Ja ću jako kratko, kolege su sve rekle. Pitala bih vas, kada kažete uz sve mane koje je prethodna vlast imala, imali su makar jasan stav, kada su imali jasan stav, 2004. godine, kada je bio pogrom, pa Srbija nije uradila ništa, a tada je to bila u punom kapacitetu teritorija nad kojom smo mi imali, mogli da imamo moć, snagu. Nije bila proglašena nezavisnost, ili da su bilo šta uradili 2004. godine, dok su goreli srpski manastiri i crkve. Ne sećam se da je nešto bilo. Spalili su džamije u Beograd. Dobro, jasan stav.
Ili 2006. godine, sa Crnom Gorom, 2008. godine kada je proglašena nezavisnost Kosova, kakav jasan stav su imali i oko čega?
Šta je najjasniji stav koje su imali prethodne vlasti? Najjasniji stav koje su prethodne vlasti imale i koje najbolje govore o tome, kakva je ta vlast bila, koliko otvorena, iskrena poštena, je pokazan u depeši „vikiliksa“, koja kaže da je Vuk Jeremić, američkom ambasadoru Manteru nedvosmileno rekao da je Srbija za članstvo u NATO. Pričali su jedno građanima, a drugo ambasadorima.
I vi kažete da postoji jasan stav prema nečemu, bilo čemu, KiM, Crnoj Gori, NATO, EU, Rusiji, ne nisu oni imali jasan stav ni po čemu, a nisu imali iskren, pre svega prema svojim građanima. I rekli ste mi još jednu stvar i time ću završiti, opomenuli ste me za moje nedolično obraćanje. Ne znam na šta ste mislili, ako ste mislili na strašne reči koje sam izgovorila, citirala sam predstavnike Saveza za Srbiju. Ja tako nešto ni o kome nikada ne bih rekla. Citirala sam.
Ali mi je čudno, poštovani narodni poslaniče, da me vi upozoravate na nedolično obraćanje i ponašanje, vi koji ste kada je Srđan Nogo, poslanik Dveri, na „Tviteru“ napisao da Aleksandar Vučića i mene treba vešati na Terazijama, koji ste odgovorili – na Terazijama je okupator vešao rodoljube, tako da to ne dolazi u obzir.
To je vaša politička komunikacija. Vešajte ih, ali oni nisu rodoljubi, nemojte na Terazijama. I vi mi kažete da se ja nedolično ponašam. Imam puno poštovanje prema vama zato što ste narodni poslanik i sa nekim glasovima predstavljate neke građane Republike Srbije, zato vas poštujem, ali nemojte mi vi govoriti o nedoličnom ponašanju i govoru.
Hvala.

Hvala.
Što se tiče migracija, mi zaista jako mnogo radimo na tome i podelila bih nekako u dve teme na kojima radimo. Jedno je, naravno, da pravimo uslove da mladi ljudi ili generalno ljudi ne žele da odlaze iz Srbije i to je sve ono što je radila Vlada od 2014, pa ova Vlada od 2016. godine, dakle da napravite konkurentnu ekonomiju, otvarate radna mesta, podižete plate, podižete plate u javnom sektoru, posebno u zdravstvu i prosveti. To ćemo nastaviti da radimo i to mislim da zaista daje efekta.
Druga velika tema je kako da vratimo one ljude koji su otišli u inostranstvo u zemlju. Na tome smo radili intenzivno poslednjih 12 meseci i imamo neke konkretne rezultate. Jedna stvar koju mi ne radimo je da imamo bilo kakvu analizu koliko ljudi se vraća u zemlju. Dakle, mi nemamo te podatke i svako ko kritikuje Vladu, priča o odlivu mozgova, a niko ne prati koliko ljudi se vrati, jer se ljudi i vraćaju.
Pored toga, ja sam prošle godine u decembru započela jednu godišnju konferenciju sa našim, pre svega mladim ljudima iz dijaspore, koja se zove – Talenti na okupu, pisala sam na adrese 50 najboljih, najprestižnijih svetskih fakulteta, da zamolim da ljudi koji su iz Srbije, studenti koji su iz Srbije ili nastavno osoblje, ukoliko žele da kontaktiraju mene i moj tim, da organizujemo zajedno ovu konferenciju. Prošle godine smo imali odličnu konferenciju u palati Srbije sa 260 ljudi iz inostranstva, na kojoj smo ceo dan razgovarali o tome šta je to što Srbija može da uradi da promenimo neke stvari kako bi njima bilo lakše da se vrate. Tu sam čula stvari o kojima nisam imala pojma i mislim da niko od nas, svakako niko ni ranije, nije znao da dok mi deklarativno pozivamo ljude da se vrate, da postoje neke zakonske, naka zakonska opterećenja gde mi njima naplaćujemo svaki povratak.
Na primer, da ukoliko imate osobu koja je neko vreme u inostranstvu, kada želi da se vrati u zemlju, kada hoće da vrati svoju imovinu od knjiga preko elektronske opreme, televizora, vešmašine, automobila, da sve što je procenjeno preko imovine od pet hiljada evra, oni moraju da plate carinu na to. Dakle, ako je neko bio u inostranstvu pet, sedam, deset, petnaest godina i više, ima porodicu, želi da se vrati, svakako će imati imovinu, sopstvenu imovinu u mnogo većoj vrednosti i neće se osećati ni pozvano, ni stimulisano da se vrati u zemlju u kojoj će onda na to da mu naplati carinu, a to je njihova imovina. To su neke stvari koje smo konkretno i brzo mogli da promenimo i već smo promenili.
Ja sutra imam drugu takvu godišnju konferenciju i jedan pozitivan indikator što se ovaj put na tu konferenciju odazvalo 450 ljudi, mnogo bolje, i 260 je već bilo odlično, ali 450 fantastičnih ljudi, koji će doći, sutra je konferencija celodnevna u Narodnom pozorištu, gde ćemo mi njima da predstavimo šta smo sve uradili u odnosu na ono što smo se dogovorili pre 12 meseci, šta smo uradili u ovih 12 meseci i definisati šta dodatno možemo da uradimo.
Ja ću vam reći sad nekoliko stvari konkretnih koje smo uradili. Dakle, prvo smo izmenili taj poreski tretman, naravno zahvaljujući svima vama, narodnim poslanicima, i svim onim narodnim poslanicima koji su glasali za te izmene zakona, ja ću biti ponosna da to sutra predstavim i mi smo to podigli tako da ukoliko je neko bio u inostranstvu do deset godina, taj limit je u ovom trenutku do 20 hiljada evra, pa tek iznad 20 hiljada evra plaćate carinu. Ako je bio u inostranstvu više od deset godine, nema limita, samo se vrate, donesu kompletno svoju imovinu bez plaćanja bilo kakvih dodatnih carina.
Drugi ogroman problem je bila nostrifikacija diploma. Jako težak proces, vrlo netransparentan proces koji je mogao da traje u nedogled i to je ono što je njima naravno smetalo. Mi smo kao Vlada usvojili predlog zakona koji smo poslali u Skupštinu, ja se nadam da će biti na dnevnom redu vanrednog zasedanja, ukoliko Skupština to prihvati, u januaru ili u februaru, gde smo skratili datum za nostrifikaciju diploma sa 90 dana na 60 dana, plus smo predložili da za 500 najboljih univerziteta, sa tri najprestižnije liste imamo automatsko priznavanje u roku od osam dana. Od 1. januara uvodio e-nostrifikaciju, da sve napravimo elektronski, da ti ljudi ne moraju da skupljaju svoje papire, da ih kopiraju, da im fali jedan papir, da donose na šalter, da to sve urade elektronski i da smo mi njihov servis.
Osnovali smo i jedan program koji se zove „tačka povratka“, iz koga će verovatno izaći jedna agencija za cirkularne migracije gde imamo ljude koji se bave samo ljudima koji žele da se vrate.
Dakle, od najpraktičnijih stvari, kada želite da se vratite u zemlju, gde dobijate ličnu kartu, gde vadite zdravstvenu knjižicu, šta možete da uradite, kako je tržište rada, kako da pomognemo da se zaposlite, nađete adekvatan posao, i sve takve stvari.
Poslednja stvar, velika, je da smo opet zahvaljujući vama, ja vam se svima zahvaljujem na tome, u sklopu seta finansijskih zakona izmenili zakone koji se tiču poreza za građane, tako da sada kompanije koje od 1. januara zaposle nekog ko je u dijaspori, dakle povratnika, žele da ga vrate, a ima minimalno tri puta prosečnu platu, što znači da prima platu od 1.500 evra, u narednih pet godina su oslobođene od čak 70% plaćanja poreza i doprinosa. Tako da to činimo jako konkurentnim. Tako da su to neke najkonkretnije stvari gde se mi borimo da se naši ljudi vraćaju u zemlju, paralelno sa tim se borimo da naši ljudi ostaju u zemlji.
Hvala vam na ovom pitanju zaista.

Hvala vam.
Dakle, svakako što se tiče prvog pitanja socijalnih i zdravstvenih prava učenika u verskim školama, to je nešto što svakako mi, ako je do sada postojalo, ova Vlada to ukidala nije i kao Vlada nismo ni u jednom trenutku ni u bilo kojoj oblasti ograničavali prava koja su već bila data.
Trudili smo se da uvek širimo dodatno ta prava i time unapredimo kvalitet života svih naših građana.
Koliko vas razumem, vi skrećete pažnju na pojedinačne probleme, ne kao na sistemski problem, i vi mi svakako prosledite, pa ću ja razgovarati sa ministrom Šarčevićem i sa ministrom Đorđevićem, koji su to pojedinačni problemi, pa ćemo videti o čemu se tu radi i ispraviti ako postoji greška sa naše strane.
Što se tiče zapošljavanja u javnom sektoru, ja ću ponoviti po ko zna koji put, mi ćemo na kraju ove godine verovatno predložiti potpuno ukidanje tog zakona, odnosno da ne postoji više zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali ćemo i dalje zadržati Komisiju za zapošljavanje, zato što moramo da nastavimo sistem kontrole, pa svakako i kroz centralni registar obveznika socijalnog osiguranja CROSO, ali i kroz Vladinu Komisiju, kako ne bi došlo ponovo do prekomernog zapošljavanja po različitim resorima, ne samo u okviru lokalnih samouprava, nego i u okviru domova zdravlja, škola, svih institucija u okviru kojih spada zapošljavanje u javnom sektoru.
S druge strane, ponavljam, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru nikada nije stajala na putu tome da tamo gde su potrebni dodatni kadrovi u smislu da nedostatak kadrova kompromituje nivo usluge koja se pruža građanima, da komisija ne dozvoljava zapošljavanje.
Samo u sektoru zdravstva mi smo tokom prošle godine zaposlili 4.000 ljudi. To je prošle godine, a ove godine i više i toga. Dakle, kako medicinskih radnika, doktora, tako sestara i tehničara. Nismo zaista, osim u vanrednim okolnostima, dozvoljavali zapošljavanje dodatne administracije, ali ljudi koji su tamo, vode računa o pacijentima, od Vladine komisije su dobijali dozvolu za zapošljavanje. Isto tako je u školstvu.
Najveći problem u ovom trenutku svakako imamo u sistemu socijalne zaštite. Tu je komisija radila nešto sporije ili ta obrazloženja, zahtevi za nova zapošljavanja nisu bila dovoljno dobra, ali to je jedan problem o kojem sam ja razgovarala sa timom u Vladi pre dva dana, u utorak, i dogovorili smo poseban sastanak zato što nam tu fali 790 ljudi.
Što se tiče školstva, dakle, apsolutno ako postoji potreba i ta potreba se obrazloži, postoji prostor u okviru plata, dakle budžeta za plate, automatski ide dozvola za zapošljavanje, ali sve to će biti drugačije ponovo od 1. januara 2020. godine, gde ćemo mi to relaksirati sa tim što zadržavamo kontrolu da ne bi došlo ponovo do iskakanja iz budžeta i ponovo ogromnih troškova za koje svi znamo koliko nam je trebalo vremena samo da uvedemo to pod neke normalne okvire od 2014. godine, pa na ovamo. Hvala.

