Hvala vam što ste pokrenuli ovu temu. Mislim da teško da ima neke važnije teme u ovom trenutku za našu zemlju i sve naše građane. Slažem se sa vama naravno.
Mislim da je ovakva vrsta širenja lažnih vesti nešto što je u ovom trenutku ogroman zločin. Svako ko takve lažne vesti širi i na bilo koji način pokuša da uveri građane da je bolje da se ne vakcinišu nego da se vakcinišu je indirektno ili direktno potencijalno odgovoran za nečiji život, život te osobe koja se nije vakcinisala. Mogla je da bude zaštićena, a nije zaštićena.
Mi u ovom trenutku kao Krizni štab analiziramo broj zaraženih i broj hospitalizovanih ljudi koji su primili vakcinu, prvu dozu, revakcinu, jer realno niste zaštićeni posle prve doze i da li ima zaraženih tri nedelje nakon revakcine. Mi ćemo uskoro objaviti te podatke.
Mogu danas da vam kažem da je jasna razlika u broju zaraženih koji su ne vakcinisani u odnosu na one koji su vakcinisani, pa makar jednom dozom. Mislim da ministar Lončar to može mnogo bolje da kaže, kakva je razlika ukoliko ste primili makar jednu prvu vakcinu u stepenu ozbiljnosti korona virusa.
Imate ljude, to sam slušala na Kriznom štabu, od dr Gorana Stevanovića, profesora Pelemiša, koji su primili prvu dozu vakcine, zarazili su se, hospitalizovani su, ali koji su zbog različitih nekih drugih oboljenja sigurno bili mrtvi da nisu primili čak i tu prvu vakcinu. I sada se bore i bore se lekari za njih.
Još jednom molba i apel. Ljudi, nije ova vakcina ni nešto novo, vakcina je spasila čovečanstvo u koliko poslednjih vekova. Dakle, ovo je jedini, ali jedini način da pobedimo korona virus. Jasne su brojke. Mi ćemo sačekati da prođe još neko vreme da imamo još više ljudi kojima je prošlo tri nedelje od revakcine i pokazaćemo jasne brojke, jasne argumente da su vakcinisani ljudi nakon tri nedelje, nakon revakcine zaštićeni i da ćemo se mi vratiti normalnom životu.
Još jednu stvar koja mi je izuzetno važna da kažem danas i vama poštovani narodni poslanici, ali da dam jasnu poruku svim građanima koji misle da mogu da izvrdaju sistem i da mogu da dobiju potvrdu da su vakcinisani bez da su vakcinisani. Danas smo nažalost imali prve slučajeve, dva slučaja, na masovnom punktu za vakcinaciju na Beogradskom sajmu, gde su volonteri koji ubacuju ljude koji dolaze da se vakcinišu, ubacuju ih u sistem, ubacivali ljude koji se nisu vakcinisali, da bi dobili potvrdu o vakcinaciji, da bi mogli da putuju.
Ljudi, molim vas, mi danas imamo savršen informacioni sistem, mi odmah možemo da zapazimo takve mahinacije. Danas su dve osobe privedene od strane MUP-a koji su radili kao volonteri na Beogradskom sajmu, na Punktu za masovnu vakcinaciju, zato što su u dogovoru sa nekim drugim ljudima njih ubacivali u sistem vakcinisanih, štampali im potvrde i o vakcini i revakcini, da ti ljudi apsolutno nisu bili vakcinisani. Dakle, antivakseri su želeli potvrdu da bi mogli da putuju. To je ozbiljno krivično delo.
Koliko imam informaciju, određeno je zadržavanje od 48 sati. Jednoj osobi je već uzeta izjava. Druga osoba je trenutno u policijskoj stanici i uzima se izjava, ali nemojte to da radite. Ovo nije ta Srbija gde takve mahinacije moguće.
Pre nekih mesec dana smo videli da se vakcinišu na jednom punktu i neki stranci koji nisu bili u prioritetnim kategorijama kao stranci. Poslali smo naše bezbednosne službe. Nemojte to da radite. Imamo informacioni sistem. Imamo jasan pregled situacije. Jasan monitoring. Jasnu kontrolu. Molim vas, nemojte to da radite ni vama, ni nama, ni tim ljudima kojima mislite da činite neku uslugu. Usluga je da im kažete da odu i da se vakcinišu.
Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja je nabavila dovoljno vakcina da ima kampanju masovne imunizacije. Iskoristite to. Iskoristite to što možete da birate vakcine. Iskoristite to što cela država i čitav državni vrh rade na ovome kao prioritetnoj stvari. Nemojte da pokušavate da varate sistem zato što će iz toga proizići ništa osim loših stvari za ove koji varaju sistem, za ove koji su ih zamolili ili potplatili da bi varali sistem. Verujte, mi smo danas država koja već petu godinu radi na svojoj digitalizaciji, elektronskoj upravi. Zahvaljujući tome možemo da imamo ovakve sisteme. Idite, vakcinišite se, zaštite sebe, svoje porodice. To je zaista najvažnije u ovom trenutku. Hvala.

Hvala.
Evropske integracije ostaju naš strateški spoljnopolitički prioritet. Mi smo, kao što verovatno znate, ako se ne varam, Jadranka će me ispraviti, bili prva zemlja koja je rekla da prihvata novu metodologiju koja je predložena od strane francuskog predsednika Makrona. Od tada je ministarka Joksimović vodila zaista stalni, kontinuirani dijalog sa predstavnicima Evropske unije i Evropske komisije o toj metodologiji. Dobili smo sada i nacrt te metodologije. Imale smo prošle nedelje ili pre dve nedelje ministarka Joksimović i ja dobar razgovor sa komesarom Verheljem o novoj metodologiji i o očekivanjima Republike Srbije, ali i Evropske unije, naravno, o našem napredovanju tokom 2021. godine.
Nova metodologija praktično treba da posluži, onako kako ja to razumem i da probam lako da objasnim građanima Republike Srbije, da bi sam pristupni proces bio brži, lakši za razumevanje i kako se ni bi vodilo poglavlje po poglavlje, već kako bi otvarali čitave klastere na istu temu ili u istoj oblasti. Tih klastera ima šest. Mi očekujemo, mislim spremni smo za otvaranje makar jednog klastera u ovoj godini, ali opet sa druge strane moram da napomenem da je i sam apetit, meni se čini, Evropske unije za proširenje nešto manji usled korona virusa.
