Dakle, prikupili dokaze. Ti ljudi planirali ubistvo predsednika Republike Srbije i dalje pripisuju nama.
Afera „Telekom“ i pljačka te firme. „Telekom“ koji nikada nije bio jači, nikada nije bio jači. „Telekom“ koji je u vreme njihove vlasti korišćen da bi se pravila privatna firma da razvlači kablove za privatnu firmu, da gradi jednu drugu imperiju za čoveka koji danas jeste u svakom smislu medijski mogul i pokušava da smeni vlast kako bi nastavio da zloupotrebljava državne resurse, resurse svih građana Republike Srbije za lično bogaćenje i sada je afera „Telekom“, mi smo tu taj „Telekom“ uništili, a niste vi kada nije vredeo ništa, nego smo ga mi uništili sada kada je najjača firma i jedna od jačih firmi u regionu. Neverovatno.
Eto, tako izgledaju te afere. Oni proglase za nešto za slučaj Jovanjica, afera „Telekom“. Afera, slučaj, firme brata Ane Brnabić. Niti je njegova firma, niti je srpska firma. Multinacionalna kompanija. Pisali multinacionalnoj kompaniji, pisali evropskim berzama, dobili odgovor, ne znamo čemu se radi i to je tako i to samo nestane i nema veze, sutra će doći neka nova laž.
Konačno, rekla sam, dakle za kredibilitet. Dala sam vam, poštovani građani Republike Srbije, da budem opet potpuno konkretna da ne bude „ona je rekla, on je rekao, svi su isti“, nismo isti, šest primera bezočnih neistina kje je izgovorio narodni poslanik. Podsetiću, plate nastavnika i profesora, da su rasle, a naravno da su rasle pošto je rasla i inflacija. Inflacija je godišnje rasla oko 2%, plate su porasle 63%. Profesori i nastavnici su na neodređeno vreme zaposleni kako bi ih mi ucenjivali da dolaze valjda na naše skupove i mitinge. Dakle, 17.000 zaposlenih u prosveti smo sa neodređenog preveli na određeno, odnosno, sa određenog na neodređeno, odnosno za stalno. Bili su i po 15 godina na ugovorima o delu u prosveti i 2.700 uglavnom vaspitačice. Pedagozi i psiholozi, nema ih u školama. U samo 37 škola od preko 1.800 nema pedagoga i psihologa u školama.
Lečenje dece, a 2014. godine po prvi put fond za lečenje dece u Srbiji i za retke bolesti i za lečenje dece u inostranstvo, tamo gde ne možemo da damo adekvatnu pomoć i zaštitu u Republici Srbiji i Aleksin zakon i šesta laž moj brat i njegova firma. Toliko o kredibilitetu.
Što se „Jovanjice“ tiče, takođe sam vam rekla. Recite mi, ako je najveća plantaža marihuane u Evropi, koja strana služba istražuje to? A ako ne istražuje, kako je onda najveća plantaža marihuane u Evropi? I gde je nestao Andrej Vučić i kako se pojavio Bratislav Gašić?
Konačno, moral. Ja i dalje mislim, to je i Aleksandar Vučić rekao kao političku mantru i ovde u Narodnoj skupštini nekoliko puta, moral je izuzetno važan u politici. Tog postulata moramo da se držimo. Vi pričate meni o moralu! Vi meni spočitavate nešto o moralu? Vi, koji ste kao predsednik opštine Trstenik, sebi dali platu 113 hiljada dinara, dok jed prosečna plata u toj opštini bila 34.587 dinara. Tri i po puta veću platu ste dali sebi nego što je bila prosečna plata u toj opštini. I dan-danas prosečna plata u toj opštini, sa svim povećanjima, sa svim rastom standarda, nije došla do plate koju ste vi sebi dali kao predsednik opštine. Pri tom je Državna revizorska institucija rekla da ste to radili suprotno zakonu. Vi meni pričate o moralu? Vi, koji izgovarate neistine o ljudima i onda kada vas tuže da bi dokazali šta je istina i zadovoljili pravdu za sebe, svoje kompanije, ljude koji rade u tim kompanijama, za svoje porodice, ako ništa drugo, za njihovu decu koja su primorana da slušaju stalno i stalno te neistine, vi se ne pojavite na suđenju! A onda, kada se nakon osam poziva suda odazovete na deveti, pozovete se na poslanički imunitet. Vi meni pričate o moralu?! Dokle smo mi došli?
Vi, čiji su tast i tašta osnovali udruženje „Fond za unapređenje resursa građana“, za članove upravnog odbora postavili upravo vas, pa je onda vaš tast 2009. godine imenovan za šefa ekspoziture Nacionalne službe za zapošljavanje, a onda je isto to udruženje konkurisalo preko Nacionalne službe za zapošljavanje za projekte i onda preko Nacionalne službe za zapošljavanje dobijali projekte najmanje u vrednosti od 24,16 miliona dinara projekata, pričate mi o moralu? Vi, u istom tom Trsteniku koji ste sebi već dali 113 hiljada dinara platu, tri i po puta veću nego prosečna plata, suprotno zakonu?!
Toliko imam da kažem i o moralu i o kredibilitetu i o svim neistinama. Ko može ovom narodnom poslaniku da veruje bilo šta, da mu veruje da je trenutno dan a ne noć, treba ozbiljno da se zapita. Hvala vam.

