Hvala puno.
Što se ovih podataka o BDP tiče, koje je narodni poslanik izneo, nisam sigurna da razumem o čemu on priča, jer je potpuno neverovatno da imate kumulativno, koliko, 47% BDP. Bio je, mislim, u jednom trenutku 3,1% tada kada… Ovo ako računate, stvarno tada, ovo što je rekao ministar Stefanović, ako računate privatizacione prihode i sve to u tome, što nema nikakve veze sa porastom ekonomije, onda može tako. Kako da vam kažem…

Dve stvari koje pokazuju da je to nemoguće ili u najmanju ruku da su to informacije koje nemaju nikakvo relevantno značenje sa ekonomijom, a jedno je stopa nezaposlenosti u to vreme.
Ako je to bio realan rast BDP-a, pa kako je 2012. godine onda stopa nezaposlenosti bila 26%? Pa, to bi trebala da bude puna zaposlenost i da uvozimo ljude iz regiona da rade kod nas ako je bila realna stopa rasta BDP-a. Danas je 12% stopa nezaposlenosti.
Dakle, 39,5%, skoro 40% stopa nezaposlenosti mladih u 2013. godini sa kumulativnim rastom BDP-a od 47%. Molim vas stvarno da se uozbiljimo. I danas je visoka stopa nezaposlenosti mladih - 22,5%, ali smo je spustili sa 40% na 22,5%, a da ne pričamo o negativnom rastu.
Kada nije postojao problem i nisu bile kritike, zato što niko to nije ni pratio ili kada je bio uspeh sa 0,4%, pa još veći uspeh sledeće godine sa 0,6%, mi sad pričamo od 2,8%, pa da li će sada biti 3% ili će biti, ne znam, 2,5%. Pa, koliko god bude, vi gledajte sve ostale pokazatelje. Važno je da je rast zasnovana investicijama, na proizvodnji što se ogleda kroz nova radna mesta, koje mi možemo da pokažemo.
Što se tiče toga, i opet da se vratim na slobodu medija, i hvala vam što ste mi dali primer iz stvarnog života oko toga kako se vi medijima obraćate. Dakle, ako mediji kažu da je Vlada nešto uradila kako se oni nazivaju? Informativna služba Vlade? I, to nije pritisak na medije? Eto, tako se vidi ko deli medije na podobne i nepodobne, a to nije Vlada. Hvala vam.

Hvala puno.
Prvo želim da kažem da je, po meni makar, stvarno najveći uspeh i najopipljivije je u stvari da smo prvi put posle 1987. godine, odnosno posle 30 godina nabavili avione za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Srbije. To su tih šest aviona tipa MIG 29 i svakako je velika stvar za Srbiju i za Vojsku Srbije da smo to uradili.
Videli smo i 20. oktobra koliko samo mnogo bolje danas izgleda i Vojska, koliko je bolje opremljena, koliko su ti ljudi sigurniji u sebe. Nikada ne treba zanemariti i ovo prilično veliko povećanje plata od 10%, ali i sve ono što radimo u smislu izgradnje novih stanova za vojna lica, refinansiranja kredita koje su oni uzeli itd, itd. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da radimo zato što je važno da i na taj način pokažemo ozbiljnost i sigurnost naše zemlje. To je nešto što je bilo jako, jako, jako zapostavljeno u prethodnom periodu.
Što se tiče namenske industrije, ona sigurno ima ogroman potencijal da bude jedan od stubova razvoja naše ekonomije i to je ono što se danas dešava. Bila sam presrećna kada sam u prvih 100 dana rada Vlade otišla da obiđem pogon „Jumka“, koji je otvorio novi pogon „Jumko balistika“ i time se priključuje u sistem odbrane Vojske Srbije. Zapošljavanje novih 50 ljudi, ali mislim da će sledeće godine već biti novih sedamdesetak, ali nije ni to važno. Važno je da se otvaraju novi pogoni za izvoz, za kvalitetnu proizvodnju i da svi ostali radnici u fabrikama kao što je bila „Jumko“ shvataju da sada konačno postoji budućnost za njih i da dolazi do bolje budućnosti.
Isto tako mi je drago, i to isto pokazuje koliko ulažemo u namensku industriju, što smo konačno uspeli da rešimo posle toliko godina i slično kao i za „Železaru“, kada niko više nije verovao da će to moći da se reši, problem „14. oktobra“ u Kruševcu i proizvodnje kamiona u „14. oktobru“. „Čehoslovak grup“ je to uzela, opet nekih novih 130 radnika, ali je važno da konačno imamo namensku industriju koja se podiže, koja je spremna za izvoz i da imamo narudžbe tolike da, na žalost, mi još uvek u ovom trenutku nemamo dovoljno kapaciteta da izvezemo sve ono što bismo mogli da izvezemo kada bismo imali te kapacitete i to je ono na čemu ćemo nastaviti da radimo. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, hoću da vas obavestim da smo za vas spremili izveštaj o napretku plana u sedam tačaka, o kom smo razgovarali kada ste bili pre desetak dana kod mene u kancelariji. Imamo tu napredak. Možemo i bolje, naravno, kao i u svim stvarima, ali imamo napredak.
Što se tiče položaja albanske nacionalne manjine i svih ostalih nacionalnih manjina u Srbiji, tu ipak moram da vam kažem da nije istina da albanska nacionalna manjina nema pravo kao što nemaju nacionalne manjine EU ili bilo koja druga nacionalna manjina u Srbiji.
Dakle, Srbija jeste lider u Evropi po poštovanju prava nacionalnih manjina i po institucionalnim mehanizmima kako nacionalne manjine treba da se poštuju. Pre svega kroz nacionalne savete nacionalnih manjina i budžetska sredstva koja Vlada Republike Srbije i svi građani Srbije izdvajaju za podršku nacionalnim manjinama.
Isto tako, obrazovanje na maternjem jeziku, kulturu informisanja na maternjem jeziku i ostale stvari koje se tiču multietničkog života, kao što je dvojezičnost ili višejezičnost u opštinama. To jeste nešto što sam i ja, kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, bila pozvana od strane Evropskog parlamenta u Strazbur, da predstavim ono što mi radimo i način na koji sarađujemo sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao primer najbolje prakse u Evropi.
