Poštovani građani i građanke Republike Srbije, mislim da se borba protiv nasilja ne vodi na „Gazeli“, ne vodi na „Gazeli“ nasiljem nad svim drugim građanima kojima uskraćujemo pravo na slobodno kretanje, odnosno kojima se uskraćuje pravo na slobodno kretanje, već se vodi rečima u Skupštini, pred očima svih građana naše zemlje. Hvala vam mnogo.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, vidite, ja se u potpunosti slažem sa vama i mislila sam da je možda danas prilika ili još jedna šansa da prestanemo sa političkim podelama oko ove teme.
Mislim da je sramota da se politički delimo oko ove teme. Mislim da možemo da se delimo politički po bilo kojoj temi, osim po ovoj temi. Ovo prevazilazi politiku. Ovo je par ekselans tema čitavog našeg društva o kojoj ne treba da pričamo politički, ne treba da politizujemo zato što je to neodgovorno i simplifikacija i ne da na nas ne vodi ka rešenju, već nas vodi sve dalje od tog rešenja.
Nažalost, od kako sam ušla u ovu salu određeni deo opozicije je iskoristio ovo samo i isključivo za politizaciju. To je problem. Nije ih interesovao izveštaj koji ste vi, narodni poslanici, tražili. Moja obaveza je da dođem i da predstavim i da slušam predloge, konkretne predloge, a ne psovke, ne dobacivanja, ne performanse, predloge.
Znate, kao što sam i rekla, svako od nas zna, ovo se dešavalo u većini zemalja sveta i Evrope. U SAD ove godine bilo je, ako se ne varam, do danas 190 različitih masovnih ubistava, od toga 18 u školama, više nego dana u godini i tome pristupaju kao društvo koje gleda šta može da se uradi.
U Norveškoj koja je, rekla bih, jedna od najnaprednijih demokratija, građanskih društava na svetu, 2011. godine je Brejvik ubio 77 ljudi, više od 60 dece, mladih ljudi i to predstavnika jedne političke stranke, podmlatka jedne političke stranke i to nikom u toj Norveškoj nije palo na pamet da za to optuži vlast, da za to optuži neku drugu političku stranku, da za to optuži bilo kog pojedinca u tom društvu. Nikom nikada to nije palo na pamet.
U Erfurtu u Nemačkoj 2002. godine mladić od 19 godina je došao u svoju bivšu školu, gimnaziju i pobio 16 ljudi. Nikome nikada nije palo na pamet da za to optuži vlast u Nemačkoj, saveznu ili vlast u toj nemačkoj državi ili da optuži nekog pojedinca ili neku političku partiju. To ne da nisu uradili, to zaista nikome nikada nije palo na pamet. To, jednostavno, nije normalno. To, jednostavno, nije ni ljudski, ni pristojno.
To se, jednostavno, nikad nigde u svetu nije dogodilo da imate ovakvu tragediju, ovakav zločin i da neko nepunih tri sata nakon tog užasnog, najodvratnijeg, najmonstruoznijeg, najneshvatljivijeg prvog zločina nakon tri sata neki političar izađe i kaže – ti si kriv, predsedniku te države, vi ste krivi iz neke stranke. To je zaista jedinstveno. U svetu to nije viđeno.
Znate, 2002. godine u Leskovcu počinjen je taj masovni zločin, masovno ubistvo sa sedam ubijenih, uglavnom sve jako mladi ljudi. Godine 2007. Jabukovac - devetoro ubijenih, 2013. godine Mala Ivanča - 13 ubijenih. Ne pričamo o ranjenim. Niko tada u Srbiji, niko, nijedna politička partija, nijedan politički pokret, stranka, niko nikada nije uzeo to i rekao - vi ste krivi, uperio prstom u bilo koga i rekao – vi, političari, ti i ti, taj i taj, vi ste krivi, vaša stranka je kriva. Niko nikad nigde pre ove tragedije i ovih ubistava, niko nigde u svetu.
Toliko je to nenormalno, toliko je to neljudski, toliko je to… To, jednostavno, pristojni ljudi ne mogu da zamisle da urade. Kako može neko da ubije nekog i vi da kažete – ti si kriv i da iskoristite to za političke proteste? To se nigde na svetu nije desilo i nikad pre u Srbiji, ni 2002, ni 2007, ni 2013. godine, nikada. Jednostavno, ovo je jedan presedan gde se vi zaista zapitate ali kako je moguće i kakva je poruka našem društvu da vi za to optužite jednog čoveka ili jednu političku stranku, kako to radi deo opozicije. To je relativizacija. To je, takođe, odlazak od rešenja. To znači da vas rešenje ne zanima, da vas pravi uzrok ne zanima, da vi samo želite da politizujete to da bi napravili neki politički ćar. Kako je to uopšte ljudski moguće ja vas zaista pitam? Ja ljudski ne razumem kako je to moguće.
Kako to nisu uradili nikad u Americi, kako nisu uradili u Nemačkoj, kako nisu uradili u Norveškoj? Kako nije uradila opozicija 2002. ili 2007. godine? Zato što se to ne radi. ljudski to nikom ne bi palo na pamet zato što su to stvari gde se društvo ujedini u tuzi i kaže dajte da vidimo šta dodatno možemo da uradimo i to je dodatan problem koji mi danas imamo.