Hvala.
Istina je zaista da do sada nikada nismo videli da neko tako ponosno podiže i pokazuje karikature kao dokaz, korpus delikti, onoga što priča. Ovo zaista jeste prvi put i ja mislim da se neće skoro ponoviti ovakva situacija. Dakle, sve jedna pa druga i na ovoj karikaturi je dokaz, i ova druga karikatura isto dokazuje, tako da smo videli, poštovani građani Republike Srbije, te dokaze.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Šta smo još čuli? Opet ću se zaista truditi da budem izuzetno konkretna, pošto o svačemu pričamo, pa onda nekako da pokušam da definišemo one najvažnije stvari.
Čak i pre nego što sam očekivala ispostavilo se da sam bila u pravu za Jovanjicu, jer sam rekla da je sada, pošto je nestao Andrej Vučić, na scenu stupio novi prvooptuženi, a to je Bratislav Gašić i da ću uskoro, kada više pobijemo i te tvrdnje o Bratislavu Gašiću, biti kriva ja, pa će biti kriv neko drugo. Čuli smo odmah u odgovoru – svi smo upleteni. Ljudi, sada ste čuli. Poštovani građani Republike Srbije, čuli ste, nismo videli dokaz u vidu karikature, možda ga vidimo sutra ili prekosutra. Evo, inspiracija za gospodina Koraksića.
Dakle, svi smo upleteni. Nije tu više ni samo Andrej Vučić, nije ni Bratislav Gašić. Andrej je prošao tog toplog zeca. Više ni nije na dnevnom redu. To je i sud presudio. Sada je Bratislav Gašić, ali sada se tu ubrzava, sada smo svi upleteni.
Poštovani građani Republike Srbije, svi mi smo upleteni u „Jovanjicu“, i ja, i Vlada Orlić, i Sandra Božić, i Milenko Jovanov, i Marina Raguš, svi. Svi smo upleteni u „Jovanjicu“ i svi ćemo da odgovaramo za tu „Jovanjicu“ i to će karikatura i da dokaže, tako da je to bilo nešto pre nego što sam očekivali da ću ja biti upletena u „Jovanjicu“.
Toliko i o kredibilnosti tih tvrdnji ko je kriv, ko je upleten, koliko je to slučaj, kakva je to afera, itd, itd. Eto, sami ste mogli da čujete i od narodnog poslanika kako to, u stvari, izgleda. Dakle, svi smo krivi.
Ništa nismo mogli da čujemo s druge strane o onome o čemu je pričao u svom izlaganju nešto pre, a to su plate u prosveti. Tu više ništa niste mogli da čujete. Kada biste čuli zaista dokaze u smislu statističkih podataka, ne dokaze u smislu karikatura, statističkih podataka da je plata u prosveti porasla 62,4% u poslednjih deset godina i da je bila 46.000 dinara dok su oni bili na vlasti, odnosno u trenutku kada ih je narod već oterao sa vlasti, a da je početkom 2023. godine došla na 75.000 dinara praktično, onda više o tome ništa niste mogli da čujete.
Pokušali su, nije prošlo, ništa drugo nismo mogli da čujemo.
Znate o čemu još ništa više nismo čuli? O broju pedagoga i psihologa u školama. Čuli smo kako je strašno zato što u školama uglavnom nema pedagoga i psihologa. Kada ste čuli informaciju da samo u 37 škola nema pedagoga i psihologa, više o tome niste čuli.
Sada se smišlja neka nova laž, kao, na primer, da smo uništili EPS. Onda EPS je ušao u drugom krugu, u sledećem krugu ove lutrije ispala je kuglica EPS, pošto je propala laž o platama i platama koje su se podigle zato što je inflacija skočila, i o pedagozima i psiholozima, ispao je EPS.
Reći ću vam samo jednu stvar koliko smo uništili EPS. Reći ću vam samo jednu stvar. „Elektroprivreda Srbije“ je uništena tako što će ove godine biti otvoren prvi novi proizvodni kapacitet u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije“ „Kostolac B3“ nova termoelektrana od 350 megavata. Tako je upropašten.
Da li znate kada je poslednji otvoren? Pre 31 godinu. Nije uništen pošto ste počeli da gradite pet novih megavata u vlasništvu EPS-a, dva, tri. Nema veze, eto ako je EPS unište, ali u sledećem krugu lutrije će da izbace neku novu kuglicu, tako da za EPS više verovatno nećemo čuti.
Niste čuli ništa o tome da držimo ljude u prosveti na ugovorima na određeno vreme da bi ih ucenjivali zato što smo pokazali, a u šta i sami možete da se uverite, da smo 17.000 ljudi prebacili za stalno i 2.700 vaspitačica u vrtićima koji su bili preko 15 i 20 godina na određeno vreme, na ugovorima o delu. Mi smo to rešili zato što smo mislili da pored toga što ti ljudi treba da imaju mnogo veće plate i ovo što sada primaju, svakako ne samo nedovoljno, nego ispod onoga što bi svakako morali da primaju, ali jednostavno nismo mogli ranije da povećamo više nego što jesmo, a od 1. januara to će biti dodatnih 88%, ako poredite sa periodom 2012. godine, da je izuzetno važno da oni imaju tu sigurnost u vidu ugovora za stalno, tako da smo to uradili.
Da li ćemo čuti izvinite? Nema šanse, samo više nikada nećemo čuti o tome. Izvinite, još je i gore od toga, ne da nikada nećemo čuti o tome, nego će samo proći neko vreme kada će misliti da smo mi zaboravili, da su građani zaboravili, pa ćete za jedno mesec, dva, ponovo kada se vidimo ovde u Skupštini opet čuti o tim platama, o tim ugovorima i broju pedagoga i psihologa u školama
Ali, znate šta smo čuli? Priznao je narodni poslanik da je njegova plata bila 113.000 dinara kao predsednika opštine Trstenik, dok je u Trsteniku prosečna plata bila 34.587 dinara. Rekao je - Tako je. Jeste, bila je moja plata kao predsednika opštine tri i po puta veća i ja sam je sam sebi dao, tri i po puta veća neko prosečna plata građana u mojoj opštini.
Da li znate šta smo neverovatno čuli i to ste propustili? SNS me je naterao. Srpska napredna stranka je i za to kriva. Srpska napredna stranka je u čitavoj Republici Srbiji naterala samo ovog narodnog poslanika da se bi tri i po puta poveća platu kao predsednika opštine. Terali smo sve druge, jer imamo praktično sve predsednike opština. Sve druge smo terali, ali samo je on popustio.
Recite mi da li je to istina ili je istina da nikog nismo terali i da je samo on sebi dao tri i po puta veću platu kao predsednika opštine, da sebe počasti. Nema veze što je protivzakonito i da onda ima obraza da kaže – pa, jesam, tako je, nego SNS me je naterao, tako da smo i to čuli.
Takođe smo čuli – da, ne pojavljujem se na sudu da dokažem istinu koju kažu, odnosno da ljudi o kojima lažem dokažu da sam lagao, ne pojavljujem se. Kada se pojavim, pozivam se na poslanički imunitet. To je tačno, ali predsednik Republike Srbije se takođe nije pojavio na nekom ročištu po mojoj tužbi, pošto predsednik Republike Srbije ima obaveze otprilike kao vi, pa onda on može da nađe vremena, a vi nikako ne možete da nađete vremena. Eto to smo čuli.
To je zanimljivo i toliko o moralu i kredibilitetu – neće se pojavljivati na sudu, neće se pojavljivati na ročištima, pozivaće se na poslanički imunitet, povećao je sebi platu protivzakonito, tako da prima tri i po puta veću prosečnu platu. Dakle, šta to znači? Na svake četiri plate… Dakle, četiri meseca običan građanin Trstenika radi da zaradi količinu novca koju je on uzimao za mesec dana.
(Aleksandar Jovanović: Bravo!)
Četiri meseca za mesec dana. To je uradio, ali je bio nateran od strane Srpske napredne stranke, nije on za to kriv. Toliko o moralu, toliko o kredibilitetu.
Hvala.
(Aleksandar Jovanović: Morate jači aplauz.)

Hvala vam mnogo.

Jedna važna, izuzetno važna informacija koju želim da podelim sa vama, poštovani narodni poslanici, i svim građanima Republike Srbije. Srbija je dobila organizaciju Svetske izložbe 2027. godine. Upravo su stigli glasovi iz Pariza. Borili smo se. Konkurent u finalu nam je bila Španija. Mi smo dobili 81 glas, Španija 70 glasova, tako da 2027. godine Beograd kao grad domaćin, ali i Srbija će biti centar sveta i to smo uradili zajedno i bio je to veliki trud, veliki napor i velika stvar za našu zemlju i za sve naše građane.

Takođe želim samo kratko da dodam. Čula sam pažljivo narodnu poslanicu i iznenadila se sada, evo još jedna stvar koja me prilično iznenadila nakon ovog korpus delikta sa karikaturama koje služe kao neoborivi dokaz, da ja kao predsednica Vlade ne smem i treba da prestanem, da prekinem da pričam da sam iz SNS, da sam ja predsednica Vlade svih građana i da se narodna poslanica stidi u moje ime svaki put kada ja kažem da sam član SNS, jer kao predsednica Vlade treba da sam predsednica Vlade svih građana.

Samo neka neko javi, molim vas Olafu Šolcu da čovek nikada više ne sme da kaže da je iz SPD-a, i da je sramota svaki put kada kažu ovo je vlada SPD-a, ili na primer, Rišiju Sunaku kada kaže da je konzervativac, odnosno Torijevac, i da je Torijevska vlada, i da kada nešto ta vlada uradi, da kaže to je uradila Tori partija. To su zaista sada potpuno novi standardi u politici.

Ne, ja sam ponosni član SNS, ljudi su glasali za SNS, glasali za naše koalicione partnere i ovde sam kao član SNS, predsednica Vlade, koja radi u interesu čitave Srbije i svih naših građana i celog našeg naroda, ali, to je politika. Da, član sam SNS i radim u interesu svih građana, kao što to radi bilo koja druga vlada u Evropi ili u svetu.