Neke od vodećih zemalja EU, neke zemlje koje su osnivači EU uopšte ne prepoznaju nacionalne manjine. Dakle, vi ne možete da se deklarišete kao nacionalna manjina u nekim zemljama, kao ni u nekim zemljama u regionu koje su članice EU. Tako da, u tom smislu mislim da zajedno treba da nastavimo da radimo na poboljšanju života svih nacionalnih manjina u Srbiji, ali takođe sa razumevanjem da je jako puno urađeno, da se jako puno radi i da su kroz nacionalne savete nacionalnih manjina nacionalne manjine u potpunosti uključene u politički, društveni i ekonomski život Republike Srbije. U svakom slučaju, ovih dana ću vam poslati izveštaj o implementaciji plana u sedam tačaka.
Dugujem odgovor poštovanom narodnom poslaniku koji mi je naknado postavio pitanje oko broja nezaposlenih i kako se to izražava u apsolutnim brojevima, to da smo 2012. godine imali 26% nezaposlenih u Srbiji, a da danas imamo oko 12% nezaposlenih u Srbiji. Sad ću vam reći, 2012. godine u Srbiji je bilo 790.000 nezaposlenih, a danas je u Srbiji 622.000 nezaposlenih. Dakle, između 2012. i 2017. godine zaposlilo se 168.000 ljudi. Dakle, zapošljavali smo između 34 i 40 hiljada ljudi godišnje. To nije dovoljno, moramo bolje i biće bolje, ali, kako da vam kažem, nije ni malo 34 – 40 hiljada ljudi godišnje. Kad smo dogurali 2012. godine do 800.000 nezaposlenih, samo polako. Iz zemlje nije otišlo više nego što je odlazilo tih godina. Dakle, potpuna je manipulacija da je u ovom trenutku odliv mozgova veći. Odliv mozgova je nažalost nešto sa čime se Republika Srbija bori već decenijama. Nemojte da manipulišemo tako strašnim temama.
Što se tiče dobacivanja pitanja – koliko je od ovoga zaposleno na budžetu? U javnoj upravi danas imate više od 40.000 ljudi manje nego što je bilo 2013. godine. Od toga smo smanjili i dovodimo u zakonske okvire ono da na privremene i povremene poslove može da ide 10% od toga. Bilo je i 24% ranije, ali, kako da vam kažem, mi sad konačno uvodimo standarde jer možemo da ih prebrojimo, zato što imamo centralni registar obveznika socijalnog osiguranja, pa možemo svakog zaposlenog da izbrojimo. Mnogo ih je manje na budžetu, a dokaz za to je i to da smo prošli i sedmu reviziju aranžmana sa MMF. Molim vas, to je jedna od velikih stvari koju su oni pratili, tako da ne bi prošli da je većina tih ljudi zaposlena na budžet.
Još jedna stvar što se tiče MMF-a, kaže narodni poslanik da MMF svrstava Srbiju na začelju. Mi sada uspešno završavamo trogodišnji jako težak aranžman sa MMF-om. Aranžman koji je Vlada, ja mislim 2006. ili 2007. godine, pregovarala više od šest meseci, koji je trajao jedno cirka 20 dana, zato što je bio pretežak da bi se ispunio. Mi time pokazujemo koliko smo i u najtežim okolnostima ozbiljan i pouzdan partner. To je još jedan signal i međunarodnim organizacijama, i međunarodnim finansijskim institucijama, i stranim investitorima, i domaćoj privredi, koliko je odgovorna Vlada Republike Srbije, i ova i ona prethodna.
Međunarodni monetarni fond govori da je Srbija jedan od najboljih učenika po tome kako su reforme implementirane, a vi pričate građanima Srbije da kažu da su na začelju. Ako nas stavljaju na začelje, kako smo mi to završili onda ili završavamo trogodišnji aranžman iz predostrožnosti? Hvala vam.

Želim stvarno još jednom da vam se zahvalim za svu podršku i za veliku konstruktivnost u ovim, čini mi se, jako važnim i odsudnim trenucima za Srbiju. Jer, ako ne nastavimo ovako i za našu zemlju ne uradimo nešto da je ponovo podignemo na noge u svim ovim segmentima, i u ekonomiji, što smo prilično uradili i što samo treba da se nastavi, i da dovršimo reformu javne uprave, i da krenemo ozbiljno u reformu pravosuđa, da imamo efikasniji i transparentniji sistem, koji je potpuno ubijen realno neustavnom reformom pravosuđa, niko od nas neće napredovati, ni najnaprednija opština, ni najmanje napredna opština.
Trudimo se da ravnomerno razvijamo Srbiju. Vidite da smo, pre svega prethodna Vlada najviše je investirala u jug Srbije, u Niš kao jedan od centara, ali i u Vranje. Kada dižemo te centre, onda će se polako dizati i ostale lokalne samouprave. Tako da, hvala vam na konstruktivnom stavu i ja ću uvek biti vama na raspolaganju za dodatne razgovore i da vidimo kako dalje možemo da unapredimo situaciju i u Preševu i u Bujanovcu.

Hvala.
Opomenuli ste me da sa svojim dugačkim odgovorima opstruiram opoziciju. Stvarno moram da vam kažem da ne vidim kako je to istina, s obzirom na to da mi je postavljeno četiri ili pet pitanja. Jedan od narodnih poslanika je postavio, ja mislim, pet, tako da ja moramo na pet da odgovorim, pritom su sva ozbiljna pitanja – pitanja o penzijama, koja su jako važna, pre svega vama kao narodnim poslanicima, ali i svim građanima koji gledaju ovo, pitanje o slobodi medija, pitanje koje je toliko važno i toliko raspravljano. Ja moram da objasnim situaciju u medijima danas, konačno, zato što svi pričaju o tome jako paušalno. Mislim da je važno, pre svega za demokratsko uređenje naše zemlje, da ja to detaljno objasnim i obrazložim. Ja sam ovde citirala Savet za borbu protiv korupcije, ja sam citirala narodne poslanike iz opozicije, tako da mislim da je to stvarno jako relevantno i mislim da ne bih uradila svoj posao i ne bih dala dužno poštovanje ovom domu ukoliko ne bih tako odgovorila na ova pitanja. Dakle, ne mislim da opstruiram. Upravo suprotno, mislim da vam dajem dužno poštovanje.
