Ja ću da proverim vremenske okvire strategije i javiću vam se. U ovom trenutku nemam tu informaciju, ali proveriću, zapisala sam, tako da ću vam se javiti. Nemam vremenski okvir u ovom trenutku. Moram da proverim sa Ministarstvom odbrane.

Hvala pre svega na ovom pitanju.
Ja ću probati da budem kratka, mada znate da o ovome mogu da razgovaram satima i satima, da je ovo ne samo moja velika strast, već i nešto što vidim da je najbolja mogućnost da Srbija napravi taj kvalitativni iskorak u 21. veku, da ostvarimo u punoj meri sve potencijale koje imamo, a imamo ih mnogo.
Rekla bih da smo i mi tada, na početku mandata ove Vlade stavili fokus na digitalizaciju u smislu obrazovanja, stvaranja obrazovanja koje može da školuje kadrove za 21. vek i konkurentniju privredu, elektronske uprave kako bi imali efikasniju i transparentniju javnu upravu koja je u potpunosti fokusirana na građane i na usluge koje pruža građanima i na privredu, kako bi napravili tu transformaciju na privredu zasnovanu na inovacijama.
Samo kratko, čini mi se i to sam rekla i kada smo čuli neke kritike na račun ministra Šarčevića koga bih pohvalila i iza koga bih stala i ovaj put, da smo najviše možda uradili u obrazovanju.
Sve ove neke stvari su išle i ranije i pokrenute su i u vreme Vlade Aleksandra Vučića i ovog tima koji stvarno fantastično radi na mnogo različitih polja od infrastrukture, infrastrukturnih unapređenja do infrastrukture u zdravstvu, do sudstva, do socijalne zaštite i socijalnih prava.
Dakle, na mnogo polja smo mi već krenuli nekako da napravimo jedan stvarno značajan iskorak, ali što se tiče obrazovanja i promene reforme našeg sistema u obrazovanju u prethodne dve godine mislim da je Srbija apsolutno prepoznata kao jedan od lidera u Evropi toga kako treba da izgleda obrazovanje za 21 vek uz ogromnu podršku, jer mi to ne bi mogli da uradimo sami, ali ogromnu podršku organizacija civilnog društva i privrede, uvođenja kodiranja i programiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole.
Što su se trudili deset godina unazad i niko to nije uspeo da uradi, ali na način da smo stvarno jedna od lidera, da deca od petog razreda osnovne škole uče programski jezik „skreč“, od šestog „pajton“, sada od sedmog razreda osnovne škole „pxgame“. Mi ćemo imati novu generaciju dece koja će završiti osnovne škole i upisivati srednje škole koje imaju znanje, koje su neki sticali na fakultetima. Dakle, to je stvarno jedan standard koji smo mi postavili. Uvođenje digitalnih udžbenika, 2000 digitalnih učioncia.
Mi smo samo u budžetu ove godine odvojili dodatnih 20 miliona evra za 20 hiljada digitalnih učionica, digitalni nastavni sadržaj. Umrežavanje pet prvih pet stotina osnovnih škola na brzi, bežični internet. Mi smo kao zemlja tek 2015. godine dobili prvi naučno tehnološki park, to je otvorila Vlada u mandatu Aleksandra Vučića, Naučno tehnološki park u Beogradu. Beskrajno sam srećna i ponosna što ćemo mi do kraja mandata ove Vlade imati još dva naučna tehnološka parka, Naučno tehnološki park u Novom Sadu i Naučno tehnološki park u Nišu, što smo počeli izgradnju laboratorijske lamele kao centra za istraživanje i razvoje na Elektronskom fakultetu u Nišu, projekat koji je bio planiran od 1975. godine. Nakon 43 godine mi ostava rujemo ovaj projekat. Što smo u domenu elektronske uprave završili posao prebacivanja matičnih knjiga u elektronski oblik. Završili posao prebacivanja činjenica o državljanstvu u elektronski oblik, što smo povezali baze podataka tako da za najveći broj papira građani nisu više kuriri već smo mi servis države. Do sada mi smo to uveli 1. juna 2017. godine do danas je preko dva miliona dvesta hiljada podataka automatski razmenjeno.
Znači, dva miliona 200 hiljada papira nisu građani nosili od kancelarije do kancelarije, već smo mi to uradili sami, automatski. Projekat e-beba, izuzetno važan i za signal šta mi želimo, kakva uprava želimo da budemo prema roditeljima, odnosno prema porodicama, gde ste vi pre trebali da uzmete tri dana odsustva sa posla da bi prijavili bebu i prijavili bebu za zdravstveno osiguranje, gde vi to danas radite za 15 minuta, potpuno besplatno u porodilištu.
Konačno, da završim sa time, nekako i to se već vidi, naši sektori, informaciono-komunikacionih tehnologija je daleko najbrži rastući sektor naše privrede i postaje već i posle samo ovih dve ili tri godine, okosnica našeg razvoja. Dakle, mi imamo rast od 21% 2017. godine, 26% 2018. godine. U ovom trenutku 30% do sada, u 2019. godini.
Prvi put je Srbija, kao jedina zemlja u regionu ovog dela Evrope, tu mislim i na Bugarsku i Rumuniju, uvrštena u izveštaj koji posmatra start ap inovacione svetske ekosisteme i mi se kao zemlja nalazimo u prvih pet zemalja na svetu po talentima, znanju, blok-čejn tehnologiji i proizvodnji video igrica. Tako da, na pravom smo putu, ja želim i vama, svim poslanicima iz SNS, SPS, vladajuće većine da zahvalim na toj podršci koju ste vi tada pružili meni i tom programu Vlade zato što mnogi tada u to nisu verovali, a ja ću stvarno sa zadovoljstvom u ponedeljak da predstavim sve rezultate koje smo mi postigli. Hvala vam mnogo.

Hvala vam,
Prvo, želim da vam zahvalim što ste skrenuli pažnju da je danas situacija sa privlačenjem investicija u Srbiji mnogo bolja nego što je nekada bilo, što se svakako vidi po broju radnih mesta i drastičnom opadanju nezaposlenosti.
Mi smo u poslednje četiri godine više nego prepolovili nezaposlenost, takođe i nezaposlenost mladih. Ja znam da za Sandžak, Rašku oblast moramo da uradimo više, ali znate kakva je bila situacija i kako je krenuo da radi Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade, ja sam to nastavila i moj tim u Vladi je to nastavio. Dakle, morali smo bukvalno lično da se fokusiramo sa jednog rada do drugog rada, sa jednog okruga do drugog okruga i u tom trenutku je, u prvom naletu je Niš bio taj gde smo imali potpuni fokus da probamo da postavimo na noge kao svakako svojevrstan regionalni centar.