Kada nešto uradimo da se zna da smo, pre svega, uradili mi, uradili za sve. Ali da je to uspeh SNS, onda svakako i svih naših koalicionih partnera. Kao što smo doveli svetsku izložbu 2027. godine da bude u našoj zemlji i da ova zemlja bude centar sveta. To je uradila, na prvom mestu SNS uz pomoć, podršku svih naših koalicionih partnera.

Hvala svima, ali uradili smo zato što i radimo u interesu svih naših građana, u interesu čitave naše zemlje i svih naših građana, ali, Vlada je političko telo i ja sam član SNS. Hvala vam mnogo.

Hvala.
Samo da vam kažem, ova notorna laž poslednja o profesorki doktorki Milici Pejović Milovančević je u stvari najstrašnija laž od svih laži koje smo čuli zato što je to direktno i ponovo kažem, napad na ženu koja je vrhunski ekspert, koja nikakve veze nema sa politikom, koja je od prvog dana na prvoj borbenoj liniji i u toj školi u okviru instituta za mentalno zdravlje i u okviru radne grupe za mentalno zdravlje mladih. Zaista vam ništa nije sveto.
Ja sam prvi put burno reagovala, zamolila ljude, vaše kolege poslanike iz vašeg poslaničkog kluba, rekla – ako imate neku informaciju takvu na takvu osetljivu temu, dajte molim vas nadležnim službama, ali nemojte da se igramo time politički zato što je kredibilitet tih ljudi najvažniji u ovom trenutku za decu i njihove roditelje, ali vama je to sve jedno. Vama je sve politika. Postoje stvari koje su važnije od politike i postoje stvari koje su iznad politike. Vi uvek krećete od sebe, vi uvek mislite da neko ima nešto da sakrije, da se neko nečeg stidi što je uradio u životu, ljudi pored kojih je, kao što valjda mislite da ja treba da se stidim što mi je Igor Isailović prijatelj, ja se ponosim mojim prijateljima. Ja se ne stidim kao što se ne stidim što sam član SNS. Ponosni sam član SNS. Nisam bila član sedam stranaka pa da ne mogu da se setim čiji sam član u ovom trenutku.
Dakle, profesorka Pejović Milovančević je pri tom tu informaciju obelodanila svima u timu kako bi se sa ostalim stručnim osobama iz tima konsultovala da li je to što ih lično poznaje, ne kućni prijatelj, ne nikakva bliska osoba sa njima, već to što ih lično poznaje i videla ih je poslednji put pre četiri godine, da li se to bilo kako nalazi na putu tome da ona profesionalno i stručno obavlja svoj posao. Stručni tim je rekao ne. Koji vam je sad upitan, Tamara Džamonja, Hana Korać? Ko vam je sledeći upitan? Ti ljudi koji su najstručniji u našoj zemlji, ti ljudi koji nas svakako politički ne podržavaju, neki od njih potpuno javno, ali ni to nije dovoljno, nego oni su krivi sami po sebi. Užasni, nestručni, moralno nepodobni, svakakvi samo zato što rade zajedno sa nama, a u korist te dece i njihovih roditelja. Takav ste vi čovek.
Jednostavno, ta laž o profesorki, za koju sam vas molila i molila i molila da ne pričamo o tome, da ne idemo uopšte u tom smeru, da to nije domen politike, baš vas briga. Evo, sad ste dobili odgovor i sada su svi čuli da ste i to lagali. Evo, svi su čuli sada da ste i to lagali. I pritom ste znali da nije istina, nego ste mislili da mi, iz našeg obzira prema tim ljudima i toj profesorki, nećemo da pričamo o tome. Žena nam je dala dozvolu. Zbog toga danas to pričamo, zato što mi nismo hteli te ljude da stavljamo u bilo kakvu lošu situaciju, zato što njihov kredibilitet, poverenje u njih je najvažnije što ta deca imaju i njihovi roditelji u ovom trenutku. Ali, vama ni to nije sveto.
I kažete da se vi brinete za tragediju. Pa nikakve veze ovo sve nema sa tragedijom. Ponovo 10-15 minuta "Jovanjica" i 30 sekundi - dajte da probam još jednom da provučem kroz blato profesorku koja radi sa decom i roditeljima i koja je na prvoj borbenoj liniji, koja nije imala dan odmora, koja je u školi od jutra do sutra, organizuje sve ono što rade svi ti fenomenalni, stručni ljudi u okviru radne grupe, ali hajde, nema veze. I to je valjda politički mislite dozvoljeno. Pa nije, nije. Verujte da ćete zbog toga biti kažnjeni, ne od strane onih ljudi čije poverenje mi nemamo, ili ja kao političar, nego od strane onih ljudi koji idu na te proteste, zato što sam sigurna da i većina tih ljudi ne može da razume zašto vi kroz blato povlačite ženu koja je vrhunski stručnjak, ekspert, koja radi u timu sa vrhunskim stručnjacima koji nikakve veze nemaju sa politikom i koja je, naravno, moralna osoba, odgovorna i kredibilna da takve stvari kaže i da onda oni u svom stručnom timu odluče da li ona može ili ne može da radi na tome.
Ne, vi ste valjda stručniji i niko se nije setio do vas. Vi ste najstručniji i po tom pitanju. Ali za to, još jednom ću vam reći, to je sramota, kakva u političkom životu Srbije nikada nije viđena, nikada. Niko tako nešto nije pokušao da uradi. Ali, evo sad ste dobili odgovor. Dakle, lažete. Notorna laž je to da je ona kućni prijatelj sa tom porodicom. Notorna laž. Ali evo, dobili ste odgovor. Jeste li zadovoljni ili ćete da nastavite da se bavite tom profesorkom i doktorkom, kao što se bavite "Jovanjicom"? Jel vam ona sledeća na dnevnom redu? Bavite se njome, bavite se, ali ostavite stručnjake i eksperte koji rade sa decom i njihovim roditeljima po strani. Ostavite ih, nemojte da ih dirate, to nije politika.
Nama se bavite ovde. O meni lažite, recite šta hoćete, recite o mom bratu, šta će, brat mi je, za to je kriv, ali nemojte da se bavite tim ljudima. Ta deca treba da veruju u njihov kredibilitet, ti roditelji. Ako to dovedete u sumnju, šta da radimo onda? Ko će da radi sa decom i roditeljima? Da li vi zaista mislite da su oni toliko neprofesionalni da takve stvari nisu pričali jedni sa drugima? Što niste pitali te ljude u toj radnoj grupi? Ja sam sigurna da vi lako možete da dođete do njih. Pa neki od njih učestvuju na tim protestima protiv nasilja. Što ih niste pitali? Zato što vas ne zanima, zato što vas samo zanima da nešto isprljate politički. To je jedini cilj vašeg bavljenja politikom, zato što ne umete bolje i nemate bolje. I nemate ni plan, nemate ni program. Ostavite te ljude na miru, aman.
Što se tiče finansiranja tabloida, samo da vam kažem opet do koje mere te laži idu, i to je taj narativ koji je, kako da vam kažem, nekako opšteprihvaćen. Jeste, da, verujem da mnogo toga ima da se prebaci nama zato što ne pričamo mi dovoljno o tome. Želim da kažem da mi jednostavno nemamo vremena da odgovorimo na sve laži. Mi jednostavno nemamo vremena. Dakle, svako jutro postoji odluka da li da se čitav dan bavite lažima koje plasiraju preko svojih medija ili da se bavite svojim poslom, kako bi kvalitet života za sve građane Srbije bio bolji.

I trudimo se i da odgovaramo na laži, ali se još više trudimo da radimo, da radimo u interesu građana Srbije. I onda ne možemo da stignemo da odgovorimo na sve laži. I onda te laži idu, i idu, i idu i postanu opšteprihvaćena istina.
(Dragana Rakić: Stalno je na „Pinku“.)

