Dva otkad su bili lokalni izbori u Beogradu, posle dva meseca od lokalnih izbora u Beogradu, meni u Skupštini neko, potpuno ozbiljan, deluje kao da se ne šali, kaže – to da li je Siniša Mali doveo Beograd u red, to bi trebali pitati Beograđane.
Pa, pitani su pre dva meseca.
Hajde da ih pitamo na 15 dana. Ja mislim da lokalni izbori u Srbiji trebaju da se održavaju na 15 dana. Pre dva meseca smo ih pitali. Pitala ih je država da li je Siniša Mali i SNS, da li su sa svojim koalicionim partnerima doveli Beograd u red u odnosu na 2014. godinu i više, daleko više od pola izašlih, više od 50% Beograđana je reklo – tačno je. Vi možete ponovo da ih pitate.
Dok ste vi sa vašom koalicijom, a moram isto da vam kažem sada zato što ste me iznenadili sada vašim izlaganjem, nisam bila spremna na ovo, moram da vam kažem da sam bila iznenađena kada sam videla koaliciju vašu za lokalne izbore, DJB i Dveri, ali sada mi je sve jasno.
Vi imate tu teoriju da svetom vladaju reptili i da je 100 puta - da li je tačno sve što sam ja mogao da smislim da pitam; a da je sve to tačno ja moram da vam kažem Siniša Mali ne bi bio ovde. Siniša Mali bi bio bogat kao Bil Gejts i Ričard Branson zajedno, da je to tačno. Ne bi sedeo čovek ovde i bio ministar finansija. Mogao bi sve skupa svojom imovinom da ima republički budžet Srbije.
Tako da, hoću da vam kažem, blanko odgovor na 100 pitanja „da li je tačno“? ne, nije tačno.

Jedna od stvari koju ste pomenuli, za koju ja takođe mislim da je izuzetno važna, oko nezaposlenosti u Beogradu, koja je, na kraju krajeva, i najbolji znak oporavka. U međuvremenu sam dobila podatke, procentualno, jer je jedan od narodnih poslanika postavio i to pitanje. Dakle, mi smo imali 2013. godine u Beogradu rekordnu nezaposlenost od 15,9%, dakle, manje, više 16%. U martu 2018. godine, nezaposlenost u Beogradu je dostigla 10,8%, tako da smo je realno smanjili za nekih pet do šest procenata samo u ove poslednje četiri godine, što je stvarno fantastičan uspeh i mislim da je jedna od referenci koja preporučuje Sinišu Malog za radno mesto.

Takođe sam htela da se osvrnem još jednom, znam da ćemo imati pauzu, na ovo poslovanje of šor kompanija, koje nikako ne mogu da mu oproste i hoću da kažem ljudima koji su u stvari poručili mladim ljudima u Beogradu da ukoliko rade, vode of šor kompanije, za njih u Srbiji nema legitimne budućnosti, da pripazimo ipak. Evo, još jednom da pozovem pred pauzu, zato što recimo kompanija kao što je „Apple“ ili „Procter&Gamble“, kompanija koja se uglavnom vodi preko of šor firmi, za sve mlade ljude u Srbije, za sve mlade ljude iz Srbije koji danas, na primer, rade u „Apple“ moja poruka bi bila: „Ne brinite se, Srbija će uvek biti otvorena za vas, samo se vratite. Ovde ćete imati budućnost, zato što se nadam da će ova filozofija, kakva je uvedena u Srbiju 2013/2014 godine, ostati i ti mladi ljudi će moći da se vrate“. Ukoliko na neku nesreću Srbije opozicija u jednom trenutku ponovo uzme vlast, onda je realno da ti ljudi nemaju gde da se vrate, zato što ukoliko ste nekada radili u „Apple“ vaša karijera je završena.

Takođe bih pozvala da kao česti gosti, na primer, N1 televizije od sada odbijaju svako svoje gostovanje na toj televiziji zato što je i to of šor kompanije, pa pošto to nije moralno, u redu i pošto neko ko je nekada radio ili vodio of šor kompaniju ne može da radi i vodi ništa u Srbiji, onda ja mislim da je moralno da ne gostujete na televizijama koje su of šor kompanije.

Još jedna stvar, koja je bila posebno i važna i teška kada se govorilo o uslugama građana u gradu Beogradu i izdavanjima i za socijalno ugrožene, ali i za populacionu politiku…

(Radoslav Milojičić: Da li čujete da ova osoba vređa poslanike?)

Kada je ono što je bilo jedno od najtežih i socijalno i finansijski najtežih stvari, to je da je, kada zbog viših cena obdaništa, a vi ćete to znati, jer ste bili u Skupštini, zbog viših cena obdaništa je 2014. godine kada je Siniša Mali preuzeo mandat gradonačelnika, na adresu grada Beograda stiglo oko 15 hiljada tužbi koje je gradska vlast morala da isplaćuje, što je zaključno sa januarom sada iz budžeta na ime dobijenih tužbi isplaćeno ljudima 448 miliona dinara, zato što je neko naduvavao troškove i mesečne račune za vrtić za predškolske ustanove u gradu Beogradu. To su one stvari koje sve pokazuju da je Siniša Mali…
(Marko Đurišić: Šta pričaš, bre?)
Razumem, stvarno mogu da razumem da je teško slušati o stanju koje je ostavljeno u gradskoj kasi. Stvarno razumem da je teško.
(Marko Đurišić: Šta pričaš gluposti? Sram vas bilo.)
Jel mi pretite?

Dobro.
Razumem da je teško slušati i o problemima koji su napravljeni, ali sam se nadala da je lakše slušati o tome kako su ti problemi profesionalnim radom i zalaganjem ispravljeni i kako se situacija u glavnom gradu Beogradu, koji predstavlja 40% ekonomskog rasta Srbije, popravila. Nadala sam se da ćemo svi zajedno zbog toga biti srećni i da ćemo ovde imati raspravu koja uvažava te rezultate koji su postignuti.
U svakom slučaju, zahvaljujući tom radu i trudu nije uspostavljena samo fiskalna konsolidacija, isplaćeni su dugovi, dugovi i javnih komunalnih preduzeća i dugovi koje je grad imao prema građanima, onim najugroženijim i najosetljivijim grupama prema kojima su ti dugovi iznosili do sada više od 500 miliona dinara.
Dakle, to su stvari koje preporučuju Sinišu Malog za ministra finansija. Hvala.

