Samo da završim. Radi se o tome da sa 50 miliona evra koje bi dali kao učešće vi možete da isfinansirate 10 projekata, a ne jedan i to je dobar finansijski menadžment.

Verujte, evo, ja ovo ne mogu da verujem. Ja ovo realno, najiskrenije ne mogu da verujem da mi pričamo ovde…
Vi pričate ovde - koga je Vlada poslala od ministara u Vladi? Vi pričate o škakljivom predlogu? Ovde ne postoji ništa što je za pohvalu?
(Balša Božović: Odgovorite mi.)
Super. Odgovoriću vam. Kako neću da vam odgovorim, ali može da vam odgovori i dete iz osmog razreda osnovne škole. Verujte mi da može da vam odgovori.
Ovde razgovaramo oko troškova obrade kredita, koje vi kažete da su na 0,8% kamate? Pa, troškovi obrade kredita su stalno, uvek i u svakoj banci, u svakoj zemlji sveta „one of“ trošak. Dakle, jednokratna naknada za troškove obrade kredita. Kakve oni veze imaju sa 0,8%? Šta hoćete da kažete - 0,8 plus 0,75. Dakle, to je jednokratni trošak obrade kredita, kao i u bilo kojoj banci.
Konsultantske usluge, ja potpuno mogu da razumem da vi mislite da konsultantske usluge - danas dolazi neko i kaže „ko ih daje“? Pa, biće izabrani, konsultantske usluge na tenderu otvorenom, međunarodnom tenderu, transparentnom, ko će dobiti te konsultantske usluge. Kako vi mislite da Vlada može danas da kaže ko će da dobije konsultantske usluge? Zato što će da bude tender.
(Balša Božović: Ko ih plaća?)
Plaćaju iz ih kredita.
(Balša Božović: Koliko?)

Koliko god. Strašan je stepen nerazumevanja ovoga. Koliko god da jesu, taj ukupni kredit je 45 miliona. Dakle, vi danas razgovarate o tome da li ćete da dozvolite garanciju na taj kredit od 0,8% kamate. Dakle, to je sve.

Pošto se ovo donekle tiče ili u velikoj meri i mog resora, samo bih htela da kažem da mi je drago da je počelo da se razmišlja oko optimizacije države uprave i efikasnog funkcionisanja državne uprave. Vlada Republike Srbije krenula je da razmišlja o tome 2013. godine. Tako da je konačno u mandatu prethodne Vlade izbrojan broj službenika, isto tako broj agencija. Krenulo se u optimizaciju državne uprave i u ovom trenutku idemo i sa akcionim planom za optimizaciju, tako da je to pod kontrolom.
Dakle, taj broj agencija, šta te agencije rade, da li se one dupliraju i šta se plaća parama poreskih obveznika je konačno u Republici Srbiji pod kontrolom zahvaljujući prethodnoj Vladi i ovoj Vladi. Hvala vam.

Hvala puno.
Ako mogu samo da odgovorim na par pitanja koja su važna.
Dakle, što se tiče posrednika, čini mi se da je to jedna od stvari koja je pomenuta danas i koja je jako važna za građane Srbije. Pitalo se ko je posrednik i ko dobija proviziju od ovog posla? Posrednika u ovom poslu nema. Postoji provizija za organizovanje posla koja je 0,75% iznosa zajma i to je praktično samo administrativni trošak koji uzima Nemačka razvojna banka za obradu ovog kredita. Dakle nikakvog posrednika nema i niko drugi u ovom poslu ne dobija novac.
Važna stvar koja je takođe pomenuta a koja je važna za građane Srbije jeste da je došlo do eksplozija aktiviranja garancija tokom 2015. godine. Mislim da svima treba da bude jasno i čini mi se da je svima jasno zato što je tako lako razumljivo, ali hajde da ponovimo za svaki slučaj.
Ukoliko je došlo do eksplozija aktiviranja garancija 2015. godine, a došlo je, onda je to došlo kao posledica ugovaranja nekih ranijih kredita i sporazuma. Dakle, ako je bilo najmanje tri godine grejs perioda, a najverovatnije je bilo pet godina grejs perioda, onda su to krediti i sporazumi koji su ugovoreni 2010. godine, a sada moraju da se plaćaju zato što nisu dobro ugovoreni.
Dakle, to nema nikakve veze sa ovim poslovima koje ugovora ova Vlada Republike Srbije. To su preuzete obaveze iz 2010. godine. U najgorem slučaju, iz 2012. godine ukoliko je grejs period bio tri godine i to je apsolutno jasno.