Što se tiče polaganja zakletve naših tužilaca, podsetiću vas da je Kosovo i Metohija pokrajina u okviru Republike Srbije i na taj način se Vlada Republike Srbije prema njoj i odnosi. Ako je pokrajina donela neku odluku, ja ne znam stvarno zašto vi postavljate pitanje kako mi kao Vlada u odnosu na tu odluku možemo da reagujemo. To je jedna stvar. Dakle, pored toga, druga stvar je što je to u skladu sa Briselskim sporazumom, koji je, ukoliko se ja ne varam, usvojila i ova Skupština Srbije. Mi kao Vlada smo dužni da ispunjavamo one zakonske odredbe, sporazume i sve ostalo što kaže Skupština Srbije. Dakle, imamo pun legitimitet, to je naša obaveza, i u skladu je sa zakletvom, koju sam ja i svi mi ovde, moj tim, postavili da poštujemo i branimo ustavni integritet i legitimitet Srbije, suverenitet Srbije pre svega.
Takođe ću vam reći, mislim da je to i ministarka pravde, koja danas nažalost nije mogla da bude tu zbog službenog puta u inostranstvu, rekla jasno i glasno, ali deluje mi kao da neko ne čuje ili ne želi da čuje – da ovo što je urađeno omogućava veću, bolju pravnu zaštitu Srba na Kosovu u trenutku kada mi nemamo, zahvaljujući nekima, potpunu kontrolu nad našom južnom pokrajinom. Uradićemo kao Vlada, ja se nadam uz podršku Skupštine, ali ne samo koalicije koja podržava ovu Vladu, nego cele Skupštine, sve što bude bilo potrebno da se kvalitet života Srba na Kosovu unapredi koliko god može. Pa valjda tu nismo jedni protiv drugih. Mi želimo da naše sudije, naši tužioci budu tamo na raspolaganju našim ljudima. To je velika stvar za njih.
Ne znam zašto je Vlada kritikovana za ovo. Ovo je maestralno urađeno opet i međunarodnoj politici, tako da smo mi za ovo dobili i ozbiljne poene međunarodne zajednice i još jednom pokazali da stojimo iza svoje reči, za razliku od nekih, da kada usvajamo, pregovaramo i usvajamo sporazume, mi ih implementiramo. Danas još više možemo da kažemo gde je zajednica srpskih opština, gde je, jer to je važno, važno je za Srbiju, važno je za Srbe na Kosovu. Ali, da mi ne ispunjavamo ono što smo rekli da ćemo ispunjavati, mi ne bi mogli da pitamo druge – zašto vi ne ispunjavate svoje? Tako je nekada rađeno. Nekada je obećavano i ništa nije rađeno i onda se gubi kredibilitet zemlje, onda se urušava zemlja i onda se žrtvuje i igra i sa teritorijom i sa ljudima i sa svim ostalim. Ovo više nije takva zemlja. To je moj odgovor na to.
Znači, prvo, Kosovo je pokrajina u Srbiji. Drugo, Briselski sporazum je usvojen od strane Skupštine Srbije. Treće, mi smo odgovorni partneri koji kada se dogovore i imaju odobrenje Skupštine Srbije, onda idu hrabro u implementaciju. Četvrto, šta god treba da se uradi da život Srba na Kosovu bude bolji, Vlada će to uraditi.

Hvala vam.
U ekspozeu sam i u samom programu Vlade, mom govoru u ekspozeu sam nekoliko puta pomenula Vojvodinu i dokaz za to je nekoliko važnih kapitalnih projekata o kojima sam pričala, a i o kojima sam pisala. Dakle, jedan od tih je naravno Klinički centar Vojvodine u koji se ulaže 32,6 miliona evra. Jedanaest od 14 kapitalnih sistema za navodnjavanje je u Vojvodini, tri u centralnoj Srbiji. O tome sam pričala. Brojni infrastrukturni projekti: Žeželjev most do kraja godine; pet i po kilometara ipsilon krak Kelebija – Subotica; pruga Stara Pazova – Novi Sad dužine 40,4 kilometra iz ruskog kredita; Beograd – Stara Pazova 34,5 kilometara, kineski kredit; Fruškogorski koridor; pozorište Subotica; naučnotehnološki park Novi Sad, pokrenuta je izgradnja u oktobru prošle godine, završetak do kraja 2018. godine, 29 hiljada kvadratnih metara, od čega 10 hiljada za Fakultet tehničkih nauka Novi Sad; Radio televizija Vojvodine; „Biosens“ institut, rekla sam da moramo puno da učimo od njih. Jutros je potpisan Ugovor, ministar Šarčević je potpisao Ugovor za izgradnju zgrade za „Biosens“ institut Novi Sad.
Čini mi se upravo suprotno. Vojvodini je pripalo baš jako puno prostora i sredstava. Drago mi je zato što mislim da imamo jako puno potencijala tu, ali ne bih se složila svakako sa tim da Vojvodini nije pružena dovoljna pažnja u ekspozeu.
Što se tiče Srebrenice, mislim da je važno za građane Srbije, opet da napomenem da je Vlada Srbije dala pet miliona evra za razne projekte u Srebrenici. Ko će ići ove godine u Srebrenici će biti nešto što ćemo odlučiti.
Što se tiče održivog razvoja, u Vladi već postoji i funkcioniše tim za smanjenje siromaštva i inkluziju koji se bavi održivim razvojem i on je u kabinetu potpredsednice Vlade, ministarke Mihajlović, i prilično je već uradio. Bavi se koordinacijom svih ministarstava i Vlade da radimo na tome. Hvala puno.

Hvala.
Prvo za građane Srbije da kažem da mi je neverovatno da razgovaram sa ljudima, kao kandidat za predsednika Vlade Srbije, tako što neko dođe ovde, ispriča šta ima, kaže gomilu netačnih i poluinformacija, ustane i izađe, a onda ja kao kandidat za predsednika Vlade treba na to da odgovaram, ali odgovaraću građanima Srbije zato što je, na kraju krajeva, to najvažnije.