Sve što ste rekli i sve tvrdnje koje ste izneli bi možda bile ozbiljne i na njih bi možda bilo teško odgovoriti, da ne znamo da ste vi doveli Srbiju na tri meseca od bankrota i tako…
Meni nije smešno. Ne znam, meni to ozbiljno nije smešno.
… Grad Beograd ostavili sa milijardu i 118 miliona evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i deficit od 20,25%. Onda nekako kad znamo da se tako vodila država i da ste ostavili državu sa takvim rezultatima, onda je nekako stvarno jako teško razmišljati o tome kako ste vi baš znali kako se štiti privreda i kako ste promovisali mala i srednja preduzeća i branili vladavinu prava i kako je to sve tada sve super funkcionisalo, a sada baš nikako ne funkcioniše i kako je tada Srbija bila Švajcarska, a plate u Srbiji su bile jedne od najvećih u Evropi u to vreme, nego su sada, kao posledica rada ove Vlade i prethodne Vlade, dosta pale, ali tada su bile jako visoke. Doduše, nezapo
Rekli ste da promovišem rad ofšor firmi. To je dosta površna i dosta providna zamena teza za koju, u redu, želim da odgovorim, mada verujem da građani Srbije to i sami vide, bez toga da ja govorim o tome. Dakle, nisam ja promovisala rad ofšor firmi, ja sam branila ljude koji rade u kompanijama koje su u vlasništvu kompanija koje posluju u ofšor zonama i tako optimizuju porez. Ja ne promovišem to. Ja bih najviše volela da su sve te kompanije registrovane u Srbiji, plaćaju sve poreze u Srbiji i mi možemo u potpunosti da pratimo njihovo poslovanje. Ali, ne želim nikako da inkriminišem ljude koji za te kompanije rade, zato što oni nisu zakonodavci i oni rade legalno u legalnim kompanijama. Dok sam predsednica Vlade boriću se protiv toga da zato što neko radi u ofšor firmi ili radi u firmi koja je registrovana u Srbiji ili je, na primer, registrovana u Luksemburgu, a u vlasništvu je ofšor firme, budu na bilo koji način diskriminisani zato što sutra kada budu želeli da obavljaju javnu funkciju neko kao vi će moći da im kaže – e, kakvi ste bili, jer ste radili u ofšor firmi. Mislim da ti ljudi nisu krivi i da imaju jednaka prava i jednake obaveze kao i svi ostali građani Republike Srbije.
Kada smo kod promovisanja firmi, ovakvih i onakvih, kao što sam rekla u prepodnevnom izlaganju u odgovaranju na pitanja, ono što je meni neverovatno, ali cela privreda može o tome da posvedoči, vi ste bili ti koji su promovisali sivu ekonomiju, vi ste bili ti zbog kojih mala i srednja preduzeća u Srbiji nisu postojala i ona koja su postojala su stagnirala. Zašto? Zato što se niko pre 2015. godine nije setio da kaže da su inspekcije zadužene i za neregistrovane firme. Tako da vi, na primer, imate vulkanizer jedan pored drugog ili frizerski salon jedan pored drugog u kojima je jedan registrovan i kod njega dolazi inspekcija, gleda, trkeljiše sve papire, naplaćuje kazne, izađe odatle, uđe u drugi pored vulkanizer ili frizersku radnju i oni kažu – gospodo, mi nismo registrovani. A oni kažu – jao, izvinjavam se što sam ušao kod vas, zato što po Zakonu o inspekcijama mi za vas nismo nadležni. Vi nastavite da poslujete u sivoj zoni, a ja ću da kažnjavam one koji su registrovani i da pokušavam da im nađem neke stvari koje su možda preskočili ili zaboravili zakonski da urade. Tek 2015. godine se to promenilo, da bi uveli fer tržište, pre svega za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Tako da, oko toga ko je šta promovisao i koliko je to dobro za Srbiju, ponovo imam primere koji govore o tome da je tada promovisana siva ekonomija, a da se mi danas borimo za sve zaposlene, za sve kompanije i za fer tržište.
Pričate o tome da je mali broj ljudi koji se vratio u Srbiju iz inostranstva kao što je Siniša Mali, a danas ima milione. Ja se slažem, mali je broj ljudi koji se vratio u Srbiju i danas ima milione, ali ne postoji niko u Srbiji, ja mislim, osim Dragana Đilasa koji se vratio iz inostranstva u Srbiju i ima samo prijavljenih 25 miliona evra. Ja mislim da je on čovek šampion u tome, ali vi hoćete da kažete …
(Balša Božović: Po Poslovniku.)
Da li hoćete da kažete da postoji problem kada se ljudi iz inostranstva vrate u Srbiju i ovde rade i uspešni su? Siniša Mali nema milione, on je svakako uspešan poslovni čovek, čovek koji je karijeru u privatnom sektoru, dobro plaćenu karijeru napustio da bi bio na službi građanima Beograda i sada nadamo se građanima Srbije.
Kada kažete o „Beopetrolu“, treba li bi da proverite i da vidite da sama privatizacija „Beopetrola“ nije sporna, da je ono što je sporno je aktiviranje garancije koja je tadašnja DSS pod pritiskom ukinula, a koju je Siniša Mali u privatizacioni ugovor ubacio. To je bilo sporno kod „Beopetrola“.
Molim vas, stvarno, još jednom, zato što relativno često imamo izbore u Srbiji, kada postavite pitanje da li građani imaju nadu i onda takao teatralno izgovorite – ne, onda treba da sednete, da pogledate rezultate izbora i da vidite da građani imaju nadu, da su od 2014. godine građani povratili nadu i u svoju zemlju, i u svoju ekonomiju, u svoju Skupštinu, i u predsednika, i u Vladi Republike Srbije.

