… onih poslanika koji su manje poznati, manje viđeni, već nisu se udostojili da dođu oni koji su organizatori protesta. Nebojša Zelenović nije bio ni u 10 časova juče, ni u 11 uveče, ali zato je došao u 12 časova na konferenciju za medije.
U 10 časova ujutru i 11 časova ujutru, izvinite molim vas.
Kada smo kod lapsusa, možda me vi najbolje razumete.
Ali, bez problema se pojavio da se slika. Ni sada ga nema, ali je spreman da blokira Gazelu i da pozove ljude da se ne pomeraju sa Gazele. Da zabrani kretanje, slobodno kretanje svim ostalim građanima, ali ne može da se udostoji da dođe na svoje radno mesto da priča o onim zahtevima koji su zahtevi sa tih protesta. To je odnos i prema institucijama i prema svim građanima Republike Srbije.
Nije jedini. Tu je bio, odnosno tu nije bio i gospodin Miketić, nije bio ni Stefan Jovanović…
(Aleksandar Jovanović: Čime se bavite.)

… ni Radomir Lazović, ni Siniša Kovačević.

Jutros…

… jutros ni mnogi drugi.
Dakle, poštovani građani Srbije, uredu je da kako kažu radikalizuju i zaoštravaju proteste protiv nasilja, što je nasilje samo po sebi, ali istovremeno ne mogu da se udostoje da se pojave na svom radnom mestu za koje ih plaćaju svi građani Republike Srbije, da razgovaraju u ovoj instituciji o zahtevima koji su zahtevi protesta protiv nasilja.
Dakle, možete da zabranjujete drugim ljudima da se kreću, ali ne možete da dođete u Narodnu skupštinu da razgovarate o zahtevima i da suočimo naše mišljenje i da svi građani Republike Srbije čuju tu diskusiju. Toliko o njihovoj ozbiljnosti, toliko o njihovom demokratskom potencijalu, toliko i o shvatanju demokratije. Toliko i do toga kako im je stalo da razgovaramo o tim i zahtevima i kako će se na kraju krajeva, hoće ili neće ti zahtevi ispuniti. Neće na ulici, ovde će, ako igde, ovde u Narodnoj skupštini. Tako da dođite na svoj posao.
Ja sam bila tu, vratila sam se iz Londona, nakon čitavog dana sastanaka u utorak kasno uveče …
(Radomir Lazović: Stvarno.)
(Predsednik: Radomir Lazović da ne dobacuje.)
…u sredu ujutru sam bila tu i sedeću ovde kao što sam sedela tih pet dana i koliko god bude trebalo da razgovaramo o tim stvarima, zato što ja poštujem građane Republike Srbije, poštujem ovu institucija koja je u svakom smislu iznad mene kao predstavnika izvršne vlasti, ali nedostatak kvoruma, da kažem još neke stvari koje ste juče oko tog kvoruma i koliko vam je stalo do zahteva, govorili. Juče ste rekli, odnosno jutros – ako i danas ne bude kvoruma, imaćemo odgovor na to bahaćenje. Ko se bahati? Nebojša Zelenović, pošto se nije pojavio ni juče u 10, ni juče u 11, ni danas u 10, a nije se boga pojavio ni do danas, evo 13.00 časova, ali je jedan od organizatora protesta protiv nasilja.
Nije se pojavio, poštovani građani Republike Srbije, nijedan jedini dan dok sam ja bila ovde kada smo raspravljali o izuzetno važnom Izveštaju o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nakon monstruoznih zločina, nijedan jedini dan, ali poziva na blokadu „Gazele“ i ostalih međunarodnih putnih pravaca. Dobro, jel se on bahati? Pošto se ovi ljudi ne bahate i mi se ne bahatimo, tu smo da damo legitimitet, da razgovaramo o ovome. Podsećam, da nismo, ne bi ni bilo ove sednice, pošto niko od vas nije glasao čak ni za dnevni red, a nakon toga se nije udostojio da dođe na svoje radno mesto da obezbedi kvorum, koji imate i bez nas, samo kada bi se svi pojavili.
Odlaganje sednice Skupštine Srbije, rekli ste danas, zbog nedostatka kvoruma govori da vlast beži od moralne, političke i institucionalne odgovornosti, ocenjuju predstavnici opozicije. Izvinite, ponovo da vas pitam, a zašto smo onda mi glasali za dnevni red, zašto smo onda mi omogućili ovu sednicu?
(Radomir Lazović: Koji vi?)
Mi ovde iz većine, mi kao tim, da, ovi ljudi su, još jednom kažem, u svemu iznad mene, oni su narodni poslanici, ja sam deo izvršne vlasti i odgovaram ovom domu, kako mi bežimo od moralne odgovornosti? Gde su danas ti što nas pozivaju na moralnu odgovornost, gde su? Zašto se nisu pojavili? Zašto danas nisu u sali? Zato što nije važna. Zato što danas nije važno da pričamo o ovome pred svim građanima Republike Srbije. Neki od vas, neki su se udostojili da se pojave, hvala vam na tome…
(Predsednik: Kakav problem imate vas četvoro, što vičete sve vreme?)
Možemo da razgovaramo otvoreno o zahtevima protesta koji organizujete, u Skupštini Republike Srbije. Neki su se pojavili danas, nisu bili juče, neki se ni danas nisu pojavili.
Ponovo, moralni sunovrat potpredsednika Narodne stranke gospodina Aleksića, koji je nakon toga što nam je na početku ove sednice, sredinom maja, rekao da nas baš briga za ubijenu decu, sada otišao toliko daleko da kaže da se vlast, poput dece koja su ubijena i koja se nikada neće probuditi, nije probudila ni posle 40 dana od strašnog masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu, i to danas ovde pred svim građanima Republike Srbije i ponovio. Zamislite kakva zloupotreba tragedije mrtve dece. Neshvatljivo. Mislim, nikada viđeno u političkom životu Republike Srbije. Pozivate se na mrtvu decu i poredite vlast sa tim. Vama na čast, a o vašoj časti sam vam rekla pre nekoliko nedelja šta mislim.
