Hvala. Da, u poslednje vreme su zaista bile intenzivne aktivnosti, kako u sklopu svih procesa u okviru regionalne saradnje, tako i, naravno, važni sastanci za naše dalje evropske integracije. Dodatni važni sastanci tek dolaze, tako da se ovaj tempo, ovakav, nastavlja.
Kao što ste rekli, bio je jedan regionalni sastanak u Tirani, jedan u Antaliji u okviru procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Onda, sastanak, regionalni sastanak u Beču sa kancelarom Sebastijanom Kurcom.
Tokom svih ovih sastanaka, mnogo bilateralnih sastanaka uključujući i sastanak sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, kancelarom Sebastijanom Kurcom, sa visokim predstavnikom Džozefom Borelom i na marginama još nekoliko sastanaka na kojima sa razgovarala i o regionalnoj saradnji i o našim evropskim integracijama.
Pored ovoga je bila u utorak međuvladina konferencija u Luksemburgu, gde je konstatovano otvaranje prvog klastera u skladu sa novom metodologijom i konstatovano da je Srbija ispunila sve uslove, preduslove da se otvore još dva dodatna klastera, klaster tri i klaster četiri. Od mnogih zemalja članica EU smo čuli da ukoliko Srbija nastavi sa reformama na ovaj način, pre svega u oblasti vladavine prava, da ne postoji apsolutno niti jedan razlog da se do kraja godine, a u vreme slovenačkog predsedavanja EU, ne otvori ili jedan ili oba ova klastera. To je ono što je naš cilj u ovom trenutku. Jako kratko, jer sam dosta pričala o ovim stvarima.
Što se tiče regionalne saradnje, ovo je godina koja bi trebala da bude jako dobra za regionalnu saradnju zato što nakon dugog niza godina mi zaista u ovoj godini imamo konkretne rezultate. Evo, na primer, najkonkretniji rezultat je ovaj regionalni roming sporazum koji je u implementaciji sada od 1. jula i po prvi put naši građani, svi građani regiona, svi oni koji žive u ovom regionu neće morati više da plaćaju roming tarife kada putuju po regionu, već će to biti pozivi po ceni kao kod kuće ili surfovanje internetom kao kod kuće. Zaista jedan veliki regionalni uspeh i čini me se konkretan benefit za sve one koji žive na ovim prostorima.
Druga stvar, mi nastavljamo sa velikim brojem konkretnih regionalnih projekata. Tu su naravno, auto-put Beograd – Sarajevo i to iz oba pravca i od Sremske Rače i dole, od Užica preko Kotromana, ali tu je i železnički Koridor 10, dakle, kompletna modernizacija pruge, do granice sa Severnom Makedonijom. Onda idemo, u septembru krećemo sa auto-putem mira, sa auto-putem između Niša-Prištine-Tirana-luka Drač. Imamo gasni interkornektor do Bugarske i razne neke druge inicijative, ali je zaista ovo godina u kojoj se vidi da se ono što smo planirali prethodnih godina, ove godine ili već daje rezultate, kao što je slučaj sa regionalnim roming sporazumom ili ti projekti zaista građani mogu da vide da se na njima radi, da se oni konkretno grade.
Umesto toga da nekako svi slavimo ove godine uspeh te regionalne saradnje i svih naših napora u svim proteklim godinama, nažalost, sa dolaskom novih privremenih institucija u Prištini, pre svega Aljbina Kurtija, ta čitava regionalna saradnja dobija potpuno drugačiji prizvuk, a to je da više nema nikakvih deklaracija, ne postoje nikakvi sporazumi, on ne prihvata ništa osim ako se u tim sporazumima ne pojavljuje republika Kosovo, što je naravno nama potpuno neprihvatljivo, ali ne samo nama.
Opet da ponovim, dakle, nismo mi tu sami, tu je i Bosna i Hercegovina koja ne priznaje ilegalno proglašenu nezavisnost Kosova u okviru CEFTA sporazuma, tu je i Moldavija koja takođe ne priznaje tzv. republiku Kosovo. Tako da te stvari su zaista nemoguće, a onda pošto nisu čak ni za debatu, nisu čak ni za diskusiju, onda praktično se ti, sporazumi samo sklanjaju sa stola i više nemamo nijedan ni regionalni sporazum, ni regionalnu deklaraciju, ni zaključak. Ne postoji, dakle, više ništa.
Imali smo u Antaliji, rekla bih jedan dobar signal ali tamo Prištinu je predstavljala Vljoso Osmani koja je pustila da se važni dokumenti usvoje kao što je Strategija održivog razvoja Jugoistočne Evrope do 2030. godine.
U toj Strategiji se ne pojavljuje Kosovo sa zvezdicom, već tamo gde god stoji Kosovo, Kosovo je sa čitavom fus notom.
Ona je ostala rezervisana, nije čak ni bila u tom smislu zvanično uzdržana i ti dokumenti su se usvojili. Tako da je tu, rekla bih i dalje nestabilnost oko toga šta može, šta ne može, šta je tačno i tamo njihova politika, ali nažalost, ja očekujem da na prvom sledećem važnom sastanku, a to je 5. jula sastanak Berlinskog procesa putem video linka, četiri sporazuma na kojima se jako dugo radilo, pa i više godina možda ne budu usvojena što je veliki udarac za regionalnu saradnju.
Opet ću tu podvući jednu izuzetno važnu stvar, a to je da ne smatramo samo mi da je to loše, već svi u regionu i oni koji su priznali tzv. Kosovo i oni koji nisu. Svi smatraju da je to loše za region i regionalnu saradnju.
Da se vratim na onu prethodnu raspravu. Srbija je to sve izvojevala teškom mukom, odgovornom i hrabrom politikom i vi znate koliko smo se trudili da prekinemo taj narativ obe strane, kao da smo mi jednaki, kao da smo jednako neozbiljni, jednako neodgovorni, pa hajde smirite se jedni i drugi. Nema više tog narativa.
Kada bi radili kao što smo čuli ranije ili kao što savetuju ovde izvesni i neodgovorni političari onda bi mi za tili čas, bukvalno u dva minuta bi se vratili na taj narativ, izgubili bi time sve ono što smo izvojevali teškom mukom prethodnih godina i zato je važno da mi pokazujemo stalno tu odgovornu konstruktivnu politiku.
Sve je manje, čini mi se i ljudi u EU koji ne vide tu razliku između politike koju vodi Beograd koja je odgovorna, hrabra, konstruktivna politika koja je zagledana u budućnost i politike koju u ovom trenutku vode privremene institucije u Prištini koja je, pre svega fokusirana na prošlost i kojoj kvalitet života svih ljudi koji žive na ovim prostorima nije naročito važan, jer šta ima veze što mi ne možemo da implementiramo regionalne projekte koji nemaju veze sa politikom ako ja kažem da moj je politički stav eto toliko snažan i ja ću time da ubiram neke jeftine poene kod kuće. Dakle, zaista besmisleno.
Ali, zbog toga je opet jako važno da smo mi svaki put za tim stolom, i ako treba i da letimo od jedne zemlje do druge zemlje i da smo non-stop na sastancima i do dva ujutru samo da smo tamo i da pokazujemo koja je to naša politika.
Tako da se ja nadam da će ipak ta regionalna saradnja svakako među nama, dakle, ostalima, ali na kraju krajeva i zapadni Balkan je pet država, pa mi taj format zovemo pet plus jedan, da će ta saradnja da se nastavlja.
Čuli ste danas i predsednika Vučića tokom pres konferencije. On je pričao o izuzetno dobrim razgovorima sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zajevim i sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i o tome koliko smo mi do sada uspeli da postignemo u toj regionalnoj saradnji i koliko će Srbija još dodatno resursa i vremena, strpljenja i pažnje uložiti u taj odnos.
Tako da ja očekujem da ćemo mi ulaganjem dodatnih napora uspeti da izguramo i dalje jaku regionalnu saradnju. Oni koji žele sami da se isključe, nažalost, verovatno će izabrati da se isključe sami, ja to ne bih volela, ali hajde da vidimo.
Mi ćemo se boriti za našu poziciju, ali i za poziciju čitavog regiona, zato što još jednom nema uspešne stabilne prosperitetne Srbije ukoliko region je miran, bezbedan, siguran, stabilan i isto tako, ekonomski prosperitetan.
Konačno, što se tiče evropskih integracija tu postoji mnogo razočaranja, mnogo frustracija, bez daljnjeg, koje mi jasno komuniciramo i našim evropskim partnerima, ali opet ono što je meni važno to je da mi nastavimo reforme i važno mi je ovo da kažem zbog građana Srbije, apsolutno nijednu reformu koju smo proveli na našem evropskom putu nismo proveli zato što je to bio zahtev ili ultimatum EU, već zato što je svaka od tih reformi dobra za naše građane, za našu zemlju i za naše društvo.
Ona nas svakako neophodno vodi ka EU, ali su te reforme dobre za nas i tu mi nikada nećemo imati kompromis. Dakle, mi nikada nećemo tu prihvati politiku ili-ili, iako se nama nikad ni ne servira politika ili-ili zato što je ponovo Aleksandar Vučić promenio poziciju Srbije i nama se ne serviraju ni zahtevi, a ne daj Bože, ultimatumi više.
Tako da, nastavljamo na našem evropskom putu i ja se zaista nadam da ću raditi na tome sa čitavim mojim timom da imamo još dva klastera do kraja ove godine. Ali, ako ne bude bilo tako, što je sve moguće, neće mi biti žao što smo toliko radili, zato što znam da će zahvaljujući tome naša javna uprava, državna administracija biti efikasnija, da ćemo pružati još bolje i brže usluge građanima da ćemo u oblasti vladavine prava imati efikasnije sudstvo, da će građani Republike Srbije doći brže do pravde, da će privreda biti sigurnija, samim tim investicije veće.
Mi imamo naš put i to je ono za nas najvažnije.
Hvala.

Hvala vam.
Pošto ministar unutrašnjih poslova nije tu, ja ću se obratiti povodom pitanja dolaska naših ljudi iz dijaspore, ali bih želela da se nadovežem na sve ovo što je govorio ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Zaista je ministar Lončar u potpunosti u pravu i ja ne znam više na koji način da utičemo, da apelujemo, da molimo pre svega mlađu populaciju da se vakciniše. Zaista se danas u Republici Srbiji ponašamo kao da korona više ne postoji, ali to nije tako i ako nastavimo ovako da se ponašamo, a da se više niko ne vakciniše zato što se manje više zaista danima već više niko ne vakciniše, vakcinišu se stranci u Republici Srbiji, onda je neizbežno da ćemo mi videti uskoro, plašim se, nadam se nešto kasnije nego što mislim, ponovo porast brojeva zato što mi u ovom trenutku i dalje imamo 48% punoletne populacije vakcinisane. Mi ne možemo da pređemo tih 48% i vi znate da ja o tome pričam već, mislim, preko nedelju dana.
Tu smo se zaglavili na 48%. Mi ne možemo da stignemo do dva miliona i 600 hiljada ljudi vakcinisanih i to je neverovatno i to je zaista neverovatno. Znači, 48% populacije vakcinisane ne može da štiti 100% populacije. Ne postoji način, ne postoji matematika. Ne može 48% ljudi da zaštiti čitavu populaciju. To je frustrirajuće i katastrofalno je i zaista molba svima nama još jednom ako možemo da pričamo sa ljudima koje znamo, sa rodbinom, sa komšijama da apelujemo, da kažemo – ljudi ako ponovo krene, onda je to propast za sve nas i za mentalno zdravlje nacije, za našu ekonomiju koja u ovom trenutku odlično raste i koja je zaista žilava i odlično se privreda bori. Da ne pominjem zdravstveni sistem, da ne pominjem zdravstveni sistem i kako i šta da kažemo tim ljudima ako ponovo treba da se vrate u kovid sistem.