Dakle, kada pogledate konkurse za finansiranje medija i medijskog sadržaja u prošloj 2022. godini, sada čekam da mi pošalju podatke i za ranije godine, „Alo“, „Srpski telegraf“, „Kurir“, „Informer“ su dobili impresivnih nula dinara. Nula dinara. Na lokalu isto tako morate da se dogovorite da li kritikujete to što lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje ili zato što ih raspisuje pa daje tabloidima. Pošto uglavnom se svi žale da lokal ne raspisuje konkurse za medijske sadržaje i medije, a lokal kaže da ne raspisuje zato što koriste te novce za nešto drugo. Ali dobro, da odgovorim na ovo.
E sada, oko finansiranja tabloida. Da finansiramo tabloide, finansiramo, istina je. Evo, dnevni list „Danas“ dobio je 600.000 dinara u okviru konkursa za štampane medije, 400.000 dinara dnevni list „Danas“ u okviru konkursa za nacionalne manjine, u okviru konkursa za internet medije „Danas“ portal dobio je još dodatnih 600.000 dinara, a „Dan Graf“, izdavač „Danasa“, dobio je dodatnih 600.000 dinara na konkursu za profesionalizaciju. Tako je, u pravu ste, mi finansiramo tabloide, samo ne one tabloide na koje ste vi mislili, nego ove tabloide koji su u vlasništvu tajkuna koji vas politički i na svaki drugi način finansiraju.
Dakle, da ponovim, „Srpski telegraf“, „Alo“, „Kurir“ i „Informer“ su dobili nula dinara na konkursima za finansiranje medija i medijskih sadržaja. „Danas“ je dobio tri, ako pogledate i „Dan Graf“, četiri projekta finansiranih od strane Vlade Republike Srbije, tako da toliko o tome.
Zašto su finansirali? Kako da vam kažem, finansiraju tabloide, pa tako je kako je, šta da radite. Ali kad finansirate te tabloide, onda kažu da ne postoji sloboda medija u Srbiji i da ih gušite. Eto, toliko o tim percepcijama i opšteprihvaćenim opštim mestima oko gušenja slobode medija u Srbiji i finansiranja tabloida.
I konačno da kažem, u stvari, jedino relevantno za ovu tačku dnevnog reda, da ne pominjem da je jedno od pitanja – hoću li smeniti REM? Ljudi, ja vas kao boga molim, ja REM niti mogu da smenim, niti sam ga postavljala, nijednog jedinog člana REM-a. Ja ne znam u kojoj zemlji vi živite kad mislite da Vlada Republike Srbije može da smeni Regulatorno telo za elektronske medije. Ja zaista ne znam. To je u vaše vreme, u vreme dok ste vi vodili Srbiju. U to vreme su se na opštinskim odborima vaše stranke smenjivali tužioci i sudije i postavljali tužioci i sudije, pa po cenu da postavite preminulog sudiju. Nema veze, ukoliko je za života bio odan stranci, i nakon smrti može da bude sudija, zato što je tako rekao neki opštinski odbor, u ovom slučaju opštinski odbor DS u Požegi. To je tako nekada bilo. To tako nije danas u Srbiji, i tako nije već 10 godina u Srbiji.
Dakle, ne, neću smeniti REM, zato što ne mogu da smenim REM, zato što ja i ne postavljam REM i molim vas da te osnovne stvari i te osnovne postulate naučite. Ali ono što je u stvari jedino relevantno, pa možemo da skratimo ovo sve, a to je – da li ću smeniti i predložiti smenu Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina? Ne, neću predložiti smenu ni Bratislava Gašića, ni Aleksandra Vulina. Hvala vam. Možemo sa tim da završimo ovu temu. Hvala.

Jako kratko ću zato što zaista u nekim trenucima ovo deluje potpuno besmisleno, jer nikakve veze sa temom nema. Ja ću sedeti ovde koliko god bude potrebno iz poštovanja prema građanima Republike Srbije, ali ću pokušati, koliko god mogu, da se držim teme, a koliko mogu da branim rad Vlade po svim ostalim pitanjima, svakako ću pokušati da odgovorim na to.
Što se tiče konkursa za medije i finansiranje tabloida, slobode štampe, slobode medija, pozivam vas, uzmite današnji „Danas“ i pogledajte oglase koji su u tom listu. Imate obaveštenje o javnom pozivu za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja opštine Arilje. Dakle, opština Arilje je platila oglas u tabloidu „Danas“. Pored toga, imate konkurs za izbor direktora škole na period od četiri godine. Dakle, opet jedna škola, javna sredstva, plaćen oglas u tabloidu „Danas“. Izvolite, pogledajte. Izvolite, današnji „Danas“.
Ne znam ponovo šta tačno očekujete kada je istina svuda pored vas, bukvalno gde god pogledate je istina. Suprotno onome što vi pričate – ubijamo medije, ne dajemo im ništa, finansiramo samo tabloide koji podržavaju vlast, a današnji „Danas“ uzmete, imate oglase, iz javnih sredstava jedna lokalna samouprava, jedna škola. Današnji primer, rekla sam vam, konkurs za 2022. godinu. Ovo su lokalne samouprave i škole, ali nema veze šta je istina. Važno je šta je vama politički oportuno da kažete, pa dokle stigne ovo društvo, nije ni važno.
Još jedna stvar, da li ste čuli, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dodao je još jedno pitanje, pitanje u okviru ovih pitanja da li ću smeniti REM, da li je Koluvija kriminalac? Ja sam predsednik Vlade. Ja nisam ni tužilac, ni sudija. Kako ja mogu da kažem da li je neko kriminalac ili nije kriminalac? Valjda sud to mora da kaže, a pri tome je u ovom trenutku suđenje u postupku, dakle, proces je u toku. Vi razumete kako su oni navikli da se vodi država. Predsednik Vlade ili predsednik Republike će da kaže ko će da dobije pare od medija, ko će da bude u REM-u i šta će REM da radi i ko je kriminalac i ko nije kriminalac. To je tako nekada bilo, ali ako pričate o demokratskoj državi, o vladavini prava, vladavini institucija, sve ono u šta mi verujemo i šta se trudimo da postignemo i ojačamo u Srbiji, onda je zaista besmisleno da pitate predsednika Vlade da li je neko kriminalac. Kada sud presudi, ja ću da poštujem odluku suda. Dok sud ne presudi, ni vi ni ja ne možemo da kažemo da li je neko kriminalac, ali to je vladavina prava. Samo polako, polako, polako i naučićete. Hvala.