Evropska unija, naravno, i za to treba da imamo razumevanja, ima svoje probleme, druge prioritete u borbi protiv korona virusa. Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Nismo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera jedan fundamentals ili osnove, kako god pravilan prevod bio.
Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Mi smo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera 1. fundamental ili osnove, kako god je pravilan prevod. Možemo i da idemo na otvaranje dva klastera. Spremni smo, dalje provodimo reforme i poseban fokus kao Vlada imamo na oblast vladavine prava. Tu radimo i na reformi pravosuđa i na efikasnijem pravosuđu.
Narodna skupština Republike Srbije je takođe izuzetno mnogo radila u ovom sazivu i na izboru novih sudija u sudovima. Tu rešavamo veliki problem vršilaca dužnosti predsednika sudova. Ukoliko se ne varam, imamo još nekih 16 sudova gde imamo v.d, što je takođe u postupku. To se ne tiče izvršne vlasti, ali mi to pratimo zato što je to važno da bi mi pokazali zaista taj napredak u oblasti vladavine prava.
Ono što možemo da uradimo u oblasti slobode medija smo zaista na tome mnogo radili, i usvojili Akcioni plan za medijsku strategiju i formirali Radnu grupu za implementaciju tog Akcionog plana i medijske strategije. Formirali radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mi imamo stalne sastanke, potpredsednica Vlade, resorni ministar Maja Gojković i ja imamo jednom mesečno sastanke sa tom radnom grupom da vidimo kako Vlada može dodatno da pruži podršku.
Sutra je upravo sledeći takav sastanak. Otvorili smo na njihov zahtev i na njihovu inicijativu SOS liniju za prijave napada, pretnji, uvreda novinarima. Na njihovu inicijativu smo uvrstili i novinare i medijske radnike u prioritetne kategorije za vakcinisanje proti korona virusa i po tome smo jedna od retkih zemalja koja je prepoznala medijske radnike kao prioritetnu kategoriju.
Radimo na platformi za prijavu nasilja i za sve informacije za prijavu nasilja. U saradnji sa OEBS-om radimo na analizi Krivično-pravnog zakonika kako bi eventualno uveli još jednu kategoriju u Krivični zakonik, a to je napad na novinara. Tako da je mnogo inicijativa. Pripremamo sastanak i molbu za sastanak Vrhovnim kasacionim sudom kako bi oni iz ugla medija, novinara rekli šta misle da moglo da bude bolje u radu pravosuđa.
Zaista nekako dajemo sve od sebe. Ima tu još mnogo prostora da se radi, ali ja, i naravno Jadranka, sa pažnjom pratimo čitavu ovu debatu danas u Evropskom parlamentu, u vezi sa napretkom Srbije. Mi smo spremni, to nam je jedan od ključnih prioriteta, rekla bih, u regionalnu stabilnost, ključni spoljnopolitički prioritet. Nastavljamo da radimo, a sada kako će sve to dalje da teče, zaista u najvećoj mogućoj meri zavisi od država članica EU. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče želim da vam zahvalim na pitanju.
Mislim da je izuzetno važna tema. Važna je tema i za naše građane i u oblasti životne sredine, važna je tema i za privredu Republike Srbije i za našu sveukupnu privrednu transformaciju. Izuzetno važna tema za našu budućnost i hvala vam što ste pokrenuli ovde ovom poštovanom domu, zato što mislim da je važno da razgovaramo o ovome što više, što otvorenije, što transparentnije, zato što se barata poluinformacijama ili dezinformacijama, a zaista je izuzetno važna tema. Tako da nema boljeg mesta od ovoga da razgovaramo o tome.
Čak sam razmišljala da u okviru Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo jednu debatu na ovu temu. Hoću pre svega vama i svim građanima Republike Srbije, a posebno građanima i stanovnicima Loznice i zapadne Srbije da kažem da će najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine, da će kao i do sada od „Rio Titna“ biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda i da ćemo nastaviti na tome da radimo sa njima.
Što se tiče javne rasprave o prostornom planu. Koliko ja znam ona je održana, što ne znači da se neće o tome dodatno razgovarati. Oni su u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Opet koliko ja znam, a često razgovaramo sa njima, u to vas uveravam, i pratim ovaj projekat do detalja. Oni su u postupku, znači izrade studija uticaja na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine. Naravno dok se studija uticaja na životnu sredinu ne završi, dok se ne završi javna rasprava o toj studiji uticaja neće biti donete nikakve finalne odluke o daljem toku tog projekta.
Nekoliko puta sam razgovarala sa ljudima iz „Rio Tinta“, oni me uveravaju da oni imaju zaista izuzetno dobru i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, ne samo sa gradom Loznicom već upravo sa ljudima koji su na terenu. Dakle, tamo gde će biti taj rudnik, odnosno gde je potencijalno moguće gde će biti rudnik.
Još jednom želim da napomenem za sve one koji ne razumeju da je to podzemni rudnik, da taj rudnik u tom smislu neće nikako ugroziti obradive površine, poljoprivredno zemljište ili bilo šta drugo. Dakle, to je najmoderniji podzemni rudnik. Razgovara se o dve lokacije za tu tzv. deponiju ali obe lokacije su i dalje u opticaju, razgovara se i o jednoj i o drugoj. Na kraju krajeva, biće onako kao što bude utvrđeno studijom uticaja na životnu sredinu, ali će naravno o svemu tome najveći glas imati i lokalno stanovništvo u Loznici ali i u Krupnju.
Važno je napomenuti da oni takođe rade na najmodernijoj tehnologiji za obradu tog svog otpada, tako da to ima najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Koliko razumem to će biti sada neki čvrsti otpad, koji neće nikako ugroziti ni životnu sredinu, a ne daj bože reku, ali zaista mislim da svi mi zajedno treba da nastavimo da razgovaramo o tome, da sve to mora da bude u potpunosti i apsolutno transparentno. Na kraju krajeva, ja sam otvorena da razgovaram sa lokalnim stanovništvom.
Gde je tu javni interes? Reći ću vam nekoliko stvari, pričala sam, na kraju krajeva, i u ekspozeu o ovom projektu. Javni interes je u tome što je to ukupna investicija od preko milijardu i pet stotina miliona evra u Republici Srbiji, odnosno u Loznici, dakle svakako nezanemarljiva.
Pored toga, po svemu što mi imamo u ovom trenutku od podataka ovo je ležište koje Republici Srbiji obezbeđuje oko 10% svetskih rezervi litijuma i apsolutno najveće ležište litijuma u Evropi, ležište koje može da se meri sa Čileom, Argentinom, Australijom, dakle zaista jedno ogromno bogatstvo.
