Ja samo želim da vam kažem da ću pogledati ovo sa ministrom Sinišom Malim, ali takođe i sa ministarkom Marijom Obradović, da ćemo sesti zajedno.
Znam za taj problem. Znam za problem u još nekim lokalnim samoupravama. Taj čitav sistem je prilično nakaradno napravljen i postavljen sa četiri nivoa lokalnih samouprava, a posebno i dugo nije revidiran, što treba da uradimo, to je istina, ali posebno zato što je sistem podsticanja lokalnih samouprava u jednoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj kategoriji, tek potpuno pogrešan, zato što je, u stvari, sistem koji je napravljen, a koji mi nismo stigli da promenimo, od svih onih drugih stvari koje smo uradili, ali zaista je vreme da to, Marija, pogledamo, kako treba, u stvari, daje motivaciju lokalnim samoupravama da se takmiče u tome ko je gori, a ne u tome ko je bolji. U stvari, svako želi da bude u što goroj kategoriji, a ne da dokazuje da je u što boljoj kategoriji, što dovodi do toga da su svi samo sve lošiji.
Čitav taj sistem mora da se promeni, da apsolutno treba više da se pomažu oni koji su najsiromašniji, gde se najteže živi.
Ali, opet, sa druge strane, mora da se nađe način da se motivišu svi da idu ka trećoj, odnosno drugoj, odnosno prvoj kategoriji po razvijenosti.
Tako da vam obećavam da ćemo sesti i pogledati taj sistem i zaista jeste krajnje vreme da ga promenimo i da revidiramo lokalne samouprave pod te četiri kategorije, po nivou razvijenosti.
Konačno, mi se, kao što znate, trudimo da kada nam ekonomija ide dobro, kada imamo predviđen dobar rast BDP-a, što jeste slučaj ove godine, mnogo bolje nego što smo očekivali. Mi smo prognozirali rast od 6%, na pad od prošle godine od svega 0,9%. Mislim da će u ponedeljak izaći i procena za drugi kvartal, koji verujem da će biti iznad 12%, a prognoza je bila 10,2% – 10,5%, tako da je opet drugi kvartal bolji od prognoziranog. Odgovorno trošimo novac, pri tom kasnimo, nažalost, u nekim projektima, što moramo da popravimo.
Mi ćemo imati bolju situaciju u budžetu nego što smo očekivali krajem godine, tako da ćemo ponovo izdvojiti određena sredstva iz tekuće budžetske rezerve za lokalne samouprave na kraju godine. Tako da ćemo i tu pokušati da ublažimo sve te negativne efekte o kojima ste vi pričali, ali pokušavamo da sve ono što možemo, naravno, da finansiramo iz republičkog budžeta i finansiramo i time malo ublažimo tu razliku, koja je zaista nefer i nastala je, nisam sigurna, na kojim kriterijumima, ali moramo da se bavimo time više.
Hvala vam što ste nam skrenuli pažnju.

Hvala.
Dodaću samo još jednu stvar koju ste vi u vašem obraćanju pomenuli, ali samo da je naglasim.
Nama se uskoro približava cenzus, odnosno popis stanovništva. Popis se dešava jednom u deset godina. Sada smo pomerili zbog pandemije prouzrokovane korona virusom za 31. oktobar 2022. godine.
Prethodni popis su neki političari, neki politički lideri, neke političke stranke, grupacije bojkotovali. To je jedna od najneodgovornijih stvari koje neko može da uradi i da savetuje građanima koji u te opcije njihove veruju. Dakle, popis stanovništva i broj stanovnika na jednoj teritoriji u jednoj lokalnoj samoupravi jedini relevantni podatak za institucije u čitavom nizu oblasti i za čitav niz odluka, kao što je, recimo, broj policije i broj policajaca koji su zaposleni u toj lokalnoj samouprave, kao što je, recimo, broj zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi, broj zaposlenih, maksimalan broj zaposlenih se određuje uostalom i po broju stanovnika u tim lokalnim samoupravama, a koji se izvlači iz cenzusa, budžet, budžetska sredstva i transferi, budžet za nacionalne saveta nacionalnih manjina i razne neke druge stvari.
Vi bojkotujete ili savetujete vašim građanima ili ljudima koji vam veruju da bojkotuju nešto što će onda imati užasne reperkusije za kvalitet života tih istih ljudi u narednih 10 godina, a vama taj bojkot neće doneti ali apsolutno ništa, apsolutno ništa. Ljudi će za šest meseci ili godinu dana zaboraviti da ste bojkotovali popis.
Dakle, samo želim još jednom da apelujem sada da nemamo više takve neozbiljne i neodgovorne odluke od političara zato što, još jednom ponavljam, bojkot popisa stanovništva politički ne donosi apsolutno ništa, ali kao posledicu ima da ste tim istim ljudima u tim lokalnim samouprava uskratili mnogo u narednih 10 godina. Hvala.

Hvala.
Pošto sam prilično ekstenzivno odgovarala o „Geoksu“ tokom ove sednice, neću to ponavljati, ali ću reći samo još jednu stvar, dakle, tokom 2020. godine najveći broj zemalja na svetu i ja, ako se ne varam, mislim, sve zemlje članice Evropske unije doživele su ogroman rast nezaposlenosti. Ljudi su usled pandemije masovno ostajali bez posla, firme su se zatvarale na kraju krajeva i zbog toga što vlade nisu na vreme reagovale ili nisu reagovale sa pravim mehanizmima podrške kako bi sačuvali radna mesta.
Srbija je i po ovome bila prilično jedinstvena. Tokom 2020. godine, i pored pandemije korone virusa, registrovana zaposlenost u Srbiji se povećala. Dakle, mi smo zahvaljujući svemu onome što smo uradili i tu još jednom posebna zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on vodio krizni štab zadužen za privredu, i vodio nekako naše pravce toga kako ćemo da odgovorimo, kojim merama, u kom trenutku, sa koliko novca za direktnu finansijsku podršku privredi i građanima.
Mi smo uspeli zahvaljujući tome, za razliku od nekih drugih zemalja da povećamo neto zaposlenost, dakle da se nezaposlenost dodatno smanji. To je u Srbiji prošlo, pravo da vam kažem, prilično nezapaženo.
Dok vi imate nezaposlenost u zemljama članicama EU koja je otišla i na preko 20%, Srbija je održala svoju zaposlenost, odnosno nije povećavala stopu nezaposlenost. Sada se dešava da jedna kompanija odlazi iz Srbije, da je ta kompanija imala ogromne gubitke, trpela tokom korona virusa, ali takođe i da je na njenu odluku u stvari presudno mislim, uticalo to što se kod nas dešava kontinuiran rast plata i prosečnih plata i minimalca i što se njima ne isplati više da posluju na taj način u Srbiji, već će nalaziti zemlje gde je radna snaga jeftinija.
Mi sada razgovaramo danima o tome, danima nas koje kakvi kritikuju za odlazak jedne kompanije. Ljudi koji su dozvolili da tokom mnogo manje krize, svetske ekonomske krize 2008, 2009. godine, preko 400.000 ljudi, između 400 i 600 hiljada ljudi ostane bez posla, se sada pretvaraju da su baš jako mnogo zainteresovani za 1.000 ljudi.
Još jednom kažem, ljudi u Vranju, koji su bili zaposleni u „Geoksu“ neće ostati na cedilu. Koliko vidim, i predsednik Aleksandar Vučić je najavio već za septembar posetu Vranju i vodićemo računa o svakom pojedinačno zaposlenom u tom „Geoksu“, o svakoj porodici, kako bi prošli kroz tu tranziciju za koju smo još jednom znali da dolazi. Zato što nismo želeli da gradimo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. Znali smo da će takve investicije polako odlaziti iz Srbije.
Spremali smo se na takav scenarijo i spremamo se na takav scenarijo, ali to će značiti potpuno u jednom trenutku potpuno raskrstiti sa takvom prošlošću gde smo dovodili investitore, dajući im subvencije da bi naše ljude držali na minimalcu. To više nije slučaj u Srbiji.
Tako da, još jednom, ponosna sam i na kraju krajeva što je i u vreme pandemije kod nas velika stvar što jedna kompanija odlazi i zatvara se, a ne kao što je to slučaj u većini zemalja Evrope, što ne zaposlenost raste i ide na dvocifreno, nego da bude i preko 20%. Takođe i ovaj slučaj govori o tome kakva je Srbija zemlja danas i koliko je ona različita od te 2011. i 2012. godine. Hvala.

U ovom trenutku ono što je planirano su dodatne poreske olakšice, pre svega za zapošljavanje mladih, zato što mi i dalje imamo prilično visoku stopu nezaposlenosti mladih, ona je nešto oko 21, 22%, što je opet kada pogledate odakle smo krenuli 2012. godine kada je bilo preko 51% nezaposlenosti mladih, odlično. Ali, daleko da smo mi zadovoljni ovim gde smo danas.
Tako da, od 1. januara 2022. godine planirao dodatne poreske olakšice za zapošljavanje mladih, posebno za mlade koji treba da dobiju prvo radno mesto. Program „Moja prva plata“, Darija je o tome pričala, je imala prezentaciju rezultata za sada ide zaista jako dobro. Tako da, gledamo sa ministrom finansija da li možemo da izdvojimo dodatna sredstva da nastavimo sa programom i da proširimo obim programa „Moja prva plata“. Mislim da oko 80% učesnika ostaje verovatno na poslovima koje su dobili u okviru tog programa.
Takođe, daćemo dodatne poreske podsticaje, odnosno smanjiti poreze za ulaganje u inovacije, u istraživanje i razvoj i kreiranje intelektualne svojine u Srbiji ponovo da bi dodatno stavili fokus na investicije koje stvaraju dodatnu vrednost, koje plaćaju ljude više nego dva ili tri puta prosečne plate, a onda praktično i pune budžet pa mi iz tog budžeta onda dajemo podršku za sve one ljude koji su nisko kvalifikovani kako bi unapredili njihove veštine i čitavu privredu vukli ka gore.
Mi ćemo nastaviti sa ogromnim investicijama u infrastrukturu, putnu i železničku infrastrukturu. Biće, mislim, dodatni budžet, još veći budžet za investicije u zaštitu životne sredine zato što su na kraju krajeva i to sada investicije i infrastrukturu, vodovodne, kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne sanitarne deponije, transfer stanice itd. Nadamo se da nećemo imati potrebe više da toliko novca ulažemo u direktnu finansijsku podršku privedi zbog posledica pandemije zato što se nadamo, ne znam i ne garantujem, i ne znamo, da je najgore što smo videli od korona virusa iza nas.