Da krenem prvo od onog što mi je najlakše, od rezultata Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje sam vodila u poslednjih deset meseci. Krenućemo od racionalizacije državne uprave. Nije težak posao bio racionalizacija državne uprave. Tražio ga je pre 15 godina MMF tada, da bi probali da stabilizujemo finansije. Pregovarao se taj aranžman sa MMF tada šest meseci, počeo i onda je MMF otišao iz Srbije posle 25 dana zato što ništa nije urađeno u prvih 25 dana. Nije težak posao. Proban je pet puta, pa je sada uspeo. U racionalizaciji državne uprave, gde je završena prva faza, a druga faza je reorganizacija, je državna uprava, kao što sam i rekla, smanjena za 39 hiljada ljudi, zajedno sa javnim preduzećima za više od 80 hiljada ljudi. To su ukupne uštede za budžet, uštede koje plaćaju građani Republike Srbije kroz svoje poreze od oko 180 miliona evra. To je završeno, ta prva faza u mom mandatu.
Ušli smo u drugu fazu reforme državne uprave, to je reorganizacija državne uprave i najvažnije – mrežnih sistema prosvete, zdravstva i socijalne zaštite. Zajedno sa resornim ministarstvima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je završilo akcione planove i vizione dokumente za dva mrežna sistema, za prosvetu i za socijalnu zaštitu, a za zdravstvo se u ovom trenutku završava.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku, par ekselans zakon koji je donela prethodna Vlada u mandatu ministarke pre mene, fantastičan zakon, zakon koji potpuno menja konačno odnos države prema svojim građanima i kaže – država postaje servis građana, građani više nisu kuriri za državu. Trebalo je da dođe do 2015. godine, da kažemo – dosta je bilo da građani budu kuriri za državu. Nije teško, samo niko nije uradio.
Puna implementacija Zakona o opštem upravnom postupku znači da ste morali da povežete neke baze podataka da bi automatski državni službenici i ljudi na šalteru mogli da povuku te podatke. To nikako niste mogli da uradite bez jedne, najvažnije stvari – matičnih knjiga u elektronskom obliku. Dok god imate matične knjige, one ogromne knjige, ovako, rodite se, venčate se, matične knjige preminulih, pa upišete i dok god je to u knjigama vi ništa ne možete da uradite za građane da oni više ne budu kuriri države.
Posle sedam godina, u mom mandatu ministra, taj posao je konačno završen. Zato smo od 1. juna mogli da pustimo punu implementaciju Zakona o opštem upravnom postupku, tako što smo povezali šest najvažnijih baza podataka – matične knjige, Poresku upravu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PIO fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnu službu zapošljavanja. Sada, kao što ste videli u poslednjih desetak dana, građani mogu da dođu, zakažu venčanje samo sa svojom ličnom kartom i odmah sve završe na tom mestu, isto kao što mogu da dođu u policiju i prijave bebu za pasoš samo sa svojom ličnom kartom i ne treba im ništa više drugo. To je završeno u poslednjih deset meseci. Nije puno, ali završeno je.
Pustili smo i projekat „Bebo, dobrodošla na svet“, „e-beba“, smešan je verovatno, osim roditeljima kojima se sada rađaju deca, koji više ne moraju da uzmu tri dana slobodno sa posla i da idu na pet različitih šaltera, nego lepo u porodilištu prijave svoju bebu potpuno besplatno za 15 minuta, to uradi neko u porodilištu za njih i onda na kućnu adresu dobiju izvod iz matične knjige rođenih i zdravstvenu karticu. Isto nije puno i dosta je smešno, osim kada ne pričate populistički koliko je važno da se rađaju deca, ali ne možete da obezbedite da kada se deca rađaju roditelji ne uzmu tri dana slobodno sa posla da tu decu prijave.
Inspekcijski nadzor. Znate, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu je od 2015. godine koordinacija svih inspekcijskih službi. Zahvaljujući koordinaciji svih inspekcijskih službi i zahvaljujući tome što konačno, a pričala sam i juče o tome, uvođenje reda i zdravog razuma u državnu upravu, koje ne znam kako se niko nije setio pre 2015. godine, sada imamo inspekcije koje su nadležne i nad neregistrovanim privrednim subjektima. Zahvaljujući tome, ukupan broj novoregistrovanih preduzetnika je porastao za 17% u 2016. godini i, što je još važnije, registrovano je smanjenje broja odjavljenih preduzetnika za 10%, što znači u stvari da preduzetnici u Srbiji više ne vide tu motivaciju da se ne registruju, prelaze u sivu zonu zato što inspekcije važe i za neregistrovane subjekte i time ljudima omogućavamo fer konkurenciju na tržištu.
Nacionalne manjine. Neke prethodne vlade su posebno bile jake na ljudskim i manjinskim pravima, nacionalnim manjinama, pa su onda u prethodne tri godine održane četiri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine i nikad nije bio bolji odnos sa nacionalnim manjinama. Imamo i Akcioni plan za nacionalne manjine, za koji su nas u novembru pozvali u Strazbur od strane Evropskog parlamenta da predstavimo Srbiju kao najbolju praksu u Evropi za nacionalne manjine. Pre toga taj Republički savet za nacionalne manjine sastao se samo jednom u oktobru 2009. godine i to je bilo u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Zajedno sa kolegama iz Vlade Srbije, pre svega Ministarstvom za unutrašnje poslove i Ministarstvom građevine, napravili smo dva koordinaciona tela da konačno počnemo da radimo na registrima, registar stanovništva i registar adresnih podataka, to je započeto.
Sve u svemu, nisam radila puno, ali uradila sam nešto za deset meseci i sigurna sam, vidim po ostalim rezultatima koje smo nasledili, da je taj rad u prošlosti bio mnogo veći i imao mnogo više rezultata, tako da hvala vam na tome svima koji su takve rezultate ostavili. Ti rezultati, ako pričamo javnom dugu, takvi su da smo samo za kamate dali para toliko da smo mogli da izgradimo 150 kilometara autoputa svake godine. Znači, za dve godine na te kamate mogli smo da izgradimo 300 kilometara autoputa, da nismo imali takve kamate, tako ugovorene.
(Nenad Konstantinović: Replika.)

Ako mogu, molim vas, samo da kažem nešto što je važno za građane Srbije, valjda. Deficit opšte države u 2016. godini, kada pričamo o neispunjenim obećanjima, smanjen je za više od 200 milijardi dinara u odnosu na deficit koji je država imala u 2014. godini. Srbija je u 2016. godini ostvarila primarni suficit, što znači da kada vratite sve te kamate, kada to otpišete, znači, ostvarili ste suficit od 75 milijardi dinara. Javni dug je u odnosu na kraj 2014. godine smanjen za 3,3% BDP-a i u aprilu 2017. godine on je iznosio 67,7% BDP-a.
