Hvala vam.
Samo da potvrdim da će na sledećoj redovnoj sednici Vlade, dakle, sledeći četvrtak, biti Predlog izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, tako da ćemo rešiti i te probleme. Samo sam htela da vam dam tu informaciju, jer sam ostala dužna. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče vašeg prvog pitanja, reći ću vam, sećam se tačno tog zakonskog rešenja zato što sam lično, kao predsednica Vlade Republike Srbije, razgovarala i pregovarala tada sa taksi udruženjima oko izmena i dopuna zakona tadašnjeg. Tada su upravo taksi udruženja tražila ovakva rešenja za koje smo, ako se tačno sećam, mi u Vladi Republike Srbije i u resornom ministarstvu mislili da su suviše striktna. Oni su želeli takva rešenja da bi praktično zaštitili svoju profesiju od nefer konkurencije, svoja radna mesta i obezbedili, na kraju krajeva, što je i legitimno, da negde školovani vozači voze građane i bave se taksi prevozom.
Dakle, kao Vlada smo se trudili da to radimo u saradnji sa upravo ljudima kojih se taj zakon najviše i tiče. Mogu da razumem sada u potpunosti probleme koje imaju taksi udruženja u manjim sredinama i manjim opštinama, da je tu potpuno drugačija stvar od, recimo, onoga što mi imamo u Beogradu ili u Novom Sadu. Čini mi se da jedan zakon mora da bude za čitavu teritoriju Republike Srbije.
U tom smislu nikada ne bežimo od toga da otvorimo dodatne konsultacije i ja ću preporučiti to ministru Momiroviću. Spremna sam i da lično uzmem učešće u tako nečemu, jer znam koliko su to osetljivi problemi. Ako mogu da nam daju konkretne predloge, ali pre toga da se i oni konkretno dogovore sa svojim kolegama iz drugih gradova i opština. To je nešto što bi nama, kao Vladi, olakšalo taj posao, a čini mi se da bi bilo najodgovornije prema građanima Republike Srbije.
Dakle, ne možete uvek svima ugoditi zato što su zakonska rešenja takva da moraju na sve da se primenjuju, ali smo spremni da otvorimo dodatne konsultacije. Samo uradite to. Neka to taksi udruženja urade prvo jedni sa drugima, pa nek nama kažu šta je to što bi bilo u njihovom najboljem interesu, u najboljem interesu svih ostalih građana, a mi ćemo zaista u svakom trenutku sesti ponovo sa njima za sto, pa da vidimo šta možemo da uradimo.
Što se tiče ovog drugog pitanja, reći ću da sam izuzetno zadovoljna time kakva je u ovom trenutku epidemiološka situacija u našoj zemlji. Ona je iz dana u dan sve bolja i sve stabilnija. Apsolutni brojevi padaju i procenat pozitivnih u odnosu na testirane pada. On je danas otprilike 3%, što je izuzetno dobro.
Mi u ovom trenutku imamo vakcinisanih dva miliona 464 hiljade 701 osobu što je otprilike 45,6% punoletnog stanovništva u Republici Srbiji. Revakcinisano skoro dva miliona ljudi, milion 963 hiljade 486, ja ponovo koristim i ovaj forum i ovo mesto da pozovem građane Republike Srbije, posebno one ispod 30 godina starosti, da se vakcinišu, da završimo sa Korona virusom. Mi u ovom trenutku imamo dovoljno vakcina da ni jednu dodatnu vakcinu ne dobijemo u Republici Srbiji, da vakcinišemo preko tri miliona 115 hiljada ljudi, a pri tom nam već danas stiže dodatnih 100 hiljada Sputnjik vakcina. Dakle, molim vas, imamo vakcine, dajte da iskoristim to. Svi žele da dođu u Republiku Srbiju da se vakcinišu. Molim naše građane da zaista budemo odgovorni do kraja i da stavimo tačku na ovu pandemiju.
Što se tiče demografske slike, vi ste potpuno u pravu, ona se pogoršava u čitavom svetu, šta mi možemo da uradimo? Pa, što se tiče nataliteta radimo ovo što smo već počeli da radimo i trudimo se da to poboljšavamo i kroz ove izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji će se naći na Vladi sledeće nedelje, pa odmah zatim i u skupštinskoj proceduri, vi ćete kao narodni poslanici moći da debatujete o njima, ali takođe i stalnim otvaranjem radnih mesta i sve kvalitetnijim radnim mestima.
Znate, mnogo ljudi se tokom Korona virusa i vratilo u Republiku Srbiju i to je velika šansa za nas, i to je velika šansa za dodatni pozitivni uticaj na našu demografsku sliku. Mi moramo njih da zadržimo u Republici Srbiji. To radimo, evo još jednom zahvalnost i predsedniku na svemu što on radi sa svojim timom i još 300 radnih mesta za Valjevo, evo samo juče je potpisan taj novi ugovor.
Prosečna plata koja je u ovom trenutku, dakle u martu 555 evra. Ja sam gledala, recimo poređenje sa regionom i koliko je to značajno reći ću vam da je Crna Gora, koja je nama značajno bežala do samo pre nekoliko godina, u martu je imala prosečnu zaradu od 526 evra, BiH 506 evra, Severna Makedonija 457 evra, Albanija 369 evra, to je ono što su imali u poslednjem kvartalu 2020. godine. Nemamo podatke za mart 2021. godine. Bugarska 580 evra, dakle to je ono što je nama aspiracija, da prestignemo Bugarsku u prosečnim platama do kraja ove godine i to je ono što na kraju krajeva radimo i za migracije. Za to da ljudi koji su se iz inostranstva vratili u Republiku Srbiju tokom Kovida, ostanu u Republici Srbiji, da nađu ovde radna mesta, a i da stvorimo visoko kvalitetna radna mesta da bi ljudi ostajali i da bi se ljudi vraćali u Srbiju.
Ja ću vam reći još jedan podatak, danas sam iznela taj podatak i na Kopaonik biznis kvorumu, izuzetno važan. Mislim da svi treba da se ponosimo time, a to je da je bečki Institut za međunarodno istraživanje ili međunarodnu saradnju, ne zamerite mi ne mogu da se setim tačno kako se zove, a i prilično sam umorna danas od svih aktivnosti koje imamo kao Vlada i kojima se zaista ponosim, pokazao je da je prvi put od 2015. godine do 2019. godine preokrenut trend odliva mozgova i da smo mi prvi put u ovom periodu imali neto priliv ljudi u Republiku Srbiju, a posebno mladih u starosnoj kategoriji u populaciji 24 do 29 godina, a u svim kategorijama visokoobrazovanih stanovnika.
Dakle, više se ljudi vratilo u Srbiju, nego što je otišlo iz Srbije. To je neverovatan podatak i taj podatak će, ja mogu to da garantujem, ne samo ostati takav, nego će taj neto priliv samo rasti i ja očekujem dodatni priliv iz inostranstva. Tako da je to sve ono što mi radimo da preokrenemo našu demografsku sliku, ali to je ogroman izazov i za mnogo bogatije zemlje. Zato Srbija treba da trči brže od svih ostalih i mi to radimo u ovom trenutku.
Uspeli smo to i u 2020. godini kada nam je bio, pa najmanji pad u Evropi ili među najmanjim stopama pada u Evropi. U ovoj godini kada se trudimo da bude najveći rast i time što je tokom 2020. godine pod onako izuzetno teškim okolnostima, kada je nezaposlenost rasla i u zemljama regiona i u zemljama Evrope, nama neto zaposlenost rasla.
Tako da je to velika borba i reći ću vam još ovaj podatak što se tiče stope nezaposlenosti. U Republici Srbiji u ovom trenutku je ona nešto iznad 9%, Crna Gora 21,2%, BiH 16,6%, Severna Makedonija 16,1%, Albanija 11,8%, tako da je to nešto čime se mi borimo za naše ljude i za naše ljude iz inostranstva da se vraćaju u Republiku Srbiju. Nastavljamo tu borbu na svakodnevnoj osnovi, ali će trebati još mnogo truda i rada. Želim da se zahvalim svim građanima Republike Srbije na podršci, na tome što su prepoznali tu hrabru i odgovornu politiku još 2014. godine i od tada je u sve većem broju podržavaju i vama poštovani narodni poslanici na tome što zaista i vi svakodnevno naporno radite na diskusiji oko zakonskih predloga koje Vlada Republike Srbije šalje. Na kraju krajeva, to nama svima pomaže da se brže menjamo i da brže menjamo uslove za poslovanje u Srbiji da se naši ljudi sve više vraćaju u Srbiju. Hvala.