Mi u ovom trenutku imamo samo 37 lokalnih samouprava koje su prešle 50% vakcinisanih od ukupne punoletne populacije u tim lokalnim samoupravama. Tu recimo imamo nekoliko gradskih opština u okviru Beograda, tako da i njih brojimo. Bez toga bi bilo dosta manje i imamo 7 lokalnih samouprava koje su blizu i koje očekujem da, nadam se, možemo za nekih 48 ili 72 sata da kažemo da su i one ušle u tu grupu od preko 50% vakcinisane punoletne populacije. To je ukupno 44%.
Mi u ovom trenutku imamo 17 lokalnih samouprava u Srbiji koje su i dalje ispod ili oko 30% vakcinisanih. To je katastrofa. U tim lokalnim samoupravama je pitanje dana kada će početi da rastu ponovo brojevi. Ali, velika pohvala narodni poslaniče i za vaše Prijepolje. Prijepolje je u toj grupi preko 50% vakcinisanih. U prvih 10 po brojevima, odnosno procentima vakcinisanih, pored centralnih gradskih opština u Beogradu, tu je i Priboj, Niš, Bosilegrad. Fenomenalni premeri, zaista fenomenalni primeri. Užice je 11, pa je 12 Mali Zvornik. U Tutinu nismo dobacili ni do 14% vakcinisanih punoletne populacije, ni 14% u Tutinu. Novi Pazar stoji na nekih 22%, ali to vidite i po brojevima i ne samo hospitalizovanih, nego od ukupno zaraženih. Novi Pazar je i dalje lokalna samouprava sa uvek među najvećim brojem novozaraženih i po apsolutnim brojevima.
Tako da ovde moramo nešto da uradimo i molim sve nas da pričamo, jer to više nije politička odgovornost, to je i građanska odgovornost za sve nas da pričamo, da apelujemo na ljude da pokušamo zaista da podignemo ovaj procenat i da imamo više ljudi koji će razumeti da njihova građanska dužnost ne samo da štite sami sebe, već da štite sve ostale i ovu zemlju i da ovde popravimo. S tim u vezi, nekako je i dolazak naših ljudi iz dijaspore.
Znate, uskoro će biti situacija da će većina zemalja, svakako Evrope, imati više vakcinisanih nego Srbija, pa tako da će i kod njih, iako mi imamo mnogo više vakcina, imali smo ih mnogo pre, možemo i strance da vakcinišemo, mogli smo i da doniramo regionu, što je sve super, zato što na kraju krajeva i dok svi nisu bezbedni niko nije bezbedan, tako da je velika verovatnoća da će naša dijaspora dolaziti iz zemalja koje bolje stoje od nas u tom smislu, i u tom smislu neće postojati opasnost kakva je nekada postojala.
U ovom trenutku na snazi su takve mere da iz naše dijaspore, iz zemalja regiona, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i susedne Bugarske i Albanije može slobodno da uđe, da imamo potpisan ugovor sa velikim brojem zemalja odakle mogu takođe da uđu ili sa potvrdom o vakcini. Ukoliko nemaju potvrdu o vakcini, bilo da su tamo primili ili su došli ovde, pošto smo posebne programe vakcinacije za dijasporu organizovali da vide da nismo zaboravili na njih i da im i nekako matica na taj način pruža podršku posebno u vreme kada je Srbija imala vakcine, a skoro niko drugi nije. Dakle, dosta je njih došlo i vakcinisano, ali i oni koji su vakcinisani u inostranstvu mogu bez problema da uđu u Republiku Srbiju. Ostalima je potreban PCR test ili odnosno ukoliko dolazi iz SAD antigenski test pošto u Americi slabo rade PCR testove.
Ja verujem da ćemo u zavisnosti od toga kako će to ići mi to takođe dodatno relaksirati zato što ponovo kažem u nekim od tih zemalja će biti nažalost verovatno ako se mi malo ne uozbiljimo stabilnija situacija nego kod nas, ali videćemo. Mislim da ovo leto neće biti ni približno problem kakav je bio tokom korona virusa i čak i u ovom trenutku da se ništa ne promeni veliki deo njih može normalno da uđe u svoju zemlju. Hvala vam mnogo.

Hvala vam.
Dakle, to objašnjenje šta nova metodologija tačno znači ću prepustiti ministarki Joksimović, zaista, verujte, izuzetno kompleksno, ali znam da je Srbija ne samo prva zemlja koja je prihvatila novu metodologiju jasno i glasno, što su svi pozdravili na Međuvladinoj konferenciji već i pored toga Srbija je prva i u ovom trenutku jedina zemlja koja je uskladila svoju administraciju toj metodologiji, u smislu da smo mi na Vladi 15. aprila usvojili potpuno drugačiji koordinacioni tim, odnosno drugačiji mehanizam rada koordinacionog tima, gde imamo po jednu osobu zaduženu za svaki od šest klastera, gde je ministarka za evropske integracije takođe i glavni pregovarač.
Ono što je, čini mi se, iznenadilo, naši partneri iz Evropske unije i države članice Evropske unije na toj međuvladinoj konferenciji, je da smo mi na tu konferenciju, da su u našoj delegaciji bili i ljudi koji vode te klastere, dakle, vode pregovore u okviru tih klastera. Pokazali smo da je Srbija ne samo deklarativno prihvatila, nego da smo je razumeli i da smo spremni u potpunosti za njenu implementaciju.
Pored toga, mi smo, to sam danas rekla i vidim da se mnogi sa tim šale i sprdaju, što mi je zanimljivo, kada kažem da smo uradili mnogo više nego što je EU očekivala od nas i da smo u tom smislu iznenadili EU. Neverovano mi je koliko neki ljudi i neki tajkunski mediji jednostavno ne mogu da prihvate da je Srbija danas drugačija zemlja i da i kada vam neko postavi neku lestvicu da vi preskočite tri puta više. Zaista, tako je izgledala ta vladina konferencija.
Mi smo u roku od nepunih dva meseca završili čitave pregovaračke pozicije za izuzetno izazovno poglavlje 16 – Poreska politika i to je završilo Ministarstvo finansija. Poglavlje 15 – Energetika to je završilo Ministarstvo rudarstva i energetike. Završili konsultacije ponovo uz ogromnu podršku vas narodnih poslanika i ovog parlamenta. Konsultacije sa Nacionalnim konventom, predali te pregovaračke pozicije i završili neke stvari koje su bile, u stvari, preduslovi za otvaranje tih klastera, kao što su izmene i dopune Zakona o akcizama, usvajanje Akcionog plana za razdvajanje ne samo „Srbijagasa“, nego čitavog gasnog sektora, Akcioni plan za obavezne rezerve nafte i naftne derivate.
Dakle, zaista smo se kolokvijalno ubili od posla. Sve to završili i mislim da to niko iz Evropske unije, Evropske komisije, njihove administracije nije verovao. Tako da smo mi nekako završili taj deo posla i mi sada možemo da čekamo da praktično do kraja godine oni odluče ili ne da otvore ta dva klastera, ali mi smo naš deo posla kompletno završili za čitava dva klastera.
To je neverovatan uspeh i pokazatelj koliko možemo i brzo i kvalitetno da radimo i u tom smislu nisam sigurna, nego sam videla svojim očima koliko smo ih iznenadili.
Što se tiče naših daljih prioriteta, apsolutni prioritet ostaje vladavina prava. Apsolutni prioritet. Dakle, sve ono što radimo i u oblasti pravosuđa, ustavnih amandmana, saradnje sa GREKO-m, Grupe zemalja u okviru Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, slobode medija, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnje sa nezavisnim institucijama, dijaloga sa organizacijama civilnog društva i pre svega kroz Nacionalni konvent, ne znam da li sam rekla sloboda medija, ako vam kažem dva puta reći ću i tri puta, privođenje kraju rada na Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina.
Dakle, sve te stvari je ono, naravno izuzetno važni zakoni ponovo i u oblasti osnovnih prava kojima se pre svega na kraju krajeva bavi i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na zaista odličan način ministarka Gordana Čomić, ali izuzetno važni zakoni da donesemo i zakon o, odnosno izmene i dopune Zakona i o Ombudsmanu, Povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja. Zakon koji moramo da donesemo do kraja godine je Zakon o elektronskim komunikacijama koji mnogo kasni.
To su sve neke stvari koje su nama, ali to ostaje naš apsolutni prioritet i nešto čime ćemo nastaviti da se bavimo, ne samo mi u Vladi, već znam da je zato izuzetno zainteresovan, kao što je ministarka Joksimović rekla, i predsednik Aleksandar Vučić, i da nas svako malo poziva na sastanke da ga izvestimo o tome šta smo kao Vlada uradili, šta je još ostalo da se radi. Tako da ja očekujem isti tempo ili nešto čak malo jači tempo do kraja godine. Hvala vam mnogo na pitanju.

Hvala.
Što se tiče šire kampanje, vi znate da smo mi u saradnji sa najvećim festivalima u Republici Srbiji pokrenuli kampanju za vakcinaciju mladih. Ne deluje da ta kampanja u ovom trenutku iskreno daje rezultate koje smo mi očekivali, ali opet sa druge strane moram da pohvalim sve te festivale, i „Egzit“ i „Arsenal fest“ i „Lav fest“ u Vrnjačkoj Banji i mnoge druge festivale, zato što su oni sami preuzeli inicijativu da naprave jedan plan epidemioloških mera, kako bi bili odgovorni festivali prema zdravlju nacije i u skladu sa tim, jer će ti festivali zahtevati da za ulazak na festival ili budete vakcinisani ili morate da imate antigenski fest. Mi ćemo videti sada dalje šta ćemo uraditi sa tom kampanjom, tako da očekujem da kako se približavamo tim festivalima da će ipak da raste broj vakcinisanih.
Ono što takođe razmišljamo i razmatramo je da čak pokrenemo lutriju, nešto nalik na „Uzmi račun i pobedi“, gde se borimo protiv sive ekonomije i koristimo to da edukujemo građane o važnosti borbe protiv sive ekonomije. Videćemo sad svakako da li tako nešto da uradimo i za vakcinaciju. Hvala mnogo.

Poštovani narodni poslaniče, samo da ne ostane da nismo adresirali ni malo vaše pitanje o poljoprivredi. Ministar Nedimović je na terenu, obilazi sela, tako da ću ga ja zamoliti da vam napismeno odgovori na sva vaša pitanja. Znam za problem sa mlekom i ja sam tu, gledam sa ministrom. Ako bude potrebno da primim mlekare, svakako tu sam. Hvala.

Hvala.
Ja ću samo kratko. Svašta smo do sada već čuli i svašta doživeli. U poslednjih nedelju dana su nešto malo više osioni u tim pretnjama da će padati glave, da će da nas hapse, da će da nas zabranjuju. Pre toga je bilo od strane novinara koji govore da su ugledni, objektivni, profesionalni da će da nas stavljaju u logore. Svašta čujete.
Šta ćete kada ljudi nemaju ni jednu drugu ideju, kada nemaju nikakav plan, nikakav program, kada nemaju šta da ponude građanima, osim pretnji, uvreda, ali najbrutalnijih uvreda i na račun nas političara, bilo da su muškarci ili žene? U tome su rodno ravnopravni. Isto nas vređaju. Nekada žene u stvari malo više i malo gore, ali takva je politika i Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, svih njihovih.