Hoću samo kratko opet da odgovorim.
Ja stvarno ne znam. Kažete da pričam paušalno o rezultatima ove Vlade ili, ne znam, da pričamo o rezultatima vlada pre šest godina ili nešto? Pa, da, ako imate takvu situaciju, treba vam četiri, pet godina napornog rada da imate neke rezultate, da izvučete Srbiju sa ivice bankrota.
Dakle, nisam nikada rekla niti sam čula da je iko ikada rekao da je Srbija bankrotirala. Nije, na svu sreću. Bila je na tri meseca od bankrota 2014. godine, zahvaljujući tome što su se penzije, to je tada kada je budžet polomljen 2008. godine, u predizbornoj kampanji, u izbornoj godini podigle četiri puta.
Ja razumem, vama je dosadno. Nadam da građanima nije dosadno. Isto tako, ja vas molim, sad sam ponovo proverila, kada se priča o ekonomiji, radnim mestima i svemu onome o čemu ste pričali vi u vašem prethodnom izlaganju i o tome kako je moguće da rezultate čekamo dve, tri, četiri godine, pa, vidite, niste se pohvalili sa ekonomskim rastom tih godina, 2009. godina - minus 3,1%, 2010. godina - značajnih 0,6%. Danas diskutujemo oko 2,8% u merama fiskalne konsolidacije kako je to jako loše, 2,8%. Znači minus 3,1% u 2009. godini, 0,6% u 2010. godini, minus 1% BDP 2012. godine. Šta vi mislite, koliko godina treba, ako ne četiri ili pet, da se spreči bankrot, napravi makroekonomska stabilnost i podigne rast sa minus 1 do 2,8%?
Iskreno, čak ni ne mislim da imate loše namere. Mislim da je ovo krajnja nebriga koja je dovela do ovakve situacije u Srbiji i ogromno neznanje, ali ako moramo da pričamo dalje o tome, ja ću se javljati svaki put da probam da podelim sa vama znanje i informacije koje će nam pomoći da u budućnosti imamo jedan dinamičan, održiv rast.
Što se tiče Komisije, proverila sam i to u vreme pauze, Komisija je već dva puta većinom glasova potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan. Vidim da to kao činjenica nije dovoljno, pa sam proverila još jednom. Prvi put bio je 25. avgust 2014. godine - 108 glasova za, četiri glasa uzdržana. Drugi put 15. oktobar 2014. godine - 117 glasova za, jedan glas uzdržan.
Vi možete sada da pričate i kako fakultet nema snagu da se odupre, ali ja u naše fakultete verujem i verujem da imaju snagu da kažu šta je istina i pod tolikim pritiscima da kada više ni dve komisije nisu dovoljne, nego tražimo treću. Hvala.

Ja moram da kažem, prvo, da ja u potpunosti mogu da razumem da ste vi ljuti na sebe. Ja to mogu da razumem. I to je odgovorno. Svako bi bio ljut na sebe da je u glavnom gradu Beogradu, gde vam je uporište, u koaliciji sa četiri stranke, vi postignete rezultat od 2,24%. Ja razumem da ste ljuti na sebe. Ali, to što ste ljuti na sebe u stvari treba vama da kaže da vi ne treba da nastavite na taj način, nego da ozbiljno pogledate rezultate i da kažete građanima – jeste, ono što je urađeno dobro, urađeno je dobro. Nešto niste uradili dobro, evo vam predlog kako da to uradite bolje. E, tako bi se konstruktivno gradilo poverenje u građanima, a isto tako bi svi zajedno radili na tome da Srbija ide brže napred i da što pre imamo što bolji kvalitet života građana.
Na svu sreću, Srbija je demokratska zemlja, tako da svaki pojedinačno građanin Srbije može da komentariše rezultate izbora. Ne mora građanin Srbije da učestvuje na tim izborima da bi te izbore komentarisao, poštovani narodni poslaniče. Tako da ja, i kao predsednica Vlade, a i da nisam predsednica Vlade, kao građanka Srbije, imam pravo da komentarišem rezultate izbora.
Posebno mi je drago što ste obratili pažnju na to da nisu ovde članovi Vlade Srbije, članovi mog kabineta. Podsetiću vas, isto kao što sam podsetila jednog narodnog poslanika da u demokratskoj zemlji kakva je Srbija predsednik ne odlučuje ko će biti ministar, već to odlučuje Skupština. Podsetiću i vas da ministra predlaže predsednik Vlade lično, a ne Vlada kao kolektivni organ i da je zbog toga potpuno racionalno i razumem da se vi možda racionalno ne ponašate, ali da je potpuno racionalno da ja svojim ministrima kažem, ovo je danas moj posao, ja sam kao predsednica Vlade predložila Sinišu Malog za ministra finansija, a vi idite i radite svoj posao.
Da li vi znate koliko je dug jedan dan? Da li vi znate šta jedan produktivni ministar može da učini za jedan ceo dan? I mnogo je bolje za građane Srbije da su oni danas na svojim poslovima, na sastancima, da bi sutra već imali neki rezultat, a ne da sede ovde, u nemoći da bilo šta kažu. Pa, ja sam predložila Sinišu Malog. Ja imam argumente da branim Sinišu Malog. Zašto bi cela Vlada sedela ovde ceo jedan dan, umesto da radi ceo jedan dan, 10, 12 sati, u interesu građana?
Dakle, nije to pokazatelj moje političke moći i njihovog nepoštovanja. To je pokazatelj jednog racionalnog tima, pravog tima, orijentisanog samo i isključivo na rezultate za građane Republike Srbije.
A kada pričate o mojoj političkoj moći i tome da ja političku moć nemam, ja vam se iskreno zahvaljujem što brinete o tome i brinete o mojoj političkoj moći, ali, reći ću vam da ni tu, makar za sada, niste u pravu.
Ovi ljudi ovde, većina u Skupštini, cene rezultate. Moja Vlada, ne ja nego moj tim, rezultate ima. Zato imam njihovu podršku. NJihova podrška za mene znači političku moć. Dakle, jedan čas demokratije, jedan na jedan.
Kada mi govorite o slabo plaćenim radnim mestima, „Meita“ je prva otvorena fabrika u Beogradu u poslednjih 10 godina. Neto plata u „Meita“ Obrenovac je 650 evra. Nije puno i biće bolje, ali, molim vas, nemojte da mi pričate o tome da je to malo, pošto, opet kažem, nije da ste vi Švajcarsku ostavili i da su ljudi imali plate od 1.500 evra a danas imaju neto platu 418 evra. I neto plata od 418 evra je više nego što su bile plate u Srbiji te 2010, 2011,2012. godine.
Što se tiče javnog duga, Siniša Mali je pričao o ukupnom dugu grada Beograda. On je računao dug grada, dugove javnih preduzeća i dugove gradskih opština, kao i dugove koji se nisu vodili u knjigama Beograda, dugovi za neisplaćene obaveze prema trudnicama, dugovi za neisplaćene obaveze prema porodiljama i dugovi za neisplaćene obaveze prema socijalnim ustanovama. Dugovi su dugovi. Ovo je moralo da se isplati, tako da je to dug koji je Siniša Mali kao odgovoran gradonačelnik računao i onda vratio.
Još jednom, za građane Srbije, da se vidi o kolikom intelektualnom nepoštenju mi ovde pričamo. Vi se pozivate na izveštaj Evropske komisije koji govori za zemlje zapadnog Balkana da su zarobljene države. Za zemlje zapadnog Balkana taj izveštaj, mislim, u terminu – zarobljene države svakako se ne odnosi na Srbiju. Isti taj izveštaj, na koji se pozivate, govori da je Srbija apsolutni ekonomski šampion u regionu i zemlja koja je najviše reformi i pozitivnih pomaka učinila u ekonomiji, pa onda ili se pozivate na ceo izveštaj i kažete – dobro, ljudi, svaka vam čast, u ekonomiji ste učinili puno, najbolji smo u regionu, bravo, ali treba da uradite više u vladavini prava. Ili se zbog vašeg intelektualnog poštenja pozivate na ceo izveštaj ili nemojte da se pozivate na izveštaj, ali nemojte da birate na šta ćete se u tom izveštaju pozvati, zato što ako vi hoćete da kažete da je Srbija zarobljena država i slažete se sa tim izveštajem, onda vi prihvatate da je Srbija ekonomski lider i šampion u regionu. Samo zbog intelektualnog poštenja. Hvala.