Hvala.
Izvinjavam se, dugujem vam odgovor u vezi sa kreditima u švajcarcima, pa bih onda svakako zamolila ministra Lončara, ministra Šarčevića, ako želi ministar Vukosavljević da kažu o svojim temama.
Dakle, što se tiče kredita u švajcarcima, oko 90%, nešto više od 90% ljudi koji su bili zaduženi u švajcarcima su prihvatili onaj program koji je Vlada Republike Srbije ponudila u saradnji sa predsednikom republike, gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je kao što se i vi sećate učestvovao direktno u pregovorima sa zaduženima u švajcarskim francima.
Mi smo rebalansom budžeta opredelili sredstva za to, tako da se sada to privodi kraju. Ostatak ljudi odlučio je da nastavi sa tužbom, a mi to poštujemo, poštujemo nezavisnost sudstva. Čekaćemo te presude pa ćemo onda dalje tako rešavati, ali u svakom slučaju u najvećoj mogućoj meri ovaj problem je sada rešen. Opredeljena su sredstva u budžetu i verujem da su tu građani koji su bili zaduženi sada mnogo zadovoljniji, generalno i onim što je uradila država i sigurnošću u samoj Srbiji. Hvala.

Hvala vam na ovom izuzetno važnom pitanju i možda nedovoljno ovde u Skupštini razgovaramo o ovoj zaista jako, jako važnoj temi.
Moram da kažem da sam ponosna zato što sam predsednica Vlade koja je nakon Vlade Aleksandra Vučića zaista ovoj temi poklonila jako mnogo vremena i energije, podigla vidljivost ove teme i otvorila diskusiju, čini mi se, u širem društvu o načinu kako mi rešavamo problem nataliteta koji imamo, ne samo mi u Srbiji, već ima čitava Evropa, i koje su eventualno strašne posledice ukoliko mi danas ne uspemo da uradimo dovoljno da preokrenemo ovaj trend.
Dakle, svakako ću zamoliti ministarku Đukić Dejanović da malo više o tome priča. Ja ću danas sa građanima Republike Srbije da podelim jednu informaciju o kojoj smo mi diskutovali na Vladi, koju je takođe i predsednik Vučić podelio pre neki dan sa građanima Republike Srbije, a na koju smo mi izuzetno ponosni, izuzetno smo srećni zbog nje i govori nam da uprkos tome što su svi govorili da je zaista u jednom kratkom roku nemoguće promeniti neke stvari, da je ipak možda moguće, mada treba vremena da vidimo da li je ovo trend ili je samo incidentno.
Rekla bih da je ovo za sada možda jedan od tri najveća uspeha svih nas zajedno u ovoj godini. Dakle, u ovoj godini u periodu između januara i septembra Srbija je konačno imala plus 1,32%, dakle, imali smo pozitivan natalitet, odnosno više dece je rođeno ove godine nego prošle godine – i to za 612, 612 dece je više rođeno u odnosu na isti period prošle godine.
Svi ostali u regionu, koliko god zemlje mnogo ulagale u ovo pitanje i podsticaje za rađanje dece, a čini mi se da u tome svakako i već neko vreme prednjači Mađarska, svi ostali u regionu nastavljaju da imaju negativan prirodni priraštaj. Dakle, Albanija minus 8,62, dakle, 1.864 dece manje nego prošle godine, Hrvatska minus 2,9, 797 dece manje nego prošle godine, Srbija 612 više nego prošle godine, Mađarska minus 1,85, Bugarska minus 1,60, Rumunija minus 6,32%, Crna Gora minus 3,18%, Severna Makedonija minus 11,09%, što znači 1.153 dece manje nego 2018. godine, Bosna i Hercegovina minus 2,17%, Slovenija minus 2,54%.
Ponavljam, jedino je Srbija u plusu 1,32%. To mora da znači da su nekako i građani, bez obzira što ste vi ove godine, odnosno krajem prošle godine, usvojili Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo to dosta promovisali. Postoji još stvari o kojima smo razgovarali i sa udruženjima roditelja i organizacijama koje se bave ovom problematikom.
U ovom trenutku zaista već neko vreme intenzivno radimo sa Ministarstvom finansija da nađemo najbolji model za finansiranje još nekih olakšica, da ispravimo neke stvari u tom zakonu na koje su nam sa punim pravom skrenuli pažnju i neki narodni poslanici u Skupštini i neke organizacije. Dakle, očekujem da ćemo i dalje na tome raditi i da će biti sve bolje. Ali činjenica je da smo uspeli da podignemo vidljivost te teme.
Takođe smo sa Privrednom komorom Srbije ove godine uveli nagradu „Prijatelj porodice“, nagradu koja prvi put prepoznaje kompanije u jednom otvorenom takmičenju u kom se oni prijavljuju, prepoznaje kompanije koje na najbolji mogući način usklađuju rad i roditeljstvo. Naš Zakon o radu nije toliko loš u tom smislu. Dakle, on prepoznaje i modalitete fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće, ali u nedovoljnoj meri to poslodavci u Republici Srbiji primenjuju.
Znači, postoje kompanije koje dobro to primenjuju, postoje kompanije koje idu i van toga, dakle, daju još neke dodatne benefite roditeljima kako bi promovisali takvu kulturu u okviru svoje kompanije. Mi smo prvi put ove godine prepoznali te kompanije, dali im te nagrade i uz određenu medijsku podršku pokazali drugim kompanijama kako je to moguće i koliko su onda i sami zaposleni srećniji i zadovoljniji u tim kompanijama, onda naravno i produktivniji.
Dakle, mi ćemo nastaviti u ovom smeru, pažljivo ćemo pratiti. Ja čak u mom kabinetu imam jednu osoba koja je zadužena samo da reaguje na probleme koje imaju pojedinačno porodilje ili trudnice, da kontaktira ministarstva, inspekciju rada, druge inspekcije, kako bi obezbedili da čak i na toj nekoj osnovi, rekla bih, pojedinačno ljudi budemo tu da pomognemo tim ženama da ostvare svoja prava i da obezbedimo da poslodavci u najvećoj mogućoj meri poštuju zakone. Dakle, mi ćemo tu uvesti još neke dodatne mere u smislu dodatne reforme inspekcija, tog kontakt centra za građane, za sve inspekcije, na kome u ovom trenutku radimo, tako da ako neko i u ovom smislu ne zna kome da se obrati, može da se obrati na taj kontakt centar, a onda ćemo mi sami reagovati, bez obzira kojoj inspekciji je to upućeno.
Očekujem svakako u 2020. godini dodatne značajne izmene, da još više učvrstimo naš pravni okvir, ali to što su sami građani prepoznali ovo kao jako bitnu temu je zaista, čini mi se, donelo ovom pozitivnom pomaku na koji smo mi jako ponosni, zato što vidite i po ovim brojevima koliko je teško tako nešto ostvariti, čak i za zemlje koje mnogo više sredstava ulože, koji se mnogo duže bave ovom problematikom. Zaista očekujem da i u timu sa predsednikom Vučićem i njegovim timom imamo još bolje rezultate u budućnosti, a svakako ćemo raditi dodatno i na samoj implementaciji svega iz Strategije za podsticanje rađanja. Hvala vam.

Samo bih za kraj da dodam, podsetila me ministarka Đukić Dejanović kada je rekla da se radi o duboko životnim pitanjima i vi ste, takođe, rekli da to nije pitanje kojim se bavi jedan resor i da je zaista nemoguće da imate nekakvu uspešnu politiku, implementaciju te strategije, bez da, kroz razne resore svi zajedno radimo na tome. Čini mi se da poštovani narodni poslanici mogu da vide da smo zaista svi duboko predani ovom poslu.
Dodala bih samo za kraj još i ono što smo uradili, u smislu elektronskih usluga za nove roditelje i kako pokušavamo da olakšamo život i novim roditeljima i roditeljima sa nešto većom decom.
Dakle, mi smo pre par godina uveli sistem e-beba, elektronski sistem za prijavu novorođenčeta, kako bi roditelji praktično odmah u porodilištu prijavili rođenje deteta, ne provodili tri dana jureći od šaltera do šaltera.
Mi smo pre dve godina, onda, implementirali sistem e-beba faza 2, dakle, tu smo dodali, kao što znate, to smo promovisali upravo u Zrenjaninu, roditeljski dodatak. Tako da, danas i za roditeljski dodatak prijavljujete preko tog sistema i dobijate na vaš mobilni telefon samo sms poruku da će vam roditeljski dodatak biti uplaćen u narednih 45 dana na taj i taj račun.
Zaista, sve što smo mogli da uradimo da poboljšamo svaki put tu uslugu, da damo i vremena i mira roditeljima da se bave bebom.
Mi smo sad dodatno tu uslugu poboljšali time što mi sada i kad roditelj izlazi i kad beba izlazi iz porodilišta, oni dobijaju jedan papir na kome su upisane ne samo sve stvari koje smo mi završili za njih, da znaju šta je sve završeno i šta još treba oni dodatno da završe, već i informacije o novom zakonu. Tako da, znaju koliki su sada roditeljski dodaci i kakva prava imaju za prvo dete, drugo dete, treće dete, itd.
Tako da, stalno smo, nekako, u komunikaciji, trudimo se da budemo i sa organizacijama koje se bave ovim pitanjem i sa samim roditeljima, da razumemo šta je to što mi još dodatno životno možemo da uradimo da im olakšamo.
Mi smo, takođe, pre par godina uveli i elektronsku uslugu za upis dece u vrtić, e-vrtić. To je do sada, do pre 18 meseci bilo dostupno samo u četiri lokalne samouprave u Srbiji.
Pozvali smo lokalne samouprave da se dodatno prijavljuju. Sada imamo 145 lokalnih samouprava. Nama je plan da u toku 2020. godine sve lokalne samouprave uključimo u ovaj projekat e-vrtić, tako da se svuda deca upisuju, ukoliko roditelji to žele, elektronski, bez odlaska u vrtić. Ponovo, ušteda vremena, maksimalni mogući konfor za roditelje i za cele porodice.
Uveli smo od ove godine, od 1. septembra elektronski upis u osnovne i srednje škole. Još jedina stvar koja je ostala da ne bude potpuni elektronski upis je potvrda o lekarskom pregledu.
Mi smo sada uvezali taj sistem sa IZIS-om, sa elektronskim sistemom zdravstvene zaštite. Tako da, 1. marta 2020. godine, kada počinje upis, vi ćete upisivati decu u škole bez ikakvog potrebnog dodatnog papira. Sve to država završava za vas.
Konačno, još jedan ogroman problem koji rešavamo je izgradnja novih vrtića. Tu zaista moramo mnogo više da uložimo. Ministarstvo prosvete je potpisalo Sporazum o saradnji sa Svetskom bankom i izgradnja novih vrtića se naći i u nacionalnom investicionom programu i u narednih nekoliko godina poseban fokus ćemo posvetiti izgradnji novih vrtića, opremi za vrtiće i radu sa decom, već od predškolskog uzrasta. Hvala.

Hvala.

Samo jedan detalj u vezi sa vašim prvim pitanjem, a to je proizvodnja struje iz malih hidroelektrana. Dakle, ja u potpunosti razumem potrebu za zaštitu životne sredine i apsolutno sam za to. Ali, mislim da mi ponovo u Srbiji idemo u ekstreme sa nekim problemima, posebno zato što tako volimo da politizujemo neke teme koje nemaju nikakve veze sa politikom, pa ko je sada dozvolio izgradnju malih hidroelektrana, pa kakva je tu bula korupcija, pa šta se desilo, pa smo došli, naravno, korak po korak do toga da bi trebalo potpuno zabraniti izgradnju malih hidroelektrana, a ne samo u zaštićenim područjima, kao što ste vi sada pomenuli.