Vi na to morate da odgovorite radom, upravo onako kao što mi to radimo poslednjih 7-8 godina, samo radom, i radom, i radom, i rezultatima. Oni mogu da nastave da prete. Ovo je slobodna država. U jednom trenutku ja mislim da će nadležni organi morati da reaguju. Ja u to ne mogu da se mešam, ne mogu više ni da ih pozivam, kako god oni misle da treba, a valjda na kraju ako krenu da nas ubijaju, valjda će onda da reaguju, ali i tada će ostati još mnogo ljudi koji će se boriti i koji će u tom trenutku verovati u to da Srbija ponovo može da bude pobednička, kao što je danas, i ne samo u sportu, nego i u ekonomiji, kulturi i u nekim političkim obračunima, da je Srbija ponovo pobednik.
Oni će sigurno izgubiti, pa i ako krenu da nas fizički likvidiraju. Ima tu ljudi koji će raditi dalje, a oni samo nek prete, nek mrze. To pokazuje njihovu jačinu i to kakvi su, tako da se mi bavimo nekim stvarima koje su važne za građane. Njima na čast sve što pričaju i sve na šta pozivaju i sve uvrede na naše račune, račune naših porodica, mi radimo dalje. To im je najveća kazna.
Nažalost, svaki naš rezultat, svaki rezultat Srbije je njima kao da ste im opalili šamar. Šta god da kažu, motivacija je još veća. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, velika mi je čast što sam danas ovde sa vama i pred vama, da obrazložim ono što je Vlada Republike Srbije radila i ono što radi, ne samo u ovom mandatu već i u prethodnom mandatu, u oblasti pravosuđa ali i generalno vladavine prava, zato što je ovo jedna šira tema od pravosuđa.
Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine.
Ali, ne samo, ili ne radi naših evropskih integracija, već radi kvaliteta života građana Republike Srbije, ono što moramo da uradimo jeste da ojačamo vladavinu prava u Republici Srbiji. To će svakako posledično dalje dovesti do rasta prosečnih plata, rasta penzija u Republici Srbiji, u oblasti vladavine prava do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da pravda nije spora ali dostižna, već da je i brza i dostižna u Republici Srbiji, a da je pravosuđe u ovoj zemlji svakako nezavisno, ali takođe i odgovorno i mnogo, mnogo efikasnije nego što je danas.
Oblast ustavnih amandmana i pravosuđe je samo jedna karika, svakako jedna od najvažnijih karika, ali jedna od karika u široj oblasti vladavine prava i ja sam želela samo na početku da vam pokažem kolika je posvećenost Vlade Republike Srbije vladavini prava time što ću vam navesti samo neke od konkretnih aktivnosti i stvari koje smo uspeli da učinimo, uz veliku pomoć i podršku vas, poštovani narodni poslanici, i ovog doma i ja vam se na tome zahvaljujem.
Izdvojila sam neke oblasti. Počinjem sa borbom protiv korupcije. U oblasti borbe protiv korupcije Vlada Republike Srbije trenutno radi na implementaciji onih GREKO preporuka, samo da pojasnim, GREKO - Savet Evrope, grupa država za borbu protiv korupcije, dakle, radimo sa ovim državama i ovim telom u okviru Saveta Evrope na implementaciji preporuka koje još uvek nisu u potpunosti implementirane.
Od 13 preporuka koje imamo, postoji samo jedna preporuka, odnosno postojala je samo jedna preporuka koja u potpunosti nije bila implementirana i to je kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno etički kodeks u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vi ste to uradili u ovom mandatu i ovom sazivu.
Mi smo kao Vlada i Ministarstvo pravde, i svakako Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisni organ, u stalnom kontaktu sa Savetom Evrope i sa GREKO. Dobili smo nezvanično neke komentare, koji su upućeni Narodnoj skupštini Republike Srbije. I dalje ćemo raditi na ovom etičkom kodeksu, kako bi dostigli najbolji mogući standard u Evropi.
Takođe, 22. februara ove godine Ministarstvo pravde je osnovalo Radnu grupu za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Ta radna grupa radi, prvi sastanak je bio 30. marta. Oni rade intenzivno i naš plan i očekivanja su od radne grupe da ovaj operativni plan bude završen do kraja juna.
Ono što je takođe izuzetno važno i na šta nam naši partneri iz EU stalno ukazuju, to je tzv. "trak rekord", ili, u stvari, koji su konkretni rezultati svega toga što radimo.
Posmatrala sam samo prva četiri meseca 2021. godine i u prva četiri meseca 2021. godine povećan je broj otkrivenih krivičnih dela sa elementima korupcije. Otkriveno je 359 takvih krivičnih dela i to predstavlja 75% ciljane vrednosti planirane za kraj 2021. godine. Dakle, čini mi se da smo startovali dobro, da svi organi, nadležne institucije rade svoj posao i da ćemo pokazati zaista i kroz ovaj broj kakva je naša posvećenost i kakva je naša iskrenost u ovom poslu, odnosno u borbi protiv korupcije.
Konačno, da ne dužim opet, samo tokom 2021. godine imali smo dva izuzetno vidljiva slučajeva u borbi protiv korupcije. Jedan u februaru ove godine, kada je privedene predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu. Dakle, predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, zbog sumnje da je primila mito kako bi donosila nezakonite odluke u korist okrivljenih.
Pod dva, Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula, dakle jedne od centralnih gradskih opština glavnog grada, član predsedništva SNS kojoj i sama pripadam, takođe zbog optužbi za korupciju. Čini mi se još jednom je pokazano ne samo da u Republici Srbiji neće biti zaštićenih, već da članska karta bilo koje političke stranke, a posebno SNS kao, čini mi se, i ja stojim iza toga, najodgovornije stranke u Republici Srbiji, da naši članovi neće biti zaštićeni zato što smo mi stranka koja radi u interesu građana i snažne jake Republike Srbije. U prva četiri meseca i nekako pravno, normativno, ali i po primerima dobar pokazatelj toga koliko nam je važna vladavina prava, koliko smo posvećeni borbi protiv korupcije i ovako ćemo nastaviti.
U oblasti, na primer, slobode medija koja je takođe, praktično, podoblast u široj oblasti vladavine prava, usvojili smo Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, krenuli u njegovu implementaciju. Od formiranja Vlade Republike Srbije formirali smo dve izuzetno važne, značajne radne grupe. Jedna je Radna grupa za implementaciju tog akcionog plana, odnosno kompletnu implementaciju medijske strategije koja praktično vrši nadzornu ulogu i prati da li Vlada Republike Srbije i sve ostale nadležne institucije, uključujući i nezavisne institucije, postupaju po medijskog strategiji koja je usvojena. Druga radna koja je formirana je Radna grupa za bezbednost i zaštitu medija.
Bezbednost i zaštita medija je meni kao predsednici Vlade Republike Srbije zaista izuzetno, izuzetno važna. Zato se ja jednom mesečno sastajem sa predstavnicima ove Radne grupe, odnosno sa Radnom grupom da vidim kakav je progres napravljen, kakav je napredak napravljen i šta je to što Vlada dodatno može da učini da bi obezbedili maksimalni mogući stepen bezbednosti zaštite novinara u Republici Srbiji i ukupno medijskih radnika. Evo nekih od rezultata, dakle konkretnih rezultata ove Radne grupe, da ne kažemo da smo samo formirali Radnu grupu i da ona ima redovne sastanke.
Novinari i medijski radnici na zahtev medijskih i novinarskih udruženja uvršteni su u prioritetnu kategoriju za vakcinisanje protiv korona virusa, dakle u onu kategoriju sa starijim stanovništvom, medicinskim radnicima, tada su u Republici Srbiji vakcinisani i svi oni novinari i medijski radnici koji su želeli da se vakcinišu.
Otvorena je SOS linija za prijavu pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara koja radi 24 časa sedam dana u nedelji, besplatni telefonski broj je 0800/100115. Do sada je, od kada je ona otvorena, što je bilo u aprilu, primljeno nekih sedamdesetak poziva. Od tih sedamdesetak poziva, pet poziva je direktno upućeno na kontakt tačke u MUP-u i republičkom Javnom tužilaštvu da dalje postupaju po ovim pretnjama. Ostali pozivi su bili ili u vezi sa informacijama o nekim prethodnim slučajevima ili nisu imali veze sa pretnjama u odnosu na ljude koji su ih dobijali zbog njihove profesije, dakle zbog njihovog novinarskog rada i već nečega drugog, pa su ih pravni savetnici koji stalno dežuraju na ovoj telefonskoj liniji dalje usmeravali kako treba, šta treba da preduzmu ili su bili samo informativni pozivi.
Otvoren je, takođe, i veb portal za bezbednost novinara, bezbedninovinari.rs. Kancelarija Zaštitnika građana radi na formiranju jedinstvene baze podataka napada na novinare i to radi zajedno sa svim medijskih i novinarskim udruženjima kako bi na jednom mestu imali tačan broj svih pretnji ili eventualnih napada na medije, kako ne bi dalje u budućnosti licitirali tim brojem, pa mi u Vladi rekli – pa mi imamo jedan broj, unosimo neki drugi broj, NUNS ima neki treći broj, neko četvrto udruženje neki četvrti broj, već da svi znamo o čemu pričamo i da pratimo te slučajeve, da vidimo kako je konkretno zaštićen novinar kome se preti ili koji je, ne daj Bože, napadnut.
Ovde radimo u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji, Kancelarijom OEBS-a u Republici Srbiji, Kraljevinom Norveškom i Fondacijom „Konrad Adenauer“, dakle baš upravo u ovoj Radnoj grupi. Iskreno, ja im se zahvaljujem na svoj podršci i pomoći koju nam dnevno pružaju kako bi ovde videli konkretne iskorake.
Takođe ću da kažem, zato što mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koju ćemo uraditi u ovoj oblasti, da nam je OEBS pomogao da uradimo analizu krivično-pravnog zakonika kako bi videli na koji način dodatno možemo da poboljšamo bezbednost novinara, da je ta analiza sada predata Ministarstvu pravde i da Ministarstvo pravde dalje postupa u naravno širim konsultacijama, trebalo bi i sa medijskim i novinarskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim učesnicima u tome da idemo na izmene i dopuna Krivično pravnog zakonika ili ostalih zakona koji su potrebni da bi se novinari i medijski radnici u Republici Srbiji osetili i bezbednije. Kažem, i da bi ta pravda bila ne samo dostižna već i mnogo brže i mnogo efikasnija.
Konačno, i time se posebno ponosim, zato što smo fokusirani na rezultate, uspostavljena je i saradnja sa Vrhovnim kasacionim sudom, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara na kom sam i sama prisustvovala. To je bilo 23. aprila ove godine, na kome su predstavljeni neki od primera sudskih odluka koji su zabrinule novinare, medijska i novinarska udruženja. Ova saradnja će se nastaviti zato što mi kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije svakako ne možemo da utičemo na sudstvo, ne želimo da utičemo na sudstvo i onda je u direktnoj komunikaciji sa medijskim i novinarskim udruženjima važno da Vrhovni kasacioni sud razume šta su njihove brige, šta su problemi sa kojima se oni susreću, da bi uspeli tu da poboljšamo sudijsku praksu, ali naravno direktno u komunikaciji sa samim sudstvom.
