Dakle, svakako je bez sumnje i vi ste tu u pravu, bez sumnje je utvrđeno da pružaoci medijske usluge N1, „Sport klub“ i „Nova S“ nisu registrovani u Republici Srbiji, odnosno da im nisu izdate dozvole za pružanje medijske usluge od strane Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM.
U tom smislu, oni nisu domaći kanali. Oni su registrovani u EU, odnosno u Luksemburgu, a u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, oni u Srbiji, praktično reemituju njihov program.
Čini mi se da je nama svima, bez sumnje, jasno da su to domaći kanali. Ja sada ne znam kako mi možemo da se pravimo ludi i da kažemo da su to strani kanali. U ovom slučaju je sigurno se radi o rupi u zakonu. Ja sada to mogu da kažem, mislim, to je moje mišljenje. Dakle, nije da se taj program samo reemituje, to je program domaće televizije, sa domaćim sadržajem, domaćim reklamama, itd.
Ono što je takođe, što mora da se uradi, a to je ponovo, čini mi se, nešto što zahteva širu koordinaciju koja je svakako dosta teža zato što nije koordinacija samo u okviru Vlade Republike Srbije, različitih resora, različitih agencija, institucija, već i nezavisnih tela kao što je REM ili kao što je RATEL, a to je, svakako, čini mi se, da se utvrdi odakle SBB dobija signal, recimo na TV N1?
Dakle, ja takođe molim i nezavisna tela da se malo više ovim pozabave i ja razumem da svi beže od ovog problema, zato što kada pipnete to, svi vas optužuju da želite da se mešate u slobodu medija i da gasite medije, ali se ne radi uopšte o tome.
Radi se o tome da svi poštujemo vladavinu prava makar u jednoj instanci. Znamo da SBB, kao distributer medijskog sadržaja ne poštuje sigurno, bez sumnje, zakone Republike Srbije, a to je Zakon o elektronskim komunikacijama koji kaže da numeraciju kanala određuje nezavisno telo, odnosno REM zato što time štiti javni interes, pa numeracijom kanala koje određuje REM, nacionalna televizija RTS mora da bude prvi kanal.
Oni to ne poštuju, tako da je kod njih RTS tek treći kanal, čime oni zloupotrebljavaju svoj položaj koji je većinski na medijskom tržištu, odnosno na tržištu distribucije medijskog sadržaja sa nekih 53%, u kome je njima javni servis tek na trećem kanalu, čime oni neke druge kanale nameću apriori građanima Republike Srbije i time apsolutno direktno i nedvosmisleno krše Zakon o elektronskim komunikacijama.
Dakle, to je jedino što je utvrđeno i što ja znam. Protiv toga REM može da podnese samo prekršajnu prijavu, na koju se oni ne osvrću naročito, ali to je ponovo nešto u čemu treba da učestvuje i ovo najviše zakonodavno telo da da uputstva, da li u tom smislu onda treba da se menja zakon, pa da pored prekršajne prijava može još nešto da se uradi ili ne treba, pa su te sankcije toliko male i beznačajne da je nekom kao što je SBB svejedno da li krši zakone Republike Srbije ili ih ne krši, ali je svakako utvrđeno da se u tom smislu zakon krši.
Za sve ovo ostalo, ja mislim, ali to je moje mišljenje kao Ane Brnabić, koje svakako želim da istaknem, je da je ovde pronađena u najmanju ruku rupa u zakonu, u kom smislu se domaći kanali tretiraju kao strani kanali koji se samo reemituju u Republici Srbiji i za to im ne treba dozvola od strane Regulatornog tela za elektronske medije i ne treba im registracija u Republici Srbiji. Ali, je svakako jako kompleksan problem.
Ponovo želim da zamolim i nezavisna tela i moje ministre i resorna ministarstva da se pozabave ovom temom, zato što je ovo nefer konkurencija. I kakvu mi svi skupa onda poruku šaljemo što se tiče vladavine prava? Hvala.

Svakako ću vam reći ovako.
Prvo, što se tiče numeracije kanala, sada da li treba da bude javni servis, nacionalna televizija prvi kanal ili treba neka druga televizija ili neki drugi program da bude prvi kanal, to ponovo ne određuje Vlada Republike Srbije i ne određujem ja, niti se pitam za to, niti me neko pita. To određuje Regulatorno telo za elektronske medije, kao nezavisna institucija. Dakle, nezavisna institucija određuje numeraciju kanala u skladu sa javnim interesom, balansiranim programom i prava javnosti da se balansirano informiše. U tome su oni bili apsolutno jasni. Ako su oni jasni, a neko to ne poštuje, onda on krši Zakon o elektronskim komunikacijama, bez da ga u potpunosti briga što krši zakone Republike Srbije.
To što vi kažete da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju je jedna potpuno površna, paušalna i netačna informacija za koju ne znam odakle vam ili niste informisani ili ovde namerno dezavuišete javnost. Dakle, rekla sam, ponoviću, SBB, kao distributer medijskog sadržaja, drži 53% tržišta, 53% tržišta. Na 53% tržišta ti građani, kao prvi kanal gledaju N1, kao drugi kanal gledaju „Novu S“, kao treći gledaju RTS. Mislim da Telekom drži između 36 i 40% tržišta. Dakle, apsolutno nije istina da dve trećine građana ne može da gleda tu televiziju.
Pri tom, takođe da vas informišem, što pretpostavljam da znate, pretpostavljam da nećete da kažete je da Telekom u svom programu daje kanal N1, tako da onaj ko ima Telekomov program, odnosno koristi Telekom kao distributera medijskog sadržaja apsolutno može da gleda televiziju N1. Za to ne morate da se brinete, i to je isto u skladu sa svim normama.
Što se tiče malih hidroelektrana, mogu to da ostavim ministru Antiću, ali vi ste u pravu i hvala vam makar na tome. Tako je, većinu tih dozvola izdala je Vlada u vreme mandata predsednika Vlade Mirka Cvetkovića i tada su mini hidroelektrane bile velike bum, bile su jako popularne, to je bilo ono što Srbiji treba. Dakle, može 100 puta da mi neko kaže - ne možete sada da se vraćate na to vreme, morate da se vraćate na to vreme zato što, ako neka Vlada neke zemlje potpiše neke ugovore, preuzme neke obaveze, izuzetno, izuzetno je teško da vi ostanete kredibilna zemlja, zemlja u koju veruju građani, investitori, domaći i strani, da vi raskidate ugovor, ugovorne obaveze koje ste preuzeli. Ne ja kao Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić kao Aleksandar Vučić, kao premijer pre mene, nego sve one vlade pre njega što su ostavile njemu, odnosno danas meni u amanet. Svakako gledamo i svesni smo tog problema, ali je teško sada razlučiti tu situaciju koja je bila preuzeta kao preuzete obaveze u to vreme.
Što se tiče Briselskog sporazuma, ponoviću vam, možemo dodatno da pričamo o tome, nemam nikakav problem, čak šta više, volela bih da imamo više vremena, jer apsolutno da niste u pravu, iz srca mislim da niste u pravu. Dakle, moj najveći argument je taj, uvek će biti da je Briselski sporazum u interesu Srbije, srpskog naroda, pre svega Srba na KiM, što Priština beži od njega kao đavo od krsta. Da je on u interesu Prištine, oni bi ga sutra primenili, kao što su primenjivali sporazume koji je pregovarao, dogovarao Borko Stefanović. Svi ti sporazumi su primenjeni. Nisu još potpisani, a oni su bili primenjeni. Kada vi priznate pečat sa natpisom „carina Kosova“, naravno da će Priština odmah to da primeni, pa kada imate nedvosmisleno da li je granica granični prelaz ili administrativni prelaz, pa je to toliko nedvosmisleno da neko može da ga zove administrativni prelaz, a neko granični prelaz, pa naravno da će to odmah da se implementira. Kada stavljate granice, kada stavljate prepreke, naravno da će Priština to odmah da odmah implementira.
Da ste vi u pravu i da je Briselski sporazum suprotan interesa srpskog naroda i Srba na KiM, pa šta mislite zašto ga Priština ne bi implementirala? Zašto bi mi dan danas na njemu insistirali i zašto bi tu Priština izgubila… To je bio prvi udarac kada je Priština krenula najozbiljnije da gubi kredibilitet i neke poene u međunarodnoj zajednici, gde su oni bili zacementirani, a to je da ispregovarate dugo i teško jedan sporazum, potpišete ga i onda postane potpuno jasno da oni njega neće da implementiraju, a za njega garantuje EU. Nije danas lako EU, koliko god beži od toga, a ni SAD da odgovore na pitanje zašto Priština ne implementira međunarodne obaveze koje je preuzela, a za koje garantuje EU.
Ponovo kažem svim građanima Republike Srbije, najbolji pokazatelj toga koliko je dobro ispregovaran Briselski sporazum, koliko on štiti interese srpskog naroda na KiM je to što Priština od njega beži ko đavo od krsta. Hvala.

Vratiću se samo kratko na neke od komentara prethodnog narodnog poslanika. Dakle, rekli ste mi da ne razumete napade na N1 televiziju. Ja nisam napala N1 televiziju i nemojte da menjamo teze. Dakle, apsolutno nisam napala N1 televiziju. Pričala sam o SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja. Što se tiče N1 televizije, ja se ne mešam u njihovu uređivačku politiku, nek rade ovo ili ono, nek pričaju ovo ili ono. Dakle, potpuno koji su im prioriteti uopšte niti želim, niti jesam, niti imam nameru. Dakle, nisam napala N1 televiziju, nisam ih pomenula apsolutno bilo kako, osim da kažem da su na SBB-u, kao distributeru medijskog sadržaja, sa 53% tržišta oni broj jedan kanal, pa dva Nova S, pa je tek tri onaj kanal za koji je nezavisno telo reklo da mora da bude kanal broj jedan. Rekla sam - SBB direktno i nedvosmisleno krši Zakon o elektronskim komunikacijama Republike Srbije. To što vi dajete znak jednakosti između SBB-a i N1, ja to nisam uradila, to ste uradili vi. Ali, to što ja mogu ili što možemo onda papirima svakako, posredno i neposredno da utvrdimo znak jednakosti između SBB-a, odnosno Šolaka i Đilasa, to takođe možemo, ali ja N1 pomenula nisam i nisam ih napala i neću ih nikada napasti.