Vi se, poštovani narodni poslaniče, pitate dokle ovo što radi Marinika Tepić i govori Marinika Tepić ide i da li tu postoji kraj. Mogu da vam kažem da se i ja često isto to pitam. Moj odgovor na to pitanje je da verovatno ne postoji, dok god ne reaguju nadležne institucije.
Ja, kao predstavnica izvršne vlasti, ne mogu da utičem na te nadležne institucije, ali, ono što znam, znam i da sve to što Marinika Tepić radi ima na jedan, drugi ili treći način direktne implikacije na građane Republike Srbije i najčešće na samo zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije.
Sad ću vam reći samo nekoliko primera kako to što Marinika Tepić priča ima implikacije na zdravlje i bezbednost građana Republike Srbije. To je ono što sam mogla da se setim, zaista, evo u 20 sekundi dok sam vas slušala, a da ne idem dalje u to.
Dakle, danas kada se borimo za što veći procenat vakcinisanih ljudi, da bi imali što veću zaštićenost svih građana Republike Srbije, da bi se vratili normalnom životu, i kada se borimo da to uradimo što pre, jer je brzina od ključne važnosti, ne znam, da bi se brže vratili a da virus ne bi mutirao i da bi brže bili zaštićeni kao nacija. Pričamo o osobi koja je javno na medijima pričala da je korona virus veštački napravljen, da vakcine nisu dovoljno ispitane i da nisu bezbedne i da vakcinacija mora da bude odluka na referendumu. Sada vi pitate koja je odgovornost i da li je iko pozvao tu osobu na odgovornost.
A da li je to što je ona rekla, direktno uticalo na bezbednost zdravlja, možda živote nekih od građana Republike Srbije? Bez ikakve sumnje, da. Kada će nadležne institucije da reaguju? Ne znam i ja se pitam jako često. To je osoba koja je tokom nekih od najtežih dana, pandemije korona virusa, na istom tom svom Tviter profilu postavljala postove da je Vlada Republike Srbije uvela mere koje štite živote i zdravlje građana Republike Srbije i sam zdravstveni sistem Republike Srbije time što smo ograničili kretanje, što su onda uradile i sve ostale zemlje sveta i Evrope i to na mnogo restriktivniji način nego Republika Srbija, da je Vlada Republike Srbije to uradila da bi naseljavala migrant u Srbiji i da svi znaju da mi autobusima naseljavamo migrante dok držimo građane Srbije zatvorene u kućama da bi to mogli da uradimo.
Da li je pozvana na odgovornost za to? Ne, niko je nije pozvao na odgovornost za to, time ona praktično direktno pozvala na kršenje mera zato što te mere nisu potrebne, zato što mi varamo građane Republike Srbije da bi naseljavali migrante, a pri tom nas je optužila da smo uzeli novac da naseljavamo migrante i time nas direktno optužila za trgovinu ljudima. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko. Pa, zašto onda ne bi lagala dalje, a zašto onda te laži ne bi postale sve monstruoznije i monstruoznije. Pa, zato što niko nikad ne reaguje na te laži. Ja ne mogu na to da utičem, nažalost, kao predstavnica izvršne vlasti. Ali, me frustrira svaki dan zato što takve laži uništavaju ovu zemlju, uništavaju je, uništavaju sve ono što mi radimo, podrivaju našu borbu za bezbednost zdravlja i život građana Republike Srbije u najtežim vremenima od Drugog svetskog rata.
To je osoba, da vas podsetim, koja je optužila Vojsku Republike Srbije da gaji marihuanu. Da li je neko pozvao na odgovornost. Ne, apsolutno niko, nikada. To je osoba koja je svom najboljem prijatelju, svom najbližem prijatelju, dileru droge, poznatom i osvedočenom kriminalcu naredila da iseli novinara iz Pančeva. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, nije. Ima obraza da priča o slobodi medija. Osoba gde imamo dokaz da je rekla da čoveka isele iz tog grada zato što smeta njoj.
To je osoba koja je tokom korona virusa, ali vidite ovo je sve u dvadeset minuta što sam mogla da se setim, tokom naše borbe protiv korona virusa, pored toga što je rekla da je virus veštački napravljen, da vakcine nisu ispitane, da vakcine nisu bezbedne, da je za vakcine potreban referendum, a onda potrčala da se među prvima vakciniše, rekla da smo mi vakcine uvozili preko privatne firme. To sve postoji napismeno na njenom tviter profilu.
Sve vakcine u Republiku Srbiju su uvezene preko Instituta „Torlak“, sve do jedne. Da li je neko pozvao na odgovornost? Ne, niko, nikada. Onda nas je optužila u sred pandemije da smo privatnim laboratorijama dali dozvolu da rade PSR testove, ali onda je to u svoj njenoj intelektualnoj i svakoj drugoj licemernosti, nije smetalo da nas dva meseca posle toga optuži, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Dakle, u roku od možda mesec ili dva meseca ona je stavila dijametralno suprotne stvari.
Za obe je optužila Vladu Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića lično, da je on valjda odlučivao ko će da radi PSR testove i onda da smo dali i zašto smo dali i kome smo dali i onda bez ikakve sramote, zašto nismo dali privatnim firmama da rade PSR testove. Jel neko u jednom ili u drugom slučaju tu osobu pozvao na odgovornost? Ne, niko.
Dakle, da ponovim vaše pitanje sa početka. Dokle ovo ide? Evo i ja se pitam. Ne znam. Dok verovatno neko nekoga ne ubije, fizički ukloni zbog toga što ta osoba laže i optuži nekoga od nas.
E, onda će možda, a možda ne ni tada reagovati. Samo da se ne pravimo mislim ludi da se sve to nije desilo i da je ona taj svetionik slobode, iskrenosti, istinitosti i demokratičnosti u Srbiji, zato što koliko god taj tviter bio loš i god problema te društvene mreže pravile, znate šta je dobro u njima, što sve to ostaje zapisano i svako to jednog dana može da izvuče i da kaže – izvinite molim vas, jeste li ovo vi, ovo ste vi pričali. Da vas pitam – da li je to istina?
Nego, samo ajde da se nađu te institucije da pitaju jednom tu osobu od svega toga što je napisala da li je istina i ako nije, pa da odgovara, ljudi moji.
To je moja molba upućena sa ovog najvišeg mesta, hrama demokratije svake zemlje sveta, nadležnim institucijama naše sudske vlasti. Hvala vam.

Pa i o toj temi zašto smo u zakonu promenili ovo ili ono možemo da razgovaramo.
Znate šta, mislim da je svima i svakom građaninu Republike Srbije, više nego jasno da pravosuđe u ovom trenutku, kakav god zakon bio, ima više nego dovoljno mehanizama da pokrene neke postupke za ispitivanje ovih informacija, pa da vidimo da li su laži ili nisu.
Čak, da ne prejudiciramo, evo da vidimo i da, ako jesu laži, onda ta osoba koja je tako lagala, i time dovela direktno u opasnost zdravlje, bezbednost i živote građana Srbije, zato valjda i odgovara.
Tako da, to je bespredmetno. Postoji dovoljno osnova da pravosuđe reaguje. Zašto ne reaguje, ja ne bih zaista se usudila da na bilo koji način kažem nešto o tome, zato što bi to valjda bio pritisak na pravosuđe.
Znate kako, mogu i da razumem ljude, ne mogu da podržim to, mislim da je to kukavički, mogu da razumem ljude. Oni treba da ustanu protiv Dragana Đilasa i njegove ekipe, čije je deo naravno, Marinika Tepić, koja je, na kraju krajeva plaćena od strane firme Dragana Đilasa i radi, zaposlenik je Dragana Đilasa. Tamo neki mali čovek u tom pravosuđu, treba da ustane protiv najmoćnijih tajkuna, ne u ovoj zemlji, nego nekih najmoćnijih tajkuna u Evorpi, koji svojim parama, otvaraju medije, kupuju frekvencije, imaju kablovske kanale, za koje zna da imaju najmanje 600 miliona evra, da imaju šeme i bankovne račune po čitavoj zemljinoj kugli.