To bogatstvo nikada neće biti bogatstvo bilo koje kompanije, pa ni „Rio Tinta“, to je naše bogatstvo. Oni dobijaju pravo na eksploataciju, ali je to naše bogatstvo. Pri tome, mi zaista sa „Rio Tintom“ imamo odličnu komunikaciju u odnosu na sve ostale investicione ugovore, tako da smo mi rekli – apsolutno će biti nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu već mi moramo u Srbiji da pravimo polu proizvod ili finalni proizvod da bi ukupna naša ekonomija na osnovu toga mogla da se razvija.
Oni su bili otvoreni i razgovarali su i pomagali, na kraju krajeva, nama da razgovaramo sa svim proizvođačima baterija, električnih vozila i svega ostalog.
Ja mislim da će građani Republike Srbije moći u narednom periodu da vide i neke prve ugovore, a opet od svega toga imaju najveću moguću korist građani Republike Srbije, naša privreda, naša ekonomija, prosečne plate, budžet, penzije, dakle zaista jedan ogroman resurs.
Tako da, između te dve stvari, između toga da mi postanemo evropski centar za proizvodnju baterija, za proizvodnju električnih automobila, za proizvodnju nekih drugih stvari od litijuma, da sve to bude u Republici Srbiji, i sama investicija „Rio Tinta“ od preko milijardu i pet stotina miliona evra, uz naravno, što ne moram ni da govorim, dakle maksimalno poštovanje svih životnih standarda, mislim da je to jedna stvar i jedan prilika za Srbiju koju mi ne smemo i ne možemo da propustimo.
Kažem vam, dve osnovne stvari – poštovanje životne sredine i druga stvar – nećemo dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, zato što je to naše bogatstvo, bogatstvo Republike Srbije.
Hvala vam na pitanju. Tu sam da nastavimo da razgovaramo. Možete da dođete kod mene u kancelariju da nastavimo da razgovaramo o ovome. Zaista mislim da u ovom trenutku teško da postoji neko bitnije pitanje, sveobuhvatno, i za privredu i za životnu sredinu.
Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, dogovorili smo se za sastanak, tako da biće mi zaista najveće zadovoljstvo. Želim da svi mi zajedno učestvujemo u ovome, zato što ovo nije zaista stvar partikularnih interesa i da shvatimo ovo na najozbiljniji mogući način, da imamo sve informacije ispred sebe kada donosimo odluku i da to bude naša zajednička odluka i da zajedno stojimo iza nje.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, ja mislim da svi građani Republike Srbije razumeju i svi mi ovde, a to je da nismo samo mi ti koji kontrolišu ceo proces, i ako su naši standardi prilično visoki, mi ćemo se kao vlada truditi da ih dodatno i unapredimo i povećamo.
Ono što je važno da se razume, a što će nama biti poseban izazov u budućnosti kao zemlje, je što se čitava ta industrija promenila. Dakle, vi danas ukoliko želite da, recimo, iskoristite litijum za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih vozila, što je ogromna industrija, ogromno potencijalno bogatstvo za Republiku Srbiju i za naše građane, fenomenalni poslovi odličnog kvaliteta, odlično plaćeni poslovi, ali ono što će biti svakako izazov i što, na kraju krajeva, „Rio Tinto“ mora da poštuje, a to je da vi imate proizvod koji je čitavim svojim lancem čist.
Dakle, kada i „Rio Tinto“ bude prodavao, na kraju krajeva, taj „Battery grade lithium“, odnosno litijum koji je dobar za proizvodnju baterija, oni će morati da dokažu da su poštovali sve standarde životne sredine, jer neki proizvođači električnih vozila, među kojima su „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, generalno, neće kupovati to ako nemaju potvrdu da su se svi standardi životne sredine u tom smislu ispunili.
To gde je izazov za Republiku Srbiju je što je i dalje kod nas mahom proizvodnja električne energije iz termoelektrana, 70% iz termoelektrana, a nekih 30% iz obnovljivih izvora energije.
U tom smislu mi imamo ono što se zove prljava mreža. Tako da je to naš najveći izazov da dovedemo te ljude. Mi ćemo moći te ljude da dovedemo da proizvede, recimo, električna vozila ili baterije u Republici Srbiji tek kada im pokažemo da i mi krećemo u našu energetsku tranziciju tako da će oni imati čistu energiju iz koje će vući, koje će koristiti za svoju proizvodnju.
Tako da je to sve zajedno jedna zelena ekonomija kojom se teži, pa u tom smislu nećemo biti jedini koji ćemo kontrolisati čitav taj proces proizvodnje, ali će i od nas zahtevati da imamo energetsku tranziciju, za koju mi mislimo da je dobra, i kao vlada smo tome posvećeni.
Ali, sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o životnom standardu naših građana, da cene električne energije, jer ne rastu suviše brzo, dakle da ne rastu pre nego što rastu naše prosečne plate i penzije, da sačuvamo i poboljšamo životni standard građana. Tako da, ja moram priznati da je to jedan zaista kompleksan zadatak koji je ispred Vlade Republike Srbije.
Ja sam razgovarala nekoliko puta i sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa lokalnim samoupravama oko naknada za sirovine koje se koriste od strane lokalnih samouprava i evo, obećavam da ću sesti sa ministrom finansija i ministarkom Obradović, da vidimo kako možemo da rešimo taj problem, ali sam lično za to da, makar, jedan deo tih naknada ide lokalnim samoupravama, mislim da bi to bilo više nego fer.
Što se tiče pitanja rudne rente, to je takođe kompleksno pitanje, gde vi gledate da ta rudna renta ne bude visoka, da obeshrabri investitore, a opet da ne bude niska, pa da mi nemamo prihod za budžet Republike Srbije, odnosno za sve građane Republike Srbije.
Znate da je i ministarka Mihajlović pokrenula to pitanje, razmišljamo o tome, ali gledamo da u svakom slučaju imamo negde stabilan okvir za investitore, da znaju zašto mogu da računaju u Republici Srbiji, da bi nastavili sa ovim trendom dovođenja i stranih direktnih investicija, ali imamo sve više i sektoru rudarstva lokalnih kompanija, što posebno ohrabruje i da ohrabrimo i njih da investiraju više.