Još jednu stvar samo da kažem zato što mi je zaista stalo da to kažem, zato što ponovo mislim da nekad uzmemo, idemo u ekstreme, simplifikujemo stvari. Kažete da je derogiran svih ovih godina i decenija prosvetni sistem, pogubili smo konce u prosvetnom sistemu. Znate, ja mislim da mi moramo još mnogo da radimo na jačanju našeg prosvetnog sistema i pritom mislim da smo mnogo i uradili, ali još mnogo, mnogo, mnogo moramo da radimo, ali ne mogu da se složim sa vama da je derogiran, da je sve loše, da je sve strašno, da tu nema kvaliteta zato što ga ima i te kako.
Mi smo u poslednjih pet godina, ne mi, sistem, naši đaci, učenici, studenti, njihovi profesori i mentori, postizali najbolje rezultate u istoriji Srbije. Najbolje rezultate imamo na takmičenjima.
Na matematičkoj olimpijadi 2019. godine bili smo deveti u svetu, 2020. godine smo bili među prvih deset u svetu u informatici. Od 2018. do 2021. godine na svakom takmičenju matematičke olimpijade vraćali su se u Srbiju sa medaljom.
Godine 2021. po prvi put smo doneli zlatnu medalju, naši učenici, sa filozofske olimpijade.
Ove godine studenti FON-a su bili prvi na svetu u Case study competetion u rešavanju problema.
Studenti sa Pravnog fakulteta vicešampioni sveta. Ja sam primila njih, čestitala im, zahvalila se na svemu što rade oni i njihovi profesori, njihovi mentori, na tome kako promovišu našu zemlju.
Godine 2017. učenici Sportske gimnazije prvi na svetu u košarci u školskim takmičenjima. Dakle, nije tačno, ne možemo da pričamo da je sve loše i da je sve strašno.
Imamo prosvetni sistem koji može da se takmiči u nekim aspektima sa najjačima na svetu i da pobeđuje, ali moramo još mnogo da uradimo, još mnogo da uradimo. Samo da ne smetnemo sa uma i tu drugu stranu medalje zato što onda zaboravimo na njih, te profesore, te učitelje, te nastavnike, i te đake, i te studente. I to je neki sistem napravio.
Znate, kada kažete – apsolutna vlast, apsolutna odgovornost, apsolutna odgovornost i za rezultate, ako već želite tako da kažete, mada mislim da je i to potpuna simplifikacija, da je prilično beskorisno tako nešto pričati, ali dobro, kako god.
Dakle, nemojte nikada da zaboravite i u najtežim trenucima i na tu drugu stranu medalje i na taj ponos tog sistema koji je, takođe, rezultat čitavog našeg društva, a da moramo još mnogo da radimo, moramo. Hvala vam.

Hvala vam.
Dakle, ja nikada nisam rekla - sve je u redu. Rekla sam - sistem nije zakazao i takođe sam to obrazložila i mogu ponovo zato što sam odgovorna osoba i ne bežim od svojih reči.
Dakle, da, mislim da se ovo desilo negde drugde gde možda nismo stigli još dovoljno da uradimo, da otvorimo još neku fabriku, da podignemo plate, da ljudi imaju kvalitetnija radna mesta, da opremimo školu, da je jedno od 37, samo 37 škola u Srbiji, a samo 37 osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema pedagoško-psihološku službu, sve ostale imaju, da je bila takva škola, da je bilo prijavljeno nasilje, a da nismo reagovali, da sistem nije reagovao, da je bio bilo kakav takav događaj, verujte rekla bih - da, sistem je zakazao tu i tu.
Ali, Osnovna škola "Vladislav Ribnikar" u sred Beograda na Vračaru, na najbogatijoj opštini u celoj Srbiji jednostavno ne možete da kažete da je sistem tu zakazao. Imao je pedagoga, imao je psihologa, imao je školskog policajca, imao je privatno obezbeđenje, imao je sve.
Sve je u redu. Opet vam kažem, ja zaista iskreno i duboko baštinim demokratske vrednosti i verujem u različita mišljenja i u raspravu, ali takođe razmišljam intenzivno svih ovih dana da nasilje u društvu, nego jedino mi ne pada na pamet kako to, kao što je i narodni poslanik, gospodin Jovanov, rekao - kako to nikada ne krenete od sebe, kako smo to mi krivi za sve, a vi nikada ne krenete od sebe, a pritom upravo na prethodnoj prošloj sednici Vlade, kada sam bila ovde, sam vam rekla - zamislite kako mladi ljudi gledaju na primer na autoritet policijskog službenika kada vide narodnog poslanika koji ga psuje i gura. Da li vi mislite da je to normalno i da li to nije širenje nasilja?Neverovatno. Zaista neverovatno da se ni danas ne pogledamo i kažemo - da, ja sam možda mogao nešto drugačije.
Što se tiče našeg obrazovnog sistema, znate šta, nisam ja rekla i možete da vidite to u transkriptu, nisam ja rekla ni da je najmoderniji, ni da je najbolji. Ja sam pričala o rezultatima i pritom sam rekla da su to rezultati učitelja i nastavnika i profesora i njihovih mentora i učenika i studenata. Nikada ih nisam pripisala ni sebi. Samo sa rekla da su takođe rezultat nekog sistema. Da, jel treba da se izvinim što sada neću da pljunem naš obrazovni sistem?