Ako pričamo o napadu, a vi bi to trebali da znate, ali nisam čula da ste se naročito glasno oglašavali povodom toga, napad na medije direktno i nedvosmisleno možemo da vidimo kada se napadne RTS i novinari RTS-a, fizički napadnu, polome vrata, uleti neka rulja tamo, preti novinarima, zahteva svojih pet minuta, hoće uređivačku politiku, iako opoziciona. Pa zamislite kako bi to danas izgledalo, kako je izgledalo pre, a kako bi tek danas izgledalo, da su na vlasti, kad u opoziciji fizički prete da oni uređuju Dnevnik RTS-a. Tako izgleda napad. Može biti i verbalni, ali ovako izgleda direktni nedvosmisleni fizički napad na javni servis i novinare, sve one, i novinare i tehničare i sve druge ljude, šminkere koji tamo rade i koji su tamo radili to veče.
Dakle, ja nisam napala N1, neću ih nikad napasti, potpuno nemam nikakvo interesovanje da ih napadam, to nije u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koju vodim i našim vrednostima i našim principima.
Sa druge strane, videli smo kako izgledaju napadi na medije kada smo imali Savez za Srbiju i Đilasa i Boška Obradovića i sve ostale koji se danas hvale da su ušli tamo i pretili ljudima. Videli smo kako izgleda napad na Pink, kada smo imali fizički napad na dve devojke novinarke Pinka. E, tako izgledaju napadi na medije, surovi, fizički napadi na medije, sa čijom uređivačkom politikom se ne slažete, samo zato što se sa njihovom uređivačkom politikom ne slažete.
Mi takav manir nemamo. Mi naše poštovanje prema medijima, i onima koji imaju drugačiju uređivačku politiku, odnosno uređivačku politiku koja ne podržava ono što mi radimo, naše projekte, ne vole naročito da pričaju o našim rezultatima, podržava neke druge ljude, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, mi naše vrednosti, naše principe pokazujemo svaki dan na javnim događajima, na pres konferencijama koje organizujemo time što svakog od njih pozivamo i stojimo koliko god treba da odgovorimo na koliko god pitanja i pod pitanja. Što ponovo, apsolutno paralelno, kao u ogledalu možete da vidite kada odete na pres konferenciju Saveza za Srbiju, gde kada neko ko se njima ne sviđa, postavi pitanje, oni kažu - neću da vam odgovorim vi niste mediji. Ko ste vi da određujete koje mediji? Jel to je sloboda medija? To je vladavina prava? To je moderna Srbija? Evropska Srbija, to je ono što oni obećavaju građanima Republike Srbije.
I onda kažu nama, vi napadate medije. Mi napadamo medije? Sedimo, stojimo, odgovaramo na sedam pitanja, 17 potpitanja iz dana u dan, svaki dan. Privatna, državna, koja se tiču generalno porodica, ne postoji šta nam nisu rekli, ne postoji šta nam nisu rekli, hajde ne nama ovde što se bavimo javnim poslom pa smo to zaslužili, to smo tražili, to smo dobili, nego porodicama, maloletnim licima, koji nikakve veze nemaju sa tim, ničega se ne libe, ničega. Ne postoje danas, kao što je ministar Lončar rekao, ne postoje nažalost danas u politici crvene linije.
Da li znate ko je to uveo? Nismo mi, to su uveli oni istraživački mediji, takozvani istraživački mediji i opozicionari koji se nisu libili da prvo upere prstom na brata, tadašnjeg premijera Vučića, pa na oca, pa na sina, pa nije ni bitno ni koliko ima godina, ni koliko je mlad, ni koliko je star, ni da li ima veze sa istinom, nema veze sa istinom, bez i jednog jedinog dokaza, paušalne tvrdnje i onda je to postalo normalno. To je onda bio brat Ane Brnabić, otac Nebojše Stefanovića, sin ne znam kog ministra, brat Siniše Malog, supruga, beba, ma nema ni veze sada, zato što je to postalo normalno.
Ja se ponosim što mi to ne radimo i nećemo nikada ni raditi. Da li smo napali porodicu? Čiju smo porodicu napali? Kada smo napali fizički nekog novinara? Kada smo napali verbalno novinara, osim verbalno da raspravljamo da nemamo iste stavove. Ja se time ponosim. Građani Republike Srbije znaju i ko napada medije i da ne pričamo o sivoj zoni. Da li sam ih ja napala? Ne, fizički, udri šamarčinu devojci, pošto je novinarka Pinka. U redu je to, zašto ne? Jel Dragan Đilas rekao da oni nisu mediji. Nego šta su onda? A, ko je on da određuje ko su mediji? Fizički napad na RTS, hoću mojih pet minuta, ja ću da uređujem Dnevnik, gde je ovde studio? Pa, čekajte ljudi, stanite. Da li je to Srbija koju zastupamo, Srbija koju želimo, to je evropska Srbija?
Dakle, nisam napala N1, molim vas, nisam napala čak ni SBB, rekla sam da krše zakon. Krše ga. Da li želite da kažem da ga ne krše, da ne smemo o tome da pričamo, da ne bi bilo nemojte to je ugrožavanje slobode medija. Ne, ovo je poštovanje vladavine prava. Evo, neka kažu da ne krše. Evo, neka kažu da numeracija nije onakva kakva je REM trebao. Evo, mogu večeras da promene numeraciju i da poštuju zakone Republike Srbije i neka nastave onda svaki dan, 24 časa, da pričaju o vladavini prava i kako ovo država, ova Vlada ne poštuje vladavinu prava.
A, vi gospodo? Mi menjamo zakone, trudimo se. Da li ima još puno stvari koje treba da se urade? Ima još mnogo mnogo stvari. Da li idemo brzo? Pa, ne idemo dovoljno brzo, možemo i brže. A, vi gospodo, koliko je vama teško da poštujete zakone Republike Srbije i vladavinu prava? Evo, pozivam vas da poštujete numeraciju, u skladu sa zakonom, odnosno da poštujete to što je nezavisno telo dalo. Koliko je to teško?
Sada, što se tiče konkretnijih tema, od narodnog poslanika, Poglavlje 30, Svetska trgovinska organizacija. Želim samo da vam kažem da je ovo užasno važna tema, od koje mi ne bežimo i vi ste u pravu, ostalo je samo još jedna otvorena tema, to su izmene Zakona o GMO. Nažalost i vi to znate, ovo je tema koja se bespotrebno politizuje i to je tema na kojoj ćemo svakako videti i vi ćete se uveriti u to, jedan potpuno neprimereni politički oportunizam, zato što je ovo važno za Srbiju, bitno za Srbiju, nama izuzetno važno da budemo članice Svetske trgovinske organizacije i čim otvorimo, a otvorićemo temu izmene i dopuna Zakona o GMO, videćete sve ljude koje baš briga i za GMO i za naše poljoprivrednike i šta će u stvari pisati. To što ćemo predložiti mnogo bolje rešenje nego što imamo trenutno, biće samo važno da ponovo spinuju stvarnost i da optuže nas da želimo da otvorimo Srbiju za ovo, što ovo nije poenta.
Srbija je i pre 2009. godine imala zakon koji je nama bio dovoljno dobar da postanemo članica STO. Godine 2009. je taj zakon izmenjen da je nama blokirano članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, nažalost. I jeste teme, i želim da vas uverim da je tema koja je visoko na listi naših prioriteta i kojima ćemo se baviti i bavimo se već, ali bavićemo se još više u narednom periodu.
Želim sve, uključujući i vas ili možda pre svega vas, da zamolim za podršku sa tom temom koja će biti bez obzira na stranku podrška vladajućoj većini, Vladi ili ne, zato što je ovo tema koja je važna za Srbiju. Zato što svi zajedno treba ozbiljno da se pozabavimo ovom temom.
Takođe, želim da vam kažem da mi imamo odličan odnos i što je još važnije imamo stalnu komunikaciju sa predstavnicima Svetske trgovinske organizacije, pa čak je i jedna osoba, a savetnica u mom kabinetu koja je radila, otišla je i sada je predstavnik Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što čini mi se makar indirektno govori o kredibilitetu koji mi imamo u STO. Mogu vam reći da i oni generalno očekuju izmene zakona kako bi brzo i efikasno mogli da dovršimo ovaj proces.
Što se tiče CEFT-e Protokola 5 i 7, vi znate da smo mi, odnosno na inicijativu Vlade i Skupštine ratifikovali Protokol 5. Privremene institucije u Prištini su jedine u regionu koje još nisu ratifikovale Protokol 5 CEFT-e o Protokolu 7, mi raspravljamo, našli smo rešenja za neka otvorena pitanja, ali je nažalost CEFT-a, kao CEFT-a suspendovana kršenjem, direktnim kršenjem CEFT-e od strane Prištine, uvođenjem taksi od 100% za robu za centralu Srbiju i BiH. Tako da u ovom trenutku CEFT-a kao takva nažalost ne postoji, odnosno na ledu je.
Ono što ćemo mi raditi u interesu Srbije, regionalne stabilnosti, regionalne saradnje, bolje regionalne trgovine, je to da ćemo mi sada, dok je CEFT-a praktično suspendovana, ići na što više i na što pre direktnih bilateralnih sporazuma. Na kraju krajeva i na dnevnom redu Skupštine je i ratifikacija Sporazuma sa Severnom Makedonijom. Očekujem da ćemo čak u prvoj nedelji avgusta mi potpisati da ćemo imati jedno šalterski granični prelaz, odnosno sistem i da ćemo međusobno mi sa Severnom Makedonijom bilateralno ratifikovati ono što se zove AEO, odnosno povlašćeni ekonomski privredni operateri. Tako da ćemo mnogo brže ići u razmenu između Srbije i Severne Makedonije, a onda bilateralno i sa svim ostalima, odnosno sa što više zemalja zapadnog Balkana i to je jedini način na koji mi odgovorno u ovom trenutku možemo da se borimo. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče podsticaja za poljoprivredu, moram da kažem da sam juče gledala tabelu, pošto sam išla u posetu Lučanima i Požegi, i da je za 2018. godinu 98,2% ukupnih podsticaja isplaćeno.