Hvala.
Hajde prvo da opet odgovorim na brutalne neistine, pa kao što je i narodni poslanik, poštovani moj prijatelj i kolega, Milenko Jovanov, rekao na koje smo odgovorili sto puta, ali moderno ih je ponavljati, a to je - hoćete privatizaciju javnih preduzeća.
Pod jedan - nećemo. Pod dva - da smo hteli, mogli smo i do sada, ali nismo hteli. U tom smislu zakon koji smo predložili ne bavi se tim. Pod tri - to baš nikakve veze nema sa dnevnim redom ove sednice, ali dobro, nema veze.
Da vidite jednu zanimljivost kako ide kod njih u njihovim tajkunskim medijima. Vidite, to je bila sredina juna, ona prva polovina u stvari, kada su svi tajkunski mediji pričali o tome da želimo, jel, privatizaciju javnih preduzeća, nacionalnih parkova i svega toga, što zdušno, onda preuzima i poštovani narodni poslanik koji je sada govorio.
Ali, vidite odjednom naslovna strana jednog ovog tajkunskog dnevnog lista „Nova“. Dakle, 16. jun, odjednom kažu - država spremna da plati za gubitaše 1,6 milijardi evra, dugačak spisak javnih preduzeća za čije dugove garantuje Srbija. Pa čekajte, zar nismo trebali ta javna preduzeća da rasprodamo? Čekajte zar nas niste tri dana pre toga optužili da hoćemo ta javna preduzeća da prodamo, a šta, sada nas optužujete u stvari da mi pomažemo ta javna preduzeća, garantujemo za njihove dugove i dalje ih podržavamo. Samo se dogovorite za šta nas optužujete, da prodajemo javna preduzeća ili da pomažemo javna preduzeća? Samo da se dogovorite i da se dogovorite vi sa ovim vašim tajkunskim medijima koji vas podržavaju, a čije laži zdušno podržavate i dalje širite vi. Tako da toliko o javnim preduzećima. Samo da se dogovorite, da li hoćemo da ih prodajemo, jel nas za to optužujete ili nas optužujete što bacamo novac i podržavamo ih i pomažemo, jer ne može biti jedno i drugo? Nego vi stalno idete iz krajnosti u krajnost, pa šta da radiš, ali dobro. Te privatizacije javnih preduzeća to sam vam sada odgovorila.
Uglavnom, opet pričamo sada ovde uglavnom o KiM, opet nikakve veze nema sa temom ove sednice i ovom tačkom dnevnog reda, nikakve. Nikakve veze sa tragedijama, možemo da pričamo o stanju u društvu, ali KiM svakako nema. Vi ste izabrali o tome da pričate. U redu. Sve u redu. Ja ću da pričam kao što sam rekla. Dakle, biću ovde koliko god treba da budem, razgovaraću, odgovaraću, braniću stavove Vlade.
Vi koji ste 2005. godine, rekli Kosovo je de fakto nezavisno, vi danas pričate o KiM. Možda je smešno, ali građani Republike Srbije su to videli, to postoji, bili ste gost u jednoj emisiji 2005. godine, citiram – Kosovo je de fakto nezavisno. Onda se nakon toga Priština setila pa tri godine kasnije proglasila nezavisnost i vi ste se sada zabrinuli za KiM. Kada, kada ste potpisivali ugovor sa narodom, sa vašim koalicionim partnerima u kome nijedna jedina reč nije bilo o KiM, pa se niste tada setili da kažete, hajde u ugovor sa narodom kada dođemo na vlast mi svi zajedno ovi koji su usput za NATO i članstvo Srbije u NATO-u, pa ste sa njima bili u koaliciji i sa njima protestujete, niste se setili da kažete – hajde samo da u sporazum sa narodom ubacite jednu reč o KiM, jednu tačku koja će reći KiM je sastavni deo Republike Srbije. Niste. Zato što to vaši tadašnji koalicioni partneri, oni sa kojima ste protestovali ne bi prihvatili. Tako da tako ne bi bilo sporazuma ili ugovora sa narodom. Ne bi ga bilo. Ali je bilo važnije potpisati sporazum sa narodom i sa vašim preferiranim koalicionim partnerima brinuti o tome šta obećavate ljudima što se tiče KiM, jedan dan kada budete došli na vlasti i se vratili na vlast. Jer ste na vlasti bili. Niko ko nije bio na vlasti nije svoju stranku i politički pokret finansirao iz javnih preduzeća, a vi jeste i 2008. i 2009. godine, što znači da ste bili na vlasti. Bili ste koalicija. Finansirali ste se iz javnog preduzeća i nije vam smetalo, nije vam bilo mrsko da uzimate od „Elektroprivrede“ Republike Srbije da bi finansirali vašu stranku. Sve u redu. Promenili ste mišljenje, promenili ste moralne norme. Promenili ste moralna načela, sve u redu, samo vratite te pare „Kolubari“. Vratite taj novac sa kamatom i ja vam nijednu jedinu reč više neću reći o tome.
U redu je da je neko grešio, pa je naučio, pa sada razume šta je država i šta je domaćinsko ponašanje i sada vam je stalo do javnih preduzeća i javnih resursa svih građana Republike Srbije. U redu, vratite taj novac koji ste uzimali.
Sednica o KiM, predsednik Aleksandar Vučić je dva puta bio ovde, razgovarao. Veći deo opozicije uglavnom nije bio u sali ili je bio kao što obično biva, a to je da nešto kaže i kada nešto kaže i snimi se i to ide na medijima ili snime sami svoj selfi i okače na društvene mreže, izađe iz ove sale. Ono što je najgore da poslednji put kada je predsednik Aleksandar Vučić bio ovde, da ste vi fizički napali na predsednika Republike Srbije i time naneli nemerljivu štetu i Srbiji i statusu i položaju Srba na KiM, zarad vaše lične promocije i ničega drugog. Nemerljivu štetu.
Znate ko je bio najradosniji, albanski mediji i Aljbin Kurti, najradosniji kada ste fizički nasrnuli na predsednika Aleksandra Vučića nakon što ste ga ovde pozvali drugi put na temu KiM i fizički nasrnuli na njega. Bili ste junaci svih albanskih medija. Svih. Šta sada, treba treći put da dođe da bi ponovo to uradi, jel?
Ono što je u stvari izuzetno opasno i što ne želim da ostane neprimećeno, što ne želim zaista da ostane ne primećeno i da ne bude odgovoreno. Ovako nešto do sada još ni od koga nismo čuli u srpskom parlamentu. Ovo treba da čuju pre svega Srbi sa KiM, ali i naši mediji, a to je da ne samo vi tražite vlast bez izbora, ovde u Beogradu i tražite prelaznu Vladu, kada za prelaznu Vladu ne postoji nikakva potreba, ono što tražite kao što ste rekli, a što je mnogo opasnije od toga je zahtev koji je pročitao, da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. Vaš zahtev je da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM. To je zahtev i Aljbina Kurtija, to je zahtev Vljose Osmani, to je zahtev Viole Fon Kramon, to je zahtev svih njih. Da Srpska lista koja predstavlja preko 90% Srba na KiM ne može da govori u ime Srba na KiM. To je i njihov zahtev i prvi put ga čujemo ovde u srpskom parlamentu na teritoriji centralne Srbije.
Vi ste sve bliže tome da uz Vuka Jeremića dobijete naslovnu stranu – hvala Boško. Sve bliže tome. Srpska lista je zaslužila pravo da govori u ime Srba na KiM, iz izbora u izbore. Srpska lista ima daleko preko 90% podrške Srba na Kim, a ko želite da govori u ime Srba na KiM, ako ne Srpska lista? Da ne možda Rada Trajković, Aljbin Kurti? Ko želite da govori umesto Srpske liste o Srbima na KiM?
Srpska lista je donela jedinstvo, donela stabilnost, jedan glas i ovo je izuzetno opasno. Ljudi, ja vas molim da preko ovoga ne prelazimo lako. Zahtev da Srpska lista više ne može da govori u ime Srba na KiM je zahtev Aljbina Kurtija i to zahtev koji godinama ponavlja Aljbin Kurti i sada ste se vi pridružili njima. Svaka vam čast.
Ajde da pričamo malo o ovome što je tema, a to je da vlast ne prihvata političku odgovornost. Sada ću ponovo da vam pročitam neke stvari da vidite i da se prisetite poštovani građani Republike Srbije i narodni poslanici, kako je to zloupotrebljeno kod nas, sve ove tragedije.
Dakle, ni 2002. godine, ni 2007. godine, pa ni 2013. godine, nakon sličnih masovnih zločina nikome nije palo na pamet ni da podnosi ostavku, a uglavnom malom broju ljudi koji su tada razapeti od strane režimskih medija da traži odgovornost ili ne daj bože ostavku ministra unutrašnjih poslova. Nikada, ni 2002, ni 2007, ni 2003. godine, kada su u dvorištu Vlade Republike Srbije ubili predsednika Vlade Republike Srbije. Nijedna ostavka. Nikakva odgovornost. Vi ste tada bili u toj koaliciji, da vas podsetim. Ali ovakve stvari su se dešavale i u drugim zemljama širom sveta, da ne pričamo od 2011. godine u Norveškoj ili 2002. godine u Erfurtu, masakr u gimnaziji sa 16 preminulih, SAD, jel tako, ili slični neki primeri.
Hajde da pogledamo primere iz bliže prošlosti. Dnjepar, Ukrajina, januar 2022. godine, masovna pucnjava u državnoj avio-kosmičkoj fabrici „Južmaš“ u Dnjepru, koji je pokrenuo vojni pripadnik nacionalne garde Ukrajine, poginulo je pet ljudi, pet ljudi je ranjeno. Ostavku je podneo samo komandant nacionalne garde Ukrajine i niko više, ni ministar odbrane, ni šef njihovih bezbednosnih službi, ministar unutrašnjih poslova ili bilo ko drugi, niti je podneo, niti je neko tražio.
Pariz, Francuska, decembar 2022. godine, masovna pucnjava u tri kurdske zajednice, poginule tri osobe, tri osobe su ranjene. Nasilni protesti koje je pokrenula kurdska zajednica zbog nezadovoljstava kako su istragu vodile francuske vlasi. Nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, oktobar 2020. godine, učitelja Samjuela Petija ubio i odrubio mu glavu islamistički terorista. Nikakva ostavka, nikakva smena, niti je to neko tražio.
Francuska, Pariz, oktobar 2019. godine, policajac u sedištu pariske policije na smrt je nožem izbo svoje kolege, poginule četiri osobe, dve povređene. Ministar unutrašnjih poslova tadašnji Kristof Kastaner dobio pozive od brojnih političara iz čitavog spektra, tražili njegovu ostavku, negirao tvrdnje i rekao da počinilac nikada nije pokazivao znake radikalizacije, te je odbio da podnese ostavku, direktno odgovoran za taj resor. Da li su to druge političke stranke zloupotrebile, da li su napravili od toga teme? Ne, nisu.
Italija, mart 2018. godine, desničarski terorista pucao iz auta, gađao i sedište vladajuće italijanske demokratske partije, povređeno je šest osoba, nikakva ostavka, nikakva smena.
Pariz, Francuska, april 2017. godine, francuskog nacionalnog policajca ubio je počinilac iz puške AK-47 na Jelisejskim poljima, u centru Pariza. Ubijeno je šest odraslih i jedno nerođeno dete, osam ljudi je povređeno. Pucnjava se dogodila tri dana pre redovnih francuskih predsedničkih izbora. Nikakva smena, nikakva ostavka. Niko nije koristio ovo za političke proteste, za politizaciju tragedije, za napad na vlast. Niko, nijedna politička partija u Francuskoj.
Barselona, Španija, avgust 2017. godine, kombi je namerno naleteo na pešake u ulici La Rambla, dakle direktno u centar Barselone, pešačka zona, turistički centar Barselone. Poginulo je 13 ljudi, 130 ljudi je povređeno. Nikakva ostavka, nikakva smena, ni bezbednosnih službi, niti ministra unutrašnjih poslova.
Brisel, Belgija, mart 2016. godine, dva koordinisana teroristička napada koje je izvela islamska država. Dva bombaša samoubice detonirala su bombe na briselskom aerodromu i u briselskom metrou. Poginule 32 osobe, više od 300 povređeno. Policija je koristila vodene topove da rastera protestante koji su izazvali nemire na spomen-mestu, vodene topove. I tako dalje, i tako dalje.
Ako želite, Nica, Francuska, 2016. godine, teretni kamion od 19 tona namerno upao u gomilu ljudi koji su slavili Dan Bastilje. Poginulo je 86 ljudi, 434 osobe povređene. Pucnjava u „Šarli ebdo“, Pariz, Francuska, poginulo 12 ljudi, 11 ljudi ranjeno. Dakle, ni u jednom od ovih slučajeva, kao ni u Srbiji 2002, 2007. ili 2013. godine, niko nikada nigde nije ovo koristio za politički obračun i političko razračunavanje. Niko, nikada, nigde. Samo opozicija u Republici Srbiji. Samo vi. Samo vi.
Dakle, toliko o tome i političkoj odgovornosti. Ali od političke odgovornosti ne bežimo. Samo da vam kažem kakva je vaša politička odgovornost i čime izlažete ovu zemlju nakon ovakvih tragedija. To niko nigde u svetu nije ranije uradio.
Vi kažete – mi smo doprineli društvenoj patologiji. To mi je zaista, evo, neverovatno koliko se stvari obrnu na glavu u našem društvu. Mi smo doprineli društvenoj patologiji i nasilju u društvu. Molim vas, ovo je takođe izuzetno zanimljiva, sociološki čak mislim zanimljiva, teza. Mi smo doprineli nasilju u društvu, a njihova poslanička grupa je predala program prevencije nasilja u društvu. Dakle, ovako. Vi ste ozbiljni kada kažete da vi koji ste sa motornom testerom nasilno upali na Radio-televiziju Republike Srbije, vi koji ste nasilno upali u prostorije Narodne skupštine Republike Srbije, i to ulazna vrata Narodne skupštine lomili zastavom naše zemlje, srpskom zastavom, kao da je štap, a ne nacionalni simbol, vi koji ste fizički nasrnuli na predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, koji ste fizički nasrnuli na vaše kolege narodne poslanike, da vi nama predlažete program prevencije nasilja u našem društvu, a da mi koji smo sve to trpeli, bez ikakvog nasilnog odgovora, da smo mi nasilnici. I to je vama normalno. Vi ste zaista ozbiljni. Vi odgovorno to kažete.
Vi ćete da nas učite kako da preveniramo nasilje u našem društvu. Vi koji ste nosili vešala na Terazijama i prvi ste koji ste zaslužni za vizuelno pojavljivanje vešala na Terazijama od Nacističke Nemačke i njihovih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Vi predlažete ovom društvu program prevencije nasilja. Izvinite, ali morate da pokušate možda da razumete da ja ne mogu da prihvatim kada program za prevenciju nasilja dolazi od ljudi kao što ste vi, koji su jedni od najvećih nasilnika i siledžija u ovom društvu, od ljudi koji su tukli svoje kolege narodne poslanike, u Domu koji je debatni dom vi ste se fizički obračunavali sa njima i sa ženom koja je bila predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Šta vi tačno imate da kažete o prevenciji nasilja u našem društvu, osim – izvinite, zbog svih onih akata nasilja koje smo mi preduzimali u ovom društvu, u Narodnoj skupštini, u Radio-televiziji Srbije, na ulicama Beograda i svih drugih gradova u Srbiji? Osim – izvinite? Kada kažete – izvinite, i kada krenete od – izvinite, onda možda možemo da pričamo o tome koji je vaš program prevencije nasilja u društvu, zato što ste onda rehabilitovani nasilnici. Do tada ste samo nasilnici. A nasilnici ne mogu da predlažu program prevencije nasilja u društvu.
Nadam se, da ćemo se svi složiti da je to tako. Ko od građana Republike Srbije može da poveruje u to da ćete vi da date program prevencije nasilja, kada vas se sećaju kako ste napali Marjana Rističevića ili narodnog poslanika, gospodina Atlagića ili Maju Gojković. Kada vas vide na slici sa razbijenim vratima RTS-a i onim maskiranim siledžijama koji su uneli motornu testeru i vas koji ulazite u desk gde su novinari RTS-a i tražite, nasilno, pretite im da vas puste uživo u program. Vi ste podneli program prevencije nasilja, zaista kao da se svet okrenuo naglavačke.
Što se tiče moje ostavke, rekla sam, uvek na stolu, samo evo pristupite da dogovorite tehničke detalje oko izbora. Izvolite, ali sada ću da vam kažem, čim sam pomenula moju ostavku, čim sam pomenula ostavku, evo i kolega vaš opet se pita – što izbori, samo da ne bude posle – e, kada raspišemo izbore da imate proteste da nećete na izbore, pa da to bude još jedan razlog za dodatnu destabilizaciju Srbije. Ajde na izbore, ajde na izbore, ja kažem – evo ostavka, a vi kažete - treba da se napravi pokret protiv izbora u Srbiji.
Evo, sada ću vam citirati neke od vaših kolega iz opozicije koji su pričali o tome da li treba ili ne treba izbori čim sam pomenula svoju ostavku. „Bilo bi pogrešno da na izbore idemo pod uslovima sve prisutnog nasilja“, šefica poslaničke grupe, jedne od poslaničkih grupa opozicije, dakle protiv izbora.
Šef neke druge poslaničke grupe kaže – dok ne dođe momenat da izbori budu raspisani, a ovo nije taj momenat, ne može se bežati od zahteva koje smo postavili na protestima. Prvo se moraju realizovati zahtevi, jer ovi zahtevi nisu politički zahtevi. Zahtev za smenu Bratislava Gašića, ministra nije politički zahtev. A, parekselans nije politički zahtev, jel? Ja ne znam šta je politički zahtev, ako ovo nije politički zahtev, ali dobro, to je vaše tumačenje politike. Dakle i on, to je šef druge poslaničke grupe opozicije u ovoj Skupštini, takođe protiv opštih izbora na svi nivoima.
Šef treće poslaničke grupe opozicije, takođe kaže, citiram – razumete šta on time čini, dakle šta time čini Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije koji kaže – u svakom trenutku spremni na izbore. Kaže, razumete šta on time čini, on sklanja pažnju javnosti na neku drugu temu i planira da nas time skloni sa onog primarnog cilja. Dakle, i treća poslanička grupa je protiv raspisivanja izbora.
Dakle, želite izbore ili ne želite izbore, samo kada idemo na izbore nemojte da protestvujete protiv izbora. Dogovorite se i hajte da pristupimo, moja ostavka je na stolu, tehničkim razgovorima da bi išli na izbore. Ja se slažem sa vama. Mislim da se ova kriza rešava izborima, ali takođe ne razumem kako nakon 26 dana u kojima stoji poziv Aleksandra Vučića da razgovarate sa njim, vi i dalje nećete da razgovarate sa njim, ali želite da vam svi izađu u susret vašim zahtevima.
Konačno, pošto ste i vi sada videli od ovih drugih što su malo levo, vi ste malo desno, ali po potrebi i levo u političkom spektru, dakle vi ste sada videli, sad ste vi danas imali sami performans sa ovim natpisima. Natpis vam je bio - prelazna Vlada i to je jedini cilj, ne izbori, prelazna Vlada. Znate šta je prelazna Vlada i zašto vi uvek ponavljate, poštovani građani Republike Srbije, kaže to nije dolazak na vlast bez izbora. Vi to ponavljate zato što ste razumeli da građani znaju da je jedino što vi tražite, dokopavanje vlasti, dolazak na vlast bez izbora.
Opet se vraćam na kraj i time ću završiti, nije to najveći problem, nije to najveća destabilizacija Srbije, nije to najveći problem koji mi trenutno imamo kao nacionalno pitanje, najveći problem i novi problem koji ste vi danas pokazali, a to je što vi to želite da uradite i sa Srbima na Kosovu i Metohiji i njima uskraćujete pravo legitimiteta da ih predstavlja Srpska lista koja ima neupitni legitimitet, nego ćete valjda vi ili neko koga vi izaberete da priča u ime Srba na Kosovu i Metohiji, a neće Srpska lista.
Ne idite tamo, nemojte dalje da destabilizujete Republiku Srbiju. Nemojte dalje da potkopavate to jedinstvo koje je jedina i najveća moć koju Srbi na Kosovu i Metohiji imaju u ovom trenutku. Nemojte da stojite uz zahteve Aljbina Kurtija i da ih ponavljate ovde u srpskom parlamentu. Hvala.