Sada da objasnim građanima, da ne pričamo o procentima, evo, na najplastičniji način kako to izgleda sa javnim dugom i kakva je situacija ostavljena i zašto je on rastao. Dakle, to je kao da imate nekog ko ne radi ništa, Ana Brnabić je sedela 2008, 2009, 2010, 2011. godine, nije radila ništa, ali morala je da plaća za komunalije, za hranu, za sve ostalo što mora da se plaća, jel, imate neke troškove. Onda, pošto ne radite, nemate platu, ne proizvodite, vi onda pozajmljujete da biste te troškove platili, pozajmljujete po kamatnoj stopi od 7,5%. Onda Ana Brnabić u jednom trenutku ostavi npr. Jadranki Joksimović te dugove i Jadranka Joksimović npr. se onda zaposli i plaća tu kamatu. Zaposli se sada Jadranka i kaže – dobro, sada imam posao, imam ove dugove koje moram da vraćam po kamati od 7,5%, hajte ja, pošto sada imam posao, nešto proizvodim, radim, da se pozajmim dodatno da vratim zelenaške kamate, a pozajmim se, normalno, kod banke i npr. pozajmim se za 2%, vratim ovo od 7%, radim i vraćam. Praktično zato je za građane rastao taj dug. Ali taj dug vi sada možete da vraćate i zato se on smanjuje.
Prvi put u 2016. godini, zbog toga mi imamo traktoriju duga koja počinje da pada. Dakle, imate posao, dodatno ste se pozajmili da vratite ove pozajmice od 7,5% da ne bi više plaćali za kamate samo u vrednosti od 150 kilometara autoputeva godišnje i sada imate polako zdravu državu.
Što se tiče lokalnih samouprava i dugova, stvarno, evo, da se ne vraćamo na to, toliko puta sam o tome pričala u Skupštini, čini mi se da imate tu u komšiluku ljude koji bi mogli najbolje objasne problematiku dugovanja lokalnih samouprava. Smederevska Palanka, mala Smederevska Palanka uspela je da se zaduži za tri puta godišnji budžet, pa si ve sad sa tim snalazite. Deficit Beogradu ostavljen 20%, Prokuplje je imalo četiri puta više zaposlenih kod Optimuma pa sad vi to smanjujte. Dakle, u svakom slučaju verujem da su neki ljudi ovde mnogo veći eksperti za pravljenje i objašnjavanje kako su se pravili dugovi lokalne samouprave, nego što sam ja.
Što se tiče još jedne fantastične stvari, „Duing biznis lista“ Svetske banke, fascinantna stvar za mene, evo, za mene je to fascinantna stvar. Bila su dva Nacionalna saveta Vlade Republike Srbije za konkurentnost. Jedan 2003. godine, pa ništa nije uradio, pa jedan 2008. godine, pa ništa nije uradio. Rekla sam, veb-sajt, pet radnih grupa, velike konstitutivne sednice u Palati Srbija. I, Srbija samo pada i pada i pada na „Duing biznis listi“ Svetske banke. Složićemo se dosta objektivan kriterijum Svetske banke, i o onda Vlada Republike Srbije napravi jednu zajedničku Radnu grupu, ništa pompezno, ništa veliko, vodi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, tu su svi ministri, daju sve od sebe i za dve godine, - ops, 44 mesta smo se podigli na toj „Duing biznis listi“ Svetske banke i sada samo rangirani bolje nego ikada ranije.
Promenila se metodologija, ne u našu korist, da je ostala bili bi u prvih 25 zemalja sveta danas. Tako da nemojte da pričamo o stvarima. Molim vas, puno stvari je siva zona, nisu sve crne i bele, ali ove, ove stvari, javni dug, deficit, inflacija, zaposlenost koja je pala na 13%. Zaposlenost mladih koja je u 2016. godini pala 11%, pa je i dalje 25,8% što je katastrofalno. „Duing biznis lista“ Svetske banke, molim vas, te stvari su ili crne ili bele, a sada su bele. Hvala.

Dakle, jedino što nismo čuli u ovo kratko, zanimljivo vreme, fantastično izlaganje, je da reptili vladaju svetom, a samo nadareni mogu da ih vide. To je jedina teorija zavere koju mi nismo čuli u ovih dva minuta.
Za stranu službu, pretpostavljam da mislite na ovu što je kolega juče pomenuo da sam radila u srpskom … centru, koji je lociran u SPC, tako da da, možda za tu stranu službu sam radila, lociranu u SPC u Londonu.
Što se tiče e-inspektora, lepo je spinovati istinu, ovo sve zvuči bombastično, fantastično. Dakle, e-inspektor je tender koji je bio otvoren, još uvek nije zatvoren zato što su u postupku žalbe, mislim treći ili četvrti krug, kako je to već dozvoljeno po Zakonu o javnim nabavkama, potpuno otvoren, potpuno transparentan. Četiri konzorcijuma su se prijavila, a komisiji koju je oformila Direkcija za e-upravu, stručni saradnik u tome, po zahtevu Komisije za zaštitu prava ponuđača je Elektrotehnički fakultet Beograd. Pretpostavljam da ste sada, posle toga što ste rekli da je SPC strana služba, i Elektrotehnički fakultet firma Nenada Kovača. Hvala.

Nekoliko stvari ću reći.
Počeću prvo od objašnjenja za birački spisak i neverovatnog podatka da neko veruje da u biračkom spisku kod nas ima jedan milion glasača više nego punoletnih građana Srbije. To je stvarno neverovatna informacija.
Ako imate punoletne građane Srbije koji žive u Srbiji, prema cenzusu, imate određen broj, onda imate verovatno neke ljude koji žive u inostranstvu, jel tako, neku dijasporu? Vidite, ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu ali imaju pravo glasa, osim ako ne kažete da bi trebali da im ukinemo to pravo glasa? Milion glasača više nego punoletnih građana Srbije su ljudi koji nisu učestvovali u cenzusu, a znate, između ostalog, da su u opštinama Preševo i Bujanovac ljudi bojkotovali cenzus, na primer, ali imaju pravo glasa, tako da su to ti, recimo, neki od nepostojećih. Dalje, to su ljudi koji žive u inostranstvu, ljudi koji žive u Australiji, u Kanadi, ogromna dijaspora u Americi. Ti ljudi nisu učestvovali u cenzusu, ali su u biračkom spisku i imaju pravo glasa. To je tih milion glasača. Dosta je jednostavno to objašnjenje i samim tim je neverovatno da ne znate to, nego samo tvrdite da bi dezavuisali građane.