Dobro. Čuli smo takođe i da se propagira mržnja i nasilje, targetiraju se ljudi i preti im se. Želim kao predsednica Vlade Republike Srbije da kažem da osuđujem svaku pretnju, svaki poziv na nasilje i u tome za mene i za nas ne postoji jedna i druga strana. Oni ljudi kojima je blagorodno pretiti i zaslužili su nasilje i zaslužili su valjda da ih trpate u logore i oni kojima nikako ne sme da se preti. Ne, nikome ne sme da se preti. Ali je kao rezultat te atmosfere, samo da vidite kakva je atmosfera koja je stvorena, kao rezultat te atmosfere nekako ispade da su fizički napadnuti samo naši poslanici ili ljudi koji su dovoljno hrabri da kažu svoje mišljenje, a koje je različito od vašeg mišljenja. Fizički je napadnut Dejan Vuk Stanković, fizički je napadnut Lav Pajkić, fizički je napadnut poslanik Sveta Vujačić, poslanik Bakarec. Oni su fizički napadnuti. Pretilo se i meni, i ne samo na društvenim mrežama, to je nekako postalo zaista kao dobar dan, na to više i ne reagujem, to više niko i ne prijavljuje, toga je toliko i toliko je brutalno da ne možete protiv toga ni da se borite.
Pre neko veče su došli ljudi ispred rezidencije u kojoj živim dok sam predsednica Vlade, pa ću izaći iz nje čim ne budem predsednica Vlade, i pretili, vikali iz auta u pokretu, stali, dobacili najstrašnije uvrede. To se nekoliko dana pre toga desilo ispred oficijelne rezidencije koju koristi predsednik Aleksandar Vučić, ne živi u njoj, ali ima tamo sastanke. Isto to, ispred te kuće, došli su ljudi, izvikivali najstrašnije uvrede, pretili, ali niste mnogo o tome čuli u medijima, zato što je i to nekako potpuno postalo prirodno i mi smo valjda ljudi koji su valjda zaslužili da nas biju po ulicama, kao što je rekao jedan ugledni profesor, da nas jure, da nas udaraju, vređaju, prete i nekako u toj atmosferi nasilja ispada da ti koji se bore protiv nasilja, da je njima dozvoljeno valjda da nas biju.
Onda imate i čitav medijski spektar koji kaže – ma to se nikada nije ni desilo. Iako je čovek priveden, ovaj čovek koji je nosio lutku obešenog Aleksandra Vučića, prvo ste rekli – nije se desilo, premijerka laže, ta lutka nije ni postojala na protestu, to je opet fotomontaža. Onda su neki fer ljudi koji su učestvovali na tim protestima sami rekli – ne, desilo se, i nije lepo, i nije u redu, mi smo videli, takve stvari ne smeju da se dešavaju. Onda kada su to rekli i da kada se prijavilo sve više ljudi koji su rekli – da, video sam i ja, videla sam i ja tu lutku, e, pa to je ubačeni element. Upravo narodni poslanik koji je sada pričao 38 minuta o jednoj dobroj, pristojnoj, tolerantnoj, divnoj Srbiji je odmah izašao i rekao – to je ubačeni element, to ste vi uradili, to je Udba uradila, državna bezbednost, to je SNS sam sebi uradio, uhapsite tog čoveka, zavapio je. Uhapsimo čoveka. Sutradan se organizuju protesti kako bi se taj čovek oslobodio. Čovek priznao da je nosio taj transparent i da je nosio tu lutku, i već sutradan kažu – ma dobro, nema veze. U stvari, nije, nego morao je da prizna. Dok su oči javnosti uprte u taj slučaj, on je kao priznao zato što se plaši, ali onda je izašao pa je rekao – lagao sam, zato što se valjda sad ne plaši, jel? I tako je sve.
A ko je stvorio takvu atmosferu? Ko je stvorio, da vas pitam, atmosferu gde usred Beograda neko preti i fizički se obračunava sa Dejanom Vukom Stankovićem? Ko?
Ko je stvorio atmosferu nasilja u kome Lav Pajkić se vraća kući sa svojom devojkom i neko sa leđa kukavički uzme da ga bije? Ko je stvorio tu atmosferu da neko ide ispred nečije kuće i preti i toj osobi i toj deci? A, da ne pričam o pretnjama Aleksandru Vučiću, da ne pričam o najbrutalnijim, najogavnijim pretnjama njegovoj deci, od najmlađeg Vukana do najstarijeg Danila. Tako da, nekako mi se čini da bi se složili u tome, propagira se ta mržnja i to nasilje, da targetiraju se ljudi, da preti im se.
Želim sve da pozovem da ne rade to, zato što to nama ne treba, ali takođe i vama da kažem da je smo mi toliko pretili i tako propagirali nasilje, da su nekako ovi koji vas podržavaju se odvažili ili kao što bi taj uvaženi ili manje uvaženi profesor rekao, nego nekako samo su krenuli sa nama fizički da se obračunavaju, samo su nekako krenuli nas da jure po ulicama, samo su nekako krenuli nama da prete otvoreno, ne uvijeno, ne u oblandama, najotvorenije nama i našoj deci i pripadnicima naših porodica.
Podigli ste tu transparent, opet smo videli performans kao što sam videla performans i poslednji put kada sam bila ovde, morali ste da smislite valjda još jedan performans zato što bi valjda sednica bila neuspešan, jer dijalog sam po sebi, rasprava, razgovor nije dovoljno važan, važan vam je performans. Toliko opet o demokratiji.
Jedan od transparenata koji sam videla je – Srbi sa Kosova i Metohije niste sami. To podižete vi koji ste, i da ne ulazim mnogo u prošlost, u redu, 2001. godine pustili 1900 albanskih terorista iz zatvora, većina njih tačno dve godine kasnije počinila pogrom, vi kažete Srbima – nisu sami. Godine 2004. pogrom zapaljeni, zauvek uništeni spomenici kulture, ali blago od neprocenjive kulturne, verske istorijske vrednosti za naš narod, ne samo na Kosovu i Metohiji nego za naš narod u celini, crkve, manastiri, proterano 4000 ljudi, ubijeno preko 30. Prstom mrdnuli niste, ali evo danas ste se setili da podignete A4 papir i da kažete Srbiji na Kosovu i Metohiji – niste sami.
Godine 2008. jednostrano proglašenje nezavisnosti, tadašnji predsednik pobegao iz zemlje, vi svi ostali, napisali i poslali jedno saopštenje za štampu i toliko o tome i danas im kažete – Srbi, niste sami. Godine 2010. upravo ovi što drže taj transparent – Srbi nisu sami, iz te stranke, tog čoveka postavili ono pitanje Međunarodnom sudu pravde, dali alibi Prištini i svima onima koji su nakon toga priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Republike Kosovo, zašto su zaslužili ili on, čitam naslovnu stranu – Hvala, Vuče, oni drže transparent – Srbi niste sami. Ne, nego ste vi sa njima.