Bilo je nekog kašnjenja, zbog čega mi uvodimo e-agrarnu upravu, dakle potpuno elektronski sistem, da možemo lakše da pratimo, da možemo lakše da primamo prijave, da zahtevamo ljudima ako treba dodatna dokumentacija i brže da isplaćujemo. Ali, u ovom trenutku, za 2018. godinu, ako se ne varam, mislim da je 98,2% podsticaja isplaćeno. Zamolila sam sada moj tim da mi pošalje tu informaciju, da imam tačnu cifru koliko je isplaćeno.
Za ovo drugo pitanje moram da se konsultujem sa ministrom poljoprivrede.
Što se Vrbasa tiče i crnogorskog jezika u službenoj upotrebi, evo ako se sa ovim Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine nije obraćao, ja molim da se obrate. Ja sam i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, tako da je to direktno moj posao, da obezbedim da ukoliko je Crnogorski nacionalni savet to tražio, da ukoliko postoje svi uslovi, da oni to i dobiju.
Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, mi smo nakon najave da ćemo ići na izmene i dopune Zakona, imali još jedan sastanak u Vladi Republike Srbije, sa čini mi se svim relevantnim udruženjima roditelja i udruženjima koji se bave pitanjem porodice. Imali smo jednu, čini mi se otvorenu i konstruktivnu raspravu oko toga šta je bila intencija, šta su mane šta možemo da popravimo. Imali smo i dobrih predloga.
Ja sam u ponedeljak imala sa ministrima Đorđevićem i Đukić Dejanović sastanak i Ministarstvom finansija, da prođemo kroz različite modele, kako možemo da unapredimo dodatno ovaj zakon i koliki će biti fiskalni efekti. Očekujem da ćemo ta udruženja pozvati na sastanak već sledeće nedelje, da predstavimo. Ako vi želite, možemo da pozovemo i vas da čujete dokle smo došli, na čemu radimo, koje su ideje, pa mislim da ćemo odmah nakon ove letnje pauze ići na izmene i dopune zakona.
Ne bih se složila sa tim da je 13 hiljada žena oštećeno. Mislim da se ne govori o tome koliki je broj žena koji je uključen u sistem podsticaja, koje nikada pre nisu bile u sistemu podsticaja. Možda ministarka može nešto o tome da kaže. Svakako ćemo ono što mogu da garantujem, da ćemo onu grešku za koju mislim da je došlo do greške, da nismo trebali to tako da uradimo, gde je za one žene koje imaju nadprosečna primanja, gde je prosek zarada tri umesto pet, da ćemo to ispraviti.
Gledamo, takođe finansijske efekte da ako se smanji prosek plata sa 18 na 12, da vidimo kako možemo da obezbedimo da i one žene koje sa tim prosekom primaju 800, 1.000 ili 2.000 dinara, da li da idemo na minimalnu platu, prvih tri meseca ili godinu dana, ali sve je to ono što ćemo predstaviti na tom sastanku sledeće nedelje. Tako da vas pozivam, svakako ću upisati sebi da dođete.
Što se tiče traktora, samo da vam kažem, za traktore za 2018. godinu, ispraćeno 2,3 milijarde dinara. Kupljeno je preko 1.600 traktora. U stvari, 1682 traktora tačno, od čega je 150 iz IPARD i sada je sve isplaćeno što je bilo budžetirano za 2018. godinu. Hvala.

Izvinite, istina je, preskočila sam pitanje o Fruškogorskom koridoru. Nadam se da će početi u poslednjem kvartalu ove godine. radimo sve što možemo, što se tiče uzimanja kredita, zajmova, projektovanja, svakako je to sada samo pitanje meseci kada će početi da se gradi Fruškogorski koridor.
Što se tiče rešavanja tog problema, moram da vam kažem dva odgovora. Prvo, to morate da uradite ako hoćete da modernizujete železnice. Ne znam kako hoćete da ih modernizujete bez toga da ih zatvorite. Stvarno ne znam kako je to uradila bilo koja druga zemlja.
Dakle, to je nešto što svi zajedno, na žalost, moramo da istrpimo. Ja bih takođe mnogo više volela da nismo morali to da radimo i da smo već imali tu modernu železnicu, zato što bi to značilo da u ovom trenutku mi ne moramo da se dovijamo sa dizel lokomotivama kojih nemamo dovoljno, da otvaramo druge pružne prelaze, alternativne, da zbog toga trpi naša ekonomija, i lakše bi i politički bilo da smo rekli - dobro, dajte da odložimo to, neka radi neka druga Vlada. Zato što u ovom trenutku, onako - drži bure vodu, dok majstori ne odu. To je neodgovorno i ja se nadam da ćete se složiti da je u redu što smo krenuli u tu stvarnu kapitalnu investiciju da napravimo potpuno modernu rekonstruisanu prugu, između Beograda i Kelebije, odnosno Beograda i Budimpešte. Ali, za to smo morali da zatvorimo tu prugu i to je tako.
Što se tiče, opet Fruškogorskog koridora. Dakle, pitanje je meseca kada ćemo mi da gradimo Fruškogorski koridor, ali Fruškogorski koridor neće da se završi za šest meseci, pa će to biti alternativa. To će biti neki radovi, to je ozbiljan projekat koji će takođe trajati godinama. Ja sam, što se tiče drumskog saobraćaja, trudimo se da to olakšamo koliko možemo, ja sam skoro prolazila tamo, nisam osetila da je toliko opterećenje, ali ponovo, nisam ja relevantna, ja tamo ne živim.
Dakle, ako imate ideju šta dodatno možemo da uradimo, ali Fruškogorski koridor ćemo mi početi da radimo u narednih nekoliko meseci, ali on neće biti odgovor na pitanje kako će ljudi lakše da se kreću Vojvodinom. Verujte, ja sam juče, nema veze sa tim, znate li vi koliko će biti ljudi, ja sam juče čitala intervju sa Draganom Đilasom u nedeljniku „NIN“, koji čovek kaže, nisam mogla da verujem, mislim da je to, četvrtak je danas, danas je izašao, gde čoveka kaže, kada pričam o Fruškogorskom koridoru i pričamo o tome koliko investicija, koliko ulažemo, kada će ići, kada će krenuti, čovek kaže, bez problema, kaže – ja ne znam uopšte zašto se gradi Moravski koridor? Moravski koridor je potpuno nepotreban za Srbiju. To je bacanje para.
Moravski koridor, nepotreban za Srbiju? Znate li vi koliko je, recimo, Moravski koridor je još potrebniji od Fruškogorskog koridora. Znači, ljudi koji žive u Kraljevu, u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Kruševcu, Ćićevcu njima autoput nije potreban. Vi ne znate danas kako da dođete, i to sam govorila sto puta, vi ne znate kada krenete od Niša do Užica, vi ne znate kojim putem da idete.
Vi imate lidera opozicije koji kaže - Moravski koridor nije potreban za Republiku Srbiju, a onda imamo ovde kada ćete krenuti sa Fruškogorskim koridorom. Dakle, samo malo, izvinite, stvarno samo malo strpljenja dok stignemo na sva mesta, jer na kraju krajeva imate ljude koji bi danas… bili su na vlasti deset godina, pa nisu ništa od tih puteva izgradili, nisu ih ni planirali, a sada znamo zašto. Evo, ja sam juče kada sam čitala taj intervju, prvi put u stvari shvatila da nije to ni do toga da nije bilo para, da su pare išle za nešto drugo, da nije bilo projekata ili su krenuli sa projektima pa nisu stigli da ih završe. Nego ljudi misle da je to sve nepotrebno za Srbiju, da to sve nije bitno za građane Srbije. Šta će građanima Srbije koridori? Šta će im autoputevi? Nisu oni zaslužili, ljudi u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, ma nisu oni zaslužili autoput. Šta će vam ljudi Moravski koridor? Tako da smo došli do toga da morate da završite i projektovanje i finansiranje i izbor izvođača i da vidite kako je to u najboljem interesu Republike Srbije, a i najveći problem je da imate novac za to. E, sada to sve imamo i biće u narednih nekoliko meseci.
Što se tiče ponovo Vrbasa, pomenula sam, nisam ni rekla da je to odluka Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine, to je svakako odluka lokalne samouprave. Ali, da se to podigne na republički nivo, kao što vi tražite od mene, kao narodna poslanica, zato služi Republički savet za nacionalne manjine i zato služi između ostalog i Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine. Zato što, ako ne mogu da se dogovore sa lokalnom samoupravom, onda taj nacionalni savet digne to na nivo Republičkog saveta za nacionalne manjine. Zato što, složićemo se, pa ne mogu ja kao predsednica Vlade da znam šta se dešava u svakoj lokalnoj samoupravi i sa svakim nacionalnim savetom za svaku nacionalnu manjinu. Zato služi ta institucija Republičkog saveta za nacionalne manjine, koji su svi, pa i evropske institucije, pre svega Savet Evrope, pohvalio. Zato što postoji institucionalni mehanizam da o tome mi pričamo.
U redu, sada ste mi vi skrenuli pažnju, ali kada kažem da je to nešto što jako lako može da se završi zato što imamo institucionalan mehanizam, koji se stalno sastaje. Ako mi verujete, ja mislim da 2009. do 2014. godine jednom se sastao, jednom. Mi imamo na četiri meseca sastanke. Dakle, lako se institucionalno to rešava u ovom trenutku.
Što se tiče ovog Kinološkog saveza Vojvodine. Jel Kinološki savez Vojvodine nevladina organizacija ili institucija? Dakle, u svakom slučaju ja ću proveriti sa ministrom Nedimovićem i videću da li se to ponovo tiče republičke vlasti ili pokrajinske vlasti, čija je to nadležnost. Hvala.

