraćajnice i železnicu. Nastavićemo da radimo na tome. To je zaista jedno potpuno drugačije pozicioniranje Srbije za budućnost.
Još jedna stvar oko koje su nas neki ljudi malo kritikovali, a to je da smo trebali više da uložimo u obrazovanje. Reći ću vam, mislim da se nikada više, kao ni u zdravstvu, infrastrukturu nije ulagalo ni u obrazovanje. Obrazovanje ostaje prioritet ove Vlade, kao što je bio prioritet prethodne Vlade.
Zamolila sam te ljude, danas sam o tome pričala i sa članicama Američke privredne komore da pogledaju budžet nešto detaljnije i da pogledaju da je to nama takav strateški prioritet, da je to jedna od onih stvari gde ne možete gledati koliko ulažemo u obrazovanje samo po tome koliki je budžet Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U većini ostalih budžeta, odnosno budžeta ostalih resora, veliki deo sredstava je usmeren upravo na obrazovanje.
Ako pogledate budžet Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikaciju, u delu za telekomunikacije, pa to je čitav onaj deo za povezivanje škola.
Nadam se da će sledeće nedelje već ovde pred narodnim poslanicima, pred vama, biti ratifikacija Sporazuma sa Evropskom investicionom bankom o investiciji od 65 miliona evra, odnosno kreditu od 65 miliona evra Evropske investicione banke samo u povezivanje škola, zato što mi do 1. septembra 2022. godine želimo u potpunosti da završimo povezivanje škola, da digitalizujemo sve naše škole.
Ako pogledate budžet Kancelarije za IT i elektronsku upravu, veliki deo tog budžeta, pa možda i najveći deo tog ukupnog budžeta je budžet koji ide za obrazovanje.
Dakle, pogledate nešto više od toga i vidite zaista koliki je strateški prioritet obrazovanja, ne samo po onom što mi ulažemo u obrazovanje, nego kako mi kao Vlada, kao jedan tim na različite načine ulažemo u obrazovanje i jačamo naš obrazovni sistem.
Na kraju krajeva, želim još jednom da vam se zahvalim na razumevanju i da vam uputim još jednom izvinjenje. Zaista nije bilo korektno od mene što nisam bila juče ovde. Trudim se da stignem na sve strane. Trudim se da se izborimo i za te vakcine, ali svakako, kao što sam obećala na početku mog mandata, trudiću se da veliki deo svog vremena provedem ovde u Narodnoj skupštini, da vas saslušam, da vam odgovorim na sva pitanja i da na najbolji mogući način nastavimo dalje zajedno razvoj Republike Srbije zato što je toliko potencijala pred nama i toliko nam se vrata otvara.
Kako dobijamo rezultate svega onoga što je urađeno 2014, 2015. i 2016. godine, sve je više potencijala i sve je više mogućnosti za našu zemlju i treba to postići, za to treba svi naporno da radimo i ja vam se zahvaljujem još jednom na vašem napornom radu i na tome što ste zaista detaljno proučili ovaj budžet i što nam postavljate i pitanja i što nam ukazujete na neke stvari koje smo možda zaboravili.
Hvala vam.

Pre svega, dobar dan svima, drago mi je što sam danas ovde da pokrenemo i taj dijalog između Vlade i Narodne skupštine, odnosno da mi ovde kao odgovorni vama budemo svakog poslednjeg četvrta u mesecu i da odgovaramo na pitanja narodnih poslanika, da vam podnosimo izveštaje o svemu što radimo i da, na kraju krajeva, zabeležimo one teme na kojima bi trebali više da radimo, odnosno na koje nam vi ukažete da treba da stavimo veći fokus u našem radu.
Što se tiče situacije u Raškoj oblasti, u Novom Pazaru, ona je zaista i bila, kao što svi znamo, izuzetno, izuzetno teška, tokom jula meseca posebno i donekle avgusta. Mi smo učinili sve što je u našoj moći da, kao što ste i vi, hvala vam na tome, prepoznali, pružimo svu moguću dodatnu pomoć i podršku bolnici u Novom Pazaru i svim stanovnicima Novog Pazara, ali, isto tako, i Tutina i Sjenice i mislim da smo u datim okolnostima uradili dobar posao, ili najbolji mogući.
Vi znate da sam ja bila u Novom Pazaru, zajedno sa ministrom zdravlja, Zlatiborom Lončarom, a da je pre toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio Novi Pazar i sam odneo dodatnu opremu, respiratore, zaštitnu opremu i sve ono što je potrebno našim zdravstvenim radnicima da se uspešno bore protiv korona virusa.