Postoje različita mišljenja u svetu i da je tek najgore ispred nas i da će biti još varijanti i da će biti različitih sojeva, da će privreda još trpeti. Ja se nadam da tako neće biti, ali opet moramo biti spremni zbog čega se i trudimo ponovo da smanjujemo deficit koji je planiran da imamo na kraju krajeva rezerve i za dodatne mere podrške ukoliko bude bilo potrebno, ali to je na kraju krajeva i do svih nas.
Zbog toga nam je toliko važna vakcinacija. Još jednom molba da oni koji se nisu vakcinisali odu da se vakcinišu, posebno mlađi ljudi, ljudi do 30 godina starosti. Tu imamo ogroman prostor za napredak. Ako tako bude bilo onda čuvamo jedni druge i čuvamo našu ekonomiju, samim tim čuvamo naše plate i penzije i naš rast i napredak. Tako da, u zavisnosti od toga ćemo videti kakve dodatne podsticaje da planiramo. Hvala vam.

Evo samo kratko.
Dakle, mi smo išli u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Probali smo da uradimo maksimalno što možemo da uradimo u ovom trenutku, ali moram da naglasim da mi u ovom trenutku nismo 100% zadovoljni tim zakonom.
Dakle, postoje još neke stvari koje su predlagale organizacije civilnog društva, pre svega, sa kojima smo razgovarali i razmatrali ovaj zakon, a koje imaju mnogo smisla, i to recimo jednu od velikih stvari, važna stvar je podrška preduzetnicama porodiljama, koje moramo da otvorimo nakon Kovida, kada se još jednom finansijska situacija stabilizuje i znamo tačno sa kojim budžetom raspolažemo, zato što u ovom trenutku ipak moramo da čuvamo novac i za ukoliko je potrebna dodatna podrška i građanima i privredi. Tako da, na tome nastavljamo da radimo. To nije zatvorena tema.
Druga stvar, kao što je predsednik Vučić najavio, imaćemo dodatnu finansijsku podršku porodiljama za rađanje dece i na tome ćemo raditi brzo. Ali, ja se u potpunosti slažem sa vama da treba da vidimo šta još možemo da uradimo. Za sada sigurno još dve stvari na kojima ćemo raditi. Ovo je jedna koju je najavio predsednik Vučić. I ova druga, gde smo mi rekli organizacijama civilnog društva da nastavljamo zajednički rad na daljim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Hvala.

Hvala.
Dakle, kao što vi znate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je održao i konsultacije sa političkim strankama u vezi pitanja Kosova i Metohije i Izveštaja o tome šta se sve dešava u pregovorima u Briselu. Koliko razumem, vi niste mogli da prisustvujete tim konsultacijama kao samostalni poslanik, tako da mi je žao zbog toga, ali pored toga predsednik je bio i ovde u Narodnoj skupštini i odgovarao na sva pitanja, podneo Izveštaj o pregovorima, odnosno dijalogu sa Prištinom, ali ja ću pokušati još jednom da vam na najjasniji mogući način kažem našu poziciju.
Dakle, sve ono što se tiče razgovora i dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini je sadržano pre svega kao prva premisa u našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije i to je pozicija koju mi čuvamo i koju mi branimo, odnosno pre svega predsednik Aleksandar Vučić koji i vodi te pregovore.
Dakle, ponašamo se naravno i u skladu sa istinom, a to je da je Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina u sklopu Republike Srbije. Pored ovoga, dok sam ja u Vladi, od 2016. kao ministar, a od 2017. godine kao predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je bio u ovom poštovanom domu dva puta da podnese izveštaj, da odgovara na sva pitanja i da jasno kaže koje su naše pozicije, koje su naše crvene linije, u kakvoj smo situaciji, šta pokušavamo da izvučemo iz toga i šta je ono što na jedan ili na drugi način možemo da očekujemo.
Svaki put je potpuno jasno rekao, što je za mene lako razumljivo, ne znam koliko je za nekog drugog ko stalno i stalno postavlja isto pitanje, a to je - koja je tačno naša platforma je to da u ovakvim razgovorima ne otvarate sve vaše karte zato što bi to bilo nerazumno, neracionalno. Znate šta su vam crvene linije, znate šta su vam premise od kojih polazite, znate da vam je u interesu i na prvom mestu bezbednost Srba na KiM i onda ulazite u te pregovore.
Meni je zaista narodni poslaniče nejasno da neko stalno i stalno insistira da mi kažemo šta su tačno naše pozicije i time da izgubimo bilo kakvu mogućnost da te pozicije uspemo da osvojimo, odnosno da u tom dijalogu nešto i praktično dobijemo, što je za veliki broj zemalja na čitavom svetu već stavljeno ad akta. Ne znam kako drugačije da vam odgovorim na ovo pitanje.
Ja svakako neću ovde otkrivati naše karte. Znam koje su nam pozicije, ali mislim da je za sve građane Republike Srbije, pre svega za ovaj dom dovoljno da vam kažem da se ti pregovori, odnosno razgovori dešavaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da pokušavamo da zaštitimo mir, da pokušavamo da obezbedimo dugoročnu stabilnost i da pokušamo da spasimo što se spasti može.
Nažalost u situaciji koju smo nasledili, u kojoj je sve što je moglo da se izgubi se izgubilo i time što je pušteno da se proglasi ilegalna tzv. nezavisnost Kosova i time što nije urađeno dovoljno da se to, ako se već nije moglo sprečiti, onda da se to pripremi pa da ne usledi nakon toga talas priznanja, pa čak i od naših izuzetno bliskih i prijateljskih država, te nepostojeće države. Pa onda sa nepromišljenim pitanjima Međunarodnom sudu pravde.
Pa onda sa izmeštanjem tog pitanja iz UN pod kapu i okrilje Evropske unije itd, postavljanjem granica između Srba i Srba, priznavanjem pečata njihovih, itd. Dakle, svim onim što je urađeno na taj način da u stvari to pitanje bude zatvoreno i da se time niko ne bavi do trenutka dolaska na vlast Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade, prvo prvog potpredsednika Vlade, naravno, u saradnji sa našim koalicionim partnerima, pa i predsednik Narodne skupštine je na kraju krajeva učestvovao u razgovorima i Briselskom sporazumu pa zna to mnogo bolje od mene, i da se to pitanje oživi ponovo, da se vrati bukvalno iz mrtvih, stavi na sto i da danas svi razumeju širom sveta, uključujući i one koji su bili, pre svega, pobornici ne samo nezavisnosti, nego i otac i majka toj tzv. državi, da razumeju da to pitanje više nije zatvoreno, da je ono ponovo otvoreno i da to pitanje ne može da se reši bez saglasnosti Beograda.
Tako da je mnogo učinjeno, ali pametnim potezima i pametnom politikom. Da otkrijemo sada sve naše pozicije svakako ne bi bila pametna politika. Ja se nadam da ćete vi to sada ovaj put razumeti i nadam se da ćete se složiti sa mnom.
Ne znam ko ide u bilo kakve razgovore i pregovore tako što kaže - ovo je moja pozicija i to je sada to. Možda ste mogli da osvojite i nešto malo više od te vaše pozicije, a možda, u stvari sigurno je da ćete osvojiti mnogo manje ukoliko je kažete i pre početka razgovora. To je besmisleno.
Konačno, samo da vam kažem još jednu stvar, opet sam je, ponavljala sam je, sigurno ja lično u ovom domu nekoliko puta ali deluje mi kao da neki jednostavno to ne žele da čuju, što mi opet nije jasno zašto, zato što je to u interesu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslaniče, EU ne prihvata nezavisnost Kosova. Evropska unija je statusno neutralna u odnosu na to, a posebno ne, kao što vi kažete, EU u celini prihvata da je tzv. Kosovo nezavisna država. Prvo, vi znate da to nije istina.
Drugo, to što ste vi rekli je suprotno interesima Srbije. Dakle, niste vi preterali u skladu sa našim interesima, vi ste ga preterali suprotno našim interesima.
Postoji pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a vi onda kažete ovde kao narodni poslanik, EU u celini prihvata da je Kosovo nezavisna država. Pa, kako možete to da kažete? Pa, vi znate bolje od toga, zašto govorite to?
To je zaista nezamislivo da poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije kaže takvu stvar. Prvo, nije istina. Drugo, istina je koliko god može u tim nesrećnim okolnostima ipak u tom smislu na našoj strani.
Dakle, EU u celini apsolutno ne prihvata nezavisnost Kosova, apsolutno ne prihvata. To jednostavno moram da vam kažem i da vas zamolim još jednom da ne pričate takve stvari zato što nisu istina i nisu u našem interesu.
To bi rekao poslanik u Prištini, a ne narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je zaista stvar koju bi rekao poslanik u Prištini, da proba da tamo slaže i kaže evo EU je za nas, svi nas prihvataju, u celini nas prihvataju i to je to. Zašto radite to?
Tako da, eto, to su moji odgovori na platformu. Ako zaista još uvek ne razumete da je suprotno našim interesima da otkrivamo sve naše pozicije, onda ja ne znam kako drugačije to da vam objasnim.
Hvala vam.

Da vam kažem iskreno, ja razumem da vi kao samostalni poslanik nemate naročitu potrebu i ne osećate naročitu odgovornost da stvari ozbiljno promišljate i da imate valjda pravo da ovde izbacujete prazne floskule koje će se nekom svideti ili se neće svideti, ali koje će možda mnogo ljudi podržati.
To sve što vi kažete, mislim sve, ne baš sve, ali ovo na kraju da je predsednik ovde bio, da smo čuli defetističke tonove koji njemu ne priliče itd, ja razumem da je to nekako politika koja je valjda do Aleksandra Vučića u ovoj zemlji bila jedina moguća i prihvatljiva, a to je, daj da kažemo šta god da kažemo, samo da dobro zvuči.
Da li je istina ili nije istina, kakve će posledice toga biti, pa kakve veze to ima, ali to super zvuči. To je jedna odlika ovog vašeg izlaganja. Druga odlika vašeg izlaganja je – šta bi bilo kad bi bilo i šta će Vlada uraditi kada bi to možda se desilo. Evo, ako pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ako bi pod pritiskom priznale nezavisnost Kosova, šta će onda Vlada da uradi u tom slučaju? Mislim da Vlada treba da se bavi realnom situacijom, realpolitikom.