Prvo samo o Srpskoj listi, pa ću onda još samo reč, dve oko izbora.
(Dragana Rakić: Do 18.00 časova.)
Ne znam do koliko sati. Do koliko bude potrebno.
Ovde sam svaki dan. Ne ustajem, svaki minut sam ovde, borim se, odgovaram, slušam, zapisujem.
Dakle, kako da vam kažem, odem odavde dok vi imate pauzu za ručak, da se sastanem sa ministrom spoljnih poslova Alžira i vratim se ovde iz poštovanja prema ovom domu, narodnim poslanicima i svim građanima Republike Srbije, tako da ako treba do 18.00, do 19.00, do 00.00, nikakav problem. Ne znam zašto ste toliko fiksirani na taj sat, stvarno, ali dobro.
O Srpskoj listi, o Kosovu i Metohiji, još jednom, nikakve veze nema sa ovom temom, nikakve. Umesto da pričamo o tome što je tema na dnevnom redu ove sednice, pošto tu nema o čemu da se priča, nakon svega što sam rekla i nakon svega što su i poslanici iz vladajuće koalicije rekli, šta da radite? Prebacujete loptu u neko drugo polje i pričate na neku drugu temu, ali dobro, u redu.
Ja mislim da je sada dodatna sramota i još ste bliži toj naslovnoj strani šiptarskih medija, što ste se vi javili za repliku, dodatna dva minuta da dodatno pljujete po Srpskoj listi. Pa mislim da i Aljbin Kurti ne veruje kakve on koalicione partnere ovde ima u sred Beograda.
(Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković dobacuje iz klupe.)