Hvala vam.
Moram da priznam da ste me dosta iznenadili sa ovom opaskom oko Sinišinog odela i načina oblačenja Siniše Malog. Ja to nisam primetila i nekako ne znam kako da protumačim to što ste vi toliko pažnje poklonili izgledu Siniše Malog, ali želim da vam kažem da ja lično podržavam sve takve emocije. Sad sam obratila pažnju i stvarno se lepo oblači Siniša, ali nisam ja primetila to ranije.
Takođe da vas obavestim, ako ne znate, da je Siniša Mali član SNS i ne samo član, nego i član predsedništva SNS, tako da ne stoji to da ljudi ne mogu da nađu nekog svog, daleko je to od toga. Ali, takođe treba da naučite i o tome da se prepoznaju rezultati i da im nije najvažnije na svetu samo da li je neko član stranke ili ne, nego kako radi u interesu Srbije.
Vidim, opet sam se iznenadila i prošli put ili pretprošli kada sam bila u Skupštini, vi ste se i tada jako brinuli o SNS, o glasačima SNS. Uradite ovo, kada bi vaši glasači znali oni ne bi glasali, da su znali da će biti Ana Brnabić oni ne bi glasali, da su znali da neće biti Siniša. Meni je dirljivo da se vi opet brinete toliko o SNS i glasačima SNS, ali mi se ponovo čini, a to sam vam već rekla, moj stvarno, evo, najdobronamerniji savet, je da vi probate da se brinete malo o svojim glasačima i o svojoj stranci, zato što se plašim da ćete nestati, a to nije dobro za demokratiju. Važno je da se fokusirate na to.
Takođe, da ne delite SNS lekciju o tome kako treba da izlaze na lokalne izbore, ko da bude nosilac liste, ko da bude tim, kako lista da se zove i tako dalje, nego, opet moj savet, pitajte ljude za savet šta da radite. To je jedan od načina da imate na kraju krajeva poslanike u lokalnoj skupštini.
I sami ste rekli, što se tiče stečaja i Agencije za privatizaciju. Vi ste jedan od retkih koji je jasno rekao, nije Siniša bio direktor Agencije za privatizaciju, nego Centra za tenderske privatizacije. Tu ste u pravu. I, onda ste počeli da pričate o spornim privatizacijama „Sartida“, „Jugoremedije“ i tako dalje, ali možda ne znate da su to bile privatizacije aukcijom ili iz stečaja koji nikakve veze nisu imale sa tenderskim privatizacijama koje je kao direktor Centra za tenderske privatizacije vodio Siniša Mali. Eto, samo pogledajte to.
Zapanjila sam se da Siniša Mali i ja imamo zajedničku firmu. I, danas sam shvatila da imam firmu za koju nisam znala da je imam. Ja ću otići večeras kući i proveriću tačno…Siniša kada smo napravili firmu? I koliko je profitabilna? Ja ne znam, ali pitaću vas, molim vas da mi pošaljete informacije o firmi zajedničkoj koju imam sa Sinišom Malim, pošto nikada u životu nisam napravila firmu sa Sinišom, ali u redu, nema veze, sposoban je, verujem da će našoj firmi biti dobro.
I upravni odbori i nadzorni odbori, sve koje ste pomenuli, a koji pišu transparentno o biografiji Siniše Malog, moram da vam kažem, da kad se stvari stavljaju u biografiju, one nisu sve u isto vreme. Dakle, kada pročitate nečiju biografiju i kažete taj čovek je završio osnovnu školu, srednju školu, fakultet, magistrirao i doktorirao, nije to sve u isto vreme. E, tako Siniša Mali nije bio u isto vreme predsednik Upravnog odbora „Komercijalne banke“, Kliničkog centra Srbije, Nadzornog odbora Er Srbija. Ja verujem da vi znate, nego opet za vašu dobru priču, nekako to ne ide u prilog, pa onda hajde da natrpamo sve to skupa. Mislite, možda će mene mrzeti da vam odgovaram na sve, ali kao što sam vam rekla i pre podne, neće me mrzeti, sedećemo ovde koliko god treba da objasnim građanima Republike Srbije o čemu se u stvari radi. Hvala vam.