Završila bih zaista još jednom sa skretanjem pažnje na poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića danas za sve građane Valjeva za novu investiciju u Valjevu, gde ćemo kamen temeljac postaviti ovo leto. Još jedna velika važna stvar za Valjevo, novih 500 radnih mesta i pregovori sa još jednim nemačkim investitorom, tako da guramo dalje, ali sve to ne bi moglo da nemamo zaista potpuno stabilno poslovno okruženje. Važno je da to čuvamo, ali i da brinemo o interesima našeg naroda, naših građana, naše privrede, ali i naših rudnih bogatstava i svih ostalih sirovina.
Uputiću vam poziv, pa se vidimo ovih dana kod mene.
Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče pitanja „Balkanskog toka“, odnosno gasovoda, zaista izuzetno važno pitanje u nekoliko segmenata za sve građane Republike Srbije.
Prvo, izuzetno sam srećna i jako ponosna što smo mi uspeli da završimo izgradnju „Balkanskog toka“ u rekordnom vremenu i što smo mi to pustili 1. januara ove godine.
„Balkanski tok“ za Republiku Srbiju znači dve velike stvari. Znači da imamo još jedna izvor gasa, znači da imamo veće količine gasa u Republici Srbiji i samim tim znači mnogo veću energetsku bezbednost i stabilnost. To takođe znači da ćemo moći da obezbedimo jedan zaista važan energent za budući dalji rad privrede, ali i izuzetno važan energent za dalju našu transformaciju u oblasti zaštite životne sredine, jer već do kraja ove godine mi planiramo da u nekim od najzagađenijih gradova zamenimo sisteme za centralno grejanje, odnosno kotlarnice tamo gde su na mazut i gde su na ugalj da dovedemo gas i to će značiti zaista neopisivo mnogo za građane tih gradova. Jedan od prvih gradova gde ćemo to uraditi je Kragujevac i to će biti jedna od najvećih stvari i mislim koju ćemo generalno i uraditi u mandatu ove Vlade.
Zaista, ako nešto možete da uradite za građane, a da je vidljivo, da je važno za građane danas, za budućnost, to će biti zamena ove kotlarnice i to nam sve omogućava ovaj „Balkanski tok“.
Pored toga, jedna velika stvar o kojoj možda ne pričamo dovoljno, „Balkanski tok“ za nas znači da mi postajemo iz zemlje koja kupuje gas i plaća tranzitne takse u tranzitnu zemlju, odnosno zemlju kojoj neko plaća tranzitne takse i to je potpuna promena perspektive i za našu energetsku bezbednost i, na kraju krajeva, za prihode za budžet Republike Srbije. Dakle, mi postajemo tranzitna zemlja za gas. Velika stvar.
Politički nije bilo ovo lako izgurati. Velika zahvalnost predsedniku Vučiću zato što je uspeo, na kraju krajeva, i zato što sa njegovim insistiranjem i njegovom saradnjom sa partnerima iz Ruske Federacije smo uspeli to da završimo u ovom rekordnom roku. To nam je značilo mnogo i za naš BDP i 2019. godine i ove teške 2020. godine, tako da u ovom trenutku mi već jesmo nekako potpuno drugačije pozicionirani sa ovom energetskom bezbednošću.
Šta sad to dalje stavlja pred nas kao zadatke? Pa, to da vidimo kuda dalje širimo gasovodnu mrežu, koliko brzo i kako prioritizujemo tako da bi mogli da obezbedimo da se privreda još brže razvija i da posebno tamo gde nemamo trenutno dovoljno investicija dovedemo gas kako bi mogli da privučemo investitore i u industrijske zone.
Veliki posao je tu urađen i od strane Ministarstva privrede. Ja se tu zahvaljujem i Anđi na svemu što je uradila kao ministar privrede. Nastavljamo sa izgradnjom i opremanjem, potpunim komunalnim opremanjem industrijskih zona širom Republike Srbije i nadam se da ću skoro moći da posetim i Trstenik. Tamo smo uradili jednu modernu industrijsku zonu. Dakle, dalje „Balkanski tok“ nama omogućava da širimo gasovodnu mrežu širom Republike Srbije.
Što se tiče beogradskog metroa, mi već potpisali predgovore sa nekim kineskim kompanijama, sa nekim francuskim kompanijama. Budžetirali smo u 2021. godini za početak izgradnje metroa, za studiju izvodljivosti, za sve one studije koje su nam potrebne za početak izrade projektno-tehničke dokumentacije i sada sa najvećom izvesnošću mogu da kažem da ćemo mi do kraja ove godine krenuti u izgradnju beogradskog metroa.
Hvala vam.

Znam za taj problem. Svestan je tog problema i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović. Ono što jeste problem tu je što je to kupoprodajni odnos između dve strane i tu malo šta država može da učini. Dakle, moraju da se umešaju, pretpostavljam, pravosudni organi i da vide šta može da se učini, ali ja vam još jednom obećavam ovde da ću videti sa ministrom Nedimovićem da li postoji bilo šta što možemo da uradimo, pa ćemo biti u kontaktu.
Pored toga, želim još jednom da zamolim sve naše proizvođače prehrambenih proizvoda da pogledaju šta su uradili naši pčelari, da uče iz primera Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji su se ujedinili, izašli, došli kod Vlade sa jednim fenomenalnim projektom gde su tražili da oni izgrade svoj pogon, da sami pčelari imaju svoj pogon za prikupljanje i pakovanje i plasman meda, gde smo i mi dali finansijsku podršku.
Opština Rača dala je najbolje uslove. Taj pogon je izgrađen danas. Zahvaljujući tom pogonu, cena meda, odnosno prodajna cena meda je skočila između 100% i 250%. Taj med se donosi u njihov pogon. To je pogon Pčelarske organizacije Srbije, plasira. Mi smo kao Vlada pomogli tu i sa još nekom opremom, pomogli smo i sa marketinškom kampanjom, sa pakovanjem. Taj med se skoro u potpunosti izvozi. Sve se plaća avansno. Pčelari, mislim, nikad nikada nisu bili zadovoljniji. Imate pčelare iz čitavog regiona, iz Hrvatske, iz BiH, koji pokazuju to kao primer i govore - pa kako to ne može kod nas.
Dakle, zaista jedan neverovatan projekat, ali ugledajte se na njih, organizujte se, ljudi, nemojte da zavisite od veletrgovaca samo. Negde ima smisla, ali ako vidite da možete sami da postignete cenu, organizujte se zajedno, dođite kod nas, pokušajte da sami plasirate to na tržište i imate svoju bezbednost, svoju sigurnost, dobićete sigurno najbolje cene, a mi smo tu da vam pomognemo.