Hvala.
Meni je drago sada da sam čula kako je nekada izgledala državna uprava, sa svim tim sekretaricama i viškovima. To nije državna uprava u koju sam ja ušla i to nije stanje kakvo sam ja zatekla, ali dobro, sigurna sam da je tako bilo nekada, i ja sam isto čula sve te priče.
Ovde je puno urađeno i naravno to svi znaju. Stvar je političke borbe da li to svi hoće da priznaju ili neće, ali je konačno prva Vlada, prethodna Vlada premijera Vučića koja je izbrojala državne službenike, koje mi se čini da niko do sada nije izbrojao, ali i to je isto sada predmet podsmeha – da li ste ih izbrojali, pa, izbrojali smo, 478.683. U poslednje dve godine ovaj broj je smanjen za 23.600 ljudi, što na lokalu, što u državnoj upravi, mnogo više u državnoj upravi nego na lokalu, kad smo već kod toga.
Što se tiče ugovora PPP, dakle, o zaposlenima na određeno i neodređeno, Komisija je odobrila ukupno od decembra 2014. godine na neodređeno 8.146 ljudi i 453 na određeno.
Pored ovoga, u poslednjih pet meseci smo završili sve funkcionalne analize ministarstava, urađene su i horizontalne i vertikalne analize 94 institucije na osnovu kojih se sada radi na akcionim planovima za internu reorganizaciju u okviru zdravstva, socijale i prosvete, pa ću pričati još dodatno.

Hvala vam.
Prvo par stvari samo. Da nema reformi može da kaže samo neko ko ne zna šta su reforme. Da u ovoj Vladi nema reformi, to može da kaže stvarno samo neko ko ne zna šta su reforme.
Što se tiče smanjenja broja zaposlenih, u ovoj raspravi kritikujete da nismo dovoljno smanjili, a u raspravi o budžetu da nemamo sistemskih reformi nego da samo smanjujemo i samo tako imamo uštede. Dakle, ili je ovo ili je ono što je bilo pre dve nedelje.
Tokom 2016. godine, 7,5 milijardi dinara je manje odvojeno za troškove zaposlenih nego 2015. godine. Što se tiče analiza, analize su negde završene negde su u toku i ono što je važno napomenuti je da komisija i dalje radi kao kontrolni mehanizam. Dakle, postoji zapošljavanje, kada postoji potreba i ta potreba se obrazloži i onda postoji zapošljavanje.
Što se tiče zdravstva, čini mi se da je to više puta u Skupštini pomenuto i od ministra prosvete i tokom rasprave o budžetu, a ono što je važno napomenuti što se zdravstva posebno tiče, to je da idemo na smanjenje nemedicinskog osoblja i na povećanje medicinskog osoblja. Tako da čini mi se da smo brojkama jasnim odgovorili, a paušalne tvrdnje – e, nisu napravljene uštede, sad se više troši nego što se trošilo, ja ne znam, evo vam brojke, mislim, te brojke mogu da vam dam pa da ih proverite i sami. Hvala vam.

Samo bih rekla da cela poenta sektorskih zakona koji će se doneti tokom 2017. godine, prema ovom zakonu o sistemu plata, treba da obezbedi da imamo konačno načelo ista plata za isti rad, u smislu koeficijenata. Muka da se sredi ceo sistem je bila veća nego što smo očekivali jer je, između ostalog, mislim da sam pomenula to i ovde, analizama pokazano da se u prethodnom periodu uvelo više od 750 dodatnih koeficijenata za plate. Tako da imate jednu šumu plata u kojoj apsolutno ne znate ko je za šta plaćen, kako plaćen tokom ovih svih godina. Tako da, jeste, to je jedan od razloga zbog kojeg reforma traje duže nego što je inicijalno očekivano.
Predlogom zakona koji je završen, završena je čak i javna raspra, koju možemo da produžimo sada svakako, zato što još uvek imamo razgovore sa sindikatima, izuzetno nam je stalo da vidimo kako da stanemo na put tim dodatnim stalno koeficijentima, kako bismo mogli da imamo transparentnost i uporedne plate u ovom sistemu. Masa plata se, naravno, kontroliše preko budžeta i kontroliše je i Komisija za dodatna zapošljavanja, i u odnosu na masu plata se dozvoljava dodatno zapošljavanje.
Konačno, rekla bih samo, da se opet vratimo na celu problematiku koliko je teško uvesti red u ovaj sektor a, čini mi se, da ga uvodimo korak po korak, i ovo što je traženo od Ministarstva da imamo presek broja ljudi u javnoj upravi i jedinicama lokalne samouprave od 2000. godine, do 2013. godine nema podataka. Tek od 2013. godine smo krenuli da pravimo podatke, registre i ažuriramo podatke. Tako da će biti problem.