Kada je to profunkcionisalo, onda smo se prebacili na Kraljevo, Loznicu, ali pored toga rešavali ogromne strateške probleme nekih velikih preduzeća kao što je na primer Železara, za koju smo našli rešenje 2016. godine. Meni je drago da kažem da je za samo dve godine od potpisivanja ugovora sa kineskim „Hestilom“, prošle godine do kraja 2018. godine Železara je preuzela primat kao najveći izvoznik iz Republike Srbije.
Dakle, Železara se vraća na scenu kao motor razvoja ekonomije Srbije, ali takođe smo morali da nađemo rešenje za velike sisteme kao što je RTB Bor, gde smo imali u pitanju 5.000 radnih mesta i to smo završili u poslednjem kvartalu prošle godine, gde smo našli strateškog partnera, kineski „Zi Đin“, jedna od najboljih svetskih kompanija u rudarstvu koja je postala vlasnik 63% RTB. Garantuje ostatak svih, zadržavanje svih 5.000 radnih mesta, investiciju od milijardu 260 miliona evra, od čega 780 miliona u prve tri godine da nađemo strateškog partnera, odnosno koncesionara za aerodrom „Nikola Tesla“. Ja vam garantujem, sada sam poslala i Ministarstvu privrede da mi pošalju, informišu me tačno o stanju u Raškoj oblasti. Dakle, imamo u „Lus Protekt“ 120 zaposlenih, ali znamo, svesni smo koliko je potrebno da se fokusiramo i na te lokalne samouprave.
Tako da, ja vam obećavam i u strateškom partnerstvu sa turskim investitorima, kao što ste i sami rekli, a ja im isto dugujem veliku zahvalnost zato što posebno idu u lokalne samouprave i u oblasti gde ne idu neki drugi investitori zato što još uvek fali kvalitetna infrastruktura, dakle, da ćemo se fokusirati i na Rašku oblast.

Hvala.
Samo da dodam još par stvari. Apsolutno mi je jasno, znam da je teško svima da čekaju investicije, nova radna mesta. Znamo svi koliko je to važno i vi znate koliko smo još od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo da vodi Vladu, koliki je fokus uvek na ekonomiji, zbog boljeg života građana i neke perspektive građana Srbije.
Dakle, kažem, imali smo, ovo u Raški, „Lus protekt“, 120 zaposlenih. Mi se nadamo da će to polako rasti na 300. Pored ovoga, upravo su me obavestili iz Ministarstva privrede da smo mi pre nekih dvadesetak dana imali promociju programa za podršku malim i srednjim preduzećima u Novom Pazaru i Tutinu, gde smo imali prisutnih nekih oko 200 privrednika iz tih lokalnih samouprava, gde je dogovoren niz konkretnih koraka, od struje, carina, do kredita i na kojima ćemo mi dalje raditi.
Dakle, paralelno sa tim što idemo na nove investicije, na strane direktne investicije, radimo na podršci malim i srednjim preduzećima, preduzetništvu. Takođe mi je važno da vam kažem da samo mi, sećate se, verovatno, na kraju krajeva, to je zahvaljujući jednom od zakona koji je prošao Skupštinu, mi smo od 1. oktobra prošle godine uveli posebne poreske olakšice za početnike u poslovanju, tako da sada za mlade ljude koji su završili školovanje u proteklih 12 meseci, bilo da su oni završili srednje stručne škole ili su završili fakultete ili su ljudi koji su duže od šest meseci bez posla, odnosno registrovani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, od 1. oktobra, ako oni otvore sopstvenu firmu, prvu godinu poslovanja, prvih 12 meseci ne plaćaju poreze i doprinose, kako bi im dali motivaciju da bez toga da već prvi mesec moraju nešto državi da plaćaju, da ih pustimo da ljudi rade, pa ako uspeju, da tek od druge godine poslovanja plaćaju sve poreze i doprinose.
Tu smo u celoj Srbiji od 1. oktobra, dakle, u periodu od nekih pet meseci za koje ja imam najnovije podatke, to je oktobar 2018. godine – februar 2019. godine, na osnovu ovih podsticaja je otvoreno 802 firme širom Srbije, jedan određeni broj tih i u okrugu, oblasti kojom se vi bavite i za koju ste zainteresovani i preko toga je samo zaposleno 965 lica.
Dakle, do sada 1.000 novih radnih mesta samo na osnovu podsticaja u preduzetništvu, a to je, na kraju krajeva, stub jedne zdrave ekonomije.
Mi ćemo pratiti ovo, gledaćemo koliko, ja ću lično da pogledam koliko je to i u Raškoj oblasti, pa ćemo videti dalje. Ako to funkcioniše, pratićemo od 1. oktobra 2019. godine koliko je od tih kompanija preostalo i da onda takve podsticaje širimo i na neke druge grupe ljudi. Svakako je važno da paralelno sa investicijama nikada ne zaboravimo i mala i srednja preduzeća, šta radimo za njih i šta radimo za preduzetništvo.
Reći ću vam samo ovo, što se tiče tih spekulacija, da li je to nešto zbog etničke osnove ili ne, verujte apsolutno ne. Mislim ako neko u celoj Evropi radi na tome da imamo jednu zemlju koja je jednaka i daje jednake šanse i jednake prilike za sve, bez obzira od nacionalnih, etničkih pripadnosti, onda je to svakako Srbija.
Danas sam, upravo pre nego što sam došla ovde, predsedavala Osmom sednicom Republičkog saveta za nacionalne manjine. Mi smo od prethodnog Saveta imali registrovano još dva nacionalna Saveta nacionalnih manjina – ruske i poljske. Srbija je zemlja koja danas ima 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina.
Mi smo, takođe, uspešno organizovali, dakle, redovne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina 4. novembra 2018. godine i usvojili upravo u Skupštini čitav set zakona koji unapređuju položaj nacionalnih manjina, uključujući Bošnjačku nacionalnu manjinu, kao što je Zakon o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, Zakon o matičnim knjigama, koji sada propisuje način upisa podatka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih ukoliko to ljudi sami žele, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon iz oblasti radnih odnosa koji predviđa afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, tako da nema govora o tome da se radi o bilo kakvoj nameri koja uključuje pravljenje razlike po verskoj, nacionalnoj ili etničkoj osnovi.
I na kraju, ono što je izuzetno važno, to je infrastruktura. Tu je i potpredsednica Vlade. Dakle, mi imamo tu planove za Novi Pazar – Tutin, i to će u mnogome olakšati i život građanima tamo i dovođenje investitora. U junu počinju radovi.

Hvala.
Želim svakako, nakon ovoga što je rekao potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova i kao predsednica Vlade da potvrdim i vama, poštovani narodni poslanici, kojima na kraju krajeva i mi odgovaramo za naš rad i svim građanima Republike Srbije, da razumemo nekoliko stvari.