Što se tiče lične odgovornosti, imam tu dva odgovora. Jedan je da niko od nas u sistemu ne beži od lične odgovornosti, nikada nije bežao i nikada neće bežati, pa ni u ovim, ne teškim trenucima, već najtežim trenucima za sve zemlje Evrope, ali i sveta od Drugog svetskog rata. Dakle, tu smo, da podnesemo i ličnu odgovornost i da kažemo šta smo uradili i kako smo radili i da smo svi zajedno u svakom trenutku u tim užasnim okolnostima radili i radimo u interesu građana Republike Srbije, i to svih građana Republike Srbije.
Druga stvar koju želim da vam kažem, a to je da mi se čini da svačija lična odgovornost treba da se traži tek kada sve ovo bude iza nas i kada sve ovo prođe i kada mi izađemo iz ovoga kao pobednici, a znam da ćemo izaći kao pobednici, i da onda imamo vremena da sednemo i da vidimo ličnu odgovornost svakoga i kako je svako pojedinačno činilac u ovom društvu doprineo ovoj borbi, koja je borba čitavog društva i svakog pojedinca za čitavo društvo, ili odmogao ovoj borbi, a bilo je i toga.
Dakle, nadležni ograni i nadležne institucije neka rade svoj posao, a ja vas pozivam da nastavljamo ovu našu borbu zajedno, a da onda o odgovornosti svakog pojedinačno razgovaramo kada sve ovo bude iza nas. U svakom slučaju mogu da garantujem da je svako od nas, i u Vladi Republike Srbije u resornom ministarstvu, dao sve od sebe da svi građani Republike Srbije u svakom trenutku budu zbrinuti najbolje moguće, da svima zaštitimo život koliko god je moguće u ovoj užasnoj situaciji i da smo u tome, bez obzira koliko bilo teško.
U Novom Pazaru je zaista bilo teško, u svakom trenutku smo bili među malobrojnim brojem zemalja koje su uvek mogle da zbrinu sve one koji su zaraženi od korona virusa, da obezbede sve lekove koliko god skupi oni bili, dovoljno respiratora, da ne bi morali da isključujemo neke ljude koji možda imaju manje šanse, da bi dali šansu nekima koji imaju veće šanse za život, već da svima obezbedimo apsolutno sve da ozdrave, prežive i da mi kao društvo nastavimo dalje.
Tako da, svakako to je moj odgovor i znam šta smo uradili za Novi Pazar i kako smo to uradili i koliko smo radili, kao i za bilo koji drugi grad i opštinu u Republici Srbiji. Ponosim se tom borbom. Ona i dalje traje, teže je verovatno u ovom trenutku nego ikada i biće teško sigurno još neko vreme, biće teško dok ne dođe do vakcine. Mi ćemo to garantujem, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, biti među onim zemljama koje će prve na svetu dobiti ili među prvima na svetu dobiti vakcinu protiv korona virusa. Za to nećemo štedeti resurse, nećemo štedeti ni novac, ni političke veze, ni šta god je potrebno da dođemo do tih vakcina da bi mogli konačno da krenemo u period oporavka i ozdravljenja. Hvala vam.

Hvala.
Vratiću se još jednom na odgovornost. Dakle, možemo sada da raspravljamo o ličnoj odgovornosti i da mislimo da je neko kriv ili nije kriv, da je nešto dobro uradio ili nije dobro uradio, ali ovo zaista nije pravi trenutak. Zato što čini mi se mi ili niko u svetu u ovom trenutku i dalje ne zna tačno sa čime se mi suočavamo kada govorimo o ovom virusu, niti zna koje su prave i pravovremene mere da bi se reagovalo na ovaj virus.
Tako da, čini mi se da je najbolji trenutak da kada sve prođe pogledamo svi zajedno šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo balansirali i mere i život ljudi, i ekonomiju od koje na kraju krajeva žive ti ljudi i te porodice i da vidimo šta smo uradili. Tako i u Novom Pazaru. Mislim da bi sada svako pozivanje na ličnu odgovornost i pretpostavka da je neko u bolnici u Novom Pazaru dobro ili loše radio svoj posao, bila preuranjena, da ne bi bila objektivna i da to ne bi izašlo sve ukupno na dobro.