Pritom, jesmo Vlada i vladajuća koalicija koja je pokazala kako se odgovara na takve pritiske, koje nesumnjivo neke države sveta čine nad nekim drugim državama da bi prihvatile njihovu spoljnu politiku i u tom smislu priznavanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Mi smo uticali na to da 18 ili 19 zemalja povuče svoje prethodno priznanje Kosova. Mislim da to dovoljno govori o tome da mi imamo plan i da znamo tačno šta bi radili i da znamo tačno šta ćemo da radimo, ne ukoliko jedna država članica EU prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već bilo koja zemlja, u bilo kojoj tački na zemaljskoj kugli, ukoliko prizna tu ilegalno proglašenu nezavisnost šta ćemo mi uraditi. I na svaki akt ćemo odgovoriti istom merom.
Zbog čega po prvi put, po prvi put je neko suspendovao kampanju priznavanja lažne države Kosovo zato što se uplašio od kampanje otpriznavanja koju smo mi tako uspešno sproveli? Kamo sreće da su to radili Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, svi oni koji su tada bili na vlasti, mnogo bi drugačija situacija danas bila, nego je to tada bio talas priznanja lažne države, predsednik koji je brže-bolje odleteo iz zemlje, sakrio se iza neke zavesice u Rumuniji i odande iz Rumunije, iz Bukurešta, davao izjave za građane Srbije u takvom trenutku za zemlju.
Mi smo uspeli da izdejstvujemo da kažu – dobro, dobro, hajde ovako, suspendujmo jedno i drugo dok ne završite pregovore. Da li vi razumete koja je to politička pobeda? Sada mi pričamo šta bi bilo kada bi bilo. Šta bi bilo ako bi neko naterao Španiju da prizna Kosovo, šta bi onda vi radili? Gde ste došli dotle? Sigurna sam da ima zemalja koje će oni pre izvući iz šešira, a videćete onda našu reakciju, kao što ste mogli da vidite u svim ovim prethodnim godinama. Naravno, imamo plan. Mislila sam da se to pitanje ni ne postavlja, s obzirom da imamo takve rezultate u poslednjih nekoliko godina.
Još jednom ću ponoviti. Ljudi, poštovani narodni poslaniče, to pitanje je bilo zatvoreno, i da se ne pravimo ludi, bilo je zatvoreno pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da se bavi tim pitanjem sa pozicije vlasti u Republici Srbiji. Time se Nemačka, Francuska, SAD više nisu bavile, apsolutno se time nisu bavile više, a bogami nažalost ni naše vlasti se nisu bavile. Bavile su se toliko ili u tom smislu da kažu, da podsetim – hajde molim vas da ode Borko Stefanović u Ambasadu SAD, tada i danas Đilasov Borko, samo je u međuvremenu promenio ime, da ode u Ambasadu SAD i moli i preklinje ambasadora da samo malo pomere proglašenje nezavisnosti naše autonomne pokrajine, da bi oni mogli da pobede na predsedničkim izborima u Republici Srbiji.
Eto, toliko je to pitanje bilo važno. Kako da ga nekako pomerimo, da mi ne bi izgubili vlast oko toga. Ako izgubimo Kosovo, pa šta da radimo? Nije to moja briga. Moja briga je kako da ostanem na vlasti, kako da nastavim da kradem. Nije moja briga kako da sačuvam Kosovo ili šta ću uraditi kada i ukoliko oni proglase nezavisnost. Tako da, imamo plan.
Još jednom da vam kažem, ja se apsolutno ne slažem sa vama da smo mi čuli defetističke tonove od strane predsednika Vučića. Mislim da smo čuli iskrenost, koja zahteva ogromnu političku hrabrost i ogromnu političku odgovornost, koju veliki broj političara u Republici Srbiji, očigledno uključujući i vas, poštovani narodni poslaniče, nisu navikli i nije im prirodno u politici. Ja mislim da je ta hrabrost, iskrenost, odgovornost, Srbiji i našem narodu donela toliko toga dobrog u poslednjih sedam ili osam godina, toliko toga dobrog. Zato što nije hteo da laže i vara narod, zato što nije hteo da bude neodgovoran i da kaže – ne, sve je odlično i sve je super i nema nikakvih problema i mi smo mnogo jaki i sve će biti dobro. Ne, govori stvari onakve kakve jesu, i u skladu sa tim i koliko je teška situacija, ali i u skladu sa tim uvek idemo i korak napred, uvek, uvek je rekao da je teško, uvek je rekao da ćemo nešto teško da dobijemo i uglavnom uvek smo uspevali da dobijemo makar nešto malo, da se pomerimo napred makar milimetar i u odnosima sa Prištinom i u postizanju toga da se to pitanje zaista vrati na sto, i za Vašington, i za Berlin, i za Pariz i za mnoge druge centre moći.
Ja se tom politikom ponosim, iza nje stojim i ona je nama donela, na kraju krajeva, ne samo mnogo toga dobrog za narod u Srbiji, već nam je donela mnogo ugleda i kredibiliteta u svetu, koji je davno, davno, davno bio izgubljen, a koji je Aleksandar Vučić povratio. Hvala vam.

Hvala. Da, u poslednje vreme su zaista bile intenzivne aktivnosti, kako u sklopu svih procesa u okviru regionalne saradnje, tako i, naravno, važni sastanci za naše dalje evropske integracije. Dodatni važni sastanci tek dolaze, tako da se ovaj tempo, ovakav, nastavlja.
Kao što ste rekli, bio je jedan regionalni sastanak u Tirani, jedan u Antaliji u okviru procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Onda, sastanak, regionalni sastanak u Beču sa kancelarom Sebastijanom Kurcom.
Tokom svih ovih sastanaka, mnogo bilateralnih sastanaka uključujući i sastanak sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, kancelarom Sebastijanom Kurcom, sa visokim predstavnikom Džozefom Borelom i na marginama još nekoliko sastanaka na kojima sa razgovarala i o regionalnoj saradnji i o našim evropskim integracijama.
Pored ovoga je bila u utorak međuvladina konferencija u Luksemburgu, gde je konstatovano otvaranje prvog klastera u skladu sa novom metodologijom i konstatovano da je Srbija ispunila sve uslove, preduslove da se otvore još dva dodatna klastera, klaster tri i klaster četiri. Od mnogih zemalja članica EU smo čuli da ukoliko Srbija nastavi sa reformama na ovaj način, pre svega u oblasti vladavine prava, da ne postoji apsolutno niti jedan razlog da se do kraja godine, a u vreme slovenačkog predsedavanja EU, ne otvori ili jedan ili oba ova klastera. To je ono što je naš cilj u ovom trenutku. Jako kratko, jer sam dosta pričala o ovim stvarima.
Što se tiče regionalne saradnje, ovo je godina koja bi trebala da bude jako dobra za regionalnu saradnju zato što nakon dugog niza godina mi zaista u ovoj godini imamo konkretne rezultate. Evo, na primer, najkonkretniji rezultat je ovaj regionalni roming sporazum koji je u implementaciji sada od 1. jula i po prvi put naši građani, svi građani regiona, svi oni koji žive u ovom regionu neće morati više da plaćaju roming tarife kada putuju po regionu, već će to biti pozivi po ceni kao kod kuće ili surfovanje internetom kao kod kuće. Zaista jedan veliki regionalni uspeh i čini me se konkretan benefit za sve one koji žive na ovim prostorima.
Druga stvar, mi nastavljamo sa velikim brojem konkretnih regionalnih projekata. Tu su naravno, auto-put Beograd – Sarajevo i to iz oba pravca i od Sremske Rače i dole, od Užica preko Kotromana, ali tu je i železnički Koridor 10, dakle, kompletna modernizacija pruge, do granice sa Severnom Makedonijom. Onda idemo, u septembru krećemo sa auto-putem mira, sa auto-putem između Niša-Prištine-Tirana-luka Drač. Imamo gasni interkornektor do Bugarske i razne neke druge inicijative, ali je zaista ovo godina u kojoj se vidi da se ono što smo planirali prethodnih godina, ove godine ili već daje rezultate, kao što je slučaj sa regionalnim roming sporazumom ili ti projekti zaista građani mogu da vide da se na njima radi, da se oni konkretno grade.
Umesto toga da nekako svi slavimo ove godine uspeh te regionalne saradnje i svih naših napora u svim proteklim godinama, nažalost, sa dolaskom novih privremenih institucija u Prištini, pre svega Aljbina Kurtija, ta čitava regionalna saradnja dobija potpuno drugačiji prizvuk, a to je da više nema nikakvih deklaracija, ne postoje nikakvi sporazumi, on ne prihvata ništa osim ako se u tim sporazumima ne pojavljuje republika Kosovo, što je naravno nama potpuno neprihvatljivo, ali ne samo nama.
Opet da ponovim, dakle, nismo mi tu sami, tu je i Bosna i Hercegovina koja ne priznaje ilegalno proglašenu nezavisnost Kosova u okviru CEFTA sporazuma, tu je i Moldavija koja takođe ne priznaje tzv. republiku Kosovo. Tako da te stvari su zaista nemoguće, a onda pošto nisu čak ni za debatu, nisu čak ni za diskusiju, onda praktično se ti, sporazumi samo sklanjaju sa stola i više nemamo nijedan ni regionalni sporazum, ni regionalnu deklaraciju, ni zaključak. Ne postoji, dakle, više ništa.
Imali smo u Antaliji, rekla bih jedan dobar signal ali tamo Prištinu je predstavljala Vljoso Osmani koja je pustila da se važni dokumenti usvoje kao što je Strategija održivog razvoja Jugoistočne Evrope do 2030. godine.
U toj Strategiji se ne pojavljuje Kosovo sa zvezdicom, već tamo gde god stoji Kosovo, Kosovo je sa čitavom fus notom.
Ona je ostala rezervisana, nije čak ni bila u tom smislu zvanično uzdržana i ti dokumenti su se usvojili. Tako da je tu, rekla bih i dalje nestabilnost oko toga šta može, šta ne može, šta je tačno i tamo njihova politika, ali nažalost, ja očekujem da na prvom sledećem važnom sastanku, a to je 5. jula sastanak Berlinskog procesa putem video linka, četiri sporazuma na kojima se jako dugo radilo, pa i više godina možda ne budu usvojena što je veliki udarac za regionalnu saradnju.
Opet ću tu podvući jednu izuzetno važnu stvar, a to je da ne smatramo samo mi da je to loše, već svi u regionu i oni koji su priznali tzv. Kosovo i oni koji nisu. Svi smatraju da je to loše za region i regionalnu saradnju.
Da se vratim na onu prethodnu raspravu. Srbija je to sve izvojevala teškom mukom, odgovornom i hrabrom politikom i vi znate koliko smo se trudili da prekinemo taj narativ obe strane, kao da smo mi jednaki, kao da smo jednako neozbiljni, jednako neodgovorni, pa hajde smirite se jedni i drugi. Nema više tog narativa.