(Tatjana Manojlović: Naravno, da nisu sami.)
Pa, ti Srbi samo žele da vi nikada ne budete uz njih…

A nakon toga pomislili bi, hvala vam što držite taj A4 ili A3 papir, toliko ste se potrudili. Hajde, ovaj put kao Zeleni niste pravili to na onom „glosi“ papiru, nego hajde možemo da recikliramo posle toga, pa hajde nešto nam možda i u pola u skladu sa tim što pričate građanima i propagirate, ali dobro nema veze.
(Narodni poslanik, Ivana Parlić, dobacuje iz poslaničke klupe.)

Dakle, tako da, biću tu da razgovaramo i o tome, nikakav problem. Ne bežim od razgovora, uvek sam tu za razgovore i hvala vam što ste mi se makar obratili pristojno. Hvala, ne, ali hvala vam zaista.
Onda pomislite to - Srbi niste sami, pomislite, nisu dobro postavili pitanje, a onda pročitate u depešama Vikiliksa, da je u stvari Vuk Jeremić dobro postavio pitanje zato što je rekao da oni žele dekosovizaciju Srbije, da je to politika tadašnje Vlade Republike Srbije, da će to nama pomoći da rešimo taj problem. Onda u stvari shvatite, ne, dobro je postavljeno to pitanje, sa tom namerom koju su na kraju krajeva i ciljem, koji su na kraju krajeva i dobili.
Godine 2010. ti što drže transparent „Srbi niste sami“, prebace pregovor o Kosovu i Metohiji iz UN, gde imamo saveznike u EU, gde imamo mnogo manje saveznika i gde smo u mnogo lošijem položaju, što je bilo potpuno u skladu sa politikom dekosovizacije Vlade Republike Srbije koju su rekli da vode, ali nisu to rekli građanima Republike Srbije, nego su rekli američkoj ambasadi, a ne građanima Republike Srbije. Da su bili otvoreni prema građanima Republike Srbije, to bi bilo fer, svako ima pravo u demokratskom društvu na svoju politiku.
Izvinite što ću produžiti, ali pored smene Bratislava Gašića zahvaljujući vašem performansu otvorili ste i mnoge druge teme na koje treba da vam odgovorim. Pa, onda 2011. godine postavili granicu između Srba i Srba, Jarinje i Brnjak. Danas ti ljudi imaju obraza da Srbima na Kosovu i Metohiji, poruče Srbi na Kosovu i Metohiji – niste sami.
Takođe, danas pričaju i to ovaj narodni poslanik, izvinjavam se, vi znate već od prošlog puta, ja se uvek narodnim poslanicima obraćam, kakvi god bili, šta god meni govorili, sa poštovani narodni poslanik. Rekla sam da samo jednom narodnom poslaniku nikada više to neću reći zato što to poštovanje ne da nije zaslužio, nego daleko od toga da bilo ko treba da ima bilo kakvo poštovanje prema takvim ljudima, tako da samo zbog toga govorim stalno, narodni poslanik.
Kaže, teror Kurtija i mi puštamo teror Kurtija. E, da vas podsetim, pošto ste me inspirisali tim transparentom „Srbi niste sami“, šta je vaš šef, taj veliki poznavalac srpske i globalne politike pod znacima navoda poznavalac, govorio o tom Aljbinu Kurtiju od koga sada valjda brani te Srbe.
Deseti decembar 2019. godine, kaže Vuk Jeremić – ne može se osporiti to da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota, prilično stabilan čovek, sve suprotno od Aleksandra Vučića i stade na stranu Aljbina Kurtija, protiv legitimno izabranog predsednika svoje države. Aljbin Kurti je pametan, lep, divan, sve suprotno od predsednika Srbije, kaže Vuk Jeremić.
Aleksandru Vučiću neće biti lako u razgovorima sa Aljbinom Kurtijem, da preko puta Kurtija sedi mnogo obrazovaniji i kompetentniji čovek od Aleksandra Vučića, imao bi ozbiljan izazov. Pa, ovako majka Aljbina Kurtija ne priča o Aljbinu Krutiju kao što vi pričate o Aljbinu Kurtiju. Pa, gde ne stade ta ljubav prema Aljbinu Kurtiju, gde nestade to poverenje, poštovanje prema Aljbinu Kurtiju.
Dana 11. decembra 2020. godine, sada kad pogledate ni godinu dana tom vrsnom poznavaocu spoljne politike i globalnih kretanja nije bilo dovoljno da shvati kakav je Aljbin Kurti i u kakvoj su situaciji Srbi na KiM, godinu dana. Hajde što nije shvatio te 2019. godine, nego nakon godinu dana nastavlja Vuk Jeremić da hvali Aljbina Kurtija. Kaže: „Nova vlada Kosova“, pošto priznaje Kosovo, jel, u skladu sa onom dekosovizacijom Srbije koju ste vodili, i to kaže šef vaše stranke, nikada se od toga niste ogradili, „će verovatno biti predvođena Aljbinom Kurtijem“. A paradoksalno, „neke stvari mogu postati lakše, jer Kurti nije naročito zainteresovan za priznanje od strane Beograda“, kaže taj vedeta spoljne politike.
„Prema tome, možemo pokušati da tu priču o priznanju i o članstvu u UN sklonimo sa dnevnog reda, jer ne postoji ta vrsta prioriteta sa strane Prištine“. Da li vi razumete da taj čovek vodi jednu stranku danas? Takav čovek je vodio spoljnu politiku Republike Srbije u onako izazovnim vremenima.
Što kaže njegov zamenik ovde – e, dobro smo živi. Dobro smo živi kad su nas takvi ljudi vodili. A takvi ljudi danas kažu – Srbi sa Kosova i Metohije, niste sami. Ne, nego su sa Aljbinom Kurtijem, ovim vašim junakom, prepametnim, prelepim, preinteligentnim, mirotvorcem i pasifistom koga ste hvalili na sva usta i radovali se što je došao, kao što vi kažete, kao novi premijer vlade Kosova. Tako da toliko o tome Srbi sa Kosova i Metohije niste sami. Da, nisu sami, Aleksandar Vučić je uz njih, mi smo uz njih i borićemo se i daćemo sve od sebe da sačuvamo mir, ali nikada, nikada da ne damo na naš narod od strane tog Aljbina Kurtija koga toliko cenite, poštujete i volite.