Meni je potpuno jasno da postoji ovde grupa u Skupštini koja ne želi da ovakav zakon stupi na snagu. To je meni potpuno jasno i stoga da smo trebali da čekamo do 2013. godine da neko uvede red u ovaj sistem u javnoj upravi. Šta je sprečavalo da se tada zna koliko je ljudi zaposleno koji treba da rade, kakva je struktura zaposlenih, što se ne radi funkcionalna analiza, što se ne radi vertikalna analiza? Pretpostavljam da je super funkcionisati u sistemu u kom se ništa ne zna i u kome nikada ništa ne može da se analizira, kao što je bio sistem do 2013. godine, na osnovu čega sada mi generalno da se bavimo tim sistemom 20 godina unazad ne bi trebalo da se bavimo ni jednim drugim poslom u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, već analizom šta se dešavalo ranije. Mi ćemo se baviti onim šta će se dešavati od sada, pa ubuduće, ali nećemo se baviti onim, u ovom trenutku svakako nam neće biti prioritet šta se dešavalo u prošlosti, zato što vodimo reforme i te reforme se vode za budućnost. Tako da, to je moj odgovor.
Što se tiče funkcionalnih analiza, nisam sigurna o čemu je pričao ministar Vujović, tako da ne mogu da se pozivam na to šta je kolega pričao. Proveriću svakako, pa ću vam se javiti. Ja sam vam dala dovoljno jasno i detaljno obrazloženje za ono što se u ovom trenutku radi u ministarstvu.

Hvala.
Na početku bih samo htela da objasnim, zbog građana Srbije, da ovo o čemu se priča ovde i što se pominje u obrazlaganju amandmana, da se ovde donose izmene i dopune zakona da bi se zamazale oči, da bi se dodatno napravila atmosfera za malverzacije itd, hoću stvarno, bez daljnje diskusije o ovome, da kažem o čemu se ovde radi, da se u ovom Predlogu izmena i dopuna zakona u stvari pooštravaju kaznene odredbe kako bi se sprečile bilo kakve malverzacije i zloupotrebe na tržištu. Takođe, da se daje više ingerencija Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi se ponovo i na taj način sprečile zloupotrebe na tržištu i ojačalo tržište kapitala u Srbiji. Tako da, stvarno je bespredmetno da pričamo da je nešto potpuno suprotno onome što je očigledno u ovim predlozima izmena i dopuna zakona.

Stvarno u interesu građana Republike Srbije koji nas gledaju ovde i prate, molim vas da budemo stvarno odgovorni u odnosu na ono šta pričamo.
Ovde ste pomenuli, pričajući o amandmanu na ovaj zakon, aerodrom i kako Republika Srbija uništava dalje resurse u Srbiji. Stvarno se nadam i hoću da verujem da narodni poslanici znaju da je promet aerodroma u poslednjih pet godina više nego dupliran.
(Zoran Krasić, s mesta: Ko je to pomenuo?)
Narodni poslanici koji su pričali o svom amandmanu.
Dakle, 2012. godine smo imali 3,3 miliona putnika, 2015. godine 4,8 miliona putnika. Hajde molim vas da pričamo o činjenicama i da ovde ne izvrćemo istinu ruglu.

Htela bih da kažem da na ta pitanja koja ste ovde pomenuli dobili ste tri puta odgovor, ali nema veze, možda sva tri puta niste bili u sali, pa evo i četvrti.
Dakle, 2016. godine Republička direkcija za imovinu uspostavila je program automatske obrade podataka za vođenje jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini kao veb aplikaciju u okviru informacionog sistema ove direkcije i od tada se ubrzalo prijavljivanje registracija imovine.
Pored toga, rekla sam i više puta, što mislim da je posebno važno, da smo imali još goru situaciju sa matičnim knjigama, sedam godina rok. Dobra vest koju sada mogu da podelim sa Skupštinom, jeste da ćemo to završiti do 1. januara 2017. godine u svim, osim u nekih desetak jedinica lokalne samouprave, gde ćemo posebno matične knjige konačno posle sedam godina.
Tako da, to je jedna paralela između zakona koji nisu mogli da budu urađeni sedam godina i produžavao se stalno rok. Mi smo rekli, evo, za taj da se više neće produžavati rok i završili smo posao.
Tako da će to da se desi i sa ovim Zakonom i tu ćemo imati svakako punu podršku i stalne konferencije gradova i opština u okviru exchange pet projekta EU. Tako da bi trebalo da se završi, ali se puno radilo na tome 2016. godine, a konačno su završili nešto što se mnogo duže čekalo, tako da ćemo završiti i ovo.