Samo da se vratim kratko na ovo – sedam godina ste na vlasti, pa treba da se znaju neki prioriteti. Ja se slažem sa vama. Tako sam ja isto mislila dok nisam, pravo da vam kažem, na poziv Aleksandra Vučića ušla u Vladu i postala ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, onda i predsednik Vlade. I onda vi pogledate da ne da ne mogu da se znaju prioriteti, nego ne znate gde pušta, s obzirom na to koliko ništa nije bilo urađeno i koliko ničega nije bilo, pa kažete – prioritet mi je da gasim požar. Od tih sedam godina na vlasti, dve godine makar su bile mere teške fiskalne konsolidacije kojima je trebalo makar tri godine da daju rezultate. Samo da vam kažem, dakle, tri godine da daju rezultate.
Mi smo bili na tri meseca od bankrota, to je bio prioritet. Nije bilo – e, postao je Aleksandar Vučić predsednik Vlade 2014. godine, hajde da gradimo Fruškogorski koridor. Pa, odakle? Zemlja je pred bankrotom. Odakle? Nemate odakle penzije da isplaćujete. Odakle? Nemate plate za doktore, za vojsku, za policiju, policija pocepana, nema cipele. E, gde je sada Fruškogorski koridor, sedam godina ste na vlasti? Pa trebalo je prvo stabilizovati zemlju, uraditi makroekonomsku stabilnost, imati novac, pa onda završiti ono što se krenulo pre pet decenija, Koridor 10, Koridor 11 nastaviti, napraviti projekat za Fruškogorski koridor, popraviti regionalne puteve, početi da stavljate zdravstvo na noge, pa ljudi su radili u poljskim bolnicama. Pa pitajte samo u Vojvodini, pa vi znate koliko je bilo skenera u Vojvodini. Koliko je bilo skenera? Koliko je bilo magnetnih rezonanci samo? I tu sve koliko to sve košta. Pa, ne, naravno.
Sada je lako reći – sedam godina ste na vlasti, još niste počeli Fruškogorski koridor. Pa da, sedam godina smo, da kažemo, svi zajedno na vlasti, pa imamo danas i makroekonomsku stabilnost i suficit u budžetu od 21 milijardu dinara, umesto deficita, i smanjen javni dug na 51% BDP-a i, konačno, održiv rast BDP-a prošle godine 4,3%, ja se nadam ove godine 3,5% ili malo više, pa smo spustili nezaposlenost ispod 12%, a bila je preko 25%, pa samo završili južni krak Koridora 10, završavamo sada istočni krak. Jel završavamo sada 15. avgusta Koridor 11, otvaramo od Obrenovca do Čačka? Pa jel smo počeli u maju da radimo Preljina-Požega, od Čačka do Požege? Pa treba da krenemo u septembru Moravski koridor, za koji Dragan Đilas kaže da je apsolutno nepotreban, nepotreban. Šta će ljudima iz Kraljeva, molim vas, auto-put? Šta će ljudima iz Vrnjačke Banje auto-put? Koga briga za njihove turističke potencijale?
Pa smo krenuli modernizaciju Beograd-Budimpešta. Dakle, nemojte da mi kažete, molim vas, samo – deluje kao da Vojvodina nije prioritet. I vi znate isto tako da se danas u budžetu odvaja mnogo više nego 7% za Vojvodinu. Pa Naučno-tehnološki park Novi Sad se kompletno finansira iz republičkog budžeta, Klinički centar Srbije iz kredita koji je uzela Republika Srbija. Dakle, nemojte samo da kažete – da, ali koliko smo čekali. Pa naravno da smo čekali, čekali smo svi mi skupa, i Zrenjanin i Novi Sad i Niš, ali za to nismo mi krivi.
Što se tiče savetnika u ministarstvima, poštovana narodna poslanice, apsolutno ne pristajem na to i ne prihvatam da imamo nestručne ljude, apsolutno ne pristajem na to i apsolutno to ne prihvatam. Zato što sa nestručnim ljudima ne bi uradili ovoliko stvari, a svi građani Republike Srbije vide koliko smo uradili i koliko radimo i to bi bilo nemoguće sa nestručnim ljudima. Da li su svi najbolji na svetu i stručni? Ne. Na kraju krajeva, ja bih takođe volela da imamo i u budućnosti takav budžet, a ako nastavimo ovako imaćemo, da možemo i te stručnije ljude ili ljude koji ne rade u svim tim samo volonterski ili iz ljubavi prema zemlji, da ostaju u državnoj upravi i sa tim. Ali, mislim da ljudi daju sve od sebe, mislim da imamo, posebno po kabinetima ministara, jako dobre ljude, koji dobro rade, trude se, imamo dobre državne sekretare, dobre i iskusne pomoćnike ministara i mislim da nije u redu i nije fer da uopšte kažemo – molim vas da ministri imaju stručnije ljude. Ne, mislim da bez tih ljudi, bez nas kao tima, mi sve ovo što sam upravo sada rekla ne bi ni mogli da postignemo.
Što se tiče regionalnog razvoja i infrastrukture, opet ne mogu da verujem kako vi to mene možete da pitate. Pa ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Ako se nešto vidi, onda se vide ti putevi. Pa za koga ih mislite gradimo? Za nas? Za Beograd? Za koga mislite da ih gradimo, ako sa tim putevima ne podstičemo regionalni razvoj, da je svako selo važno, da je svaka opština važna?
Pre deset dana bila sam u selu Tmava, u opštini Kuršumlija, zato što mi se jedna penzionerka obratila, zato što lokalno rukovodstvo nije bilo dovoljno brzo, za 150 metara puta. Zato što tim lokalnim rukovodiocima hoću da kažem da je svaki građanin važan, da je svaka opština važna, da je svako selo važno i za sve njih se borimo. Kada ste vi pre Aleksandra Vučića i naše Vlade imali Vladu koja se bavi svakim pojedinačno građaninom, koji odgovara penzionerima iz Kuršumlije na mejlove, na pozive, da se borimo svaki dan, a pitate me za puteve i regionalni razvoj? Pa gde je Koridor 10, pa gde je Koridor 11? Počinjemo Moravski koridor. Koliko je mreža lokalnih puteva? Pa ja sam lično bila da obiđem put između Rače i Lapova, da opštinu Rača vežemo direktno za Koridor 10. To je sve urađeno, to je sve završeno. Ne razumem kako me takve stvari pitate.
Za poslednje dve godine je izgrađeno više od 150 kilometara samo auto-puteva. Pa to je regionalni razvoj. Povezivanje svih osnovnih škola u Srbiji na internetu u okviru Akademske mreže Srbije, što je urađeno u prethodne dve godine, pa to je regionalni razvoj. Dakle, ne znam šta više da radimo da bi pokazali koliko nam je regionalni razvoj važan, a posebno u oblasti infrastrukture.
Molim vas još jednom, malo poštovanja prema tim ljudima koji rade stvarno izuzetno naporno i daju sve od sebe. Ja kažem, ako prvi mi uvek za sebe kažemo da možemo i bolje i moramo bolje i moramo brže, zato što građani Srbije ne mogu da čekaju, moramo brže, ali, ljudi, mi to kažemo za sebe, svi ti ljudi koji svaki dan rade sa nama rame uz rame da ova zemlja ide brže i da naši građani žive bolje i u skladu sa onim koliko oni imaju potencijala i koliko su zaslužili. Hvala.

Hvala.
Dragao mi je što danas imam ponovo priliku da se obratim narodnim poslanicima i odgovaram na vaša pitanja, istovremeno da podvučem neke od stvari uspeha rezultata Vlade Republike Srbije.
Takođe sam želela da vas informišem ili podsetim da je tačno, otprilike na sutrašnji dan, pre dve godine sam u ovom poštovanom domu predstavila svoj ekspoze, program za rad ove Vlade Republike Srbije i onda, dan nakon toga, 29. smo dobili podršku većine. Ja ću sa svojim timom u ponedeljak održati pres konferenciju za praktično dve godine rada ove Vlade, da kao što smo to uradili za prvu godišnjicu rada Vlada, podnesem izveštaj i vama i građanima o tome šta smo uradili i koji su izazovi i šta su dalje planovi.
Što se tiče pitanja poštovanog narodnog poslanika, pre svega oko BNV, dakle, Bošnjačkog nacionalnog veća, da li ćemo uvesti u red, vi znate da je to izuzetno kompleksno, izuzetno osetljivo pitanje. Vlada Republike Srbije se ponosi time što stvarno poštujemo najveće svetske standarde za nacionalne manjine i kako smo uveli, kako poštujemo i osnažujemo institute nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Kažem svetske standarde zato što ono što radi Republika Srbija prevazilazi evropske standarde u poštovanju nacionalnih manjina, odnosno prava i sloboda nacionalnih manjina.
Što se tiče BNV, mi pažljivo analiziramo šta se dešava pre svega zbog stvarno, rekla bih nesrećnih izjava gospodina Ugljanina koji je Srbiju nazvao ili naziva najpogrdnijim imenima od fašističke tvorevine preko raznih uvreda, tipa da je Stefan Nemanja bio ratni zločinac itd, nismo reagovali do sada zato što ne smatramo to ozbiljnim izjavama ili izjavama koje su u bilo kom slučaju dalje od onoga što sam rekla. Dakle, nesrećne izjave od čoveka koji je od 2008. godine do 2014. godine bio ministar u Vladi Republike Srbije i tada mu nije Republika Srbija bila fašistička tvorevina, tako da je nesrećno imati ljude koji menjaju svoje mišljenje, svoje stavove i svoje izjave u zavisnosti od toga da li su na vlasti ili nisu na vlasti, a gospodin Ugljanin je apsolutno najdrastičniji takav primer.
Svakako, kao što i predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić prošli put kada je bio u Skupštini govorio, dakle, građani Republike Srbije u potpunosti nemaju razloga da budu zabrinuti, mi nećemo reagovati na provokacije zato što je to praktično jedino što bi gospodin Ugljanin u ovom trenutku želeo.