Zaista, to što smo uradili, pozivam sve da odu u pogon pčelara u Raču, da vide kako je to urađeno. To je zaista na ponos Vlade Republike Srbije, naših pčelara, čitave Republike Srbije, i to je nešto što smo uspeli da uradimo, verujte, za 18 meseci. Dakle, brzo, efikasno, sa jako motivisanim pčelarima. Nemojte da dolazite u ovakvu situaciju, a ja obećavam, evo, još jednom, da ćemo sa ministrom Nedimovićem pogledati ovo, videti koliko god možemo da pomognemo tim ljudima i da nastavimo da se borimo zajedno. Toliko. Hvala vam.

Ministarka Obradović je to zaista dobro objasnila.
Tačno je, mi smo to pokrenuli još 2016. godine. Bio je izuzetno, izuzetno kompleksan proces, ali to je jedan od onih procesa kojima smo mi svi zajedno uvodili nekako zdrav razum i red u državnoj upravi i u našoj državi, jer je bilo zaista sramotno imati zemlju u kojoj preko 50% stanovništva nema adekvatnu adresu i to je, nekako tada kad pomislite 2015. – 2016. godine zaista bilo, čini mi se, jedan od najboljih pokazatelja toga koliko su naši prethodnici, bivša vlast, danas vrla opozicija koliko ih je baš bilo briga za ono šta se u zemlji dešava, kako ljudi žive, pa OK, kažeš, ako ne mogu baš da ti napravim radno mesto, da dovedem investitora, da dam podršku domaćem investitoru, onda mogu makar da sredim da svaka ulica ima svoje ime, ali ni toliko ih nije bilo briga za to.
Ja se sećam, mi smo tada 2016. godine ukrstili podatke iz MUP-a i Pošte Srbije i ideja je bila u stvari da mi počnemo da koristimo elektronsku upravu da bi ljudima na kuću slali neke informacije, podatke, vozačku dozvolu, zdravstvenu knjižicu itd. tako smo krenuli da radimo na tome. Onda smo videli da nemamo u stvari kućne adrese pa smo krenuli da radimo adresni registar, mada je to tako kompleksno pitanje da se zaista svi mi kao Vlada i javna preduzeća bave tim pitanjem.
To pitanje je bilo izmešteno u Ministarstvo građevine kada smo pravili Zakon o adresnom registru, koji je uz veliku podršku Narodne skupštine u prethodnom sazivu dobio pomoć, odnosno izglasali ste taj zakon, tako da je to sada u tom resoru.
Bez obzira na to, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi sa lokalnim samoupravama i budžetiralo je u stvari da se obeleže konačno i sve te ulice i svi ti kućni brojevi. Tako da završavamo sa tim.
Ove nedelje smo imali i sastanak sa resornim ministrom, doduše sa javnim preduzećima kako bi javna preduzeća počela da preuzimaju podatke iz tog adresnog registra. Ono što će u stvari biti nekako rezultat na kraju krajeva svega toga, pored svega ovoga o čemu ste vi pričali, a to je jedno veliko olakšanje i privredi i građanima Republike Srbije da recimo kada se presele ne moraju svaki pojedinačno organ u okviru Republike Srbije i lokalne samouprave da obaveštavaju, već obaveste jedan organ i mi svi onda podelimo to između sebe.
Do sada, pa čak i dan danas dok ne završimo taj posao, građani moraju svakog pojedinačno da obevaštavaju da su se preselili ili privreda da je promenila adresu, jer to više neće biti slučaj, tako da nastavljamo da radimo u interesu građana i da zaista budemo svi zajedno njihov servis. Hvala na tom pitanju.

Hvala.
Odgovoriću umesto ministra Selakovića, ali takođe može i ministarka Joksimović da pojasni još neke stvari u vezi funkcionisanja Evropskog parlamenta, ko koga to tamo predstavlja, kako onda oni brane svoje stavove, koliko ti stavovi u stvari imaju veze sa samom statusnom opredeljenošću ako pričamo o AP KiM sa statusnom neutralnošću EU, sa politikom Evropske komisije. Zaista ne mora da korespondira jedno sa drugim, pa kao, na kraju krajeva i u našem parlamentu svako od narodnih poslanika može da proklamuje neke stavove koji nisu stavovi ove Vlade, kao što i u Evropskom parlamentu neko od evropskih poslanika može da proklamuje neke stavove, zastupa neke stavove, poziva na neke stvari iza kojih ne stoji ili ne može da stoji Evropska komisija.
Dakle, Viola fon Kramon je svakako u svakom slučaju jedan, rekla bih, živopisan lik, zaista njena objektivnost nije neupitna rekla bih, ona je stopostotno neobjektivna, žena koja je čini mi se daleko odmakla od bilo kakvih diplomatskih protokola, diplomatskog ponašanja i otvoreno žena neprijateljski žena raspoložena prema Republici Srbiji.
Mogu samo da kažem da je meni drago što ona tako otvoreno neprijateljski raspoložena, zato što da je bilo kako drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost. Ali, za Violu fon Kramon zaista to je neupitno.
Dakle, kao takva, njeni stavovi na koje ona naravno žena ima pravo, svakako nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi Evropske komisije. Evropska komisija je, opet da pojasnimo i pojednostavimo za građane Republike Srbije, i Jadranka će me ispraviti ako grešim, praktično Vlada EU, kao Vlada EU ona mora da poštuje stavove država članica EU. U tom smislu pošto postoji čak pet država članica EU koje ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova ili tzv. Kosova Prištine ili grupe ljudi u Prištini koja nije proistekla čak ni iz referenduma, rekla bih kao minimum minimuma demokratskog ponašanja, demokratske pristojnosti. Dakle, Evropska komisija mora da poštuje njihove stavove zbog toga je EU, Evropska komisija statusno apsolutno neutralna.
Sada, Viola fon Kramon koja je predstavnik, ako se ne varam, zelenih u Evropskom parlamentu, zastupa stavove, na kraju krajeva, sebe, zelenih, možda i zemlje iz koje dolazi, ali svakako ne EU. Ali, vidite, u ovome što je ona tražila viznu liberalizaciju za građane KiM, rekla bih da smo se našli možda na jedinstvenom stavu. Mi takođe podržavamo viznu liberalizaciju. Kada to čuje možda će odustati od te vizne liberalizacije zato što ona generalno ne deli nikakve stavove sa nama, pa čak ni kada su oni dobri, pošteni, ispravni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama, aktima, istinom. Tako da, moguće da sada odustane od te vizne liberalizacije.