Prvo, razumemo da od ovih ljudi koji protestuju, postoje dve grupe ljudi. Jedna su ljudi koji su nezadovoljni, građani koji su nezadovoljni nekim stvarima, verovatno nezadovoljni sa pravom i mi bi želeli da idemo brže, ali za neke reforme, za velike, teške promene, potrebno je vreme.
Ja mislim da se kontinuirano vide sve bolji rezultati i da će se tako nastaviti u budućnosti, da će ljudi živeti sve bolje, da će život u Srbiji biti sve kvalitetniji i da će ljudi za sebe i svoje porodice videti sve bolju perspektivu. Ali sam svakako, i kao predsednica Vlade, uvek izuzetno zainteresovana i otvorena da čujem te ljude kao i njihove predloge i sugestije, šta možemo bolje, šta da uradimo drugačije i kako možemo da izađemo u susret nekim stvarima da rešimo neke probleme koje oni imaju. Ti ljudi su želeli i žele da protestuju mirno.
Postoji druga grupa ljudi u tim protestima, to su političari okupljeni oko Saveza za Srbiju, koji su želeli da iskoriste tu prvu grupu ljudi, te građane koji su nezadovoljni, i koji žele mirno da iskažu svoje nezadovoljstvo i skrenu pažnju Vladi, koji su se prvo sklanjali iza njih, a onda su u nedostatku strpljenja, pokušali da preuzmu te skupove i tim ljudima uskratili pravo, njihovo građansko, demokratsko prvo, na mirne proteste.
NJima je apsolutno jasno, to je nama kristalno jasno danas, nakon onoga što se dešavalo prilikom upada u RTS i nakon pokušaja blokade predsedništva i legitimno izabranog predsednika Republike Srbije velikom većinom glasova građana Republike Srbije.
Nama je kristalno jasno da oni znaju da oni na izborima ne mogu da dobiju glas, ne mogu da dobiju većinsko poverenje građana Srbije i da zbog toga jedini način da se oni te vlasti dokopaju jeste nasilje. Iz nedelje u nedelju, mi smo poštovali demokratsko pravo građana da iskažu svoje nezadovoljstvo i da protestvuju. Isto tako, nismo želeli da izvodimo ni jednog jedinog policajca na ulice, da upravo ovoj drugoj grupi ljudi, tim političarima okupljenim oko Saveza za Srbiju, da im damo bilo kakav izgovor da oni pravdaju nasilje koje su želeli da izazovu ili da im damo izgovor da radikalizuju te mirne proteste.
Pošto mi njima više od 16 nedelja, mislim da je to bilo kada su izgubili strpljenje, nismo dali izgovor, onda su oni sami odlučili da krenu nasiljem i da radikalizuju proteste i tada se desio nesrećan upad na RTS, pretnje tim novinarima, urednicima i celom kolektivu i onda nakon toga apsolutno nasilje ispred predsedništva u Beogradu.
Nama je to danas jasno i danas smo spremni da oni dalje radikalizuju proteste bez bilo kakvog potrebnog izgovora. Ja želim da kažem ponovo vama i građanima Republike Srbije, da će Vlada Republike Srbije apsolutno, u svakom trenutku moći i zaštiti red i demokratski poredak u Republici Srbiji, da će moći da zaštiti izbornu volju građana, da nasilna manjina, bez obzira koliko nasilna ona bila, u Srbiji nikada neće moći da ugrozi većinsku volju demokratski iskazanu građana Republike Srbije. Tu je tačka što se toga tiče.
Dakle, građani treba da budu potpuno mirni, potpuno spokojni da ćemo mi moći da obezbedimo bezbedan, miran, stabilan život svih građana Republike Srbije i da ćemo moći da obezbedimo da oni građani koji su nezadovoljni mogu mirno i dostojanstveno da iskažu to svoje nezadovoljstvo ili time kako Vlada radi ili našim rezultatima ili bilo čega drugog i da ćemo za te građane uvek biti tu da sa njima razgovaramo.
Takođe, želim da kažem da se Vlada ni u jednom jedinom trenutku, bez obzira na pretnje vešanjem, pa onda i fizički pokazivanjem vešala na tom skupu, na unošenje motorne testere u RTS, na beskonačne verbalne pretnje i uvrede da se ni ja, ni niko u Vladi Republike Srbije apsolutno ni malo nije uplašio. Teško da ti ljudi nas bilo kako mogu da uplaše, iako su nas danas, ne znam koliko to građani Republike Srbije znaju, čekali poslanici iz Dveri ispred Skupštine, verovatno ponovo fizički da nas zaplaše, zastraše i da nam prete. Vladi, legitimno izabranoj od ovog doma, koja dolazi u ovu Narodnu skupštinu da odgovara na pitanja ljudi koji, vas narodnih poslanika, koji kontrolišu naš rad, ne samo da odgovaramo vama, nego da podnesemo račun, izveštaj građanima Republike Srbije, ni toga se nismo uplašili.
Moram da kažem da je moje obezbeđenje reklo da bi bilo dobro da uđemo na zadnji ulaz Skupštine, apsolutno nisam želela to. Ja ne ulazim, ja sam predsednica Vlade Republike Srbije, ja sam ponosna na svoju zemlju, ja neću da ulazim u Skupštinu na zadnji ulaz. Nikakav Boško Obradović, nikakav nasilnik iz Dveri, nikakvi nasilnici iz Saveza za Srbiju mene neće sprečiti da kao čovek, predsednik Vlade uđem u Skupštinu Republike Srbije i podnesem izveštaj narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije.
Nismo se uplašili, nećemo pristati na ultimatume, sačuvaćemo red i demokratski poredak. Hvala vam.

Hvala.
Govorili su ministri, ali želim nekako, poštovani narodni poslanici, da probam da zaključim. Moj je utisak, i to delim sa građanima Srbije, tokom kampanje „Budućnost Srbije“, koju je inicirao predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić, da bi razgovarali sa građanima, podneli im izveštaje, čuli šta oni misle, videli šta dalje treba da uradimo za svaku opštinu, za svaki grad, za svaku mesnu zajednicu, nekako moj ukupni utisak je da se mi nalazimo, i mislim da ćete se složiti sa mnom u tome, u jednom potpunom vremenu apsurda, u jednom vremenu apsurda gde mi treba da trošimo svoje vreme, svoju energiju na razjašnjavanje stvari koje su stvarno neverovatne.
Mi treba da odgovaramo ljudima koji nam govore npr. o vladavini prava, a ti ljudi koji nam govore i drže lekciju o vladavini prava, to su ti isti ljudi koji su 2006. godine izmenili Ustav Republike Srbije, bez i jedne jedine javne rasprave, bez da su to slali na mišljenje Venecijanskoj komisiji, na koju se danas toliko pozivaju. To su ljudi koji su u jednom jedinom danu počistili 840 sudija samo zato što po partijskom ključu i po principu partijske podobnosti oni nisu bili sa njima.