Dakle, moram da vam kažem da je to u potpunosti besmisleno i ako pogledate šta se danas dešava u Evropi, pa i u samoj EU, ali da kažemo u celoj Evropi, dakle u 2018. godini je ponovo povećana količina električne energije proizvedena u hidroelektranama, najvećim delom u mini hidroelektranama. Dakle, zemlje koje mnogo više od nas vode računa o zaštiti životne sredine, nažalost imaju mnogo dužu tradiciju i očuvanja o njihovih lokalnih zajednica, brige prema lokalnim zajednicama, nastavljaju da grade male hidroelektrane.

Reći ću vam da je u 2018. godini, ako se ne varam, u Evropi dodatnih 2,2 gigavata struje stvoreno iz hidroelektrana. Tu je najviše što se tiče van EU, tu je najviše, preko 1.000 megavata u Turskoj i oko 419 megavata u Norveškoj, ja mislim smo u 2018. godini. Mi toliko u Srbiji nemamo ukupno, sa svim ovim protestima što imamo, sa svom politizacijom ovog pitanja, mi ukupno nemamo 400 megavata, ja mislim u ovom trenutku, iz malih hidroelektrana, imamo 100 megavata iz malih hidroeletrana.

Sada za građane Srbije, samo da razumete do koje mere se politizuje ovo pitanje. Molim vas da ne idemo u ekstrem, da ne budemo zaista toliko neozbiljna zemlja gde će reći okej i ako postoji, a zaista sam otvorena da prihvatam da sigurno postoji negde problem, da kažemo da zbog jednog ili dva problema, hajde u potpunosti da zabranimo male hidroelektrane. Dakle, mislim da je to potpuno besmisleno.

Što se tiče multiple skleroze, prvo meni je zaista drago da mi danas razgovaramo o ovoj temi. Ono što mi se čini da sve više razgovaramo o temama u oblasti zdravstva. Ja ne mogu da se setim da smo ikada ranije toliko pričali o zdravstvu, pa koliko se izdvaja za lečenje dece u inostranstvu. Naravno da nismo ni pričali kada nije ni bilo fonda za lečenje dece u inostranstvu. Ti koji nas danas kritikuju što se podrška skuplja preko SMS poruka, u tom trenutku nisu imali ni fond za to, nikad im nije palo na pamet. Dakle, bili smo kritikovani za to, čini mi se da sada nismo zato što smo objasnili koliko se sredstava ulaže, kako se ulaže svake godine više i koliko je urađeno kroz sam fond koji je registrovan.

Isto je tako i sa multipla sklerozom koja je zaista strašna bolest koja pogađa, uglavnom mlade ljude. Ja sam primila predstavnike jednog od udruženja da čujem problem jer sam zaista zainteresovana za to, posebno što je bolest koja se uglavnom javlja kod mladih ljudi, ja mislim između 20 i 40 godina. Pogledala sam malo, zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i statistiku. Dakle, imamo dva problema. Prvi je svakako što se leči samo 13% od ukupno obolelih kojih ima oko 9.000. Drugi problem je što je ta terapija izuzetno skupa. Ali kada uđete u problematiku malo više, vi ćete videti da se 2009. godine, od ukupnog broja pacijenata lečilo samo 460 pacijenata, ali to tada niko nije pominjao.

To tada nije bila nikakva tema. To tada nije bila kritika ni tog Ministarstva zdravlja, ni te Vlade, jednostavno, zato što se o tome nije pričalo.

O ovome je počelo da se priča kada sam se ja videla sa tim ljudima. Aktivirao se ministar Lončar kada smo počeli da pričamo i sa nekim određenim proizvođačima inovativnih lekova i razmatrali modalitete kako da povećamo budžet i za ovo, uz stalno povećanje budžeta i za sve ostale stvari, jako skupih terapija za lečenje retkih oboljenja, dece i odraslih u inostranstvu, za lečenje kancera. Izdvojili smo i za gama nož i za iks nož. Dakle, sve te stvari morate nekako da budžetirate.

Između 2009. i 2018. godine broj pacijenata koji se leči se povećao nešto više od dva i po puta. To je značajno izdvajanje iz budžeta. Godine 2018. lečilo se ukupno 1.083 pacijenata. Mi smo svake godine u odnosu na prošlu godinu značajno povećavali budžet za lečenje bolesnih od multipla skleroze. Godine 2015. u odnosu na 2014. godine, dakle to je ona prva godina kada smo… i dalje su bile izuzetno striktne mere fiskalne konsolidacije i ušteda, ali smo mi te godine za 18% povećali obim lečenja i budžet nego u 2014. godini, pa 11,40% u 2016. godini, 15% u 2017. godini i dodatnih 29% u 2018. godini. Sada smo ponovo odlučili da povećamo budžet, s tim što pregovaramo i sa proizvođačima da uvedemo neke inovativne terapije.

Ne mislim da je ovo dovoljno, ali ovo je izuzetno, izuzetno skupa terapija. Pri tome, molim vas da svi razumeju da pokušavamo da usaglasimo sredstva koja su nam na raspolaganju između novih terapija za obolele od raka, za dodatna lečenja dece u inostranstvu, za retke bolesti, sada za ovo. Dakle, to je jedan, nažalost, limitiran budžet koji vi morate i trudite se da ga trošite najodgovornije što možete.

Mi ćemo i dalje da vodimo u potpunosti transparentnu politiku, da razgovaramo sa tim ljudima, da im objašnjavamo šta mi radimo, da se dogovaramo šta dodatno možemo da uradimo, ali, molim vas, dakle, kada je to bio ogroman problem i kada smo mi bili na samom začelju ili ispod toga, niko o tome nije govorio. Dakle, hajde da probamo da nađemo teme, a posebno vi kao poslanik opozicije, odnosno poslanik koji ne podržava ovu Vladu, da nađemo teme kojima se Vlada već ne bavi, odnosno teme na koje vam nije već Vlada sama ukazala da su problematične i da pokušavamo da ih rešimo. Čini mi se da je to nekako zadatak opozicije u Skupštini. Hvala.

Hvala.
Dakle, proverila sam sada. U zemljama regiona koje su članice EU, tipa Mađarske, Poljske i Bugarske, obuhvat pacijenata koji dobijaju terapiju protiv multipla skleroze je između 12% i 30%, dakle, ne mnogo drugačije od Srbije.
U mnogo, mnogo bogatijim zemljama, neke EU, neke van EU, tipa Engleska, Danska i Norveška, taj obuhvat je između 40% i 50%. Za onog ko mi kaže da je obuhvat 100% u regionu, tipa Crna Gora i Hrvatska, ja ih pitam koliko je ljudi dijagnostifikovano i kakav je standard da se dijagnostifikuju, jer ako imate takve standarde da se umesto devet hiljada dijagnoza da za dve hiljade ljudi i onda kažete - pa 100% je obuhvat, pa možemo i tako, ali čini mi se da je bolje da zaista dijagnoziramo sve koji su oboleli, pa da vidimo šta ćemo onda da radimo. Dakle, i u zemljama koje su mnogo, mnogo, mnogo bogatije od Srbije obuhvat je između 40% i 50%.
Sada sam, dok je minisar Lončar pričao, proverila još jednu stvar. Dakle, evo, Engleska je između 40% i 50%. Proverila sam koliko se stadiona u ovom trenutku gradi ili je u najavi u izgradnji u Engleskoj i našla sam osam najmanje: „Bradford plimunt“, „Stivinedž“, „Fulam“, „Vimbldon“, „Jork siti“, „Boston junajted“, „Aberding“ i „Gloster“. Ali, to je samo početak.
Dakle, ja bih pretpostavila, ne znam zašto sada u engleskom parlamentu neko ne kritikuje vladu zašto oni uopšte ulažu u te stadione, nego ne ulože sve u lekove?
Znate, to je dobra zamisao, ali svakako ne funkcioniše dugoročno, zato što vi gradite neke stvari i radite neke stvari, zato što će vam u budućnosti te stvari na jedan, drugi ili treći način doneti neki dodatni prihod u budžet koji će vam omogućiti da vi kontinuirano u godinama pred vama izdvajate potpuno održivo novac za ovakve prilike.
Ako imate sada u budžetu 100 miliona evra, najlakše i najlepše, politički najviše oportuno da uzmete i tih 100 miliona evra, podelite ljudima kojima su potrebni i pomognete jednoj generaciji ljudi ili jednoj grupi ljudi u jednoj godini i svi su srećni. I šta uradite sledeće godine?
Dakle, ako mene pitate, ja nacionalni stadion gledam kao investiciju, infrastrukturnu investiciju, koja će pored rezultata koje će imati kada bude izgrađena, takođe proizvesti i neke rezultate dok se gradi, zato što je značajna, velika investicija. Zaposliće neke ljude, uposliće neke firme za izgradnju. Te firme će platiti porez. Platiće i porez na te ljude koji rade. Od tog stadiona generisaće novi BDP, odnosno generisaće rast u BDP, kao svaki infrastrukturni projekat, a sam projekat će onda nama omogućiti da promovišemo Srbiju time što ćemo moći da dovodimo neka evropska svetska prvenstva ovde. LJudi će moći da dolaze ovde kao turisti da gledaju ta prvenstva. Oni će generisati ponovo neku ekonomsku aktivnost, preko restorana, prodaje pića, kupovine neke opreme, kupovine nekih stvari.
Dakle, možete da ne gradite ništa i da date sve sada za jednokratnu upotrebu za lečenje nekog, koliko god to pohvalno bilo, ali to, jednostavno, nije održiva ekonomska politika i neće obezbediti da, nažalost, ljudi koji u budućnosti budu dijagnozirani, dijagnostifikovani sa nekim drugim oboljenjima ili ovim oboljenjem, imaju sutra održiv budžet da se leče. Ako to vama nije jasno, sva sreća da vi niste zaduženi za vođenje ekonomske i socijalne politike ove zemlje, zato što bi onda sve potrošili ove godine, pa sledeće godine ko zna, šta bude bilo biće.
Što se tiče ovog poziva jedne određene političke grupacije Preševu i Bujanovcu nekih albanskih partija, ja sam sigurna da vi znate da ovo nije novo i da ovakvi pozivi od određenih političkih lidera u Preševu i u Bujanovcu na otcepljenje od Srbije i pripajanje tzv. Kosovu ili velikoj Albaniji, što je potpuno ideja koja je rezultat jedne, pa rekla bih, prilično poremećenog shvatanja geopolitičke situacije u ovom trenutku, a i u svetu, nije nova stvar. Licemerno je od vas da optužujete predsednika Vučića ili ovu Vladu da zato što pokušavaju da nađu rešenje za jedno viševekovno pitanje, doveli smo do toga da se neke političke elite u Preševu i u Bujanovcu pozivaju na otcepljenje.
Dakle, evo, sada sam našla. Prva deklaracija o pripajanju tzv. Kosovu, koju sam ja našla i za koju sam ja čula, bila je 1992. godine. Tad je održan tzv. referendum. Jedan od zaključaka referenduma iz te 1992. godine, koji su organizovale albanske političke partije, je rekla da skupština svih albanskih odbornika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa donela je deklaraciju kojom se traži priključenje Kosovu mesta u kojima žive Albanci.
Vi znate da je to tema od tada. Ovo nije nova tema, nije tema koja je rezultat teških razgovora koje mi vodimo, pre svega, da bi osigurali da Srbi ostanu na teritoriji Kosova i Metohije, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji, bolji položaj Republike Srbije i sve ono što konačno odgovornom politikom vodimo, nego je to rezultat nekog politikanstva i nekog političkog oportunizma nekih albanskih lidera iz Preševa i Bujanovca u decenijama koje su prethodile nama, i vi to jako dobro znate.
Dakle, licemerno je, neozbiljno je i zaista mislim dosta jeftin pokušaj da plasirate ovu vest kao da ima bilo kakve veze sa našim naporima da nađemo rešenje koje će doneti dugoročno održiv mir, ne samo u Republici Srbiji, nego na celom Balkanu.
Zato što smo suprotno onome za šta ste vi, a to je zato što vi nemate političku hrabrost da rešavate neke probleme. Ostavljate te probleme nekim generacijama koje dolaze iza nas da ih oni rešavaju. Ne, mi ćemo rešavati probleme. Ako možemo daćemo sve od sebe da rešavamo probleme i da te probleme ne ostavljamo generacijama koje dolaze posle nas. Hvala.