Mi se zdušno zalažemo za viznu liberalizaciju za sve građane KiM. To je svakako u interesu Republike Srbije, na kraju krajeva, oni su i naši građani. Pozivamo na to i pozivali smo na to. Verujem da to toga neće lako doći, ako mogu da kažem verujem i da zato što većina zemalja zapadne Evrope, odnosno onih država članica EU zapadne Evrope zna da bi mnogi onda građani sa teritorije AP KiM, pre svega albanske nacionalnosti, verovatno napostili tu teritoriju i preselili se u ove druge zemlje. Tako da, nažalost ja mislim da do toga neće brzo doći, ali naravno u tome zdušno podržavamo gospođu fon Kramon.
Što se tiče toga da se time narušava pregovarački proces. Pa, sve što ona radi narušava pregovarački proces i čini mi se da to dovoljno govori o tome koliko ona, na kraju krajeva, kao izvestilac u Evropskom parlamentu za tzv. Kosovo poštuje taj pregovarački proces i samim tim poštuje i Evropsku komisiju i moderiranje Evropske komisije, odnosno ukoliko ne poštuje mislim da je baš briga za pregovarački proces. Žao mi je zbog toga. Mislim da to najviše šteti upravo svim građanima KiM zato što oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu, a po najmanje evropsku perspektivu. Tako da mislim da Viola fon Kramon ne radi u njihovom interesu, ali opet to je između njih i gospođe fon Kramon.
Mi ćemo se boriti za naše interese, a naši interesi između ostalog i regionalna stabilnost i radna mesta i zapošljavanje i strukturna povezanost i šta sve ne samo da region bude bezbedniji, stabilniji i da mi svi zajedno bolje živimo. Mislim da tu nismo saveznici sa gospođom fon Kramon. Ali, kako je tako je, nama je, kao što sam rekla u prethodnom, da guramo dalje i da se borimo. Hvala vam.

Hvala.
Pre svega, želim da vam se zahvalim na lepim rečima u vezi sa našim naporima i rezultatom u borbi protiv Korona virusa. Mi zaista dajemo sve od sebe kontinuirano već od kada je otkriven prvi slučaj u Srbiji 6. marta prošle godine, ali i pre toga, kada smo krenuli u testiranje kako bi što pre, odnosno, identifikovali prvi slučaj Kovida u Srbiji. Mislim da svi treba da budemo ponosni na tu borbu.
Danas je Srbija druga u Evropi po broju vakcinisanih građana. Mi smo iza Velike Britanije, sedmi u svetu, odmah iza SAD, Sjedinjene Američke Države su šeste, tako da mislim da to zaista dovoljno govori i o borbi i naporima državnog vrha, pre svega na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, čitave Vlade Republike Srbije i svih drugih resornih i relevantnih institucija.
Nastavićemo da se borimo ovako, iako zaista u tom smislu, čini mi se da ne znam kada je bilo teže vreme. Vidite i vi sami koliko je teško boriti se za vakcine, u kakvim su situacijama druge zemlje širom Evrope i širom sveta da druge države tog takozvanog regiona, Zapadnog Balkana još uvek nisu ni počeli da vakcinišu. Od tih zemalja Zapadnog Balkana jedino je Albanija počela sa 975 vakcinisanih. Dakle, izuzetno je teško i treba da smo svi ponosni na to kako se mi borimo.
Ja ću ponoviti, iskoristiću ovo vreme da takođe kažem i još jednom pred građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos da mi sutra dobijamo još 40.000 vakcina „Sputnjik V“, već su u našem magacinu, u Rusiji večeras kasno poleće avion, sutra će sleteti oko pet časova ujutru, to je 40.000 vakcina za 20.000 ljudi, u ponedeljak dobijamo, ja sam danas rekla – 9.800, tačna cifra je 9.360 „Fajzer“ vakcina, pa onda sledeći ponedeljak još dodatne „Fajzer“ vakcine.
Za sve ostalo se borimo. Danas smo imali sastanak i sa ljudima iz Kovaks mehanizma, očekujemo tu nešto u februaru. Ali, verujte mi, ja sam upravo završila sastanak sa predsednikom Vučićem pre nego što sam došla u Skupštinu, borimo se dalje za još neke vakcine, dajemo sve od sebe i nadam se da ćemo nastaviti ovako kao što smo krenuli.
Hvala vam što ste pohvalili najavljeni novi paket pomoći i privredi i građanima. Mi smo u 2020. godini bili među prvih pet zemalja sveta po nivou podrške građanima i privredi. Tu je nivo pomoći došao do skoro 12% našeg BDP-a, što je neverovatno. Istovremeno je, zahvaljujući toj pravovremenoj pomoći prilično izdašnoj i žilavosti naše privrede, Republika Srbija završila i to će se pokazati i zvanično u narednih nekoliko meseci, kada i evropska statistika pokaže sve te brojeve. Videće se da je Srbija završila na prvom mestu po ekonomskim pokazateljima u ovako teškoj godini, 2020. godini, tako da se ja nadam i očekujem da će ove nove mere podrške i privredi i građanima dati iste rezultate.
Paralelno sa tim čini mi se da treba da se ponosimo time što Srbija ostaje jedan od svetskih lidera u privlačenju stranih direktnih investicija i, uprkos ovakvim privrednim izazovima u čitavom svetu, strane direktne investicije u Republici Srbiji se nisu smanjivale, odnosno nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Republiku Srbiju nije odustao. Zato smo mi uspeli tokom kovid krize prošle godine da otvaramo nove pogone, da počnemo gradnju nekoliko fabrika među kojima je svakako jedna od najvažnijih japanska investicija „Tojo tajers“ u Inđiji. Kada japanski investitori investiraju u jednu zemlju u doba tako velike svetske krize, kao što je ova kovid kriza, onda to govori mnogo o toj zemlji i onda zaista sve zemlje i svi investitori obraćaju pažnju na tu zemlju i to ćemo nastaviti. Ja očekujem u narednih nekoliko nedelja da imamo još neke dobre vesti za građane Republike Srbije.
U tom smislu se zaista trudimo da strane direktne investicije dovodimo u sve krajeve Republike Srbije, uključujući tu i Novi Pazar, i Tutin, i Sjenicu, i Prijepolje, dakle, i sve te opštine. Prvi preduslov je, naravno, i infrastruktura. Zbog toga mogu da kažem da mi je drago što smo mi krenuli u izgradnju puta Novi Pazar – Tutin. Ukoliko se ne varam, taj put treba da se završi do kraja ove godine ili sredina 2022. godine i to će zaista promeniti u mnogome perspektivu ovog kraja.