Ti ljudi danas imaju obraza nama da pričaju o vladavini prava i kako oni kada se vrate na vlast, oni će da uspostave vladavinu prava, a mi treba da odgovaramo, mi koji imamo javnu raspravu o mnogo manjim izmenama Ustava koja je duža od godinu dana, koji idemo na dva kruga konsultacija sa Venecijanskom komisijom, koji ni jednog sudiju, nikoga u pravosuđu nismo zamenili. Nikoga u nezavisnim institucijama nismo dirali. Ništa nismo promenili, počevši od Poslovnika u ovom Domu, Poslovnika koji vi poštujete, a zbog poštovanja tog Poslovnika i postojanja takvog Poslovnika koji su oni doneli, oni danas bojkotuju parlament. Dakle, to je taj apsurd.
Nama pričaju ljudi o slobodi medija, ljudi koji su imenom i prezimenom u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać 2011. godine, imenom i prezimenom identifikovani kao ljudi koji su, ja citiram Vericu Barać, zarobili medije.
Dakle, tada je Verica Barać rekla: „Mediji u Srbiji su zarobljeni, a vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Srđana Šapera i Dragana Đilasa“. Dalje kaže: „Vlast sa tako uspešnom kontrolom medija ne ostavlja nikakvu mogućnost za osnovne demokratske procedure“. Takođe kaže Verica Barać, ovo mi je posebno bilo zanimljivo, s obzirom na nasilan upad u RTS. Verica Barać kaže u tom Izveštaju: „RTS nije javni servis, nego servis stranaka i vladajućih elita“.
Ti ljudi nama danas pričaju o slobodi medija? Oni upadaju nasilno na RTS i oslobađaju je? Pa, to su neverovatni apsurdi. To su zaista neverovatni apsurdi.
Ti ljudi nama pričaju o Kosovu i Metohiji? Oni su velike patriote, ljudi koji su izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN i stavili ga pod ingerenciju EU, ljudi koji su 2010. godine izdejstvovali mišljenje Međunarodnog suda pravde da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od strane Prištine nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, na koje se Priština danas svaki dan poziva? To je uradio Vuk Jeremić, lider Saveza za Srbiju, čovek koji danas prebacuje Aleksandru Vučiću kako rešava pitanje Kosova i Metohije zato što je Aleksandar Vučić uspeo ponovo da stavi pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, da se čuje glas Srbije.
To su ljudi koji pričaju o Kosovu i Metohiji, o tome kakve su oni patriote, a da smo mi izdajnici, ljudi koji su na petnaestogodišnjicu Martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji organizovali blokadu predsedništva, želeli da blokiraju predsednika Republike Srbije, dozvolili svesno ili nesvesno, ja se samo iskreno nadam da je nesvesno, dozvolili da svi svetski mediji, umesto da pričaju o petnaestogodišnjici Pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, o paljenju crkava i manastira, kulturnog blaga ne samo srpskog naroda, nego pod zaštitom UNESKO-a, svetske kulturne baštine, paljene, lomljene od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji, proterivanja i ubijanja Srba. Oni su sve to zabašurili, taj dan se o tome ništa nije čulo zato što su oni ceo dan divljali ispred predsedništva u Beogradu.
Ti ljudi kažu – ja sam patriota. Kada si patriota, što nisi na sav glas taj dan pričao šta se pre 15 godina uradilo, nego si time što si uradio pokrio Prištinu. Ja ne znam kako Ramuš Haradinaj i Hašim Tači mogu njima da zahvale, da se taj dan, nisu verovali ljudi verovatno od sreće, da se taj dan ne priča o 15 godina pogroma, nego se priča o tome da oni pokušavaju da blokiraju legitimno izabranog predsednika Republike Srbije.
Takođe mi je bilo zanimljivo, ali sve u skladu sa tim, na tviteru je gospođa Vesela Černeva, gospođa koja je zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove, nakon sastanka sa Đilasom i Jeremićem napisala, tvitovala žena – opozicija u Srbiji, pa je stavila fotografiju sa njima, zabrinuta je oko ekonomije i građanskih sloboda, mnogo manje oko Kosova.
Ti ljudi pričaju ovde kako su patriote, odu u Brisel i jedini utisak koji ostave je da su oni zabrinuti oko ekonomije, ljudi koji su ostavili 26% nezaposlenost, 51% nezaposlenost mladih, su danas zabrinuti oko ekonomije, ali su mnogo manje zabrinuti oko Kosova. Ti ljudi nama danas drže predavanje.
Mi danas treba da odvajamo naše vreme i energiju, umesto da radimo dalje na strukturnim reformama, otvaranju radnih mesta, reformi javne uprave, vladavini prava, mi treba građanima da objašnjavamo, da ih podsećamo koji su ovo apsurdi o kojima mi pričamo.
Pričaju nam ljudi o Evropi, evropskim vrednostima, koji u Savezu za Srbiju imaju ljude koji organizuju vojne kampove za decu, koji prete, vređaju, fizički napadaju žene, ljudi koji u potpunosti stavljaju znak jednakosti između fašizma i antifašizma.
Pa Sergej Trifunović, veliki lider Pokreta slobodnih građana kaže – i levičaru i desničaru je stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe koje funkcioniše, prosvetu koja funkcioniše, a sada da li u kući drži sliku Draže Mihailovića, Dimitrija LJotića ili Broza ili ne znam, Koče Popovića, to je potpuno nebitna stvar. Čovek to kaže u Kragujevcu gde su LJotićevci pomagali Nemcima da prikupe decu da ih streljaju. To je nebitna stvar? Ne, to nikada u Srbiji neće biti nebitna stvar, a i vi pričajte o kojim god vrednostima hoćete.
Pričaju ljudi o efikasnoj upravi koji nisu mogli ljudima da registruju adrese, koji nisu mogli da uvedu one post terminale, da čovek koji dođe na šalter, kada dobije neku potvrdu i treba da plati 30 dinara, ako ima karticu kod sebe ne može tu da plati nego ide, čeka drugi red u pošti ili banci, pa se vraća, pa čeka ponovo red da preda tu uplatnicu, oni nama pričaju danas o efikasnoj upravi.
E to su ti apsurdi koji su neverovatni i neverovatno je da ti ljudi imaju obraza uopšte posle svega što su uradili i svega što nisu uradili za građane, da pričaju o tome kakvu će oni Srbiju da stvore samo da se ponovo domognu vlasti.