Kada pljunem na naš obrazovni sistem pljunula sam na sve te ljude koji svaki dan prekarno rade u tom sistemu. Da, imaju odlične rezultate. Da li može biti jače, da li može biti modernije, da li još mnogo stvari moramo da menjamo u našem obrazovnom sistemu, da li još mnogo toga moramo da uradimo za nastavni kadar? Da, upravo sam to rekla kada sam odgovarala prethodnom narodnom poslaniku. Upravo to.
Šta vi želite - da sporite rezultate koje imaju ti studenti i učenici i njihovi mentori, nastavnici i profesori? Oni postoje, oni su na papiru, oni su svetski, evropski, međunarodni. O tome sam pričala i pričala da sada ne treba da zaboravimo ni tu stranu medalje, ni tu decu, ni njihove mentore i nastavnike i da, imamo neke od najboljih rezultata u smislu prosvete ikada i to u poslednjih pet godina. Znate kako, i to jeste neki sistem.
U poslednjih 10 godina plata nastavnika, nastavnog kadra u Republici Srbiji je povećana 68,8%. Da li ja mislim da je plata nastavnog kadra u Srbiji zadovoljavajuća? Ne, nikako. Daleko od toga, ali je za tih 70% iz budžeta koji se plaća trebalo mnogo, mnogo, mnogo raditi i napraviti stabilnu ekonomiju da bi te plate mogle da se isplaćuju i išlo bi mnogo brže, kao što je išla 2018. i 2019. godine da nas nije zadesila i pogodila Korona, kada smo većinu novca usmerili na plate zdravstvenih radnika da bi njima pomogli i da bi se njima zahvalili.
Znate, 70% ipak nije tako malo i opet ću reći bez obzira, ne želim da današnja ili sutrašnja ili koliko god traje ova sednica na ovu temu da prebacujem šta je neko nekada uradio ili šta nije uradio, ali znate da je pre 10 godina plata bila zadovoljavajuća, pa da je neko podigao 70% danas bi bila odlična.
Kada krenete iz minusa mnogo vam treba da stignete u plus, a mi nismo krenuli ni iz nule. Ti ljudi, kao i svi drugi ljudi u državnom javnom sektoru, policajci, vojnici, medicinske sestre i tehničari, zdravstveni radnici, profesori bili su na ivici egzistencije i da, danas je nešto bolje i nije dovoljno dobro. Razgovarala sam pre tri nedelje sa sindikatima i jasno im rekla šta mislim da treba da uradimo u smislu njihovih plata, a posebno koliko treba da ulažimo u predškolsko.
Izvinite, ali neću reći sve najgore o našem obrazovnom sistemu. Neću pljunuti naš prosvetni sistem i neću pljunuti naše prosvetne radnike zato što sa resursima koje imaju daju neke od najboljih rezultata na svetu.
Vi mi kažete - nije ovo politički protest, to je protest građana. Reći ću vam, kao što sam javno rekla, mislim da je onaj prvi protest možda bio protest građana.
Ovaj drugi protest, kao što ste i vi rekli i kao što su rekli drugi iz opozicije i napisali javno i govorili po emisijama u kojima su gostovali, jeste samo i isključivo politički protest. Ne komemorativni skup, ne protest građana, nego politički protest koji organizuju političke stranke, čiji je organizator narodni poslanik koji je prvi pozivao na nasilje u poslednjih 10 godina, na ubistvo predsednika, na ubistvo članova predsednikove porodice. Taj čovek poziva na borbu protiv nasilja.
Zaista, da li vi zaista mislite da je to bilo kako normalno i razumno?
Čekajte, u redu je da je on to uradio, a da se pre toga izvinio za sve ono što je radio. Ne, nikada se nije izvinio. Ne, nastavio je i na tim protestima da poziva na nasilje, jer je, valjda, opravdano pozivati na ubistvo Aleksandra Vučića i ljudi iz SNS, sve zajedno sa članovima, simpatizerima i svima ostalima. To je, valjda, u redu i legitimno i to je bogougodno i to je baš lepo. Jel?
Zašto onda niste osudili? Zašto, ako se ne slažete i mislite da nije lepo, kao što ja mislim da nije lepo? Što niste osudili? Što niste rekli jednu reč? Što ste dopustili da organizator protesta protiv nasilja bude čovek koji direktno poziva na ubistvo starijeg sina i brata predsednika Aleksandra Vučića? Zašto ste dozvolili to? Zašto pod njegovom kapom idete u kao, tzv. borbu protiv nasilja?
Politički skup, ali dobro.
Znate šta takođe mislim da nije normalno i šta mislim da je strašno? Vi meni pričate šta sve nije normalno. Apsolutno, ja zaista još jednom kažem, nije normalno, nije normalno da se nakon ovakvih tragedija to politizuje.
Još jedan dokaz, osim bazične, osnovne ljudskosti za to, osnovni dokaz da to nije normalno i da to normalni ljudi nekako, političari, zaista zato što je ovde odgovornost na nama kao političarima, dokaz za to je da se to nigde nije desilo na svetu. Nigde. Ni u Nemačkoj, ni u Norveškoj, ni u SAD. Ni 2002. godine, ni 2007. godine, ni 2013. godine. Nikada, nigde.

Nikada, nigde neko nije optužio vlast za takvu tragediju.

To, jednostavno, nije normalno. To nije ljudski, ljudi. Da ne pričam kakva je to relativizacija.