Pozivam vas da zajedno sednemo i da vidimo koje su mogućnosti za otvaranje slobodne ekonomske zone. To je u Priboju između ostalog dalo zaista jako dobre rezultate, ali kažem između ostalog sa mnogo nekih drugih stvari koje smo uradili zajedno, pa hajde da vidimo, ako postoje mogućnosti, možemo, ali do tada paralelno sa izgradnjom infrastrukture koja je u toku, gde smo mi imali početno inicijalno kašnjenje, pre svega zbog nekih nejasnoća i kašnjenja u usvajanju urbanističkog plana ako se ne varam u opštini Tutin. Sada to zaista ide dobrom dinamikom. Zadovoljni smo. Nastavlja se bez pauze, tako da očekujemo da i to završimo.
Hajde zajedno da obratimo pažnju na domaće investicije, na privredni savet opština, ukoliko ih nema, da ih osnujemo, da vidimo šta dodatno možemo da uradimo za postojeće investitore i u okviru ovih mera podrške privredi koje Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sada priprema i koje ćemo i zvanično predstaviti uskoro, ali moja vrata su vam uvek otvorena da vidimo šta možemo da uradimo zajedno. Hvala.

Hvala.
Daću vam kraći i duži odgovor. Kraći odgovor – biće rešeno čim mi budemo imali adekvatnog sagovornika u privremenim institucijama u Prištini, a koji je spreman da o tome razgovara ozbiljno, da pravi kompromise i da dođemo do rešenja koje bi bilo u interesu mladih ljudi.
Daću vam sada i duži odgovor. Dakle, Republika Srbija kao zemlja zagledana u budućnost, kao zemlja koja teži regionalnoj stabilnosti, povezivanju, poverenju i, kao što je i sam predsednik Republika Aleksandar Vučić hrabro rekao, istorijskom pomirenju između Srba i Albanaca, takođe insistira na rešavanju ovog pitanja već dugi niz godina.
Bez obzira na sve sporazume, bez obzira na medijaciju EU, bez obzira na podršku SAD, mi mislim da je ovo u interesu svih mladih ljudi u ovom regionu i da je dobar korak u pravom smeru. Zbog toga, kažem ponovo, bez obzira na sve potpisane sporazume za koje se slažem da treba da se implementiraju, ispune, stalno apelujemo na to, mi smo ovo uključili u okviru Mini Šengen inicijative koju je pokrenuo predsednik Republike Aleksandar Vučić, koju je podržao i premijer Republike Albanije Edi Rama, koju je podržao premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. Dakle, ovo pitanje je jedno od osnovnih pitanja u okviru Mini Šengen inicijative.
Pozvali smo sve ostale, uključujući i privremene institucije samouprave u Prištini da se priključe Mini Šengen inicijativi da bi zajedno gradili bolju budućnost za mlade ljude u ovom regionu.
Nažalost, privremene institucije samouprave u Prištini se nisu odazvale još uvek na ovaj poziv ni nas, pa, na kraju krajeva, ni Republike Albanije, što dovoljno, ja mislim, nažalost govori o tome koliko su spremni da razmišljaju o budućnosti za mlade ljude. Vrlo lako bi ovo rešili u okviru Mini Šengen inicijative.
Pored ovoga, kao što ste i sami primetili, to je istina, ovo je pitanje pokrenuto i u okviru Berlinskog procesa. Sa naše strane, sa strane naše Radne grupe koja učestvuje u ovome imali ste ne samo punu saradnju, već smo mi bili ti koji su predvodili ovaj proces i dali standarde, predloge kako ovo može da se prevaziđe i bili tu da stalno tražimo nove i nove načine da rešimo ovo pitanje.
Nismo naišli ni mi, ni ljudi u Briselu i oni koji učestvuju u Berlinskom procesu, na adekvatne ni odgovore, ni spremnost od strane privremenih institucija u Prištini.
Ovo je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma i jedna od stvari koju ne samo da mi nismo imali protiv, nego je realno deo naše inicijative, tako da mi od toga ne samo ne bežimo, nego mi na tome insistiramo. Ali, opet, za svaki tango je potrebno dvoje. Dakle, čim bude postojala spremnost, dovoljna hrabrost i neka vizija od strane privremenih institucija u Prištini, ovo može da se reši u roku od 24 časa, čini mi se.
Hvala vama što ste rekli da sporazumi, pa ste spomenuli Vašingtonski sporazum, moraju da se sprovode.
Molim vas, imate dobru saradnju, dobru komunikaciju sa političkim liderima u Prištini. Apelujte na njih da se implementiraju sporazumi. Pre svega, prvi Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine, tzv. „Briselski sporazum“. Apelujte na ljude u Prištini, na političke elite da implementiraju svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Time ćemo pomoći svima nama, a najviše mladim ljudima na ovim prostorima.
Dakle, Zajednica srpskih opština je preduslov daljih razgovora ako želite da imate ozbiljne strane.

Hvala vam.
Potpuno se slažem sa vama, još jednom. Dakle, AP Kosovo i Metohija nije kriva. Kosovo nije krivo za ovo. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, politička elita u Prištini, koja mora da sedne i da se dogovori sa nama kako se tretiraju diplome i sa Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu dok se ne reši situacija u našoj AP, pa onda principom reciprociteta da se rešavaju i sve ostale diplome.
Dakle, jako jednostavno, čini mi se, potpuno logično u skladu sa svim, čini mi se, normalnim svetskim principima. Kosovo nije krivo. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u tom smislu apsolutno nije kriva. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, koje nemaju dovoljno hrabrosti, nemaju dovoljno vizije i nemaju dovoljno ozbiljnosti da rešavaju pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana na ovim predelima. Hvala.

Samo da vam odgovorim brzo, zaista nemam šta da dodam na ovo što je rekao ministar Lončar, u potpunosti se slažem sa njim i to je jednostavno tako, ali ću reći još jednu stvar.
Ljudi, pogledajte šta se dešava oko nas, pogledajte Evropu, pogledajte šta se dešava u drugim zemljama, kakve su to mere, vidite koje su to zabrane, tamo život nije ni približno normalan, pogledajte Holandiju. Ako čitate štampu kao što je Dejli mejl, na primer, Holandija je na ivici građanskog rata. U Velikoj Britaniji je sve zatvoreno, u Nemačkoj je sve zatvoreno i ti ljudi kada dođu danas u republiku Srbiju, neko iz tih zemalja, pomisli pa vi živite normalno, kako je ovo moguće?
