Pre svega, želim i vama da se zahvalim zato što, u pravu ste, zaista, u tom smislu ste uvek pozivali na poštovanje svih mera, na jednu disciplinu, samodisciplinu i sve ono što je, na kraju krajeva, dovelo i do ovog rezultata, a to je da smo, čini mi se, u najkraćem mogućem roku blizu toga da proglasimo pobedu nad ovom epidemijom i, na kraju krajeva, da predložimo ukidanje vanrednog stanja i neko postepeno relaksiranje mera koje najavljujemo i na pres konferencijama i putem sredstava javnog informisanja. Nastavićemo tako u zavisnosti od dalje epidemiološke situacije u Republici Srbiji.
Što se mnogih drugih stvari tiče, ne slažem se i volela bih da probam da dam neka objašnjenja.
Vi kažete da smo pokazali jedno bahato ponašanje vlasti zato što nije sazvana sednica Narodne skupštine kada se proglašavalo ili kada se odlučivalo o proglašenju vanrednog stanja. Mislim upravo suprotno. Mislim da bi bahato bilo od nas da smo tada tražili da se saziva Narodna skupština, iako smo znali da je virus jak, da epidemija raste, da se širi virus svaki dan i da su brojevi svakim danom sve veći.
Danas čitam i slušam razne predstavnike opozicije koji kažu – besmisleno je da danas tražite ukidanje vanrednog stanja kada su brojevi veći nego što su bili kada se uvodilo vanredno stanje. Ne mogu da shvatim kako ti ljudi ne razumeju da postoji još jedan izuzetno važan faktor u tome, a to je dnevni broj aktivnih slučajeva. Tada je broj dnevni broj aktivnih slučajeva svaki dan rastao, danas svaki dan opada, i danas je ponovo opao u odnosu na juče. Danas mi imamo procentualno zaraženo u odnosu na testirane svaki dan, praktično, sve manje, ali jasan silazni trend, tako da je situacija dijametralno suprotna. Ne bi mogla da bude drugačija od onda kada smo mi tražili da se proglasi vanredno stanje i danas kada tražimo da se ukine vanredno stanje.
E sada, zašto ja mislim da bi mi bili bahati i bezobzirni da smo tada tražili i molili Skupštinu za zasedanje? Pa zato što mislim da je neumitno da mi imamo jasnu većinu u ovom sazivu. Dakle, mi bi svesno ugrozili živote 600, 700 ili 800 ljudi koji učestvuju u jednoj sednici, dakle, ne samo narodni poslanici, nego cela ostala administracija i svi ostali ljudi koji rade svakodnevno da bi mi imali ovakvu jednu sednicu. Mi bi ih svesno ugrozili, znajući da će rezultat nakon toga biti proglašenje vanrednog stanja.
Mislim da bi to bilo bahato i bezobzirno, zato što znam da bi ugrozili živote. Virus je u tom trenutku bio izuzetno jak, brzo se širio, imali smo ozbiljnu opasnost, tada smo imali i najveći broj ozbiljnih slučajeva, što danas nije slučaj. Dakle, zaista bi svesno pozvali narodne poslanike i sve one koji rade na jednom sazivu Skupštine i doveli njihove živote i njihovo zdravlje u opasnost. Dakle, mislim da se nismo ponašali bahato. Mislim da smo se ponašali odgovorno i sa puno obzira i prema vama narodnim poslanicima i prema svima ostalima koji rade u Narodnoj skupštini ili Ministarstvu unutrašnjih poslova koji obezbeđuju itd. Verujem da se oko toga nećemo složiti, ali želela sam još jednom da obrazložim i građanima Republike Srbije zašto mislim da je naše ponašanje bilo odgovorno.
Za sve ostalo ja kao predsednica Vlade mogu da pričam u ime Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije se jednako ponaša i odnosi prema svim građanima. Ja sam, naravno, protiv svakog kršenja zabrane kretanja i jednako će ti ljudi biti sankcionisani. Sve ostalo radiće nadležni organi, ali stav prema svim građanima Republike Srbije jeste i mora biti isti i tako se Vlada Republike Srbije i ponaša.
Sada, jeste dodatna specifičnost što vi imate, kao što ste i sami prepoznali, jedan deo političke opozicije uglavnom grupisan oko Saveza za Srbiju i neke sa strane, ja ne mogu zaista dnevno da ispratim ko je sada u tom savezu, ko nije u tom savezu, ko za koga radi, ko koga plaća itd, ali je to ta grupacija koja se okupljala na stepeništu Skupštine kada je, na kraju krajeva, i bivši predsednik Boris Tadić rekao: „Ko se setio ovako glupe ideje“, pa sad dalje, svi su videli. Dakle, priznao je i sam da je izuzetno glupa i nepromišljena ideja, ali to su njihove međusobne rasprave i čarke. Isto tako i na skupu podrške Đilasu i Đilasovoj porodici jedna situacija koja je inicirana događajem koji se nije desio, dakle, klasičan politički spin, i sada su oni prekršili zabranu kretanja.
Ljudi koji nisu imali dozvolu za kretanje su kažnjeni ili će biti kažnjeni novčano, opet, to nije do mene. Ali, i vi i građani Republike Srbije morate biti svesni, to je ono o čemu su neki narodni poslanici danas pričali, jedino što oni žele, kao što smo videli danas na početku ove sednice, su incidenti. Incidenti, fizičke provokacije i fizički obračun, to je njihova jedina politika i to je više nego jasno.
Zbog budućnosti Srbije, zbog sadašnjosti Srbije, zbog stabilnosti u Srbiji izuzetno je važno da Vlada Republike Srbije, da SNS budu i ekstra tolerantna da se ti incidenti ne bi izazivali, što ne znači da se zakon neće primenjivati. Zakon će se primenjivati, ali mi ćemo se truditi u svakoj situaciji da izbegnemo incident, skoro po svaku cenu. Kao što smo videli svih ovih dana u bliskoj prošlosti, poslednjih sedam dana, recimo, na kraju krajeva jutros u ovom Domu.
Tako da, to je moj odgovor za vas. Apsolutno osuđujem svako kršenje zabrane kretanja i mislim da je to izuzetno važno i da će Vlada Republike Srbije oko toga biti striktna.
Sve ostalo što smo najavili završićemo prema Narodnoj skupštini, kao što smo i do sada završavali. Dakle, Vlada Republike Srbije je tu, nigde ne ide, nigde ne beži. Tu smo da odgovorimo na sve zadatke koji su stavljeni pred nas, a i svakako da Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima ukažemo svo dužno poštovanje i da vam prosledimo sve zakona na koje se čeka. Hvala.

Hvala vama na tome što ćete glasati, mislim da je to zaista dobra vest za sve građane Republike Srbije i da se svi građani Republike Srbije raduju ukidanju vanrednog stanja.
Hvala vama i na vašoj principijelnosti. Govorili ste da treba ukinuti vanredno stanje, glasaćete za ukidanje vanrednog stanja. Nažalost, na političkoj sceni Srbije imamo mnoge koji govore da nije ni trebalo ukidati, a onda će glasati protiv ukidanja. Tako da, mislim da je principijelnost zaista izuzetno važna u svakom normalno društvu i hvala vama na tome.
E sada, vi ste iskusna političarka i razumem da vi mene, kao mnogo, mnogo neiskusniju možete da okrenete, što bi se reklo, kolokvijalno, nekoliko krugova, ali nisam ja rekla da nismo sazvali Skupštinu zato što imamo većinu. Upravo suprotno. Rekla sam da nismo sazvali Skupštinu zato što bi sazivanje Skupštine u toj situaciji bilo bahato, bilo bezobzirno, zato što bi direktno ugrozili ljudske živote, i ne 250 poslanika, već 600, 700 ili 800 ljudi koji treba da se sakupe na jednom mestu da bi se održala jedna sednica Skupštine.
Dakle, rekla sam da nije bilo bezbedno i da ne bi bilo odgovorno da smo mi sazvali, pri tom sa ja onda dodala da svakako da je sazvana Skupština, da bi to bila odluka. Ali, nije to bio motiv da li mi sazivamo ili ne. Kao što ste i sami rekli, da je to motiv ne bi sazivali, valjda, ni jednu. Ne, bilo bi bahato da smo sazvali tada sednicu Skupštine. Ja sam verujte mi, sto posto sigurna da bi mi imali ozbiljne probleme zdravstvene nakon toga, u toj grupi ljudi, u toj grupi od 700, 800 ljudi koji bi se nalazili u tom trenutku na jednom mestu. Dakle, mislim da je to bila prava i poruka za građane Republike Srbije da je zaista ozbiljna pretnja. Tako da mislim da smo bili više nego jasni.
Što se tiče nestašica, zaista nestašica nikada nije bilo, ni nestašice brašna, ni ulja. Ukoliko u jednom trenutku nešto nije bilo na rafovima, nije bilo samo zato što se pokupovalo do trenutka kada je neko stavio dodatne količine na rafove. Ali, da nečega nije bilo dva ili tri dana, to se u Srbiji nije desilo. Mislim da mi svi skupa treba da budemo ponosni na to.
Što se zakona tiče, nastavljamo sa radom u najkraćem mogućem roku, a mi smo već danas tokom dana kao Vlada uputili još neke zakone Narodnoj skupštini i ja verujem da ćete već od petka imati sednicu da razgovarate o tim zakonima. Hvala vam.

Hvala vam.
Pomenuli ste jednu izuzetno važnu stvar o kojoj mojom greškom, možda, nismo dovoljno pričali, a to je podrška našem narodu na KiM tokom ove krize. Po više osnova smo slali i na više načina zaštitnu oprema, a posebno zaštitne maske, na primer, u Štrpce. To što tvrdite je dosta paušalno i verujem da ste mislili da nemam dovoljno informacija ili da se nismo time dovoljno bavili.