Onda se takođe usuđuju da u međuvremenu u čitavoj ovoj raspravi nađu mesta, prostora i vremena da ponovo kriminalizuju predstavnike Srpske liste. Toliko o tome – Srbi sa Kosova i Metohije, niste sami. Toliko ste vi uz njih. Neka vam je na čast, ali Srbi sa KiM, verujem, razumeju sve i znaju sve mnogo bolje i od mene i od vas.
Dalje kažete – vi ste predstavnici tih ljudi koji su na ulici. Dobro, jasno. Poštovani građani Republike Srbije koji izlazite na proteste, evo ponovo da ste čuli narodnog poslanika, ovlašćenog predlagača, koji kaže – mi smo predstavnici tih građana. Kao što su pre nedelju dana priznali javno i konačno transparentno izašli i rekli – mi smo organizatori, mi organizujemo te proteste, nisu to građanski protesti, to su politički protesti, mi ih organizujemo. Danas smo čuli – mi smo predstavnici tih građana. U redu. Nego tako hrabri, zašto im se ne obratite? Što se ne obratite tim građanima? Pošto ste predstavnici tih ljudi, verujem da bi ti ljudi čiji ste predstavnici voleli da im se obratite.
Gospodin je pričao 38 minuta. Ja mogu da pričam…
(Radomir Lazović: Još minut i po.)

Evo, ako mogu da vam objasnim.
Kao odgovoran predstavnik izvršne vlasti, ja moram da odgovorim na sve ono što je pomenuo. Znači, samim tim, pošto on kad postavi jedno pitanje ili kaže deset reči, meni treba više reči valjda da odgovorim na to jedno pitanje. Ja ne mogu samo ovde da postavljam pitanja. Pri tom, nije pričao samo o temi, govorila sam i o performansu koji ste imali i teme koje ste pokrenuli vašim performansom.
Nisam mislila da pričam danas o Kosovu i Metohiji, vi ste pokrenuli tu temu, bilo bi neodgovorno od mene da ne odgovorim.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje iz klupe.)

Jednostavno, ne bi bilo u redu prema građanima Republike Srbije, a posebno ne bi bilo u redu i bilo bi vrhunac nepoštovanja prema našem narodu na Kosovu i Metohiji, tako da sve što ste pokrenuli, na sve ću odgovoriti. Ako niste srećni, nemojte da pokrećete. I sve je u redu, tu sam, koliko god dana da treba.
Vi kažete ponovo i evo kakvo je to izvrtanje istine, poštovani građani Republike Srbije, kaže narodni poslanik – ja sam fotošopirala fotografiju da bih ponižavala i omalovažavala građane na ulici. Ne. Ja sam fotošopirala fotografiju da bih pokazala banalno šta ste vi uradili. Taj fotošop i ta fotografija koju sam ja fotošopirala će vama zaista uvek biti podsetnik toga šta ste uradili.
Vi niste bili zadovoljni brojem ljudi koji su izašli, iako je bio impozantan. Vi ste uzeli i fotošopirali fotografiju tako da pokažete veći broj ljudi na ulicama. I onda vi niste omalovažavali i ponižavali te građane koje ste fotošopirali nego ja, koja sam pokazala šta ste uradili, ja sam omalovažavala i ponižavala. Pa, to može samo u vašem svetu i u vašoj logici. U mom svetu, ako ste me već pitali, to što ste vi uradili, fotošopirajući građane, pokazali da ih je bilo više nego što ih je bilo, je omalovažavanje i ponižavanje tih građana. A ja sam pokazala šta ste uradili i zato vas to toliko boli. Ja sam samo pokazala vaš lik u ogledalu, banalno, šta ste uradili. To što ste vi uradili je ponižavanje tih građana, jer vi niste bili zadovoljni time koliko ih je došlo. Toliko o fotošopu.
Dakle, onda ste dalje rekli - posle tragedije sazvali smo konferenciju za medije i predložili mere.
(Dragana Rakić: Četrdeset minuta pričate gluposti.)

Ovo je izuzetno važno i jako bitno. Mi smo, kao što je narodni poslanik rekao, sazvali pres konferenciju i predložili mere. Da, mi smo predložili mere, konkretne mere – razoružavanje Srbije, zapošljavanje još dodatnih 1.200 policajaca da dodatno obezbeđuju škole, izmene Krivičnog zakona, izmene Zakona o oružju i municiji, Radna grupa za mentalno zdravlje, pre svega, mladih ljudi i podršku mentalnom zdravlju, Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja u najkraćem. Šta ste vi predložili? Koje mere ste vi predložili? Nijednu meru i to je, u stvari, problem politike u Srbiji. To je problem sa kojim se suočavamo mi, poštovani građani Republike Srbije, ne samo mi u izvršnoj vlasti, ne u parlamentu, to je problem sa kojim se suočava čitavo naše društvo, problem zbog koga smo negde i došli u situaciji u koju smo došli.
Ja sam se, kao što sam rekla i kao znate, upravo vratila u utorak uveče iz Londona i tamo sam videla jednu zanimljivu stvar koju mogu da podvučem kao paralelu sa političkom scenom u Republici Srbiji. Izašao je državni sekretar za energetiku, koji je po staležu iznad ministra za energetiku, Grant Šaps i predložio građanima Velike Britanije nov energetski plan za Veliku Britaniju.
Znate, šta je uradila opozicija u Velikoj Britaniji? Odmah nakon toga izašla sa svojim energetskim planom. Vlast je predložila plan, opozicija je građanima predložila plan i onda možete da debatujete oko suštinskih stvari, onda možete da vidite šta vlast nudi, a šta nudi opozicija. Mi nikada ovde ne dobijemo kontramere, mi nikada ne dobijemo plan šta vi predlažete, mi nikada ne dobijemo vaše predloge, ni na mere niste odgovorili merama. Pet dana sam bila ovde nijednu meru osim, slovom i brojem, troje poslanika koji su pričali o merama i nešto predložili. Gde je bila ta opozicija, ta ozbiljna opozicija, ta koja traži normalnu, pristojnu, demokratsku Srbiju, da kaže – izvolite, ljudi, ovo je naš plan mera, ovo mi predlažemo, pa da raspravljamo o merama? Ne, naša opozicija toliko ima ideja da uvek kaže – to ne valja, vi ste krivi, vi ste krivi za ubistvo dece i ta mera razoružavanja Srbije i to vam je neka mera, to zapošljavanje još 1.200 policajaca, jedni kažu – da treba, drugi kažu u opoziciji – ne, ne treba. U okviru samih poslaničkih grupa jedni kažu – nema dovoljno policajaca, drugi kažu – ima previše policajaca. Gde su vaše mere? Gde je vaša odgovornost prema građanima?