Hvala vam, samo još jednom, pošto svakako pretpostavljam da ste videli već i u ranijim nastupima, da svakako volim da pred građanima Republike Srbije i pred vama, poštovanim narodnim poslanicima, uvek kada mogu pohvalim odlične lokalne samouprave.
Trstenik je jedan od tih primera koji je meni lično, u mom resoru pokazao šta može da uradi odgovorna lokalna samouprava. Početak novembra, imali su 1,5% matičnih knjiga preneseno u elektronski oblik. Predsednik opštine se založio da se to završi i danas imaju 70%. Tako da, tako se vodi odgovorna lokalna samouprava. Isto tako, imamo i lokalnu samoupravu Svrljig o kojoj sam pričala koja takav posao završila 2012. godine.
Razlog zašto pričam o matičnim knjigama kada pričamo o javnoj svojini je upravo zato da pokažem da Vlada Republike Srbije završava poslove koji nisu završavani godinama. To je jedan argument koji će da kaže da tom logikom idemo i završavaćemo i druge poslove. Hvala vam.

Hvala.
Samo par stvari, prvo stvarno mi je užasno žao, pre svega kao građanki Republike Srbije, što se ovde sprdamo sa elektronskim uslugama, kao načinom da olakšamo život i građanima i privredi Srbije i to je pretpostavljam razlog zašto od 2015-2016. godine građani žive u Srbiji i nemaju nijednu elektronsku uslugu, moraju da idu na šalter, da skupljaju papire, da se vraćaju sa šaltera, da se vraćaju ponovo na šalter, pa opet da skupljaju papire, pa da se vrate kući, pa da izađu sa posla da odu na šalter i tako sedam, deset sati, sedam, deset dana, ali zato što vidim da sad kada smo krenuli da uvodimo elektronski servis, kao Vlada Republike Srbije, to je potpuno onako stvar sprdnje ovde.
Dobro, ako vi mislite da elektronski servisi nisu važni za građane, sva sreća što ova Vlada misli da su važni, kao način da se konačno u 21. veku olakša život u Srbiji. Ne postoji razlog da se ide na šaltere, nema razloga.
Što se tiče hvaljenja u vezi sa uvođenjem elektronskih zdravstvenih knjižica, ja se izvinjavam građanima Srbije ako je izgledalo da se moje Ministarstvo i ja kao ministar tog resora hvalilo sa uvođenjem zdravstvenih knjižica, elektronske prijave za zdravstvene knjižice, zato što je to stvar zbog koje treba da nas je sramota, da smo ih pustili 9. novembra 2016. godine. Ja se izvinjavam ako je delovalo kao da smo se hvalili. Nije bila namera. Bila je namera da kažemo ljudima da smo konačno uveli mogućnost da se od kuće, od prijatelja, sa posla elektronski prijave za jednu uslugu Republike Srbije.
Tačno je da zato što se ovo uvodi tek 2016. godine nema dovoljno ljudi koji koriste ovaj princip, ali je isto tako tačno da je važno ljudima dati izbor da mogu ukoliko hoće da koriste elektronske servise i da se prijave od kuće ili iz kancelarije ili od prijatelja, a da ako neće, mogu isto tako i osećaju se bezbednije, da stanu u red i da čekaju na šalteru.
Isto tako, treće je tačno da smo zajedno sa Poštom Srbije uveli mogućnost da se za knjižice prijavljuje i preko šaltera Pošte koji postoje u svakom selu Republike Srbije, tako da kada penzioneri koji ne žele da recimo odu u penzionerski klub, jer smo i u penzionerskim klubovima uveli, uz pomoć, još jednom javna zahvalnost volonterima sa FON-a. Oni volontiraju da se u penzionerskim klubovima prijavljuju penzioneri elektronskim putem za zamenu elektronskih zdravstvenih knjižica, da to sada kada idu po svoje penzije mogu da urade na šalterima Pošte.
Dakle, makar smo uveli tri različite mogućnosti da se neko prijavi od kuće elektronskim putem, da ne čeka ni na jednom šalteru, da i dalje čekaju na šalterima RFZO, ili da to urade u pošti. To je najviše što Vlada može da uradi. Vlada ne može i ne treba da ukine jedan metod čekanja u redovima na šalterima ako ljudi hoće da čekaju redove na šalterima ili osećaju da im je to bezbednije, ali je važno da se konačno uvede izbor i da oni mogu da urade to i od kuće.