Kada bi radili kao što smo čuli ranije ili kao što savetuju ovde izvesni i neodgovorni političari onda bi mi za tili čas, bukvalno u dva minuta bi se vratili na taj narativ, izgubili bi time sve ono što smo izvojevali teškom mukom prethodnih godina i zato je važno da mi pokazujemo stalno tu odgovornu konstruktivnu politiku.
Sve je manje, čini mi se i ljudi u EU koji ne vide tu razliku između politike koju vodi Beograd koja je odgovorna, hrabra, konstruktivna politika koja je zagledana u budućnost i politike koju u ovom trenutku vode privremene institucije u Prištini koja je, pre svega fokusirana na prošlost i kojoj kvalitet života svih ljudi koji žive na ovim prostorima nije naročito važan, jer šta ima veze što mi ne možemo da implementiramo regionalne projekte koji nemaju veze sa politikom ako ja kažem da moj je politički stav eto toliko snažan i ja ću time da ubiram neke jeftine poene kod kuće. Dakle, zaista besmisleno.
Ali, zbog toga je opet jako važno da smo mi svaki put za tim stolom, i ako treba i da letimo od jedne zemlje do druge zemlje i da smo non-stop na sastancima i do dva ujutru samo da smo tamo i da pokazujemo koja je to naša politika.
Tako da se ja nadam da će ipak ta regionalna saradnja svakako među nama, dakle, ostalima, ali na kraju krajeva i zapadni Balkan je pet država, pa mi taj format zovemo pet plus jedan, da će ta saradnja da se nastavlja.
Čuli ste danas i predsednika Vučića tokom pres konferencije. On je pričao o izuzetno dobrim razgovorima sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zajevim i sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i o tome koliko smo mi do sada uspeli da postignemo u toj regionalnoj saradnji i koliko će Srbija još dodatno resursa i vremena, strpljenja i pažnje uložiti u taj odnos.
Tako da ja očekujem da ćemo mi ulaganjem dodatnih napora uspeti da izguramo i dalje jaku regionalnu saradnju. Oni koji žele sami da se isključe, nažalost, verovatno će izabrati da se isključe sami, ja to ne bih volela, ali hajde da vidimo.
Mi ćemo se boriti za našu poziciju, ali i za poziciju čitavog regiona, zato što još jednom nema uspešne stabilne prosperitetne Srbije ukoliko region je miran, bezbedan, siguran, stabilan i isto tako, ekonomski prosperitetan.
Konačno, što se tiče evropskih integracija tu postoji mnogo razočaranja, mnogo frustracija, bez daljnjeg, koje mi jasno komuniciramo i našim evropskim partnerima, ali opet ono što je meni važno to je da mi nastavimo reforme i važno mi je ovo da kažem zbog građana Srbije, apsolutno nijednu reformu koju smo proveli na našem evropskom putu nismo proveli zato što je to bio zahtev ili ultimatum EU, već zato što je svaka od tih reformi dobra za naše građane, za našu zemlju i za naše društvo.
Ona nas svakako neophodno vodi ka EU, ali su te reforme dobre za nas i tu mi nikada nećemo imati kompromis. Dakle, mi nikada nećemo tu prihvati politiku ili-ili, iako se nama nikad ni ne servira politika ili-ili zato što je ponovo Aleksandar Vučić promenio poziciju Srbije i nama se ne serviraju ni zahtevi, a ne daj Bože, ultimatumi više.
Tako da, nastavljamo na našem evropskom putu i ja se zaista nadam da ću raditi na tome sa čitavim mojim timom da imamo još dva klastera do kraja ove godine. Ali, ako ne bude bilo tako, što je sve moguće, neće mi biti žao što smo toliko radili, zato što znam da će zahvaljujući tome naša javna uprava, državna administracija biti efikasnija, da ćemo pružati još bolje i brže usluge građanima da ćemo u oblasti vladavine prava imati efikasnije sudstvo, da će građani Republike Srbije doći brže do pravde, da će privreda biti sigurnija, samim tim investicije veće.
Mi imamo naš put i to je ono za nas najvažnije.
Hvala.

Hvala vam.
Pošto ministar unutrašnjih poslova nije tu, ja ću se obratiti povodom pitanja dolaska naših ljudi iz dijaspore, ali bih želela da se nadovežem na sve ovo što je govorio ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Zaista je ministar Lončar u potpunosti u pravu i ja ne znam više na koji način da utičemo, da apelujemo, da molimo pre svega mlađu populaciju da se vakciniše. Zaista se danas u Republici Srbiji ponašamo kao da korona više ne postoji, ali to nije tako i ako nastavimo ovako da se ponašamo, a da se više niko ne vakciniše zato što se manje više zaista danima već više niko ne vakciniše, vakcinišu se stranci u Republici Srbiji, onda je neizbežno da ćemo mi videti uskoro, plašim se, nadam se nešto kasnije nego što mislim, ponovo porast brojeva zato što mi u ovom trenutku i dalje imamo 48% punoletne populacije vakcinisane. Mi ne možemo da pređemo tih 48% i vi znate da ja o tome pričam već, mislim, preko nedelju dana.
Tu smo se zaglavili na 48%. Mi ne možemo da stignemo do dva miliona i 600 hiljada ljudi vakcinisanih i to je neverovatno i to je zaista neverovatno. Znači, 48% populacije vakcinisane ne može da štiti 100% populacije. Ne postoji način, ne postoji matematika. Ne može 48% ljudi da zaštiti čitavu populaciju. To je frustrirajuće i katastrofalno je i zaista molba svima nama još jednom ako možemo da pričamo sa ljudima koje znamo, sa rodbinom, sa komšijama da apelujemo, da kažemo – ljudi ako ponovo krene, onda je to propast za sve nas i za mentalno zdravlje nacije, za našu ekonomiju koja u ovom trenutku odlično raste i koja je zaista žilava i odlično se privreda bori. Da ne pominjem zdravstveni sistem, da ne pominjem zdravstveni sistem i kako i šta da kažemo tim ljudima ako ponovo treba da se vrate u kovid sistem.
Mi u ovom trenutku imamo samo 37 lokalnih samouprava koje su prešle 50% vakcinisanih od ukupne punoletne populacije u tim lokalnim samoupravama. Tu recimo imamo nekoliko gradskih opština u okviru Beograda, tako da i njih brojimo. Bez toga bi bilo dosta manje i imamo 7 lokalnih samouprava koje su blizu i koje očekujem da, nadam se, možemo za nekih 48 ili 72 sata da kažemo da su i one ušle u tu grupu od preko 50% vakcinisane punoletne populacije. To je ukupno 44%.
Mi u ovom trenutku imamo 17 lokalnih samouprava u Srbiji koje su i dalje ispod ili oko 30% vakcinisanih. To je katastrofa. U tim lokalnim samoupravama je pitanje dana kada će početi da rastu ponovo brojevi. Ali, velika pohvala narodni poslaniče i za vaše Prijepolje. Prijepolje je u toj grupi preko 50% vakcinisanih. U prvih 10 po brojevima, odnosno procentima vakcinisanih, pored centralnih gradskih opština u Beogradu, tu je i Priboj, Niš, Bosilegrad. Fenomenalni premeri, zaista fenomenalni primeri. Užice je 11, pa je 12 Mali Zvornik. U Tutinu nismo dobacili ni do 14% vakcinisanih punoletne populacije, ni 14% u Tutinu. Novi Pazar stoji na nekih 22%, ali to vidite i po brojevima i ne samo hospitalizovanih, nego od ukupno zaraženih. Novi Pazar je i dalje lokalna samouprava sa uvek među najvećim brojem novozaraženih i po apsolutnim brojevima.
Tako da ovde moramo nešto da uradimo i molim sve nas da pričamo, jer to više nije politička odgovornost, to je i građanska odgovornost za sve nas da pričamo, da apelujemo na ljude da pokušamo zaista da podignemo ovaj procenat i da imamo više ljudi koji će razumeti da njihova građanska dužnost ne samo da štite sami sebe, već da štite sve ostale i ovu zemlju i da ovde popravimo. S tim u vezi, nekako je i dolazak naših ljudi iz dijaspore.
Znate, uskoro će biti situacija da će većina zemalja, svakako Evrope, imati više vakcinisanih nego Srbija, pa tako da će i kod njih, iako mi imamo mnogo više vakcina, imali smo ih mnogo pre, možemo i strance da vakcinišemo, mogli smo i da doniramo regionu, što je sve super, zato što na kraju krajeva i dok svi nisu bezbedni niko nije bezbedan, tako da je velika verovatnoća da će naša dijaspora dolaziti iz zemalja koje bolje stoje od nas u tom smislu, i u tom smislu neće postojati opasnost kakva je nekada postojala.
U ovom trenutku na snazi su takve mere da iz naše dijaspore, iz zemalja regiona, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, ali i susedne Bugarske i Albanije može slobodno da uđe, da imamo potpisan ugovor sa velikim brojem zemalja odakle mogu takođe da uđu ili sa potvrdom o vakcini. Ukoliko nemaju potvrdu o vakcini, bilo da su tamo primili ili su došli ovde, pošto smo posebne programe vakcinacije za dijasporu organizovali da vide da nismo zaboravili na njih i da im i nekako matica na taj način pruža podršku posebno u vreme kada je Srbija imala vakcine, a skoro niko drugi nije. Dakle, dosta je njih došlo i vakcinisano, ali i oni koji su vakcinisani u inostranstvu mogu bez problema da uđu u Republiku Srbiju. Ostalima je potreban PCR test ili odnosno ukoliko dolazi iz SAD antigenski test pošto u Americi slabo rade PCR testove.
Ja verujem da ćemo u zavisnosti od toga kako će to ići mi to takođe dodatno relaksirati zato što ponovo kažem u nekim od tih zemalja će biti nažalost verovatno ako se mi malo ne uozbiljimo stabilnija situacija nego kod nas, ali videćemo. Mislim da ovo leto neće biti ni približno problem kakav je bio tokom korona virusa i čak i u ovom trenutku da se ništa ne promeni veliki deo njih može normalno da uđe u svoju zemlju. Hvala vam mnogo.

Hvala vam.
Dakle, to objašnjenje šta nova metodologija tačno znači ću prepustiti ministarki Joksimović, zaista, verujte, izuzetno kompleksno, ali znam da je Srbija ne samo prva zemlja koja je prihvatila novu metodologiju jasno i glasno, što su svi pozdravili na Međuvladinoj konferenciji već i pored toga Srbija je prva i u ovom trenutku jedina zemlja koja je uskladila svoju administraciju toj metodologiji, u smislu da smo mi na Vladi 15. aprila usvojili potpuno drugačiji koordinacioni tim, odnosno drugačiji mehanizam rada koordinacionog tima, gde imamo po jednu osobu zaduženu za svaki od šest klastera, gde je ministarka za evropske integracije takođe i glavni pregovarač.