Predsednik Vučić i ja dobijamo dnevni izveštaj o tome kakvu sve vrstu pomoći podrške smo poslali našem narodu na KiM. U Štrpce smo slali direktno i bilo je preraspodela preko Doma zdravlja Štrpce, a da vam dam samo primer kako to izgleda. Otvorila sam sada izveštaj, recimo, za današnji dan za situaciju na KiM. Samo na današnji dan: u opštini Gnjilane nabavili smo i distribuirali neophodne lekove i hranu građanima; u opštini Vitina dezinfikovali smo prodavnice i prostorije ambulante u Vrbovcu, obezbedili i podelili 40 paketa pomoći za socijalno ugrožene porodice, za ambulantu u Vrbovcu obezbedili zaštitne maske, rukavice, vizire, skafandere; u opštini Štrpce smo za potrebe doma zdravlja obezbedili veće količini medicinskog alkohola; Zvečan - svakodnevno obezbeđujemo lekove i hranu građanima, danas smo obezbedili lekove i pelene za 275 lica; Leposavić – uspešno odgovorili na 152 zahteva za nabavku lekova, za potrebe kovid ambulante doma zdravlja u Leposaviću obezbedili zaštitna sredstva; u opštini Obilić obezbedili smo i podelili lekove za 50 lica; u opštini Kosovska Kamenica obezbedili smo i podelili brašno i lekove za 90 lica; u Gračanica, a u saradnji sa UNICEF-om, obezbedili smo higijenske pakete pomoći za 100 socijalno ugroženih porodica itd, i tako svaki dan.
Svakako vodimo računa o našem narodu, bez obzira da li su oni na severu KiM ili su južno od Ibra, ali zaista svaki dan i velika zahvalnost Kancelariji za KiM, Marku Đuriću i celom njegovom timu, jer ljudi predano, posvećeno rade na ovome i mislim da naš narod na KiM oseća.
Sve ovo ostalo, a što se tiče ekonomskih mera, dakle, može ovako, može onako. Znate, mislim da smo dali maksimalno moguće. Nisam čula ni jednu jedinu primedbu od strane privrede što je i najvažnije. Obezbedili smo pomoć i podršku za tri meseca, plate za tri meseca, iako je vanredno stanje trajalo dva meseca, a sam prekid rada ni dva meseca. Dakle, stojimo pri tome. Jedna smo od sedam zemalja na svetu koja je obezbedila najveću moguću podršku našoj privredi. Dakle, 11% našeg BDP, 5,1 milijardu evra. Trudimo se da pomognemo i sektorski. Sad smo rešili i problem za samostalne umetnike. Ulažemo u naše građane i u njihovu dodatnu potrošnju i tih 100 evra, što mislim da je izuzetno dobra i da će se vratiti u budžet i našu ekonomiju, odnosno u budžet preko naše ekonomije, što je najbolji mogući efekat.
Možemo da razgovaramo o tome da li je bilo potrebno davati više bespovratnih sredstava ili ne. Ja verujem u našu privredu i verujem da su ovako povoljni krediti ili garantne šeme, Fond za razvoj, da je to sve nešto što će naša privreda uspeti da iskoristi na najbolji način, a istovremeno je potpuno transparentno i mogu da se kontrolišu bilo kakve transakcije, tako da nema nikakvih zloupotreba, a na kraju krajeva zloupotrebe dolaze kad ima mnogo grantova, odnosno sredstava koja se poklanjaju. U ovom trenutku to našoj privredi nije potrebno, a pri tom zaista dajemo te tri plate.
Nismo prema svima postupali isto. Odvojili smo sektor mikro, malih, srednjih preduzeća i porodičnih kompanija od velikih preduzeća. Oni koji primaju subvencije države na bilo koji način za radna mesta ne potpadaju pod ovu podršku. Dakle, vodili smo računa da zaista imamo najviše fer stav, a koji može da se primeni jednako, jednoobrazno na sve naše privredne subjekte.
I ovo svakako nije ni kraj podršci, razmišljamo sada dalje o sektorskoj podršci. Radimo na tome i sa PKS i sa mnogim drugim organizacijama. I na kraju što se Ustavnog suda tiče, ja sam rekla nekoliko puta, mi poštujemo podelu vlasti, podelu odgovornosti. Ja tek nemam nikakvo pravo da komentarišem ni rad Ustavnog suda, ni njihove oduke. Ja se nadam da će ta odluka biti što pre. To je u najboljem interesu naše zemlje i svakako je Vlada Republike Srbije ta koja sa nestrpljenjem očekuje odluku Ustavnog suda.
Koliko god mogu da apelujem da ona bude što pre, volela bih da to uradim, ali nisam sigurna da je to uopšte u mojoj ingerenciji. Dakle, Ustavni sud je svakako po podeli vlasti mnogo iznad mene, kao predsednici Vlade ili predstavnici izvršne vlasti, tako da se neću mešati u njihov rad, ali volela bih da vidim tu odluku što pre. Hvala.

Ja potpuno mogu da razumem da mi moramo sto puta da pričamo o nekim stvarima, ali ne mogu da se pomirim sa tim da postoji jedna sednica Skupštine na kojoj se priča o vanrednom stanju, o uvođenju vanrednog stanja i situaciji u Republici Srbiji na kojoj sede svi relevantni ministri i odgovaraju na pitanja dva dana i da vi onda ta ista pitanja postavljate na sednici Skupštine sa potpuno drugom temom, a to je ukidanje vanrednog stanja.
Trudila sam se da jasno i nedvosmisleno obrazložim, sa potpuno egzaktnim podacima zašto ima smisla sada ukidati vanredno stanje. Žao mi je što niste ispratili to i što ste izgleda u potpunosti propustili to moje izlaganje i moje obrazloženje.
Pokušaću još jednom da vam obrazložim.
Dakle, kada se uvodilo vanredno stanje mi smo tada imali drastičan skok u broju, odnosno u procentu zaraženih. Vi ne možete, mislim besmisleno je govoriti o apsolutnim brojevima zato što, porediti tako države a i datume zato što nije isto i ne mogu biti isti apsolutni brojevi kada testirate 300 ili 400 ljudi dnevno i kada testirate 6.000 ili 7.000 ljudi dnevno. Zbog toga postoje procenti, zbog postoje, na kraju, krajeva i neka struka koja gleda te podatke, koja pravi procene koje mi svakodnevno pratimo.
Mi smo 10. marta imali 4,27% zaraženih u odnosu na testirane. Jedanaestog mart 11,92%, to je tačno, 12. marta 12,97%, 13. marta 14,64%, 14. marta 17,16% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i tako je sve raslo, pa posle 24. marta 33,08%, 3. aprila je bio jedan od najtežih dana, imali smo čak 41% zaraženih od ukupno testiranih, imali smo taj dan i osam preminulih, najteži dan u odnosu na to koliko je ukupno preminulih je bio 14. april kada smo imali devet preminulih, ali isto tako dosta težak dan u smislu zaraženih u odnosu na testiranih 17%. To što vi danas vidite sa skoro 10.000 ljudi je ono što se vuče od tada.
Sada, mi od 28. aprila, kao što sam i rekla, imam kontinuiran pad od 20. aprila, 10% zaraženih u odnosu na ukupno testirane i taj 20. april je poslednji put da mi imamo dvocifreni broj zaraženih u odnosu na testirane u procentima, što je izuzetno važno zato što pokazuje da li broj obolelih pada ili raste u odnosu na sve testirane. Od 28. aprila imamo ispod 5%. Kaže se, ukoliko sedam dana imate ispod 5%, znači da možete da relaksirate mere, možete da ukidate vanredno stanje, ali naravno dok se ne nađe vakcina dalje će ići u mere predostrožnosti i to će biti ta nova normalnost. Nošenje maski, zaštitnih rukavica, socijalna distanca, fizička distanca itd, itd. Dakle, vi ovde poredite babe i žabe, slučajno ili namerno. Ali, to sada sa strane.
Situacija danas u Srbiji se ni na koji način ne može porediti sa situacijom tada kada je naša kriva izgledala ovako, a naša kriva danas izgleda ovako. Dakle, realno je da se broj testiranih povećavao, ali je najvažnije koji je procenat zaraženih u odnosu na testirane. Da ne ulazim dublje u to, čini mi se da su svi koji su želeli i imali strpljenja da me saslušaju razumeli nekoliko puta.
Danas imamo, takođe i drastično smanjenje dnevnog broja aktivnih slučajeva. Imamo bolnice koje se polako prazne, imamo Sajam, privremene bolnice, Čaire i dalje koje takođe polako zatvaramo. Dakle, epidemija se smiruje. Možemo da dalje produžavamo vanredno stanje, ali to bi bila zloupotreba i ne bi bilo odgovorno.
Vi imate zemlje širom Evrope koje su u mnogo goroj situaciji od Republike Srbije bile tokom cele ove krize. Italija na primer koja je 4. maja ukinula nacionalni karantin i polako krenula da relaksira mere. Dozvoljeno postepeno pokretanje proizvodnih delatnosti, građevinarstva, veleprodaje, kretanje itd, itd. Rumunija takođe, koja je najavila ukidanje vanrednog stanja 14. maja gde je mnogo teža situacija, gde imao broj smrtnih slučajeva koji se približava hiljadu, od 15. maja biće otvoreni saloni, zubarske ordinacije, muzeji, sport na otvorenom i tako dalje. Austrija, ušla u relaksaciju mera od 2. maja, sve zemlje koje imaju i u svakom trenutku su imale mnogo goru situaciju od Srbije.
Dakle, ovo je najpametnije, najodgovornije što može da se uradi. Ako vi mislite da nije odgovorno, to je vaše pravo, ali ja garantujem da je ovo najodgovornije, najpametnije što je moglo da se uradi da na bezbedan način polako relaksiramo mere, da privreda kreće da radi, da Srbija krene da živi bez preterane opasnosti uz naravno poštovanje svih ostalih mera.
Tako da je to ono što ja mogu da vam kažem, a za sve ovo ostalo ako smo vas razočarali, meni žao zbog toga, dali smo sve od sebe. Ako je ta ocena od jedan do deset, dva minus, i to je u redu, ja mislim da na kraju bez obzira na političke preference, lične preference, da je rezultat jedini koji se broji. Žao mi je što je vaša ocena dva minus kada Srbija ima zaista najmanji mogući broj smrtnih slučajeva iako je i jedan previše, kada smo u svakom trenutku držali situaciju pod kontrolom, kada nije bilo nestašica.