Mi se sjajno borimo, ali ovo što imamo od mera, moramo u ovom trenutku i dalje da držimo, zato što je to jedina pomoć uz vakcinaciju koja ponovo kod nas ide najbolji u Evropi, ako izuzmete Veliku Britaniju, i najbolji smo u tome, i trudimo se da tako nastavimo, moramo da izdržimo još malo i pre svega zbog života ljudi, i naših zdravstvenih radnika. Ne bi mogli da im objasnimo zašto popuštamo mere u ovom trenutku.
Dakle, za sada još malo, ali ako pogledate bilo koju drugu zemlju, u Srbiji se najnormalnije živi od čitave Evrope. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovo je svakako, poštovani narodni poslaniče, naša stalna tema, nažalost, od kada, ne od 2020. i sada 2021. godine, nego od 2015. godine, kada je krenuo problem migracija, odnosno veliki broj migranata na teritoriji Evrope, pa samim tim i Republike Srbije.
Vi znate da se mi zaista svakodnevno trudimo, i MUP, i ukoliko je potrebno Vojska Republike Srbije koja nam je jako mnogo pomogla kada smo počeli da se borimo sa Korona krizom, mart, april, maj, da nekako te dve krize, da njima upravljamo na najbolji mogući način, da zaštitimo sve građane Republike Srbije koliko god je to moguće, dakle, da dajemo sve od sebe.
Mogu da vam kažem, meni su stigli podaci iz MUP od strane policijskih službenika, Regionalnog centra granične policije, da se prema Mađarskoj u toku 2020. godine, da je ukupno sprečeno 930 lica u pokušaju ilegalnog prelaska državne granice, tako da mi imamo i sa Mađarskom najbolju moguću saradnju.
Što se tiče bezbednosti naših građana i gradova i opština gde se, na kraju krajeva, i nalaze i prihvatni centri, MUP reaguje kada nam se obrate predstavnici lokalne samouprave, građana i vi, kao narodni poslanik, imamo jako dobru saradnju. Ja ću naložiti još jednom MUP da ukoliko je potrebno istraži i svaki slučaj po slučaj, da pogledamo da li je potrebno slati i pripadnike žandarmerije da bi se ljudi osećali bezbednije.
To će ostati nešto na čemu ćemo mi zajedno kontinuirano nastaviti da radimo, a šta god je potrebno mi ćemo uraditi da se naši građani osećaju bezbedni u svojim domovima i u svojim zajednicama gde žive.
Što se tiče ulaska u Republiku Srbiju iz Mađarske to je pitanje koje ću ja pokrenuti na Kriznom štabu, pa ćemo videti u svakom slučaju, zamoliću i naš medicinski deo Kriznog štaba da pogleda parametre trenutno u Mađarskoj, u Srbiji, i učinićemo sve da ukoliko je to bezbedno ili ne vidimo bilo kakav preterani rizik da ono što u ovom trenutku važi za Bugarsku, zemlje Zapadnog Balkana važi za Mađarsku koja nama zaista, rekla bih, najbolji mogući partner i politički i ekonomski i na svaki drugi način, tako da vam obećavam da ćemo raditi na tome. Hvala.

Hvala.
Još jednom samo obećanje da ću se baviti ovim, da ću nastaviti ovim da se bavim i sa, pre svega, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova ćemo videti kako možemo ovo da rešimo kako ljudi mogu da se osećaju bezbednije. Vi ste u pravu, migranti moraju da budu u prihvatnim centrima.
Evropa se u ovom trenutku suočava i sa tom krizom koja je toliko sada zasenjena ovom kovid krizom. Šta da vam kažem? Nije da mi sa njima možemo bilo gde, oni i tako ne žele da ostanu u Republici Srbiji. Ne puštaju ih, rekla bih, ni levo, ni desno, tako da se mi borimo koliko god možemo i opet mi se čini, s obzirom na sve okolnosti, a dosta dobro i prolazimo zahvaljujući pre svega našem Ministarstvu unutrašnjih poslova i svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova želim da se zahvalim i ovim putem, ali videćemo, ako treba da se pojača, pojačaćemo svakako, da se ljudi osećaju bezbedno.
Što se tiče naplate štete, to sad već zavisi od mnogo faktora i da li su osigurani i kako se dokazuje ta šteta i mnogo drugih faktora. Kao i za sve ostalo, Vlada Republike Srbije je tu da razgovara sa vama, sa predstavnicima lokalnih samouprava i građana, da vidimo šta možemo da uradimo, ali tu moramo da imamo jasne i nedvosmislene kriterijume da ne bi bilo zloupotrebe.
Ono što je naš posao jeste da budemo najdisciplinovaniji mogući, da čuvamo novac u budžetu, da sa njim pametno, domaćinski raspolažemo, posebno u ovakvim trenucima, tako da moramo da vidimo koji su to kriterijumi da bismo sprečili bilo kakvu vrstu zloupotrebe toga.
Otvorena sam, dakle, za razgovor, ali bi svakako najbolje bilo da je ta imovina osigurana i onda ne bi, verujem, bilo nikakvih problema oko toga.
Još jednom, daćemo sve od sebe. Ja želim i sada pred svim narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije da iskažem još jednom ogromnu zahvalnost Mađarskoj, Vladi Mađarske, premijeru Orbanu i ministru Sijartu na svemu što su učinili i da pomognu Republici Srbiji i u ovom trenutku ja sam u skoro dnevnom kontaktu sa ministrom Sijartom u vezi sa vakcinama. Zajedno se borimo, razmenjujemo informacije. Oni su nam pomogli oko nekih stvari koje su izuzetno nama značile, pa i u vezi sa „Sputnjik V“ vakcinama i u vezi sa „Sinofarm“ vakcinama. Zaista onako, rekla bih, partnerski i bratski se borimo. Velika zahvalnost.
Građani Republike Srbije to treba da znaju, u bilo koje doba dana ili noći da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske, oni su tu za nas, tako da ćemo i to uzeti u obzir kada razmatramo. Ja ću već sutra pokrenuti ovu temu na kriznom štabu. Hvala vam.

Hvala.
Zaista u ovakvim situacijama Vlada mora da zadrži svoju objektivnost, ovo nije tema za Vladu, nije tema za čapraz divan, nije tema za priču. Moramo da zaštitimo porodicu i sve učesnike ove priče. Tao da vas molim da u ovom trenutku ne idemo dalje, zato što mi ne smemo da utičemo bilo kako na ovaj slučaj. Mi smo tu da podržimo relevantne državne institucije.