Izvinite, nisam odgovorila na jedan deo pitanja. Konsultovala sam se sa potpredsednikom Vlade, ministrom Stefanovićem. Dakle, zaista mislim da u ovom trenutku nećemo koristiti vreme da odgovaramo na fabrikovane afere, kao što je fabrikovana afera „Krušik“. Nadležni organi neka kažu šta imaju da kažu o toj afere.
Za mene je ta afera zaista jedan indikator ili kompliment za sve ono što smo uradili za našu namensku industriju. Dok nije bilo namenske industrije, dok je namenska industrija bila na nogama, nije ni bilo afera. Sada odjednom imamo afere u različitim kompanijama, u različitim preduzećima naše namenske industrije. To vidim kao napad na našu namensku industriju. Ona je danas mnogo jača. Ona je danas mnogo solidnija. Ona danas donosi prihode u budžet, zapošljava ljude, i to ne sa malim platama. Mi ćemo nastaviti u nju da ulažemo.
Svakako je vaše pravo, kao opozicije, da pokušavate da fabrikujete koliki god želite broj afera kako bi sprečili nas da govorimo o rezultatima svega onoga što je urađeno od 2014. godine. Vi imate samo, ako pogledaju građani Republike Srbije, zaista indikativno, jutros sam pokušala da se setim, samo u poslednjih 10 dana koliko je bilo fabrikovanih afera. To je bio „Krušik“, pa doktorat Siniše Malog.
LJudi mi daju ultimatum da smenim ministra Sinišu Malog, a nisu sačekali obrazloženje Etičke komisije Beogradskog univerziteta. Oni nisu videli tu odluku, nisu je uopšte videli, mi je nismo videli. Etički odbor Beogradskog univerzitet još uvek nije dao odluku, obrazloženje zašto su oni odbacili izveštaj na 700 strana stručne komisije. To je vladavina prava. Oni znaju, videli su to, šta je istina.
U ovoj Skupštini sam rekla – vi ćete tražiti komisiju dok ne dođete do jedne komisije na koju možete da izvršite pritisak da donese odluku kakvu vi želite, i tako je i bilo. Pet komisija je prošlo koje su rekle da nije plagijat. Dva mišljenja stručne komisije. Našli ste jednu, a niste čekali ni obrazloženje te odluke, i rekli ste – smenite ministra Malog.
Bio je Siniša Mali, pa Nebojša Stefanović, pa ministar Vulin i ova fabrika organske hrane „Jovanjica“. Juče smo čuli potencijalno najveća afera u istoriji Srbije. Molim vas, svojevremeno je, to je fabrika organske hrane, tamo bio Aleksandar Vulin, pa je svojevremeno tamo bilo Panonsko more. Šta to tačno znači? Sada je plagijat Jelene Trivan.
Samo jedan savet. Vi toliko afera produkujete, ne samo što mi više ne možemo da odgovorimo na njih i zaista ću savetovati mojim ministrima da više ne odgovaraju, nego na svaku aferu koju vi produkujete da mi odgovorimo jednim rezultatom koji smo mi isporučili građanima Srbije, to je tolika hiperinflacija. LJudi, vi novom aferom poklapate vašu prethodnu aferu koju ste izmislili.
Što se „Krušika“ tiče, samo neka nadležni organi rade svoj posao. Mi smo Vlada koja poštuje nezavisne institucije, vladavinu prava, nemamo šta da kažemo više o toj aferi, ima ko će o toj aferi šta da kaže.
Generalno, znate šta, evo još jedna afera koju možete da, molim vas, prijavite nezavisnim medijima. Znate, jako sam volela organski paradajz iz ove „Jovanjice, što znači, pretpostavljam, da sam, kao predsednica Vlade, finansirala narkotrafikante. Ovo je još jedna velika afera u istoriji Srbiji, možda jedna od najvećih, pa možemo sledeći put i o tome da razgovaramo.
Ono što ću još jednom savetovati mojim ministrima jeste da na svako pitanje o bilo kojoj više fabrikovanoj aferi, pošto mi moramo da odgovaramo na svako pitanje i ne stižemo da govorimo o rezultatima… Mi smo ovde zbog rezultata, zbog građana, zbog toga da kažemo šta smo za njih uradili. Oni su vam kroz vas dali mandat.
Danas nisam stigla da kažem, evo, ubila bih se sada da sam izašla iz Skupštine Srbije da ne kažem ovo, da ne ponovim ovo što je danas predsednik Vučić objavio jutros kada je otvarao novu fabriku „Jang Feng“ u Kragujevcu za 800 radnika, prvi put u istoriji Srbije nezaposlenost je jednocifrena, ljudi. Prvi put u istoriji Srbije mi imamo nezaposlenost koja je jednocifrena, nezaposlenost u trećem kvartalu ove godine 9,5%. Imamo ekonomski rast koji će biti 3,5% najmanje ove godine, kako je projektovano. Imamo u prvih devet meseci dve milijarde i 870 miliona evra stranih direktnih investicija. To je 33% više nego prošle godine. Danas je otvorena još jedna fabrika za 800 ljudi u Kragujevcu. Gde ćete lepše stvari?
Da li vi razumete, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, koliko mi više ne stižemo da govorimo o tim stvarima, o stvarima koje su važne za građane, o radnim mestima, o kvalitetu života, o platama, o penzijama, o povećanju penzija od 5,4% od 1. januara 2020. godine, o svemu tome zbog gluposti da se branimo zašto je jedan ministar bio u jednom postrojenju, u jednom gazdinstvu organske hrane?
Pa, zaista nenormalno, zaista nenormalno i zaista, na kraju krajeva i mi smo nenormalni što ne govorimo o rezultatima, nego skačemo da branimo zaista stvari koje pokažete dva papira i vidite da te stvari o kojima vi pričate nemaju nikakvog smisla, nikakvu vezu sa vezom.
Dakle, što se „Krušika“ tiče, samo napred, vi imate nadzor nad nezavisnim telima, vi držite pravosuđe, kao i pravosuđe sve nas u jednom kontrolnom mehanizmu. Molim vas, insistirajte, mi znamo da ćemo mi insistirati da se sve ove stvari razjasne i da izađu na čistac zato što smo ponosni stvarima koje radimo, kako ih radimo, energijom koju uložimo i rezultatima koje imamo za građane Srbije. Hvala.

Ja se u potpunosti poštovani narodni poslaniče slažem sa vama. To je upravo ono što sam rekla. Dakle, mi smo prešli na taj teren gde se branimo od stalno novih i novih fabrikovanih afera umesto da pričamo o stvarima za koje su nas građani birali, za koje su nam dali mandat i koje su naš posao.
Zaista mislim da treba da nametnemo da su rezultati jedino što je važno, a da na afere odgovaramo toliko da opovrgnemo jasne, očigledne laži, a i da pozovemo nadležne institucije da se ovim aferama bave.
Mogu da razumem poštovanog poslanika koji je govorio, kome nisam zbog Poslovnika naravno mogla da odgovorim, da nacionalni stadion nije potreban, kao što verovatno nisu potrebni ni neki drugi strukturni objekti, jer je to bacanje para. Tako nije bio potreban 15 godina ni Narodni muzej, tako 10 godina nije bio potreban Muzej savremene umetnosti. Pretpostavljam da ne treba nijedna moderna koncertna dvorana u Republici Srbiji.
Onda bih razumela da su te stvari zatvorene 2003. godine, 2007. godine, zato što nije bilo u budžetu para da se na njima radi i da se one ponovo otvore, nego je bila ideja da se da više za socijalu, na nezaposlenost. Na kraju krajeva, nezaposlenost je bila sve veća. Mislim da je 600.000 ljudi ostalo bez posla u tom periodu. Da se davalo na lečenje, ali nažalost ne, nije se ni gradilo, ali se nije davalo ni za lečenje, ni za socijalu.
Dakle, gde su nestale sve te pare i to je dobro pitanje za nadležne organe. Znamo gde je nestalo 619 miliona evra. To znamo. Da li su te pare možda bile za budžet za lečenje dece ili su te pare bile za budžet za socijalu ili za obuku nezaposlenih ili kako god bilo, ali razumem da nije bilo nijednog ni drugog, da su pare bile završile kod nekog trećeg.
Konačno, ponovo, dakle, apsolutno se slažem, dajte molim vas da razgovaramo o rezultatima, a ne o fabrikovanim aferama. Hvala.

Hvala.
Samo da dodam par reči.
Evo je ta naslovna strana, famozna naslovna strana NIN. Poruka ne može biti jasnija. Mislim da se svi slažemo u tome. Ne može biti jasnija poruka. Ja ću je čuvati, čuvaću je dok god sam na ovom mestu, da kada god razgovaram, od sada pa nadalje sa evroparlamentarcima, predstavnicima EU, evropske komisije, raznih međunarodnih organizacija, kad god pričamo o slobodi medija, evropskim vrednostima, demokratiji, demokratskom društvu, da bude uz mene da bi objasne oni, šta u stvari to znači. Šta znači to sve? Da li su ovo građanske evropske vrednosti?
Ono što je, dodatno sada zanimljivo. Svaki dan imate nešto novo, pa je tako bilo kada je bio onaj skandal sa vešalima na Terazijama, pa su onda optužili SNS da je iza tih vešala. I to su onda preneli svi tzv. nezavisni mediji, kao bombastičnu informaciju. Kada je ispalo da su Dveri, nigde više nema informacije. Niko više iz Saveza za Srbiju o tome ne priča.
Pa je onda tako bilo za paljenje knjiga. Za paljenje knjiga su ponovo optužili SNS. Kada je MUP jedva nekako našlo dokaze, jer bez bilo kakvih dokaza ne bi verovali šta se u stvari desilo, onda nikog dalje nije bilo. Nikoga nije bilo da se izvini tim građanima, ni Marinike Tepić, ni Bastaća, ni Đilasa, nikoga, a nije bilo više ni natpisa u medijima, tim nezavisnim. Samo je nestala tema. I tako sve ide šizofreno. Ovi nešto urade, pa onda na kraju ponovo optuže vlast. Kada vi dokažete, e onda to više kao tema ne postoji.
Dakle, juče je izašla ova naslovna strana, odnosno jutros je izašao ovaj NIN, pa je povučen, pa su samo skinuli ovu fotografiju koju su tako lepo isekli, kropovali, da bi se postarali da daju tačno najjasniju moguću poruku. Kada je reagovao vlasnik. Reagovao vlasnik, rekao ljudi aman, u zemlji gde je pre nekoliko godina ubijen predsednik Vlade snajperom, zaista nije u redu. Nije to ta vrednost, pa koliko god želimo da kritikujemo tu vlast i koliko god ne volimo Aleksandra Vučića i tu Vladu, nije u redu. Skinite to. Šta se desilo danas? Optuže nas za cenzuru. Zamislite, sad smo mi opet krivi. Pa, potpuno van pameti, sad smo mi krivi za cenzuru.
Šta se onda dalje danas dešava? Baš pre nego sam došla u Skupštinu, gledam vesti, poštovani narodni poslanik koji prima platu, ali ne dolazi na posao, gospodin Miroslav Aleksić, ima pres konferenciju i šta kaže dan posle ove naslovne strane koja je direktni atak na Aleksandra Vučića, kaže – vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“ na kojoj je pronađena velika količina marihuane, po hapšenju prvo zvao koga? Andreja Vučića. Nastavlja se, svaki dan, nemaju nijedan jedini dan pauze. Nemaju pola sata pauze.
Dakle, nema veze. Sad naslovna strana, neko je tamo, tamo je vlasnik naterao da skinu naslovnu stranu, optuži Vladu, optuži Vučića da je on to uradio. Evo, evo cenzura, evo kako nema slobode medija, a istovremeno odmah Andreja Vučića da ga je čovek koji je vlasnik poljoprivrednog dobra na kojem smo mi pronašli, ova Vlada, ovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, mi smo pronašli tu plantažu.
E, kaže – ja imam pouzdane informacije da je on prvo zvao Andreja Vučića i pozivam Tužilaštvo da se oglasi o ovom saznanju. Ma, ja pozivam Tužilaštvo da konačno reaguje. Da li je istina ili nije istina?
LJudi, ako nije istina, pa onda optužite tog Aleksića, bre! Da li ovako treba da se vodi politika u Srbiji?
Da li je dosta progona jedne porodice? Na šta ovo liči?
Onda kaže – pored Andreja Vučića, taj vlasnik je često kontaktirao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, možda se zato Nebojša ne oglašava.
Zamislite, ministar koji je naložio da Ministarstvo, policija ode tamo. Da li vi razumete koliko je to van svake pameti? Šta se u ovoj Srbiji dešava?
Dakle, potpuno nenormalno.
Konačno, ko je čuo da je napadnut Gavrilo Kovačević, član Gradskog veća Beograda, član SNS? Koliko je ljudi čulo? Zašto? Zato što ne mogu da čuju. Valjda zato što u ovoj zemlji nema slobode medija, zato što mi, valjda, govorimo šta će u medijima da se piše. Ne, zato što on nije Borko Stefanović, zato ljudi nisu čuli.
Zato što članu SNS danas u Srbiji smete da razbijete glavu bejzbol palicom, to je dozvoljeno. To je dozvoljeno, kao što je dozvoljeno da direktno pozivate na ubistvo legitimno izabranog predsednika Republike, a odmah sutra nastavite napade na njegovu porodicu. Tužilaštvo tome mora da stane na put.
Pozivam Tužilaštvo – Molim vas, oglasite se o ovom saznanju.
Ali, ako nije istina, optužite gospodina Aleksića za laži koje iznosi. Jednom krenite od nečega kako bi omogućili da se u ovoj zemlji normalno živi, normalno radi i kako bi omogućili da mi, kao Vlada, možemo, imamo vremena da radimo svoj posao za građane Republike Srbije, a ne da se stalno i stalno, nanovo i nanovo branimo od ovakvih budala. Hvala.