Mi vidimo na kraju krajeva i na republičkom nivou ljude koji svaki dan nam spočitavaju šta radimo i pričaju sve suprotne stvari. Danas vidimo ne ljude koji su prekinuli aplauz lekarima koji je bio u osam časova uveče, lupanjem o šerpe, gelendere, uznemiravanjem ljudi zato što smo imali restriktivne mere, svi ti ljudi danas kritikuju nas zato što nemamo restriktivnije mere ili zato što smo tobože zakasnili sa nekim merama, pa je onda uvek pitanje u stvari da slušamo te ljude dokle bi došli? Jel smo tada trebali da popuštamo mere, a valjda sada treba da ih stežemo i uvodimo policijski čas zato što oni tako kažu iako imaju obraza nešto da kažu, pošto su već kritikovali te mere tada u martu i aprilu, u tom trenutku kada su mislili da korona valjda ne postoji i da mi zatvaramo ljude u kućama samo zato što smo diktatori, tirani i sadisti.
Ali, dobro, tako je bilo. Na kraju krajeva ako postoji jedna pozitivna stvar ove strašne pošasti onda je to da je svako od nas pokazao svoje pravo lice i pokazao se kakav je u najtežim okolnostima i koliko su važni ili ne važni životi ljudi u odnosu na jeftine političke poene.
Tako da, stojim pri tome da mislim da o odgovornosti treba da razgovaramo kada se sve ovo završi i pogledamo šta smo uradili, kako smo uradili, kako smo prošli i da vidimo onda ko je radio dobro, a ko je radio loše i uz to naravno niko od nas, ni u jednom trenutku neće bežati od odgovornosti.
Takođe, želim još jednom da se zahvalim medicinskom osoblju iz Kruševca, iz Kragujevca koji su odmah otišli da pomognu Novom Pazaru i zaista u najvećoj mogućoj meri tamo uspeli da uspostave svu kontrolu i red. Videli smo nažalost, kao što smo to viđali od marta, kada je identifikovan prvi slučaj korona virusa u Srbiji, mnogo lažnih vesti i u trenucima kada je bilo najteže u Novom Pazaru, a meni je drago da kažem da je danas dosta dobra situacija u Novom Pazaru iako naravno je teška kao i svuda širom Republike Srbije, opet imamo u poslednjih 24 časa 20 novozaraženih, nije samo ali je mnogo bolje nego što je u većini drugih gradova u Republici Srbiji i zahvaljujem se Novopazarcima na odgovornom i disciplinovanom ponašanju zato što ne bi to moglo da bude tako da oni nisu disciplinovani i da poštuju u velikoj meri epidemiološke mere.
Ali i tada smo videli, kao što sam počela da pričam, lažne vesti oko toga da nema vitamina C, da nema zaštitne opreme, da nema lekova, ispostavilo se da je sve to laž, i da je bilo i vitamina, i zaštitne opreme, i lekova. E, takve lažne vesti imamo u svakom trenutku, najviše verovatno i tokom tih najtežih situacija, političkih kampanja i izbora, pa je tako i lažna vest da su bilo kakva hapšenja odlagana zbog izbora. To je apsolutna laž.
Mi nikada nismo stavljali izbore na prvo mesto, odnosno pre svega onoga što smo morali da uradimo za građane Republike Srbije, koliko god to lako ili teško bilo. Dakle, kategorično tvrdim da nikakva hapšenja nisu odlagana i da smo sve sprovodili maksimalno efikasno u trenucima kada smo imali informacije i kada smo prikupili dokaze i kada smo bili spremni da takve akcije implementiramo.
Konačno, što se tiče revizora, Državna revizorska institucija je nezavisna, ona odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ni ja ni ministar finansija ne možemo da utičemo na njihov rad, ne možemo da ih pošaljemo negde, ali to svakako možete vi. Hvala.

Hvala vam.
Pre svega ću reći da se ja zaista kao građanka Republike Srbije izuzetno ponosim time šta Republike Srbije radi za predstavnike svih nacionalnih manjina, koliko smo otvoreno društvo i kakva prava predstavnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji uživaju.
Kao predsednica Vlade, ja sam takođe i predsednica republičkog Saveta za nacionalne manjine koji okuplja sva resorna ministarstva, relevantna ministarstva i čak 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, da razgovaramo jednom zaista regularnom i redovnom dijalogu o tome šta još dodatno možemo da uradimo za predstavnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U Republici Srbiji, za one koji nisu znali, a mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, mi imamo čak 11 različitih jezika nacionalnih manjina koji su u zvaničnoj upotrebi u 42 lokalne samouprave i u 49 mesta. Imamo 44 hiljade 70 učenika koji pohađaju školu na jednom od osam jezika nacionalnih manjina. To je 5,4% broja učenika u Republici Srbiji.