Izuzetno važno, krajem decembra 2020. godine, republički javni tužilaca Zagorka Dolovac, donela je opšte obavezno uputstvo za sva tužilaštva u kome između ostalog naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari. Sa ovim obaveznim uputstvom pod pretnjom sankcijama, podvlačim, pod pretnjom sankcijama ukoliko tužilaštva ne postupaju po ovom uputstvu, tužioci će po ubrzanoj proceduru obrađivati slučajeve pretnje i nasilja, odnosno ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. Prvi slučaj u kome se ovako postupali su pretnje novinarke, tada novinarki N1, onda danas više nije na N1, novinarki Jeleni Zorić. Od tada se u svim slučajevima pretnji postupa po ovom obavezujućem uputstvu.
Takođe, 23. februara 2021. godine, još jednom podvlačim, kao taj čuveni „trek rekord“ odnosno konkretni primeri šta se promenilo u životu u praksi zahvaljujući svemu onome što smo prethodno uradili, odlukom Drugog osnovnog suda u Beogradu, bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović takođe je bio član SNS i zbog podstrekivanja na teško delo protiv opšte sigurnosti, a za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora.
Za samo mesec dana u ovom slučaju, policija i Tužilaštvo je razrešila slučaj, pokrenulo optužnicu, sud je doneo prvostepenu presudu u procesu koji je trajao oko dve godine.
Još jedan konkretan pokazatelj da je Srbija danas mnogo drugačije društvo nego što je bilo ikada, pre 2014. godine.
Društvo u kome ne samo da nema zaštićenih, nego koje pokazuje da i visoki funkcioneri vodeće stranke, nisu zaštićeni, da ih partijska knjižica ne štiti, ni u jednom slučaju, bilo to pretnje ili napadi na novinare, bila korupcija, ili optužbe za korupciju, ili bilo šta drugo.
Dakle, tu smo da služimo narodu, da radimo u interesu građana, i da jačamo institucije i vladavinu prava, tako da je svako jednak i isti odgovoran pred zakonima Republike Srbije.
Konačno, ako pričamo o konkretnim primerima, dva napada koja su se desila ili pretnja ove godine, napad na Daška Milinovića, 16. aprila. Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara je održala hitan sastanak, u roku od nekoliko sati je MUP identifikovao i priveo počinioce ovog dela.
Republički javni tužilac je završio svoj deo posla, u maksimalnom kratkom roku i podigao optužnicu.
Dobar primer je takođe, i sve pretnje koje su upućene i Jeleni Zorić, gde je takođe, Republičko javno tužilaštvo već pokrenulo optužnicu.
Konačno, imamo čini mi se, primer najbrže reakcije MUP-a, Tužilaštva, ali i sudova u slučaju pretnji Gordani Djeletić, odnosno Južnim vestima, to se desilo 27. decembra prošle godine. U tom predmetu već imamo finalnu presudu.
Dakle, to je rezultat svega onoga što smo mi radili u mandatu prethodne vlade, ali i svega onoga što svakodnevno radimo u mandatu ove Vlade.
Osnovna ljudska prava, takođe nešto što je deo oblasti vladavine prava. Usvojena je Strategija o prevenciji sprečavanja nasilja prema ženama. Usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, i naravno, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dalje nastavlja vrlo ambiciozno Agendu šta je sve ono što moraju da urade do kraja, ili žele da urade, ili mi kao Vlada želimo da uradimo do kraja ove godine.
Sada, da ne dužim dalje, šta sve radimo u oblastima kao što su izborni uslovi, u oblastima kao što je finansiranje političkih stranaka, u oblastima kao što je pravosuđe, van ustavnih amandmana, o čemu će biti prilike svakako, da pričamo danas tokom dana.
Htela bih sada da pređem na ovu temu koja je danas na dnevnom redu, a to su ustavni amandmani.
Ponovo, izuzetno se ponosim time, ponovo smo ovde pokazali koliko je Srbija drugačija zemlja nego što je bila pre recimo, nekih 10 godina. Koliko smo postavili standarde visoko, u odnosu na sve ono što smo recimo, u oblasti ustavnih amandmana, odnosno, izmena Ustava viđali u prethodnom periodu.
Mi smo po prvi put u Republici Srbiji, imali široku javnu debatu oko predloga ustavnih amandmana. To su bile, praktično, neformalne konsultacije, koje je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, vodila čitavih 18 meseci, od 2016. godine, do novembra 2018. godine.
Široka javna debata, gde smo razgovarali o tome kako je potrebno promeniti Ustav, da bi pravosuđe u Srbiji, bilo svakako, nezavisno, ali i mnogo odgovornije i mnogo efikasnije. To se nikada u Srbiji pre ovog primera nije desilo.
Dakle, menjan je Ustav i ranije u Republici Srbiji, i to u mnogo širem obimu nego što bi ovi ustavni amandmani koji se tiču samo i isključivo pravosuđa, da niko ne laže građane Republike Srbije, da bilo šta drugo menjamo u Ustavu. Dakle, samo i isključivo pravosuđa. Dakle, nikada do sada, nikada pre te javne rasprave, nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama Ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na neke referendume, koji su se pravili na vrat na nos, bez praktično, znanja šta je to što se menja. Dodala bih da su i ti referendumi u svojoj validnosti bili više nego upitni, i prolazili su ustavni amandmani.
Sada je postavljen jedan potpuno drugačiji standard.
Ko god dođe u budućnosti na vlast u Republici Srbiji, nikada više neće moći ispod tog standarda, a to je ako želite da menjate Ustav, e onda morate da imate široku javnu raspravu, pravu javnu raspravu, i morate da idete na saglasnost Venecijanske komisije, prvo na konsultacije, onda na saglasnost Venecijanske komisije, da bi potvrdili i drugi da ste sve uradili u skladu sa najvećim svetskim, ili evropskim normama.
Onda idete u referendum, tako što građani znaju za šta glasaju i o čemu odlučuju. Celo društvo je upoznato sa tim šta se menja u najvišem zakonodavnom aktu. To je prvi put urađeno u mandatu prethodne vlade.
Dakle, 18 meseci, je trajala javna rasprava, išlo se na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, u junu 2018. godine, bilo je 115. plenarno zasedanje Venecijanske komisije, oni su poslali primedbe na tekst ustavnih amandmana, i tekst ustavnih amandmana, kome je Vlada radila i onda predložila Skupštini, odnosno Odboru za ustavna i zakonodavna pitanja je izmenjen u skladu sa komentarima Venecijanske komisije, u oktobru 2018. godine, Sekretarijat Venecijanske komisije je izdao Izveštaj o usklađenosti teksta sa komentarima, a 30. novembra 2018. godine, Vladu u prethodnom mandatu usvojila je predlog za izmenu Ustava, nakon izbora je to povučeno, i mi smo onda ponovo u decembru prošle godine uputili Narodnoj Skupštini Republike Srbije inicijativu za izmenu Ustava.
Skupština je onda tokom ove godine pokrenula dodatne konsultacije, kao što i treba da bude, nije rekla, pa dobro na ovaj tekst amandmana već imamo i bile su konsultacije od 18 meseci, koje je provela Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde. Imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, i hajde da usvojimo ustavne amandmane i sve će biti u redu. Nema ko šta da nam kaže.
Evropska unija nema šta da nam zameri, realno, ako to radimo samo zbog EU.
Ne, tada je Narodna skupština Republike Srbije insistirala zajedno sa Ministarstvom pravde da pokušamo da nađemo neki minimalni zajednički imenitelj, kako bi postigli što veći društveni konsenzus, o tome kako da izmenimo Ustav u oblasti pravosuđa, a da imamo najbolje mogući sistem za Republiku Srbiju, za naše građane i za našu privredu. Dakle, da vidimo još jednom, kako da sednemo sa udruženjima kao što je Društvo sudija Srbije, ili nekim drugim udruženjima, da nađemo taj društveni konsenzus i to je ono na čemu trenutno radi Skupština uz veliku podršku Vlade Republike Srbije, i ja želim još jednom da kažem da smo mi tu da pomognemo i da podržimo, da organizujemo i da imamo konsultacije ako treba jedan na jedan, i svaki dan, i dan i noć, da bi napravili taj društveni konsenzus, i onda da nemamo samo zeleno svetlo Venecijanske komisije, koja nam je recimo formalno pravno dovoljno, već da imamo sveukupni društveni konsenzus, zato što je valjda Ustav pitanje oko koga moramo da imamo makar neki minimalni društveni konsenzus i ja se nadam da će Narodna Skupština Republike Srbije, uspeti da postigne takav društven konsenzus, i da ćemo sa tim konsenzusom ući i u referendum.
Podsetiću vas da danas oni iz velikog dela opozicije koji nam spočitavaju vladavinu prava i kako radimo na ustavnim amandmanima su pokazali kako su oni poštovali vladavinu prava.
Podsetiću vas koliko smo mi problema imali samo 2014. godine, da ispravimo sve ono što je učinjeno famoznom, čuvenom reformom pravosuđa izborom sudija 2009. godine.
Dakle, 2009. godine je u dva dana preko hiljadu sudija i tužilaca razrešeno. Niko od njih, ali niko od njih nije znao zašto, ni po kom kriterijumu. Epilog je da je reforma pravosuđa, tada te 2009. godine koštala građane Republike Srbije neverovatnih 44 miliona evra i to po analizama Društva sudija Srbije, ne Vlade Republike Srbije, Društva sudija Srbije. Ta reforma pravosuđa 2009. godine koštala je građane Republike Srbije 44 miliona evra, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca.
Citiraću tadašnju predsednicu Društva sudija Srbije. Citiram - Mi smo postali te 2009. godine paradigma ne prava međustrukovnim udruženjem u Evropi, u Savetu Evrope, u institucijama Evropske unije, nemerljiva šteta je naneta.
Dakle, ti koji su tada bili odgovorni za to kako se u Srbiji živi, ti koji su vodili reformu pravosuđa tada, zaista ne bi više smeli pravo pravosuđe, vladavinu prava, te reči, termine da uzimaju u usta, a ne nama da spočitavaju.
Ne želimo da ikada Srbija više bude zemlja u kojoj se u dva dana smene jednim političkim potezom svi nepodobni tužioci i sudije u koji je jedini kriterijum da budete u pravosuđu partijska pripadnost. Zbog toga smo toliko radili na ustavnim amandmanima, zbog toga smo išli i u Venecijansku komisiju.
Podsetiću, 2007. godine, tek nakon usvajanja Ustava i njegovog stupanja na snagu je Venecijanska komisija konsultovana, znači tek nakon što je promenjen Ustav konsultovali su Venecijansku komisiju i tada je naravno Venecijanska komisija imala primedbe na naše ustavne amandmane i naše pravosuđe, ali to nije u tom trenutku više moglo da se uzme u obzir.
E, sve suprotno tome hoćemo. Hoćemo da nastavimo da postavljamo standarde i u oblasti vladavine prava, i u oblasti pravosuđa, i time kako konsultujemo sve činioce i građane Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Konačno, još jednom zahvalnost svim našim međunarodnim partnerima koji su nas, pa Boga mi od 2014. godine pratili i pomagali u ovom procesu.
Želim još jednom da zahvalim vama, poštovani narodni poslanici na tome što ste pružili ogromnu podršku Vladi Republike Srbije, da usvojimo zaista brojne zakone u ovom sazivu koji utiču na vladavinu prava u Republici Srbiji.
Želim još jednom građanima Republike Srbije da poručim da smo tu da i u ovoj oblasti postavljamo najbolje moguće standarde, i konačno da je i ovo ne zbog EU, iako će nas naravno voditi u pravcu evropskih integracija već, pre svega zbog naših građana i zbog naše privrede, zato što će njihov kvalitet života da se poboljša i zato što će ovo olakšati privredi i zato što će na kraju krajeva dovesti do dodatnog povećanja i plata i penzija u Republici Srbiji.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam odužila.