Hvala.
Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred Narodnom skupštinom se danas nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, za koji smo uvereni da će, pre svega, doprineti daljem podizanju životnog standarda građana u svakom smislu, u smislu boljih primanja, u smislu unapređene zdravstvene zaštite i boljih uslova za lečenje naših građana širom Srbije, u smislu boljih uslova za školovanje dece i dalje modernizacije našeg obrazovnog sistema, u smislu ulaganja u kulturu i dalje podrške našoj kulturi, dalje podrške našim kulturnim institucijama, ustanovama kulture u smislu ulaganja u sportsku infrastrukturu, boljeg targetiranja socijalne zaštite, veće podrške najranjivijim kategorijama stanovništva, veće podrške pronatalitetnoj politici i u smislu nastavka ulaganja u zaštitu i unapređenje životne sredine.
Ovakav budžet je, pre svega, razvojni i mi smo uvereni da će on dalje doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje.
Budžetom u najvećoj meri, i od toga počinjem, predlažemo dalje povećanje ulaganja u našu infrastrukturu. I nakon ove godine, 2019. godine, u kojoj smo završili kompletan Koridor 10, kao i važne deonice na Koridoru 11, tj. na autoputu „Miloš Veliki“ i do koje ćemo završiti kompletan autoput od Surčina do Čačka, očekuje nas 2020. godina, u kojoj otvaramo novi investicioni ciklus u infrastrukturi, izgradnju Moravskog koridora, koji je posebno važan za stanovnike Čačka, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Vrnjačke Banje i Ćićevca, izgradnju Fruškogorskog koridora, koji je posebno važan za AP Vojvodinu, dalju izgradnju autoputa ka BiH i Republici Srpskoj, početak izgradnje tzv. „Autoputa mira“, ka luci Drač, koji je važan za dalje regionalno povezivanje Republike Srbije, za naš dalji ekonomski rast, ali je takođe od životne važnosti za stanovnike Prokuplja i Kuršumlije, izgradnju brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, kao i dalju izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, odnosno početak radova na deonici između Novog Sada i Kelebije.
Dakle, sve ovo počinje u 2020. godini i sve ovo je predviđeno Predlogom budžeta za 2020. godinu, koji je pred vama.
Budžet za 2020. godinu predviđa do sada rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, oko 260 milijardi dinara, što će svakako podstaći i dalji rast BDP. Svima koji su do sada kritikovali ovaj budžet ću danas u toku dana odgovarati na te kritike i koji kažu da ovaj budžet nije razvojni i da neće prouzrokovati dalji ekonomski rast, već ekonomsko usporavanje, kažem da pogledaju još jednom i da obrate pažnju na to koliko sredstava smo predložili da se opredele za kapitalne investicije.
Svakako ulaganje u infrastrukturu, u bolje puteve i železnice, u povezivanje gradova i opštine u Srbiji, ali povezivanje Srbije sa regionom, svakako znače mnogo bolji kvalitet života i životni standard svih naših građana, znače nove investicije u Republiku Srbiju, znače lakši plasman robe, domaće robe, naše robe na strana tržišta, manje interne migracije što nam je posebno važno, bolje prilike i jednake uslove za život za sve naše građane ma gde u Srbiji oni živeli.
Istina, budžetom predlažemo i nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, i to su neki kritikovali i u dve rečenice želim da odgovorim na to. Dakle, da, mi predlažemo nastavak ulaganja u naše bezbednosne službe, jer je važno da naši ljudi budu sigurni i bezbedni, a da Srbija u svetu koji je pun izazova, a pre svega u smislu terorizma, ekstremizma i migracija bude stabilna i sigurna država.
Da budem potpuno jasna, epitet bezbedne države ili epitet sigurnog grada, bilo da je to Beograd, ili Novi Sad, ili Niš, ili Kragujevac, ili Zaječar, ili Loznica, ili bilo koji drugi grad, dakle, epitet bezbedne države i sigurnog grada će u budućnosti nositi sa sobom sve veću i veću vrednost i sve će se više globalno i tražiti i ceniti. Verujem da će nam se samim tim sve naše investicije u sigurnost i bezbednost, kako za naše građane, a tako i za našu privredu višestruko vratiti.
Želim da ponovim i danas da, zahvaljujući teškim reformama provedenim od 2014. godine, kada predsednik Vlade bio današnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, zahvaljujući tim reformama, mi danas kao Vlada imamo sredstvo za sve ono što radimo i za sve ono što danas predlažemo građanima i vama narodnim poslanicima da započnemo u 2020. godini, ali takođe ćete u budžetu videti da nastavljamo da se ponašamo odgovorno, čini mi se, čak i pomalo konzervativno i da ni u jednom trenutku ne ugrožavamo našu fiskalnu stabilnost, naš budžet i buduće generacije koje dolaze posle nas, jer ne želimo da im ostavljamo dugove i probleme, već veću zaposlenost, stabilan rast i infrastrukturu koja će njima omogućiti da oni sutra nastave da grade i jačaju našu državu.
Dakle, budžet je napravljen tako da ne ugrožavajući stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga podignemo životni standard stanovništva, stimulišemo privatnu potrošnju i ubrzamo privredni rast.
Glavne karakteristike predloženog budžeta za 2020. godinu su: održiv deficit opšte države u 2020. godini od 0,5% BDP tj. oko 30 milijardi dinara, to je opšte države 0,5%; na republičkom nivou deficit od nekih 0,3% BDP; ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3% BDP; podsticaji rasta kroz povećanje javnih investicija koje će dostići oko 4,5% BDP na nivou opšte države i poresko rasterećenje rada koje će se sprovesti smanjivanjem doprinosa za PIO na teret poslodavca za nekih 0,5 procentnih poena i podizanje neoporezivog cenzusa sa 15.300 na 16.300 dinara.
Ovim poreskim rasterećenjem rada ćemo donekle nadomestiti trošak koji privreda ima usled dogovorenog povećanja minimalne zarade od 11,1% u odnosu na prošlu godinu. Dakle, od 1. januara minimalna zarada se podiže na 30.022 dinara. Ono što smo se trudili da postignemo ovim olakšanjem poslodavcima i, čini mi se, još jednim značajnim povećanjem minimalne cene rada treće godine zaredom, značajno povećanje bilo je 8,6%, pa 10%, pa ove godine 11,1% povećanje minimalne cene rada, je da time otvorimo prostor za dalje razgovore u sledećoj godini između sindikata i poslodavca, kako bi ponovo imali značajno povećanje minimalne cene rada, ali i kako bi mi kao država snosili jedan deo tih troškova i nastavili da gradimo jedno stabilno, predvidivo poslovno okruženje.
Projektovali smo realan rast BDP od 4% u 2020. godini i prosečnu inflaciju od 2%.
Kao što sam rekla, prihode u budžetu smo planirali konzervativno i oni u potpunosti odgovaraju trenutnom stanju naše ekonomije. Drugim rečima, mi smo sigurni da ćemo te prihode svakako ostvariti.
Samo par reči što se tiče stanja naše ekonomije danas, za šta mislim da je izuzetno važno u odnosu na to kako smo planirali naš budžet. Narodna banka Srbije je objavila procenu za rast BDP u trećem kvartalu ove godine od 4,7%. Prema dostupnim rezultatima, trenutno smo druga država po rastu BDP u trećem kvartalu u Evropi, odmah iza Mađarske. Rast u trećem kvartalu u EU je bio 1,3%.
Istina je da smo u prvoj polovini godine imali nešto niži rast, sporiji rast od planiranog, posebno u prvom kvartalu ove godine. Čini mi se da je to zbog izuzetno visoke stope rasta u prvom kvartalu 2018. godine, koji je bilo blizu 5%. Dakle, imali smo izuzetno visoku osnovu koju smo trebali da dostignemo i zbog toga što nismo podbacili u infrastrukturi, ali smo imali mnogo niži rast infrastrukture u prvom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal prošle godine, što je zahvaljujući vremenskim uslovima. Prošle godine, ako se sećate, skoro da nismo imali zimu. Dakle, građevinska sezona se nastavila bez pauze, dok smo ove godine imali dosta oštru zimu, nismo imali nikakve ozbiljne infrastrukturne radove ni u januaru, ni u februaru i tek nešto malo u martu. Takođe, imali smo remont u NIS-u, tako da je sve to uticalo na dosta lošiji rast BDP u prvom kvartalu i nešto lošiji rast u drugom kvartalu.
Ono što je dobro je da privredna aktivnost cele godine beleži rast za koji apsolutno očekujemo da će se nastaviti u četvrtom kvartalu. Naše procene su da ćemo u ovoj godini imati rast između 3,7 i 3,8%, što znači da ćemo prebaciti onu projekciju od 3,5%. To je odlična vest, posebno imajući u vidu da smo prošle godine, 2018. godine, imali ekonomski rast od čak 4,4%.
Što se tiče rasta, sa proizvodne strane njega povlači i ove godine poljoprivreda i posle nadprosečnih rezultata prošle godine, 2018. godine, koji su bili iznad desetogodišnjeg proseka, čuli smo mnoge koji su govorili da je to incidentna godina.
Posle te jako, jako dobre godine u poljoprivredi, bez obzira na lošije vremenske uslove i ove godine poljoprivredna proizvodnja beleži odlične rezultate. Zadržala je isti nivo proizvodnje kao prošle godine, a kao što sam rekla bila je bolja od našeg desetogodišnjeg proseka, i mi čak verujemo da ćemo ove godine čak prebaciti malo u prošlu godinu sa rastom izvoza od preko 20% i čini mi se da je nemoguće da imate dve incidentne godine za redom. To u stvari pokazuje da se naša poljoprivreda razvija, da se isplaćuju investicije koje smo pokrenuli kako bi napravili našu poljoprivredu produktivnijom i otpornijom. Uverena sam da će ovo u budućnosti biti samo bolje kako budu dolazili prvi rezultati projekata koje smo implementirali u prethodnim godinama, pre svega, povećanih investicija u sisteme za navodnjavanje, elektrifikacija polja, automatske protivgradne zaštite, a sa kojima ćemo nastaviti u 2020. godini.
Takođe verujem, i o tome sam pričala sa ministrom Nedimovićem, da još više sredstava treba da ulažemo u subvencije za opremu, za osavremenjivanje naše poljoprivredne proizvodnje, za podizanje dalje efikasnosti naše poljoprivrede.
Izuzetno je važno ulaganje u prehrambenu industriju da ne bi izvozili sirovine, već poluproizvode ili finalne proizvode i posebno da uložimo veći fokus i posebno smo o tom razgovarali ministar i ja u to da ulažemo u kvalitet sadnog materijala, jer sve ove stvari će determinisati, odrediti kako će izgledati naša poljoprivreda u budućnosti.
Meni je posebno drago što danas imamo i neke dobre vesti u smislu privatizacije „Budimke“ iz Požege, ne samo velikog brenda, velikog simbola naše poljoprivredne proizvodnje, već i kao jednog od osnovnih pokretača celog tog kraja Srbije i Požege i celog kraja i ja očekujem da ćemo danas posle uspešne privatizacije „Budimke“, i to od strane domaćih investitora, domaćih uspešnih kompanija, mi i pre kraja prvog kvartala sledeće godine već imati ponovo pokrenut rad u „Budimci“.
Pored poljoprivrede, građevina i infrastruktura je ponovo povukla jako ove godine. Nastavila je značajan rast i to preko 35% u trećem kvartalu ove godine sa velikim doprinosom putne i cevovodne infrastrukture, kao i izgradnje poslovnih zgrada i stanogradnje sa planiranim i budžetiranim projektima u raznim oblastima infrastrukture. Nije to samo putna i železnička infrastruktura koja svakako oduzima najveći deo, odnosno ima najveći udeo u ukupnim investicijama koje mi planiramo u 2020. godini.
Tu je energetska infrastruktura, zdravstvena infrastruktura. U zdravstvenu infrastrukturu ulažemo ogromne količine sredstava i mi smo samo za izgradnju zdravstvenih objekata širom Srbije, svakako nastavljamo rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, počinjemo u sledećoj godini izgradnju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, pripremamo tehničku dokumentaciju za Klinički centar Kragujevac, ali i čitav niz opštih bolnica, domova zdravlja, specijalizovanih bolnica i tu smo predložili izdvajanje od 7,7 milijardi dinara, što je povećanje od čak preko 40% za infrastrukturu u zdravstvu u odnosu na ovu godinu.
Izuzetno, izuzetno važno za naše građane da imaju dobre uslove u kojima će se lečiti, da vide da država vodi računa o njima, ali takođe da naši zdravstveni radnici i naši lekari, medicinske sestre i tehničari rade u najboljim mogućim uslovima, u uslovima koji su jedni od najboljih u Evropi.
Takođe, u obrazovnu infrastrukturu i infrastrukturu za podršku inovacijama, star ap kompanijama, istraživanju i razvoju i infrastrukturu u oblasti zaštite životne sredine i unapređenja životne sredine, verujem da ćemo samo sa ovim ovakav rast nastaviti i sledeće godine.
Treće, sektor usluga takođe nastavlja da ostvarujem stabilan rast koji takođe i najviše doprinosi rastu našeg BDP. Dakle, sektor usluga najviše doprinosi u ovom trenutku našem BDP.
U okviru usluga oblasti koje najbrže rastu su svakako informacione i komunikacione tehnologije, turizam i saobraćaj. Očekujemo da se rast nastavi u 2020. godini u sve ove tri oblasti. Saobraćaj svakako - kako završavamo naše autoputeve tako se i saobraćaj kroz Republiku Srbiju intenzivira i time taj udeo u našem ukupnom ekonomskom rastu. Turizam - svakako kako vodimo i pametnu politiku vizne liberalizacije, ali i kako se „Er Srbija“ razvija imamo sve više direktnih letova. Kako Beograd, ali i Srbija postaje sve poznatija destinacija očekujemo da će i turizam rasti dalje u 2020. godini.
Daleko najveći potencijal, kao što znate, verujem da imamo u sektoru informacionih tehnologija koji u poslednje tri godine raste godišnjom stopom od preko 20% godina na godinu. Dakle, 2017. godine u odnosu na 2016. godinu 21,6%, 2018. godine u odnosu na 2017. godinu čak 26,2% i u prvih devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prošle godina 26,5%. Sada mi recite da li znamo bilo koji sektor, bilo koju oblast naše ekonomije da raste u odnosu na prošlu godinu 22%, pa u odnosu na tih 22% dodatnih 26%, pa u odnosu na tih 26% dodatnih 28%.
Svakako fascinantni rezultati, kao i podatak da je u prvih osam meseci ove godine izvoz informacione tehnologije, usluga iz Srbije već prestigao kompletan izvoz koji smo imali u IT uslugama u celoj 2017. godini i on je duplo veći nego u istom periodu 2016. godine. Drastičan, dramatičan rast i ogroman potencijal. Zato smo predloženim budžetom planirali dalja ulaganja i podsticaje za ovu oblast.
Ostali pokazatelji svakako govore u prilog poboljšanju privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Stopa nezaposlenosti na kraju drugo kvartala ove godine iznosila je 10,3%. Ona je više nego prepolovljena u odnosu na 2012. godinu, a takođe predstavlja i rekordno nisku nezaposlenost od 1995. godine, odnosno od kada se u Srbiji sprovodi anketa o radnoj snazi.
Očekujemo da će podaci pokazati da je na kraju trećeg kvartala ove godine nezaposlenost u Srbiji pala ispod 10%, da je prvi put u Srbiji nezaposlenost jednocifrena.
Srbija je prema „Fajnenšel tajmsu“ po drugi put u poslednje tri godine svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija. Prošle godine smo privukli ukupno oko 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine je Srbija sa tih 3,5 milijarde evra stranih direktnih investicija privukla više investicija nego ceo region, ceo ostatak regiona Zapadnog Balkana zajedno.
Ovaj odličan trend se nastavlja i mi u prvih devet meseci ove godine beležimo rast od 33% u prilivu stranih direktnih investicija u odnosu na prošlu godinu i privukli smo do sada dve milijarde 870 miliona evra stranih direktnih investicija.
Na „Duing biznis“ Svetske banke zabeležili smo napredak od četiri mesta ove godine. Agencija „Fič“ povećala je kreditni rejting Srbije sa b.b na b.b plus sa tendencijom daljeg napretka. Agencija „Mudis“ unapredila je izglede za povećanje kreditnog rejtinga sa stabilnih na pozitivne.