Mislim da smo dali sve od sebe, da smo dali svoj maksimu. Verujem, vi bi možda bolje, ali o tom potom. Tako da hvala vam mnogo i na to malo poverenje što imate i za tu dvojku. Mi ćemo nastaviti da radimo u interesu građana, daćemo sve od sebe, tretiraćemo sve građane isto, radićemo za našu Srbiju i to je sve što mi možemo od sebe da damo. Hvala vam.

Hvala vam na strpljenju, hvala vam na debati, na dijalogu. Privodimo kraju ovu sednicu. Želim još jednom u završnoj reči samo da kažem hvala svim građanima Republike Srbije koji su se pridržavali svih mera, zahvaljujući čemu mi danas možemo da budemo ovde i da razgovaramo o ukidanju vanrednog stanja. Želim da se zahvalim svim zdravstvenim radnicima, želim da se zahvalim svima ostalima, svim institucijama koji su se borili svakodnevno kako bi održali zdravstveni sistem na nogama, kako bi sačuvali naše starije sugrađane i čini mi se, kao što toliko puta kaže dr Kon, a volim da se pozivam na naše stručnjake, zaista mi se čini da svi zajedno možemo da se osvrnemo na period iza nas, na ovih dva meseca iza nas i da kažemo da se u budućnosti ovog perioda nećemo stideti.
Ja mislim da ćemo u svakom trenutku moći da pogledamo na ovaj period iza nas i mislim da ćemo moći da se ponosimo time kako smo se borili, time koliko smo bili hrabri, time na koji način smo na prvo mesto u Republici Srbiji u svakom trenutku stavili ljudski život, svaki pojedinačno ljudski život, a ne politiku, ne odluke koje su politički oportune ili donose političke poene, čak sasvim suprotno, odluke koje će nas verovatno koštati političkih poena, ali smo sačuvali ljudske živote.
Nismo stavili ni u jednom trenutku ekonomiju ili privredu na prvo mesto, nismo stavili ni jedan jedini dinar, ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro ispred ljudskih života. Jedino nam je bilo važno da sačuvamo ljudske živote u Republici Srbiji i u tome smo, čini mi se, uspeli.
Sve ostale debate i pitanja na koja možda nisam uspela da odgovorim zato što nije jednostavno bilo dovoljno vremena, ovde sam, odgovaraću na njih, nastavićemo praksu koju je Vlada Republike Srbije uspostavila, potpune transparentnosti, razgovora, dijaloga, sa svim novinarima, sa svim medijima, kako bi građanima u svakom trenutku, na svaku temu dali potpune tačne, pravovremene informacije.
Slažem se da ne možemo u ovom trenutku još uvek da proglasimo pobedu, ali smo jako blizu pobedi. Zbog toga je Vlada, zajedno sa strukom, predložila ukidanje vanrednog stanja.
Ono što je nama najvažnije u ovom trenutku, najvažnije je da Srbija ponovo počne da radi. Najvažnije nam je u ovom trenutku da uz sve mere opreza, uz sve mere predostrožnosti Srbija ponovo počne da radi, da obezbedimo brzi ekonomski oporavak i da obezbedimo što brži, što dinamičniji ekonomski rast. Srbija je dobro pozicionirana, moramo da iskoristimo ovu šansu, ali nadalje je ovo borba samo i isključivo svih nas, zajedno i svakog pojedinca pojedinačno.
U trenutku kada nema ili neće biti ovako restriktivnih, strogih restriktivnih mera, molim vas, građani Republike Srbije, molim vas i još jednom apelujemo na sve vas, lična odgovornost je najvažnija. Pobedu nismo još uvek osvojili, na najboljem mogućem putu smo, ali moramo i dalje da nastavimo da se borimo svi zajedno.
Mislim da je današnji dan za Srbiju dan kada treba da se ponosi i mislim da je danas za Srbiju veliki, važan i srećan dan. Danas kada treba da ukinemo vanredno stanje i da nastavimo da se borimo ličnom odgovornošću sa dovoljno pažnje, sa i dalje poštovanjem restriktivnih mera, ali mi sami, svi lično, i uz to da svaki dan razmišljamo o našoj privredi, o našim radnim mestima, o platama, o ekonomskom rastu, o ekonomskom razvoju, o tome kako je Srbija pozicionirana u svetu, mislim da treba da uživamo u našem dosadašnjem uspehu zato što smo zajedno došli do toga da možemo danas da pričamo o ukidanju vanrednog stanja.
Za mene će sledeći najsrećniji dan biti kada budemo ponovo mogli da podignemo naše zastave, da one više ne budu na polja koplja. To će značiti da je Srbija pobedila i to će značiti da nemamo više svakodnevno ljudskih žrtava. Trudimo se da ih bude što manje, ali svaka ljudska žrtva je za nas ogroman gubitak. Za mene će najsrećniji dan biti kada budemo mogli da kažemo da se zastave vraćaju.
Konačno, što se tiče izbora, ovako ili onako ti izbori moraju da se održe. Želim, makar, da budemo dovoljno odgovorni da pred građanima Republike Srbije kažemo da o tome nema polemike, da sa tim datumima nema licitiranja, da su mandati koje svi mi imamo, i vi kao narodni poslanici i mandat koji imam kao predsednica Vlade i čitav moj tim ministara, moj kabinet, mandati građana Srbije, naroda Srbije i da oni ističu i da je naša obaveza da ih vratimo građanima Srbije. Njihovi su, moramo da vratimo te mandate građanima Srbija. Sa tim nema licitiranja.
Ti datumi ne mogu biti arbitrarni, ti datumi ne mogu zavisiti od nekog, od nas pojedinačno da li želi izbore ranije ili želi izbore kasnije. Zna se kada izbori moraju da se održe, zna se kada mandati moraju da se vrate građanima da bi građani razmislili i ponovo dali te mandate nekome za koga kažu da treba dalje da vodi ovu zemlju.
I u drugim državama su održavan i izbori, i to tokom vanrednih mera, tokom pandemije. U Južnoj Koreji, u Francuskoj, u Saveznoj državi Bavarskoj u Nemačkoj, u nekim drugim državama. Dakle, nama volja građana mora biti na prvom mestu. Kako god neko rekao da li je spreman ili nije spreman za izbore, ovo su redovni izbori, imali ste vremena da se spremite, mi mandate svi zajedno moramo da vratimo onom ko nam je dao te mandate, a to su građani Republike Srbije da bi oni odlučili kome da ih daju dalje.
Dakle, sve u svemu, poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, mislim da smo zajedno uradili dobar posao, mislim da Srbija ima razloga da se ponosi i mislim da je deo zasluga na velikom broju građana Srbije, pre svega, svakako, struke.
Zahvaljujem se predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, zahvaljujem se što je kao predsednik Republike odgovorno, krajnje odgovorno vodio ovu borbu kao prvi čovek Republike Srbije, kao čovek koji je jedini izabran direktno od strane građana Republike Srbije i kao takvom na njemu je najveća odgovornost.
Žao mi je, iskreno mi je žao što su mnogi iskoristili ovo za političku borbu, što nisu mogli da se suzdrže i da ne napadaju, šire lažne vesti i direktne laži tokom ove borbe, ali to ćemo sada ostaviti po strani. Ovo je pobeda svih nas, svih građana Republike Srbije. U ovom trenutku ne možemo reći da je kompletna, da je potpuna, borimo se dalje, borimo se zajedno i, molim vas, borimo se sada i za našu ekonomiju, za radna mesta, za plate, za penzije, za kontinuirano povećanje tih plata i penzija, borimo se da Srbija bude svakim danom sve jača. Hvala svima i živela Srbija.

Hvala vam.
Vaša primedba je zaista na mestu i hvala vam što ste me podsetili i zaista jedno veliko hvala svim poštarima u Srbiji, jer bez naše Pošte i bez naših poštara ne bi bilo moguće da tako efikasno razdelimo penzije i na tako bezbedan način. Tako da stvarno, hvala vam, bili ste tu kada je bilo najpotrebnije i svim poštarima Srbije hvala.
Htela sam da se još jednom da se vratim na ovu polemiku oko zasedanja Skupštine i da li je trebalo, da li je Vlada trebala da traži zasedanje ili nije, da li je bilo odgovorno da tražimo da Skupština zaseda ili ne. To govorim još jednom pre svega zbog građana Republike Srbije koji gledaju ili će kasnije pratiti ovaj prenos zato što je na kraju krajeva ipak ovo njihova Skupština, Narodna skupština i važno mi je da zaista još jednom, mada mislim da sam to juče dosta dobro obrazložila, ali da još jednom to obrazložim.
Gledala sam sinoć još neke brojeve tako da se podsetim kakva je situacija bila u tom trenutku i zaista mislim da je jedina odgovorna odluka bila da tada Skupština ne zaseda. Rekla sam nije to 250 narodnih poslanika, to je mnogo veći broj ljudi koji je potreban da bi se održala jedna sednica Narodne skupštine, to je ja mislim preko 500 ljudi, ali vi ćete to bolje znati.
Dakle u tom trenutku smo mi imali zaista veliki rast broja zaraženih i broja obolelih i ja ću vam reći da smo mi 10. marta imali 4,27% je bio procenat obolelih u odnosu na testirane. A onda je to brzo raslo, već sledeći dan, dakle, 11. mart se to popelo sa 4,27% na 11,92%. Recimo, tako je išlo do 14. marta, dakle, 14. mart dan pre uvođenja vanrednog stanja je došlo na 17,16%.
Dakle, u ta četiri dana smo mi otišli sa 4,27% na 17,16%. Zašto? Ja mislim da u tom trenutku nije bilo nikakvih osnova da Skupština bezbedno zaseda, odnosno da narodni poslanici i svi oni ljudi koji rade u Narodnoj skupštini, sva ona podrška koja je potrebna da bi se organizovala jedne sednica Narodne skupštine, da bi svi ti ljudi, uključujući i narodne poslanike, bili bezbedni. Mislim da je sasvim jasno da bi imali užasne posledice, da bi imali veliki broj obolelih i nažalost, mislim da bi svakako imali i neki smrtni slučaj.
Taj broj je dalje rastao do 24. marta, 24. marta smo imali 33,08% zaraženih u odnosu na testirane. Onda je polako, polako, mislim stagnirao je, pa je krenuo da pada gde, recimo, na jučerašnji dan smo mi imali, taj procenat je došao na 4,07%.
