Narodni poslanik, Aleksandar Mirković.

Izvolite, replika.

Hvala vam mnogo. Ja vam izričem drugu opomenu.
Zbog čega opomenu?
Pa postoji najmanje 37 razloga, ne znam sada da li da vam navodim svih 37 razloga, ali sve ovo što ste rekli i na kraju krajeva, čitavu jednu stranku parlamentarnu, najveću da nazovete – kriminalnom mafijom? Za to ste zaslužili i više od opomene.
E sada, kažem vam kao neko ko je poverenik za Gradski odbor SNS u Beogradu i ja uvek više cenim, čak nekad da na ta naša događanja i okupljanja ne dolaze članovi nego simpatizeri. Mi nemamo toliko okupljanja sa koalicionim partnerima, tako da ste očigledno bili simpatizer, što je još lepše, što jeste zaista lepše i pohvalnije, ali nemojte sada iz bilo kakvih privatnih razloga da nazivate bilo koju stranku baš „kriminalnom organizacijom“, tako da ste dobili drugu opomenu.
Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala poslaniče, dajem sve od sebe.
Predsednik Vlade Miloš Vučević, izvolite.

Hvala.
Aleksandar Mirković ima reč. Izvolite.

Izvolite, gospodine Parandiloviću, replika.

Dobro.
Hajde da pokušam da spustim loptu.
Ali, kada kažete da ste vi od onih koji želite da napravite Srbiju u kojoj će se stručnost ceniti, koliko se sećam, vi ste od onih koji su profesoru Radenoviću izgovorili – stari, ništa te pitao nisam.
Ne znam koju stručnost vi želite da cenite, ako krećete od sebe, a takve stvari pričate Radenoviću, profesoru, koji je jedan od 100 najboljih matematičara na svetu i proslavio ovu zemlju. Uh, uh, majko moja.
Izvolite, gospodine Tataloviću.

Hvala vama.
Pošto niste čak rekli ni koji član, uzimam ovo od grupe.
(Filip Tatalović: Rekao sam 106. i 27.)
Svakako nije bilo po Poslovniku, tako da uzimam vreme od grupe, a i želite, i hvala vam na tome, da se završi ovo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Reč ima predsednik Vlade.

Idemo dalje.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Izričem vam opomenu na ovo.
Ja vas molim da pokušate, ali još jednom vas molim, ne znam, moj posao je ovde izgleda da molim Ćutu.

Moj posao je da molim Aleksandra Jovanovića da pročita Poslovnik i da se ponaša civilizovano.

Sve je u redu, imate opomenu.

Reč ima Aleksandar Vulin.

Izvolite, gospodine Marseniću, po amandmanu.