(Ivana Parlić: Ukinite „Pink“.)

Gde je vaša odgovornost prema tim ljudima koji protestuju da date predlog šta treba uraditi u Srbiji? Nema ga. Nema ga, nema nijedne mere, ni danas nema mere, ni 18. maja kada je počeo ovaj saziv nije bilo mera. Da, mi smo mere predložili. Gde je bila vaša mera?
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje iz klupe.)

Kako mi da razgovaramo ovde supstancijalno o stvarima na način kako su naši građani zaslužili i kako zaslužuju, ako vi ne date nijedan predlog, nego samo pričate – vi ste krivi, vaša je krivica, a gde su vaše mere? Nijedna mera, dobro.
Opet smo sada čuli – razoružavanje Srbije neće promeniti ništa. Dobro. Čuli smo, dakle, da ni ta mera, je li, nije dobra i da ništa neće promeniti. Ja se ne slažem i verujem da se većina građana Republike Srbije, uključujući i one koji protestuju svake nedelje protiv nasilja i veliki broj njih sa tim ne slaže.
Razoružavanje Srbije, kao meru, su predložili, dakle, pozdravili svi, uglavnom, i da kažem, poštovani građani, do 19.00 časova, juče, 14. juna, ukupno smo prikupili 70.130 komada oružja, 3.176.206 komada municije, 24.498 komada minsko-eksplozivnih sredstava, tako da je ta mera jedna od najboljih mera koje smo do danas imali, ali da ne pričam ponovo. Pričala sam i biće vremena, nažalost, verovatno se ponavljamo, i tokom ove tačke dnevnog reda.
Znate, mi smo razoružavali i značajno se smanjio broj oružja u posedu građana Republike Srbije od te 2012, praktično 2013. godine kada se promenila vlast. Za razliku od vas koji danas nama nešto spočitavate, a koji nikako niste reagovali na slične tragedije u prošlosti, od tragedije užasnog zločina 2002. godine u Leskovcu, a kada je ubijeno sedmoro ljudi, do masovnog zločina 2007. u Jabukovcu kada je ubijeno devetoro ljudi, broj oružja u posedu građana Republike Srbije se drastično povećao. Tako je to izgledalo dok ste vi bili na vlasti.
Tada opozicija nije bila takva da kaže – vi ste krivi. Ne, bila je takva da kaže – hajde da vidimo šta svi zajedno možemo da uradimo zato što je ovo problem našeg društva i mi smo prvo ljudi, a onda političari. Niste vi krivi. Niste krivi vi političari koji ste između 2002. i 2007. godine bili na vlasti zato što ništa niste uradili, zato što ste dodatno dopuštali da se građani Srbije naoružavaju.
Pretpostavljam zato što su mislili da su mnogo bezbedni i da je mnogo sigurna zemlja, pa su se dodatno naoružavali, a vi delili dozvole šakom i kapom. Ne, opozicija to tada nije koristila, kao što niko nikada nigde to nije iskoristio, nigde na svetu, nikada. Dobro.
Kažete – razoružavanje neće promeniti ništa, ali ne predlažete i dalje šta će promeniti, osim što kažete – smena Bratislava Gašića, ali sam čula jednu dobru stvar, u redu, kažete na kraju – i ostavka cele Vlade. Nikakav problem. Kao što sam i rekla, samo nakon toga idemo na izbore. Nema prelazne Vlade. Idemo na izbore. Kada smo rekli – idemo na izbore, onda su se neki od vas javili i rekli – ne izbore, sada pravimo pokret da bi se borili protiv izbora, nego tehnička Vlada, na vlast bez izbora. Ne. Možemo da idemo na izbore u svakom trenutku. Ako mislite da smo izgubili legitimitet, da građani misle da ne radimo dobro, većinska Srbija, u redu, u svakom trenutku, samo što mi se činilo da ste rekli – nikako u ovom trenutku izbori.
Vi kažete – mi ignorišemo građane Srbije koji šetaju, koji protestuju. Upravo suprotno. Institucionalno vi ignorišete te građane. Još jednom da vas podsetim, da nije bilo poslanika većine, ova sednica se ne bi desila, ne samo na ovu tačku dnevnog reda – smena Bratislava Gašića, nego čitava sednica i o REM-u i o bezbednosnoj situaciji i o svemu drugom se ne bi desila, jer vi niste glasali za dnevni red ove sednice. Institucionalno vi ignorišete te građane, ignorišete njihove zahteve i pokušavate da ih zloupotrebite za nasilnu smenu vlasti. Da ne želite nasilnu smenu vlasti, želeli biste izbore. Jedino što vi ne želite su izbori i zato niste ni tražili moju smenu, nego ste tražili smenu Bratislava Gašića, ne moju, da slučajno ne bi doveli do izbora.
(Radomir Lazović: Evo prilike da date ostavku.)

Nikakav problem za moju ostavku.
Poštovani građani Republike Srbije, nekad odgovaram i to toliko i traje iz razloga što ne odgovaram samo narodnom poslaniku koji je izložio i otvorio ovu tačku dnevnog reda, već i onima koji mi dobacuju sve vreme. To je valjda demokratska rasprava. To je valjda kulturno ophođenje među pristojnim ljudima, to stalno dobacivanje, pa da vam kažem – dobačeno mi je - samo dajte ostavku. Nikakav problem, nego kada dam ostavku, nemojte da pravite onda proteste protiv izbora, kao što ste obećali. Da ne bude kao sa ovim što je držao lutku – e, uhapsite onoga što je držao lutku. Kada uhapsimo onog što je držao lutku, što ste uhapsili onog koji je držao lutku, nego hajmo na proteste protiv njega. Samo da se dogovaramo da danas kažete isto ono što ste govorili juče i sve će biti mnogo bolje.