Ono što je, čini mi se, iznenadilo, naši partneri iz Evropske unije i države članice Evropske unije na toj međuvladinoj konferenciji, je da smo mi na tu konferenciju, da su u našoj delegaciji bili i ljudi koji vode te klastere, dakle, vode pregovore u okviru tih klastera. Pokazali smo da je Srbija ne samo deklarativno prihvatila, nego da smo je razumeli i da smo spremni u potpunosti za njenu implementaciju.
Pored toga, mi smo, to sam danas rekla i vidim da se mnogi sa tim šale i sprdaju, što mi je zanimljivo, kada kažem da smo uradili mnogo više nego što je EU očekivala od nas i da smo u tom smislu iznenadili EU. Neverovano mi je koliko neki ljudi i neki tajkunski mediji jednostavno ne mogu da prihvate da je Srbija danas drugačija zemlja i da i kada vam neko postavi neku lestvicu da vi preskočite tri puta više. Zaista, tako je izgledala ta vladina konferencija.
Mi smo u roku od nepunih dva meseca završili čitave pregovaračke pozicije za izuzetno izazovno poglavlje 16 – Poreska politika i to je završilo Ministarstvo finansija. Poglavlje 15 – Energetika to je završilo Ministarstvo rudarstva i energetike. Završili konsultacije ponovo uz ogromnu podršku vas narodnih poslanika i ovog parlamenta. Konsultacije sa Nacionalnim konventom, predali te pregovaračke pozicije i završili neke stvari koje su bile, u stvari, preduslovi za otvaranje tih klastera, kao što su izmene i dopune Zakona o akcizama, usvajanje Akcionog plana za razdvajanje ne samo „Srbijagasa“, nego čitavog gasnog sektora, Akcioni plan za obavezne rezerve nafte i naftne derivate.
Dakle, zaista smo se kolokvijalno ubili od posla. Sve to završili i mislim da to niko iz Evropske unije, Evropske komisije, njihove administracije nije verovao. Tako da smo mi nekako završili taj deo posla i mi sada možemo da čekamo da praktično do kraja godine oni odluče ili ne da otvore ta dva klastera, ali mi smo naš deo posla kompletno završili za čitava dva klastera.
To je neverovatan uspeh i pokazatelj koliko možemo i brzo i kvalitetno da radimo i u tom smislu nisam sigurna, nego sam videla svojim očima koliko smo ih iznenadili.
Što se tiče naših daljih prioriteta, apsolutni prioritet ostaje vladavina prava. Apsolutni prioritet. Dakle, sve ono što radimo i u oblasti pravosuđa, ustavnih amandmana, saradnje sa GREKO-m, Grupe zemalja u okviru Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, slobode medija, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, saradnje sa nezavisnim institucijama, dijaloga sa organizacijama civilnog društva i pre svega kroz Nacionalni konvent, ne znam da li sam rekla sloboda medija, ako vam kažem dva puta reći ću i tri puta, privođenje kraju rada na Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina.
Dakle, sve te stvari je ono, naravno izuzetno važni zakoni ponovo i u oblasti osnovnih prava kojima se pre svega na kraju krajeva bavi i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i na zaista odličan način ministarka Gordana Čomić, ali izuzetno važni zakoni da donesemo i zakon o, odnosno izmene i dopune Zakona i o Ombudsmanu, Povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja. Zakon koji moramo da donesemo do kraja godine je Zakon o elektronskim komunikacijama koji mnogo kasni.
To su sve neke stvari koje su nama, ali to ostaje naš apsolutni prioritet i nešto čime ćemo nastaviti da se bavimo, ne samo mi u Vladi, već znam da je zato izuzetno zainteresovan, kao što je ministarka Joksimović rekla, i predsednik Aleksandar Vučić, i da nas svako malo poziva na sastanke da ga izvestimo o tome šta smo kao Vlada uradili, šta je još ostalo da se radi. Tako da ja očekujem isti tempo ili nešto čak malo jači tempo do kraja godine. Hvala vam mnogo na pitanju.

Hvala.
Što se tiče šire kampanje, vi znate da smo mi u saradnji sa najvećim festivalima u Republici Srbiji pokrenuli kampanju za vakcinaciju mladih. Ne deluje da ta kampanja u ovom trenutku iskreno daje rezultate koje smo mi očekivali, ali opet sa druge strane moram da pohvalim sve te festivale, i „Egzit“ i „Arsenal fest“ i „Lav fest“ u Vrnjačkoj Banji i mnoge druge festivale, zato što su oni sami preuzeli inicijativu da naprave jedan plan epidemioloških mera, kako bi bili odgovorni festivali prema zdravlju nacije i u skladu sa tim, jer će ti festivali zahtevati da za ulazak na festival ili budete vakcinisani ili morate da imate antigenski fest. Mi ćemo videti sada dalje šta ćemo uraditi sa tom kampanjom, tako da očekujem da kako se približavamo tim festivalima da će ipak da raste broj vakcinisanih.
Ono što takođe razmišljamo i razmatramo je da čak pokrenemo lutriju, nešto nalik na „Uzmi račun i pobedi“, gde se borimo protiv sive ekonomije i koristimo to da edukujemo građane o važnosti borbe protiv sive ekonomije. Videćemo sad svakako da li tako nešto da uradimo i za vakcinaciju. Hvala mnogo.

Poštovani narodni poslaniče, samo da ne ostane da nismo adresirali ni malo vaše pitanje o poljoprivredi. Ministar Nedimović je na terenu, obilazi sela, tako da ću ga ja zamoliti da vam napismeno odgovori na sva vaša pitanja. Znam za problem sa mlekom i ja sam tu, gledam sa ministrom. Ako bude potrebno da primim mlekare, svakako tu sam. Hvala.

Hvala.
Ja ću samo kratko. Svašta smo do sada već čuli i svašta doživeli. U poslednjih nedelju dana su nešto malo više osioni u tim pretnjama da će padati glave, da će da nas hapse, da će da nas zabranjuju. Pre toga je bilo od strane novinara koji govore da su ugledni, objektivni, profesionalni da će da nas stavljaju u logore. Svašta čujete.
Šta ćete kada ljudi nemaju ni jednu drugu ideju, kada nemaju nikakav plan, nikakav program, kada nemaju šta da ponude građanima, osim pretnji, uvreda, ali najbrutalnijih uvreda i na račun nas političara, bilo da su muškarci ili žene? U tome su rodno ravnopravni. Isto nas vređaju. Nekada žene u stvari malo više i malo gore, ali takva je politika i Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Vuka Jeremića, svih njihovih.
Vi na to morate da odgovorite radom, upravo onako kao što mi to radimo poslednjih 7-8 godina, samo radom, i radom, i radom, i rezultatima. Oni mogu da nastave da prete. Ovo je slobodna država. U jednom trenutku ja mislim da će nadležni organi morati da reaguju. Ja u to ne mogu da se mešam, ne mogu više ni da ih pozivam, kako god oni misle da treba, a valjda na kraju ako krenu da nas ubijaju, valjda će onda da reaguju, ali i tada će ostati još mnogo ljudi koji će se boriti i koji će u tom trenutku verovati u to da Srbija ponovo može da bude pobednička, kao što je danas, i ne samo u sportu, nego i u ekonomiji, kulturi i u nekim političkim obračunima, da je Srbija ponovo pobednik.
Oni će sigurno izgubiti, pa i ako krenu da nas fizički likvidiraju. Ima tu ljudi koji će raditi dalje, a oni samo nek prete, nek mrze. To pokazuje njihovu jačinu i to kakvi su, tako da se mi bavimo nekim stvarima koje su važne za građane. Njima na čast sve što pričaju i sve na šta pozivaju i sve uvrede na naše račune, račune naših porodica, mi radimo dalje. To im je najveća kazna.
Nažalost, svaki naš rezultat, svaki rezultat Srbije je njima kao da ste im opalili šamar. Šta god da kažu, motivacija je još veća. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, velika mi je čast što sam danas ovde sa vama i pred vama, da obrazložim ono što je Vlada Republike Srbije radila i ono što radi, ne samo u ovom mandatu već i u prethodnom mandatu, u oblasti pravosuđa ali i generalno vladavine prava, zato što je ovo jedna šira tema od pravosuđa.
Ovo je tema koja je za Vladu Republike Srbije izuzetno važna, tema koja je jedan od tri ključna prioriteta Vlade koju vodim, rekla bih u velikoj meri i ključni prioritet, obzirom da smo najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sproveli 2014. i 2015. godine, kada je premijer bio Aleksandar Vučić i one i danas daju rezultate. Naravno, mi dalje radimo na reformama, ali one ni približno nisu tako teške i zahtevne kao što su bile te 2014. i 2015. godine.
Ali, ne samo, ili ne radi naših evropskih integracija, već radi kvaliteta života građana Republike Srbije, ono što moramo da uradimo jeste da ojačamo vladavinu prava u Republici Srbiji. To će svakako posledično dalje dovesti do rasta prosečnih plata, rasta penzija u Republici Srbiji, u oblasti vladavine prava do osećaja građana da su svi jednaki pred zakonom, da pravda nije spora ali dostižna, već da je i brza i dostižna u Republici Srbiji, a da je pravosuđe u ovoj zemlji svakako nezavisno, ali takođe i odgovorno i mnogo, mnogo efikasnije nego što je danas.
Oblast ustavnih amandmana i pravosuđe je samo jedna karika, svakako jedna od najvažnijih karika, ali jedna od karika u široj oblasti vladavine prava i ja sam želela samo na početku da vam pokažem kolika je posvećenost Vlade Republike Srbije vladavini prava time što ću vam navesti samo neke od konkretnih aktivnosti i stvari koje smo uspeli da učinimo, uz veliku pomoć i podršku vas, poštovani narodni poslanici, i ovog doma i ja vam se na tome zahvaljujem.
Izdvojila sam neke oblasti. Počinjem sa borbom protiv korupcije. U oblasti borbe protiv korupcije Vlada Republike Srbije trenutno radi na implementaciji onih GREKO preporuka, samo da pojasnim, GREKO - Savet Evrope, grupa država za borbu protiv korupcije, dakle, radimo sa ovim državama i ovim telom u okviru Saveta Evrope na implementaciji preporuka koje još uvek nisu u potpunosti implementirane.