Dakle, zbog toga je bilo moguće, i uz sve ove mere predostrožnosti kakve i građani Republike Srbije mogu da vide i danas i juče u Narodnoj skupštini, bilo je moguće bezbedno organizovati sednicu Narodne skupštine.
Dakle, ta odluka je bila bazirana na brojevima, na tačnim informacijama, na preciznoj analizi zašto tada nije moglo, a danas može i uz sve ove mere prevencije i opreza.
Dakle, čim su se ispunili minimalni uslovi da Narodna skupština zaseda mi smo molili, kao Vlada, da se parlament sastane i da sve odluke koje smo donosili u međuvremenu budu potvrđene i od strane parlamenta. Minimalni uslovi.
Dakle, još jednom sam htela da se vratim na ove brojeve.
E, sada, drugo je pitanje da li bi mi bili kritikovani kako god da smo odlučili. Ne mislim mi samo kao Vlada Republike Srbije, pre svega mislim na Srpsku naprednu stranku i na vladajuću koaliciju. Reći ću vam da je odgovor da bez sumnje, bez ikakve sumnje kritike koje sada dolaze da smo tada trebali da sazovemo sednicu Narodne skupštine i dalje bi bile tu, samo suprotne. Tada bi rekli da smo organizovali Narodnu skupštinu, a da nije bilo bezbedno i da smo doveli živote ljudi u opasnost, ali bez ikakve sumnje.
Sad ću da vam kažem još jedan primer zašto govorim ovo. Tih dana pre uvođenja vanrednog stanja su sve kritike bile uperene na to zašto mi još uvek ne uvodimo vanredno stanje, zašto ne uvodimo zabranu kretanja, zašto ne uvodimo karantin, zašto su naše mere blage i sve te kritike su dolazile kao po pravilu, kao što danas kritikuju jedno tako bi sutra kritikovali drugu, po pravilu od strane tajkunskih medija. To sam isto sinoć gledala.
Evo, reći ću vam ovako - 13. mart „Nova S“, intervju sa dr. Belojevićem: „Bez vanrednog stanja biće gore nego u Italiji.“ „Nova S“. Dakle, direktno Đilasov mediji. Sada citiram, kaže dr. Belojević i „Nova S“ to prenosi, naravno: „Biće gore nego što je sad u Italiji ako se ne preduzmu vanredne mere. Ovo što oni rade, to je ništa“, misleći na nas. Dakle, ovo što mi radimo, kao Vlada, to je ništa. „Mnogo stvari ne kontrolišu, ne znam šta rade ljudi, a vreme curi. Mora vanredno stanje, to nije obična epidemija, to nije obična bolest, a Srbi su ludi“, citiram: „Oni će iz inata da izlaze. Kada se uvede vanredno stanje onda je druga priča, onda su vojska i policija na ulicama.“
Dnevni list „Danas“: „Planeta u karantinu, Srbi u iščekivanju.“
Isti ti ljudi, ali isti ti ljudi koji danas pozivaju na lupanje u šerpe i kažu – ovo su bile suviše represivne mere, ovo nije tako moralo. Zašto ste ljude držali u izolaciji? Zašto ste ih držali u karantinu? Isti ti ljudi su pričali potpuno drugačiju priču samo nekoliko dana pre zaista uvođenja vanrednog stanja.
Dakle, šta god da smo uradili trebalo je ovo drugo. Kada škole još uvek rade – zašto rade škole? Kada zatvorite škole – šta ću da radim sa decom kući? E, nemojte da deca budu u školama, da idu od kuće do škole, to je opasno. Hoću da mi deca sede kući. Kada deca sede kući – zašto dece sede kući, zašto ne izlaze? Svaki put je ono drugo. Dobro, to je nešto što mi jako dobro znamo.
Želim samo još jednom da podsetim, pre svega, ove tajkunske medije i taj deo opozicije, kao što sam jednom rekla – nismo ni ludi, ni gluvi, dakle, vidimo šta radite svaki put, ali građani Srbije takođe vide i zbog toga je jedino važna lična odgovornost, odgovornost prema poslu koji obavljate u interesu građana Srbije i da date sve od sebe, a kritika sa te strane će uvek biti.
To pokazuje njihovu odgovornost i neodgovornost tih medija i licemerje i tih medija i takvih političara, a naše je da damo sve od sebe, da preuzmemo svu odgovornost na sebe i da uradimo to u najboljem interesu građana Republike Srbije, Srbije i ljudskih života. Hvala.

Hvala vam.
Pre svega hvala vama na korektnosti, jer ste, čini mi se, svojim radom pokazali mnogo puta kako izgleda konstruktivna kritika i hvala vam na tome zato što je to način na koji mi onda građanima damo najbolja moguća rešenja.
Takođe moram da kažem da ste naveli nekoliko stvari za koje mislim da su krajnje nekorektne, pa ću probati da odgovorim na njih. Prvo, što se tiče ovih lakših tema i lakših stvari, ja sam odlučila da ne budu svi ministri prisutni na sednici Skupštine ponovo zbog toga što pokušavamo da imamo što manji broj ljudi ovde prisutnih zbog fizičke distance. Pozvala sam da samnom danas i juče, odnosno ovoj sednici prisustvuju oni ministri koji, čini mi se, jesu najrelevantniji iz svojih resora i najviše su radili na rešavanju niza problema koje smo mi imali tokom ove krize. Za sve ostale stvari svakako mogu da dam dodatne informacije, tako da nije potrebno da svaki pojedinačni ministar bude ovde. Dakle, jedina ideja vodilja je bila da imamo što manje ljudi prisutnih.
Što se tiče objedinjene rasprave, tu ne bih dopustila da kažemo da se vraćamo na praksu objedinjene rasprave, koja je u ovoj Skupštini, koliko se ja sećam, uvek postojala, bez obzira ko je bio na vlasti tokom niza godina, osim kada smo postigli dogovor da uz izričitu molbu, insistiranje predsednice Narodne skupštine Maje Gojković da Vlada više ne šalje ništa po hitnom postupku i da ne idemo na objedinjene rasprave, što je nama bio veliki izazov, ali smo to ispoštovali u potpunosti.
Dakle, ovo jeste vanredno stanje, jeste vanredna situacija zbog čega sada imamo objedinjenu raspravu da se ne bi bespotrebno, čini mi se, izlagali dodatnom riziku, jer ni ovo nije bezbedno. Ovo je najbezbednije moguće, najranije što je bilo moguće.
Tako da vas uveravam da što se Vlade tiče mi se nećemo vraćati na objedinjenu raspravu u hitne procedure itd, a mislim i ponosim se time da smo jedina Vlada koja je poslala budžet kao jedinu tačku dnevnog reda, ikada, mislim, i da je ova Skupština imala duplo vreme za raspravu o budžetu. Tako da mislim da to nije korektno da kažemo i ako razumem da niste tvrdili nego je vaša bojazan. Mogu da vas uverim što se Vlade tiče na tu praksu se nećemo vraćati.
Dve važne stvari. U potpunosti se, 100%, slažem sa vama da ako postoji trenutak, trenutak od Drugog svetskog rata do danas, ako postoji trenutak da narodni poslanici budu u Skupštini da je to sad, apsolutno se slažem sa vama. Mislim da je moralna i ljudska obaveza svih narodnih poslanika bila da učestvuju u ovoj raspravi, svih, da je ljudska i moralna obaveza bila da i oni koji su ovu Skupštinu bojkotovali, ali nisu bojkotovali plate da ipak danas i juče, odnosno da ovoj sednici koja se trenutno održava, prisustvuju.
Mislim da je to bilo ljudsko poštovanje prema žrtvama, prema njihovim porodicama, prema ovoj zemlji, prema svim njenim građanima. Žao mi je što to nije tako, ali su oni još jednom pokazali svoje lice i na najružniji mogući način.
Takođe, pričamo o ljudima koji su dva meseca koristili ovu situaciju, najveću krizu u Evropi, na svetu nakon Drugog svetskog rata, da sve vreme pozivaju da se Skupština održi i da kritikuju što se Skupština ne održava, a sve vreme znajući da će oni tu istu Skupštinu i dalje da bojkotuju i da ih onda baš briga koliko je održavanje Skupštine bezbedno ili nije bezbedno i za narodne poslanike koji treba da se sakupe tu i za sve one ljudi koji moraju da rade da bi se Skupština održala, da bi se sednica Skupštine održala i za njihove porodice, zato što oni sebe u opasnost neće dovesti, ni sebe, ni svoje porodice, ali su dva meseca mogli da kritikuju.
Dva meseca su mogli da lažu i još jednom kažem da sam danas u jednom dnevnom listu ponovo pročitala da sam ja kao predsednica Vlade rekla da Vlada nije spremna na kritiku na društvenim mrežama. Ne, spremni smo na kritiku, na svaku vrstu kritike smo spremni. Na laži i lažne vesti ne. Ne, to odbijam i protiv toga ću se boriti i svi oni koji su laži širili po Tviteru i šire i danas, a narodni poslanici su, a nisu mogli da dođu ovde sada da mi odgovorimo na te laži da pred građanima Republike Srbije pitamo njih da objasne te laži, da priznaju da lažu, da lažu da smo uvozili migrante, da lažu da smo zatvarali ljude u kuće da ne bi videli da smo autobusima prevozili migrante, da lažu da je „Poštanska štedionica“ pripremila kartice za te migrante, da lažu za mnoge, mnoge druge strašne stvari. Ne, izabrali su da ipak ne dođu i da odgovore, odnosno da nas u lice optuže za te stvari pa da mi možemo da odgovorimo.
Znate, još jednom, slažem se sa vama da ako je ikada od Drugo svetskog rata postojao trenutak, ljudska i moralna obaveza da se bude u ovoj Narodnoj skupštini da je onda to sada i jako je lako, izuzetno lako imati monolog u holu Skupštine na koji niko ne može da mu odgovori. Lako je pisati laži na Tviteru, ali nije odgovorno i pokazuje zaista zapanjujući stepen kukavičluka i reći ću vam – da, oni su lažovi i najobičnije kukavice. Najobičnije kukavice.
(Branka Stamenković dobacuje.)
Možda će vam dati repliku, gospođo, kada ja budem završila, ali vas molim da me pustite da završim.