Hvala. Opet se pozivate na građane. To smo pričali i prošli put. Ja sam rekla da su izbori najbolji pokazatelj šta građani misle, a ne to šta vi kažete ovde da građani misle i kako je građanima.
Jedino što je u Srbiji gore i gore je vaš rejting i broj vaših glasača. To je jedino što je u Srbiji sve gore i gore. Ako hoćete da vam ponovim još jednom rezultate, ja ću sa najvećim zadovoljstvom to da uradim i pokušavam stalno neke nove, jer sam pretpostavila da ćemo se ponovo igrati ovoga da vi paušalno a ja brojevima, vi paušalno ja brojevima, pa nisam htela odjednom sve.
Dakle, u prvom kvartalu priliv stranih direktnih investicija je 611,6 miliona evra. To je za 4,7% ili nekih 28 miliona evra više nego u 2017. godini, za koju je „Financial times“ rekao da je Srbija svetski prvak. Što se tiče suficita od početka godine, trenutno je suficit u budžetu 10,7 milijardi dinara, bio je planiran deficit od 37,7 milijardi dinara. Dobit privrede u 2017. godini, ako pričamo o građanima, to je privreda, građani, dobit privrede bila je 437 milijardi dinara, znači, 3,7 milijardi evra, više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu.
Dakle, da ne uzimam dalje vreme. Ne znam šta je tačno sve gore i gore, ponovo, osim vašeg rejtinga. Odgovorila sam na sve izmišljene afere, i to nekoliko puta, i mislim da je bilo dovoljno. Odgovorila sam i za doktorat, rekla koliko se puta komisija sastajala, rekla vam datume, rekla vam glasanja, odgovorila sam vam i za ta famozna 24 stana, odgovorila sam vam, šta je još bilo, i za 45 bankovnih računa i ne znam šta je još bilo. U svakom slučaju, tri puta, četiri puta danas sam vam odgovarala, pa da se ne vraćam na to, mislim da su građani Republike Srbije u potpunosti čuli i razumeli.
Za kraj da vam kažem ponovo, reći paušalno da je ministar Vujović otišao iz nepoznatog razloga je stvarno više nego smešno. Ministar Vujović je napisao razloge zbog kojih je otišao. Ja sam zamolila, uz njegovo dopuštenje, da njegovo pismo bude potpuno javno. Čovek je otišao iz ličnih i privatnih razloga. Pored toga, čovek je rekao: „Bio sam četiri godine ministar u ovoj Vladi, zadovoljan sam saradnjom, prezadovoljan rezultatima. Ukoliko budete želeli ili imali potrebu da se vratim i budem konsultant, savetnik, hoću, doći ću, radićemo zajedno u timu“.
Tako da, nije otišao ministar Vujović iz ne znam kakvih, nepoznatih razloga, otišao, da se ne vrati. Čovek stoji iza toga šta je radio, iza toga šta je radila Vlada u poslednje četiri godine i neverovatno je da vi koji znate to, videli ste to pismo, govorite da je čovek iskren, otvoren, sada sumnjate u njegove namere koje je jasno rekao u tom pismu. Tako da te stvari nekako intelektualno nisu u redu. Hvala.