Što se tiče duga lokalnih samouprava, opet kažem – imamo tu mnogo boljih eksperata oko toga kako se prave dugovi lokalnih samouprava, a imamo nešto manje eksperata oko toga kako se ti dugovi rešavaju, ali se radi na tome i ja sam rekla nekoliko puta i juče kako se na tome radi. Dakle, radi se na tome racionalizacijom u lokalnim samoupravama, radi se striktnom kontrolom sada, preko rinosistema Ministarstva finansija, radi se, isto tako, što pokušavamo i da rešimo apoteke i dovođenjem novih radnih mesta i investicija, a i samom kontrolom sopstvenih prihoda lokalnih samouprava.
Tako smo došli, tek sada, do popisivanja nelegalnih objekata, kojih ima preko dva miliona. Složićete se da kada se oni popišu, legalizuju, onda 100% poreza na imovinu tih prihoda ide u budžet lokalnih samouprava. Kada se 146 hiljada hektara zemlje izvuče iz sive zone, prvi put u 2016. godini, onda 40% prihoda od zakupa tog zemljišta ide u budžet lokalnih samouprava. E, tako pokušavamo da rešavamo dugove lokalnih samouprava.
Što se tiče stranačkog zapošljavanja, ja sam rekla, u racionalizaciji imamo 39 hiljada ljudi manje sada, od toga je šest i po hiljada bilo u lokalnim samoupravama, do kraja 2017. godine dodatnih dve i po hiljade ljudi u lokalnim samoupravama, s tim što ćemo dozvoliti zapošljavanje u onim lokalnim samoupravama koje su dosta ispod minimuma. Dakle, ne možemo da pričamo o stranačkom zapošljavanju. Možemo eventualno da pričamo o stranačkom otpuštanju, zato što racionalizujemo celu javnu upravu, pa se ljudi ne zapošljavaju, nego se otpuštaju.
Isto tako mi je neverovatno i ne znam kako to da protumačim da vi Srpsku naprednu stranku, evo, već dan i po, da ne pominjem ovo ranije, prozivate zašto su dali mesto, najveće mesto, predsednika Vlade, zašto su kandidata stavili za mesto predsednika Vlade koji je nestranački, ali istovremeno kažete – ne, ne, i predsednik Vlade mora da bude stranački, a pričamo o stranačkom zapošljavanju. LJudi su dali nestranačkoj ličnosti autoritet da bude predsednik Vlade. I za to, ali i za to je Srpska napredna stranka kritikovana.
Što se tiče otpadnih voda, jeste, katastrofa je da ih nema u Beogradu, to prečišćavanje otpadnih voda i to je stvarno strašno. Evo, u Inđiji i Subotici su upravo završeni prečišćivači otpadnih voda i radi se, ili su u fazi pregovora, za Rašku, Brus, Blace, Kruševac, Vranje, Loznicu, Kraljevo, Niš i Beograd. Moglo je brže, verovatno, ali, eto, hajde, polako radimo na tome.
Što se tiče plata i toga da naši građani rade za jedan dolar, mislim da je važno pomenuti da je u mandatu premijera Vučića dva puta Vlada povećavala sa Nacionalnim prosvetnim savetom minimalnu cenu rada, 1. januara 2015. godine za 5,22%, sa 115 dinara na 121 dinar po satu i 1. januara 2017. godine za 7,44% na 130 dinara po satu. Sigurno može bolje i biće bolje, samo da rešimo ona dugovanja i one kredite koje nas koštaju 150 kilometara auto-puta godišnje.
Što se tiče subvencija i dovođenja novih investitora, nekoliko podataka za koje mislim da su relevantni za građane Srbije, a to je da je u prvom kvartalu 2017. godine u odnosu na prvi kvartal 2014. godine izvoz iz Srbije veći za 37,4%, a da su investicije povećane za 10%, da je izvoz u martu 2017. godine dostigao 1,5 milijardi evra, što je mesečni obim veći nego ikada, tako da se subvencije, čini mi se, isplaćuju. Politika davanja subvencija Vlade Republike Srbije je dobro promišljena i pametna, tako da mislim da ćemo svakako nastaviti sa njom. One nisu veće nego u zemljama regiona, po analizama Svetske banke. Analize Svetske banke su pokazale da se subvencije investitorima koje se daju iz budžeta Srbije u budžet vrate za 14 meseci. To je Svetska banka napisala. Posle tih 14 meseci, to je neto prihod za budžet Srbije, dakle, za sve građane Srbije. Na odobrenih 125,4 miliona evra, za pet godina te kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra, što je na jedan uložen evro četiri vraćena. To je analiza Svetske banke, opet potpuno objektivno.
Što se tiče subvencija, takođe da građani razumeju jasno i glasno, subvencije za nova radna mesta se daju i za domaće investitore. Među projektima u ovom trenutku imamo pet domaćih investitora – imamo sedam iz Nemačke, imamo troje iz Italije, troje iz Amerike, troje iz Holandije, dva iz Turske, dva iz Kanade itd. Dakle, pet domaćih investitora i to se na jedan uložen evro vraća četiri puta u budžet i striktno se prati. Da li može bolje? Sigurno, samo malo još vremena pa će biti još bolje.
Što se tiče racionalizacije, racionalizacija se nikada, nikada, od decembra 2013. godine, kada je krenula reforma javne uprave, nije sprovodila u zdravstvu na medicinskom osoblju. Sprovodila se na nemedicinskom osoblju gde smo imali višak. Štaviše, dozvoljeno je četiri i po hiljade novih zapošljavanja samo medicinskog osoblja u zdravstvu Republike Srbije.
Što se tiče batinaških odreda, istraga je pokrenuta, policija i tužilaštvo rade na tome. i niko nije poginuo, što je bio slučaj u prošlosti.