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, dakle, ovde mi svakako pričamo i fokusiramo se na Poglavlja 23 i 24 i na oblast vladavine prava i pravosuđa i time se bave ustavni amandmani u ovom obimu. Dakle, ne pričamo o ostalim poglavljima. Mislim da ste u tom smislu malo promašili temu.
Što se tiče naših evropskih integracija, i to je ono što mi baš sad nije jasno, vi ste potpuno, kažete, za naše evropske integracije, moramo da idemo brže, odlučnije, ali onda stajete na put stvari koja je možda u ovom trenutku jedna od najvažnijih na našem evropskom putu. Pri tom, kažem, mi ove ustavne amandmane kao Vlada nismo ni inicirali, ni predložili tako što je selo troje ljudi u sobu, nešto napisalo, nešto dogovorilo i onda uputilo, već nakon opsežne javne rasprave od 18 meseci i više krugova konsultacija sa Venecijanskom komisijom i konačno, zelenog svetla i saglasnosti od strane Venecijanske komisije, što je prvi put da smo mi dobili i nakon toga inicirali ustavne amandmane.
Ako pričamo o evropskim integracijama, verujem da ste upoznati sa tim, ali svesno ste odlučili da to zanemarite ili ignorišete, da je, što se tiče EU, naših evropskih partnera, pošto ne postoji AKI, dakle, zajednička pravna norma u oblasti pravosuđa, oni u tom smislu ni ne mogu da se definišu prema ustavnim amandmanima. Jedino što je relevantno za naše partnere iz EU je da li je konsultovala i da li je saglasnost dala Venecijanska komisija ili ne.
Obzirom da je Venecijanska komisija dala saglasnost na ove amandmane koje je nekako predložila Vlada Republike Srbije, a ja verujem, svakako da je moguće da će oni da se menjaju, naravno, od strane Skupštine koja to mora i treba da radi, kao kroz novi krug konsultacija koje su i trenutno u toku kako bi se postigao taj društveni konsenzus, ali kažem, čak i da se ne promene, mislim da je po svim pravilima koje mi znamo i sa kojima smo upoznati, EU je ta koja bi morala da podrži ove ustavne amandmane, čak i ovakvi kakvi su, pri tom insistira konačno i na brzini njihovog donošenja.
Ako uzmemo sve to u obzir, to što vi niste za ovakve ustavne amandmane, a možemo razgovarati o tome da li konačno Ustav treba da se menja u nekom širem obimu, ali to što niste sada za ove ustavne amandmane, direktno govori o tome koliko ste zaista iskreno za naše evropske integracije i koliko ste za Srbiju u EU. To je stvar, ako mogu da kažem, zaista vašeg ličnog licemerja, ja to tako ne bi uradila, ali ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo da se ponaša kako želi i da govori kako želi, ali ovo je zaista primer, čini mi se, eklatantan primer licemerja.
Što se tiče nekih stvari, izgovorili ste nekoliko potpunih, očiglednih neistina. Neću odgovarati na sve, ali samo na neke koje su mi baš nekako zaparale uši.
Pod jedan, kada pričamo o multietničnosti i gledamo primere u regionu, ja ću ponovo reći, nekoliko puta sam to rekla u ovom Domu, ja sam, ne samo kao predsednica Vlade Srbije pre toga kao ministar u Vladi Republike Srbije, već kao građanka Republike Srbije ponosna na svoju zemlju i u tome da je naša zemlja dom ili je delimo sa, čini mi se, najvećim brojem manjina, da imamo najveći procenat etničke i nacionalne raznolikosti u Evropi, ne samo u regionu, što dovoljno govori o tome i kako smo se ponašali i kako su se naši građani ponašali tokom teških 90-ih godina, kada su se ti ratovi završavali tako što imate etnički čiste države u regionu i imate Srbiju koja je zadržala svoju etničku i nacionalnu raznolikost i dodatno je obogatila.
Mislim da to dovoljno govori o tome kako se danas nacionalne manjine osećaju u Republici Srbiji, jer na kraju krajeva ne osećaju se oni kao da je ovo njihov dom, zato što ovo jeste njihov dom, i tu se ne bih složila sa narodnim poslanikom koji se javio nakon vas. Dobrodošli ste ovde, niste dobrodošli ovde, ovo je vaš dom isto kao što je naš dom, dakle, i time se ponosim.
Ako vidimo primere, pa i u zemljama u regionu članicama EU i nekim drugim članicama EU, nekim od osnivača EU, ja ne bih volela da se mi ugledamo na njih u tim principima, znate, zato što oni ne poznaju neke od njih, ne poznaju ni kategoriju nacionalnih manjina i neke članice EU u regionu ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina. Dakle, ne možete vi tamo da budete, recimo, Srbin ili Albanac, ne znam u toj zemlji, nego ste u toj zemlji, sada da ih ne imenujem, mislim da većina nas zna koje su to zemlje, možete da budete samo državljanin te zemlje, i to je to.
Srbija je u tom smislu i ljudski i pravno postavila standarde koji su po rečima mnogih u Evropi, u samoj Evropi i evropskim telima, pa na kraju krajeva, kao što je Savet Evrope, postavila standarde koji su među najboljima i najkvalitetnijim u Evropi. Nama to nije dovoljno, već imamo Republički savet za nacionalne manjine koji se redovno sastaje, redovno zaseda kako bi dodatno u direktnom kontaktu sa nacionalnim saveta i nacionalnih manjina razgovarali o tome šta dodatno možemo da uradimo.
Ako želite da se ugledamo na neke u regionu, pa čak i na neke države članice EU, ja ne bih volela to, a sigurna sam da ni vi to ne bi voleli, ali se konačno, kažem još jednom, ponosim što je Srbija izašla iz teških vremena kao zemlja koja je, ne samo sačuvala svoje različitosti i nacionalne i etničke, već ih je dodatno obogatila. Danas imamo lokalne samouprave u Srbiji u kojima se kao zvaničan jezik koristi između osam i 15 različitih jezika, pa mi pokažite vi neku drugu zemlju u kojoj je to tako.
Što se tiče samog Ustava, dakle, apsolutno je netačno da je Društvo sudija Srbije, Udruženje sudija i tužilaca, odnosno Udruženje sudija i tužilaštvo i ostali napustili proces konsultacija. Moguće je da su u jednom trenutku, tada tokom 2017. ili tokom 2018. godine napuštali, pa su se vraćali, što je opet nešto što je dobro, jer pokazuje zaista autentičnu javnu raspravu, zaista autentičnu debatu i frustracije koje idu sa tom debatom, ljutnje, dijalog i pokušaje da se ponovo nađemo. Da to nije tako, ja bih rekla da nismo imali pravu javnu debatu i da nismo imali javne konsultacije.
U ovom trenutku Ministarstvo pravde je u svakodnevnom kontaktu sa ovim udruženjima i pokušava sa njima aktivno da nađe taj neki društveni konsenzus koji, nadam se, ćemo uspeti da nađemo i da će Narodna skupština Republike Srbije uspeti to da uradi. Ništa više od toga ne bih volela, bez obzira na zeleno svetlo Venecijanske komisije. Mislim da je ovo jedno od najvažnijih pitanja i da treba da pokušamo da nađemo društveni konsenzus.
Da vam kažem, kada ste pomenuli, kao poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ustav Kosova, prvo da vam kažem, ponovo, da to nije u redu zato što ste poslanik u Skupštini zemlje čija je to teritorija, to je naša autonomna pokrajina i vi zakonski i ljudski morate to da poštujete. Dakle, ne postoji za ovaj Dom ustav Kosova, a pri tom, da vam kažem, i tu nezavisnost takvu su izvojevali na način da nikoga ništa nisu pitali, ni jednog jedinog svog građanina. Eto, toliko su ih poštovali, ako govorimo o osnovnim ljudskim pravima i osnovim postulatima demokratije. Jedan dan su rekli – ok, mi smo nezavisna država. Nije bilo referenduma, nikakvog referenduma. Niko ko živi na teritoriji Kosova i Metohije nije mogao da se izjasni da li želi ili ne želi.
Nemojte da mi pričate, molim vas, o tim standardima, jer ako želite takvo samovlašće, toliko bahatu vlast, od toga da te ni ne pitam, jer ako slučajno kažeš da si protiv, ja ću te ubiti, ali onda za to isto, takođe, niko… Izvinite, pogrešila sam, za to isto tako niko neće odgovarati, kao što niko nije odgovarao za zločine, bilo koji zločin, nad Srbima na teritoriji Kosova i Metohije. Ako želite takvu državu, ja ne znam šta da vam kažem. Ja ne želim i boriću se da je nemamo, kao što je Srbija u svojoj istoriji nije imala.
Za taj ustav Kosova, sada ću da vam kažem plastično šta meni znači. Ja sam sa Karaburme, deo Beograda koji se zove Karaburma, i jedno jutro sam mogla da se probudim i da kažem, ne pitajući nikoga sa te Karaburme – ja proglašavam državu Karaburmu. Dan posle sam napisala i sama donela ustav Karaburme, onda sam postala poslanik u Skupštini Republike Srbije i rekla – pogledajte vi, gospodo, moj ovaj ustav Karaburme i vidite kakva su tamo prava u tom ustavu.
Taj moj ustav Karaburme za ovaj dom je jednak ili ima jednaku važnost ili validnost sa tim vašim ustavom Kosova. Jednaku. Pred ovim domom to je isto.
Tako da još jednom zaista nisam sigurna da ukoliko želite da se pozovete na privremene institucije u Prištini da tamo možemo da nađemo bilo šta, ne što jeste, nego što podseća na vladavinu prava, uključujući i način kako su proglasili svoju nezavisnost, način na koji su doneli taj ustav, ali bogami da vam kažem i način na koji na poštuju, pošto je u tom ustavu, takvom kakav je validan i važan ne samo nama nego i njima očigledno, ako želite da napravite svoju vojsku morate da pitate i Srbe, pitali nisu, vojsku tzv. napravili jesu, pa su i time pokazali koliko je za njih važan i značajan taj tzv. ustav.
Konačno da vam kažem što se tiče vladavine prava. Na tom takvom po njima nezavisnom Kosovu nikada niko nije odgovarao ni za jedan jedini zločin, pa ni na decom. Daću vam samo tri primera da vas podsetim na vladavinu prava. Staro Gacko, 1999. godina zverski ubijeno 14 Srba, niko nije odgovarao. Goraždevac, ubijeno dvoje dece, ranjeno četvoro dece koja su se igrala i kupala u reci Bistrici. Niko nije odgovarao. Pogrom Srba 2004. godine, uništavanje crkva i manastira, od kojih se neke nažalost i dana danas koriste ni manje, ni više, nego kao javni toaleti. Niko nije odgovarao.
Hvala vam što se pozivate vi na taj takav ustav i na tu vladavinu prava, ali to u Srbiji nikada neće biti. Ovde će se pitati građani za sva pitanja, a posebno za ona najvažnija - kako će živeti u budućnosti i da li će živeti sa nekim ili neće i kako, a svi koji su krivi za sve, kao što sam rekla, od pretnji i napada na medije, ne daj Bože, ubistvo dece, će odgovarati u ovoj Srbiji. Za mene to nije vladavina prava. Za mene je to ljudski, osnovni postulat. Onda se nadam da ćete i vi tako da prenesete i kolegama iz Prištine, privremenih institucija na koje se toliko pozivate, još jednom vas molim evo za samo te neke zaista, ne bih rekla norme vladavine prava, ljudske norme da ispune, pa da onda nastavimo da pričamo. Hvala vam mnogo.

Hvala vam.