Hvala.
Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja koja se tiču jelke i onda ću se vratiti samo na poštovanog narodnog poslanika, da nešto kažem o MMF-u, kako Vlada Srbije njih bespogovorno sluša i pravcima u kojima ide ova Vlada u smislu finansijske politike, javnom dugu itd.
Prvo, što se tiče jelke, ja najiskrenije sve ukrase koji se tiču nove godine gledam kao investiciju. Zašto kao investiciju? Slažem se sa vama. Možemo da potrošimo 80.000 evra i kupimo jedan stan jednoj porodici i to bi bila tačka, zbrinuli bi jednu porodicu i to je to. Ukoliko investirate, onda imate rezultate kakve mi danas imamo, da je u 2017. godini Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Sad vi meni kažete – da, ali kakve to veze ima sa tom jednom porodicom kojoj nismo kupili stan umesto npr. te jelke? Pa, ima, zato što kad imate ovoliki porast broja turista, onda imate i potrebu da se otvaraju npr, samo u najmanju ruku da gledamo, i novi hoteli.
Potreba za hotelima i došli smo do toga da je pre četiri godine Beograd imao 67 hotela, da danas ima 104 hotela, da su mnogi dodatni u izgradnji zato što postoji potreba, zato što Beograd ima sve više turista. E, kad imate 104 hotela umesto 67 hotela, onda tih 104 hotela zapošljavaju neke ljude, ti ljudi imaju neke plate i od toga neke porodice žive i onda omogućavate da ti ljudi sami sebi mogu da kupe stan, što i jeste svrha državne uprave. Ne nikome da kupujemo sami stan, nego da im obezbedimo uslove da imaju radna mesta, da imaju plate da mogu sebi da kupe stan.
Tako da, ja u potpunosti vidim jedan smisao ekonomski u tome da vi novac trošite na investicije, a jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije koje će, na kraju krajeva, da privuku turiste.
Što se tiče jelke od 83.000 evra ili koliko je bila, tada je bila cena jelke 69.000 evra plus PDV koji ide državi, dakle, ono što sam ja čula o toj jelki je, prvo, hvala vam što ste rekli makar da je sve po zakonu i razumem da kažete ali da nije sve legitimno. Ta javna nabavka je bila objavljena na portalu javnih nabavki, u potpunosti transparentno. U redu, javila se jedna firma i ta firma je ponudila jelku te visine, tog izgleda, celog gabarita koja je 69.000 evra.
Nije se afera napravila oko toga što je jedna firma ponudila jelku, ne, nije se oko toga napravila afera, zato što oko toga ne može da se napravi afera pošto je bila objavljena transparentno za Portalu za javne nabavke. Afera se podigla, jasno se sećam tog dana, zato što ste rekli, neki ljudi koji su tada to kritikovali, ne vi, da je jelka najskuplja jelka na svetu, da je Beograd kupio najskuplju jelku na svetu.
Hoću da vam kažem da je najskuplja jelka postavljena ove godine u Evropi u Italiji, ispred autlet centra, tržnog centra koja je visine 31 metar, koja je nešto ispod 400 hiljada evra, ispred tržnog centra. Pretpostavljam da su mislili da je to investicija koja će onda tu dovesti neke ljude, neke porodice da tu kupuju, i da im se investicija u jelku od 400 hiljada evra isplati. Dakle, ovo je Italija, ali nije Rim, nego tržni centar.
„Rok Feler“ centar u NJujorku, sećam se to je bilo, naša beogradska jelka je skuplja od jelke u NJujorku. Dakle, ukupna cena jelke u NJujorku je 73.500 dolara, koja je za jednu upotrebu. Dakle, sledeće godine novih 73, 74 hiljade dolara za jelku. Najskuplja na svetu je jelka u Abudabiju u hotelu „Emirat palas“, koja košta 11 miliona dolara. Pitana sam za aferu i pokušavam da vam odgovorim.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Opet kažem, to što se vama istina ne sviđa, što se vama moj odgovor ne sviđa, ne znači da ja treba da prekinem da pričam, jel, pitali ste me, dajte da odgovorim.
Dakle, ni u jednom najbližem kontekstu beogradska jelka nije najskuplja jelka na svetu. Slične takve jelke u svim javnim nabavkama koštaju slično, ili malo skuplje. I, to je isto proverljivo.
Dakle, ta afera sa jelkom je realno afera koja nije bila oko javnih nabavki. Bila je afera oko toga da smo kupili najskuplju jelku na svetu, a ja sam vam pokazala sada da čak i tržni centar u Italiji imao je skuplju jelku nego što je beogradska jelka. Mislim da je Beograd svakako napravio u prošlosti sveukupno dobre investicione odluke, s obzirom na broj turista, na broj novootvorenih restorana, na broj usluga koje pružamo tim turistima, taksi prevoza, hotela, smeštaja i svega onoga što utiče na lokalnu ekonomiju.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli? Tako da mogu da shvatim vašu ekonomiju da sve novca što imate vi potrošite na neke stvari koje su realno, kako da vam kažem, u tom smislu su populističke. Kupite stan za jednu porodicu i nemate više ništa da donesete svim ostalim porodicama. Ja mislim da Grad Beograd vodi jednu odgovornu politiku, što se na kraju krajeva vidi i po smanjenju stope nezaposlenosti u gradu. Sve to doprinosi tome. Ako smo imali stopu nezaposlenosti od nekih 15%, 2013. i 2014. godine, onda je to u stvari pokazatelj takve politike i tih investicija.
Sada ću odgovoriti malo oko MMF i to kako Vlada Republike Srbije bezpogovorno sluša MMF. Mislim da i vi zante, zato što je MMF, o tome stvarno javno govorio na svojim konferencijama za medije, kako se oni ne slažu sa Vladom Republike Srbije oko najvažnijih stvari, a to su podizanje plata i podizanje penzija. Međunarodni monetarni fond je svaki puta bio protiv ovoga, i svaki put je Vlada Republike Srbije, tada u mandatu Aleksandra Vučića. Posle toga kada ja preuzela Vladu, donosila te odluke uprkos neslaganju MMF zato što smo mi znali da je moguće da sa ovakvom fiskalnom politikom nagradimo i penzionere i da vratimo novac ljudima u javnom sektoru, i da pored toga, pre svega u zdravstvu i u školstvu povećamo plate za 10%, odnosno za 7% u odnosu na mere fiskalne konsolidacije. Međunarodni monetarni fond se sa ovim nije slagao, ali smo to uradili, svejedno.
Što se tiče pravaca fiskalne politike Vlade Republike Srbije, nisam puno o tome pričala, zato što sam stvarno realno mislila da je do sada svima jasan pravac i da su najjasniji prioriteti. Opet, ovo je Vlada kontinuiteta. Ti prioriteti, taj pravac je bio jasan i u mandatu Vlade Aleksandra Vučića.
Prva tri prioriteta. Prvi je održavanje fiskalne discipline i stabilnosti. Novi ministar finansija će morati ozbiljno da nastavi da pazi na kasu. Drugi je brži ekonomski rast, ali koji je zasnovan na zdravim, održivim osnovama. Šta to znači i kako se to ogleda u poslu ministra finansija? Prvo, zbog fiskalne discipline ministar finansija mora da obezbedi da mi imamo sredstva za što više javnih investicija, za što više javnih ulaganja, za puteve, za škole, za bolnice, za mostove, za kanalizaciju, za sve takve stvari. To je prvi pravac.
Druga stvar su manji nameti na privredu. Ministar finansija je tu da vidi, da napravi analize i da vidi kakva je fiskalna situacija i da li u odnosu na to možemo da imamo manje namete na privredu, ali da neugrozimmo ni u jednom trenutku fiskalnu stabilnost Srbije.
Treći cilj je svakako borba protiv sive ekonomije. Borba protiv sive ekonomije je u najvećoj mogućoj meri u resoru ministra finansija. U ovom trenutku fokus je u potpunosti na reformu rada inspekcijskih službi, što je krenulo 2015. godine i mi nastavljamo na implementaciju programa transformacije poreske uprave i prve dve stvari su svakako odvajanje tzv. kor od non kor aktivnosti, ključnih aktivnosti…
Ako narodne poslanike ne zanima šta je pravac fiskalni Vlade Republike Srbije, stvarno ne moram da govorim, ali mi se čini da ste pitali.
Dakle, transformacija poreske uprave, da razdvojimo ključne od onih aktivnosti koje nisu ključne kako bi se poreska uprava fokusirala na svoj posao, svoj ključni posao i imala prihod u budžetu, a i bila na raspolaganju privrede.
Imamo i konačno…
Teško mi je da koncentrišem zato što građani moraju da znaju da je grupi poslanika ovde ovo što ja pričam vrlo zabavno, nikako ozbiljno. Važno je da građani znaju pa moram da kažem.
Treća je naravno reforma parafiskala, nešto što je ovde bilo pomenuto.
Šta je cilj svega ovoga? Nova radna mesta, veći izbor ljudima za radna mesta, bolje plaćena radna mesta i bolje usluge za građane pre svega kroz zdravstvo i kroz školstvo i to je u najkraćem mogućem ono šta su prva tri cilja fiskalne politike Vlade, Ministarstva finansija i zbog čega.
Konačno, javni dug, probaću kratko, pokušavala sam još nekoliko puta u prošlosti da odgovorim na ovo. Dakle, prvo, u ovom trenutku je javni dug ispod 60% BDP, ispod nivoa mastrita. U tom smislu se Srbija konačno ponovo svrstava u grupu stabilnih zemalja.
Drugo, mnogo je drugačije kada vi imate sto dinara javnog duga po kamatnoj stopi od 7%, a to je ono kako se tada država zaduživala i kada odlučite odgovornom fiskalnom politikom da kažete – ja ću sada da uzmem sto dinara pod kamatnom stopom od jedan ili dva posto, da ih zamenim, da isplatim ovo od 7%, koje su gospoda uzimala, da bi vraćao po 1%. Zbog toga se, između ostalog, uvećava apsolutni iznos, ali je važno da mi danas možemo mnogo lakše da vraćamo taj javni dug i da je privreda mnogo jača zbog čega se javni dug smanjuje i zbog čega, na kraju krajeva, i svi objektivni posmatrači i svi objektivni partneri u stvari, govore da je danas Srbija, u smislu javnog duga, takođe, stabilna zemlja. Hvala.