Od 13 preporuka koje imamo, postoji samo jedna preporuka, odnosno postojala je samo jedna preporuka koja u potpunosti nije bila implementirana i to je kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno etički kodeks u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vi ste to uradili u ovom mandatu i ovom sazivu.
Mi smo kao Vlada i Ministarstvo pravde, i svakako Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisni organ, u stalnom kontaktu sa Savetom Evrope i sa GREKO. Dobili smo nezvanično neke komentare, koji su upućeni Narodnoj skupštini Republike Srbije. I dalje ćemo raditi na ovom etičkom kodeksu, kako bi dostigli najbolji mogući standard u Evropi.
Takođe, 22. februara ove godine Ministarstvo pravde je osnovalo Radnu grupu za izradu operativnog plana za borbu protiv korupcije. Ta radna grupa radi, prvi sastanak je bio 30. marta. Oni rade intenzivno i naš plan i očekivanja su od radne grupe da ovaj operativni plan bude završen do kraja juna.
Ono što je takođe izuzetno važno i na šta nam naši partneri iz EU stalno ukazuju, to je tzv. "trak rekord", ili, u stvari, koji su konkretni rezultati svega toga što radimo.
Posmatrala sam samo prva četiri meseca 2021. godine i u prva četiri meseca 2021. godine povećan je broj otkrivenih krivičnih dela sa elementima korupcije. Otkriveno je 359 takvih krivičnih dela i to predstavlja 75% ciljane vrednosti planirane za kraj 2021. godine. Dakle, čini mi se da smo startovali dobro, da svi organi, nadležne institucije rade svoj posao i da ćemo pokazati zaista i kroz ovaj broj kakva je naša posvećenost i kakva je naša iskrenost u ovom poslu, odnosno u borbi protiv korupcije.
Konačno, da ne dužim opet, samo tokom 2021. godine imali smo dva izuzetno vidljiva slučajeva u borbi protiv korupcije. Jedan u februaru ove godine, kada je privedene predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu. Dakle, predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu, zbog sumnje da je primila mito kako bi donosila nezakonite odluke u korist okrivljenih.
Pod dva, Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula, dakle jedne od centralnih gradskih opština glavnog grada, član predsedništva SNS kojoj i sama pripadam, takođe zbog optužbi za korupciju. Čini mi se još jednom je pokazano ne samo da u Republici Srbiji neće biti zaštićenih, već da članska karta bilo koje političke stranke, a posebno SNS kao, čini mi se, i ja stojim iza toga, najodgovornije stranke u Republici Srbiji, da naši članovi neće biti zaštićeni zato što smo mi stranka koja radi u interesu građana i snažne jake Republike Srbije. U prva četiri meseca i nekako pravno, normativno, ali i po primerima dobar pokazatelj toga koliko nam je važna vladavina prava, koliko smo posvećeni borbi protiv korupcije i ovako ćemo nastaviti.
U oblasti, na primer, slobode medija koja je takođe, praktično, podoblast u široj oblasti vladavine prava, usvojili smo Akcioni plan za implementaciju medijske strategije, krenuli u njegovu implementaciju. Od formiranja Vlade Republike Srbije formirali smo dve izuzetno važne, značajne radne grupe. Jedna je Radna grupa za implementaciju tog akcionog plana, odnosno kompletnu implementaciju medijske strategije koja praktično vrši nadzornu ulogu i prati da li Vlada Republike Srbije i sve ostale nadležne institucije, uključujući i nezavisne institucije, postupaju po medijskog strategiji koja je usvojena. Druga radna koja je formirana je Radna grupa za bezbednost i zaštitu medija.
Bezbednost i zaštita medija je meni kao predsednici Vlade Republike Srbije zaista izuzetno, izuzetno važna. Zato se ja jednom mesečno sastajem sa predstavnicima ove Radne grupe, odnosno sa Radnom grupom da vidim kakav je progres napravljen, kakav je napredak napravljen i šta je to što Vlada dodatno može da učini da bi obezbedili maksimalni mogući stepen bezbednosti zaštite novinara u Republici Srbiji i ukupno medijskih radnika. Evo nekih od rezultata, dakle konkretnih rezultata ove Radne grupe, da ne kažemo da smo samo formirali Radnu grupu i da ona ima redovne sastanke.
Novinari i medijski radnici na zahtev medijskih i novinarskih udruženja uvršteni su u prioritetnu kategoriju za vakcinisanje protiv korona virusa, dakle u onu kategoriju sa starijim stanovništvom, medicinskim radnicima, tada su u Republici Srbiji vakcinisani i svi oni novinari i medijski radnici koji su želeli da se vakcinišu.
Otvorena je SOS linija za prijavu pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara koja radi 24 časa sedam dana u nedelji, besplatni telefonski broj je 0800/100115. Do sada je, od kada je ona otvorena, što je bilo u aprilu, primljeno nekih sedamdesetak poziva. Od tih sedamdesetak poziva, pet poziva je direktno upućeno na kontakt tačke u MUP-u i republičkom Javnom tužilaštvu da dalje postupaju po ovim pretnjama. Ostali pozivi su bili ili u vezi sa informacijama o nekim prethodnim slučajevima ili nisu imali veze sa pretnjama u odnosu na ljude koji su ih dobijali zbog njihove profesije, dakle zbog njihovog novinarskog rada i već nečega drugog, pa su ih pravni savetnici koji stalno dežuraju na ovoj telefonskoj liniji dalje usmeravali kako treba, šta treba da preduzmu ili su bili samo informativni pozivi.
Otvoren je, takođe, i veb portal za bezbednost novinara, bezbedninovinari.rs. Kancelarija Zaštitnika građana radi na formiranju jedinstvene baze podataka napada na novinare i to radi zajedno sa svim medijskih i novinarskim udruženjima kako bi na jednom mestu imali tačan broj svih pretnji ili eventualnih napada na medije, kako ne bi dalje u budućnosti licitirali tim brojem, pa mi u Vladi rekli – pa mi imamo jedan broj, unosimo neki drugi broj, NUNS ima neki treći broj, neko četvrto udruženje neki četvrti broj, već da svi znamo o čemu pričamo i da pratimo te slučajeve, da vidimo kako je konkretno zaštićen novinar kome se preti ili koji je, ne daj Bože, napadnut.
Ovde radimo u saradnji sa delegacijom EU u Srbiji, Kancelarijom OEBS-a u Republici Srbiji, Kraljevinom Norveškom i Fondacijom „Konrad Adenauer“, dakle baš upravo u ovoj Radnoj grupi. Iskreno, ja im se zahvaljujem na svoj podršci i pomoći koju nam dnevno pružaju kako bi ovde videli konkretne iskorake.
Takođe ću da kažem, zato što mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koju ćemo uraditi u ovoj oblasti, da nam je OEBS pomogao da uradimo analizu krivično-pravnog zakonika kako bi videli na koji način dodatno možemo da poboljšamo bezbednost novinara, da je ta analiza sada predata Ministarstvu pravde i da Ministarstvo pravde dalje postupa u naravno širim konsultacijama, trebalo bi i sa medijskim i novinarskim udruženjima, organizacijama civilnog društva i svim ostalim relevantnim učesnicima u tome da idemo na izmene i dopuna Krivično pravnog zakonika ili ostalih zakona koji su potrebni da bi se novinari i medijski radnici u Republici Srbiji osetili i bezbednije. Kažem, i da bi ta pravda bila ne samo dostižna već i mnogo brže i mnogo efikasnija.
Konačno, i time se posebno ponosim, zato što smo fokusirani na rezultate, uspostavljena je i saradnja sa Vrhovnim kasacionim sudom, čiji su predstavnici prisustvovali sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara na kom sam i sama prisustvovala. To je bilo 23. aprila ove godine, na kome su predstavljeni neki od primera sudskih odluka koji su zabrinule novinare, medijska i novinarska udruženja. Ova saradnja će se nastaviti zato što mi kao izvršna vlast, kao Vlada Republike Srbije svakako ne možemo da utičemo na sudstvo, ne želimo da utičemo na sudstvo i onda je u direktnoj komunikaciji sa medijskim i novinarskim udruženjima važno da Vrhovni kasacioni sud razume šta su njihove brige, šta su problemi sa kojima se oni susreću, da bi uspeli tu da poboljšamo sudijsku praksu, ali naravno direktno u komunikaciji sa samim sudstvom.
Izuzetno važno, krajem decembra 2020. godine, republički javni tužilaca Zagorka Dolovac, donela je opšte obavezno uputstvo za sva tužilaštva u kome između ostalog naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari. Sa ovim obaveznim uputstvom pod pretnjom sankcijama, podvlačim, pod pretnjom sankcijama ukoliko tužilaštva ne postupaju po ovom uputstvu, tužioci će po ubrzanoj proceduru obrađivati slučajeve pretnje i nasilja, odnosno ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. Prvi slučaj u kome se ovako postupali su pretnje novinarke, tada novinarki N1, onda danas više nije na N1, novinarki Jeleni Zorić. Od tada se u svim slučajevima pretnji postupa po ovom obavezujućem uputstvu.
Takođe, 23. februara 2021. godine, još jednom podvlačim, kao taj čuveni „trek rekord“ odnosno konkretni primeri šta se promenilo u životu u praksi zahvaljujući svemu onome što smo prethodno uradili, odlukom Drugog osnovnog suda u Beogradu, bivši predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović takođe je bio član SNS i zbog podstrekivanja na teško delo protiv opšte sigurnosti, a za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora.
Za samo mesec dana u ovom slučaju, policija i Tužilaštvo je razrešila slučaj, pokrenulo optužnicu, sud je doneo prvostepenu presudu u procesu koji je trajao oko dve godine.
Još jedan konkretan pokazatelj da je Srbija danas mnogo drugačije društvo nego što je bilo ikada, pre 2014. godine.
Društvo u kome ne samo da nema zaštićenih, nego koje pokazuje da i visoki funkcioneri vodeće stranke, nisu zaštićeni, da ih partijska knjižica ne štiti, ni u jednom slučaju, bilo to pretnje ili napadi na novinare, bila korupcija, ili optužbe za korupciju, ili bilo šta drugo.
Dakle, tu smo da služimo narodu, da radimo u interesu građana, i da jačamo institucije i vladavinu prava, tako da je svako jednak i isti odgovoran pred zakonima Republike Srbije.
Konačno, ako pričamo o konkretnim primerima, dva napada koja su se desila ili pretnja ove godine, napad na Daška Milinovića, 16. aprila. Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara je održala hitan sastanak, u roku od nekoliko sati je MUP identifikovao i priveo počinioce ovog dela.
Republički javni tužilac je završio svoj deo posla, u maksimalnom kratkom roku i podigao optužnicu.