Što se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, vi se pozivate na telo kao referentno koje je bilo svih ovih godina u stvari protiv uvođenja obaveznog IT-a u osnovne škole, i vi to znate. Tako da, nemojte da se pozivamo na telo koje je protiv obaveznog uvođenja IT-a u škole. Zato je toliki uspeh što su oni sada konačno to dozvolili i što od septembra imamo IT od petog razreda osnovnih škola.
Nadam se da sam vam makar na deo relevantno odgovorila. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče političke moći koju predsednik Republike ima, meni je svih ovih godina delovalo, izgledalo da on svu svoju političku moć uči iz rezultata rada Vlade koji su neupitni. Dakle, imamo tu rezultat rada Vlade.
Ovo sve o čemu mi pričamo ova poslednja dva dana, to građani prepoznaju, građani onda glasaju. Što više građana glasa on ima veću političku moć. Dakle, ima svakako ogromno političku moć koju vuče iz rezultata, a ne iz autoritativne bilo kakve diktatorske moći, neupitnih rezultata.
Što se tiče kako neko ovde glasa ili ne glasa, svako ima pravo da glasa kako god želi. Ja sam ovde da predstavim svoj program Vlade, da predstavim svoj tim i da pustim narodnim poslanicima da glasaju ili ne glasaju. Ne mogu da ulazim u to da li će neko da glasa za mene i za moj tim ili neće da glasa, ili će glasati danas, a neće sutra, ili danas neće, a onda sutra hoće da glasa. Pa, vi ste, ljudi, narodni poslanici. Vi svi predstavljate ovde stotine hiljada građana, svako od vas. Vi sami odlučujete da li ćete da glasate ovako, a sutra glasate onako.
Ono što se ja najiskrenije nadam i zašto se borim ovde i juče i danas, i trudim se da odgovorim na sva pitanja, i zašto imam sve podatke i informacije je zato što se ja nadam da će veći broj narodnih poslanika da prizna rezultat, da ih vidi, da ih prihvati i da će ova Vlada samo imati sve veći i veći broj glasova u ovoj Narodnoj skupštini, da će i drugi ljudi da se priključuju u stvari većini u Skupštini kada razumeju i prihvate rezultate Vlade i hoće da podržavaju da bi ona išla i brže i bolje, tako da je to odgovor za to.
Ostala sam dužna dva odgovora pre ovoga. Jedan je oko univerziteta i ta odluka je doneta na bazi istih takvih odluka o d 2003, 2009, 2015. godine. Vlada u toj odluci ne donosi akt o akreditaciji, nego o privremenoj važnosti diploma do završetka akreditacije, do završetka akreditacije koju radi nezavisno telo KAPK.
(Aleksandra Jerkov: Završena je akreditacija.)
Što se tiče Novog Sada i zapošljavanja čuvara kontejnera, hoću da vam kažem da se u Novom Sadu polako dovodi u red, ali je bila katastrofalna situacija što se tiče broja zaposlenih.
Dakle, decembar 2013. godine, Novi Sad, ukupni broj zaposlenih 9.249. Optimalan broj zaposlenih za Novi Sad je 6.208. Samo 50% više zaposlenih u Gradu Novom Sadu, koji se plaćaju iz budžeta koji pune građani, samo toliko. Onda od decembra 2013. godine kreće racionalizacija. Decembra meseca 2014. godine broj je smanjen na 8.943, pa decembar 2015. godine dodatno smanjen na 8.691, pa decembar 2016. godine dodatno smanjen na 8.098. Mi smo za maksimalan broj zaposlenih dali Novom Sadu do decembra meseca 2017. godine da se dodatno smanji na 7.898, da bi do 2020. godine doveli na 6.208, koliko je optimalno i koliko građani treba da plaćaju. O tome se radi kada govorimo o ozbiljnoj, odgovornoj državnoj upravi koja pazi na finansije građana. Hvala vam.

Ja sam neverovatna kombinacija između fikusa i dame. Hoću da vam kažem prvo da se nisam žalila na to kako su me sve zvali u poslednjih sedam dana. Upravo suprotno, juče sam rekla – zovite me kako god budete želeli. Kako god hoćete me zovite, to govori više o vama, nego što govori o meni. Tako da slobodno udrite mašti na volju i samo napred.
Važnije mnogo od svega toga zajedno je što sam htela da obavestim narodne poslanike da mi sada imamo od pre dva minuta dve prvakinje sveta u tekvondou. Pre dva dana je Vanja Stanković osvojila zlato na svetskom prvenstvu u tekvondou, prvakinja sveta sa 19 godina, naša Vanja. Upravo Milica Mandić osvojila je zlato i to sam htela da vam kažem.

Hvala vam.
Puno je pitanja postavljeno. Mislim da je najvažnije da svakako odgovorim na pitanja o zdravstvu jer su ona jedan od najvećih prioriteta građana Srbije.
Što se tiče nestajanja milijardu evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra iz zdravstvenog budžeta jer se u Republici Srbiji godišnje izdvaja iz budžeta 260 evra po glavi stanovnika. Realni troškovi pružanja zdravstvene zaštite po glavi stanovnika iznose između 800 i 900 evra na godišnjem nivou. Dakle, za toliko država nadoknađuje troškove koji bi inače trebalo da budu pokriveni iz zdravstvenog osiguranja. Dakle, ne možemo da pričamo o milijardu evra.
Što se tiče te fotografije i svega što se govori ovde o zdravstvenom sistemu, opet hajde da prođemo sve ono što smo prošli juče. Dakle, do 2012. godine srpsko zdravstvo nije ispunjavalo ni kriterijume za ocenjivanje u sklopu evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, odnosno Euro Health Consumer Index, ako neko treba da proveri. Kada smo ispunili kriterijume, bili smo najgori. U protekle dve godine napredovali smo 12 mesta na evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, više nismo najgori u Evropi i sada zauzimamo 24. poziciju. Isti taj indeks evropski je dao srpskom zdravstvu titulu države sa najvećim napretkom u 2016. godini.
Opet ću se vratiti na moje pitanje koje sam postavljala i svima nama i sama sebi danas ceo dan i postavljaću ga svaki dan, a to je – jel može bolje, jel može brže? Pa može, verovatno. Ali gde smo bili, odlično smo danas dogurali.