Mi moramo, to je naša obaveza, to je jedna od važnih stvari za Srbiju, da uvek i stalno podsećamo građane Srbije na ove apsurde i na ove stvari, da se ne bi ponovilo, a da takođe onda to stavimo sa strane i da se bavimo svojim poslom i razmišljamo svaki dan o tome šta smo uradili za svakog pojedinačnog građanina Srbije. Hvala.

Hvala.
Pre svega želim da kažem da je, vi znate, i kada sam ovde predstavljala ekspoze, program Vlade Republike Srbije, ceo ovaj tim Vlade nedvosmisleno rekao da je obrazovanje jedan od osnovnih prioriteta rada ove Vlade i mogu da kažem da sam stvarno izuzetno zadovoljna svim oni što smo do sada postigli i imamo još dodatne, prilično ambiciozne planove i nastavićemo da ulažemo.
Želim ovom prilikom, takođe, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su glasali za Zakon o Fondu za nauku. Prvi put smo u Srbiji osnovali Fond za nauku koji je krenuo sa radom od januara ove godine. Mi smo u budžetu za ovu godinu izdvojili nekih 500 miliona dinara samo za finansiranje Fonda za nauku, odnosno projekta i da će Ministarstvo prosvete raspisati, odnosno Fond za nauku će raspisati prvi poziv u junu ove godine. Već pregovaramo i sa Svetskom bankom i razgovaramo sa EU u vezi sa dodatnom finansijskom podrškom Fondu za nauku, tako da se ja nadam, očekujem da ćemo mi već sledeće 2020. godine čak 10 puta uvećati budžet Fonda za nauku, sa 500 miliona dinara na pet milijardi dinara. Mislim da će to biti jak signal našim mladim ljudima da se bave naukom, da ostaju na fakultetima, da ostaju na univerzitetima, da ostaju na institutima i da se vraćaju u Srbiju.
Sve zajedno sa tim što sam stvarno izuzetno ponosna što smo postali, i prošle nedelje je konačno dato i javno saopštenje od strane CERN-a, tek 23 punopravna članica CERN-a, što će mnogo značiti našim mladim ljudima koji se bave istraživanjem i naukom. To nisu ni neke zemlje članice EU, to nije ni jedna zemlja, zemlja u regionu koja je bila u bivšoj Jugoslaviji. Dakle, to nije ni Slovenija, ni Hrvatska, oni su i dalje posmatrači. Mislim da je ovo veliki uspeh za srpsko obrazovanje i za srpsku nauku.
Jako mnogo ulažemo i u reformu osnovnog obrazovanja. Ovo o čemu ste vi pričali. Meni je, rekla sam, izuzetno drago da smo mi konačno počeli, upravo kada pričamo o tome, da pripremamo naše mlade ljude za budućnost. Uveli smo u osnove škole i preduzetničko obrazovanje, uveli smo konačno i finansijsku pismenost, nadamo se da će sve više njih želeti, kao što je recimo slučaj u Izraelu, da otvaraju svoje sopstvene firme, da ne čekaju da im neko da posao, da otvaraju svoje sopstvene firme. Zato smo od 1. oktobra uveli ove poreske olakšice za novostvorene firme od strane mladih ljudi. To će u stvari biti stub naše ekonomije u budućnosti. Preduzetništvo, fleksibilna, agilna mala i srednja preduzeća. Dakle, uporedo sa velikim, jakim stranim investitorima da imamo jedan jak sektor preduzetnika i malih i srednjih preduzeća.
Ulažemo i 100 miliona evra samo u infrastrukturu za preduzetnike, za inovacije, start – ap kompanije. Stvarno očekujem da će u naredne tri do četiri godine građani Srbije, a posebno mladi ljudi videti efekte toga.
Drago mi je da kažem, žao mi je, ministarka Đukić Dejanović je u NJujorku na sednici UN oko održivog razvoja, ministar Šarčević je morao da ode i da se pridruži predsedniku oko nekih obaveza, ali mi je drago da vam kažem da smo mi u prva dva meseca ove godine imali porast od 10%, porast rođene dece, u odnosu na dva meseca prethodne godine. Još uvek ne možemo da kažemo da je to trend i da zahvaljujući svemu onome što smo uradili, u smislu podsticaja, finansijskih podsticaja porodici sa decom, ali se nadam da je ovo dobar pokazatelj, da je sve ono što je predsednik Republike pričao o važnosti toga da imamo više dece, odnosno džaba sve ovo što radimo ako nemamo kome to da ostavimo u Srbiji, da sve to počinje da daje rezultate.
U tom smislu mogu da vam garantujem da ćemo više pažnje posvetiti ruralnim sredinama i školama u ruralnim sredinama i da ćemo videti, kako ono što nas stalno kritikuju… Sećate se kada je predsednik Vučić bio premijer i kada je rekao da ne sme više da postoje osnovne škole u Srbiji sa čučavcima i sa potpuno neuslovnim toaletima za naše najmlađe, kada su mu rekli da se mi bavimo klozetima i kanalizacijom, a onda kada sam ja počela da se bavim digitalizacijom, onda su rekli – što se ne bavite kanalizacijom. Čime god se vi bavite, oni žele da se bavim onim drugim.
Ponosna sam što se mi bavimo i kanalizacijom i digitalizacijom. Posvetićemo još više pažnje i ulagaćemo dodatna sredstva za naše najmlađe.

Poštovana narodna poslanice, samo želim da vas uverim da već razmišljamo o ovome, imala sam jedan malo drugačiji koncept, ali svakako će mi biti zadovoljstvo da sednemo i da vidimo kako možemo da pristupimo rešavanju ovog pitanja. Dakle, mi smo 7. marta poslali delegaciju našu, bili su ljudi iz mog kabineta, bili su ljudi iz privrede, bili su ljudi iz Ministarstva finansija u Norveškoj. To smo dogovorili kada je u julu bila premijerka Norveške ovde u Srbiji. Poslali smo ih. Ja sam ih zamolila da odu i da posebno pogledaju kako funkcioniše norveški naftni fond. To je praktično njihov penzioni fond koji apsolutno ne zavisi od budžeta koji je najjači penzioni fond na svetu i jedan od najjačih fondova investicionih na svetu.
Dakle, želeli smo da vidimo kako je Norveška kada je počela da eksploatiše naftu, kada je deo prihoda od nafte izdvajala u poseban fond koji se koristio samo za penzije, a koji je takođe koristio i kao investicioni fond iz čega su oni dalje investirali pare pa su onda te pare vraćali penzijama. Naravno, to su morale da budu jako nisko rizične investicije da se ne bi igrali sa novcem penzionera ili budućih penzionera. Mogu vam reći da je bila jako, jako dobra poseta. Razmišljala sam da to gledamo kako možemo da iskoristimo sve novce od naših rudnih bogatstava, posebno imajući u vidu i to da je kod nas između 10 i 12% svetskih rezervi litijuma. Ako to pametno iskoristimo da ceo profit od toga, proizvodnje, poluproizvoda ili finalnih proizvoda odvajamo u naš neki posebni fond koji će biti nešto nalik norveškom naftnom fondu. Tako da smo razmišljali i ja sam dobila prošle nedelje izveštaj iz te posete, gledaćemo sa Ministarstvom finansija kako možemo dalje da radimo na tome i da se pripremimo. Realno, nadam se da će 2021. godine krenuti izgradnja tog hemijskog postrojenja u Loznici do 2023. godine. Od 2023. godine mi bi, ako smo odgovorna vlast morali da otvorimo tako neki fond kojim ćemo onda pokrivati sve one izazove koje danas imamo sa neodrživim sistemom penzije.