Vi pričate, i svih ovih dana, o ubistvima žena. Vi pričate o pozivima na nasilje, relativizaciji nasilja. Pričate o nacionalnim frekvencijama. Vi pričate o „Pink-u“ i „Hepi-ju“.
Čekajte, da vas podsetim samo na kampanju na „N1“, tajkunskoj televiziji. Deset godina, decenija AV vlasti. Decenija vlasti Aleksandra Vučića, gde su stavili pretučenu ženu, žrtvu porodičnog, valjda, nasilja na poster „Sada nas je manje“.
Da li vi mislite da je uopšte normalno da se za ubistvo žena, za femicid direktno optuži Aleksandar Vučić?
Da li vi mislite da je to normalno?
Da li vi mislite da je ta televizija korektna? Da je profesionalna? Da je objektivna?
Da li vi uopšte, da li bilo ko može politički da stavi neke stvari sa strane i kaže – ali, ljudi, ako ništa, u redu, mrzim Aleksandra Vučića, odvratan je, najgori je, ovakav je, onakav je, svejedno, ali da kažete – ali, ljudi, to je relativizacija. Pa, vi ne kažete – kriv je onaj što je ubio tu ženu, nego je kriv Aleksandar Vučić, a ovaj jadan, pa, njega je Aleksandar Vučić iznervirao, kakve veze ima.
Jel vi razumete da iz takve relativizacije onda idu dalju ubistva i dalje nasilje, kada kažete da je za sve kriv Aleksandar Vučić i kada kažete da nikad nije bilo gore.
Evo da kažemo i ovo, prošle godine je u okviru porodičnih i partnerskih odnosa, dakle, najviše žena ubijeno, nastradalo 40 ljudi. Naravno, i to se koristi za politizaciju. Eto, kakva je ova vlast, eto kakvo je nasilje, pa na kraju krajeva i direktnom optužbom sa „N1“ „Decenija AV vlasti“ kako je Aleksandar Vučić kriv za to. Godine 2012. je 64 osoba nastradalo u porodičnom nasilju, 2011. godine 48, 2010. godine 43, 2009. godine 51. Sve veće nego ovaj užasan broj.
Recite mi sada svi vi zajedno koji protestujete protiv nasilja politički, recite mi 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine, kada je bilo više ubistava u porodičnom nasilju, da li je postojala politička stranka, organizacija ili politički lider, lider neke stranke koji je za to optužio vlast? Da li se to ikada desilo? Ne, nikada se to nije desilo. Nikada se to nije desilo, zato što to jednostavno prvo nije pristojno, drugo, nije ljudski i treće to je relativizacija zločina, kriv je onaj koji je ubio.
Ne mogu biti krivi ovi ljudi. Ne mogu biti krivi ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića. Ne može biti kriv Aleksandar Vučić, aman zaman, zaboga ljudi. Pa to se nikada nije dešavalo. Nikada. To nije normalno. Vi ste u vašem obraćanju pričali ponovo o ubistvu žena, kao da smo mi krivi. Takve stvari se, ne u ovom društvu, ni u jednom društvu, ni u jednoj zemlji nikada nisu dešavale. Kakva je to politička borba? Zar nemate nešto drugo politički da nam zamerite, nego nam kažete da smo ubice? Jel politička borba kada se ubije 17 ljudi, kada se ubiju deca, da kažete vama nije žao, nama je žao? Zar zaista ljudski mislite da je to normalno?
I da, sedeću ovde koliko god treba da razgovaramo o tim stvarima. Pre nego što sam ušla u ovu salu, slušala sam poslanička pitanja. Narodni poslanik ovde, gospodin Aleksić, za 18 mrtvih kaže – bas je baš briga. Pa koji čovek normalan može da kaže da je nekog baš briga? Jel politika 18 smrti? Vas nije baš briga, a nas je baš briga, jel? Mi nismo roditelji, mi nismo ljudi, mi nismo sestre. Niko od nas nije ništa. Nije ljudsko biće, pa nam nije žao, a vama je užasno žao.
Jel to politika? Jel to vaša politička agenda? Jel zaista želite sa tim da izađete pred građane Srbije? Jel zaista mislite da je to blagotvorno, da to ne bi radili u nekim drugim društvima? U ovom trenutku je potrebno zajedništvo, a ne da pozivaju na protest protiv nasilja ljudi koji su najveće siledžije u ovom društvu.
Pričate o „Hepiju“ i „Pinku“, imali ste na „Nova S“ u „Utisku nedelje“, dva sata ili koliko god traje ta emisija, sat, sat i po, dva sata, paradu nasilja i to od strane profesora sa Beogradskog univerziteta Jove Bakića. Paradu nasilja. Ne mogu da izgube na izborima, jurićemo ih po ulicama. Jel se neko od vas koji se svake nedelje okuplja na protestu protiv nasilja oglasio? Jel rekao aman ljudi, nemojte pozivati na nasilje? Niko. To je profesor Beogradskog univerziteta, taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima. Zašto mislite da sutra taj mlad čovek, neki njegov student se ne oseti pozvan i ohrabren da uzme pušku i da ubije nekog i da kaže – pa meni je moj profesor sociologije, moj voljeni profesor, uvaženi profesor rekao da je to u redu.