Da vam kažem kakva je razlika između politike i atmosfere u Srbiji nekada i u Srbiji sada, pošto je pričao narodni poslanik i o tome kako je moguće da maloletnik ide u streljanu, da se kupuju sefovi, kako se drži oružje, zašto nema jače kontrole, čija je odgovornost itd, itd. Dakle, samo tri pokazatelja.
Broj teških ubistava u Republici Srbiji bio je najveći u periodu 2001. do 2012. godina, uključujući ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije, i to u dvorištu Vlade Republike Srbije, gde bi valjda trebao da bude najbezbedniji kao predsednik Vlade Republike Srbije, pa onda možete da zamislite koliko su se tih godina građani Republike Srbije osećali bezbednosti, policijskih generala, masovnih ubistava i pucnjava. Broj teških ubistava je bio najveći u tom desetogodišnjem periodu dok ste upravo vi bili na vlasti, 2002. do 2012. godina.
Broj stradalih ljudi, po najviše, nažalost, žena u porodičnom nasilju najveće je bilo u desetogodišnjem periodu 2002. godine do 2012. godine i svaki pojedinačno te godine veći, nego prethodne dve godine pojedinačno, svaki.
Broj oružja po glavi stanovnika je bio najveći u periodu 2002. do 2012. godine. Maksimum dostigao 2008. godine nakon užasnih masovnih ubistava koja su se desila i 2002, a onda ponovo 2007. godine. Od tada kada se ponovila tragedija od 2002. godine, kada se ponovila 2007. godine, ne da niste razoružali Srbiju, nego ste nastavili da dajete dozvole za nošenje i držanje oružja građanima Republike Srbije, pa se onda desilo i ono masovno ubistvo 2013. godine.
Toliko o tome kako su se građani osećali nekada, a kako se osećaju danas. Toliko koliko je tada Srbija bila bezbedna država, a toliko i o vlasti i opoziciji. Nikada ni u jednom trenutku tada to nije bilo iskorišćeno za političku borbu i politički obračun zato što su to ljudske tragedije, zato što se to ne politizuje, zato što ne možete da gradite politiku na grobovima dece i odraslih. Zato što se to jednostavno u pristojnom svetu ne radi. Pristojni ljudi to ne rade. Nikada nisu ni u jednoj zemlji na svetu, ni u SAD, ni u Norveškoj, ni u Nemačkoj, ni u Belgiji, nikada nigde, samo ovde, samo u Srbiji, samo vi u istoriji svetske politike. Samo ovde, samo u Srbiji i samo vi i nastavljate.
Govorite o tome kako funkcionišu službe bezbednosti, time direktno potcenjujete i ponižavate pripadnike službi bezbednosti, a pre svega pripadnike MUP-a. Te pripadnike koji su uhapsili Belivuka, koji su uhapsili pripadnike organizovane kriminalne grupe Balkanski kartel, mnogih drugih organizovanih kriminalnih grupa, koji su upravo juče priveli trojicu pripadnika albanskih, odnosno prištinskih specijalnih ili kako god ih zovu, snaga na teritoriji centralne Srbije. Te ljude vi ponižavate, ne mene, ne ministra Gašića.
Ministar Gašić, iskreno da vam kažem, i na tome mu takođe svaka čast, postavio je sve najbolje ljude na rukovodeće pozicije MUP-a, ljude za ponos, te uniforme Republike Srbije i čitave te službe kao državne sekretare. Fenomenalne ljude. Ne verujete meni? Svakako ne morate, ja nisam objektivna. Evo, razgovarajte sa organizacijama civilnog društva koje su članovi Nacionalnog konventa po EU. Kako ti ljudi razgovaraju sa njima i koliko su transparenti kada se recimo govori o Zakonu o policiji? Pitajte njih kakvi su to ljudi i na koji način obavljaju svoj posao, problematiku MUP-a i kako komuniciraju i sa nevladinim organizacijama, sa civilnim sektorom i sa ljudima koji se ne slažu sa nama po mnogim stvarima po pitanju bezbednosti, da takav niko komunikacija i razgovora nikada u Republici Srbiji postojao takvi stručnjaci, takvi stručni ljudi, ljudi sa toliko poštovanja i prema ovoj zemlji i prema svim njeni građanima. Njih ponižavate, ne mene.
Kao što ste, kada sam bila ovde prošli put ponižavali i pokušavali da urušite profesionalni integritet jedne od naših najvećih stručnjakinja ili stručnjaka, ako govorimo o jeziku rodne ravnopravnosti, mentalnog zdravlja dece, zato što vam to nije važno. Zašto bi to vama bilo važno? Pa, jel vama stalo do mentalnog zdravlja dece? Ne, vama je stalo da pokupite neki političke poen na ovoj tragediji, pa onda hajde kolokvijalno, kako bi se reklo, da bacimo pod autobus i najveće stručnjake, one od čijeg profesionalnog integriteta nama danas zavisi mentalno zdravlje naše dece. Nema veze, danas je na dnevnom redu policija i pripadnici službi bezbednosti.
Urnisali smo policiju. Vi imate obraza to da kažete? Ja mora da nisam baš sasvim sama svoja ako vas četvrti put pitam da li imate obraza, pošto ga očigledno nemate, ali ja se i dalje čudim, pa očigledno vređam sebe…
(Borislav Novaković: Vređate poslanike.)
Vređam sebe, rekla sam da nisam sama svoja…

Sebe vređam.
Urnisali smo policiju, kažu oni ljudi koji dok su bili na vlasti plata pripadnika MUP je bila čitavih 41.740 dinara. Vi ste mislili da oni toliko vrede? Vi ste mislili da oni toliko zaslužuju? I to je, samo da vam kažem, bila maksimalna plata u to vreme.
Uzela sam najveću platu u tih 10 godina dok su bili na vlasti, 41.740 dinara. Pitajte pripadnike policije da li su imali cipele, čizme, cokule? Da li su imali uniformu? Da li su imali kape i koliko uniformi su imali ? Da li su imali zimsku uniformu? Pitajte, molim vas kako je to bilo biti pripadnik policije dok ste vi bili na vlasti?
(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Danas pripadnici policije imaju platu od 82.014 dinara, što je za čitavih 96,5% više. Dakle, čitavih 100% više nego pre deset godina. Tako smo urnisali policiju.