Najobičnije kukavice zato što samo kukavica može da stoji u holu i da ima monolog kada mu je mesto, obaveza i prima platu da bude ovde, da u lice meni kao predsednici Vlade kaže sve ono za šta me optužuje na Tviteru i mene i predsednika Aleksandra Vučića i da ja onda mogu na to da odgovorim, ali pokazali su još jednom svoje kukavičko lice.
Da li smo bili spremni kao država? Pa, juče sam rekla, a ponoviću i danas, nijedna država na svetu nije bila spremna na ovo, nijedna. Nije bila spremna ni Svetska zdravstvena organizacija. Niko nije bio spreman na ovo, ali smo kao država, hvala Bogu, bili spremniji od mnogih. I ne zato što smo se spremali za ovu epidemiju ili pandemiju ili ne zato što smo se spremali na ovakav virus i na ovakvu borbu, nego zato što smo naporno radili od 2014. godine da pripremimo državu za svaku moguću krizu. Zato smo bili spremniji od mnogih.
Hvala vam što kažete da smo se jako dobro snašli što se obrazovanja tiče. Mislim da smo tu pokazali primer mnogim zemljama kako to uraditi. Ali, kao što se juče nisam složila i pobunila sam se protiv toga da neko kaže da naš zdravstveni sistem nije pao zato što smo imali sreće. Ne bih se složila sa vama da smo se dobro snašli, jer nema to nikakve veze ni sa srećom, ni sa snalaženjem. Ima veze samo sa zaista napornim svakodnevnim, višegodišnjim, mukotrpnim radom.
Ne bismo mi uspeli da se snađemo da nismo na reformi sistemskoj, dakle, sistemskim promenama u obrazovanju radili od 2017. godine, da nismo od 2017. godine radili na uvođenju digitalnih učionica, digitalnih udžbenika na elektronskom dnevniku, na e-prosveti, ne bismo mogli da se snađemo. Dakle, ovo je rezultat svega onoga što smo u prosveti radili od 2017. godine, a to što je naš zdravstveni sistem na nogama nema veze sa srećom, nego ima veze sa svim onim što je Aleksandar Vučić radio od 2014. godine.
Dakle, nema nikakve veze ništa ni sa srećom, ni sa snalaženjem i ako mogu da uputim jednu poruku građanima Srbije i nama kao društvu, kao zemlji, a to je – nemojte nikada da se oslanjate ni na sreću, ni na snalaženje. Rezultat daje samo naporan rad, samo naporan rad i kompletna posvećenost tome što radite i lična odgovornost, lična odgovornost u ovom trenutku u ovoj borbi.
Sada što se tiče nekih stvari za koje mislim da su potpuno bile nekorektne. Kritike na naš način komunikacije i rekli ste smo imali tri neprijatelja kao Vlada. Nismo imali tri neprijatelja, imali smo jednog neprijatelja COVID-19 i to tokom cele ove borbe imali smo samo jednog neprijatelja i to je bila Korona virus. I zbog toga je predsednik Vučić na samom početku ove borbe apelovao da ostavimo politiku svi zajedno po strani i da se fokusiramo kao društvo na samo jednog zajedničkog neprijatelja COVID-19. Kažete da su ta tri neprijatelja bili građani, medicinski radnici i ljudi iz dijaspore. Da smo našom komunikacijom uznemirili građane.
Ne mislim da smo se, kao što ste rekli drali, da smo vikali na građane, sećam se da smo molili, sećam se da smo apelovali i sećam se da ih možda jesmo uznemirili time da nam preti italijanski ili španski scenario, ali zaista je i pretio. Kao društvo, kao zemlja imali smo sve predispozicije da prođemo italijanski scenario i mislim da je jedino odgovorno bilo i od strane predsednika Vučića i od strane Vlade da upozorimo građane da ukoliko se ne pridržavamo mera samoizolacije, socijalnog distanciranja, da ćemo imati italijanski scenario i da, ukoliko je to uznemirilo građane, ja se njima i ovim putem izvinjavam, ali mislim da je bilo neophodno da shvate kolika nam opasnost preti.
I opet tu ulazimo u ono licemerje, gde, kada Aleksandar Vučić kaže – preti nam italijanski scenario, on izaziva paniku, a kada „Nova S“ ima čitav intervju sa čovekom koji kaže da je skoro sasvim sigurno da će u Srbiji biti italijanski scenario, jer su našu građani ludi, onda to nije izazivanje panike, nije uznemiravanje građana i nije vređanje građana i sa tim licemerjem mi kao društvo moramo da se izborimo i da svi zajedno budemo hrabri da kažemo da je nešto licemerje, da nazovemo to licemerjem i da se ne plašimo samo zato što naši politički protivnici i tajkunski mediji imaju toliko novca na raspolaganju i zato što znamo da će nam vratiti zbog svih tih resursa 10 ili 20 jače. Naša je obaveza da to kažemo i da budemo dovoljno hrabri, dovoljno odgovorni da nazovemo stvari pravim imenom.
Medicinski radnici, neprijatelji, da kažemo da smo kao druge neprijatelje identifikovali medicinske radnike samo zato što je neko rekao da je jedna osoba znajući da je obolela širila taj virus, toga se zaista ne sećam i izvinjavam se zbog toga, to je zaista prenapregnuto, rekla bih. Dakle, mislim da to ne stoji. Ako se bilo šta čulo od samog početka, to je ogromna, ogromna, ogromna zahvalnost prema svim medicinskim radnicima, sva podrška, i na kraju krajeva, čini mi se da su oni to i sami
rekli. Sve ovo ostalo, to morate da vidite sa osobom koja je to pričala, dakle to ne može da se pripiše ni Vladi, ni predsedniku i mislim da je krajnje nekorektno da kažete da je jedan od neprijatelja u jednoj fazi ovoga svega da smo mi identifikovali medicinske radnike, zato što to zaista ne stoji, nije tačno i nije lepo da kažete.
Ljudi iz dijaspore, o tome sam takođe pričala juče, dakle, mi smo pozivali te ljude da ne dolaze u Srbiju i ako pitate danas naše medicinske radnike, recimo u Kovid bolnicama i ono što su iznosili na kriznim štabovima, ljudi su apelovali da pozovemo naše ljude da ukoliko mogu da ostanu tamo gde žive i rade, da ostanu zato što ako imate 400.000 ljudi koji uđu u Srbiju u roku od mesec i po dana i od tih 400.000 se samo 10% razboli, to je udarac na naš zdravstveni sistem koji ne može ili jako teško može da izdrži. Da ne pričamo uopšte o ljudima koji su u Srbiji.
Da, mislim da je bilo odgovorno da smo apelovali da ostanu. Mislim da je to bilo bezbednije i za njih, ali smo istovremeno, kao što sam juče rekla zemlja koja je najviše pomogla ljudima koji su ipak insistirali da se vrate sa čak 37 humanitarnih, gotovo besplatnih letova. To nijedna druga država, nijedna druga Vlada to nije uradila.
Dakle, mislim da smo i tu postavili neke dodatne standarde.

Hvala vam.
Hvala vam, svakako što ste reagovali. Mislim da je to jedina ispravna stvar. Ova monumentalna neodgovornost od strane nekih narodnih poslanika, da ovako daju primer da nije potrebno nositi masku, zaštitnu opremu u zatvorenom prostoru, a narodni poslanik ste. Postoje ljudski neke tužne stvari.
Ja se izvinjavam što sam malo duže pričala. Bilo je dosta tema za koje mislim da su važne.
Jedna krajnje nekorektna stvar koju ste izneli, to je da smo vodili funkcionersku kampanju tokom ovog vanrednog stanja.
Ponovo se vraćam na ono gde je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike zamolio da se ne bavimo politikom tokom vanrednog stanja i tokom borbe protiv Kovida 19, rekao da neće odgovarati na optužbe, da tokom vanrednog stanja i borbe protiv koronavirusa nema drugih neprijatelja i političkih neistomišljenika, nego samo jednog neprijatelja, a to je Kovid 19. Tokom dva meseca nikada, ali zaista nikada, evo ja moli bilo koga da nađe primer, nikada nije pomenuo ni jednog političkog protivnika ni po imenu, ni po političkoj stranci, grupaciji, savezu itd, dakle nikada.
Ne znam kako ste zaključili da je vođena funkcionerska kampanja. Obilazio je neka žarišta, što mislim da je njegov posao kao predsednika Republike, da bude sa svojim građanima tamo gde je najteže i da je to jedina odgovorna stvar koju je mogao da uradi u tom trenutku. Nazivati to funkcionerskom kampanjom mislim da nije u redu.
Dao je sve od sebe da nabavi zaštitnu opremu, da nabavi respiratore u situaciji kada je malo zemalja na svetu moglo da nabavi zaštitnu opremu i respiratore. Mi smo u tome, zahvaljujući njemu, njegovom političkom kredibilitetu bili među najuspešnijim zemljama na svetu i mislim da bi ga kritikovali ponovo kako god bilo. Da nije išao, rekli bi da nije sa svojim građanima, da nije uz svoje građane, da se sklonio, sakrio, da brine samo o sebi. Dakle, mislim da je najispravnija moguća odluka bila da ode i da poseti one sredine koje su bile najugroženije.
Još jedna velika stvari, izuzetno važna tema vi ste je pokrenuli i hvala vam na tome, to je, kako ste vi nazvali, zloupotreba međunarodne solidarnosti. Mislim da Republika Srbija ni u jednom trenutku nije ni na koji način zloupotrebila međunarodne donacije. Mislim da smo se svima zahvalili kako dolikuje, da smo građanima Republike Srbije tačno rekli ko nam je šta donirao, kada je donirao. Vidim da se mnogima nije svideo način na koji smo mi, ni u zemlji, ni u inostranstvu, način na koji smo mi zahvalili Narodnoj Republici Kini na svemu onome što je učinila za Srbiju i za građane Srbije u ovome. Mislim da smo to uradili na pravi način.
Ljudi su nam pomogli sa svime čime su mogli da nam pomognu. Poslali su nam i respiratore, donirali značajnu količinu respiratora, tretirali nas kao jedan od prioriteta kada smo kupovali respiratore novcem iz budžeta Republike Srbije, poslali značajnu količinu zaštitne opreme, poslali tim medicinskih stručnjaka na samom početku ove borbe, koji su i danas u Srbiji, pokazali ljudsku solidarnost. Mislim da su zaista zaslužili da im se zahvalimo na način na koji smo se zahvalili.