Da kažem još neke stvari oko zdravstvenog sistema. Jedan od najvećih prioriteta je rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji: Klinički centar Niš – 32,5 miliona, Klinički centar Vojvodine – 32,6 miliona evra, sve investicije, Klinički centar Kragujevac – 29,4 miliona evra i Klinički centar Srbije – projektovana vrednost radova je 96 miliona evra. To je ukupno 200 miliona evra. Rekonstrukcija i izgradnja četiri klinička centra u Srbiji, realizacija projekta rekonstrukcije i izgradnje, opremanja sedam renomiranih zdravstvenih ustanova o kojima sam pričala i u ekspozeu počeće ove godine: Univerzitetska dečja klinika „Tiršova“, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, odnosno Višegradska, KBC „Dragiša Mišović“, Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije i KBC „Zemun“ – Odeljenje pedijatrije. Dakle, rekonstrukcija izgradnje i opremanje ovih zdravstvenih centara.
Puštena su već u rad četiri linearna akceleratora na koje je Vlada Republike Srbije u 2016. godini izdvojila 700 miliona dinara. Tu su dva aparata za Klinički centar Niš, jedan aparat za Klinički centar Kragujevac i jedan aparat za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Do kraja 2017. godine, dakle do kraja ove godine, završavamo nabavku još šest aparata iz kredita Svetske banke.
U Kragujevcu nema više lista čekanja za zračenje. Do kraja mandata ove Vlade rekli smo da ćemo ukinuti sve liste čekanja. Na gama nožu zlatnom standardu u neurohirurgiji prvih godinu dana obavljeno je oko 800 intervencija. Do sada je ukupno urađeno više od 1.100 intervencija. Kupujemo i sajber nož, tako da će Srbija biti jedina zemlja u svetu čiji građani mogu potpuno besplatno da imaju intervencije novim zlatnim standardima i gama nožu i sajber nožu.
Vlada Srbije je donela odluku o odobravanju finansijskih sredstava za krečenje prostorija zdravstvenih ustanova, adaptacija i sanacija mokrih čvorova i vodovodne i kanalizacione mreže zdravstvenih ustanova. Iz Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova 600 miliona dinara iz budžeta odvojeno za to, to je više od 150 zdravstvenih ustanova koje su obuhvaćene ovim programom širom Srbije.
O zdravstvu, da nastavimo o zdravstvu, ili nema potrebe? Ali ima potrebe za još jednu važnu stvar koja se dva puta ovde pomenula, kao jedan podsetnik Vlade Republike Srbije da bi trebali da uradimo nešto da se deca više ne leče sms-om. Vlada je krajem 2014. godine formirala budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, to je kraj 2014. godine. Za dve godine na lečenju u inostranstvo upućeno je 55 pacijenata, odobreno 118 zahteva za dijagnostiku u inostranoj zdravstvenoj ustanovi.
Za lečenje u inostranstvu i obezbeđivanje adekvatnih terapija obolelima od retkih bolesti preko budžetskog fonda za poslednje tri godine država je izdvojila više od 32 miliona evra. Do juna 2017. godine 63 dece je poslato na lečenje, 134 uzoraka poslato na analizu u inostranstvo. Na današnji dan na ovom fondu se nalazi 251 milion dinara. Država danas pomaže 10 puta više slučajeva nego pre tri godine.
Pokušala sam da nađem koliko se izdavalo do 2012. godine za lečenje retkih bolesti i fascinantan je podatak, je ne mogu sad, samo da vidim, znam da je dosta lako bilo zapamtiti taj broj - 0 dinara. Eto, da odgovorim samo na ovo pitanje na taj način da nisam sigurna da treba dalje odgovaram na ostala pitanja kada je ovo ovoliko izvitopereno. Hvala.

Ja sada stvarno moram da kažem da postoje neke stvari preko kojih ne možemo da pređemo i da nije u redu i valjda bi neko trebao da se izvini ako kaže gnusnu laž da je neko tukao malinare u Požegi. To je strašno. Skandal je da izgovarate takve stvari, koji su potpuna neistina.
Pošto ministar unutrašnjih poslova ne može ovo sada da vam objasni, mogu ja da vam kažem i ja vas molim, evo, ako možemo da dobijemo izvinjenje zato što ste optužili celu policiju da je tukla malinare, kad ljudi ništa nisu uradili. Za poslednje tri godine, MUP nije imao nijedan incident sa građanima. Dakle, molim vas da se takve stvari ne govore. Vi optužujete našu policiju da je išla i tukla naše građane, a to apsolutno nije istina.
Kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja želim da se izvinim građanima Smederevske Palanke zato što nisam uspela da uradim ništa za Smederevsku Palanku. Evo, ruku na srce, stvarno nisam uspela da uradim ništa za njih. Bila sam tamo, pričala sa ljudima, pokušavala, išli smo levo, desno, da je izvučemo iz kaljuge u koju ju je ostavio narodni poslanik Milojičić.
Dakle, tri milijarde dinara, tri budžeta i znam da sam povredila Poslovnik, ali, na neke stvari jednostavno ne mogu a da ne reagujem. Tri budžeta, 19 javnih komunalnih preduzeća je otvoreno u Smederevskoj Palanci, sve institucije su u blokadi, pa ljudi, aman, neke stvari stvarno ne mogu da se dozvole u ovoj Srbiji. Ništa nismo uspeli da uradimo.
Sa druge strane, za vodosnabdevanje smo uspeli nešto da uradimo. I ovde da odgovorim sada – digitalizacija, vodosnabdevanje, kanalizacija i sve ovo ostalo. Dakle, ta dva procesa ne isključuju jedan drugi. Možemo i radimo ih paralelno. Ne možemo da kažemo – ok, zato što nema svuda vodosnabdevanja i kanalizacije. Hajde samo time da se bavimo, pa neka nam prođe voz, da ne uradimo nešto za digitalizaciju. Dakle, radimo sve zajedno.
Za vodosnabdevanje imamo projekte u Aleksincu, Pirotu, Kikindi, Somboru, Užicu, završen u Smederevu, Vrbas, Paraćin i Knjaževac. Ali, ono što ćete se šokirati, verujem, je da je kamata na sredstva koja smo ugovorili sa nemačkim KWF, imamo grejs period od pet godina, kamata je 1,1%. Hvala vam.