Sada, ustanite vi protiv njih, pa, potrebno je ozbiljno hrabra osoba, ali isto mislim osoba sa posebnim integritetom. Ja to očekujem od ljudi koji rade u interesu građana Republike Srbije, da budu i hrabri i da imaju integritet.
Ustanite, ljudi i recite, da li to tako sme, ili to ne sme. Tako da, mogu da ih razumem, i razumem njihov strah, ali to tako ne može. To ide direktno na štetu svih građana Republike Srbije.
Sada, onaj deo koji Vlada može da uradi i izvršna vlast i ima ingerencije nad tim, ja insistiram kao predsednica Vlade da Vlada to i radi, i to rade, Uprava za sprečavanje pranja novca, istražuje sve poslove Dragana Đilasa i svih njegovih firmi, a pre svega kompanije "Ascanius Limited".
To je ono što mi možemo da uradimo i obećavam građanima Srbije da ćemo završiti kako treba zato što je to njihov novac, novac koji su oni mogli da daju za školovanje svoje dece, novac koji mogli da uložimo za puteve, za bolnice, za plate zdravstvenih radnika, policije, vojske, zato što je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, dok je on zaradio za sebe, prisvojio, ne bih nazvala to zaradom, prisvojio 600 miliona evra, trange-frange kombinacijama, gde uzme sekunde od RTS, onda ih proda skupo. Fenomenalan menadžer, stvarno, svaka čast, pa, toga se baš niko ne bi setio. Velika umetnost, zaista veliko znanje ekonomije.
Dakle, ono što može da uradi izvršna vlast, izvršna vlast će uraditi i ja vam to obećavam. Za sve ono ostalo, ja mislim da svako od nas mora da insistira, da bi ova zemlja bila normalna zemlja, zemlja jakih institucija u kojoj su svi građani jednaki, bez obzira da li imaju šest dinara ili 600 miliona evra, moraju biti jednaki pred tim institucijama.
Dakle, uposlenici Dragana Đilasa ne smeju da budu slobodni da lažu na bilu koju temu, na bilo koju temu da kažu bilo šta što im padne na pamet, i koga briga, nema veze. Danas jedna laž, sutra druga laž, kakve veze ima šta su konsekvence tih laži.
Tako da, mi ćemo to što možemo uraditi kao izvršna vlast, ali na kraju krajeva, snaga jedne zemlje se ogleda u snazi svih grana vlasti.
Konačno, ja mislim da je zato važno što se ove teme diskutuju i u ovom Domu, kao u najvišem domu zakonodavne vlasti. Sad samo da vidimo da još neko smogne snage i da ne prejudiciram rešenje, nego samo da pita, evo, samo da pita, da pokrene neku istražnu radnju, pa da se zna ko laže. Pa, taj ko laže neka odgovara.
Ja sam prva, da odgovaram, ako ja lažem i ako smo za vreme vanrednog stanja naseljavali migrante. Evo, prva sam da odgovaram. Evo, prva ću da idem u zatvor ako smo naseljavali migrante, ali, ako nismo onda neka odgovara onaj koji nas je optuživao za to u vreme dok je naš zdravstveni sistem klecao u naletu korone.
To je ta osoba koja nas je optuživala i baš je bilo briga i za zdravstvene radnike i za ljude koji mogu da se razbole i šta će sa njima biti i da li možemo njih da izlečimo.
Dakle, eto, toliko. Ne bih dužila dalje. Šta mi možemo da uradimo mi ćemo uraditi, kako bi ova zemlja bila jaka i demokratska i nećemo se plašiti.
Hvala.

Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje malograničnih prelaza.
Kao što znate, mi smo to regulisali, odnosno zatvorili prelaze, a nekima skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska ljudi u Republiku Srbiju usled pandemije korona virusa, da bi zaštitili naše građane i naš zdravstveni sistem.
Sada, kada je situacija zaista stabilna u Republici Srbiji i očekujemo da će biti sve bolja, ali i u drugim zemljama Evrope, a svakako sa Mađarskom, kojoj zaista iskreno čestitam na neverovatno uspešnoj kampanji masovne vakcinacije, imunizacije stanovništva, ne postoji, kao što ste rekli, potpuno ste u pravu, bilo kakav razlog da ne otvorimo malogranične prelaze, tako da ću evo još večeras da pokrenem to pitanje, pa da to rešimo, da ljudi mogu normalno da žive, normalno da funkcionišu, normalno da rade.
Što se tiče međusobne saradnje, proveriću šta je sve tema sastanka, ali je svakako ta saradnja nikada bolja. Vi znate, i ekonomski i u smislu zajedničkih infrastrukturnih projekata, zajedničkih energetskih projekata, tako da videćemo. Tu su sam zadovoljna. Šta god možemo da uradimo zajedno, uvek je to lako dogovoriti sa Vladom Mađarske.
Ja se nadam da ćemo mi uskoro imati i sledeću našu zajedničku sednicu dve vlade. Sa Mađarskom smo imali apsolutno najveći broj zajedničkih sednica.
Konačno, što se tiče širenja graničnog prelaza Horgoš, to nam je izuzetno važno, ne samo za naše građane, već i za našu privredu.
Mi smo 12. aprila ove godine objavili javni poziv za izbor strateškog partnera na realizaciji, rekonstrukciji, modernizaciji… Subotica – Segedin.
Mi smo završili projekat za građevinsku dozvolu. Očekujemo kontrolu projekta, izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021. godine. Tom dinamikom završetak projekta rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza 2023. godine.
Takođe, u okviru sednica Saveta za BDP zamolila Privrednu komoru Srbije da mi u konsultacijama sa privredom i sa našim kompanijama preda listu graničnih prelaza koju prioritetno moramo da širimo da bi omogućili veći izvoz robe iz Republike Srbije zato što imamo, hvala Bogu, sve više investitora. Industrija se brzo oporavlja, produktivnost raste i neophodno nam je sada već da uložimo dodatna sredstva u infrastrukturu naših graničnih prelaza, da ih širimo kako bi omogućili veći protok robe.
Prioritetni granični prelaz je Horgoš, tako da na jesen 2021. godine očekujemo početak radova.
Hvala vam.

Ja ću na ovo drugo pitanje da odgovorim, pa ću pustiti ministra Momirovića da govori o infrastrukturnim projektima i pruzi Subotica – Segedin i pruzi do Baje.
Što se tiče Višegradske četvorke, dakle, mi smo pokrenuli zaista intenzivnu saradnju sa Višegradskom četvorkom. To je regionalni format koji nama, ne bih preterala ako kažem da nam služi kao inspiracija, jer smo videli kroz saradnju Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, koliko govoreći jednim jezikom i koliko oni kada stanu zajedno oko jedne poruke, mogu da budu i jesu jači nego kada govori svako za sebe.
Tako da je to nekako bila ideja kada je, na kraju krajeva, predsednik Aleksandar Vučić tada kao premijer pokrenuo kvadrilateralu Srbija, Grčka, Rumunija, Bugarska, kada smo sada pokrenuli trilateralu Srbija, Grčka, Kipar, ali i kada razmišljamo o mogućoj trilaterali Srbija, Grčka, Severna Makedonija.
Dakle, kada god smo razmišljali o regionalnoj saradnji, imali smo u vidu šta je sve Višegradska četvorka uspela da uradi zahvaljujući njihovoj saradnji i njihovoj povezanosti.