Vi danas kada pogledate pripadnike našeg MUP-a, vi ste ponosni. Oni imaju nove, lepe uniforme, imaju po nekoliko komada. Juče kada su privodili ove albanske teroriste, kada pogledate kako su opremljeni, šta imaju, kakve su im sposobnosti, koliko su spremni, na ponos ovoj državi. E tako smo mi urnisali policiju, a tako su oni bili u dobroj situaciji dok ste vi bili na vlasti.
Evo, rekla sam vam prošli put da vam obećavam da neću da vas nazovem nikada više poštovani, a sada vam obećavam da nikada više vam neću postaviti pitanje – imate li obraza? Jasno mi je.
Jovanjica, ponovo čovek o Jovanjici, jedini političar koji je sudski dokazani lažov i upravo na temu Jovanjice, ponovo govori o Jovanjici, ali ovo nije samo nepoštovanje građana Republike Srbije, ovo je nepoštovanje sudstva, čitavog pravosuđa Republike Srbije, zato što kada vam sud kaže – ne govorite istinu, molim vas nemojte da nastavljate da govorite laži. On kaže – baš me briga šta je sud rekao, ja ću nastaviti da govorim neistinu. I nije samo sud, ako je vama sud „samo“, nego i novinarka Jelena Zorić. Ona je takođe rekla…
Samo da znate, poštovani građani Republike Srbije, narodni poslanik razgovara mobilnim telefonom, toliko mu je stalo do mojih odgovora na njegovo izlaganje. Toliko o poštovanju vas, poštovani građani Republike Srbije.
Dakle, da vam kažem što se tiče Jovanjice, Tužilaštvo je navelo da ne postoje osnovi i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić izvršili bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Iz izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i sim kartica oduzetih od okrivljenog Koluvije, sačinjenog od Službe za specijalne istražne metode MUP Srbije, akvizicijom memorisanog sadržaja, kao i sadržaja svih instaliranih aplikacija za komunikaciju putem interneta, proizilazi da nije utvrđen ni jedan kontakt sa Aleksandrom Vučićem i Andrejom Vučićem.
Komunikacije koje su ostvarene 13. i 14. novembra 2019. godine, o kojima je govorio narodni poslanik u medijima, ne mogu se na bilo koji način dokazano dovesti u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem. Da smo čuli – izvinite, lagao sam, neću nikada više - nismo.
Da li je gospodin Aleksić prestao da širi neistine po istom principu? Jeste. Da li je njegove neistine opovrgla i novinarka Jelena Zorić? Jeste. Ali, znate kako Tijanić je jednom rekao, a to je sve više prisutno na političkoj sceni Srbije, zahvaljujući tome kakva nam je opozicija, a i kakvi su im mediji koji ih podržavaju, rekao je – ako ti je istina ostala jedini argument, e onda si nadrljao. E, tako i u politici Srbije. Ako je nama istina, a jeste, argument, onda ćete bez obzira na taj argument svaki dan morati da odgovarate na laži koje ponavljaju.
Kaže – mi branimo Koluviju. Poštovani građani Srbije, koliko puta ste čuli da mi branimo Koluviju? Aleksandar Vučić, vlast, Bratislav Gašić, Zagorka Dolovac, ne znam ni ja više ko. Koliko puta? Preko 1.000 puta ste čuli tezu da mi branimo Koluviju.
Tog Koluviju koga toliko branimo, taj Koluvija je od novembra 2019. godine do septembra 2021. godine proveo zatvoren u pritvoru. Eto toliko ga branimo. Dve godine je bio zatvoren u pritvoru. Mogao je da se brani sa slobode, kao što se toliki brane sa slobode. Ne, taj čovek je bio zatvoren u pritvoru, dve godine pošto je naš čovek i mi ga branimo, valjda mi tako, jel te, koje branimo prvo ih zatvorimo, onda da ne vide svetlo dana dve godine i to ne zato što je neko rekao da su krivi, nego dok traje suđenje, dok traje postupak, on je u pritvoru. Pa, ako je kriv onda se vraća u zatvor. I sada je izašao sa nanogicom. E, tako mi branimo tog Kuluviju.
Ali, to vi poštovani građani Republike Srbije, nikada nećete čuti od ovog narodnog poslanika, pripadnika njegove stranke i ostalih iz opozicije koji i dalje pričaju o toj Jovanjici. Nikada. Zato što nije važna istina, nego je važna laž. Važno je da lažima dođete do percepcije da mi nekoga branimo. Dosta su uspešni u tome. Pa zahvaljujući i ogromnoj medijskoj mašineriji koju imamo ti ljudi tako svaki dan plasiraju laži, a odgovoriću danas tokom dana i verujem i ovih narednih dana i na ostale očigledne laži da danas kada pitate ljude – jel vlast brani Predraga Kuluviju, verovatno će vam reći – da brani ga. Da li je Predrag Kuluvija bio dve godine u zatvoru? Reći će vam – nije. A, istina je potpuno suprotna tome. Toliko o tome koliko danas vredi istina, a koliko vrede, stalno ponavljanje, ponovljene laži opozicije i medija koji ih podržavaju.
Belivuk, šta da vam kažem o Belivuku osim da je u zatvoru, i on i čitava njegova kriminalna grupa i da su prikupljeni takvi dokazi i da je to takav slučaj da ne prejudiciram presudu i da se ne mešam u pravosuđe, u sudstvo, deluje kao da je sve jasno i da belog dana neće videti. E, tako je Belivuk naš.
Ali, tu dolazite opet do jedne nelogičnosti koja je toliko prisutna nažalost u velikom delu naše opozicije, a posebno kod narodnog poslanika koji je obrazlagao sve ostalo osim za šta je odgovoran Bratislav Gašić.
Tom Belivuku veruju sve. Na njega se pozivaju u Skupštini. Njega citiraju. Veruju mu sve. Znate šta jedino ne veruju? Da je pripremano ubistvo Aleksandra Vučića od strane klana Veljka Belivuka. Samo to ne veruju. Sve ostalo veruju, a pripremano je. Toliko je Belivuk naš. Tako što on sa svojim šefovima pripremao ubistvo Aleksandra Vučića i to potvrđeno i od strane nekih evropskih bezbednosnih službi. A vi nemate obraza čak ni toliko da u tom smislu kažete – da, ajde da ispoštujemo institucije ove države kakva je institucija predsednika Republike da se sa tim stvarima makar ne igramo. Nego nema veze. Nema veze. Da ne kažem nešto više i gore od toga, jer niste malo puta vaši podržavaoci pozivali pa upravo na to isto takvo ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, vaši kolege poslanici organizatori protesta Srbija protiv nasilja na ubistvo i njegovog starijeg sina i njegovog brata, pa onda valjda zato…
(Narodni poslanici dobacuju.)