Isto tako, hvala i svima ostalima. Ja sam dočekala kargo avion pomoći koji je poslala EU, dočekala sam i avion koji je platila za transport, dakle za putovanje, platila EU. Mislim da smo se zahvalili kako priliči i Ruskoj Federaciji i Turskoj i Mađarskoj i Norveškoj i SAD i svima ostalima i da smo, takođe, umeli da pokažemo našu solidarnost i u regionu i u čitavom svetu i u EU, članicama EU na način na koji Srbija to nije mogla da uradi do sada.
E sada, molim za malo pažnje kada pričamo o zloupotrebi ove cele situacije, ove krize, zloupotrebi u međunarodnim okvirima da bi dobili neke političke poene i da bi svoju zemlju optužili, a sebe izdvojili kao nekog ko je, je li, veliki Evropejac.
Ja ne znam koliko vas je upoznato sa pismom koje je EU poslao Dragan Đilas potpisan kao predsednik Stranke slobode i pravde i osnivač, ne među osnivačima, nego osnivač Saveza za Srbiju.
Dakle, Dragan Đilas osnivač Saveza za Srbiju i predsednik Stranke slobode i pravde je iskoristio ovu krizu da pošalje pismo zvaničnicima EU, da se požali na svoju zemlju, da se požali na predsednika Aleksandra Vučića, da se požali na Vladu Republike Srbije i u maniru deteta koji se žali učiteljici, u maniru zaista jedne tužibabe, ali tužibabe da njima otvori oči o tome šta se to u Srbiji dešava.
Ja sam izdvojila iz zaista fascinantnog pisma, ja bih preporučila svima da pročitaju ovo pismo, izdvojila sam samo jedan paragraf gde on kaže, ja ću sad prevesti. Pismo je na engleskom, ali, evo, otprilike prevod, dakle, ovako – Aleksandar Vučić, to se žali Dragan Đilas EU i evropskim zvaničnicima, Aleksandar Vučić je najavio uvođenje vanrednog stanja sa retorikom – evropska solidarnost ne postoji, to je samo bajka na papiru, pa da on tuži Aleksandra Vučića, pošto oni ne gledaju naše medije, nemaju ovde delegaciju EU u Srbiji, pa ne znaju šta se dešava u Srbiji, nego Dragan Đilas da im kaže šta je Aleksandar Vučić rekao prilikom uvođenja vanrednog stanja.
Kaže Đilas, posle toga, pošto je ovako najavio uvođenje vanrednog stanja, posle toga lično je dočekao tim medicinskih stručnjaka iz Narodne Republike Kine, molim vas, zamislite sad, on je lično dočekao tim medicinskih stručnjaka koje su nam ljudi poslali da nama pomognu ovde, i, ono što je meni najzabavnije u ovom pismu, lično ih je dočekao i pozdravio se svakim pojedinačno od njih pozdravom laktom.
Zamislite vi šta on čovek piše EU. Pa, ja mislim da oni ljudi ne veruju, a i to, mogu vam reći da sam čula iz ličnih izvora, da su Evropljani tamo bili šokirani time kakvi snishodljivi bednici postoje na srpskoj političkoj sceni.
Dakle, Aleksandar Vučić se sa svakim od njih lično pozdravio pozdravom laktom i onda poljubio kinesku zastavu kako bi izrazio zahvalnosti za svu pomoć i podršku koju su poslali. Da li vi možete da verujete?
Kada pričamo o zloupotrebi situacije kako bi se u međunarodnoj areni pozicionirali, valjda, kao jedini faktor koji ne preza od toga da u istom tom pismu pljune i naše susede u Mađarskoj i naše partnere iz Narodne Republike Kine, da uradi šta god je potrebno da se uradi da bi se pozicionirali kao, valjda, jedina legitimna opcija koju ti Evropljani treba da dovedu na vlast, zato što koga briga za izbore, koga briga za narodnu volju, koga briga za demokratiju u Republici Srbiji, nego se vi preporučite. Vi se preporučite time što ćete da pljunete na svu pomoć i na svu podršku koju nam je neko poslao u najtežim vremenima i to sve uradite iza leđa građana Republike Srbije i tajno dok se mi ovde borimo za ljudske živote i svaki dan gubimo ljude u ovoj ovakvoj borbi.
Kako je došlo do toga da virus uđe u staračke domove i time ću završiti, pa će i biti prilike, svakako da govorim još o nekim stvarima. Pa, došlo je do toga što ljudi nisu poštovali preporuke Vlade, eto tako je došlo. To je tužan primer toga šta bi se desilo u Republici Srbiji da nismo imali ovako drastične mere. Tužan, primer.
Hoću takođe da vam kažem da se posebno ponosim što su ljudi koji su to radili i doveli direktno ljudske živote u opasnost, čim smo to saznali prikupili sve informacije, da su odmah privedeni, lišeni slobode i da će im se za to suditi.
Konačno da vam kažem, kažete mi, grešili smo tokom ove borbe. Svakako i juče sam rekla, grešili smo, tako je. I nisam došla u Skupštinu Republike Srbije i nisam došla da dam izveštaj svim građanima Republike Srbije zato što sam želela da kažem da smo bili bezgrešni, već zato što sam želela da kažem i da pokažem da smo se borili dan i noć, da smo dali sve od sebe i da smo u toj borbi bili uspešniji od mnogih drugih i kada smo videli grešku, odmah smo radili na tome da je ispravimo.
Bezgrešni nismo bili, greši svako ko radi, ali ponovo, najvažnije dati sve od sebe, boriti se i mislim da smo to i ovaj put pokazali. Hvala vam.

Biću kraća od toga.
Nisam stigla da kažem i o meri od 100 evra za koju kažete da je populistička mera. Podsetiću vas da je sličnu takvu meru, odnosno istu, samo sa drugačijim iznosima, naravno mnogo većim zato što su mnogo bogatije zemlje, istu takvu meru je, kao post kriznu meru doneo Japan, SAD, Singapur i Hongkong. To su mere direktne finansijske podrške građanima, nisu populističke mere. Ponosim se, zato što smo zahvaljujući onom svemu što je uradio Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade 2014. godine, u smislu mera fiskalne konsolidacije mi danas u stanju da takvu meru direktne finansijske podrške građanima pružimo i posle ove krize.
Mislim da ko hoće može da se javi, ko neće apsolutno ne mora. Dakle, važno je da ljudi kojima tih 100 evra ne treba ne moraju da dobijaju tih 100 evra zato što im ne znači ništa, a tih 100 evra ne uzima niko drugi, nego one ostaju u budžetu Republike Srbije za, na kraju krajeva, sve ono što je potrebno svim drugim građanima. Dakle, što više u budžetu to bolje svim građanima.

Hvala vam.
Da vam kažem, postoji politička korektnost i postoji lična odgovornost i ljudska dužnost i ovom gospodinu moram da kažem, iako možda neće biti politički korektno, to je moja ljudska dužnost, ne kao predsednice Vlade, nego je moja ljudska dužnost da mu kažem – gospodine Raduloviću, vaše ludilo je uznapredovalo i otelo se kontroli.
To je bila moja ljudska dužnost. Moja dužnost kao predsednice Vlade je da vam ne dozvolim, da vam ne dozvolim omalovažavanje svih ljudskih žrtava, svih ljudi koje smo izgubili, pre svega u Republici Srbiji, a onda i svih ljudskih žrtava širom zemljine kugle koje vi omalovažavate time što govorite da ovaj virus ne postoji, da opasnost ne postoji, da se valjda sve ovo nije desilo. Omalovažavate njih, njihove porodice, vređate i omalovažavate sve naše zdravstvene radnike koji se bore, koji su na prvoj liniji fronta, koji rizikuju svoje živote, živote svojih porodica, omalovažavate sve stručnjake i sve one koji su izgubili u ovoj borbi nekoga, a svi mi znamo nekoga takvog. I, to vam neću dozvoliti.
Još jednom, gospodine Raduloviću, molim vas, idite lečite se. Dakle, ne mislim ovo kao uvredu, mislim kao ljudski savet.

Hvala.
Zaista govorite i obraćate se ljudima ovde u najboljem demokratskom maniru, u onom demokratskom maniru koji ste pokazivali tako jasno dok ste bili na vlasti. To je ta demokratija i to kako se obraćate kolegama ovde u Skupštini, ali vama na čast.
Juče ste najavili „Sablju 2“. Mi znamo da ste vi izuzetno jaki, da ste izuzetno opasni i znamo da ćete sigurno imati priliku da ispunite ovu vašu pretnju. Nismo nešto uplašeni, nismo naročito ni impresionirani, iako znamo koliko ste jaki. Nismo, zato što znamo šta smo radili, kako smo radili, zato što stojimo iza naših reči i stojimo iza naših dela.
Vi svakako možete da nastavite i sigurna sam da ćete nastaviti da pretite ljudima koji daju sve od sebe, koji su ovde da podnesu izveštaj, koji su, za razliku od vanrednog stanja koje ste vi uveli, svaki dan organizovali pres konferencije, da mogu da obaveste pravovremeno i tačno javnost o tome šta radimo, kakvo je stanje i da svi predstavnici medija mogu da dolaze i da pitaju sva pitanja koja žele da pitaju.
Dobro, pretite nama, nastavite samo, ali da vam kažem, nemojte da vređate lekare, nemojte ovde da ih nazivate veselima, nesrećnima, nemojte da im se obraćate na taj način. Ne vređajte struku, jer verovatno ste vi mnogo stručniji u epidemiologiji od njih i verujem da ste najstručniji u svemu, pošto vidim da znate i prava i infektologiju i epidemiologiju i sve vi znate. I bili ste ministar unutrašnjih poslova i sve ste mogli da radite u životu šta vam je dato i da gajite vinograde i pravite vina. Stručni ste apsolutno za sve. Ali, ne vređajte lekare i ne vređajte struku, ne vređajte ljude koji samo rade svoj posao. Ne nazivajte ih pogrdnim imenima. Ne obraćajte im se posprdno.