Hvala.
Naravno, nadovezaću se pošto me narodni poslanik uvek inspiriše, a posebno kada govori o brizi za građane. Pretpostavljam brizi za one građane koji nisu imali vodu da operu, na primer, bebu, a žive u Smederevskoj Palanci, zato što je vodovod imao restrikcije vode u Smederevskoj Palanci, tu, nadomak Beograda ljudi nisu imali vodu. E, to je briga za građane.
Pretpostavljam da je briga za građane to što je račun opštine Smederevska Palanka neprekidno u blokadi od 19. decembra 2012. godine, pre toga je račun bio u blokadi 2011. godine, 2012. godine, 257 dana ukupno sa prekidima. Pošto je račun Smederevske Palanke bio u blokadi, da bi se novac izvlačio Smederevska Palanka je postala svojevrsni prvak Srbije, a verovatno i šireg regiona po tome što su imali čak 19 javnih preduzeća, jer kako jedno bankrotira, kako se iz jednog izvuče novac, tako se otvori drugi, pa drugo, pa tako 19. Sve javne institucije, poštovani građani Republike Srbije u Smederevskoj Palanci su imale blokiran račun, uključujući škole, domove zdravlja i za neverovati, uključujući i groblje. To je briga o građanima.
Niste mogli da vodite računa o osnovnim životnim potrebama jedne male Smederevske Palanke, ali imate obraza da govorite kako da se vodi finansijska i fiskalna politika Vlade Republike Srbije. Pa, da je ne daj Bože vodite, verujem da bi cela Srbija bila u restrikcijama vode. Verujem da bi, pretpostavljam, jer je to preslikano samo za celu Srbiju, da bi račun Republike Srbije bio u blokadi kao i svih javnih preduzeća, svih škola, svih bolnica, svih domova zdravlja, svih groblja u Srbiji. Sve bi bilo u blokadi.
Mi se borima iz petnih žila, već, evo od kada sam ja postala ministar u avgustu 2016. godine za državnu upravu i lokalnu samoupravu da nekako pomognemo Smederevskoj Palanci i građanima Smederevske Palanke. Zahvaljujući izdvajanjima iz budžeta, zato što tamo više ništa nema, mi smo uspeli da popravimo vodovodni sistem i da ponovo uvedemo vodu za građane Smederevske Palanke. Mi smo upravo pre nekih mesec dana iz budžeta Republike Srbije prebacili iz tekuće budžetske rezerve sredstva da se vrati dug „Intesi“ koji je na svu sreću, a „Intesa“ je bila jedina banka koja je Smederevskoj Palanci htela da pozajmi neki novac zato što niko drugi nije hteo, jer su videli da od toga vajde nema. „Intesa“ je pozajmila, mi smo uspeli da ispregovaramo sa bankom „Intesa“ da otpišu deo duga i sve kamate, iz tekuće budžetske rezerve smo prebacili 70 miliona dinara Smederevskoj Palanci da bi vratili dug banci „Intesa“ samo da kamate dalje ne bi išle, a dogovorili smo da 150 miliona dinara otpišu.
Dakle, stvarno ajmo samo malo opreznije oko te brige za građane zato što neki ljudi stvarno ne bi smeli da govore o građanima kada su jednu malu lokalnu samoupravu zaveli u crno toliko da cela Republika danas radi za te građane da im damo osnovne životne uslove. Hvala vam.

Hvala.
Proverićemo. Nemamo ove informacije u ovom trenutku, proveriću i da ću vam informaciju o tome da li se krenulo sa istragom i ako nije, kada će se krenuti sa istragom u najkraćem mogućem roku, danas u toku dana, dok smo ovde ili ćemo poslati pisanim putem, kao i za granične prelaze.

Ja bih u svakom slučaju zamolila građane kod kojih se neko pojavio da traži novac za izgradnju puteva, bez ikakvog dokaza da je nadležan za to ili priznanice, da prijave to policiji, ukoliko nisu prijavili, da bi mi mogli da imamo sve informacije i da bi krenuli u istragu. Meni je stvarno neverovatno da pomislim da je neko realno na području lokalnih samouprava koje nisu naročito ekonomski razvijene na taj način prikupio 1,5 miliona evra, ili više od toga. Ali, hajde da pogledamo, svakako, to je neverovatna stvar, ali mi ćemo ispitati. Molim građane takođe da ovakve stvari prijave nadležnim organima.

Poštovani narodni poslaniče, prvo, mislim da ćemo se složiti oko toga da kada god ste zatražili sastanak kod mene, kao predsednice Vlade, uvek sam našla vremena da se sastanemo i da razgovaramo o Preševu i Bujanovcu. Za sve što smo mogli, izašli smo u susret. Postoje neke stvari koje lokalne samouprave moraju da urade same za sebe.
Što se tiče nekih važnih stvari, npr. zdravstva, u Preševu je u julu 2015. godine otvoreno i počelo da radi vanbolničko porodilište koje je tražila lokalna samouprava. U ekonomiji koordinaciono telo podržava mala i srednja preduzeća. Krenuli smo ozbiljno u integraciju albanskog stanovništva u sve državne organe. Ono što je problem je svakako da albansko stanovništvo, posebno u Preševu, ne govori srpski jezik. Zbog toga je koordinaciono telo pokrenulo sveobuhvatnu akciju obuke učenja srpskog jezika na području opštine Preševo. Pored toga, u Bujanovcu smo otvorili odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, kako bi studenti mogli tamo da pohađaju fakultet. Pomerena je još ranije žandarmerija. Što se tiče udžbenika na albanskom jeziku, tu smo bili otvoreni za saradnju, nismo napravili pomak zbog problema u funkcionisanju Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
Pored posebnih pojedinačnih sastanaka sa vama, kao predsednica Vlade i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, do sada sam imala, ako se ne varam, tri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine u kojima svi zajedno razgovaramo o tome kako što bolje da uključimo nacionalne manjine u društveni, ekonomski i politički život Republike Srbije. Ako se ne varam, 11. maja imamo sledeći sastanak Republičkog saveta za nacionalne manjine. Tako da se ne bih složila sa vama da Vlada Republike Srbije nije otvorena za transparentan dijalog sa vama.
Što se tiče lokalnih izbora u Preševu, kada je lokalna samouprava raspuštena zato što nije obezbedila kontinuirani rad, mi smo obezbedili da se oni na vreme raspišu i na vreme održe. Tako da, sve što smo mogli da uradimo, uradili smo. Možemo da posvetimo još dodatnu pažnju Preševu i Bujanovcu, ali svakako verujte – ni sa kim se češće od lokalnih samouprava ne srećem nego sa Bujanovcem. Hvala.