Nije nam ostalo mnogo vremena, poštovani narodni poslaniče, postavili ste mi pitanje na moju omiljenu temu, a to je reforma obrazovanja i digitalizacija u školama, zašto mislim da je apsolutni ključ za dugoročnu konkurentnost i uspeh našeg društva i naše zemlje.
Meni je drago da kažem i da ponovim da smo mi u mandatu ove Vlade uveli, a da smo prvo uvezali sve osnovne škole u okviru bezbednog interneta u okviru akademske mreže Srbije.
Da smo uveli programiranje u petom i šestom razredu osnovne škole, da smo obučili sve nastavnike, da smo uz veliku podršku privrede, ja im se ovom prilikom zahvaljujem nabavili opremu. To je proces koji nabavke opreme, koji nikada ne staje, još uvek nemamo dovoljno opreme, još uvek nemamo dovoljno dobre opreme u školama i to nastavljamo.
Takođe smo u osnovnim školama, od ove školske godine uveli kao pilot projekat 2.000 digitalnih učionica i digitalne udžbenike koji pomažu i nastavnicima da na jedan savremeniji i zanimljiviji način približe gradivo učenicima i da učenici mnogo interaktivnije učestvuju u nastavi.
Što se tiče srednjih škola, mi smo čak pet puta povećali broj specijalizovanih IT odeljenja, što se tiče fakulteta 20% smo povećali kapacitete na tehničkim fakultetima i rekla sam već, obezbedili 100 miliona evra za infrastrukturu.
Posebno mi je drago da smo u novembru prošle godine krenuli u izgradnju Naučno-tehnološkog parka Niš, da u aprilu krećemo izgradnju još jedne laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu u Nišu, a da do kraja ove godine treba da se završi izgradnja Naučno-tehnološkog parka Novi Sad.
I, ja ću vas podsetiti da smo do 2015. godine, mi nismo u Srbiji imali nijedan jedini naučno-tehnološki park.
Mi ćemo završiti mandat ove Vlade sa tri naučno-tehnološka parka. Naučno-tehnološki park Beograd koji je krenuo da radi, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, a to je 2015. godine, Naučno-tehnološki park Novi Sad i Naučno-tehnološki Niš, i najmanje još tri vanredna objekta za istraživanje i razvoj u izgradnji.
Od 1. septembra ove godine, mi ćemo povezati 500 osnovnih škola na brzi internet da imaju sve učionice brzi internet, čime ćemo omogućiti 10.000 digitalnih učionica.
Ideja nam je da uz podršku kredita Evropske investicione banke projekat povezanih škola, do 2021. godine u Srbiji imamo u potpunosti digitalne škole, što mislim da će biti, u čemu ćemo svakako biti jedan od lidera u Evropi.
Mislim da je ovo jedna od stvari u kojoj smo najviše i energije i vremena i novca uložili i na to sam apsolutno ponosna. Kao što kažem, mislim da je ovo jedna od stvari koja će obeležiti mandat ovoj Vladi i koja će obeležiti našu dugoročnu konkurentnost pred nama. Hvala.

Hvala vam.
Mi smo naravno, ovo jeste veliki problem za poljoprivrednike u Republici Srbije, za poljoprivredu Republike Srbije. Problem je, čini mi se, decenijski. Kao što ste i rekli, mi smo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede je formiralo radnu grupu da krenemo da radimo na uspostavljanju novog modela socijalnog, a pre svega PIO osiguranja. To radimo u saradnji sa Svetskom bankom. Imali smo ove razgovore i sa MMF.
Ono što je meni važno da vam kažem, a vi to verovatno znate, ali zbog građana Republike Srbije, čisto da poljoprivrednici znaju da je ova država odgovorna i da je Vlada odgovorna prema njima, to je da je po informacijama koje mi sada imamo za 2017. godinu godišnji rashod na osnovu prava iz PIO fonda za poljoprivredne penzije i ostala prava bio ukupno 69 milijardi 689 miliona 195 hiljada 148 dinara, ali otprilike oko 30 milijardi dinara.
Iz doprinosa je pokriveno samo 9%. Iz budžeta je obezbeđeno 91% rashoda za ova prava, odnosno gotovo 27 milijardi dinara. Samo na ime doprinosa za PIO, ovaj višedecenijski dug je preko 160 milijardi dinara, preko milijardu i 300 miliona evra. Mi imamo nameru da rešavamo ovo kroz radnu grupu i ono što je analiza pokazala da je svakako uzrok ovakvom stanju, pre svega neadekvatno regulisanje obaveznog uključivanja u sistem PIO osiguranja, odnosno ona činjenica da morate da posedujete 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, minimum, ali ne postoji nikakva razlika.
Tako da, radimo na ovome. Kao što vidite, ja očekujem iako je jako težak posao i ako jeste višedecenijski, da ćemo ga mi rešiti. Hvala.

Tako je. Mi ćemo gledati da omogućimo reprogram dugova. Daću vam još jedan podatak. Otprilike, samo za PIO sada pričam, otprilike od ovih milijardu i 300 miliona evra duga, odnosno 160 milijardi dinara, glavnica je oko 70 milijardi, a 90 milijardi su otprilike kamate i taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika. Tako da, posedujemo sve analize dubinske i radimo na rešavanju.
Ubeđena sam da ćemo mi uspeti da ga rešimo. Ako uspemo da rešimo ovaj problem u mandatu ove Vlade, to će sigurno biti jedan od najvećih, najvažnijih uspeha ove Vlade.

Nisam čula do kraja šta sam ja rekla, ali verujem da ja znam šta sam rekla.
Dakle, prvo oko ustavnih amandmana. Videla sam i ja to što ste vi videli. Mislim da je to stvarno materija koja je crna ili bela, nije siva. Dakle, mi smo dobili pismo Sekretarijata Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je potvrdila da se slaže sa amandmanima.