Još jedna molba, ne vređajte žene. Nemojte da vređate žene. Nemojte da vređate žene time što ukoliko ženska osoba obavlja neku funkciju, ona automatski mora da bude pratilja. Nije u redu. Pokazuje vaš lični stav, pokazuje i vaš demokratski potencijal. Pokazuje i vaš stav prema ženama. Pokazuje svu vašu mizoginiju. Ali, evo, ja bih vas zamolila da probate da se uzdržite, iako mogu da zamislim koliko to može da vam bude lično teško.
Nemojte vi da branite novinare. Nemojte vi da branite novinare, vi koji ste kao predsednik Vlade nazivali novinare na pres-konferencijama marginalnim pojavama. Marginalnim pojavama ste nazivali predstavnike medija i sada ste se vi našli kao veliki demokrata da ih branite. Mislim da nema potrebe. Za sve one koji nemaju amneziju, mislim da je to uvreda.
Nemojte vi da branite ni medije, ni novinare, vi koji ste kao jedan od glavnih ljudi, ja mislim, u to vreme, u vreme tog vanrednog stanja, eksplicitno i strogo zabranili javno obaveštavanje, zabranili rasturanje štampe i zabranili sva druga obaveštenja i informacije u vezi vanrednog stanja i merama u vezi sa i tokom vanrednog stanja, osim prenošenja zvaničnih saopštenja nadležnih državnih organa. Takvu cenzuru Srbija nikada pre toga, a nikada ni posle toga nije videla. To pokazuje vaš demokratski potencijal, koji zaista ovde pokazujete i svaki put kada se javite za reč, kada dobijete reč, a i kada ne dobijete reč, sa svim nazivima kojima častite sve nas ovde, kako predstavnike Vlade, tako i vaše kolege narodne poslanike. Ponovo, to zaista pokazuje vaše lice.
Zahvaljujem se, kao što se zahvaljujem poslaniku sa kojim ste bili na vlasti do 2012. godine na predlozima i o tome kako možemo da se ponašamo prema medijima i kako da tretiramo novinare i na predlozima, vi to niste izneli, ali jesu neke vaše kolege, na predlozima kako mi možemo da promenimo i kako treba da sprovodimo ekonomske mere u postkriznom periodu.
Za razliku od vas, te najavljene ekonomske mere, koje su već krenule da se primenjuju, su pozdravili apsolutno svi privrednici i privredne komore, kako Privredna komora Srbije, tako i strane privredne komore, kako domaći mikro, mali preduzetnici i srednja preduzeća, tako i veliki strani investitori. Mislim da to dovoljno govori o tome.
Dozvolićete da kao predsednica Vlade ne prihvatim vaše branjenje novinara, a i da ne prihvatim predloge ekonomskih mera i kritike koje dolaze od ljudi koji dok su vodili zemlju u neuporedivo manjoj krizi 2008. i 2009. godine, su uspeli da budu tako uspešni u rukovođenju ovom zemljom da je 600.000 ljudi ostalo bez posla, 600.000 porodica se našlo u neizvesnosti.
Danas pričamo o najvećoj krizi posle Drugog svetskog rata, a što se tiče ekonomske krize pričamo o dubljoj krizi od one pre Drugog svetskog rata. I do sada smo videli da je otprilike 6.000 ljudi izgubilo posao, ali u apsolutnim brojevima da je to nešto više od 2.000 ljudi, pošto su u međuvremenu u nekim drugim sektorima neki ljudi dobili posao. Dopustićete da, uz svo uvažavanje ili manjak uvažavanja koje imam, lično prema vama, ne poslušam vaše savete ni oko medija, ni oko privrednih mera. Hvala.

Hvala.
Žao mi je što mi niste dali reč odmah kada sam se javila da odreagujem na još jedan talas licemerja i politikanstva koji smo čuli od narodnog poslanika i da vas pitam da li možete da vidite šta radite? Da li to vama ne deluje kao očigledno licemerje? E, sada za građane Republike Srbije. Pogledajte šta ljudi rade kada treba da se razmišlja o vanrednom stanju - zašto još uvek niste uveli vanredno stanje? Planeta u karantinu. Srbija je u iščekivanju. Bez vanrednog stanja biće gore nego u Italiji. Zatvorite hitno škole, ne brinete se za našu decu, ne brinete se za građane. Zašto puštate privredu da radi? Kada uvedete restriktivne mere, zašto ste uveli restriktivne mere? Nije bilo potrebe za tako restriktivnim merama.
To sam čula nebrojano puta do sada od strane nekoliko narodnih poslanika, pa evo moje lično mišljenje je da ste mogli da dozvolite šetnju starijim osobama, nema veze šta su rekli stručnjaci, nema veze šta su rekli lekari, ma nema veze šta su rekli epidemiolozi, nema veze šta su rekli infektolozi, vi mislite da mere nisu morale da budu tako restriktivne.
Mi političke odluke nismo donosili, nego smo slušali struku i drago mi je što smo to tako radili i ponosna sam što smo to tako radili, zato što danas iza sebe zbog toga imamo dobre rezultate, imamo najmanju stopu smrtnosti u ovom delu Evrope i jednu od najmanjih stopa smrtnosti na celom svetu. E, ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti i nepodnošljive neodgovornosti, to tako možda vi možete, ali sva sreća niste vi ti koji odlučuju o životima ljudi u Republici Srbiji.
Cela ova priča je vama besmislena, sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića i sve se svodi na to kako napasti Aleksandra Vučića, bez obzira koja je cena, bez obzira koji trenutak, bez obzira da li je vanredno stanje ili je redovno stanje, bez obzira da li ljudi umiru ili ne umiru, bez obzira ko može da vam bude saveznik. Korona virus, našli ste ga kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića, navijali ste za Koronu, slavili ste Koronu, samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića i nikakvih principa tu nema, nikakvih principa.
Pričate o svakodnevnom obraćanju šefa države, pa predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp se svako veče obraća, Makron se svaki dan obraća, na jedan ili na drugi način, svojoj domaćoj publici ili u inostranstvu, Boris Džonson se obraćao svaki dan, pa obraćao se iz bolnice dok je bio u bolnici, a ono što vama smeta je u stvari što on čovek radi koliko radi, i više, mnogo više od toga vam smeta što njemu građani Srbije u tolikoj meri veruje. Hvala vam što ste priznali da je to tačno. Tačno je. Jedino što vam smeta je što toliko radi i što mu građani Srbije veruju. Obraćao se nije svaki dan, svaki dan se obraćala struka i tu smo videli neverovatnu količinu licemerja gde je bilo prvo - obraća se stalno Aleksandar Vučić i obraća se Ana Brnabić, zašto hoćemo da čujemo struku kada se obraćala svaki dan struka, a mi se nismo pojavljivali, onda je bilo - gde su oni pobegli. Bilo je kritika na konferencijama za medije - gde su sada nestali oni da nam odgovaraju na politička pitanja?
I to politikanstvo, i to licemerje o kome mislite da mi nikada ne možemo da pobedimo zato što sve što radimo trebalo je u stvari raditi ono drugo. Ja mogu sa velikom izvesnošću i sigurnošću da vam kažem da građani Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri to prepoznaju, to da je svaki put trebalo uraditi ono drugo, to da zašto niste uveli vanredno stanje, zašto ste uveli vanredno stanje, e zašto ste uveli vanredno stanje, jedino mi nemamo restriktivne mere, ove mere su previše restriktivne, ali je dobro što priznajete da je cela svrha ovoga napad na Aleksandra Vučića.
Još dve stvari. Kada govorite o tim šerpama i zvižducima u 20.05 časova, i juče ste pričali o tome i rekli - medicinska struka je zaslužila aplauz. Ja se slažem sa vama. Medicinska struka je zaslužila aplauz i mnogo više od aplauza i zadužili su nas, svaka im čast, hvala im beskrajno. Ali, ono što medicinska struka nije zaslužila to je politička zloupotreba tog aplauza. To su te šerpe.
Kada znate da će biti ne znam koji procenat građana koji će izaći u vanrednom stanju dok ljudi gube svoje živote ili se drugi bore za svoje živote i dok vidite da neko radi dan i noć, da se bori protiv nečega protiv čega ne može da se izbori ni Amerika, ni Španija, ni Italija, ni mnogo bogatije zemlje, a mi se borimo, bogami, svojski i dobre rezultate imamo, kada znate da ljudi neće to podržati, e onda se vi nakačite na nešto što je dobro da bi to politički zloupotrebili i da pokušate… i baš vas briga i za lekare i za zdravstvene radnike i za timove ljudi koji svaki dan izlažu riziku svoje živote da bi spasili naše i baš vas briga za zahvalnost tim ljudima i baš vas briga za ljude koji su izgubili svoj život i za ljude koji se bore za svoj život. Jedino je važno da vi svoju političku agendu isterate i to je sramota. Ljudski vam kažem još jednom, to je sramota.
Taj ko se setio da iskoristi aplauz zdravstvenim radnicima u osam uveče, da bi se u osam i pet nadovezao da protestuje protiv diktature, svi ti isti koji su tražili restriktivne mere sada protestuju protiv diktature, e to je ta nepodnošljiva lakoća neodgovornosti. To je to licemerje koje se pokazalo u punom svetlu tokom ove krize. To su ti ljudi.
Konačno da vam kažem, što se tiče ovoga da pokušavate da objasnite i da nađete opravdanje i izgovore za ove koji u ovakvom trenutku bojkotuju Skupštinu, koji dva meseca kritikuju zašto se Skupština ne sastaje, ali je dve godine bojkotuju ne bojkotujući plate, to što pokušavate da nađete izgovore za njih, objašnjenja i opravdanja, to što pokušavate da im se ulagujete time što ćete biti valjda njihov portparol ovde zato što ne daj Bože da vas napadnu na Tviteru, ne postoji gora kletva u Srbiji nego da vas oni valjda napadnu na Tviteru, nemojte to da pokušavate. Nemojte, ne postoji izgovor. Ne postoji objašnjenje zašto neko ko je narodni poslanik nije u ovom trenutku u Narodnoj skupštini.