Moram da kažem ponovi i apelovaću stvarno na jedan otvoren dijalog i konstruktivan dijalog, pre svega, zbog građana Republike Srbije.
Kada čujemo jedno direktnu i otvorenu neistinu, onda mi je stvarno jako teško da dalje slušam pitanja, jel mi je neverovatno da neko toliko otvoreno ne govori istinu.
Kada se priča o mom govoru na otvaranju, na sednici Nacionalnog konventa i na svu sreću, postoje video materijali, snimljeni TV prilozi, vi kažete ja sam rekla – ne interesuju me ocene već preporuke. Ja sam rekla i citiram, još sam rekla da sam tu izjavu čula od Tanje Miščević, rekla sam – ocene su nam važne, a preporuke su nam još važnije. Neki drugi narodni poslanici su bili na tome i mogu da posvedoče sada. Dakle, kada ja kažem ocene su nam važne, a vi kažete da sam ja rekla – ne interesuju nas ocene. To je otvoreno obmanjivanje građana Republike Srbije.
Ponavljam, rekla sam – ocene su nam važne, preporuke su nam još važnije. Zato što su ocene sada iza nas, a preporuke su ono što tek treba da uradimo. I ocene su takve i sada ne moram ja o tome da pričam ili vi, koji ste opozicija Vlade Republike Srbije ili neko ko je pozicija Vlade Republike Srbije, bili su, samo ove poslednje nedelje u Srbiji i premijer Belgije i predsednik Saveta Evrope i predsednik Evropske investicione banke i svi do jednog su rekli da je izveštaj o napretku Srbije pozitivan, da postoje stvari koje treba da se unaprede od kojih mi ne bežimo i ja sam to rekla na predstavljanju izveštaja sa ambasadorom Sem Fabricije takođe, ali da je izveštaj o Srbiji pozitivan i da je Srbija postigla izvanredan napredak, da je u tome, a posebno u ekonomiji lider u regionu.
U onome šta treba da radimo dalje, pre svega u vladavini prava, ne postoji nikakva diskusija. Mi to moramo da uradimo i ja sam rekla – uradićemo i radimo, kao što sam juče sa ministarkom Kuburović pustila u rad elektronski servis za pravosuđe, kako bi potpuno transparentno mogli da vidimo sve statistike o broju predmeta koji su došli u sudove i o broju predmeta koji su u sudovima završeni i kada su završeni, kao i to da povezujemo baze podataka, da više šest meseci ne bi građani koji čekaju na parnicu u sudu, čekali na jedan papir, sve ono što je moglo da se uradi i pre 15 godina i trebalo uraditi.
Dakle, potpuna efikasnost i transparentnost u radu pravosuđa. Isto tako smo više od devet meseci radili na diskusiji javnom dijalogu oko reforme Ustava u domenu pravosuđa, kako bi napravili najbolji mogući nacrt amandmana koji ćemo onda poslati Venecijanskoj komisiji, a koja je, naravno, najpozvanija, čini mi se da kaže o tome da li su ti predloženi amandmani u skladu sa evropskim normama.
Podsetiću vas da 2006. godine kada su bile mnogo sveobuhvatnije izmene Ustava nije bilo nikakve javne rasprave, a taj predlog nije čak ni poslat Venecijanskoj komisiji na razmatranje, a sada imamo fantastične kritike oko toga kako je ovo nedemokratski zatvoren proces koji traje devet meseci i ide Venecijanskoj komisiji. Pri tom, smo ovo radili zajedno sa stručnjacima iz Saveta Evrope. To sve govori o našoj ozbiljnosti i ozbiljnom pristupu reformi vladavine prava, koji, zaključujem, ne radimo zbog EU nego radimo zbog građana Republike Srbije i privrede u Republici Srbiji.
Vlada nemam kapacitet. Takođe sam rekla, a pretpostavljam da vi spadate u tu neku demokratsku opciju, da je snaga jedne Vlade kada kaže nema kapacitet zato što nijedna vlada ozbiljna nigde na svetu nema dovoljno kapaciteta da radi sve zajedno, da ima ne bi postojale nevladine organizacije, ne bi postojala udruženja privrednika i razna neka druga udruženja koja se trude da u jednom demokratskom društvu Vladi daju preporuke iz oblasti u kojima one rade. Ova Vlada je otvorena, demokratska i odgovorna. I, kaže, tako je, postoje organizacije koje u nekim stvarima mnogo više znaju nego mi i mi ćemo sa tim organizacijama da pričamo, da ne bi gubili vreme i da bi što pre implementirali sve ono što treba da se uradi, da bi kvalitet života u Srbiji bio bolji.
Postojale su doduše vlade pre 2013. godine, otprilike u Srbiji i ja to znam, zato što sam bila u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj, upravo organizaciji koja se trudila da vladama kaže šta treba da se uradi da bi povoljno, bilo bolje poslovno okruženje u Srbiji. Postojale su vlade koje su mislile da su najpametnije na svetu i koje su mislile da imaju kapacitet za sve i zbog toga nisu uradile ništa. Ovo nije takva Vlada, snage ove Vlade je da kaže, tako je, ne znamo sve najbolje na svetu, nemamo sve kapacitete, pričaćemo sa kim god treba da pričamo da bi reforme u Srbiji bili kvalitetnije i išle brže i ja se sa tim ponosim.
Konačno, kada dolazimo do rekonstrukcije Vlade, ponovo, kao potpuno otvorena demokratska Vlada, ja uopšte ne razumem, opet kao neko ko dolazi iz privatnog sektora, zašto je rekonstrukcija Vlade takva tabu tema. Gde je normalno da imate vladu koja kaže, ovo su sada ministri i da se ispostavi da neko možda ne radi dovoljno dobro svoj posao, da neko ima porodičnih problema, zdravstvenih problema, ovakvih problema, onakvih problema, da ne da sebe u punom kapacitetu za taj posao i da kažete, ne, zato što je to vlada takva mora da stoji tu takvi ministri četiri godine. Pa, čekajte ljudi, vi onda sve te godine trošite vreme svih građana Srbije.
Što je problem da kažemo, u redu, rekonstrukcija Vlade je uvek otvorena tema. Šta je problem? Imamo kvalitet, imamo isporuku rešenja i rezultate, ili su dobri ili nisu dobri. Građani su na prvom mestu. Ako možemo bolje, menjaćemo koga god treba da se menja da bi bilo bolje, uključujući mene kao predsednicu Vlade. Jedino je važno da se građanima svaki dan isporučuju neki rezultati. Hvala vam.