Mi smo onda nekako i na insistiranje Srbije krenuli u povezivanje na dva fronta, i Višegradska četvorka i Zapadni Balkan. Sada se na godišnjem nivou održavaju sastanci Višegradske četvorke i Zapadnog Balkana, kako na nivou predsednika Vlade, tako i ministara spoljnih poslova. I ja sam bila poslednji put na sastanku u Pragu, što je za nas bilo izuzetno korisno, kako za Srbiju, tako i za, čini mi se, i za čitav region, zato što je Višegradska četvorka ta grupa zemalja koja zaista aktivno promoviše agendu proširenja. I u tom smislu su oni nama savetovali šta je to na šta bi mi trebali da se fokusiramo kako bi ubrzali naše evropske integracije, zaista, praktične stvari, praktična rešenja, ali smo mi paralelno sa tim pokrenuli inicijativu mnogo bliže saradnje Višegradske četvorke i same Republike Srbije, u formatu V4 plus jedan.
Nažalost, korona se isprečila na tom putu. Ja verujem da bi mi u 2020. godini uradili mnogo više nego što smo uspeli, tako da očekujem da će do kraja 2021. godine i, naravno, 2022. godine, da će se videti rezultati tog rada i napora koji smo uložili tokom korona virusa, koji nije mogao da bude vidljiv, zato što jednostavno nismo mogli fizički da se sastajemo i imamo te sastanke i samite.
Paralelno sa tim, mi radimo na unapređenju bilateralnih veza sa svim ovim državama, i Mađarskom i Slovačkom i Češkom i Poljskom.
Ja bih još jednom ovde, u ovom domu, iskoristila priliku da zahvalim predsedniku Češke Republike, Milošu Zemanu, na njegovom izvinjenju, koji meni kao građanki Republike Srbije izuzetno mnogo znači i mislim da je upućeno u prisustvu osobe, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji najviše uradio na nikada bližim bilateralnim vezama i odnosima između Češke Republike i Republike Srbije, Zahvaljujući čemu je političar kalibra Miloša Zemana osetio ljudsku potrebu da se izvini svim građanima Republike Srbije i Republici Srbiji.
Mislim da je to hrabar čin, ljudski čin, za nas istorijski čin i da mnogo štošta menja u budućim razgovorima oko zločina koji je NATO pakt učinio nad Republikom Srbijom i svim građanima Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi ili su neke druge nacionalnosti. Jednako su nas napali. Jednako su agresiju i zločin izvršili nad nama i jednako smo trpeli.
Tako da, svakako nastavljamo saradnju sa Višegradskom četvorkom, nešto što je nama u svakom smislu, i politički i ekonomski izuzetno važno.
Još jednom, hvala predsedniku Češke Republike na tome što je uradio. Hvala.

Hvala vam.
Smatram da je tema koju ste pokrenuli izuzetno važna za naše društvo, da se odmah razumemo. Za ovu službenu belešku napravljenu 7. decembra 2014. godine u policijskoj stanici Vračar, nisam čula, nikada je nisam videla dok se nije pojavila u medijima. Iskreno da vam kažem, šokirana sam i time što sam videla i iskazom gospođe Ive Đilas i celim tim incidentom, a i time da na ovo nisu nadležni organi reagovali, svakako ne na pravi način.
Mislim da to treba istražiti. Kao predsednica Vlade koja je svakako ne samo za region, nego i za ovaj deo Evrope, napravila primer rodne ravnopravnosti u izvršnoj vlasti, pošto smo danas kao zemlja, jedna od najbolje rangiranih zemalja na svetu po učešću žena u izvršnoj vlasti i time se ponosimo. Kao predsednica Vlade koja upravo prošle nedelje usvojila Strategiju o zaštiti i prevenciji nasilja prema ženama, zaštiti žena i prevenciju nasilja u porodicama i partnerskim odnosima.
Takođe, kao predsednica Vlade koja je usvojila prošle nedelje Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti koji smo vam uputili, vama poštovani narodni poslanici, u Skupštinu na razmatranje i nadam se da ćemo ga uskoro usvojiti, moram da kažem i da moja Vlada i stranka iz koje potičem ili koje sam član ima nultu toleranciju prema nasilju nad ženama, porodičnom i partnerskom nasilju.
Ovo što sam pročitala nije samo nasilje prema ženama, ovo je nasilje u porodici, ovde su napadnute i starije osobe, ovde je nažalost maltretirana žena čak dok je bila trudna, kao što kaže u svom iskazu i sveukupno je strašno. Zašto se o ovome nije ranije pričalo zaista ne znam i žao mi je što nije.
Takođe, mislim da nam i gospodin Đilas duguje neka objašnjenja i neke informacije i da čitavoj našoj javnosti duguje da objasni ovaj incident, ovu službenu belešku, jer na kraju krajeva, ovo nikada ne sme da se dešava. Kada ovako nešto rade javne ličnosti, političari, predsednici nekih stranaka, onda je to nešto što valjda treba da služi za primer njihovim članovima, sledbenicima, simpatizerima i drugima.
Mislim da celo naše društvo ovo mora da osudi na nedvosmislen način, mislim da treba da se ispita zašto je ovo stajalo u nekoj fioci na Vračaru i šta mi kao društvo sa ovakvim stvarima trebamo da uradimo, posebno zato što se radi o uticajnim, izuzetno uticajnim javnim ličnostima koji postavljaju standarde i primere za neku populaciju u našoj zemlji.
Zaista, ja sam šokirana i izuzetno mi je žao kroz šta je gospođa Đilas morala da prođe. Hvala.

Hvala.
Ne mogu da kažem da mi je to bilo jednako strašno kao službena beleška zato što nije, jer ništa ne može da mi bude strašno kao ova službena beleška i to šta je očigledno gospodin Đilas radio svojoj tadašnjoj supruzi i porodici. Zaista ne može.
Ali, to šta je gospođa Rašković Ivić uradila, meni je još jednom pokazalo koliko njih ili taj deo opozicije baš briga za ugled naše zemlje i za ugled stranaca koji vole našu zemlju i poštuju je dovoljno da nam budu počasni konzuli, ukoliko na drugi tas te vage stoji da eventualno mogu da bilo kako politički ugroze nekog svog političkog neistomišljenika.
Dakle, kada sam pročitala tu izjavu gospođe Sande Rašković Ivić, pravo da vam kažem nadala sam se negde, iako poštujem gospodina Markovića, da je istina, zato što mi je bilo neverovatno da neko može da kaže za nekog stranca, našeg počasnog konzula u toj zemlji, takvu laž samo da bi izmanipulisao javnost u Republici Srbiji. Ali, onda sam pročitala prvi demanti, to je bio demanti ambasade Republike Italije u Srbiji, koji je rekao da oni nemaju nikakve veze sa tim, da nemaju nikakva saznanja i da se ne radi apsolutno o njihovim diplomatama, a onda je došao demanti od gospodina koji je bio naš počasni konzul što je neverovatno.
Reći ću za građane Republike Srbije, počasni konzul je državljanin te zemlje, dakle to je čovek Italijan koji je tamo promovisao interese Srbije, koji se našao ovde umešan od strane naše nekadašnje ambasadorke u Italiji, umešan u jednu političku aferu koja mora da se ostavi nadležnim organima da se istraži i da se pokaže u stvari ko je šta radio, ko je šta pričao i ko je u svemu ovome kriv.
Zaista se nadam da će nadležne službe uraditi to brzo i efikasno. Ali, čovek koji je takvo poštovanje imao prema Srbiji je nakon nekoliko godina došao u poziciju da se brani zato što je njegovo ime od strane nekadašnje ambasadorke postavljeno u taj kontekst i da kaže – ljudi, to se nije desilo. To je sramota za našu zemlju i za sve nas, iako ja to nisam uradila, i vi to niste uradili, nije niko od narodnih poslova ovde, niko od članova Vlade, niko od običnih građana. Da li možete da zamislite sada šta porodica tog čoveka misli o Srbiji, šta misle italijanske diplomate, italijanski državljani, kada nešto mora da demantuje njihova ambasada i čovek koji je bio počasni konzul Republike Srbije. To je skandal, zaista. Tako da bacate pod kamion ugled zemlje, vaše zemlje, samo zato da bi za nešto optužili, ili lažno optužili, nekog vašeg političkog neistomišljenika, ja mislim zaista opet do sada teško viđeno u Republici Srbiji.