Dobar primer je takođe, i sve pretnje koje su upućene i Jeleni Zorić, gde je takođe, Republičko javno tužilaštvo već pokrenulo optužnicu.
Konačno, imamo čini mi se, primer najbrže reakcije MUP-a, Tužilaštva, ali i sudova u slučaju pretnji Gordani Djeletić, odnosno Južnim vestima, to se desilo 27. decembra prošle godine. U tom predmetu već imamo finalnu presudu.
Dakle, to je rezultat svega onoga što smo mi radili u mandatu prethodne vlade, ali i svega onoga što svakodnevno radimo u mandatu ove Vlade.
Osnovna ljudska prava, takođe nešto što je deo oblasti vladavine prava. Usvojena je Strategija o prevenciji sprečavanja nasilja prema ženama. Usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojene su izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, i naravno, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dalje nastavlja vrlo ambiciozno Agendu šta je sve ono što moraju da urade do kraja, ili žele da urade, ili mi kao Vlada želimo da uradimo do kraja ove godine.
Sada, da ne dužim dalje, šta sve radimo u oblastima kao što su izborni uslovi, u oblastima kao što je finansiranje političkih stranaka, u oblastima kao što je pravosuđe, van ustavnih amandmana, o čemu će biti prilike svakako, da pričamo danas tokom dana.
Htela bih sada da pređem na ovu temu koja je danas na dnevnom redu, a to su ustavni amandmani.
Ponovo, izuzetno se ponosim time, ponovo smo ovde pokazali koliko je Srbija drugačija zemlja nego što je bila pre recimo, nekih 10 godina. Koliko smo postavili standarde visoko, u odnosu na sve ono što smo recimo, u oblasti ustavnih amandmana, odnosno, izmena Ustava viđali u prethodnom periodu.
Mi smo po prvi put u Republici Srbiji, imali široku javnu debatu oko predloga ustavnih amandmana. To su bile, praktično, neformalne konsultacije, koje je Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije, vodila čitavih 18 meseci, od 2016. godine, do novembra 2018. godine.
Široka javna debata, gde smo razgovarali o tome kako je potrebno promeniti Ustav, da bi pravosuđe u Srbiji, bilo svakako, nezavisno, ali i mnogo odgovornije i mnogo efikasnije. To se nikada u Srbiji pre ovog primera nije desilo.
Dakle, menjan je Ustav i ranije u Republici Srbiji, i to u mnogo širem obimu nego što bi ovi ustavni amandmani koji se tiču samo i isključivo pravosuđa, da niko ne laže građane Republike Srbije, da bilo šta drugo menjamo u Ustavu. Dakle, samo i isključivo pravosuđa. Dakle, nikada do sada, nikada pre te javne rasprave, nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama Ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na neke referendume, koji su se pravili na vrat na nos, bez praktično, znanja šta je to što se menja. Dodala bih da su i ti referendumi u svojoj validnosti bili više nego upitni, i prolazili su ustavni amandmani.
Sada je postavljen jedan potpuno drugačiji standard.
Ko god dođe u budućnosti na vlast u Republici Srbiji, nikada više neće moći ispod tog standarda, a to je ako želite da menjate Ustav, e onda morate da imate široku javnu raspravu, pravu javnu raspravu, i morate da idete na saglasnost Venecijanske komisije, prvo na konsultacije, onda na saglasnost Venecijanske komisije, da bi potvrdili i drugi da ste sve uradili u skladu sa najvećim svetskim, ili evropskim normama.
Onda idete u referendum, tako što građani znaju za šta glasaju i o čemu odlučuju. Celo društvo je upoznato sa tim šta se menja u najvišem zakonodavnom aktu. To je prvi put urađeno u mandatu prethodne vlade.
Dakle, 18 meseci, je trajala javna rasprava, išlo se na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, u junu 2018. godine, bilo je 115. plenarno zasedanje Venecijanske komisije, oni su poslali primedbe na tekst ustavnih amandmana, i tekst ustavnih amandmana, kome je Vlada radila i onda predložila Skupštini, odnosno Odboru za ustavna i zakonodavna pitanja je izmenjen u skladu sa komentarima Venecijanske komisije, u oktobru 2018. godine, Sekretarijat Venecijanske komisije je izdao Izveštaj o usklađenosti teksta sa komentarima, a 30. novembra 2018. godine, Vladu u prethodnom mandatu usvojila je predlog za izmenu Ustava, nakon izbora je to povučeno, i mi smo onda ponovo u decembru prošle godine uputili Narodnoj Skupštini Republike Srbije inicijativu za izmenu Ustava.
Skupština je onda tokom ove godine pokrenula dodatne konsultacije, kao što i treba da bude, nije rekla, pa dobro na ovaj tekst amandmana već imamo i bile su konsultacije od 18 meseci, koje je provela Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo pravde. Imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, i hajde da usvojimo ustavne amandmane i sve će biti u redu. Nema ko šta da nam kaže.
Evropska unija nema šta da nam zameri, realno, ako to radimo samo zbog EU.
Ne, tada je Narodna skupština Republike Srbije insistirala zajedno sa Ministarstvom pravde da pokušamo da nađemo neki minimalni zajednički imenitelj, kako bi postigli što veći društveni konsenzus, o tome kako da izmenimo Ustav u oblasti pravosuđa, a da imamo najbolje mogući sistem za Republiku Srbiju, za naše građane i za našu privredu. Dakle, da vidimo još jednom, kako da sednemo sa udruženjima kao što je Društvo sudija Srbije, ili nekim drugim udruženjima, da nađemo taj društveni konsenzus i to je ono na čemu trenutno radi Skupština uz veliku podršku Vlade Republike Srbije, i ja želim još jednom da kažem da smo mi tu da pomognemo i da podržimo, da organizujemo i da imamo konsultacije ako treba jedan na jedan, i svaki dan, i dan i noć, da bi napravili taj društveni konsenzus, i onda da nemamo samo zeleno svetlo Venecijanske komisije, koja nam je recimo formalno pravno dovoljno, već da imamo sveukupni društveni konsenzus, zato što je valjda Ustav pitanje oko koga moramo da imamo makar neki minimalni društveni konsenzus i ja se nadam da će Narodna Skupština Republike Srbije, uspeti da postigne takav društven konsenzus, i da ćemo sa tim konsenzusom ući i u referendum.
Podsetiću vas da danas oni iz velikog dela opozicije koji nam spočitavaju vladavinu prava i kako radimo na ustavnim amandmanima su pokazali kako su oni poštovali vladavinu prava.
Podsetiću vas koliko smo mi problema imali samo 2014. godine, da ispravimo sve ono što je učinjeno famoznom, čuvenom reformom pravosuđa izborom sudija 2009. godine.
Dakle, 2009. godine je u dva dana preko hiljadu sudija i tužilaca razrešeno. Niko od njih, ali niko od njih nije znao zašto, ni po kom kriterijumu. Epilog je da je reforma pravosuđa, tada te 2009. godine koštala građane Republike Srbije neverovatnih 44 miliona evra i to po analizama Društva sudija Srbije, ne Vlade Republike Srbije, Društva sudija Srbije. Ta reforma pravosuđa 2009. godine koštala je građane Republike Srbije 44 miliona evra, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca.
Citiraću tadašnju predsednicu Društva sudija Srbije. Citiram - Mi smo postali te 2009. godine paradigma ne prava međustrukovnim udruženjem u Evropi, u Savetu Evrope, u institucijama Evropske unije, nemerljiva šteta je naneta.
Dakle, ti koji su tada bili odgovorni za to kako se u Srbiji živi, ti koji su vodili reformu pravosuđa tada, zaista ne bi više smeli pravo pravosuđe, vladavinu prava, te reči, termine da uzimaju u usta, a ne nama da spočitavaju.
Ne želimo da ikada Srbija više bude zemlja u kojoj se u dva dana smene jednim političkim potezom svi nepodobni tužioci i sudije u koji je jedini kriterijum da budete u pravosuđu partijska pripadnost. Zbog toga smo toliko radili na ustavnim amandmanima, zbog toga smo išli i u Venecijansku komisiju.
Podsetiću, 2007. godine, tek nakon usvajanja Ustava i njegovog stupanja na snagu je Venecijanska komisija konsultovana, znači tek nakon što je promenjen Ustav konsultovali su Venecijansku komisiju i tada je naravno Venecijanska komisija imala primedbe na naše ustavne amandmane i naše pravosuđe, ali to nije u tom trenutku više moglo da se uzme u obzir.
E, sve suprotno tome hoćemo. Hoćemo da nastavimo da postavljamo standarde i u oblasti vladavine prava, i u oblasti pravosuđa, i time kako konsultujemo sve činioce i građane Republike Srbije o ovako važnoj temi.
Konačno, još jednom zahvalnost svim našim međunarodnim partnerima koji su nas, pa Boga mi od 2014. godine pratili i pomagali u ovom procesu.
Želim još jednom da zahvalim vama, poštovani narodni poslanici na tome što ste pružili ogromnu podršku Vladi Republike Srbije, da usvojimo zaista brojne zakone u ovom sazivu koji utiču na vladavinu prava u Republici Srbiji.
Želim još jednom građanima Republike Srbije da poručim da smo tu da i u ovoj oblasti postavljamo najbolje moguće standarde, i konačno da je i ovo ne zbog EU, iako će nas naravno voditi u pravcu evropskih integracija već, pre svega zbog naših građana i zbog naše privrede, zato što će njihov kvalitet života da se poboljša i zato što će ovo olakšati privredi i zato što će na kraju krajeva dovesti do dodatnog povećanja i plata i penzija u Republici Srbiji.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam odužila.

Hvala.
Poštovani narodni poslaniče, dakle, ovde mi svakako pričamo i fokusiramo se na Poglavlja 23 i 24 i na oblast vladavine prava i pravosuđa i time se bave ustavni amandmani u ovom obimu. Dakle, ne pričamo o ostalim poglavljima. Mislim da ste u tom smislu malo promašili temu.
Što se tiče naših evropskih integracija, i to je ono što mi baš sad nije jasno, vi ste potpuno, kažete, za naše evropske integracije, moramo da idemo brže, odlučnije, ali onda stajete na put stvari koja je možda u ovom trenutku jedna od najvažnijih na našem evropskom putu. Pri tom, kažem, mi ove ustavne amandmane kao Vlada nismo ni inicirali, ni predložili tako što je selo troje ljudi u sobu, nešto napisalo, nešto dogovorilo i onda uputilo, već nakon opsežne javne rasprave od 18 meseci i više krugova konsultacija sa Venecijanskom komisijom i konačno, zelenog svetla i saglasnosti od strane Venecijanske komisije, što je prvi put da smo mi dobili i nakon toga inicirali ustavne amandmane.