Kao što i vi znate, 24. juna je u Novom Pazaru održana sednica BNV gde je promenjen predsednik Nacionalnog veća, izabrana Jasmina Curić umesto Esada DŽudža koji je istog dana podneo neopozivu ostavku, ja ću prepustiti ministru Ružiću da kaže nešto oko ovoga, ali vas molim za razumevanje zato što se mi stvarno izuzetno trudimo da se ne mešamo u rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dokle god to nije apsolutno neophodno.
Dakle, ostajemo otvoreni za komunikaciju sa vama, sa svim članovima Nacionalnog saveta ove nacionalne manjine, ali ukoliko ima bilo kakvih indicija u jednom trenutku da treba da se umešamo, umešaćemo. U ovom trenutku, pratimo situaciju, ali je to šta se dešava ipak stvar većine u okviru tog Nacionalnog saveta.
Što se tiče puta Tutin-Novi Pazar, tu se radi stvarno u minimalnom kašnjenju. Ja očekujem da se odmah nakon puštanja puta Kuzmin-Sremska Rača, što očekujem sada u julu, moguće i nadamo se uz ponovnu posetu Srbiji od strane predsednika Turske, gospodin Erdogana, da ćemo odmah nakon toga ići u izgradnju, početak izgradnje Tutin-Novi Pazar, dakle to je ili juli ili avgust. Dakle, minimalno kašnjenje.
Što se tiče slobodne zone na Pešteru, tu moram da vam se vratim sa povratnom informacijom, u ovom trenutku nemam tu informaciju. Hvala.

Samo ću se kratko osvrnuti na situaciju na Kosovu i Metohiji i kako mi to možemo da nazovemo i kako i sama sam se trudila u više navrata i u poslednje vreme i u poseti Londonu, i u poseti Republici Francuskoj da razgovaram i da upoznam ljude o tim taksama.
Rekla bih da često o tome govorimo administrativno, kao direktno kršenje CEFTA sporazuma, Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, sporazuma koji je potpisan još 2006. godine, kao što su i predstavnici EU rekli to je takođe i direktno kršenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje su privremene institucije u Prištini potpisale sa Evropskom komisijom, ali ljudski nazvati to ne možemo drugačije nego akt najbrutalnijeg i najdirektnijeg kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. To je ništa drugo do ne civilizacijski čin, suprotan svim standardima EU, evropskih vrednosti i svetskim civilizacijskim standardima, koje danas 21 veku govore o slobodnom protoku robe, usluga i ljudi. To je ne civilizacijski čin i najbrutalniji akt protiv ljudskih prava i sloboda srpskog, ali i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Mi ćemo to nastaviti da pričamo, nastavićemo da se borimo za Srbe na Kosovu i Metohiji i nastavićemo da se borimo da svi u celom regionu makar poštuju one najosnovnije civilizacijske standarde koje na žalost u ovom trenutku Priština apsolutno ne poštuje. Hvala.

Prvo, želim da vam kažem da svi članovi Vlade koji u ovom trenutku nisu u Skupštini, apsolutno su opravdano odsutni. Mi, sutra na Vidovdan imamo veliki broj, stvarno odličnih događaja koji upravo pokazuju kako se Srbija kreće, kako se razvija, između ostalog i otvaranje aerodroma u Kraljevu, što verujem da će biti izuzetno značajno za ceo taj deo Srbije, ali svakako i za sve građane Srbije, generalno.
Ministar Dačić je u inostranstvu, bavi se svojim poslom, a potpredsednica Vlade, Mihajlović je u Kraljevu, ministar Stefanović na međunarodnoj policijskoj vežbi u Nišu, ministar Vukosavljević u Baču, gde smo završili zajedno sa EU rekonstrukciju bačke tvrđave koja se danas otvara.
Tako da, u svakom slučaju, svi su na svojim radnim zadacima, rade za građane Republike Srbije, imamo dobre uspehe, predstavićemo neke stvari sutra, neke stvari prekosutra u Somboru, neke stvari u ponedeljak, ali mogu vas uveriti poštovani narodni poslaniče da su svi odsutni iz opravdanih razloga i videćete vi i sami kao građani Republike Srbije te rezultate.
Što se tiče putovanja ministra Đorđevića, ali na kraju krajeva, i putovanja ostalih članova Vlade, rekla bih da mi zbog ogromnog broja aktivnosti koje imamo u interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, često ako ste obratili pažnju u prethodnom periodu smo morali da preuzimamo neke od odgovornosti iz različitih resora, zato što smo obavljali istovremeno par različitih stvari.
Ministar Dačić, potpredsednik Vlade, ministar Dačić nije mogao u tom trenutku da bude na Maldivima, koji su nama izuzetno važni, izuzetno važan potencijalni partner, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije i ministar Đorđević je uskočio i putovao na Maldive.
Na Maldivima se za razliku od nekih poslanika opozicije nije provodio, bio je na Maldivima, tačno jedan dan, što verujte, ne bih poželela nikom, niti mislim da bi bilo ko poželeo sebi da ide 15 sati do Maldiva na jedan dan, ima šest bilateralnih sastanaka i vrati se onda u Srbiju i putuje još dodatnih 15 sati, ali je to neophodno i mi ćemo biti svuda u svim zemljama, u svim krajevima ove zemaljske kugle ukoliko treba da se bori za suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, za interes Republike Srbije svih građana Republike Srbije.
Dakle, menjao je tamo potpredsednika Vlade, ministra Dačića i bio je na Maldivima čitav jedan dan sa šest bilateralnih sastanaka. Takođe, kao što sam ja bila predstavljala Srbiju na stogodišnjici Međunarodne organizacije rada u Ženevi, gde sam, recimo, sedela sa predsednikom Vlade, Burkine Faso, gde smo razgovarali, takođe o pitanju Kosova i Metohije, da bi objasnili tim nekim državama koje su priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, šta se sve dešavalo u poslednjih 11 godina, kako se situacija na terenu promenila, šta je Republika Srbija sve učinila da dođe do dijaloga sa Prištinom, u interesu regionalne stabilnosti boljeg života građana i kako to Priština ne prihvata i da pozovemo te ljude da razmisle da li su oni doneli pravu odluku nakon ovih 10, 11 godina, da pogledaju situaciju na terenu i da razmisle o tome da li su u tom trenutku doneli pravu odluku.
Nažalost, u najvećem broju tih razgovora, evo ja sam imala tu situaciju u razgovoru sa predsednikom Vlade Burkine Faso, i znate šta mi je rekao? Mi smo 2010. godine videli da naša odluka nije bila u suprotnosti sa Međunarodnim sudom pravde, odnosno sa Međunarodnim pravom, zato što je to Međunarodni sud rekao, dakle, na inicijativu tadašnjeg ministra spoljnih poslova Republike Srbije i onda se vi danas kao predsednik Vlade Republike Srbije nađete u situaciji da vam neko iz sastanka u sastanak od Maldiva do Burkino Faso, priča da je ono što je uradio vaš ministar spoljnih poslova 2010. godine, najveći argument toga da su oni bili u pravu, odnosno da nisu prekršili međunarodno pravo kada su priznali jednostranu proglašenost nezavisnost Kosova. I pored toga i pored takvih prepreka na koje mi danas nailazimo, zahvaljujući neverovatnoj neodgovornoj politici 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, mi ćemo nastaviti da se borimo.
Što se tiče „Komercijalne banke“, mi možemo danas raspravljati, ostaviću naravno i ministru finansija da govori malo o tome, ali reći ću vam ovo, mi danas možemo raspravljati o tome da li je privatizacija „Komercijalne banke“ dobra ili nije dobra.
Moje lično mišljenje je da je dobra i da je to u interesu i bankarskog sektora i Republike Srbije, ali mi čak i u Vladi imamo različita mišljenja po tom pitanju. Ja mislim da država nije najbolji mogući menadžer banaka, mislim i uvek sam se plašila i plašim se i dalje kada razmišljam o održivosti onoga svega što radimo, da će nekada, svakako nije realno da će možda uskoro, ali u jednom trenutku će neko drugi preuzeti funkcionisanje Vladom.
Ako imate „Komercijalnu banku“, možete ponovo da imate u budućnosti ljude koji će koristiti ovakve stvari za izvlačenje državnog novca, za partijsko finansiranje, neće im biti u interesu stabilnost države, a to smo videli toliko puta u poslednjih, deceniju i po, već će im biti u interesu da koriste banke, državna preduzeća, institucije, privredna društva u većinskom vlasništvu, države za partijsko finansiranje, izvlačenje lične koristi, itd.
To je nažalost bio slučaj u prošlosti sa „Komercijalnom bankom“, kada je neko drugi imao odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije.
Ali, nama, kao i mnogo stvari tu nije ostavljen mnogo veliki prostor za manevre.
Godine 2011. je potpisan Sporazum sa Međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, IFC kao delom Svetske banke, nemačkim DEG i Svedfondom o tome da oni ulaze u vlasništvo „Komercijalne banke“, ali da imaju put opciju koju mogu da aktiviraju, ukoliko mi ne uđemo u privatizaciju „Komercijalne banke“.
Ta put opcija nije nimalo slatka, ona nije ni malo u interesu Republike Srbije ni građana Republike Srbije, ali je to potpisano 2011. godine. Dakle, 2011. godine je neko doneo odluku o privatizacije „Komercijalne banke“.
Dakle, možete sada da pričate sa tim ljudima, mi ponovo nalazimo najbolji mogući način da izađemo iz cele te situacije, tako da obezbedimo najbolje moguće finansiranje, funkcionisanje „Komercijalne banke“, stabilnost Republike Srbije i našeg bankarskog sistema i kredibilitet Republike Srbije, kao pouzdanog partnera i to je upravo ono što radimo u ovom trenutku. Hvala vam.