Jel može neko od vas da se oglasi i da kaže da i to je nasilje. A voditeljska se smeje i kaže, ne razumem to, malo mi je smešno, recite a kako bi ih jurili, kako će to da izgleda? I nikom ništa. Niko ne kaže, znate šta „Nova S“ možda ste malo preterali. Ne, to je mnogo lepo, to je isto bogougodno, jurite naprednjake, kakve veze ima, oni su ružni, glupi, bezubi, krezubi, droce, sendvičari. To smo sve čuli u poslednja četiri dana i niko od vas nije rekao ljudi to je takođe nasilje nad nekim ljudima. E takva je vaša borba protiv nasilja.
Ako može SNS, može sve, ubij ih, juri ih, baci ih, ali za ove druge slučajno nemoj da si im rekao, slučajno nemoj da si im rekao, nemoj slučajno za ove nas, lepe, pametne, inteligenciju, nemoj slučajno da si ih izvrgao ruglu zato što su fotošopirali sopstveni protest da bi pokazali da ima više ljudi. Što, jel malo bilo ljudi? Što, jel malo da se 10 hiljada ljudi ujedinilo?
(Ivana Parlić: Sto pedeset hiljada.)
Ma 150, 800. Da vam kažem, da je bilo 150 hiljada ljudi, ne bi morali da ih fotošopirate, pod jedan.
(Predsednik: Nemojte da govorite iz klupe, Parlić.)
Da je bilo 150 hiljada ljudi, zaista ne bi morali da ih fotošopirate, ali nema ni veze, da je bilo 150 hiljada ljudi, da je bilo 100 ljudi, eto, o tome se radi. To je vaš problem. To je ono gde vi vidite, gde je sve politika.
Kakve veze ima da je bilo 100, kakve veze ima da je bilo 100? Ujedinili su se u tuzi, imaju predlog da se nešto menja, imaju konkretan predlog. Kakve veze ima? Što moraš da ih fotošopiraš da izgleda da ih ima više? Zato što nema veze sa tugom, ima veze sa politikom. Nikakve veze sa tugom nema. Ima veze samo sa politikom.

Zvali ste me da dođem da odgovaram, sada mi ne date vreme da odgovorim. Imam pravo da odgovorim. Jel dosadno? Vama je dosadno? Šta vam je tačno dosadno?

Znate, vi kažete – imamo akciju oduzimanja oružja, odnosno razoružavanja Srbije. Da, koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, da, odlična je akcija, i da, znate, pohvalila je Evropska unija, usudio se, napravo je grešku i „Gardijan“ da pohvali, pa su na pritiske iz Srbije morali da se isprave da demantuju sami sebe i tekst, što je svojevrsni pokazatelj koliko su mediji zastranili, pa i najjači, najbolji, najprofesionalniji mediji koliko su pod uticajem politike i da moraju da demantuju nešto što su rekli da je lepo.
Vi kažete – pa niste vi zaslužni, zaslužni su građani. Ponovo, opet, kao i sa uspesima u prosveti, ja sam se, poštovani gospodine narodni poslaniče, zahvalila građanima, ja sam se građanima zahvalila. Nisam rekla – da, mi smo. Mi smo dali inicijativu, predsednik, mi smo usvojili kao Vlada, odlična je inicijativa, i da, daje odlične rezultate, ali građani su bili odgovorni i zahvalila sam se građanima.
Što se tiče oružja, znate, opet kada pogledate, kada se desilo masovno ubistvo 2002. godine, broj komada oružja koje se drži i nosi po dozvolama legalnog oružja, ko zna koliko nelegalnog, ali legalnog oružja 2002. godine u Republici Srbiji bilo je 1.064.595. Kada se desila još veća tragedija 2007. godine, broj legalnih dozvola je bio 1.160.277. Da li se sećate, poštovani narodni poslanici, koji se borite protiv nasilja, da je neka politička partija tada, neka politička organizacija, neki političar to zamerio tadašnjoj vlasti 2007. godine, u kojoj ste vi bili, i rekao – ljudi, od 2002. godine, kada smo imali ono masovno ubistvo, što niste razoružavali Srbiju, zašto niste, vi ste krivi? Ne, niko to nije rekao. Niko to nije rekao. Zato što niko nije bio dovoljno nečovek da za to optuži neku vlast.
(Predsednik: Lazoviću, nemojte da urlate iz klupe, čoveče.)
Vi danas imate, i najveći broj dozvola za oružje smo dostigli 2008. godine, kada ste na vlasti vi koji se borite protiv nasilja, od 1.172.468 dozvola. Mi smo tada, odnosno od 2013. godine realno, uspeli to da spustimo na ispod 800.000. Imate 771.701, a u prvom kvartalu, na kraju prvog kvartala došlo je na 761.415 dozvola. Dakle, radili smo svoj posao ozbiljno i odgovorno. I ponovo vam kažem, kada pogledate u odnosnu na to šta je nekada bilo i šta smo uradili, nije sistem ovde zakazao. Ali da, sada ćemo razoružati Srbiju, oduzećemo 90% oružja i svakako ćemo svi biti mnogo bezbedniji.
Ali se ponovo radi o tome da je to manipulacija brojevima, da bi pokazali da je neko bio neodgovoran, da neko nešto nije radio, što niko ranije u Srbiji nikada nije radio tako, ni nigde u svetu, da politizuje na taj način.
(Radomir Lazović: Hajde još malo, do šest, još tri minuta.)