Na osnovu svega ovoga, mi u 2020. godini zadržavamo projekciju privrednog rasta od 4%, što znači, ukoliko ovo uspemo, da će nam ekonomski rast u periodu od 2018. do 2020. godine u proseku biti iznad 4%.
Svakako, bez daljnjeg, mi znamo i ne trebaju nam nezavisni stručnjaci da nam o tome govore, da Srbija ima potencijal i za veći rast od ovoga i pokazali smo i da ekonomskim politikama, političkim odlukama možemo da utičemo i znamo kako da utičemo na ubrzani ekonomski rast i na tome ćemo nastaviti da radimo i tokom 2020. godine.
Što se tiče rashodne strane budžeta, ukupni rashodi u 2020. godini su planirani na nivou od 22,9% BDP-a. Ukupni rashodi za zaposlene planirani su u iznosu od 318,6 milijardi dinara. Plate u javnom sektoru, kao što znate su povećane u rasponu od 8-15%, najviše u sektoru zdravstva.
Ono što mi je izuzetno važno danas da naglasim, jer o tome nismo do sada pričali a važno je, pre svega, za naše penzionere i da danas potvrdim, ministar Mali je o tome pričao da se trudimo da to uradimo i da će najverovatnije tako biti, danas želim da potvrdim da će se penzije od januara 2020. godine povećati za 5,4%. Rekla sam, mi smo i kada je misija MMF bila u Srbiji, mi smo tad rekli biće minimalno povećanje 5%, a borićemo se za svaki procenat. Biće povećane 5,4%, što jeste značajno.
Želim da zahvalim svima vama koji ste verovali u politiku Vlade Republike Srbije, predsednika Vučića od 2014. godine, u mere fiskalne konsolidacije, zato što ovo pokazuje da se u odnosu na penzije u 2014. godini, pre smanjenja, uključujući ovo povećanje od 5,4% od 1. januara 2020. godine, da će penzije u Srbiji biti povećane u rasponu od 13,7% do 19,4%. To pokazuje koliko brinemo i za naše penzionere, ali i za one najugroženije u Republici Srbiji.
Ukupni izdaci za penzije u 2020. godini iznosiće 581,2 milijarde dinara i počeće usklađivanje penzija primenom tzv. švajcarske formule, odnosno usklađivanje penzija u odnosu na inflaciju i na rast prosečne zarade u odnosu 50:50.
Kao što sam rekla, značajan deo fiskalnog prostora je usmeren ka poboljšanju javnih investicija, najveći od ovoga na železničku i saobraćajnu infrastrukturu i novi investicioni ciklus.
Socijalna politika - za socijalnu zaštitu smo predložili izdvajanje 125 milijardi dinara, što je nešto više od 4% u odnosu na 2019. godinu. Za zaštitu porodice i dece predlažemo izdvajanje od 65 milijardi dinara ili 3% više nego 2019. godine i dodatno, takođe, izdvojili smo 650 miliona dinara u budžetu kabineta ministarke bez portfelja zaduženu za demografiju i populacionu politiku, za program podrške sprovođenju mera populacione politike na teritoriji Republike Srbije.
Populaciona politika je toliko važna da je to nešto na čemu će sva Ministarstva nastaviti da rade i u čemu ćemo nastaviti da se konsultujemo i da radimo u saradnji sa kabinetom predsednika Republike, zato što bez ovoga zaista nema potrebe da ulažemo u budućnost, zato što bez promene našeg trenda u populaciji, odnosno u broju rađanja dece zaista nema ni svrhe pričati o budućnosti Srbije.
Meni je drago da konačno broj rođene dece u Srbiji u 2019. godini raste. O tome je danas pričala i ministarka Slavica Đukić Dejanović i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je makar malo uspela da promeni taj trend rasta.
Ovo ništa ne garantuje, ovo ne znači da smo dugoročno uspeli nešto da promenimo i preokrenemo, ovo samo znači da možemo i da su građani u ovome prepoznali šta je važno za sve nas i mi ćemo nastaviti da ulažemo i u 2020. godini i nadam se buduća vlada da će nastaviti ovaj kurs i za 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu.
Važan zadatak pred nama u 2020. godini je uvođenje sistema socijalnih karata i implementacija dosta kompleksnog projekta e-socijala, ali taj projekat, ukoliko uspemo da ga uradimo kako treba, omogućiće nam mnogo efikasniji sistem socijalne zaštite, mnogo bolju kontrolu, mnogo bolje targetiranje, tako da ćemo sa istim ovim sredstvima koja planiramo, koja budžetiramo moći da uradimo mnogo više, moći mnogo bolje da pomognemo i mnogo više da pomognemo onim najugroženijim kategorijama stanovništva, ali takođe i istovremeno i mnogo bolje da se borimo protiv siromaštva u Srbiji.
Kako će ministar finansija tokom rasprave o budžetu, svakako ući u detalje budžeta i po prihodnoj i po rashodnoj strani i po pojedinačnim resorima i odgovarati na vaša pitanja, ja sam za kraj htela da dodam samo još par rečenica o tome kako se kroz budžet za 2020. godinu sprovode prioriteti ove Vlade, oni prioriteti koje sam vam predstavila u svom ekspozeu, a za koje smo dobili vaše poverenje.
Pre svega, digitalizacija i obrazovanje, kao ključni prioriteti koji će nam u budućnosti omogućiti i brži i održiviji ekonomski razvoj, dinamičniji ekonomski razvoj, veću konkurentnost, ali i zadržavanje mladih ljudi u Srbiji. Povratak, svaka velikog broja onih koji su otišli iz Srbije prethodnih decenija i godina, u Srbiju.
U 2020. godinu ulažemo ponovo značajna sredstva u modernizaciju ili dalju modernizaciju našeg obrazovnog sistema. Za projekat „Povezana škola“ i digitalne udžbenike planiramo smo izdvajanja oko četiri milijarde dinara, što će nam omogućiti da na brzi bežični internet povežemo još 500 škola i uvedemo još 10.000 digitalnih učionica, odnosno digitalnih nastavnih sadržaja. Tako da ćemo mi onda od 1. septembra 2020. godine ukupno imati 1000 škola u potpunosti povezanih na brzi internet u svakoj učionici i ukupno 20.000 učionica sa digitalnim udžbenicima po čitavoj Srbiji.
Planiramo takođe da u naredne četiri godine obnovimo kompletnu računarsku opremu u svim računarskim kabinetima u osnovnim i srednjim školama i da svake četiri godine zanavljamo tu opremu. U 2020. godini smo predložili izdvajanje od 840 miliona dinara za opremanje računarskih kabineta u preko 400 škola širom Srbije.
Nastavljamo sa ulaganjem u inovacionu infrastrukturu i infrastrukturu za nauku, tehnologiju, „start ap“ kompanije, obrazovanje, razvoj, od oko 100 miliona evra. U 2020. godini mi ćemo završiti izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnju Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu i državni dejta centar u Kragujevcu. Iste godine, dakle, 2020. godine počećemo sa izgradnjom zgrade Biosens instituta u Novom Sadu, kao evropskog centra izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Počećemo izgradnju još jedne zgrade FON-a u Beogradu, da bi povećali kapacitet ovog fakulteta, za koji se prijavljuje najveći broj studenata, izgradnja dodatnih zgrada u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu koji je u ovom trenutku u potpunosti pun. On je otvoren 2015. godine, a u ovom trenutku je tamo zaposleno oko 700 najboljih inženjera koji značajno doprinose i rastu i razvoju i Srbije i naših informacionih tehnologija.
Dakle, tu planiramo izgradnju dodatnih zgrada i rešavanje pitanja prostora za Naučno tehnološki park u Čačku. Tokom 2020. godine takođe otvaramo još šest „start ap“ centara i to u Arilju, Bačkom Petrovcu, Užicu, Priboju, Svilajncu i Kragujevcu.
U budžetu Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjem izdvojili smo dodatna sredstva za renoviranje desetina osnovnih i srednjih škola. Predvideli smo dodatna poreska rasterećenja za ulaganje u inovacione kompanije, istraživanje i razvoj, zapošljavanje mladih, a posebno mladih koje vraćamo iz dijaspore. Time želimo da targetiramo problem koji i dalje imamo, a to je da, kako nam pada nezaposlenost, što je odličan rezultat mi i dalje imamo problem nezaposlenosti mladih koji u ovom trenutku, na kraju drugog kvartala 24,4%, svakako će pasti na kraju trećeg kvartala, ali i dalje želimo posebno to da targetiramo.
Meni je drago što je i Fiskalni savet prepoznao ova strateška ulaganja i pohvalio izdvajanja za obrazovanje, što su za mene parekselans izdvajanja i investiranje u budućnost i da ih citiram – budžetom za 2020. godinu investicije u sektoru obrazovanja planirane su na nivou od oko 22 milijarde dinara, što je gotovo 60% više, odnosno za oko osam milijardi dinara više nego u 2010. godini. Time pokazujemo da budžet praktično i odslikava politiku Vlade Republike Srbije koji smo mi vama predstavili u ekspozeu i za koji ste vi nama dali vaše poverenje.
Takođe smo predložili povećanje ulaganja u Fond za inovacionu delatnost na milijardu i 260 miliona dinara. Udvostručili smo budžet Fonda za nauku. Fond za nauku smo osnovali ove godine. Od 1. januara smo predložili čak dvostruki budžet Fonda za nauku, da ga povećamo na jednu milijardu dinara. Sve ovo će omogućiti nove projekte za ulaganje u mlade naučnike, istraživanje i razvoj i inovacije.
U budžetu Ministarstva privrede izdvojeno je tri milijarde dinara za promociju preduzetništva.
U skladu sa prioritetima Vlade, nastavljamo sa značajnim ulaganjima u elektronu upravu. I građani i privreda danas vide benefite, jasne benefite, direktne benefite od ulaganja i uvođenja elektronske uprave. Građani preko toga što je više od 5,5 miliona dokumenata od 1. juna 2017. godine kada smo krenuli sa elektronskom upravom elektronski automatski razmenjeno, što znači da 5,5 miliona papira građani Republike Srbije, širom Srbije nisu donosili, prikupljali od šaltera do šaltera i donosili na noge javnim službenicima, bilo na lokalu, bilo na Republici, već smo to mi radili za njih, zato što mi jesmo danas njihov servis i time se ponosimo.
Građani to vide, danas i kroz projekat E-beba. Danas kada se beba rodi u Srbiji vi svu prijavu završite, potpuno besplatno za deset minuta u porodilištu i kući vas čeka i zdravstvena kartica novorođenčeta i izvod iz matične knjige rođenih i poruka da će u roku od 45 dana biti uplaćen roditeljski dodatak, i ništa od toga vi više ne morate da radite, nego mi radimo za vas.
I E-recept, koji je posebno važan za penzioner, ne moraju više da idu svaki mesec kod doktora ako imaju hronične bolesti, da gube vreme, a isto tako i da naši doktori gube vreme na administraciju, već se i to sve završava automatski.
Ono što je meni posebno važno je da mala i srednja preduzeća u smislu privrede, takođe prepoznaju benefite elektronske uprave i da smo videli u okviru jednog Juesejdovog projekta istraživanje 1.000 predstavnika malih i srednjih preduzeća koji su rekli da čak 74% njih je reklo da rad javne uprave, da je danas rad javne uprave mnogo efikasniji nego pre samo godinu dana. I 72% predstavnika malih i srednjih preduzeća reklo je da je porasla transparentnost i predvidljivost poslovanja u Srbiji. Sve to je zahvaljujući elektronskoj upravi.
Mi predlažemo povećanje budžeta Kancelarije za informacione tehnologije i E-upravu Vlade Republike Srbije kao centralnog tela, koordinacionog tela, kako za sve resore, tako i za sve javne ustanove, institucije, kao i za lokalne samouprave, predlažemo povećanje budžeta za preko 40% na 6,7 milijardi dinara.
To će nama omogućiti razvoj novih registara, nove infrastrukture, uvođenje dodatnih elektronskih usluga, što će dodatno uštedeti vreme građanima, olakšati poslovanje privredi, povećati efikasnost rada i transparentnost državne uprave i pomoći nam da se dalje borimo protiv korupcije.
U budžetu za 2020. godinu, takođe za mene izuzetno važno, što pokazuje i politiku Vlade i politiku koju vodimo, a koja će promeniti kako ova zemlja izgleda u svakom svom kutku, mi planiramo početak ulaganja u razvoj i širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u iznosu od 2,1 milijarde dinara. Ovo je samo prva faza. Ova sredstva su nam izuzetno važna, jer će omogućiti pristup elektronskim uslugama svim građanima, i privredi u ruralnim predelima. Takođe će omogućiti mladima da ostanu u selima i da imaju pristup infrastrukturi koji bi inače imali u gradovima.
Dakle, pored autoputeva, železničkih koridora, mi ulažemo i u digitalne puteve, u digitalne koridore u svakom selu u Republici Srbiji. Pravimo time osnovu za dalju transformaciju naše ekonomije i našeg društva u budućnost.
Sve ovo su strateška ulaganja, koje niko, ko je kritikovao ovaj budžet, nije prepoznao, nije video i nije do sada pohvalio. Nama pohvale nisu ni potrebne, potrebno je da svemu onome što radimo vidimo da Srbija zaista postaje jedna drugačija zemlja, jača zemlja, zemlja pobednik, zemlja koja ulaže u svoje mlade ljude, ali takođe vodi računa i o svojim penzionerima, o svojim najsiromašnijim građanima i marginalnim grupama, ali istovremeno ne ugrožavajući privredu, već poboljšavajući privredni ambijent.
Nastavićemo takođe i sa ulaganjima u kulturi. Meni je posebno drago što smo u mandatu ove Vlade završili i otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište „Bora Stanković“ u Vranju. Mislim da smo tu stavili tačku na svaku dalju diskusiju o tome ko je u ovoj zemlji vodio računa i vodi računa i u kulturi, i o našem kulturnom uzdizanju, i o budućnosti naše kulture i daljoj promociji naše kulture u svetu.
Ovo je prva Vlada ikada koja je uzela kredit kako bi unapredili infrastrukturu u oblasti kulture, kako bi naši umetnici, kulturni stvaraoci, izvođači imali dostojne uslove za rad. Tokom 2020. godine, i to smo predvideli u ovom budžetu, u saradnji sa gradom Novim Sadom i Vladom AP Vojvodine, završićemo aktivnosti infrastrukturne projekte planirane za obeležavanje 2021. godine kada je Novi Sad evropska prestonica kulture, godinu će svakako obeležiti i privođenje kraju radova na Narodnom pozorištu u Subotici, dalji rad na pripremi izgradnje najmodernije koncertne dvorane u Beogradu, Kreativnog centra Ložionica u Beogradu, alternativne scene Narodnog pozorišta tzv. radionice, rekonstrukcija Doma vojske i prenamene za Kulturni centar u Pirotu, naše Kreativne ambasade u Londonu, osnivanja legata našeg čuvenog slikara Vladimira Veličkovića i otvaranje Galerije na Kosančićevom Vencu, ali i pripreme za izgradnju fakulteta muzičke umetnosti, čime ćemo konačno rešiti višedecenijski problem privremenog i neuslovnog smeštaja mladih muzičara. Ali, čime ćemo takođe na najbolji mogući način još jednom pokazati naš odnos prema kulturi i značaj kulture za ovu zemlju i ovo društvo.
Poštovani narodni poslanici, na budžetu za 2020. godinu smo radili predano i odgovorno. Nastojali smo da on u potpunosti prati prioritete ove Vlade, za koje smo dobili mandat da ih sprovodimo, ali da u svakom trenutku mislimo na stvarni, svakodnevni život naših građana i da radimo i planiramo tako da se u najkraćem mogućem roku životni standard naših građana povećava, ali takođe da perspektive u našoj zemlji, u smislu zdravstva, školstva, puteva, životne sredine, kulturne ponude i svega ostalog, da svakoga dana budu bolje.
Sa druge strane, izuzetno smo pazili, izuzetno pazimo i u Predlogu ovog budžeta smo to predvideli, da ni na jedan način ne ugrozimo teško stečenu fiskalnu stabilnost naše zemlje i da rast i ekonomije i životnog standarda naših građana bude na realnim osnovama i ne na uštrb budućih generacija, već kako bi njima obezbedili bolje prilike nego što ih mi danas imamo. Jer, u tome jeste svaki smisao svega onoga što mi danas radimo.
Posebno se ponosim što ovo danas nije izborni budžet, nego razvojni budžet. I to na još jedan način pokazuje našu odgovornost prema našim građanima i prema budućnosti ove zemlje. Hvala vam.