Znate šta, neke stvari su crne ili bele, ne mogu biti sive. Ako imate potpisan ugovor i preuzete obaveze od 2006. do 2011. godine, oni su ili tu ili nisu tu, pa ne možemo mi reći – mi smo ih preuzeli 2011. godine. Nemojte da ste neozbiljni, stvarno. Da li vi možete da pogledate taj ugovor? Taj ugovor je potpuno transparentan, tu je potpisan, ispregovaran još 2006, potpisan je 2011. godine kao aneks, ima obaveznu „put opciju“ koja kaže – ako vi ne idete u privatizaciju „Komercijalne banke“, nama ćete morati da platite tu sumu, pri tom, garantovanu sumu ljudi koji su ušli u vlasništvo „Komercijalne banke“, u upravni odbor, u nadzorni odbor, u upravljanju „Komercijalnom bankom“, koja ni u jednom trenutku zahvaljujući tadašnjoj poziciji pregovaračke Vlade, koja, ja ne zna šta su mislili, dakle kažu - vi upravljate bankom sa nama, ali vaše odluke da li banka posluje dobro ili ne se nikako ne održavaju na vaš profit koji mi vama garantujemo danas ovim potpisom.
Mi se sa tim danas borimo. Ne možete vi da kažete nama – E, pa dobro, vi svaki kažete da je to iz prošlosti. Pa, iz prošlosti je, nije Siniša Mali potpisao to 2011. godine, a nisam ni ja, nije ni Aleksandar Vučić, potpisali su oni koji danas misle da bi sve mogli bolje, ali su tada sve radili suprotno interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Da li iz neznanja ili lenjosti ili neodgovornosti, mi o tome možemo da pričamo, ali su posledice toga neumitne i mi danas time moramo da se bavimo, kao što mi danas moramo da se bavimo vraćanjem kredita po kamatnim stopama od 7,25%, ali, na svu sreću, zahvaljujući svim onim reformama pokrenutim od 2014, 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, mi smo sada emitovali obveznice po istorijski najnižoj kamatnoj stopi na državne hartije od vrednosti od 1,5% i uštedeli 3,8 milijardi dinara. Vi meni možete da kažete – pa, da to je… Ne, to je zamena tih tada starih kredita koji su uzimati po kamati od 7,25%, mi danas možemo da se zadužujemo po 1,5%, da prodajemo naše državne obveznice na 10 godina. Dakle, to je crno ili belo.
Ovo je ugovor iz 2011. godine, koji daje sva prava međunarodnim finansijskim institucijama za koje sam im ja iks ipsilon puta na sastanku rekla da sam ja bila predstavnik međunarodnih finansijskih institucija i da sam pregovarala sa ministrom u Vladi Republike Srbije, ja bih mu rekla – nemojte, gospodine, to nije u vašem interesu, a u mom interesu zato što nisam „Komercijalna banka“, nego finansijska institucija, nije da vas opljačkam, nego je da vam pomognem. Nažalost, nije bilo takve spremnosti ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ugovor koji je potpisan tada je u potpunosti suprotan.
Ja stojim iza toga, interesima Republike Srbije i građana Republike Srbije, a mi to sada ispravljamo i vi možete to da relativizujete, ali ako ste odgovorni, čućete šta kažem, nešto ćete usvojiti i podržaćete politiku sutra koja je u interesu građana Republike Srbije i koja pokušava da reši probleme i ispravi krive drine koje je neko drugi napravio, koji danas dolaze na naplatu kamatne stope koju su uzimane 2006, 2007. godine, po 7, 8% kamate.
Što se tiče „RTB Bor“, apsolutno, ne to je naša strateška odluka. Sad ću da vam kažem, „RTB Bor“ su kolege kojima vi danas praktično pripadate, probale četiri puta da privatizuju od 2006. do 2009. godine, nisu uspele.
Znači, nisu oni mislili za „RTB Bor“ nešto drugo, nego su oni hteli da ga privatizuju, nego su tako dobro tu radili, to su tako stručno radili i tada je „RTB Bor“ tako odlično radio da četiri puta nisu uspeli da nađu nekog da ga kupi.
Dakle, nemojte da pričate šta je bilo nekada, a šta je bilo sada. U stvari, hajde da pričamo, ja vam se zahvaljujem, u stvari, vi meni činite veliku uslugu ovde da se podsetimo još jednom, četiri puta su probali da privatizuju „RTB Bor“, ni jednom nisu uspeli, milijardu evra duga. Mi smo privatizovali, našli strateškog partnera za 63% „RTB Bora“, za 1.260.000.000 dolara. Mi smo ponosni, 63% „RTB“ vredi 1.260.000.000 dolara.
Sada ću da vam kažem još jedan podatak. Proizvodnja u RTB Boru u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018. godine, koji je već bio odličan zato što je tada uspela ta privatizacija, proizvodnja katodnog bakra plus 40.7%. Dakle, proizvodnja katodnog bakra povećanje od praktično 41%. Proizvodnja katodnog bakra iz sopstvenog koncentrata povećanje od 41,5% u odnosu na 2018. godinu. Dakle, apsolutno ponosni, apsolutno uspešno i da smo bili onakvi kao što su bili ti sa kojima vi danas sedite, bila bi i peti put privatizacija neuspešna, a verovatno bi do sada bilo već dve milijarde evra gubitka.
Što se tiče KiM, imali ste prilike i ja vam se zahvaljujem, bili ste jedni od retkih odgovornih makar da sedite ovde kada je dva dana predsednik Republike bio ovde i odgovarao na pitanja, za razliku od drugih koji se igraju politike, pa se igraju tako da pozivaju tri meseca predsednika da dođe da da izveštaj, a kada on dođe, oni ne dođu. Čuli ste šta je imao on tada da kaže.
Ako vi želite ili vaša politika takva da razgovaramo o nerealnim stvarima, o statusu kvo i zamrznutom konfliktu, tako da ništa od ove stabilnosti ne može da se održi ili sve što smo postigli u poslednjih pet godina da rizikujemo, da rizikujemo živote Srba na KiM, da vodimo neodgovornu politiku zbog populizma, ne, apsolutno to nećete gledati ni od Vlade Republike Srbije, ni od onog zajedničkog tima koji imamo sa predsednikom Republike. Hvala.

Želim samo jednu kratku stvar, jer mi se čini da je važna i čini mi se da je dezinformacija plasirana da bi sutra čitali u raznim medijima. Čuli smo danas da nameštamo tender za „Lastu“. Neću ići dalje. Imala bih, poštovanom narodnom poslaniku, još svašta nešto da odgovorim, ali ne bi bilo korektno, jer ne možemo da imamo danas takvu vrstu polemike.
Želim da kažem građanima Srbije da je ovo dezinformacija, da budem politički korektna i da kažem da je dezinformacija, da je samo plasirano, verovatno ne namerno. Dakle, niti je objavljen tender za „Lastu“, niti je urađena procena vrednosti, finalna, „Laste, niti je u ovom trenutku tender u bilo kojoj fazi blizu objave. Dakle, nameštanje tendera za „Lastu“ je dezinformacija koja je plasirana, valjda, da bi sutra građani rekli kako nameštamo ovde, i to će biti za mog brata ili brata predsednika ili brata ministra finansija. Vidim da su braća. Pošto ne možete nama ništa da nađete, onda hajde po porodici.
Dakle, ne brinite ništa. Tender za „Lastu“ nije čak ni objavljen. Hvala vam.

Ušli ste poštovani narodni poslaniče u opasne teritorije. Sada ćete biti jedan od najgorih protivnika slobode medija zato što je to tabu tema. Nažalost, mi ne smemo o tome da razgovaramo, jer se radi o SBB.
Reći ću vam mnoge stvari, vi ste u potpunosti u pravu i građani to treba da znaju, ali kada sam ja o tome pričala prošle nedelje napali su me da ja napadam nezavisnost medija u inostranstvu. Pričala sam samo o podacima, o faktima, o tržištu, o zakonima i o naknadama koje treba da se plaćaju u budžet Republike Srbije za građane Republike Srbije.
Dakle, nisam pričala ni o medijskom sadržaju ni o tome za koga ću, ni protiv koga ću, ni da li su objektivni, ni da li su neobjektivni, da su slobodni, ili su zarobljeni i od koga su zarobljeni. Dakle, nisam ni o čemu tome pričala, ali sam ih napala.
Znate, neko o tome mora da priča. Ako je ovo demokratska država i država institucija i država u kojoj se borimo za vladavinu prava, onda moramo da imamo hrabrosti da o tim stvarima pričamo iako će nas napasti i mene i vas, da smo protivnici slobode medija, nažalost.
Reći ču vam, po podacima koje ja imam, SBB u zemlji u kojoj postoji kompletna cenzura i monopol, SBB drži 51% tržišta, distribucije medijskog sadržaja u Srbiji, 51%. Recimo, tamo gde ja živim, u mom stanu, ja ne mogu da imam „Telekom“, ja mogu da imam samo SBB. Dakle, ja nemam mogućnost izbora.
Mnogi tako, po celoj Srbiji, zahvaljujući tome kako je SBB ulazio na tržište, kako je tada radila siva ekonomija, kako je to bilo podržano od tadašnje Vlade Republike Srbije i političke elite, i kako je sve to preko noći legalizovano bez i jednog jedinog dinara. Nažalost, ponovo mi tu danas ne možemo ništa da uradimo. Taj SBB danas drži 51% distribucije medijskog sadržaja.
„Telekom Srbija“, mislim da drži negde oko 36%, „Pošta Srbije“ ako se ne varam oko 4%. „Telekom Srbija“ plaća tri puta više od SBB i mi to ne možemo da proverimo, odnosno RATEL to ne može da proveri, zašto SBB tako plaća, zato što oni to tretiraju kao poslovnu tajnu.
Ako pipnete u to, bićete najveći protivnik slobode medija. Vi ćete biti ti koji gušite slobodne nezavisne medije, ti koji uvodite cenzuru, videćete to još večeras, ako ne sutra ujutru, ali sigurna sam da ćete videti večeras.
Pošto ovo o čemu ste pričali jeste dosta kompleksno i građani uglavnom ne razumeju, daću vam jedan primer koji će građani u potpunosti lako razumeti. Dakle, ja na dnevnoj bazi gledam na kanalima SBB, po numeraciji prvi kanal, drugi kanal, o tome kako je najveći problem naših evropskih integracija pristupanje EU, ali pre svega našeg društva uopšte je nepoštovanje vladavine prava.