Da, to sam rekla, da ćete biti na naslovnoj strani prvi posle Vuka Jeremića, očigledno.

Napadima na Srpsku listu, kriminalizacijom Srpske liste vi slabite direktno Srbe na KiM.

Kako se Srpska lista bori? Bori se kako mora da se bori. Bori se kako se bore svi Srbi na KiM koji su ostali da žive na KiM, a ostalo ih je svakako značajno manje nakon pogroma 2004. godine.

Da li znate kada je bila 2004. godina? Godina 2004. je bila samo godinu dana pre nego što ste vi priznali nezavisnost Kosova. Samo godinu dana pre toga.

To kada ste vi rekli Kosovo je defakto nezavisno je bilo tri godine pre nego što je Priština rekla Kosovo je defakto nezavisno, tako da oni koji su ostali na KiM i preživeli i taj pogrom 2004. godine, te godine kada ste vi bili koalicioni partner vlasti koja prstom nije mrdnula da zaštiti Srbe na KiM, crkve i manastire, versku i kulturnu baštinu. E tako se bore, kako moraju da se bore. Kako moraju da se bore i nakon 2008. godine, kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, a vlast čiji ste koalicioni partner bili, ćutala. Predsednik pobegao u Rumuniju, a Vlada izdala saopštenje za medije i to je to. Tako se bore.

Od tada je toliko zemalja priznalo tu jednostrano proglašenu nezavisnost da su došli na ivicu da imaju i većinu u UN, pa je onda, kada je SNS sa svojim koalicionim partnerima došla na vlast, kada je Aleksandar Vučić pokrenuo akciju otpriznavanja, 29 država otpriznalo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti.