Pokrenuli ste mnogo tema, neću odgovarati na sve, ako se ne ljutite, jer u nekim stvarima ni nema argumentovanog odgovora. Možemo da se slažemo ili da se ne slažemo oko toga kako planiramo da ulažemo pare iz budžeta, ali, oko najvažnijih stvari.
Što se tiče deficita i suficita, tu moram da kažem da se ja, u principu, slažem sa vama i mogu da vam kažem da se u poslednje vreme slažem sa vama po mnogo tema, tako da sam počela da se plašim za sebe. Ali jeste, vi ste u pravu za to oko deficita i suficita. Ali, ima tu najmanje dve stvari koje su meni važne, a možda će ministar da doda.
Prvo, nama jeste važno da konzervativno projektujemo prihode, zato što smo mi nekako zemlja koja se i dalje jasno i živo seća onih ogromnih deficita, ekonomskog propadanja, privrednog propadanja i koliko je teško suočiti sa zemljom koja je na ivici bankrota. Iz tih svih stvari, mislim da je prirodno da vi još dugo, dugo, vremena posle toga, iako je sada već treća godina sa suficitom u budžetu, stabilnim budžetom, svim dobrim pokazateljima, da konzervativno planirate, zato što, kao što bi naš narod rekao – ko se jednom opeče i na hladno duva. Tako da, konzervativno planirate, ako ostvarite bolje odlično, ali ni u jednom trenutku vi ne ugrožavate vašu teško stečenu, kao što sam rekla, fiskalnu stabilnost, makroekonomsku stabilnost i bilo kako ugrožavate budućnost onih koji dolaze nakon vas, nego im ostavljate nešto, neke osnove na koje će oni moći da nastave da grade.
Takođe je istina, dakle nije - mi to sada tako projektujemo, a u stvari znamo da ćemo imati suficit, nego je istina da mi tokom godine ostvaruje, za sada, hvala Bogu, još mnogo bolje rezultate nego što smo mislili kada smo predviđali budžet. Dakle, mnogo bolje rezultate i u prilivu stranih direktnih investicija, što se svakako odražava i na budžet, samim tim bolje rezultate i u rastu zaposlenosti, bolje rezultate pri prikupljanju prihoda. To sve govori o tome da je oporavak naše privrede bolji, brži, nego što bi neko očekivao.
Mislim da o svemu tome svedoče i sve ostale međunarodne organizacije, relevantne, tipa i Svetske banke i MMF i Svetskog ekonomskog foruma, a na kraju krajeva i ovde razne poslove asocijacije, tipa saveta stranke – investitora.
Dakle, svakako ostvarujemo bolje rezultate i samim tim imamo suficit, a ne deficit.
Mislim da će se to u godinama pred nama nivelisati i mislim da ćemo imati neki blagi deficit, koji u svakom slučaju neće ugrožavati bilo kakvu fiskalnu stabilnost.
Što se tiče penzija, pošto je to zaista nama izuzetno važno, pa, poštovani narodni poslaniče, ja se ne slažem sa vama u tome da je vama neko ostavio potpuno nerealne penzije, politički naduvane, u nadi da će na taj način pobediti na nekim izborima i da onda vi treba da plaćate penzije koje su u potpunosti nerealne i nisu u skladu sa bilo kakvim ekonomskim parametrima u toj zemlji, ni rastom zarada, ni rastom privrede, ni inflacijama, ni bilo čim drugim, dakle, ja ne verujem da postoji bilo kakav sud na svetu koji će reći – da morate, samo zato što je neko napravio političko obećanje, a to je upravo ono što se desilo.
Ponovo ću reći ovde, rekla sam nekoliko puta, jel se tada sećam koliko sam se kao običan građanin ove zemlje čudila šta se dešava. Dakle, 2008. godine su penzije povećane četiri puta u toku jedne godine, probile sve ekonomske parametre, napravile ogromnu rupu u budžetu, oda kada u sinergiji sa još nekim potpuno pogrešnim odlukama, menjanjem Zakona o planiranju i izgradnji, koji je uništio našu ekonomiju, našu građevinsku industriju, građevinska industrija je povukla sa sobom sve u taj ambis. Dakle, vi ne možete da kažete da pošto je neko napravio političku odluku, da četiri puta poveća penzije, da vi to onda dalje onda morate da isplaćujete na toj osnovi. To jednostavno nije realno.
Sledeće godine su izbori kod nas, kažem i time sam završila i svoje izlaganje, ponosna sam što naš budžet koji vi danas imate pred vama, nije izborni, nego je razvojni. Mi smo povećali penzije 5,4%, što je potpuno realno. Trudili smo se da nekako damo što više penzionerima ne ugrožavajući stabilnost. Zamislite sada da mi imamo političke i populističke odluke i da kažemo – znate šta, hajde sada razvali po platama i po penzijama, da budemo sigurni da ćemo da pobedimo na izborima i koga briga šta će da se desi do kraja 2020. godine i šta će da se desi u 2021. godini i kako će se to pokrivati.
Zamislite sada da smo mi rekli – e, dobro, hajde da povećamo penzije, da prosečna penzija u Srbiji bude 1.000 evra. Svi bi pozdravili, odlično, super! Ali, odakle, narodni poslaniče, tih 1.000 evra? Kako mi to da plaćamo? Šta onda hoćete da mi kažete, da neko dođe i da kaže – nemoguće je tih 1.000 evra, dajte da smanjimo na realnim osnovama, da dajemo te realne penzije, da obezbedimo da su one najveće moguće, ali da realno možemo da ih platimo, da su one održive, da ekonomija može da ih plati, da podnese, da privreda može da ih podnese, dakle da one ne kasne, da zaista možemo da platimo te penzije. Pa, morali bi da ih smanjite, jer je to neodrživo.
Dakle, ako imate populističku odluku 2008. godine, da četiri puta povećate penzije, vi ne možete da kritikujete posle toga nekog ko je dovoljno odgovoran da kaže – ljudi, ne možemo ništa drugo, nego dovedemo ovo na neke realne osnove, pri tom, da vodimo računa o najugroženijim kategorijama, odnosno, onima sa najmanjim penzijama, jer se onima sa najmanjim penzijama, odnosno penzijama ispod 25.000 dinara nikada nisu smanjivale penzije i obećavamo vam i videćete da ćemo biti odgovorni i da ćemo to vraćati. Te penzije su danas mnogo više, ali su one na realnim osnovama, ne kasne ni jedan jedini dan, država može da ih isplaćuje, privreda može da ih izdrži i to sve onda ide uzlaznom putanjom.
Dakle, apsolutno se ne slažem sa tim da kada neko donese političku odluku i na političkim osnovama poveća penzije samo zato da bi pobedio na izborima, ne brinući o tome šta to znači za budućnost jedne zemlje, da svaka naredna Vlada mora da se rukovodi tim političkim odlukama, to mora da bude na ekonomskoj osnovi.
Penzionerima, još jednom, hvala, zato što su zaista podneli najteži teret reformi fiskalne konsolidacije. Ali na kraju krajeva čini mi se da smo pokazali da smo odgovorno raspolagali tim novcem, da smo hrabro ušli u reforme i da se sve to onda dalje vraćalo i zato sam rekla - posebno mi je drago što dajemo 5,4% povećanje penzija od 1.januara 2020. godine, i naravno, planiramo ovu jednokratnu podršku penzionerima i davaćemo kad god budemo mogli, zato što se i to vraća u naš budžet i u našu ekonomiju.
Treća stvar, cena Moravskog koridora. Dakle, vi ste zaista i dovoljno pametni i dovoljno stručni da znate da to nije baš tako, dakle, cena Moravskog koridora, i možda smo mi tu napravili grešku na početku, ne uključuje samo cenu autoputa, već takođe, uključuje i dve druge izuzetno zahtevne i skupe komponente.
Jedna je regulacija Zapadne Morave koja se uključuje u cenu auto puta, ali se bavi nekim drugim stvarima koje su neophodne za taj auto put. Nije to asfalt, beton i radovi koji idu u auto put. Dakle, regulaciju Zapadne Morave i drugo je digitalnu infrastrukturu, odnosno to će pored toga biti prvi digitalni koridor u Srbiji, što znači upravo ovo što sam pričala, da će stanovnici Trstenika, Vrnjačke banje, Kraljeva, Čačka i Kruševca imati možda i bolju i moderniju digitalnu infrastrukturu, nego što danas postoji u Beogradu i Novom Sadu.
To će nama pomoći da tamo dovodimo još jače investitore, investitore koji će ulagati u razvojne centre, istraživačke centre i tome da mladi ljudi ostaju u tim sredinama. Dakle, i to uključuje plus auto put, tako da konačnu cenu uključuju tri važne, značajne komponente koje vi gledate samo kroz jedan auto put.
Za sve ostalo, nevladine organizacije, restituciju itd, restitucija je za mene pitanje nečega što ste s jedne strane nasledili, a nasledili smo i zakon i procese i zato što duboko verujem da kada nasledite neke stvari po pitanju zakona, vi morate da ih poštujete.
Druga stvar je da mi moramo kao država da damo jasan signal da je imovina u Srbiji nepovrediva. Ljudi koji su se prijavili za restituciju su morali da dokažu da je to njihova imovina, a neću ulaziti u to kako su oni tu imovinu stekli zato što je toliko decenija, pa i vekova prošlo da ne bih ulazila u to, ali su oni morali da pokažu da je njihova imovina.
U svakoj normalnoj državi, ja sam sigurna da će te se vi složiti sa mnom u tome, život, sloboda i imovina su nepovredive i mi smo morali da uradimo to.
Što se tiče nevladinih organizacija, to je podrška civilnom društvu. Vi i ja se ne slažemo u pogledu podrške civilnom društvu, ali evo svakako ćete vi taj budžet drugačije uraditi kada budete imali priliku. Hvala.