Svaki dan slušam o poštovanju vladavine prava od ljudi koji na najgrublji mogući način krše Zakon o elektronskim komunikacijama i baš ih briga. Baš ih briga. Nikom ne objašnjavaju zašto, ni kako, baš ih briga za prekršajne prijave nezavisnih regulatornih tela. Dakle, Zakon o elektronskim komunikacijama, član 100. kaže – operator je dužan, u ovom slučaju SBB, operator je dužan da prilikom distribucije medijskog sadržaja poštuje logičku numeraciju kanala koji određuje regulator, uzimajući u ovom slučaju REM, uzimajući u obzir prirodu medijske usluge i zonu pokrivanja za koju je izdata dozvola za pružanje medijske usluge. Regulator vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatora, propisanih odredbama ovog člana, u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija. Dakle, regulator određuje numeraciju, član 100. vrlo jasno u Zakonu o elektronskim komunikacijama.
Svaki dan nam sole pamet o vladavini prava ljudi koji apsolutno ne poštuju tu regulaciju. Dakle, oni ne poštuju numeraciju. Dakle, regulator kaže – prvi kanal mora valjda biti u jednoj zemlji javni servis, nacionalna televizija RTS. Operator koji drži 51% tržišta distribucije medijskog sadržaja u Republici Srbiji kaže – mene baš briga, meni će to biti treći kanal, prvi će mi biti „N1“, pa će mi biti „Nova S“, pa će mi biti RTS i REM može samo da da prekršajnu prijavu koja njih naročito ne brine.
Ali, mi to nikada ne čujemo. Mi to ne čujemo nikada u izveštaju Evropske komisije. Nikada za taj problem sa nepoštovanjem zakona, vladavine prava, nezavisnih regulatornih tela, institucija niste čuli, zato što je to tabu tema. Mi o tome ne smemo da pričamo zato što ako o tome pričamo gušimo slobodu medija i tzv. nezavisne medije i to je problem o kome želim da pričam zato što ako pričamo o vladavini prava, gospodo krenite od sebe, kao što mi krećemo od sebe. Kao što svaki pojedinac u ovom društvu treba da krene od sebe, krenite od sebe.
Recite nam dve stvari. Prvo, kako je moguće da „Telekom“ koji ima mnogo manji procenat tržišta plaća tri puta veću naknadu građanima Republike Srbije i kako je moguće da suprotno članu 100 zakona o elektronskim komunikacijama operator koji drži 51% distribucije medijskog sadržaja ne poštuje Zakon o elektronskim komunikacijama i nezavisno regulatorno telo?
Dakle, nastavićemo da pričamo o ovome zato što želimo da pričam o vladavini prava, želimo iste uslove za sve, želimo da se borimo protiv sive ekonomije, nelegalne i nefer konkurencije na tržištu. Hvala.

Hvala.
Prvo ću ponoviti ono što stalno kažem kada razgovaramo o ovoj temi, a to je da je Srbija apsolutni evropski prvak i time se ponosimo o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Tu moram da kažem, a vi ćete me možda razumeti, da je izuzetno frustrirajuće kada vi na primer imate od nekih susednih država da blokiraju otvaranje poglavlja Srbiji zbog nedovoljnog poštovanja, recimo njihove nacionalne manjine, dok iste te države u svom zakonodavstvu ni ne prepoznaju nacionalne manjine. Tamo Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, ali oni nas blokiraju zbog nepoštovanja dovoljno njihove nacionalne manjine. To je za mene svojevrsna nebuloza koja, dobro mislim o kojoj ćemo mi još razgovarati, ali želim da vam kažem da i vi ako pogledate status ostalih etničkih grupa, zajednica, nacionalnih manjina u onim državama koje iz prepoznaju kao nacionalne manjine, u regionu ili u Evropi, vi ćete se složiti sigurna sam sa mnom, da je u najvećoj mogućoj meri nekad, ako mene lično pitate i preko svake normalne mere zaštićena su i prava i sloboda nacionalnih manjina.
Zašto kažem nekada i prekomerno, zato što vi ovde imate problem da nekada nacionalne manjine ili etničke grupe i zajednice ne mogu da se integrišu u društvo, ne mogu da se zaposle zato što uopšte ne znaju srpski jezik. To je ogroman problem. To je i jedan od problema zbog čega ne možemo da zaposlimo više pripadnika albanske nacionalne manjine. Zato što vi imate, vi po celoj Srbiji od juga do severa, od istoka do zapada imate i predškolsko, i osnovno obrazovanje, i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje, kompletno na jeziku nacionalne manjine. Vi imate oblasti u Srbiji u kojima ljudi ne razumeju srpski jezik. Ne govore ih. Toliko smo mi otišli daleko u poštovanju prava ali onda imamo taj problem da ljudi ne mogu da se zaposle u republičkim organima zato što ne govore jezik ove države.
Sad ću vam dati samo u poslednjih godinu dana, šta smo uradili, da bi dodatno ojačali prava i slobode nacionalnih manjina. Dakle, vi znate, vi ste usvojili ovde u Skupštini Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je dodatno učvrstio i dodatno pojasnio status nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a posebno finansiranje nacionalnih saveta.
Ima u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa sam izvukla neke od stvari koje su uvedene tim zakonom, a koje su nacionalne manjine same tražile, koje ne postoje nigde drugde, a vi me ispravite ako grešim, pa ja mislim u Evropi.
Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, s tim što se tokom životnog veka ukoliko se vi u bilo kom trenutku osećate kao pripadnik neke druge nacionalne manjine, a vi znate da se to u Srbiji dešava, zato što na primer imamo Nacionalni savet egipatske nacionalne manjine, Aškalije, Rome, pa se u različitim periodima životnog veka osećaju kao pripadnici druge nacionalne manjine. To javna uprava menja u odnosu na njihovo sopstveno osećanje pripadnosti. To je dosta velika fleksibilnost i iskorak javne uprave u odnosu na to kako se pojedinac u Republici Srbiji oseća.
Utvrđen osnov za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru, koji će omogućiti davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju, odnosno otpuštanju pri istim uslovima do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije. Ali, za to morate da znate da govorite da razumete srpski jezik.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde se predviđa da u naseljenim mestima u lokalnim samoupravama u kojima procenat pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziv jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuje se i na jeziku te nacionalne manjine i u slučaju da jezik te nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi na teritoriji lokalnih samouprava. Mi imamo lokalne samouprave gde imamo po 15 službenih jezika. Dakle, daleko najviše, nego bilo gde drugde u Evropi.
Zakon o matičnim knjigama, gde je propisan način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih na izričit zahtev nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakon o lokalnoj samoupravi, obezbeđuje da sve jedinice lokalne samouprave koji imaju ovu obavezu obrazuju savet za međunacionalne odnose i niz zakona iz oblasti radnih osnova kojima su predviđene afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina.
Ponovo, ukoliko ljudi žele da rade u republičkim organima koje postoje u lokalnim samoupravama moraju da znaju, razumeju govore srpski jezik. Još jednom molim, ali mi to posebno u Preševu, Bujanovcu radimo kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, učenje kako srpskog tako i albanskog jezika da bi imali mnogo bolju integraciju. Molim vas da i date svoj doprinos tome.
Čini mi se, možda tako niste mislili, ali čini mi se da ste malo prebacili predsedniku Vučiću da se nije sreo sa Albancima ili predstavnicima Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, pa ni vama u Bujanovcu.
Molim vas, stvarno moram da podsetim, ne samo vas, sve građane Republike Srbije koliki iskorak je upravo predsednik Aleksandar Vučić u doba kada je bio predsednik Vlade, napravio za odnose između Albanaca i Srba i za dugoročno pomirenje, bolje razumevanje između ova dva naroda. Dakle, kao premijer Aleksandar Vučić je prvi put posle 68 godina pozvao u zvaničnu posetu premijera Republike Albanije, gospodina Edija Ramu. To je potpuno bio presedan. Ponovo, time se ponosim, mislim da su to stvari koje otvaraju drugačiju perspektivu i za Srbiju i za region. Ali, ako je neko uradio mnogo za naše odnose, za odnose između Albanaca i Srba, za pomirenje, za bolje razumevanje, za regionalnu stabilnost, onda je to svakako predsednik Aleksandar Vučić.
I, konačno, pričala sam o tome i sa gospodinom Kamberijem, koji je mnogo iskusniji političar od mene, kada je bio popis 2011. godine, Nacionalni savet albanske manjine je izabrao da bojkotuje taj popis. To je bila politička odluka. Za političke odluke, postoje političke konsekvence.
Dakle, bojkotovanje popis iz kog razloga je popisano oko 5.000 i nešto pripadnika albanske nacionalne manjine, ali to su danas zvanični podaci i to je tako svuda u Evropi i svuda u svetu po vladavini prava, po institucijama, vi sada možete da kažete, ali vi imate neke nezvanične procene koliko nas ima, ali ako mi otvorimo tu pandorinu kutiju, a znam da je bilo priče i o tome u prethodnoj Vladi, ali moj stav je bio jasan, ukoliko mi otvorimo tu pandorinu kutiju ne postoji razlog da bilo ko drugi pojedinac ili Nacionalni savet nacionalne manjine ne dođe i kaže – ja nisam bio tada u Srbiji, dajte sada upišite mene ili mene računajte ovako. Dakle, onda popis ništa ne vredi.
Ja mislim da je bila neodgovorna odluka vaših političkih lidera 2011. godine da se bojkotuje popis. Zašto da se bojkotuje popis? Zašto? Dakle, da nije bojkotovan popis, danas bi i Nacionalni savet imao mnogo veće finansije na raspolaganju, danas bi imao mnogo veći uticaj, ali je bojkotovan popis i to je fakat, i ja uskoro dolazi sledeći popis, novi popis, ja vas molim da budete politički zreli, da se taj popis ne bojkotuje, da svi radimo zajedno, poštujući institucije Republike Srbije uključujući i sam taj popis. Hvala vam.