Pored toga ja sam stvarno izuzetno, izuzetno ponosna što vodim Vladu koja je preko godinu dana vodila javnu raspravu oko ustavnih promena i amandmana. Sećamo se, i ja ću to ponoviti ponovo, 2006. godine, kada su bile mnogo opsežnije izmene Ustava, nije bilo nikakve javne rasprave, nije bilo čak ni obraćanja Venecijanskoj komisiji, da se pita za njihovo mišljenje. Ovo je danas, dakle, sa javnom raspravom koja traje duže od godinu dana primer demokratskog društva i demokratije i ja se time ponosim.
Pored toga, ovo što je do sada urađeno, a mislim i rekla sam više puta, ponoviću i danas, mislim da je Ministarstvo pravde uradilo ozbiljan i odgovoran posao. Mislim da su uradili jako kvalitetan posao i da su našli odličan način da balansiraju između toga da pravosuđe u Srbiji bude svakako mnogo više nezavisno od bilo kakvih političkih uticaja, nego što je to bilo do sada, a sa druge strane da obezbedimo da građani, pre svega, a onda i privreda u Srbiji ima efikasno i odgovorno sudstvo. Mislim da će, ukoliko, na kraju krajeva, ovaj Dom prihvati, i to je najvažnije, amandmane i ovakve izmene Ustava u domenu pravosuđa, Srbija biti primer za to kako se reformiše pravosuđe.
U svakom slučaju Vlada će u najkraćem roku Narodnoj skupštini predložiti da krenemo u izmene Ustava, a nakon toga, naravno, Skupština i relevantan odbor mogu da nastave javnu raspravu, ako postoje još neka otvorena pitanja. Ja mislim da je svakako onim što je Ministarstvo pravde uradilo, kao što sam i rekla, postignut odličan kompromis između toga da sudstvo, kao jedna grana vlasti, jedna od tri grane vlasti, i dalje, kao što se dešava u svim civilizovanim demokratskim zemljama, bude međusobno balansirana i uslovljena sa druge dve grane vlasti, da se smanji u potpunosti politički uticaj i da se osigura onda i njegova efikasnost i njegova nezavisnost.
Što se tiče poslanika iz Bundestaga, juče sam se videla sa njim i hoću da vam kažem, pošto ste rekli da je visok poslanik Bundestaga, da li je visok ili nizak, uopšte nije važno, činjenica je da je on jedan od poslanika Bundestaga i kao takav ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke. On može da ima svoje mišljenje, slobodan je da to svoje mišljenje kaže. Mi o tom mišljenju možemo i razgovarali smo juče potpuno otvoreno. Mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. NJemu sam juče predstavila na sastanku stav Vlade Republike Srbije, a to je da, kada se pregovara o kompromisu, nije dobro imati bilo kakve crvene linije. Dakle, on je jedan od poslanika, isto kao što u našem parlamentu postoje poslanici i jedan poslanik ne vredi ništa više ili nikako drugačije nije važan od nekog drugog poslanika.
Na kraju krajeva i stav Nemačke nije novost. Naše je da sa njima razgovaramo i da probamo da taj njihov stav promenimo. Hvala.

Samo u jednoj rečenici. Što se tiče Venecijanske komisije i Sekretarijata Venecijanske komisije naravno da nisu ponovo glasali, oni su ljudi nama poslali komentare i mišljenje na amandmane. Ministarstvo pravde je radilo da te komentare usvoji. Mi smo te komentare usvojili, pokazali smo im finalni nacrt, oni su ljudi konstatovali da je to to. Dakle, neće ponovo glasati. Ne znam zašto bi glasali zato što je to samo njihovo mišljenje. Ne mogu oni da glasaju. Ne može Venecijanska komisija da glasa na predložene amandmane na naš Ustav. Tako da je ta tačka zatvorena, a to možete, i vi kao poštovani narodni poslanik proverite direktno sa Sekretarijatom Venecijanske komisije, a možete da proverite i sa Evropskom delegacijom u Srbiji.
Što se tiče ovog poslanika Nemačkog Bundestaga, ja kao predsednica Vlade Republike Srbije uopšte ne razumem oko čega vi i ja treba da razgovaramo, i ne razumem ja temu. On čovek ima svoj stav. Ja taj stav niti potcenjujem, niti ga precenjujem. To je njegov stav i sigurno ima još puno poslanika Bundestaga čiji je to stav.
Takođe stav zvanični Nemačke se nije menjao sigurno poslednju deceniju, i nas ne iznenađuje. Mi imamo naš posao, oni imaju svoj posao. Da mi, a pre svega predsednik Vučić, naš posao nismo dobro radili, pa ne bi se stav recimo SAD toliko promenio, a on se prilično promenio. Tako su i SAD pričale da postoje crvene linije, za njih je Kosovo bilo zatvoreno pitanje, nisu želeli da razgovaraju ni o čemu osim o tome da Republika Srbija prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Pa smo radili, radili, i sada imamo SAD koje kažu – ne postoje crvene linije, podržavamo dijalog, ako može da se nađe neko kompromisno rešenje, mi smo za.
Dakle, za mene je to velika promena stava koja je rezultat ozbiljnog rada, odgovorne politike i toga što je Srbija, zahvaljujući svemu što je pre svega Aleksandar Vučić uradio 2014. godine prepoznata kao pouzdan, odgovoran, predvidiv partner.
Dakle, da se vratimo sada na jednog poslanika. Da li je moguće da mi sada u Skupštini Srbije, vi kao poštovani narodni poslanik i ja kao predsednica Vlade treba 15 minuta da razgovaramo o stavu jednog, jednog poslanika Bundestaga. Ok, on ima svoj stav. Ko ga ne shvata ozbiljno? Mi ga shvatamo ozbiljno, mi radimo naš posao gospodine. Pa, neću se baviti ceo dan poslanikom Bundestaga i njegovim stavom. Ja sam se videla sa njim. Jasno mu rekla šta je naš stav.
Isto, vidite, možda se čudite, vi moguće da se čudite, zato što je vaša politika bila da odete u Berlin i pričate jednu stvar, odete u Moskvu pričate drugu stvar, odete u Vašington pričate treću stvar, odete u Peking pričate četvrtu stvar. Moj posao nije toliko komplikovan. Ja pričam istu stvar i u Beogradu, i u Briselu i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu i tom narodnom poslaniku, odnosno tom poslaniku Bundestaga i svim ostalim poslanicima.
Tako da možemo da nastavimo da se raspravljamo o tome, ali verujem da nema potrebe. Čovek ima stav. Mi se borimo za našu poziciju. Hvala.

Hvala.
Prvo, hoću da se vratim, izrečena je ovde od strane narodnog poslanika jedna dosta ozbiljna stvar zbog koje Srbija može da ima problem, pa samo da kažem da to nije istina i važno je reći da to nije istina.