Što se licemerja tiče, kako da vam kažem, vi naravno imate svo pravo da glasate po sopstvenoj savesti i po sopstvenom uverenju. To pravo ne samo da niko ne može da vam oduzme, nego u Republici Srbiji niko nikada neće želeti da vam oduzme.
Kažem jasno i glasno da je licemerno ukoliko se kaže da neko želi brze evropske integracije Republike Srbije i da je posvećen evropskim integracijama Republike Srbije, posebno kao politički predstavnik jednog dela građana Republike Srbije, a onda na ustavne amandmane koje je pozdravila i dala zeleno svetlo Venecijanska komisija, koje je onda samim tim pozdravila i EU, koja insistira da se donesu što pre kao jedna od najvažnijih stvari na putu naših evropskih integracija, kaže – neću da glasam za to. Meni je to klasično licemerje i to ne mislim zaista kao uvredu. Mislim da je to činjenica, to je definicija licemerja.
Samo još jednom da kažem, žao mi je što uopšte ulazimo u ovakvu raspravu, ali zaista ne mogu da ostanem nema na te stvari. Mogu da pričam, ukoliko želite, i o Batajnici, o Petrovom selu i nekim drugim mestima. Beskonačno mi je žao što su se te stvari dešavale. Žao mi je svih ubijenih. Žao mi je svih njihovih porodica. Žao mi je svih nestalih kojima još uvek tragamo za sudbinom, ali znate šta? Da vam kažem, Republika Srbija je na teritoriji Centralne Srbije istražila apsolutno sve grobnice za koje smo imali podatke i od strane Prištinske delegacije i od strane Međunarodnog komiteta „Crvenog krsta“ ili bilo koga drugog uz veliku pomoć i podršku stranih država, njihovih vojski, satelitskih snimaka, apsolutno sve, osim dve. Za dve koje nam je u ovom trenutku Prištinska delegacija javila u ovom trenutku skupljamo dodatne informacije i podatke pa ćemo naravno i to istražiti i to radimo brzo i efikasno i kada god se pojavi makar kakav trag ili informacija odmah na tome radimo.
Mi smo poslednju aktivnost vršili, odnosno završili pre otprilike dve nedelje. To je lokacija Rudnika Kiževak i išli smo i korak dalje, što mislim da je izuzetno ljudski i ponovo mislim da je stvar koju treba da naglasim zato što mislim da tako svi treba da se ponašaju na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Tamo su nađeni posmrtni ostaci devet tela.
Mi smo identifikovali ta tela, na nekima se još vrši identifikacija, ali smo mi 20. maja pozvali njihove porodice, Albance sa teritorija Kosova i Metohije, da dođu i da prisustvuju tome da ukoliko žele odaju počast, naravno, tu postave cveće, što su oni i učinili. Mislim da je to primer kako se radi i nemojte to da zloupotrebljavate, zato što ponovo mogu da vam kažem da Priština apsolutno ništa nije uradila, da poslednje aktivnosti koje su uradili su bile 2018. godine i to jedva nekako i te 2018. godine su našli tela dve ubijene porodice civila, nikakve veze nisu imali sa bilo kakvim borbenim dejstvima, od toga troje maloletne dece ubijenih metkom u potiljak. Niko nije odgovarao, od tada Priština više ništa nije radila, bez obzira na sve informacije koje smo predavali Prištini za otkopavanje potencijalnih masovnih grobnica i pri tom u ovom trenutku u prištinskoj mrtvačnici još uvek imate ostatke 350 osoba koje oni ne žele da identifikuju.
Tako da, ja zaista ne želim da se takmičim sa vama oko ovoga, ali nemojte da mi pominjete te teme, zato što mi radimo svaki dan na tome i idemo i korak dalje – pozivamo porodice tih žrtava da dođu, da vide, da prisustvuju. Mi ne možemo da dobijemo već dugi niz godina, u nekim slučajevima više od decenije, ni informacije o telima koja su u Prištini u mrtvačnici.
Tako da vas molim da ne aplaudirate na ovo, ovo su strašne teme, strašne stvari, a vas, poštovani poslaniče zaista molim da ne manipulišete ovakvim stvarima. Hvala vam.

Hvala vam.
Na ovo zaista moram da reagujem, jer je izrečeno nešto što je mene, poštovani narodni poslaniče, realno zapanjilo. Ja ovakvu retoriku nisam čula baš prilično dug niz godina ni od koga i nekoliko stvari koje zaista ne mogu da stoje.
Prvo, kažete da ste ponosno 2006. godine glasali za Ustav, a da ovo što mi sada iniciramo i predlažemo nije autentična volja našeg naroda već diktat Brisela. Sada ne znam čiji je diktat bio ono 2006. godine pošto niko nije bio umešan osim nekolicine ljudi u pisanje tih ustavnih amandmana. Naši najpozvaniji stručnjaci i najstručniji ljudi profesionalci svakako nisu bili umešani u pisanje tog Ustava 2006. godine. Čuli smo tokom rasprave šta su neki od naših najpoznatijih stručnjaka, pravnih stručnjaka upravo za pitanje Ustava rekli o tim ustavnim izmenama 2006. godine, što je na sramotu, ja mislim, Srbije koja je poznata kao zemlja zaista modernih, naprednih i slobodarskih ustava gde mi 2006. godine dobijamo Ustav za koji naši pravni stručnjaci kažu da je najnepismeniji do tada. To ne možemo zaista da zamerimo ni našim pravnim stručnjacima, ne možemo to da zamerimo ni Briselu, ne možemo da zamerimo ni Moskvi, ni Pekingu, ni Vašingtonu, ni bilo kome drugom, osim tadašnjim neozbiljnim i krajnje neodgovornim političkim elitama.
Tada nije bila nikakva javna rasprava i javna debata o tim ustavnim amandmanima. Dakle, niko nije pitan, ni sudije, ni tužioci, ni relevantna udruženja, ni relevantne organizacije, ni organizacije civilnog društva, ni neke političke stranke. Dakle, niko nije pitan. Onda je bio onaj famozni referendum od 48 sati, koliko se dobro sećam, gde se jedva, i kažu ljudi koji više znaju od mene, na izuzetno inovativne načine namicala ta većina. Ako ste vi time ponosni, to je u redu. Onda i razumem zašto čitavu ovu proceduru ni ne podržavate, a niste ni ispratili.
Ovo nije diktat Brisela. Reći ću vam, najmanje dva razloga zašto ovo nije diktat Brisela, o kojima sam pričala ja i ministarka Joksimović i neki narodni poslanici.
Prvo i najvažnije, ustavni amandmani ne mogu biti diktat Brisela, pošto ako pogledate različite države članice EU sve one imaju izuzetno različite modele kako se biraju sudije, tužioci, da li izvršna vlast, nekad isključivo ministar pravde, a neka parlamenti imaju uticaj na to kako se oni biraju, pa u tome EU nema jedinstvenu pravnu normu ili pravnu tekovinu, već se oslanja na praktično stručne službe Venecijanske komisije. Tako da je i želeo Brisel da nam diktira kako će izgledati naši ustavni amandmani to nikada nisu ni mogli da urade.
Druga stvar, čuvajući naš suverenitet, ali opet ću pričati malo o tome kasnije u mom odgovoru, niko ove ustavne amandmane nije pripremao do naših profesora, kada je Vlada krenula u ovo i inicirala ustavne amandmane, ustavnog prava. Oni su takođe dodatno menjani, izgrađivani, pisani u širokoj javnoj konsultaciji koja je uključivala sva relevantna udruženja sudija, tužilaca, organizacija civilnog društva, međunarodnu praksu čisto kao referencu. Mi smo pisali i mi pripremali i mi onda konsultovali sve ostale, kao što Skupština sada konsultuje sve i to širom Srbije i u Beogradu, i u Novom Sadu, i Nišu, i u Kragujevcu i još nekim gradovima.
Ništa od toga se nije desilo 2006. godine. Niko nije konsultovan. Gde je bila javna rasprava? Ko je pitao ljude ili sudije ili tužioce u Kragujevcu ili Nišu ili Novom Sadu šta oni misle o tim ustavnim amandmanima?
Tako da ako već izgovarate da nešto nije autentična volja našeg naroda zaista mislim da nije korektno da to izgovarate u kontekstu toga kada niko narod nije pitao, ni relevantna udruženja. Ovaj put je to drugačije.
Što se tiče Evrope, nisam tu da branim Evropu i EU. Tu sam uvek samo i isključivo da branim Srbiju, naše građane, našu ekonomiju.
Vi kažete da je put EU bez alternative nas doveo u propast, da se mi ponižavamo i žrtvujemo naš suverenitet zarad EU. Ja bih rekla da zaista ništa ne može biti dalje od istine. Dakle, prvo, Evropa, odnosno EU je 70% našeg tržišta, tržišta naših proizvoda, proizvoda koji prave građani Republike Srbije, naših malih, mikro, srednjih preduzeća i porodičnih firmi i to smo uspeli zahvaljujući tome što imamo posebne veze sa EU, pa imamo praktično i fri trejd agriment ili Sporazum o slobodnoj trgovini kroz SSP.
Isto tako, preko 70% investicija u Republici Srbiji su iz te EU, iz zemalja članica EU. Tu rade mnoge porodice naših ljudi koji su pre nego što smo mi krenuli u reforme 2014. godine bile nezaposlene, jer ću vas podsetiti, nezaposlenost je bila iznad 25%, nezaposlenost mladih iznad 51%. Imali smo podršku naših partnera iz EU, ali isto tako i znali kako da iskoristimo tu podršku da bi napravili radna mesta i poslove za naše ljude.
Evropa, kada čujemo ovde – pa eto ta Evropa, pa ne znam koja ta Evropa. Mi pripadamo Evropi, pripadamo joj istorijski i geografski i tradicionalno pripadamo toj Evropi. Naš izbor je da budemo članovi EU zato što mislimo da je to najbolje za naše građane i za našu privredu. Na kraju krajeva, kada završimo naše pregovore građani Republike Srbije će dati svoj konačni stav o tome.
Ali, da mi kaže neko ko se ponosi sa suverenitetom tokom 2006. ili 2007. ili 2008. ili 2009. godine, kojim suverenitetom kada su nam tada vlade birali strani ambasadori, davali direktne naloge, da li neko može da bude u Vladi i ko će biti koalicioni partneri, odnosno ko će činiti vladajuću većinu i koaliciju? Strani ambasadori i tajkuni. Koji je to suverenitet te države tada bio?
Nama danas niko ne naređuje, niko nam ne određuje šta ćemo, kako i sa kim da radimo, do nas samih, legitimno izabranih predstavnika ove zemlje, dakle, samih građana Republike Srbije. Neretko se danas čuje u svetu, širom sveta, u mnogim zemljama da je Srbija jedna od retkih država u današnjim kompleksnim geopolitičkim okolnostima, koja je sačuvala i u potpunosti zadržala svoj istinski suverenitet.
Žao mi je što vi ne delite očigledno taj stav, taj pogled na stvari, ali ja mislim da država Srbija nije imala ovakav suverenitet, već dugo, dugo, dugo vremena i time se ponosim.
Konačno, da ponovim i ono što sam rekla na početku. Ne radimo mi poštovani narodni poslaniče, ovo zbog EU. Mi ovo radimo zbog građana Republike Srbije. Kao što ste mogli da čujete od nekih narodnih poslanika koji su pre vas govorili, mnogi imaju i druge zamerke na neke druge članove Ustava Republike Srbije koje bi trebalo da se promene, da se pojasne zato što su pisane tako kako su pisane, a mnogi stručniji od mene ljudi su rekli da je najnepismeniji Ustav, kao što sam rekla i to je nešto što sa čim bih ja mogla da se složim u velikoj meri i što mi kao Vlada svakako treba da imamo u vidu u budućnosti.