Sada, postoji tu još jedna za mene strašna stvar, a to je uvreda koja je upućena svim ženama u Jagodini koje vrše bilo kakvu javnu funkciju, ili su zaposlene u lokalnoj samoupravi, ili su zaposlene u nekom javnom preduzeću, ili bilo kakvu lokalnu funkciju. Zato što smo imali jednu osobu, takođe ženu, koja je rekla da su sve one, sve one, sve do jedne, tako je na kraju i napisala, sve one, došle do svog posla, ili svoje funkcije, preko zabave, mislim da su rekli, ili kako god, ali svi znamo na šta je mislila, druženja, ne znam. Time je za sve te žene, za sve te žene rekla da ništa ne vrede, da nemaju moral, da ih baš briga za porodice, za obrazovanje, da valjda nisu sposobne da urade ništa drugo, nego valjda da se preko zabave i tog tzv. druženja zaposle. E, to je za mene fascinantno, porazno, zaista porazno. Kako li se sada oseća svaka od tih žena?
Tako da, kako god bilo, mislim da je važno, izuzetno važno, da se i ovaj slučaj baš efikasno razreši, kao i slučaj fizičkog maltretiranja, ili fizičkog napada, na gospođu Ivu Đilas i njene roditelje tog decembra 2014. godine, zato što mislim da svi mi dugujemo to našem društvu. Ali, kako god da pogledate, zaista ovo je jedna tužna epizoda i jedino što može da nas spasi u ovom trenutku jesu naše institucije, u koje ja apsolutno verujem. Hvala.

Reći ću vam ukratko. Dakle, ne. Ne znam odakle vam sve to što ste izvukli kao zaključke na osnovu predloga ova dva zakona. Ja sam iznenađena, ništa od toga što ste vi rekli nisam pročitala u predlozima tih zakona. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim Ustavom. Ti zakoni su u potpunosti u skladu sa našim društvom i našom otvorenošću kao društva. Čini mi se da zaista ne postoji baš ni jedan jedini razlog da mislite tako o tim zakonima.
Naravno, ti zakoni će tek biti na dnevnom redu Skupštine, tako da se ne bih u ovom trenutku mešala u tu debatu. Imaćete priliku, naravno, da razgovarate do detalja o oba predloga zakona. Zaista, opet, duboko mislim da su oni u skladu ne samo sa našim Ustavom, što znam da su u skladu, zato što su na kraju krajeva prošli i sve instance u okviru Vlade Republike Srbije koje proveravaju da su svi zakoni koje Vlada predlaže u skladu sa Ustavom, već da su duboko u duhu tradicije našeg naroda, koji je uvek bio i otvoren i tolerantan, na šta sam ja zaista duboko ponosna.
Sve ovo ostalo nisam, pravo da vam kažem, baš ni videla taj haos toliki u tim nekim društvima, a posebno ne u njihovim pravosudnim sistemima, tako da, ne znam, možda razmišljam o različitim zemljama, ali ja zaista takav haos u pravosudnim sistemima nisam uočila. I ovo što pričate o zakonima, to isto nisam pročitala u našim zakonima, odnosno svakako ne u našem predlogu. Vi kao narodni poslanik, naravno, imaćete mogućnosti da date amandmane na oba ta zakona. Hvala vam.

Odgovoriću vam još jednom, zaista jasno. Dakle, moguće da je to tako u Kanadi, moguće da je to takav zakon u Kanadi, ali to zaista nije zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini i po zakonu koji smo predložili, a koji ćete imati prilike da vidite i, naravno, o njemu da debatujete, tako nešto ne stoji u Predlogu zakona.
Zaista ne znam kakav je zakon u Kanadi, ali ti primeri koje vi navodite i ako se usvoji zakon, pa tačno u obliku u kome ga je Vlada Republike Srbije uputila u Skupštinu, tako nešto neće biti moguće u Republici Srbiji. Moguće da niste pažljivo pročitali ili niste uopšte pročitali taj Predlog zakona u ovom trenutku. Zaista ne, niti je to intencija apsolutno ovog zakona, niti mi to radimo zbog Evropske unije.
Da se vratimo na ovo prethodno pitanje. Dakle, ja mislim da je pitanje rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti muškaraca i žena u našem društvu važno pitanje za naše društvo. Iako smo mi pre ovoga imali Zakon o rodnoj ravnopravnosti, pa se takve stvari nisu dešavale. Ovo je sada samo dodatno unapređivanje te zakonske regulative.
Znate, mi i danas imamo u našem društvu slučajeve da jedna žena, kao što je npr. Marinika Tepić, kaže svim ženama u jednom gradu u Srbiji da su sve zaposlene preko “druženja i zabave“ i praktično kaže njima da ne vrede ništa više od toga. Zaista mislim da je nama potrebno upravo zbog takvih ljudi kao što je Marinika Tečić, Dragan Đilas, koji tuče žene, tuče sopstvenu ženu, tuče njenu majku, ne znam kako drugačije maltretira ženu u svojoj stranci ili svom okruženju, ne želim ni da znam, želim da nadležni organi to znaju.
Znate, mislim da ipak, nažalost, mi i dalje jesmo društvu u kome je negde potrebno unapređenje te zakonske regulative. Ali, ovaj zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila jednako štiti i muškarce, posebno u onim oblastima ili profesijama gde ima više žena. Znate, to je opet ravnopravnost.
Opet, ja se ponosim svojom zemljom Srbijom, zato što mislim da mi napredujemo jako dobro i bez bilo kakvih zakonskih okvira mislim da smo mi jedno otvoreno, tolerantno društvo, puno poštovanja jedni prema drugima. Nažalost, imamo i ovakve primere kao što smo videli u ovoj službenoj belešci. Imamo i primere Marinike Tepić koja optuži sve žene da dolaze do funkcije ili do posla nekim metodama koje su za mene, nikad mi tako nešto ne bi palo na pamet. Nažalost, imamo i takve primere.
Tako da, verujte mi, poštovani narodni poslaniče, toga što vi pričate u Predlogu zakona, ni ovog antidskriminatornog ili ovog o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada usvojila kao predlog i uputila u Skupštinu, zaista nema. Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, ja ću vam samo brzo odgovoriti na pitanje u vezi sa hidroelektranom Brodarevo 1 i 2 na Limu. To je projekat koji je razvijan preko 10 godina od strane kanadske firme „Reservoir Capital“ koji su na kraju odustali od tog projekta, izuzetno je kompleksan projekat, projekat koji nije dobio ekološku dozvolu, gde je takođe bilo problema i gde je, u stvari, Republika Crna Gora izrazila zabrinutost zbog prekograničnog uticaja koji bi te dve, nisu ni male hidroelektrane, bogami, srednje veličine, imale, pa je to preuzeo jedan drugi, ako se ne varam, domaći investitor. Tokom juna, jula prošle godine bili su javni uvidi.
Mi svakako nećemo donositi rešenja bez, na kraju krajeva, potpune saglasnosti lokalnog stanovništva a moja molba još jednom je zaista da se naši ljudi uključe u trenutku kada proces to od njih zahteva, dakle, u javnom uvidu, pa od plana detaljne regulacije pa nadalje, a najvažnije kada se predstavlja studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Tako da, ne znamo u ovom trenutku u kojoj fazi je razvoj tog projekta, ali ja bih pretpostavila da i ukoliko je završen javni uvid i nije bilo nekog naročitog učešća, da bi verovatno moralo to da se ponovi, zato što je to bilo u vreme korone, tako da verujem da nije bilo mnogo ljudi koji su mogli da učestvuju, ali ćemo biti u kontaktu i da zaštitimo sve interese naravno lokalne zajednice, iako sam ja za to da što više diversifikujemo naše energetske izvore, zato što mislim da to doprinosi našem bogatstvu, našoj energetskoj stabilnosti, ali kao što smo rekli i kao Vlada u svim ostalim projektima, posebno energetskim projektima, životna sredina je na prvom mestu.
Obišla sam Kostolac, Blok B, postrojenja sa prečišćavanje sumpordioksida, izduvnih gasova iz Termoelektrane Kostolac B pre neki dan, da pokažem i da podsetim ljude gde i kada je počela borba za zdraviju životnu sredinu, a to je bilo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade i tada, uprkos svoj težini trenutka poplavama i posledicama poplava, potrebi za fiskalnom konsolidacijom, ekonomskim reformama, tada je Vlada Srbije izdvojila 130 miliona dolara za prvo postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova na jednoj našoj termoelektrani i za mene je tada počela borba za zaštitu životne sredine.