Nije se to desilo dok ste vi bili na vlasti, nego dok smo mi bili na vlasti, kada je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za to kako se živi u ovoj zemlji i kako je prisustvo Srbije i status Srba na Kosovu i Metohiji. To je bilo 2008. godine. Saopštenje za medije je dala tadašnja hrabra vlast, a 2010. godine u punom svetlu dekosovizacija Srbije, kako je tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke ovde pričao američkoj ambasadi, istoj onoj američkoj ambasadi koja je vas ugurala u parlament. Toj američkoj ambasadi.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)

Vas, zajedno sa Bojanom Pajtićem, Borisom Tadićem, Čankom i svima ostalima koji su protestvovali da bi vi ušli u vlast. Sve američki ambasador.

Dakle, tada je te 2010. godine bila…

(Aleksandar Jovanović: O čemu ti pričaš? Šta je ovde tema?)

Pričam o Kosovu i Metohiji, o temi koju su pokrenuli neki drugi opozicioni narodni poslanici, koju nisam pokrenula ja, ali želim da odgovorim zato što ste napali na ljude koji predstavljaju, demokratski su izabrani da predstavljaju Srbe na Kosovu i Metohiji, pa ste našli njih ovde da napadate iz Beograda, iz udobnosti vaše poslaničke klupe. Izuzetno hrabro i veoma državotvorno ili, kao što vi kažete, vi ste državočuvari, kovanica. Kao što Hrvati izmišljaju svoje reči, tako i vi izmišljate sada svoje reči. Državočuvar ste. Državočuvar koji napada Srpsku listu, koji ima preko 90% podrške Srba na Kosovu i Metohiji. Takav ste vi državočuvar.
Dakle, 2010. godine se desilo šta se desilo. Mnoge države su to protumačile kao da smo mi digli ruke od Kosova i Metohije nakon onog pitanja Međunarodnom sudu pravde. Vuk Jeremić zaslužio naslovne strane albanskih medija i prvi Srbin koji je došao blizu toga nakon Vuka Jeremića ste sada vi koji ste zvanično uputili zahtev Narodnoj skupštini Republike Srbije da Srpska lista više nema pravo da se obraća u ime Srba na Kosovu i Metohiji. Moguće je da je već sutra naslovna strana vaša, sad zavisi koliko brzo isprate ovo albanski mediji.
(Boško Obradović: Ostavka!)
Što se tiče ostavke…
(Narodni poslanici dobacuju iz klupa.)

Ne, poštovani predsedniče, ne za ravnopravnost polova, već za društveni dijalog, ljudska i manjinska prava, kao čovek koji je proponent programa za prevenciju nasilja u našem društvu.
Dakle, ovako izgleda kako bi oni želeli izbore. Evo, njihov tajkunski dnevni list, jedan od mnogih, „Nova“ – Vlast bi izbore u Srbiji i Beogradu ove jeseni. Vladajuća koalicija hoće opet da nas maltretira. E, toliko vi želite u stvari ostavku. I toliko ste vi za izbore.
Mi jesmo, izvolite, hajde da izađemo. Ja jedva čekam, posebno nakon ovoga što ste krenuli i u direktan, frontalni napad na Srbe na Kosovu i Metohiji. E, to je sramota. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, počeću ovako – 38 minuta izlaganja pažljivo sam slušala, sve sam zapisivala i ni u jednom trenutku nismo čuli šta je odgovornost Bratislava Gašića. Toliko o tom zahtevu. Za 38 minuta, sve sam zapisala, niti jednom šta je tačno lična odgovornost ministra Bratislava Gašića za tragedije, monstruozne zločine koji su se dogodili, osim kao što je rekao poštovani narodni poslanik Jovanov da mi sada uzmemo pa da uhapsimo sve preventivno pa onda neće biti nijednog zločina. Svi će biti u zatvoru.
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Ali, takvu vrstu demokratije, takvu vrstu slobodnog društva, takvu vrstu vladavine prava to će građani morati da sačekaju na vas da se vratite na vlast pa ponovo da provedete reformu sudstva kakvu ste provodili 2009. godine, pa ponovo bez obzira na Ustav i garantovanu stalnost funkcije da preko noći politički smenite sve sudije, postavite svoje tužioce, pa onda, kao što je i predsednik vaše stranke, obećavao revanšizam, mi svi u zatvor, a onda će valjda bit mir i stabilnost i to je ta nova lepa, dostojanstvena, mirna, slobodna Srbija.
Kažete na početku, što mi je takođe izuzetno važno za građane, kažete – evo nas u finalu ove sednice. Da, evo nas u finalu ove sednice. Ove sednice, poštovane građanke i građani Republike Srbije, koje ne bi ni bilo da poslanici većine nisu glasali za dnevni red, zato što ni za dnevni red sednice, koju ste zahtevali, sa dnevnim redom koji ste predlagali, niste glasali.
Dakle, da nije bilo ovih ljudi ovde, poslanika većine, ne bi ni bilo ove sednice. To je demokratija. To je naša posvećenost demokratiji. To je ono gde mi mislimo da je ovo institucija, kao u svakom normalnom društvu, u kojoj treba da se razgovara na svaku temu.
Kažete – ova sednica traje nedeljama. Tako je, traje nedeljama. Ja sam ovde sedela punih pet dana, pažljivo slušala, odgovarala, raspravljala, objašnjavala, davala podatke. Neki od vas, od organizatora protesta protiv nasilja, a koji su istovremeno i narodni poslanici, čiji je posao da sede u ovoj Skupštini, koji su takođe plaćeni za to od strane svih građana Republike Srbije, a koji bi tim pre morali da prisustvuju ovim sednicama, pošto ste vi tražili ovaj dnevni red i razgovaramo o zahtevima tog protesta koji vi organizujete, se nisu udostojili da se pojave u toku tih pet dana da o tome raspravljamo. Niti da se pojave.
To je, takođe, vaša posvećenost, odnosno ne posvećenost demokratskim principima i normama.
To je, takođe, najbolji pokazatelj vašeg nepoštovanja prema ovoj državi, institucijama ove države i građanima, pre svega onim građanima koji protestuju, zato što ako niste u Skupštini, zašta vas ljudi plaćaju, što je vaše radno mesto, da razgovarate o ovim temama, a kako mislite da se ti zahtevi ispune? Kako mislite da se to reši? Na ulici, nasiljem, kao rezultat protesta protiv nasilja? Nije realno. Realno bih rekla – nije ni normalna, demokratska, civilizovana, pristojna, tolerantna Srbija koju kažete da želite i koju kažete da propagirate.
Pa, i ovaj kvorum i sve ovo što se dešavalo i juče i danas na najbolji način je pokazalo koliko vam je zaista stalo da razgovaramo o ovim stvarima.
Zahtev za smenu ministra Bratislava Gašića je jedan, koliko sam razumela, od osnovnih zahteva i vas i protesta protiv nasilja. Da li je moguće onda da juče dva puta, u dva navrata i danas u jednom navratu vi ne možete da se prikupite da bi imali kvorum?
Da li je uopšte moguće da organizatori protesta protiv nasilja ne mogu da se pojave u Skupštini da bi obezbedili kvorum da se o tome razgovara, onako kao što se to desilo juče ujutru u 10 časova, pa ponovo u 11 časova, pa danas u 10 časova? To pokazuje vaše nepoštovanje prema tim ljudima, na prvom mestu, koji svaki dan šetaju i protestuju.
To što vi ne možete da se udostojite da dođete u Skupštinu da razgovarate o ovome, to što ne samo da su poslanici većine glasali za dnevni red da bi se o ovome razgovaralo u Skupštini, zato što vi niste, nego i zato što su morali da dođu u najvećem broju, nije bilo ni dovoljno ni 30, ni 35, pa nije dovoljno ni 40 bilo poslanika većine da daju kvorum, zato što vi niste došli.
Ali, hajde što nisu došli neki od, rekla bih…
(Aleksandar Jovanović: Jel moguće?)