Ali, ovo smo radili, pre svega, kao što sam rekla, za građane Republike Srbije i privredu Republike Srbije da bi ispravili neke nelogičnosti, da bi napravili sudstvo koje i podvlačim, nije samo nezavisno, već je mnogo odgovornije, pre svega građanima Republike Srbije i mnogo je efikasnije, a pre svega i za građane i za privredu Republike Srbije i to su te tri stvari koje nama trebaju.
Nezavisno, da. Ne u potpunosti nezavisno od sve tri grane vlasti zato što one po ustavu moraju da se ograničavaju, limitiraju i kontrolišu, ali nezavisno od neposrednog uticaja politike i izvršne vlasti, svakako, što će čini mi se i nadam se, u dugom roku osigurati meritokratiju tom sudstvu, a ne kao što je bilo 2009. godine, da jedini kriterijum za izbor sudija i tužilaca bude partijska politička pripadnost, pa je tako bilo moguće da se 1000 sudija i tužilaca izmeni u dva dana.
Dakle, to je suština, mi moramo da uradimo nešto što će ubrzati naše sudstvo. Zato što, verovatno i vi ste svedoci toga da ste milion puta čuli nekog našeg građanina ili nekog našeg privrednika koji kaže – pa što da podnosim tužbu kada će mi trajati 10 ili 20 godina sudski proces. I zbog toga menjamo Ustav. Između ostalog.
Dakle, mislim da će osigurati pravdu za građane Republike Srbije i da to radimo samo isključivo za njih. Konačno, da li može da se utiče na pravosuđe, vidite postoje mehanizmi i Skupština Republike Srbije naravno da nije u potpunosti isključena, izvršna vlast jeste, ali Skupština nije. Ne znam da li ste pažljivo čitali makar ovo što je radila Vlada Republike Srbije, a sada je dalje na vama da to prihvatite i u kolikoj meri prihvatite i dalje menjate, ali Skupština Republike Srbije nije u potpunosti isključena, zato što je to nemoguće. Zato što je Skupština ta koja vuče legitimitet od građana direktno, tako da ni pravosuđe ne može biti nezavisno ni od izvršne vlasti, ni od zakonodavne vlasti i da se bira, izabira i radi samo za sebe. Tako da moguće da niste detaljno pogledali ustavne amandmane.
Na kraju krajeva, da se vratim na tih, otprilike nešto oko 70% i tržišta koje za naše proizvode čini EU i 70% ili 75% investicija koje dolaze iz EU. To je nama pomoglo da danas imamo nezaposlenost koja je jednocifrena i to jedini u regionu, da imamo najveće plate u regionu, da do kraja ove godine, nadam se, prestignemo i Bugarsku kao državu članicu EU, u prosečnim platama, ali takođe da između 2012. godine i 2021. godine, pa ako hoćete i paralelno sa procesom evropskim integracija koji je praktično zaista počeo 2014. godine kada smo otvorili pregovore, da povećavamo penzije 23%. Dakle 23% su povećane penzije između 2012. i 2021. godine, ako gledate u evrima. Ako gledate u dinarima, 28% su povećane penzije i na kraju krajeva i to da ćemo ove godine, čini mi se sasvim sigurno minimalno imati rast našeg BDP od 6% što znači, ukoliko računate po švajcarskoj formuli da će 1. januara 2022. godine penzije rasti svakako za minimalnih 5% dodatno. Dakle, dodatno za 5% će svakako rasti penzije ako nastavimo ovako da radimo, a mi ćemo se truditi da to bude i malo više.
Tako da, kako da vam kažem, politika je jedno, političke strasti i ostrašćenosti su jedno, ekonomija i život je nešto drugo. Mislim da je država Srbija od 2014. godine postavila jedan ili trasirala jedan kurs koji na najbolji mogući način, iako je to najteži put, brani naš suverenitet, štiti i bori se za interese građana i privrede naše zemlje, što se najbolje vidi u ekonomskim pokazateljima, ali isto tako ide ka EU kao daleko najboljem izboru za nas i konačno čuva svoje tradicionalna partnerstva i sa NRK, i sa Ruskom Federacijom, ali i sa drugim zemljama, kao što su SAD, Indija, UAE, Brazil, Argentina, Turska itd. To je jedan jasan smer, ali u ovom trenutku svakako naš strateški pravac je pravac EU. Hvala mnogo.

Evo, još neke stvari.
Dakle, vi kažete geostrateški projekat zbog koga ćemo se mi odreći KiM. To ili-ili nikada nije bilo na stolu, niti bi mi to ili-ili ikada prihvatili, kao što ne bi prihvatili ili-ili da dolazi od bilo koje strane zato što suviše volimo, suviše poštujemo, suviše cenimo našu zemlju i njen slobodarski duh.
Dakle, nikada to nije bilo, niti to negde piše. Piše da imamo dugoročni sporazum o stabilizaciji postignut sa Prištinom. Šta taj sporazum podrazumeva to ćemo videti, ali mislim da svakako ova većina nikada neće pristati na to ako priznate Kosovo možete u EU.
Pritom, to nikada nije ni bilo na stolu. To sada nije na stolu. To su neke fantazmogorije, izmišljene priče, mitovi koji nemaju nikakvo uporište u stvarnosti. To niko nikada nije rekao, to niko nikad od nas nije tražio. Vi imate pet zemalja članica EU koje ne priznaju tzv. republiku Kosovo. Šta ćemo sa njima? Time i njih, ovim što vi kažete, time i njih unižavate. Tako da ne znam, razumem politički kako vi hoćete to da predstavite, ali to jednostavno nije istina.
Neverovatno mi je kakav alibi vi dajte prethodnim vlastima, rušilačkim vlastima, koje su zaista, u pravu ste, uništili Srbiju, prilično je dotukle, dovele nezaposlenost na preko 25%, dovele Srbiju da se po prosečnim platama bori sa Albanijom i tada Makedonijom, danas Severnom Makedonijom, doveli je do ivice bankrota, na nekoliko meseci od bankrota, i neverovatan je alibi koji vi dajte govoreći - to je sve po diktatu Brisela.
Pljačkaške privatizacije 2000. godine su bile pod diktatom Brisela, to apsolutno nije tačno. To nema nikakvo uporište u stvarnosti, to zaista nema nikakvo uporište u logici, u mozgu, ne postoji. Dakle, 2000. godine su krenule pljačkaške privatizacije zato što je tada neko državno rukovodstvo krenulo u takvu vrstu privatizacija.
Godine 2014. Vlada Aleksandra Vučića, posle toga i moja Vlada, pokazala kako možete da privatizujete nešto, a da obezbedite da ta privatizacija garantuje radna mesta tim ljudima koji tu rade, otvori dodatna radna mesta i poveća proizvodnju i od tih gubitaša postanu i neke od najvećih izvoznika iz Republike Srbije. Evo, „Železara“ Smederevo vam je takav primer.
Dakle, 2000. godine pljačkaška privatizacija vidite, nažalost rekla bih, za našu zemlju nema nikakve veze sa Briselom. Hajde da nam je Brisel naložio da uništimo našu privredu, nego ljudi se nisu mešali, nisu rekli ni privatizujte, ni nemojte, ni prodajte ovom, ni nemojte da prodate onom. Dakle, nisu se mešali, to smo nažalost samo mi radili. Naši ljudi, naša vlast, naše političke stranke tada, naši politički lideri su uništili zemlju, mnoge porodice zahvaljujući pljačkaškim privatizacijama, ne po nečijem diktatu, nego zato što su oni bili korumpirani, lakomi na pare, bahati i u nekim slučajevima ponekada neznalice.
Kakve to veze ima sa Briselom? Mi smo pokazali kako to može drugačije i paralelno sa tim da idete, da napredujte dalje na evropskom putu. Kakve veze ima sada Brisel sa Crnom Gorom? Čekajte, šta su naše vlasti radile tamo u tadašnjoj zajedničkoj državi, da sačuvaju tu uniju Srbije i Crne Gore? Apsolutno ništa. Isto kao i šta su radili kada je Priština proglasila nezavisnost bez referenduma, bez ikakve podloge u međunarodnom pravu. Šta su radili? Ništa, dali saopštenje za medije.
Tako da, sve te stvari verujte nikakve nažalost nemaju veze sa Briselom. Kažem nažalost, zato što bi mi bilo lakše da je sve to nama nametnuo neki stranac. Ne, to su naši uradili, naši ljudi u svoj svojoj bahatosti, samoljublju, ljubavi prema novcu, moći, korupciji. Sami su to uradili svojoj zemlji.
Molim vas da samo ne idemo u to zaista da su takve stvari pod patronatom Brisela zato što Brisel zaista nikakve veze nije imao sa tim. Sami smo te stvari uradili sebi. Hvala.

Hvala vam.
Želim još jednom samo da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svim narodnim poslanicima na dobroj debati, na konstruktivnim savetima kojima treba i mi, na kraju krajeva, iz Vlade Republike Srbije da se bavimo, da vam u ovom izuzetno važnom i značajnom poslu za čitavu našu zemlju i sve naše građane poželim, kao Skupštini, mnogo sreće, da kažem da će naravno Vlada Republike Srbije biti tu uz Skupštinu, Odbor za ustavne promene, da nastavimo dalje da radimo sada na konkretnim predlozima amandmana ukoliko imamo večeras dvotrećinsku većinu za to.
Da zamolim još jednom za maksimalnu fleksibilnost kako bi postigli društveni konsenzus potreban oko ovako izuzetno važnog pitanja, ali ipak na kraju krajeva uz zaista stalno imajući na umu da je ovo parekselans nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja.
I da moramo na kraju da se vodimo i tim društvenim konsenzusom, ali i sa druge strane time da građani, svi građani, narod Republike Srbije dobije zaista jedno efikasno pravosuđe kakvo odgovara potrebama jedne savremene moderne zemlje i demokratije koju će nam na kraju krajeva omogućiti još brži, još bolji ekonomski rast, napredak, vladavinu prava, jednako pravo za sve i kao što sam i rekla, dakle, i brzu, ali i dostižnu pravdu.
Sva sreća i molim još jednom za podršku ovoj inicijativi Vlade Republike Srbije, zato što iskreno mislim da je ovo ogroman iskorak u pravom smeru za vladavinu prava i za našu zemlju uopšte. Hvala vam još jednom.

Hvala vam.
Mi imamo inflaciju nekih "non pejpera" i koliko se ja sećam i koliko ja znam, mi ni jednu od tih nismo podržali ili opovrgli, zato što to nije način na koji se mi bavimo politikom. Dakle, neformalne dokumente kao Vlada ili kao država ne komentarišemo, jer ne znamo ko su autori. Postoje samo spekulacije o njima i šta god da uradimo, mislim da bi otkrili neke svoje karte koje ne želimo da otkrivamo u ovom trenutku.
Što se prekrajanja granica tiče i stabilnosti u regionu, ne znam na šta referišete kada kažete na tu moju izjavu? Ja se oko prekrajanja granica sećam samo moje izjave da smo mi protiv prekrajanja granica i da smo generalno protiv promene granica, ali onih granica koje prihvataju UN. Tako da se u tom smislu mi slažemo sa svima onima koji kažu da su protiv prekrajanja granica.