Od tada smo samo u ta postrojenja uložili oko 600 miliona evra i planiramo dodatna ulaganja, a ja ću u narednim nedeljama sa svojim timom putovati po čitavoj Srbiji da obiđem sve one projekte zaštite životne sredine koji su urađeni i završeni, projekte na kojima radimo i projekte na kojima ćemo tek raditi da pokažem zaista na najkonkretniji način ko je u ovoj državi počeo i ko brine o životnoj sredini, za razliku od onih predstavnika bivše vlasti koji nam spočitavaju tu brigu a, zaista, za životnu sredinu, nažalost, ama baš ništa nisu učinili.
Tako da ću uskoro posetiti onda i vaš kraj, da bi obišli i ono što moramo da saniramo sa deponijom, ali i da vidimo šta radimo sa transfernom stanicom i šta možemo još dodatno da učinimo za Lim.
Hvala vam.

Hvala vam.
Što se tiče vakcinacije, imam presek od 15.00 časova. U 15.00 časova u Republici Srbiji je bilo ukupno vakcinisano, makar prvom dozom, 2.015.280 građana, što je otprilike nešto malo iznad 35% od ukupne punoletne populacije. Revakcinisano je bilo 1.462.125 građana, što je nekih 25,6% od punoletne populacije. Mi vodimo i tu treću kategoriju imunizovani, odnosno potpuno zaštićeni koje brojimo kao broj ljudi kojima je od revakcinacije prošlo dve nedelje ili pet nedelja u slučaju da su se vakcinisali Astra zeneka vakcinom. Takvih je bilo 1.261.974 ili 22% od ukupne punoletne populacije.
Mi ćemo uskoro imati negde oko 40% ukupne punoletne populacije vakcinisano, što je dobro, ali su velike razlike između različitih gradova i opština u Republici Srbiji. Daleko, daleko najuspešniji u vakcinaciji je Beograd, i to posebno centralne gradske opštine. U centralnoj gradskoj opštini Stari Grad imamo u ovom trenutku preko 62% ukupno vakcinisanog punoletnog stanovništva. Beograd - gradska opština Savski venac oko 61% i Beograd - gradska opština Vračar oko 60%. Dakle, to je zaista mnogo, mnogo više od republičkog proseka.
Najslabija je u vakcinaciji u ovom trenutku opština Tutin sa samo nekih 8% punoletne populacije vakcinisano. Nakon toga - Novi Pazar, pa Lajkovac, LJig, Žagubica, Merošina. To je ono na čemu u ovom trenutku zaista intenzivno radimo, da vidimo i sa predsednicima opština i sa lokalnim liderima, uticajnim osobama kako možemo da zaštitimo ljude u tim mestima.
Takođe je velika razlika i kada govorimo o starosnim kategorijama. Najveći stepen vakcinacije je u populaciji između 65 i 74 godine. U toj populaciji smo značajno iznad 60% populacije vakcinisano, što je odlično zato što su oni ugrožena kategorija. Mislim da smo oko 64%. Dobri smo, takođe, iznad 75 godina. Tu smo negde u ovom trenutku na 52%. Moglo bi i mora i bolje, ali opet 52%, ako razumete da npr. 56%, po svim istraživanjima, znači kolektivni imunitet, onda je to dobro.
Daleko najlošije stojimo u starosnoj grupi od 18 do 35 godina i tu je potrebno da mnogo, mnogo još uradimo.
Grad Beograd, Vlada Republike Srbije, ako se ne varam i grad Novi Sad i još neki gradovi u saradnji sa nekim festivalima ili kako se to popularno sada kaže influenserima sada rade na jednoj kampanji za vakcinaciju mlađe populacije koja će početi 15. maja, odmah nakon praznika. Mislim da će tu učestvovati i Egzit i Bir fest, tako da radimo u ovom trenutku na tome. To je dobro.
Mi smo juče na sednici Kriznog štaba doneli odluku da ćemo otvoriti punktove za masovnu vakcinaciju i u okviru tržnih centara. Prvi će biti TC Ušće u Beogradu, pa onda TC Delta i verovatno ćemo otvoriti još dva u tržnim centrima u Kragujevcu i u Nišu. Na tome radimo u ovom trenutku, a masovno otvaramo i lokalne domove zdravlja za vakcinaciju.
Volela bih danas posebno da pohvalim opštinu Bosilegrad gde oni zaista uzmu medicinsku ekipu i idu od kuće do kuće i vakcinišu građane tamo i mislim da ćemo tako morati svi da radimo, posebno u nekim opštinama koje su razuđenije, gde ima naseljenih mesta i sela dalje od gradskog jezgra, od gradskog centra, ali to nam je najvažniji zadatak u ovom trenutku.
Vidite, mi imamo sve bolju, sve stabilniju epidemiološku situaciju u Republici Srbiji. Brojevi konstantno padaju i novozaraženih i procentualno pozitivnih u odnosu na testirane. Najveći deo toga je zahvaljujući vakcinaciji i to se najbolje vidi u gradu Beogradu gde dramatično pada broj obolelih. Dakle, vakcinacija radi. Molim ljude da budu ozbiljni, odgovorni i da odu da se vakcinišu.
U ovom trenutku oko 98% ukupno hospitalizovanih, kojih imamo nešto malo manje od 5.000, 98% nije vakcinisano. Dakle, ljudi pogledajte kako padaju brojevi u sredinama gde imamo dobru vakcinaciju, veliki broj vakcinisanih i kako izgleda u bolnicama. Nije vakcinisano 98% hospitalizovanih. Nema dalje. Zaista ne postoji argument da se ljudi ne vakcinišu.
Pratićemo situaciju iz sata u sat, iz dana u dan, pa ćemo dodatno osmišljavati načine na koje ćemo komunicirati sa građanima i približiti im vakcinaciju.
Što se tiče kovid sertifikata, zahvaljujući čitavom procesu koji je u potpunosti digitalizovan, koji nam je zaista pomogao da mi logistički izazovan posao uradimo na ovako efikasan i dobar način, zahvaljujući tom IT sistemu, mi smo u mogućnosti da imamo potpuno elektronske kovid sertifikate. Oni će biti završeni 1. maja. Od subote, praktično, Republika Srbija će za sve svoje građane koji su vakcinisani i revakcinisani imati digitalne kovid sertifikate.
Mi smo radili na tome, odnosno mi smo podelili naše sertifikate i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i sa brojnim zemljama, kao što su na primer Izrael ili Mađarska, i mislim da su te zemlje spremne da prihvate te sertifikate. Ono što će to omogućiti građanima jeste da zaista jako lako mogu da putuju i da ne moraju da imaju PCR testove, a to će zavisiti od države do države, ali što se tiče digitalnih kovid sertifikata to će od subote zaživeti.
Još jednom želim da zamolim, apelujem, hvala vama na ovom pitanju, na sve građane Republike Srbije, sada posebno u ovom trenutku mlađu populaciju, da se vakcinišu. Mi realno imamo vakcina da završimo sa ovom borbom i izađemo kao pobednici do kraja juna. Mi u ovom trenutku imamo vakcine za još sigurno nekih 350 hiljada građana, da se vakcinišu. Nama već 5. maja stiže nešto preko 104 hiljade dodatnih Fajzer vakcina. Koliko imamo najavu, tokom sledeće nedelje, dodatne količine iz Kovaksa.
Dakle, nemamo problem sa vakcinama, ali hajde stvarno da budemo odgovorni da stavimo tačku na ovo, da pobedimo i da se vratimo normalnom životu. Ja sam danas i zaista beskrajno srećna zato što smo dobili i preliminarne rezultate naše ekonomije, ekonomskih pokazatelja u prvom kvartalu koji su mnogo, mnogo bolji nego što je bilo očekivano, nego što je bilo projektovano. Ali, i to je zahvaljujući tome što smo mi bili dovoljno sposobni da nabavimo vakcine i da efikasno vakcinišemo naše ljude i što za ovih prvih otprilike dva miliona ljudi, što smo zaista imali ljude koji su bili zainteresovani i jedva čekali da prime vakcinu.