… nemojte da mi dobacujete. Čovek je napismeno to uradio. U svakom trenutku mogu da vam pokažem to nažalost. I meni je žao. Mogli biste da ogradite od toga umesto što mi dobacujete, ali nije ni važno.
Mogli bi eto toliko makar da poštujete instituciju predsednika Republike.
Konačno, kažete – mi ćutimo i razmišljamo kako da ostanemo na vlasti. Pod jedan, ne ćutimo. Kad god nas pozovete mi smo tu i kada predložite sednicu, a nećete da glasate za taj dnevni red da bi ispoštovali građane Republike Srbije, a i da ovaj poštovani parlament ne bi izrugivali pred građanima Republike Srbije i ne bi od ovoga pravili šaradu, onda mi glasamo za taj dnevni red koji ste vi predložili, a za koji nećete da glasate i tu smo, sedimo i razgovaramo, ne ćutimo. Bila sam ovde pet dana, i uprkos svim okolnostima vratila sam se i sedeću ovde koliko god i kad god je potrebno.
Razgovaramo. Ne želimo nasilje i mislimo da u normalnom demokratskom društvu bilo kakva kriza, bilo kakvi sukobi, bilo kakva nerazumevanja, neslaganja moraju da se reše na kraju krajeva razgovorom. Ničim drugim nego razgovorom, a da nasilje na ulicama ne može da nanese ništa dobro.
U Republici Srbiji svakako nasilje ne može da donese promenu politike i na vlast ne može da se dođe tako što pravite nasilje na ulicama već samo i isključivo izborima. Od tih izbora, još jednom vam kažem, ne bežimo. Uvek smo spremni za njih. Računajte da imate moju ostavku. Slobodno, samo se dogovorite, ako želite, da idemo odmah na izbore možemo. Ja bih svakako volela to zato što mislim da je važno da se legitimitet potvrdi ili opovrgne pa da onda vi valjda ponovo dođete na vlast, pošto ste vi kao što kažete predstavnici tih nezadovoljnih ljudi na ulicama, pa će onda vas da biraju da bi plata policajca u Republici Srbiji ponovo bila svedena na 41 hiljadu dinara, a plata medicinske sestre na 37 hiljada dinara. Verujem da je to Srbija koju će većinska Srbija želeti ili možda ipak nije pa zbog toga ne želite izbore.
Konačno, dve reči da zaključim. Mislim, a pričaćemo o tome, i ostavila sam najmanje vremena za to zato što vi o tome niste pričali, a biće vremena, da Bratislav Gašić radi ozbiljno, odgovorno i posvećeno svoj posao ministra unutrašnjih poslova.
Mislim da je to dokazao u prethodnih nekoliko meseci od kada je formirana ova Vlada, to je kraj oktobra prošle godine. Mislim da nema nikakvu ličnu odgovornost za tragedije koje su se desile. Mislim da je policija postupala maksimalno efikasno i brzo nakon tragedije i monstruoznih zločina. Ne vidim kako smo mogli da sprečimo, najmanje vidim kako smo mogli da sprečimo ovu užasnu tragediju u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
Nisam za smenu Bratislava Gašića, upravo zato što mislim da treba da čuvamo ljude koji odgovorno rade svoj posao i ne samo u bezbednosnom smislu i u smislu svog resora, već koji su po prvi put, i opet ću vam reći, pitajte, to je organizacija civilnog društva, sa kojima evo već treći mesec traje dijalog oko Nacrta zakona o policiji, ne znam da je postojao ministar unutrašnjih poslova sa svojim timom koji je toliko bio otvoren i za razgovor i saradnju sa organizacijama civilnog društva. Ni u jedno vreme u Republici Srbiji. Ja sam mu zahvala na tome, zato što mislim da je taj dijalog važan i da je možda posebno važan u sektoru bezbednosti.
Nisam za smenu Bratislava Gašića. Možete da dobijete i više od toga, umesto što tražite smenu Bratislava Gašića, možete da dobijete ostavku čitave Vlade, ukoliko to budete želeli. Nakon toga idu izbori. Vlast u Srbiji će se menjati samo i isključivo demokratskim putem na izborima. Ako to želite, dobrodošli ste, ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici. Mislim da je važno i za bezbednost i stabilnost i demokratske vrednosti u Republici Srbiji i poštovanje procesa i demokratskih procesa i institucija da mi to radimo na demokratski način.
Tako da, apsolutno ne. Neću predložiti smenu Bratislava Gašića sa mesta unutrašnjih poslova. Hvala vam.

Hvala vam.
Kažem, kada pričamo o odgovornosti, 30. septembra 2003. godine Vladimir Rovčanin, radnik BIA, ubio je četvoro i teško ranio trojicu kolega u Nišu. Nikome nije palo na pamet iz čitavog sistema odbrane, odnosno bezbednosti da podnese ostavku, nikome. Radnik BIA uzme i ubije četvoro i teško rani trojicu kolega. Niti je nekome palo na pamet da da ostavku, niti je više-manje neko tražio nekome da da ostavku.
Ubije se… Ne ubije, strelja se, bukvalno se strelja, u dvorištu Vlade Republike Srbije, dok ide na posao, žuri na sastanak, predsednik Vlade. Niti je od ovih ljudi ovde koji su tada bili na vlasti, koji danas pričaju o političkoj odgovornosti, niti je ko podneo ostavku, niti je kome palo na pamet da traži neku ostavku. Predsednik Vlade nije ubijen u drugoj državi, nije ubijen na letovanju, na zimovanju, ubijen je na svom radnom mestu, u Vladi Republike Srbije.
Dakle, nije postojao bezbednosni sistem. Znate kakva je odgovornost? Tada ili do skoro savezni ministar odbrane Zoran Živković je dobio unapređenje i postaje premijer. To je odgovornost. Pričamo o političkoj odgovornosti. Tako ste vi vladali. To govori dovoljno o vašoj političkoj odgovornosti. Ubiju premijera, a onaj ko je bio savezni ministar policije, umesto da podnese odgovornost, i svi ostali u bezbednosnom sistemu, svi dobiju unapređenje.
(Narodni poslanik Radomir Lazović dobacuje.)