Ali nije problem, do šest, do osam, do sedam, nije problem, ja se vraćam sutra, nastavićemo polemiku, nastavićemo debatu. O čemu se radi? Šta je tačno problem? Hoćemo li da razgovaramo ili nećemo da razgovaramo?
(Predsednik: Obuzdajte se, Lazoviću.)
Šta, kao vi treba tri minuta, a ja treba dva minuta? Hoćemo ozbiljno da razgovaramo.
Vi mi kažete – REM. Evo, došla sam ovde da čujem, evo, došla sam ovde, pa pola sata ili sat, mogu i sedam, valjda je važno, valjda je bitno, za REM, da vam kažem, i time ću završiti. Završiću, zato što ste tražili da završimo do šest, tako da, što se mene tiče mogli smo do ponoći. Ostala bih ovde 24 časa da pričamo o ovome, ali nema veze. Tražili ste do šest, završiću do šest.
(Predsednik: Milivojeviću, da li je moguće da toliko pristojnosti nemate?)
Nisam za Vladu kao izvršnu vlast čula nijedan predlog, niti jedan predlog, meru za borbu protiv nasilja, osim da smenim ministra unutrašnjih poslova koji radi svoj posao dobro i direktora BIA, koji zaista ne znam kakve veze ima sa tragedijama koje su se desile. Bezbednosno-informativna agencija tek nema nikakve veze.
Ali kada kažete – REM i meni pričate o nacionalnim frekvencijama i REM-u, izvršna vlast niti bira REM, niti deli nacionalne frekvencije, to radite vi ovde u Skupštini. To nije predlog za vlast.
Dakle, kada izbrišete to, vi nemate i svih ovih dana nama niste dali, i to da ostane zapisano, niste nam dali nijedan jedini konkretan predlog šta da uradimo i kako da smanjimo nasilje u Republici Srbiji, šta da uradimo i kako deca i njihovi roditelji da se osećaju bezbednije. Svi predlozi, svi do jednog, bili su vam politički, i to takođe govori o karakteru vašeg protesta. Hvala vam mnogo.

Hvala vam mnogo.
Drago mi je što sam danas ovde poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije i makar ja bih, ipak ja sam izvršna vlast, vi ste zakonodavna vlast, ali bih volela da čujem šta su optužbe, ne znam da neko ovde treba da beži od bilo kakvih optužbi.
Dakle, ne znam zašto se vi poštovani narodni poslanici opozicije bunite što sam se ja javila da čujem kao izvršna vlast o čemu se radi, da čuju građani Republike Srbije, pa i vi i ja, da uradimo svoj posao da odgovorimo na te optužbe sigurna sam pošto se radi o narodnom poslaniku, gospodinu Aleksiću, da tu nema ništa što je inkriminišući, on je jednostavno poznat kao jedan čovek koji po svemu uvek radi u skladu sa zakonu, pa i onda kada je morao da plati kaznu kada je sebi kao predsednik opštine dodelio najveću platu, kao predsednik opštine Trstenik. Pa i onda, čini mi se kada je izvodio određene malverzacije sa svojom širom porodicom, ali je u redu da se čuje i ne znam čega se plašite.
Dakle, ja znam gospodine Aleksiću da se vi kad god vas neko za nešto optuži, vi se branite poslaničkim imunitetom. Da sam ja na vašem mestu, ja bih išla i dokazivala istinu, ali vi se od istine branite. Tako da što se mene tiče, ja bih volela da čujem šta je narodni poslanik želeo da kažem, ali mogu da razumem opoziciju da ne želi to da čuje. Hvala vam.

Samo bih vas zamolila da, ukoliko niste, nadležnim organima pošaljete svu tu dokumentaciju, pa ćemo mi svakako ispitati u skladu sa svim zakonima.
Dakle, nema potrebe da se plašite od istine. Sve će biti u redu.
Hvala vam.

Hvala vam.
Evo, ja ću odgovoriti na ovaj deo pitanja koji se tiče otvaranja još jednog novog graničnog prelaza.
Mi nemamo tu informaciju, da budem sasvim iskrena. Pošaljite nam, pa da pogledamo. Mi moramo da odradimo određenu studiju opravdanosti finansijskog uticaja zato što svako otvaranje novog graničnog prelaza košta i nije jeftino, ali obećavam da ćemo pogledati i MUP i Ministarstvo finansija, tako da ćemo vam dati odgovor u najkraćem mogućem roku.

Ja ću vam odgovoriti na ovo drugo pitanje u vezi sa Pribojem, pa će onda ministar Vesić odgovoriti na pitanje u vezi sa magistralnim putem Sjenica-Prijepolje.
Što se tiče Priboja, tačno je, ja sam u toj poseti obećala da ćemo to rešiti. Pre tačno 48 sati su mi mejlom poslali i građani Priboja to pitanje. U ovom trenutku proveravam sa Republičkom direkcijom za imovinu dokle se stiglo, šta su oni uradili. Republička direkcija za imovinu je trebala da reši deo imovinsko-pravnih problema, da ustupi deo zemljišta, tako da ću vam i na to odgovoriti. Da vam kažem da su i nama stigla direktno pitanja iz Priboja, tako da radimo na tome. Stigli su na moj kabinet.