Izrečeno je da je pomenuti poslanik iz Bundestaga, parlamentarac iz Budenstaga, da njegov stav deli Nemačka, što je istina, ali da njegov stav deli EU, molim vas EU, vi razumete da u EU postoji pet zemalja članica koje nisu priznale Kosovo – Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija. Kada kažete da njegov stav deli EU, onda vi potpuno ignorišete ove naše važne, značajne partnere.
NJegov stav ne deli EU. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija. NJegov stav ne deli ni Evropska komisija, zato što Evropska komisija praktično vlada zemalja, članica EU, pa mora predstavljati i mišljenje tih članica EU. Dakle, nemojte, molim vas, prvo da dezavuišete građane Srbije, time da ovaj stav deli EU, a drugo da namećete takva rešenja zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Kada kažete da zaustavim licemerje danas tu da ja, moj prethodnik, ova Vlada, prethodna Vlada, da tako menja stav, da uopšte ne pričam o tome da nikada niste menjali stav, samo ste menjali nacionalnost da bi spustili cenzus da uđete u parlament.
Sada da se vratim na pitanja. Prva stvar šta očekujemo od privatizacije, odnosno nalaženje strateškog partnera za Bor? Pre svega, ono što je najbolja vest i što očekujemo, to je da će svih 5.000 radnih mesta biti zadržano. To je izuzetno važno za celu istočnu Srbiju, ne samo za Bor i za Majdanpek.
Pored toga, naravno, prva velika stvar, nakon toga, je 200 miliona dolara za vraćanje svih dugova po UPPR i onda ukupna ulaganja od milijardu i 260 miliona dolara u prvih šest godina od čega čak 780 miliona dolara u prve tri godine, što je sve zajedno važno za istočnu Srbiju, za sve građane istočne Srbije, ali i za sve građane Srbije, zato što od RTB Bora direktno zavisi 5.000 ljudi i porodica, ali indirektno preko 20.000 ljudi.
Takođe očekujem, mada nemamo garantovano da će zahvaljujući svim ovim investicijama, dodatno da se zapošljavaju ljudi u okviru RTB Bora. Što se tiče ravnopravnosti sudija za prekršaj i plata, konsultovaću se sa ministarkom pravde, pa ću vam se javiti na to. Sada bih ostavila ostalim ministrima da odgovaraju na ostala pitanja.

Hvala vam.
Samo prvo da počnem sa tim što, evo ja drugi put, mislim, za redom čujem u Narodnoj skupštini, narodnog poslanika Boška Obradovića da kaže da je prvi put došao na red da postavlja pitanja. Ovo je moj drugi put da čujem i prošli put ste rekli - evo prvi put da sam došao na red. Evo, ovo je drugi put da ste prvi put došli na red. Tako je bilo, postoji snimak.
Probaću da odgovorim na neka od pitanja između 1000 zašto i 1000 zato. Prvo, ono što meni pada u oči, što mi je neverovatno je da pričate o pljačkaškim privatizacijama i tu se mi slažemo, ali vama nije mrsko da ti koji su završili te pljačkaške privatizacije sede danas sa vama u koaliciji, tom takozvanom Savezu za Srbiju. Lakše bi bilo, a i verovatno sa njima razgovarate svaki dan na dnevnoj bazi, da o tim pljačkaškim privatizacijama pitate njih, a ne da pitate nas. Ja mislim da će sudstvo u Republici Srbiji da dalje postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima i da će istražiti dalje te pljačkaške privatizacije, ali to pitajte vaše kolege kako su izveli i šta su dobili, kako su uzeli i neverovatno licemerje da sedite sa njima, a pričate o pljačkaškim privatizacijama. Možda oni vas da pitaju - zašto ih sad u Skupštini pljujete kada ste zajedno u Savezu sa Srbiju?
Što se tiče medija, odgovoriću vam kratko i jasno. Dok sam ja predsednica Vlade Srbije i ova Vlada je na vlasti mi medije nećemo zatvarati i medijima nećemo oduzimati frekvencije, niti je to posao Vlade, niti je to pravilo u demokratskim društvima, kakva Srbija jeste. Ako ne daj Bože jedan dan vi dođete na vlast, ja sam sigurna da ćete vi medije zatvarati, da ćete ih ograničavati, da ćete novinare hapsiti i da ćete medijima ako vam se ne sviđa šta pričaju oduzimati frekvencije. Mi nećemo.
Ali, lepo je od vas, izuzetno fer i korektno da vi potpuno transparentno i otvoreno kažete šta ćete vi raditi sa medijima koji se sa vama ne slažu. Sa nama mediji mogu da se ne slažu, neka pričaju šta hoće, naravno ovo je otvoreno demokratsko društvo i tako će i ostati.
Pregovara tajno Aleksandar Vučić, a ja ne znam stvarno kako Aleksadar Vučić pregovara tajno. To me ni ne čudi zato što, verujte, uzela sam da pogledam samo, jer sa očekivala ovakve neke stvari, potpuno neverovatne, i to poslednjih meseci šta sam sve od vas doživela, a i kakve je pretnje doživeo Aleksandar Vučić od vaše stranke, a i od vaše koalicije. Uzela sam da vidim kako bih mogla da odgovorim na ovakva potpuno nebulozna pitanja.
Dakle, Aleksandar Vučić pregovara tajno pa ću vam reći nekoliko puta ponovljene tvrdnje raznih lidera opozicije i to da podsetim građane Srbije, da je Hašim Tači, i to citiram, je lobista Srbije u svetu u pregovorima sa Prištinom. Tači i Vučić se prvo tajno sastanu dva puta, oni znaju koliko puta se tajno sastanu, jednom u Parizu, pa u NJujorku, ljudi tajno se sastaju, vi znate i koliko puta i gde, pa tek onda sednu sa Federikom Mogerini i sve rade u dogovoru. Toliko je tačno i ovo da Aleksandar Vučić pregovara nešto tajno. Ne pregovara on ništa tajno i to građani Republike Srbije znaju jako dobro.
Aleksandar Vučić pokušava da nađe rešenje za višedecenijski problem kako bi i to uz punu podršku Vlade Republike Srbije, samo da dodam, i ako znate svi, kako bi obezbedili dugoročan mir i stabilnost na KiM pre svega za građane Srbije i srpske nacionalnosti, ali onda svakako i za ceo region. I to što on radi nije tajno, nego je hrabro, otvoreno, transparentno i svakako je nešto što on radi lično bez skrivanja, što je ponovo u potpunoj suprotnosti, što uglavnom pričate. Poslednji put je to bilo da Toni Bler pregovara. Sada ne pregovara Toni Bler, nego Aleksandar Vučić tajno, pa gde nestade Toni Bler? Jeste li nas vi pitali šta je bilo sa Toni Blerom? Pre toga je bilo da pregovara Kori Levandovski. Bilo je još nekih lobista. Jeste li odustali od tih teorija ili i dalje stojite pred njima? Hvala.