Pre svega, opet kao neko ko je relativno skoro ušao u politiku, iz ugla građana Republike Srbije, ako se ne varam, meni se čini da se izborni uslovi nisu decenijama menjali. Mislim da su takvi bili izborni uslovi kada je SNS pobedila na izborima, ali se ne sećam da se tada žalila na te izborne uslove ili na medijske slobode, u vreme kada su mediji po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u potpunosti stavljene pod političku kontrolu.
Dakle, meni se čini da, a još posebno danas u doba ovakve digitalizacije društvenih medija i svega ostalog, da se to koristi kao politički izgovor, ali čak i da nije tako, ja ću se složiti sa vama oko nekoliko važnih stvari.
Želim takođe da vam se zahvalim na vašoj hrabrosti i odgovornosti da učestvujete u radu Skupštine, jer mislim da to danas kada ste opozicija, nije nimalo lako, zato što su napadi na vas nekada čak jači, nego napadi na nas i hvala vam za tu odgovornost i za ovaj politički dijalog.
Ja recimo, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je svakako jako dobro preuzeo ministar Ružić, veliki deo mog vremena sam se bavila biračkim spiskom. Birački spisak je uređen 2012. godine, koji je jedinstveni birački spisak, ali znate, mi smo bili prvi koji su odlučili da radi transparentnosti, potpune transparentnosti i efikasnosti, prenesu matične knjige i knjige o državljanima u elektronski oblik. I zahvaljujući tome, mi danas imamo automatsko ažuriranje biračkog spiska i uskoro ćemo imati u potpunosti, transparentan uvid u birački spisak i to kako se taj birački spisak ažurira. To je velika stvar za izborne uslove, ogromna stvar za izborne uslove.
Nisam videla da se svih ovih decenija pre toga bilo ko bavio time da prenese na primer nešto što je potpuno logično, matične knjige u elektronski oblik, državljanstvo u elektronski oblik, da uredi taj sistem da on bude u potpunosti transparentan i da se automatski ažurira, što znači da kada se neko upiše, kada bude upisan u matičnu knjigu umrlih, da se automatski izbriše iz biračkog spiska. Mi smo to uradili, u najboljoj mogućoj veri da imamo vladavinu prava i jake institucije, transparentan sistem u Republici Srbiji.
Mislim da je to dovoljan signal, pokazatelj kakvo društvo mi želimo i koliko se ne plašimo izbora i fer transparentnih uslova na izborima.
Što se tiče medijskih sloboda, ponovo, uz sve probleme koje imamo, a koji svakako ne potiču ni od 2014, ni 2015, ni 2016, ni 2017. godine, već mnogo ranije, još 2003. godine, kada je jedan narodni poslanik, koji je u to vreme bio predsednik Vlade Republike Srbije, nazivao medije na pres konferencijama marginalnim pojavama, što danas ne bi moglo da se desi nikada.
Mi smo danas napravili Radnu grupu za izradu medijske strategije u kojima imate devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i devet predstavnika države. Godine 2011. ste imali Radnu grupu za medijsku strategiju koja je imala, ako se ne varam, osam predstavnika države i dali su velikodušno jednog predstavnika da predstavlja sva medijska i novinarska udruženja.
Mislim da je ovaj danas dijalog mnogo, bolji, mnogo inkluzivniji i da radimo u tom smislu mnogo bolji posao. Na kraju krajeva, iz te medijske strategije treba da proizađu drugačiji uslovi za medijsku scenu koja će biti prisutna i u tom trenutku kada budu raspisani, odnosno održani izbori.
Što se tiče izbornih uslova, što se tiče dijaloga između vladajuće većine, opozicije i svega ostalog, pa, ovo je mesto za dijalog. Ovo je mesto za dijalog, ali gde su ti koji traže dijalog? Gde su danas? Gde su poslednjih nedelja? Gde su poslednjih meseci ljudi koji traže dijalog? Kada ih je predsednica Skupštine pozvala na dijalog, da li su se odazvali? Ne.
To je bio samo politički poziv, politička igra gde kažu – e, hoćemo dijalog, pozovite nas na dijalog, ne dajte nam prostor za dijalog, iako je narodni poslanik upravo ispričao koliko prostora neko ima i vremena u odnosu na poverenje koje dobija od građana. Mislim da je to apsolutno demokratska norma i više od toga, ali se nisu odazvali na taj dijalog. Pa, ne znam gde će onda razgovarati o izbornim uslovima.
Opet, ne bih se bavila stvarima koje su mnogo iznad Vlade koju predstavljam, dakle, to je na ovom Domu, na vama kao narodnim poslanicima. Videla sam da je predsednica Skupštine na dijalog pozvala. Ako se neko na dijalog ne odazove, ne znam gde očekuje da postoji dijalog? Probali su u šatoru, ali očigledno niko nije želeo u modernom demokratskom društvu, kakva je Srbija danas, da razgovara u šatoru.
Rekla bih vam još jednu stvar, ako govorimo o preporukama koji je ekspertski tim ne znam da li je Saveza za Srbiju ili „1 od 5 miliona“, ali to je ista stvar, ako govorimo o preporukama za izbore koje su ti eksperti dali, a to se praktično svodi na to da su izbori fer ukoliko Aleksandar Vučić ne učestvuje u njima, ali nisu fer ako Aleksandar Vučić učestvuje u njima i vodi SNS, onda ja mislim da o tome nije ozbiljno pričati. To se nikada nije dešavalo.
Niko nikada nije rekao – e, Boris Tadić ne sme da učestvuje na izborima, to ne postoji ni u jednoj demokratskoj zemlji sveta, dakle, onda ne kažite - ne postoje uslovi, pa nećemo izlaziti, odnosno bojkotovaćemo izbore, nego onda kažite iskreno, odgovorno i hrabro građanima Srbije – mi ne možemo da pobedimo listu koju predvodi Aleksandar Vučić i nećemo ni izlaziti. To je fer.

Prvo, što se tiče zakonodavstva, ponovo, ja se nalazim sa mojim timom da podnosim izveštaj i odgovaram na pitanja domu koji je mnogo iznad nas, najvišem zakonodavnom telu. Ako razgovaramo o zakonodavstvu razgovarajte ovde da promenite izborno zakonodavstvo. Vlada može biti predlagač, ali Vlada svakako ne mora biti predlagač. Dakle, gospodo, sednite i razgovarajte. Mislim, mi smo samo Vlada, mi radimo za vas, mi odgovaramo vama.
Svakako, ne možete Vladu da krivite za zakonodavstvo, ali opet kažem – izborni zakoni se nisu menjali više godina, pomozite mi tačno koliko… Bili su takvi, u to vreme se niko na njih nije žalio, bili su potpuno demokratski, bili su potpuno fer dok je neko drugi bio na vlasti, ali sada kada iz izbora u izbore, iz izbora u izbore, na lokalnim, na izborima za mesne zajednice do direktnih predsedničkih izbora, na svim izborima iz godine u godinu ostvaruju sve gori i gori rezultat, onda je valjda to izborno zakonodavstvo koje se nije menjalo sve lošije i lošije. Ja ne vidim kako to ima logičkog smisla, ali u redu, dogovorite se oko izbornih uslova, zakona.
Znam da kada bude došlo vreme da će ova Vlada izaći pred građane Srbije sa konkretnim rezultatima, sa jasnim izveštajem o tome šta smo radili svih ovih godina svaki dan, svake nedelje i ja sam sigurna da će građani to umeti da prepoznaju, kakvo god izborno zakonodavstvo bilo.
Mislim da na kraju krajeva građane niko ne može da prevari na izborima, da oni to osećaju u svom džepu, osećaju po tome da li imaju posao ili nemaju, da li imaju perspektivu za svoju decu ili nemaju, da li imaju bolje zdravstvo, da li imaju bolje puteve, da li im je bilo lako da dođu do premijera, do predsednika, do ministara, ovo je Vlada i tim sve zajedno sa predsednikom Republike do koga nikada lakše nije bilo doći. Ja sam bila u privatnom sektoru kada je doći do ministra bila misaona imenica, to su bili bogovi na zemlji, ti nisi mogao da dođeš, e zato su oni izgubili Vlast, a ne zbog izbornih uslova ili bilo čega drugog.
Što se tiče nepravilnosti, molim vas, vi to znate bolje nego ja, opozicija i opozicione stranke na svakom biračkom mestu imaju mnogi više kontrolora nego što ima vladajuća koalicija zato što ih ima mnogo više, zato što ih brojčano, pojedinačno, zbirno ima više. Imaju mnogo više kontrolora i prijavljuju nepravilnosti i mi čujemo iz ciklusa u ciklus o ovim nepravilnostima, o onim nepravilnostima, ovo nam se desilo, ovo se desilo i kada pogledate zapisnik, vi imate ni jednu, jednu ili dve prijave na koje nadležni organi mogu da reaguju.
Dakle, ne možemo se baviti rekla-kazala. Ako želimo da imamo demokratsku državu, državu institucija, vladavine prava, moramo da idemo po kontrolorima, spiskovima i konkretnim prijavama.
Reći ću vam na kraju ponovo iz lokalnih izbora u Beogradu kao potvrda moje teorije da u današnje vreme, posebno u velikim gradskim sredinama, kakav je Beograd, Novi Sad, Niš, ne možete da se vadite na medijske slobode, na cenzuru, na izborne uslove. Beograd, koji je srž stranaka, kako god se danas one zvale, jer se menjaju iz dana u dan, ali DS, SDS, Nove stranke, tu je srž njihovih glasača koji ako gledaju medije, gledaju ove medije o kojima smo pričali gde je SBB operater i oni određuju numeraciju i obično gledaju prvi program, odnosno N1 televiziju ili apsolutno ne gledaju televiziju, nego su uglavnom na društvenim mrežama ili informišu se sa veb portala koje ne možete da cenzurišete.
Dakle, na lokalnim izborima kada oni dobiju, u svojoj srži njihovih glasača, 2,24% - 18.000 glasova kao koalicija četiri stranke, a sada kažu hoćemo da bojkotujemo i Skupštinu i izbore, gospodo, pa pogledajte se u ogledalo. Pa to nije zbog izbornih uslova, to je zbog vas.