Hvala vam na pitanjima i hvala vam na korektnosti da kažete da jesmo do sada odgovarali na pitanja. Dakle, nastavićemo da odgovaramo na pitanja. Mi radimo svoj posao odgovorno, u interesu građana, tako da nemamo nikad problem da odgovaramo na konkretna pitanja i nastavićemo, kao što kažem, to da radimo.
Meni je drago, ali doduše malo čudno kako ste se vi sad odjednom toliko zabrinuli za EPS. Vi i baš vaša stranka. Otkud sad to? Otkud se sad vi odjednom brinete za rudare i njihov posao? Zar vi niste bili ti prvi koji su hteli da ostave te rudare bez posla? Zar vi niste bili ti prvi koji su organizovali proteste i peticiju da se praktično EPS ugasi? Kako je sada moguće da ste vi prvi koji ste na protestima, kao zabrinuti zbog rudara?
Ja zaista mislim, umesto što mi mašete rukom, ja zaista mislim da je ovo relevantno. Umesto što mi mašete, ja mislim da je ovo izuzetno relevantno i…
(Radomir Lazović: Odgovorite.)
Odgovoriću, naravno, zato što se mi brinemo za rudare, za razliku od vas koji rudare koje koristite u političke svrhe.
Kako vas nije sramota da idete na protest u Lazarevac, u Kolubaru koja bi bila, da se vi pitate, već ugašena? Svih tih 15 hiljada ljudi bi bilo na ulici.
Da vas podsetim, i ovo je dobro lice vas i konzistentnost i pricipijelnost vaše politike, "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh": Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. Jeste ovo vi? "Što brže ugasiti termoelektrane na ugalj". Ovo je 18. mart 2021. godine Ne davimo Beograd - za dobar grad, za termoelektrane na ugalj i zagađujuću industriju više nema mesta na Zapadnom Balkanu. Što niste ovo poneli da pokažete tamo u Lazarevcu i Kolubari? Zašto? Zašto vi to niste poneli tim rudarima da im pokažete? Vi potcenjujete njihovu inteligenciju, šta li? Pogledajte, ljudi, evo, Ne davimo Beograd - za termoelektrane na ugalj više nema mesta na Zapadnom Balkanu, ali zato onda kada dođe 18. april 2023. godine, evo, sad tek vidim isti dan, šta je sudbina, neverovatno, samo dve godine praktično kasnije, ovo je mart 2021, a ovo april 2023. godine, podrška protestu radnika EPS-a. Pogledajte ove dve stvari. Ista politička stranka, izvinite, niste imali snage da budete politička stranka, nego ste pokret, tako da izvinite, isti politički pokret, kako god.
Ovde smo za rudare da se izbace na ulicu i da se odmah ugase sve termoelektrane, da se odmah zatvore svi kopovi, a ovde smo na protestu zato što se brinemo za rudare. Nikakve to veze nema ni sa zelenim, ni sa životnom sredinom, ni sa vazduhom, a ponajmanje ima veze sa EPS-om. Ima samo veze sa tim da ste protiv nečega.
Dakle, daj da vidimo kako mi možemo da se priključimo bilo kakvom protestu, samo da protestvujemo protiv vlasti. Mi smo uvek protiv. Kad vlast hoće da drži otvorene termoelektrane, mi idemo na protest protiv termoelektrana. Kad rudari kažu – e, vlast hoće da zatvori termoelektrane, mi idemo na protest da se ne zatvore termoelektrane. Svaka vam čast. Zaista, svaka vam čast.
Da vam kažem, obzirom da smo mi zaista zainteresovani za rudare, njihove sudbine, njihove porodice, njihova radna mesta, kao i energetsku stabilnost i sigurnost Srbije, to što govorite nije istina, a vi se, ja vas ko Boga molim, edukujte o tim stvarima zato što ipak treba da imate određenu ozbiljnost i težinu, pošto ste narodni poslanik. Evo, ja vam dajem jedan zadatak, molbu, pošto ne smem da vam dajem zadatke, jer ste vi iznad mene…
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)

Jedna molba da građani vide koliko ste ozbiljni.
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)
Nemojte da se nervirate, sve je u redu. Zaista, sve je u redu, nemojte da se nervirate.
Pričamo o ozbiljnim stvarima, kao što je EPS.
(Radomir Lazović: Na pitanje odgovorite.)
Odgovoriću na sva pitanja.

Jel vi meni pretite tim prstom?
(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)
Jel mi pretite tim prstom? Vi spustite prst i nemojte tako da mi se obraćate zato što to gledaju svi naši građani, pa će sutra neko svojoj ženi isto ovako prstom da radi, a onda ćete vi da objašnjavate kakav vam je odnos prema ženama u Srbiji, a to ćete vi ovako, jel tako, a ovako sad? Dobro. Lep primer dajete, ali potpuno u skladu sa onim primerom kada ste policajca, pripadnika MUP-a Republike Srbije, kao narodni poslanik opsovali, kada ste ga opsovali. Dobro. Sada je to prstom prema ženama, ali u redu. To je vaš manir. Vaše kolege iz pokreta mogu da razmišljaju o tome šta to znači, kakav primer dajete i da li oni žele da učestvuju u tome ili ne, ali da se vratim na vaše pitanje.
Dakle, ja molim poštovanog narodnog poslanika, pošto je pitanje bilo – zašto smo iz Statuta EPS-a uklonili član koji se odnosio na zabranu otuđenja imovine? Jel tako? Jel to bilo pitanje? Narodni poslaniče, jel to bilo pitanje za mene? Izvolite, molim vas, nađite mi Statut EPS-a u kojem je bio taj član.