Nisu oni ni ovakvi, ni onakvi, oni su lažovi i kukavice. Lažovi i kukavice i tu je tačka na diskusiju o tome šta su oni. Možda budu malo manje kukavice kada dođu ovde i nama u lice kažu sve laži koje dva meseca plasiraju po društvenim mrežama da možemo da im odgovorimo i da pred građanima Republike Srbije možemo da raspravimo da li je to što oni kažu tačno i istina ili nije. Ništa dalje do lažova i kukavica ti ljudi nisu.
Hvala vam što ste priznali, rekli eksplicitno da je tačno da jedino što vam smeta jeste što građani imaju poverenja u Aleksandra Vučića i da je cela borba borba kako iskoristiti Korona virus kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića. Vidite, to građani prepoznaju i sigurna sam da će to umeti i da nagrade i da kazne. Hvala.

Ja vam čestitam, uspeli ste i vi da dotrčite, da utrčite, da i vi figurativno šutnete predsednika Republike, Aleksandra Vučića. To je valjda najvažnije u ovom trenutku i celoj ovoj raspravi oko borbe protiv Kovida-19.
Ne znam kako, zaista ne mogu da razumem kako ste svi pojedinačno stigli da se osvrnete na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je na početku ove borbe rekao da neće politizovati stvari, da se neće baviti političkim obračunima, da neće odgovarati na političke napade, laži, kritike, pretnje dok sve ovo ne prođe.
Nije pomenuo ni vas, ni vašu stranku, ni sve ostale druge stranke ni jednom jedinom rečju tokom cele ove borbe, ali ste svi morali da se izređate, da kažete nešto negativno o Aleksandru Vučiću, pri tome naravno zaboravljajući sve ostale stvari koje je čovek uradio i da se smire političke tenzije u Republici Srbiji pozivajući sve ljude iz svih političkih opcija na dijalog oko daljih izbornih radnji i na sve ono što je čovek uradio da kao Srbija dobijemo respiratore, zaštitnu opremu i da budemo spremni tokom ove krize nego mnoge druge bogatije zemlje.
Neverovatno je da nema nijedne reči o tome, ali da ste uspeli i vi da utrčite da date jedan svoj doprinos, čisto da se ne kaže slučajno nemojte da vas neko sutra na Tviteru kritikuje kako ste uz Aleksandra Vučića, zato što sedite u ovoj Skupštini, jer naravno, svi znamo koliko su opasni ljudi sa toliko resursa i toliko medija, pa ne daj Bože da vas oni iskritikuju, tako da dobro je da ste i to uradili. Zapljunuli ste se, u redu je.
Sad što se tiče mera i toga da li su one ovakve bile ili su bile onakve, da li su bile prestroge ili su vam bile nedovoljno stroge. Kakav je učinak? Ja ću vam reči samo ovako da ne bi dalje dužila. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da je Srbija uspela jako dobro da obavi svoj posao, a pošto nije došlo do eksponencijalnog rasta, tako da epidemija od početka bila pod kontrolom.
Ja se ponosim ovim, uspeli smo u tom smislu. Da li je danas svako u Srbiji veći stručnjak od stručnjaka epidemiologa i infektologa sa kojima smo radili i struke koju smo slušali? Jeste, kao što je i najbolji selektor, kao što je najbolji ministar finansija, kao što zna sve bolje od predsednika države legitimnog izabranog, dakle, uvek neko zna nešto bolje. Ja mislim da smo mi slušali struku, najstručnije i najprofesionalnije ljude u ovoj zemlji i da smo i po rečima više puta ponavljam i Svetske zdravstvene organizacije uradili dobar posao. Meni je posebno drago da smo to i uradili i po brojkama koje govore da imamo najmanju smrtnost u ovom delu Evrope, dakle, ne u regionu, nego u ovom delu Evrope, jednu od najmanjih smrtnosti na svetu.
Spoljnu političku propagandu smo videli i ja sam rekla, videli smo je kako je nismo do sada, ja mislim u istoriji Srbije videli. Videli smo Dragana Đilasa koji piše tajno EU i žali se, tuži Srbiju, tuži predsednika Republike kako je on dočekao kineske stručnjake koji su doneli medicinsku pomoć, pa prepričava u tom zvaničnom pismu i to kako se predsednik Aleksandar Vučić pozdravio sa kineskim ekspertima koji su doneli pomoć. Takvu spoljno političku propagandu, takvo udvorištvo, zaista nikada do sada nismo videli. Mislim da ni ti zvaničnici EU koji su to pismo primili isto tako nikada nisu videli takvo udvorištvo. I mislim da je verovatno i njih sramota bilo zašto su se našli ljudi pozvani da uopšte moraju da čitaju takve stvari od čoveka koji je predsednik jedne političke stranke i osnivač Saveza za Srbiju, kao što se potpisao na tom pismo.
Sada da li mi imamo udvorički odnos prema Kini? Pa, ja se ne bih složila. Mislim da smo nastupili kao partneri i prijatelji i da smo se zahvalili na ogromnoj pomoći i podršci koju su oni dali Republici Srbiji i svim našim građanima i rekli smo hvala. Ne bih rekla da je to udvorištvo, ne bih rekla da je to udvorički odnos prema Kini. Mislim da su oni zaslužili i više zato što su prvi bili tu da daju ogromnu, zaista ogromnu neprocenjivu pomoć u tom trenutku, da pomognu i respiratorima, i zaštitnom opremom, i testovima, i doniranjem čak dve najsavremenije laboratorije i medicinskim stručnjacima.
Da li to znači da mi umanjujemo sve ono što je do sada dala EU? Apsolutno, ne. Ne znam zašto mešate te dve stvari. Vi pričate o donacijama EU u poslednjih pet godina i mi smo sve te donacije primili sa zadovoljstvom, zahvalili se i naš put je evropski put, ali mi nismo sada pričali o donacijama u poslednjih pet, deset, dvadeset godina ili šta će biti iza ovoga. Mi smo se zahvalili na podršci koju smo dobili tokom borbe protiv korona virusa. Na tim donacijama ranije smo se zahvaljivali ranije i hvala im beskrajno. Kao što sam ja dočekala avion, kargo avion sa podrškom EU. Imala dva događaja sa ambasadorom Sem Fabricijem, da se zahvalim na svih petnaest letova koji su oni platili. Dakle, čini mi se da smo se svima zahvalili po zasluzi, sve ovo ostalo, bilo je vremena za to. Na kraju krajeva, nismo ni na vlasti deset godina, pa ti koji su pre, mogli su da se zahvaljuju ako mislite da nisu dovoljno zahvaljivali. Ja ne znam, to je na njima, možete da raspravite tu, kolege su vam.
Ponovo, Srbija je uradila dobar posao. Svako je general posle bitke. Svi mi imamo pravo da mislimo da smo stručni u svakoj oblasti više nego stručnjaka koji su nas savetovali. Lično mislim da je dobro što smo slušali struku, a ne kvazistruku i svakog onog ko je mislio da zna bolje od te struke.
Nemojte se pridružiti onima zato što zaista mislim da niste ni licemeri, ni politikanti. Nemojte, zato što se plašite napada na tviteru i napada tajkunskih medija, nemojte se pridruživati onima koji smatraju ovaj virus za svog saveznika samo kako bi mogli da napadnu Aleksandra Vučića iz bilo kog razloga. Mislim da to nije u redu i mislim da niste jednostavno takav čovek i generalno, dakle, nemojte da lažete, da se obraćao svaki dan, nije se obraćao. Neki drugi lideri svetski jesu i to je potpuno u redu. Da li ja mislim da je trebalo da se obraća svaki dan? Pa, mislim da je našao pravu meru i da se obraćao svaki dan šta bi bilo loše i u tome. Ali, su ljudi rekli, hoćemo da slušamo struku, pa ste slušali struku, pa ste onda rekli zašto ne slušamo političare. Tako da se tih igrica ne igramo u krug. Hvala vam.

Ja se u potpunosti slažem sa vama i neću utrošiti vreme, zaista ću dodati samo dve rečenice da ne bi prošlo nezapaženo, zato što mi se čini da postoji opasnost da prođe nezapaženo, a ne bi smelo.
Oni koji su svesno izabrali da bojkotuju sednicu Skupštine Republike Srbije u ovo vreme, u ovom trenutku kada je zemlja i svi naši građani suočeni sa ovako ozbiljnom krizom, nisu se usudili i ja molim zaista da ovo ne zaboravimo nikada, oni se nisu udostojili da dođu makar na početak održavanja sednice, da odaju poštovanje preminulima i njihovim porodicama da odstoje ovde kao narodni poslanici koji su dobili mandat od nekih građana, da odstoje ovde, taj minut ćutanja makar, da odaju poštovanje, pa onda da izađu ako žele dalje da bojkotuju rad parlamenta i da građani Republike Srbije nikada ne zaborave taj čin, da vi kao narodni poslanik niste došli na minut ćutanja preminulima od posledica Korona virusa. Hvala.

Hvala vam.
Vidim da privodimo kraju i želela sam samo još jednom da se zahvalim zaista svim građanima Republike Srbije i još jednom beskrajna zahvalnost za naše lekare, za medicinske timove, stručnjake, za njihove saradnike. Hvala svima onima od policajaca, Vojske Republike Srbije, poštara, inspektora koji su sa nama radili na ovome.
Došla sam ovde da podnesem izveštaj građanima Republike Srbije o tome šta smo radili, kako smo se borili, na osnovu čega smo donosili odluke, kakve smo mere i zbog čega donosili i kakvi su rezultati tih mera.
Došla sam da kažem da Srbija ima spreman plan za posle ove krize, kako medicinski za eventualno drugi talas epidemije, tako i ekonomski. Da nam je jedan i drugi plan svakako među boljima na svetu. Borićemo se dalje, guraćemo zajedno.
Došla sam da kažem građanima Republike Srbije da znam da nismo bezgrešni, ali da smo se borili najbolje što smo mogli, da smo dali sve od sebe i da smo radili noć i dan. Rezultati to svakako pokazuju, ali nema opuštanja dok ne dođe vreme da proglasimo pobedu. Samo poštovani građani Republike Srbije slušajmo se, budimo solidarni, guramo dalje i sigurna sam da ćemo uskoro i moći da kažemo da je ovome došao kraj i da nastavimo dalje. Hvala vam.