Ako pričamo o evropskim integracijama, verujem da ste upoznati sa tim, ali svesno ste odlučili da to zanemarite ili ignorišete, da je, što se tiče EU, naših evropskih partnera, pošto ne postoji AKI, dakle, zajednička pravna norma u oblasti pravosuđa, oni u tom smislu ni ne mogu da se definišu prema ustavnim amandmanima. Jedino što je relevantno za naše partnere iz EU je da li je konsultovala i da li je saglasnost dala Venecijanska komisija ili ne.
Obzirom da je Venecijanska komisija dala saglasnost na ove amandmane koje je nekako predložila Vlada Republike Srbije, a ja verujem, svakako da je moguće da će oni da se menjaju, naravno, od strane Skupštine koja to mora i treba da radi, kao kroz novi krug konsultacija koje su i trenutno u toku kako bi se postigao taj društveni konsenzus, ali kažem, čak i da se ne promene, mislim da je po svim pravilima koje mi znamo i sa kojima smo upoznati, EU je ta koja bi morala da podrži ove ustavne amandmane, čak i ovakvi kakvi su, pri tom insistira konačno i na brzini njihovog donošenja.
Ako uzmemo sve to u obzir, to što vi niste za ovakve ustavne amandmane, a možemo razgovarati o tome da li konačno Ustav treba da se menja u nekom širem obimu, ali to što niste sada za ove ustavne amandmane, direktno govori o tome koliko ste zaista iskreno za naše evropske integracije i koliko ste za Srbiju u EU. To je stvar, ako mogu da kažem, zaista vašeg ličnog licemerja, ja to tako ne bi uradila, ali ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo da se ponaša kako želi i da govori kako želi, ali ovo je zaista primer, čini mi se, eklatantan primer licemerja.
Što se tiče nekih stvari, izgovorili ste nekoliko potpunih, očiglednih neistina. Neću odgovarati na sve, ali samo na neke koje su mi baš nekako zaparale uši.
Pod jedan, kada pričamo o multietničnosti i gledamo primere u regionu, ja ću ponovo reći, nekoliko puta sam to rekla u ovom Domu, ja sam, ne samo kao predsednica Vlade Srbije pre toga kao ministar u Vladi Republike Srbije, već kao građanka Republike Srbije ponosna na svoju zemlju i u tome da je naša zemlja dom ili je delimo sa, čini mi se, najvećim brojem manjina, da imamo najveći procenat etničke i nacionalne raznolikosti u Evropi, ne samo u regionu, što dovoljno govori o tome i kako smo se ponašali i kako su se naši građani ponašali tokom teških 90-ih godina, kada su se ti ratovi završavali tako što imate etnički čiste države u regionu i imate Srbiju koja je zadržala svoju etničku i nacionalnu raznolikost i dodatno je obogatila.
Mislim da to dovoljno govori o tome kako se danas nacionalne manjine osećaju u Republici Srbiji, jer na kraju krajeva ne osećaju se oni kao da je ovo njihov dom, zato što ovo jeste njihov dom, i tu se ne bih složila sa narodnim poslanikom koji se javio nakon vas. Dobrodošli ste ovde, niste dobrodošli ovde, ovo je vaš dom isto kao što je naš dom, dakle, i time se ponosim.
Ako vidimo primere, pa i u zemljama u regionu članicama EU i nekim drugim članicama EU, nekim od osnivača EU, ja ne bih volela da se mi ugledamo na njih u tim principima, znate, zato što oni ne poznaju neke od njih, ne poznaju ni kategoriju nacionalnih manjina i neke članice EU u regionu ne poznaju kategoriju nacionalnih manjina. Dakle, ne možete vi tamo da budete, recimo, Srbin ili Albanac, ne znam u toj zemlji, nego ste u toj zemlji, sada da ih ne imenujem, mislim da većina nas zna koje su to zemlje, možete da budete samo državljanin te zemlje, i to je to.
Srbija je u tom smislu i ljudski i pravno postavila standarde koji su po rečima mnogih u Evropi, u samoj Evropi i evropskim telima, pa na kraju krajeva, kao što je Savet Evrope, postavila standarde koji su među najboljima i najkvalitetnijim u Evropi. Nama to nije dovoljno, već imamo Republički savet za nacionalne manjine koji se redovno sastaje, redovno zaseda kako bi dodatno u direktnom kontaktu sa nacionalnim saveta i nacionalnih manjina razgovarali o tome šta dodatno možemo da uradimo.
Ako želite da se ugledamo na neke u regionu, pa čak i na neke države članice EU, ja ne bih volela to, a sigurna sam da ni vi to ne bi voleli, ali se konačno, kažem još jednom, ponosim što je Srbija izašla iz teških vremena kao zemlja koja je, ne samo sačuvala svoje različitosti i nacionalne i etničke, već ih je dodatno obogatila. Danas imamo lokalne samouprave u Srbiji u kojima se kao zvaničan jezik koristi između osam i 15 različitih jezika, pa mi pokažite vi neku drugu zemlju u kojoj je to tako.
Što se tiče samog Ustava, dakle, apsolutno je netačno da je Društvo sudija Srbije, Udruženje sudija i tužilaca, odnosno Udruženje sudija i tužilaštvo i ostali napustili proces konsultacija. Moguće je da su u jednom trenutku, tada tokom 2017. ili tokom 2018. godine napuštali, pa su se vraćali, što je opet nešto što je dobro, jer pokazuje zaista autentičnu javnu raspravu, zaista autentičnu debatu i frustracije koje idu sa tom debatom, ljutnje, dijalog i pokušaje da se ponovo nađemo. Da to nije tako, ja bih rekla da nismo imali pravu javnu debatu i da nismo imali javne konsultacije.
U ovom trenutku Ministarstvo pravde je u svakodnevnom kontaktu sa ovim udruženjima i pokušava sa njima aktivno da nađe taj neki društveni konsenzus koji, nadam se, ćemo uspeti da nađemo i da će Narodna skupština Republike Srbije uspeti to da uradi. Ništa više od toga ne bih volela, bez obzira na zeleno svetlo Venecijanske komisije. Mislim da je ovo jedno od najvažnijih pitanja i da treba da pokušamo da nađemo društveni konsenzus.
Da vam kažem, kada ste pomenuli, kao poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ustav Kosova, prvo da vam kažem, ponovo, da to nije u redu zato što ste poslanik u Skupštini zemlje čija je to teritorija, to je naša autonomna pokrajina i vi zakonski i ljudski morate to da poštujete. Dakle, ne postoji za ovaj Dom ustav Kosova, a pri tom, da vam kažem, i tu nezavisnost takvu su izvojevali na način da nikoga ništa nisu pitali, ni jednog jedinog svog građanina. Eto, toliko su ih poštovali, ako govorimo o osnovnim ljudskim pravima i osnovim postulatima demokratije. Jedan dan su rekli – ok, mi smo nezavisna država. Nije bilo referenduma, nikakvog referenduma. Niko ko živi na teritoriji Kosova i Metohije nije mogao da se izjasni da li želi ili ne želi.
Nemojte da mi pričate, molim vas, o tim standardima, jer ako želite takvo samovlašće, toliko bahatu vlast, od toga da te ni ne pitam, jer ako slučajno kažeš da si protiv, ja ću te ubiti, ali onda za to isto, takođe, niko… Izvinite, pogrešila sam, za to isto tako niko neće odgovarati, kao što niko nije odgovarao za zločine, bilo koji zločin, nad Srbima na teritoriji Kosova i Metohije. Ako želite takvu državu, ja ne znam šta da vam kažem. Ja ne želim i boriću se da je nemamo, kao što je Srbija u svojoj istoriji nije imala.
Za taj ustav Kosova, sada ću da vam kažem plastično šta meni znači. Ja sam sa Karaburme, deo Beograda koji se zove Karaburma, i jedno jutro sam mogla da se probudim i da kažem, ne pitajući nikoga sa te Karaburme – ja proglašavam državu Karaburmu. Dan posle sam napisala i sama donela ustav Karaburme, onda sam postala poslanik u Skupštini Republike Srbije i rekla – pogledajte vi, gospodo, moj ovaj ustav Karaburme i vidite kakva su tamo prava u tom ustavu.
Taj moj ustav Karaburme za ovaj dom je jednak ili ima jednaku važnost ili validnost sa tim vašim ustavom Kosova. Jednaku. Pred ovim domom to je isto.
Tako da još jednom zaista nisam sigurna da ukoliko želite da se pozovete na privremene institucije u Prištini da tamo možemo da nađemo bilo šta, ne što jeste, nego što podseća na vladavinu prava, uključujući i način kako su proglasili svoju nezavisnost, način na koji su doneli taj ustav, ali bogami da vam kažem i način na koji na poštuju, pošto je u tom ustavu, takvom kakav je validan i važan ne samo nama nego i njima očigledno, ako želite da napravite svoju vojsku morate da pitate i Srbe, pitali nisu, vojsku tzv. napravili jesu, pa su i time pokazali koliko je za njih važan i značajan taj tzv. ustav.
Konačno da vam kažem što se tiče vladavine prava. Na tom takvom po njima nezavisnom Kosovu nikada niko nije odgovarao ni za jedan jedini zločin, pa ni na decom. Daću vam samo tri primera da vas podsetim na vladavinu prava. Staro Gacko, 1999. godina zverski ubijeno 14 Srba, niko nije odgovarao. Goraždevac, ubijeno dvoje dece, ranjeno četvoro dece koja su se igrala i kupala u reci Bistrici. Niko nije odgovarao. Pogrom Srba 2004. godine, uništavanje crkva i manastira, od kojih se neke nažalost i dana danas koriste ni manje, ni više, nego kao javni toaleti. Niko nije odgovarao.
Hvala vam što se pozivate vi na taj takav ustav i na tu vladavinu prava, ali to u Srbiji nikada neće biti. Ovde će se pitati građani za sva pitanja, a posebno za ona najvažnija - kako će živeti u budućnosti i da li će živeti sa nekim ili neće i kako, a svi koji su krivi za sve, kao što sam rekla, od pretnji i napada na medije, ne daj Bože, ubistvo dece, će odgovarati u ovoj Srbiji. Za mene to nije vladavina prava. Za mene je to ljudski, osnovni postulat. Onda se nadam da ćete i vi tako da prenesete i kolegama iz Prištine, privremenih institucija na koje se toliko pozivate, još jednom vas molim evo za samo te neke zaista, ne bih rekla norme vladavine prava, ljudske norme da ispune, pa da onda nastavimo da pričamo. Hvala vam mnogo.