Dobar dan.
Želim samo da potvrdim još jednom, i stvarno samo kratko, da Republika Srbija i Vlada Republike Srbije imaju najviše moguće standarde za poštovanje prava i sloboda nacionalnih manjina i Vlada Republike Srbije će nastaviti da radi u skladu sa svim zakonima koji se bave ovom oblašću, pre svega Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, matičnim knjigama, samoupravama i tako dalje.
Svakako, predstavnici bošnjačke nacionalne zajednice nemaju nikakav razlog da budu uznemireni. Ako postoji neka konkretna stvar oko kojih su uznemireni, a mi treba nešto da uradimo, kao što ste vi rekli, razgovaraćemo. Biće tu ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarija za ljudska i manjinska prava, tako da ćemo uraditi u skladu sa svim ovim zakonima i ukoliko je potrebno dodatne neke stvari da uradimo, uradićemo.

Samo kratko, ponovo.
Što se tiče RTS, Vlada Republike Srbije ne može da utiče na uređivačku politiku RTS-a, ni na odgovore koje vam oni šalju. Radio televizija Srbije, naravno mora da poštuje zakone Republike Srbije.
Ako u bilo kom trenutku mislite da RTS ne poštuje zakone, ne razume ih dovoljno ili treba da se pojasne, opet ja nudim sve usluge Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, da zajedno sednemo sa RTS da vidimo šta je po sredi. Ali, direktan uticaj na RTS mi ne možemo da imamo, niti želimo da imamo, kao Vlada u jednoj demokratskoj zemlji.
Što se tiče prava islamske zajednice da bude zaštićena, ponovo, ja se ponosim kao predsednica Vlade Republike Srbije svime onim što Republika Srbija radi, kakvo je društvo, koliko jednaka prava pruža, koliko je otvoreno za različitosti, verske, etničke itd.
Dakle, ponovo, računajte da smo tu otvoreni u potpunosti za dijalog, da razumemo problem, ne da se mešamo, ali da pomognemo koliko je moguće. Hvala.