Kada bi ovako nastavili, stavili bi tačku na ovo do kraja juna, vratili bi se i normalnom poslu i normalnoj ekonomiji i normalnom druženju, zagrljajima, zaista i svemu onome emotivnom što nam toliko nedostaje kao narodu.
Što se tiče životne sredine, ja se izvinjavam što sam produžila malo, ali obe teme su izuzetno važne i izuzetno kompleksne, vaša pitanja oko energetskog miksa. Dakle, ja sam rekla juče, ono što je zaista meni simptomatično, ovako vidite, godine 2014. je počela zaista jedna sistemska briga za životnu sredinu, iako tiha zato što je mnogo drugih stvari bilo prioritet i fiskalna konsolidacija i kako da izađemo iz toga brzo, kako da zaposlimo ljude zato što nam je bila enormna nezaposlenost, posebno nezaposlenost mladih, i kako da vratimo izuzetno skupe dugove koje su uzimale vlasti pre 2013. godine, kako da zemlju napravimo kredibilnom za investitore, kako da se izborimo za to da se pitanje Kosova i Metohije ponovo nađe na stolovima svih međunarodnih aktera i kako da nekako ponovo otvorimo tu knjigu koja je bila realno zatvorena i stavljena negde ad akta.
Ali, radilo se na tome i koliko god je bilo nedostatka novca u životnu sredinu se ulagalo i zaista najbolji pokazatelj toga su ovi filteri na našim termoelektranama, Kostolac B koji je završen i termoelektrana Nikola Tesla Blok A i Blok B koji se trenutno rade.
Pored ovoga, ja ću podsetiti ljude, jedna od sledećih mojih destinacija će biti Stolice. Podsetiću na ekološku katastrofu koja se desila 2014. godine u rudniku Zajača, gde se izlilo olovo, gde je bilo sve zatrovano i zemlja i voda i ljudi i koje je krajem 2016. godine u potpunosti sanirana za vjek-vjekova, dakle ne postoji više taj problem.
To takođe govori koliko su se ljudi brinuli i pre te 2014. godine za životnu sredinu i koliko se tome nije pridavalo ni značaja ni pažnje ni od strane, nažalost, građana koji su ponovo za sebe imali mnogo drugačije prioritete i mnogo drugačije muke, a ni tadašnjih vlasti.
Danas, u stvari 2014. godine, samo šest godina kasnije ova Skupština bira Vladu koja stavlja zaštitu životne sredine kao jedan od tri najvažnija prioriteta. Toliko se Srbija promenila. Da vam je neko tada pričao da će za neku vladu u Srbiji zaštita životne sredine biti među top tri prioriteta, ljudi mu ne bi verovali.
Dakle, toliko se Srbija promenila i nekako sedam godina, nepunih sedam godina kasnije Srbija dobija i opet ova Skupština u ovom sazivu vi usvajate i hvala vam na tome, Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon koji se usvaja u našoj zemlji, a koje je usaglasilo na kraju krajeva i Ministarstvo energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, što je ogroman problem, verujte mi, koje na sistemski način obrađuje ovu temu.
Nakon toga i Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije. Ovo je prvi put da Republika Srbija ima Zakon o obnovljivim izvorima energije. U prethodnom zakonu su obnovljivi izvori energije bili samo jedan deo Zakona o energetici i to ponovo govori o tome koliko nam je ovo važna tema i još jednom zahvalnost ovom domu na podršci i na razumevanju koliko je ovo važno i za tu našu energetsku tranziciju i idemo u izmene dopune Zakona o zaštiti prirode.
Dakle, i na taj način i kroz zakonodavnu aktivnost i kroz budžet i kroz naše aktivnosti se vidi koliko pažnje poklanjamo zaštiti životne sredine.
Sad, što se tiče energetskog miksa, ja ću probati da budem zaista najkraća moguća. Ono što je važno, naše termoelektrane jesu i dalje naša sigurnost. Dakle, mi imamo te rezerve uglja, nažalost, lignita nije najsrećnije rešenje, ali imamo to što imamo. I one nam daju taj tzv. "bazni", osnovni kapacitet i bez toga mi ni ne možemo da imamo mnogo više obnovljivih izvora energije zato što morate da ih balansirate.
Dakle, u te dve stvari moramo da budemo zaista izuzetno pažljivi kako dalje vodimo našu energetsku politiku. I koliko god ljudi mislili nisu nam potrebne termoelektrane, ja opet moram i za sebe da kažem, ja jesam jedna od tih koja pre ide ka zelenoj energiji, nego ka termoelektranama. Za odgovornu državu vi morate da imate te kapacitete kao osnovne ili bazne kapacitete.
Isto tako, morate da razmišljate o energetskoj sigurnosti, da ne budete neto uvoznik električne energije, da takođe pokušavate da držite energetski sektor takvim da on bude i podsticaj daljem razvoju vaše privrede, ali da ne optereti u ovom trenutku kada smo mi u nekoj fazi zaista jako brzog razvoja, da ne optereti ni kućni budžet građana.
Sve to mi moramo da uzmemo u obzir kada pravimo energetski miks, ali ću vam reći da ćemo svakako videti još više obnovljivih izvora energije, diversifikujemo i izvore gasa i gasne koridore. Idemo, što je jako važno, razmišljamo i o električnoj energiji, toplotnoj energiji i transportu.
Ovo o čemu sam pričala, električna energija u smislu toplotne energije Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima zaista jako ambiciozne projekte, projekte gde imate zamenu energenata, gde prebacujemo, posebno u onim gradovima, opštinama koje su najzagađenije kao što je Kosjerić, kao što je Kragujevac, kao što je Užice, kao što je Valjevo, gde zatvaramo sistem centralnog, odnosno daljinskog grejanja na mazut i ugalj, prelazimo na gas, u nekim slučajevima i na bio masu. Naravno, u sistemu transporta gde već dajemo i subvencije za kupovinu električnih vozila, ali postavljamo električne punjače na našim putevima, gledamo da sa „Putevima Srbije“ imamo što više elektronsku naplatu putarine da bi smanjili i tu čekanje na naplatnim stanicama, da bi smanjili zagađenje.
Dakle, imamo jedan sveobuhvatan pristup energetici i životnoj sredini. Kompleksno je pitanje, ali verujte, dajemo sve od sebe da sačuvamo našu bezbednost i stabilnost, da to bude u funkciji našeg rasta i razvoja, ali i dalje zaštite naših potrošača i da otvorimo zaista na pravi način taj put ka zelenoj tranziciji.
Izvinite još jednom na dužem odgovoru, ali bila su kompleksna pitanja. Hvala.

Hvala.
Samo da se nadovežem na neke stvari koje je pomenuo ministar Momirović i nekako podstaknuta danas zaista prelepim događajem da smo dobili i novi avion „Er Srbije“ A330 sa likom Nikole Tesle koji je danas krenuo put NJujorka, da se zahvalim našoj „Er Srbiji“ na svemu što su uradili.
Pre dve nedelje, za one koji nisu znali, „Er Srbija“ je uvela i treći nedeljni let za NJujork. Mislim da je, uz „Turkiš erlajns“, „Er Srbija“ bila jedina avio kompanija koja nije prekidala letove do SAD. Zaista se izborila u tako teškim okolnostima da ima i najpopunjenije kapacitete od svih avio kompanija na tim letovima.
Još jednom, zahvalnost „Er Srbiji“ za to što su tokom korona krize, odnosno krize uzrokovane korona virusom prevezli čak 10.310 građana Republike Srbije na evakuacionim letovima. Dakle, spašavali naše građane iz zatvorenih gradova, iz zatvorenih zemalja, sa zatvorenih aerodroma. Da nije bilo „Er Srbije“, verujte, nište od toga ne bi bilo tako, ne bih rekla lako, i ovako je bilo teško, ali ne bi bilo moguće.
Konačno, naša „Er Srbija“ je do sada sprovela 56 kargo letova koji su nama donosili medicinsku opremu, aparate, respiratore, vakcine u trenucima kada vi, da imate pare, niste mogli da nađete, da iznajmite avion da vam donese opremu i vakcine. Mi smo samo slali našu „Er Srbiju“ sa onom starom A330, sada imamo ovu novu. Da nismo imali nacionalnog avio prevoznika zaista mi ne bi mogli ovako uspešno da se borimo protiv virusa.