Mi smo, ako govorimo, recimo o Nacionalnom savetu Albanske nacionalne manjine, ukupno u prethodnih šest godina dali podršku od nešto od preko jedan milion evra za nacionalni savet. To samo za nacionalni savet, dakle, ne pričamo uopšte o svemu onome što dajemo kao podršku učenicima i studentima u Preševu ili u Bujanovcu kroz Ministarstvo kulture i informisanja za različite kulturne programe, medijske programe, informisanje na jeziku nacionalne manjine, o svemu onome što dajemo dodatno kao Vlada Republike Srbije, odnosno svi građani Republike Srbije kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, za podršku i mladima i ekonomiji i malim i srednjim preduzećima.
Posebno mi je drago što upravo danas mi u Bujanovcu imamo dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća gde smo dodelili 30 miliona dinara na 13 preduzeća, a za period osam godina prethodnih dodeli više od 300 miliona dinara za mala i srednja preduzeća iz tih opština.
Osim redovnog budžeta opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa svake godine od države Srbije dobiju i dodatnu finansijsku pomoć za redovno funkcionisanje u ukupnom iznosu oko dva miliona evra. Otvorili smo tamo i fakultet, a i kroz Koordinaciono telo dajemo podršku, odnosno stipendije za školsku 2019/2020. Stipendije je dobilo 300 učenika u ukupnom iznosu od 16,2 miliona dinara. Uz to je stipendirano pet generacija studenata, njih 68 koji su upisali fakultete u Novom Sadu, iznos stipendije od 45.000 dinara. Još od 2009. godine đaci prvaci svakog 1. septembra dobiju na poklon školski pribor i rančeve.
Tokom kovid virusa smo zbog potreba domova zdravlja zaposlili 21 zdravstvenog radnika u Bujanovcu i 25 zdravstvenih radnika u Preševu. Dakle, sve u svemu, zaista mi se čini da nacionalni savet nacionalnih manjina i generalno nacionalne manjine u Republici Srbiji imaju u Vladi Republike Srbije i u Republici Srbiji dobrog partnera, partnera koji je uvek bio otvoren da sasluša koje su sve dodatne potrebe i šta je sve dodatno potrebno da uradimo.
Kao predsednica Vlade i građanka Republike Srbije znam koliko bih srećna bila da sve ovo imaju predstavnici Srba u drugim zemljama regiona. Da mogu da se školuju na srpskom jeziku, da dobijaju ovoliko novca od vlada tih država, da bi sačuvali svoju kulturu, tradiciju, svoje pismo, svoj jezik, da imaju programe na svom jeziku i da se u svakom smislu na ovaj način podržavaju i uvažavaju. To na žalost nije slučaj i mi ovo ne radimo zbog reciprociteta već zato što zaista verujemo u to da Srbija jeste zemljama svih svojih građana. Ponosimo se sa raznolikošću koju imamo, a imamo u Republici Srbiji preko 26 nacionalnih manjina, odnosno pripadnike, preko 26 nacionalnih manjina.
Kada govorimo, to moram takođe da kažem, o tim nesrećnim 90-tim u kojima je Srbija toliko puta optužena za agresora, nekako je neverovatno pogledati istini u oči i videti da su sve ostale države u tim ratovima u kojima je Srbija bila agresor postale etnički čiste, a Srbija zadržala svoj status i svoju poziciju kao zemlje sa jednim od najvećih broja nacionalnih manjina u čitavoj Evropi. To je nešto čime se svi ponosimo i to je nešto, ja mislim, što nama daje osnovu i za dalje razgovore.
Kao što sam rekla i u prvom našem razgovoru poštovani narodni poslaniče, zaista bi možda volela da govorimo o nekim konkretnijim stvarima koje su važne za kvalitet života građana, ala ja to ne mogu da odredim. Ako vi mislite da je činjenica da vi imate pravo na sopstvenu zastavu, zastavu nacionalnog saveta vaše nacionalne manjine za koju vi određujete kako će izgledati, da je potrebno da razgovaramo o nekoj drugoj zastavi, neke druge države. Pa dobro, onda to dovoljno govori i o tome koliko vi mislite da postoje realni problemi za albanske stanovnike u Preševu i u Bujanovcu. Hvala.