Mislim da je tu predsednik Vučić dao jedan logičan argument koji apsolutno stoji, na koji ovi koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije nemaju adekvatan odgovor zato što ga nema, a to je - kako je moguće da vi pustite promenu granica i tokom 90-ih i 2000 i onima koji nikada nisu imali granice i koji su uvek bili u sastavu Republike Srbije, a onda samo jedan dan se probudite i kažete - e, nema više promene granica.
Mi se isto slažemo da bi svaka promena granica otvorila pitanje regionalne stabilnosti. Mi mislimo da oni koji su proglasili jednostrano proglašenu nezavisnost privremene institucije samouprave u Prištini, kao i oni koji su priznali tu tzv. državu, da su otvorili Pandorinu kutiju koju je izuzetno teško zatvoriti i da takve stvari direktno utiču ne samo na stabilnost u našem regionu, nego na stabilnost u Evropi i širom zemljine kugle. Na kraju krajeva, to smo videli i u Gruziji, videli smo posle to i u Španiji i to su posledice otvaranja Pandorine kutije koja je otvorena jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i priznanjem od nekih međunarodnih faktora te nezavisnosti.
Dakle, mi jesmo protiv promene granice, mi priznajemo granice koje prihvataju UN. Nismo reagovali ni na jedan „non-pejper“, ne vidim zašto bi reagovali na neformalne dokumente koje razne strane, iz različitih interesa objavljuju.
Što se tiče stabilnosti u regionu, naravno ona je nama izuzetno važna zato što sve ovo što smo do sada uspeli nakon fiskalnih reformi od 2014. godine, transformacije naše ekonomije, pokretanje naše privrede, može da opstane i dalje raste samo ukoliko imamo stabilan region. Tako da je to za nas životno važno i za sve građane Republike Srbije.
Konačno, da li imamo platformu? Da, naravno. Imamo platformu koja je usvojena i u ovom Domu, ali moramo da kažemo i da na kraju krajeva, od 2014. godine, mi moramo da se suočavamo sa nekom realnošću kojoj mi nismo kumovali, i da saniramo posledice neke neodgovorne i neozbiljne politike, pre 2014. godine, i da se borimo sa tim, kako znamo i umemo, najbolje što možemo.
Pokazali smo, pre svega Aleksandar Vučić, da umemo i da možemo, jer 2014. godine, pitanje KiM je bilo zatvoreno od strane najvećeg broja zapadnih država, stavljeno ad akta, i mnogo je rada uloženo da bi te zemlje koje su priznale tu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova rekle, konačno rešenje mora da se napravi kao rezultat dijaloga Beograda i Prištine.
To je neverovatan uspeh, to je zaista nešto što mislim da u tom trenutku niko ne bi pomislio da će to biti moguće, zato što je to bilo zatvoreno pitanje, na to pitanje je bila stavljena tačka.
E, pa, Aleksandar Vučić je onda svojom pametnom politikom, odgovornom politikom, uspeo to da promeni i preokrene, da sada, danas, apsolutno svi razumeju širom zemljine kugle, i oni koji su priznali, a svakako i oni koji nisu, tu tzv. republiku Kosovo, da bez Beograda, i saglasnosti Beograda, nema rešenja.
Tako da, mi nastavljamo da vodimo, rekla bih, mirnodopsku politiku regionalne saradnje, mira, stabilnosti, kako bi zaštiti interese Republike Srbije, Republike Srbije, naravno čija ja AP KiM, Srba koji žive na KiM, ali i mogućnosti za naš dalji prosperitet. Nije ni malo lako, verujem da ćemo uspeti u tome kao što smo to radili i do sada.
Hvala.

Hvala vam za dve stvari. Prvo zato što ste dovoljno fer da kažete da je mnogo toga urađeno od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije i od kad je Srpska napredna stranka i koalicija oko Srpske napredne stranke preuzela odgovornost za ovu zemlju i da smo ne samo pomerili stvari sa mrtve tačke koje se tiču Kosova i Metohije, već da smo zaista u potpunosti promenili situaciju koju smo imali na terenu i situaciju koju smo imali na stolu, a to je da zemlje kao što su, na primer, Sjedinjene Američke Države, zaista o tome više nisu želele da pričaju, to je za njih bila završena stvar.
Dakle, to je fer stav sa vaše strane i hvala vam na tome i na tome što ste me pitali da pojasnim ono što sam rekla na „Delfi“ forumu, ali ako ste pažljivo slušali ono što sam govorila u Atini na „Delfi“ forumu i postoji taj snimak, ja sam tamo potpuno direktno, nedvosmisleno, jasno rekla da je za Republiku Srbiju Kosovo i Metohija AP u sastavu naše zemlje i da se to za nas, apsolutno ne dovodi u pitanje, ali da smo uvek otvoreni za dijalog i da smo uvek spremni za dijalog, zato što je dijalog jedini način da očuvamo i sačuvamo regionalnu stabilnost, pre svega, da sačuvamo i makar donekle, garantujemo bezbednost svih Srba na KiM.
U tom smislu je okvir dijaloga, kakav je doveo do nekog kompromisnog rešenja u slučaju promene imena Makedonije, odnosno danas Severne Makedonije, meni deluje kao dobar okvir, zato što je to bio dijalog između dve strane kome je trebalo mnogo hrabrosti i mnogo odgovornosti i u kome su dve strane postigle međusobno prihvatljiv dogovor u koji se, onda treća strana nije mešala.
Podsetiću vas da je, što se tiče dijaloga i Prištine često postojalo i danas postoji to stanovište da, čak i ako dve strane postignu neki dogovor, a mi ne da nismo blizu tog dogovora, nego, čini mi se da možda nikada nismo bili dalje, zato što mi u Beogradu nemamo sa kim da pričamo u Prištini, zato što u Prištini ne postoje na taj način hrabri i odgovorni lideri, nažalost.
Dakle, čak i da se to desi, da onda postoje zemlje koje misle da one imaju pravo da prihvate ili ne prihvate takav dogovor, što je u najmanju ruku skandal.
Pozdravila sam to kao dijalog dve strane. Mislim da je dijalog uvek dobar, mislim da je dijalog u interesu Republike Srbije, Srba na Kosovu i Metohiji, ali i u interesu regionalne stabilnost. Ne vidim drugi put, osim dijaloga, zaista.
Nadam se da će politički lideri u Prištini koji predstavljaju privremene institucije lokalne samouprave u našoj AP i predstavljaju Albance u našoj AP, smoći hrabrosti i snage za taj dijalog koji je u interesu svih nas koji živimo u ovom regionu.
Mi smo tu uvek spremni na takav dijalog i uvek spremni da razgovaramo. To je jedini način da idemo napred.
Hvala.

Hvala vam za oba pitanja. Oba su zaista izuzetno važna.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, one su završene. Dakle, ja očekujem da, evo, već moguće sledeće nedelje budu na sednici Vlade i da ih odmah uputimo u Skupštinu.
Ja mogu da vam kažem odmah da smo ovo upravo o čemu ste vi govorili ispravili. Dakle, mi smo to predviđenim izmenama i dopunama zakona, koje su prošle javnu raspravu, predvideli, tako da ćemo, u stvari, i za žene koje rade na selu, koje se bave poljoprivredom, smanjiti to vreme sa 24 meseca na 18 meseci.
Takođe smo tu predvideli izmene na koje je, na kraju krajeva, ukazao i Ustavni sud, a to je gde imamo brigu o deci sa posebnim potrebama, da neće biti ili, ili, da dobijate ili naknadu ili se vraćate na posao, nego će biti predviđene obe vrste podrške.
Imamo još neke stvari koje smo tu menjali za preduzetnice, žene koje nisu u stalnom radnom odnosu, ali smo na jedan način, videćete kako je to kada budemo poslali zakon u Skupštinu, u proceduru, na diskusiju i usvajanje, kako smo adresirali i onaj problem gde žene koje su imale najviše plate su dobijale naknadu u visini od tri prosečne plate, a ne kao ostale – pet prosečnih plata i tu smo zajedno sa Ministarstvom finansija našli određeno rešenje, tako da smo predložili da od 01. januara 2022. godine, kada i prođu svi ovi vanredni troškovi usled korona virusa, mi i tim ženama damo naknadu u visini od pet prosečnih plata, tako da je ovo ispravljeno.
Ja sam upravo poslala svom kabinetu poruku, da vidim kada će biti na sednici Vlade, ali mislim da je to već moguće sledeće nedelje.
Što se tiče obrazovanja, mi od 2017. godine se trudimo da olakšamo i roditeljima i deci, ali takođe da ih pripremimo za poslove 21. veka, zbog čega smo tada i krenuli u digitalizaciju škola, krenuli da povezujemo sve naše osnovne i srednje škole na brzi internet.
Mi ćemo to završiti do 1. septembra 2022. godine. Krenuli smo tada da uvodimo i digitalne učionice. Krenuli smo da uvodimo digitalne udžbenike i imali smo na umu dve stvari. Prvo, naravno, da osposobimo našu decu za poslove 21. veka. Drugo, da napravimo naše škole u skladu sa tehnologijama koje su danas mnogo prijamčivije mladima. Treće, naravno da dugoročno sa digitalnim udžbenicima Vlada preuzme na sebe, odnosno Ministarstvo prosvete preuzme na sebe trošak svih licenci za digitalne udžbenike, tako da na najbolji mogući način i održimo.
Nemamo više taj trošak kupovine udžbenika, što je jedini način da vi to uradite, umesto kao što neki neodgovorni i neozbiljni političari, kakav je, na primer Dragan Đilas, koji populističkim merama, besplatnim štampanim udžbenicima pokazuju da zaista nemaju nikakvu ideju o tome šta je u stvari budućnost prosvete i obrazovanja ne samo u Republici Srbiji, nego i u čitavoj Evropi i čitavom svetu. Mi smo otišli jedno pet koraka dalje od toga gde on stoji u svojoj viziji obrazovanja. Mi ćemo u tom trenutku preuzeti kupovinu licence za sve te digitalne udžbenike, tako da roditelji i porodice neće imati taj trošak na sebi.
Onda je grad Beograd otišao korak dalje i već obećao da će oni kupovati tablete za sve osnovce, što je opet neka mogućnost koje same lokalne samouprave imaju. Ja bih pozdravila taj, zaista, čini mi se, značajan i odgovoran i dobar potez lokalne samouprave u Beogradu, ali jeste nešto gde mi gledamo kroz Vladinu Kancelariju za informacione tehnologije i eUpravu, koju smo ponovo mi osnovali 2017. godine. Gledaćemo da li postoji način da u budućnosti mi to uradimo za sve osnovne škole, a opet da napravimo neki strateški ugovor u kome bi stalno obnavljali tu IKT opremu koju učenici koriste u osnovnim, ali i u srednjim školama.
Ja to u ovom trenutku ne mogu da obećam, ali je svakako nešto o čemu mi razmišljamo i gledaćemo kako to da uradimo i u kom nekom vremenskom opsegu je to finansijski održivo da uradimo.
Na kraju krajeva, u sam projekat povezanih škola, digitalizacijom škola, mi smo, i vi ste to odobrili, mi smo sa Evropskom investicionom bankom potpisali sporazum, EIB, potpisali sporazum od 65 miliona evra samo za digitalizaciju škola, tako da zaista na najodgovorniji mogući način pristupamo tome.
Ali, evo, ja vam obećavam da ćemo pogledati to i da ćemo u najkraćem mogućem roku izaći sa nekim predlogom. Do tada, svaka lokalna samouprava, koja može da uradi ovo što je uradio grad Beograd, mislim, to su neke stvari koje lokalne samouprave neke mogu, neke ne mogu, ali volela bih da više ulažu, svakako, u obrazovanje i podršku najmlađima. Hvala vam.