Tako da, sve to nekako oslikava zajedno jednu mnogo snažniju, mnogo ozbiljniju državu. Ne može jedna stvar da učini razliku, ali kada ulažete u sve i pametno radite onda vam se to na kraju sve vraća.
Tako da, veliko hvala „Er Srbiji“. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, ne povodom ove teme, ali ću iskoristiti samo da vam prijavim jedan neverovatan slučaj koji ja još uvek nisam videla, ne samo u svojoj političkoj karijeri, nego i ranije dok sam gledala i pratila Narodnu skupštinu Republike Srbije. Vi ste svi svedoci o čemu smo mi pričali i moje debate sa narodnim poslanikom Vladanom Glišićem, da smo pričali o dva zakona koja je Vlada Republike Srbije usvojila kao predlog i uputila u Narodnu skupštinu Republike Srbije. To je Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabrani diskriminacije.
Upravo sam dobila notifikaciju, poruku za jednu od glavnih vesti na portalu N1, premijerka, pa citiraju – „Zakon o istopolnim zajednicama, duboko u duhu tradicije našeg naroda“.
Dakle, ja zaista moram da reagujem i da kažem kada lažete o nečemu što su mogli da vide svi građani Republike Srbije, mogu da vrate program pa da čuju ponovo o čemu smo pričali da o ovom zakonu koji su oni pomenuli nije bilo ni jedne jedine reči. Zaista, moram da reagujem.
Tako sam jednom već reagovala kada su lagali o tome da smo mi pozvali nekog na vakcinaciju, a da je bio zatvoren punkt za vakcinaciju. Tada su govorili da to nije bila laž nego sam ja sprečila nekoga da daje neku informaciju.
Dakle, ovakve otvorene laže, ovo nisu lažne vesti, ovo su otvorene laži. Neprofesionalizam, kakav u ovoj zemlji nikada, mislim nije viđen.
Dakle, hvala vama što pokazujete svaki dan o tome koliko ste profesionalni, hvala vama što sami o sebi govorite najbolje, bolje nego što bih ja ikada mogla o vama da kažem, a sada još jednom nakon one moje pres konferencije, poštovani građani Republike Srbije, možete sada da pogledate i da vidite koliko je objektivan, neprofesionalan, izvinite profesionalan i kredibilan izvor N1.
Hvala vam mnogo.

Hvala.
Pre svega, rekla bih da kad pričaju o istraživačkom novinarstvu ne pričaju o ovakvom istraživačkom novinarstvu, čiji smo primer upravo videli gde zbog loših veza i gubljenja signala između Beograda i Luksemburga dobijaju potpunu pogrešne informacije o tome šta sam pričala, ali dobro, i to je život i to je politička scena Srbije. Ovo nisu mediji, ovo su politički aktivisti, šta da se radi, moramo protiv toga da se borimo.
Nekoliko puta smo pričali o Rezoluciji Evropskog parlamenta. Tu zaista postoje neke činjenično pogrešne stvari. Vi ste naveli samo neke od tih stvari. Dakle, kada neko u Rezoluciji koju usvoji Evropski parlament kaže da mi imamo nedostatak medicinske opreme, a mi smo tokom korona virusa, odnosno krize prouzrokovane korona virusom tu medicinsku opremu slali, pa i članicama EU kako bi im pomogli zato što su bili u težoj situaciji od nas, a mi smo u tom trenutku mogli da im pomognemo, a da ne pričamo o tome koliko smo pomogli i regionu, pa na kraju krajeva i Prištini sa PSR testovima, onda zaista ne postoji argument kojim vi možete da pobijete tu tvrdnju. Vi to možete samo da pročitate, da ponavljate i da onda ta rečenica ili taj jedan red ili član u toj Rezoluciji dovoljno govori o objektivnosti te same Rezolucije.
Ne mogu da krijem svoje razočaranje zašto je to tako, posebno zato što iskreno verujem da su nažalost u tom Evropskom parlamentu za tu Rezoluciju, na primer glasali i evroparlamentarci iz Italije, zemlje kojima smo mi poslali medicinsku opremu, a oni su glasali za to da je Srbija u opasnosti zato što nema medicinsku opremu.
Ali, dobro. Nekad imate Izveštaje koji su toliko neobjektivni, da kada odu u toliku krajnost da su to nekako otvorene laži koje možete lako da pokažete i lako da dokažete, onda čine i naš posao lakšim zato što postoji deo kao što smo pričali u svakoj Skupštini, pa i u Evropskom parlamentu poslanika koji se ne slažu sa nekom politikom, u ovom trenutku sa politikom predsednika Aleksandra Vučića ili vladajuće koalicije, ili politikom i aktivnostima Vlade Republike Srbije, pa onda iz te politizacije imamo i ovakve neobjektivne i netačne članove u okviru jedne rezolucije.
Opet, ja se nadam da se to neće ponavljati u budućnosti, pre svega zato što mislim da to nije u evropskom duhu. Ja evropski duh poštujem, evropski duh cenim, ja iskreno želim Srbiju Evropskoj uniji i mislim da je nama tamo mesto i jesam posvećeno za to da mi treba da postanemo član EU, verujem u evropske vrednosti. Isto tako, znam da ova rečenica iz tog Izveštaja Evropskog parlamenta, odnosno Rezolucije Evropskog parlamenta nije ta evropska vrednost.
Kada se kaže da Vlada manipuliše, sumnjaju ili postoji mogućnost da Vlada manipuliše podacima, ponovo bih rekla da je to zaista neverovatna optužba na račun Vlade Republike Srbije i svih naših službi koje se bore protiv korona virusa.
Reći ću vam zašto. Prvo zato što vi ne možete znati tačne brojeve dok se ne završi čitava borba, dok se ne završi pandemija, dok vi ne pogledate sve te statističke podatke, dok ne uradite reviziju tih brojeva i onda izađete sa konačnim brojevima.
Neke zemlje članice Evropske unije i neke druge zemlje širom sveta, izuzetno snažne, značajne, napredne zemlje su radile i reviziju i tokom same pandemije i menjale te brojeve i zaraženih i preminulih u toko 24 časa za više hiljada ljudi. Kažu, OK, imali smo preminulih 3.000, izvinite, u stvari, imali smo preminulih 9.000, pa ih niko nije optužio za manipulaciju.
Dakle, mi ćemo svakako onako odgovorno, kao što smo i do sada vodili ovu borbu i čitav proces i kada ovo sve prođe, uraditi tu reviziju i mislim da ćemo imati čime da se ponosimo, kao što se mi ponosimo danas.
Dali smo sve od sebe i mislim da smo u svakom slučaju postigli u mnogim oblastima mnogo bolje rezultate nego mnogo drugih zemalja iz EU i širom sveta i opet stvarno je to bio naporan i mukotrpan rad i velika zahvalnost ne samo zdravstvenom sektoru, nego svima koji su u ovome učestvovali.
Dakle, ne znam šta bi nam rekli da smo uradili nešto što je na primer uradila jedna Velika Britanija, a to je da jedan dan samo kažu – mi prestajemo da objavljujemo brojeve preminulih? Ne znam kako bi onda reagovali da je Republika Srbija to uradila? Mi nismo želeli to da uradimo. Uvek smo se trudili da građanima damo tačne, pravovremene informacije koliko god je to bilo moguće u datim uslovima pandemije kakva je nezabeležena od španske groznice.
Tako da, dovoljno to govori o toj rezoluciji, ali, opet, ima tu i nekih stvari na koje mi zaista moramo da obratimo pažnju, koje moramo uzeti u obzir i svaki takav dokument, kakav god bio neki deo njega, subjektivan i pristrasan, mi zaista uzimamo sa pažnjom koja je zaslužila i naše opredeljenje da budemo zemlja članice Evropske unije, ali se opet nadam da će i ovo biti nekako i njima za nauk da baš ne idu u takve ekstreme kao što se išlo u ovoj rezoluciji.
Hvala.