Da vam kažem, poštovani građani, to ne postoji. Nikada ni u jednom statutu EPS-a nije postojao taj član, čovek ne zna zato što ga je toliko briga za EPS da ni ne zna kako je izgledao prošli statut, ni pretprošli statut. Dakle, nikada poštovani građani, u Statutu EPS nije postojao član u kojem se zabranjuje otuđenje imovine, tako da nismo mogli taj član ni da uklonimo, ali to narodni poslanik Ne davimo Beograd, Zeleni, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo, ne zna zato što mu je toliko stalo do EPS-a, što bi znao? Jel se njega tiče? Ne tiče ga se. Koristi rudare u političke svrhe, za političku borbu, baš ga briga i za rudare i za njihove porodice. Dakle, nikada takav član nije postojao, tako da nismo mogli ni da uklonimo.
Što se tiče akcionarskog društva, da, apsolutno mislimo da će EPS bolje funkcionisati kao akcionarsko društvo, a doduše biće višestruko zaštićena od zloupotreba određenih političkih elita. Tu su vaše kolege iz opozicije koje su, dok su bile na vlasti, oni ili njihovi koalicioni partneri, koristili EPS i upravo tu Kolubaru da izvlače novac iz Kolubare i oni su bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru i ti su isto bili u Lazarevcu da se brinu za Kolubaru. Svakako to više neće biti moguće.
Što se tiče privatizacije EPS, ne govorite neistinu. Nikada niko nije rekao bilo šta drugo od predstavnika Vlade, uključujući i resornu ministarku, već da se EPS neće privatizovati, da EPS nećemo privatizovati. Nemamo nameru. Dakle, EPS je nacionalno blago. Vi polazite od sebe i vaših koalicionih ili željenih koalicionih partnera koji su u svoje vreme privatizovali sve, od izvorišta vode do NIS-a. Mi nismo ni „Telekom“, ni EPS i nećemo.
Što se tiče Skupštine, još jednom da vam kažem koliko je to nepoznavanje materije i koliko je neznanja, kolika je, u stvari, na krajeva, kad podvučete crtu, nebriga. Kaže – ima jedan član u Skupštini. Pa, ima jedan osnivač i jedan vlasnik, samim tim ima i jedan član. Kao što je nekada bila Vlada, sada Vlada, da se ne bi bavila svakim pojedinačnim pitanjem je to prenela na svog ministra. Šta je tu tačno čudno? Šta je tačno čudno tu? Osnivač je to preneo na ovlašćeno lice. Šta to menja u odnosu na ono što je bilo ranije?
Da, biće profesionalizacija. Da, u velikoj meri smo uspeli da rešimo veliki deo problema u EPS-u. Ne bi ih rešili da je bilo po vama, zato što u tom trenutku ne bi više ni imali termoelektrane. Ne bi imali, otprilike, 65% sopstvene proizvodnje električne energije.
Važno je da su rudari videli koliko se brinete za njih i da su građani videli koliko poznajete materiju EPS, obzirom da ste me pitali – zašto smo uklonili član koji nikada u Statutu EPS nije ni postojao?
Hvala vam mnogo. Sada ja ostavljam ministrima da odgovore na sva ostala pitanja. Ja ću odgovoriti za Zrenjanin, ali neka oni odgovore prvo na ostalo.

Hvala vam.
Lepo je što vi sada govorite o tome da spustimo loptu i lepo razgovaramo i ja takođe želim da lepo razgovaramo, mislim da je neprimereno da mi tu mašete prstom i da mi pretite prstom. Posebno neprimereno kada ovo gledaju građani i kada vide jednog narodnog poslanika koji se tako ponaša i samo ste meni mahali prstom.
Kada je govorio ministar Vesić i kada je govorio ministar Martinović niste smeli da dignete prst? Ali na mene ste digli prst jel? Tako da, zabavlja me, lepo je to što je vama zabavno, baš lepo što je to vama zabavno, ja sam mislila da je to naša zajednička odgovornost i da postoji nešto u ovoj zemlji što je zajednička odgovornost svih nas, bilo da su u vlast ili opoziciji. Ali, nažalost očigledno da ne postoji i da vi takvu odgovornost ne osećate. Jer da osećate, još jednom, kao narodni poslanik, svakako ne bi smeli da psujete organe reda i mira. Tako da, šta da se radi, takvi ste, kakvi ste. Ne mogu ja tu ništa, ali da svakako ja sam za lep razgovor, pristojan razgovor iznad svega a vi se možda naučite da ne pretite prstom bilo kome.
Dakle, ovako. Recite mi kako to izgleda kada kažete za termoelektrane na ugalj više nema mesta na zapadnom Balkanu i kažete što brže ugasiti termoelektrane na ugalj. U tom sistemu radi preko 20 hiljada ljudi samo u tom sistemu i kada zatvorite termoelektrane na ugalj, šta ćete da uradite sa tim ljudima? A pošto nema više prostora i nema više mesta, tako da ih odmah treba zatvoriti. Šta ćete uraditi? Vi se brinete za njihova radna mesta? To je takva demagogija, to je takva demagogija …
(Radomir Lazović: Odgovorite na pitanje.)