Dakle, još jednom, nismo se hvalili. Ako je delovalo da smo se hvalili, ja se duboko i iskreno izvinjavam građanima Srbije, zato što je sramota da mi treba ovo da radimo 2016. i 2017. godine, sramota je. Ali, verovatno da se desi da ova Vlada nije tu 2017. godine i da neka druga većina dođe, da bi se opet ukinulo sve što se tiče elektronskih servisa, zato što je to očigledno sprdnja ovde. To je prvo što sam htela da kažem.
Što se tiče same izrade elektronskih zdravstvenih knjižica, to traje vremena. Da li je to nešto što se nama sviđa, što treba da pozdravljamo? Nije. Radi se najbrže što može. I rekli smo da kada se neko prijavi, da neće trpeti posledice toga, što je logistički potrebno neko vreme da se izradi nova elektronska zdravstvena knjižica.
Što se tiče pomeranja rokova, jeste, nije okej da se pomeraju rokovi i jeste, uvek treba tražiti odgovornost kada se pomeraju rokovi. Ali, kako da vam kažem, radi se na velikom broju poslova čiji su se rokovi potpuno sumanuto i bezrazložno za jednostavne poslove pomerali pa i po sedam godina, i ova Vlada treba da ih završi. Uobičajeno, kada želite da završite neke poslove, treba vam neko vreme. I onda sistematski završavate jedan po jedan, po jedan, po jedan posao. To je ono što radi ova Vlada.
Jedan od poslova koji je potpuno nerazumno, nelogično pomeran sedam godina je prenos matičnih knjiga u elektronski oblik. Ponovo, jedan od ozbiljnih poslova važnih za građane Republike Srbije, sedam godina.
Rekli smo, recimo, za to da se rokovi više neće pomerati i ceo sektor radi u ministarstvu na tome. Neće se pomerati. Lokalne samouprave moraju da završe ovaj posao, kako znaju i umeju.
Znate li šta smo nasledili posle šest i po godina od kada je donesen taj zakon? Recimo, opština Trstenik, 1. novembar 2016. godine, posle šest i po godina, više od toga, prenos matičnih knjiga u elektronski oblik 1,5% posla urađeno, 1,5% posla urađeno. Radili smo sa njima i danas je 69% posla urađeno. Znači, može da se uradi za dva meseca, ali niko ga nije uradio šest i po godina. Dok vi niste rekli, kao Vlada Republike Srbije, ovo više nema smisla, uradićete, svaki dan ćemo pomagati i kontrolisati da li je posao urađen.
Taj posao, veliki posao koji je trebao da bude urađen pre četiri godine će do kraja ove godine biti završen, a onda očigledno poučeni ovim kako mora da se uradi, da bi posao bio završen, zajedno sa Ministarstvom finansija prelazimo na registraciju imovine, da završimo i to. Reći ćemo – neće se pomerati više rokovi, završićemo tokom 2017. godine. Završavamo poslove koji se nisu završili sedam godina, i to valjda nešto znači, i to je valjda nešto što treba pohvaliti i nešto što je garant da se ovi rokovi neće pomerati.
Na kraju krajeva, usvajane su, kao što kažete, 2008, 2009, 2010, 2011. godine odlični zakoni. Ja sam rekla BMV zakoni, Audi zakoni, a mi i dalje vozimo Zastavu i Fiću, nisu implementirani. Sada se implementiraju posle sedam godina i da zbog toga je potrebno pomeranje nekih rokova, jer sistematski radimo na završavanju posla i završavamo posao po posao.
Konačno, još jedno objašnjenje, čini mi se da je potrebno, refundacija i ukidanje prava na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe. Pokušala sam da objasnim. Jeste, to se neće desiti dok Narodna skupština, odnosno Vlada ne završi rad na Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. Dok se ne završi rad na tom zakonu i Vlada Republike Srbije ne usvoji taj zakon, neće se ukidati pravo na refundaciju PDV, jer nećemo moći da zamenimo tu socijalnu meru jednokratne pomoći.
Pored toga, postoji više razloga za ovu meru, važnih razloga za građane Republike Srbije, a jedan od tih su ti smešni elektronski servisi zato što ćemo onda to u stvari uvrstiti u ovaj servis koji smo počeli da pružamo ove godine, a to je elektronska prijava u porodilištima za roditelje novorođene dece, koja po prvi put uskraćuje potrebu da idu na tri različita mesta i da čekaju u proseku sedam sati na šalterima. Sada će se oni i za ovo prijaviti u porodilištima i neće morati da skupljaju račune i neće morati da prolaze kratak kurs obuke kako da rade refundaciju PDV, nego će odmah i svi roditelji, kako se beba rodi, biti prijavljeni za tu socijalnu meru.
Važan razlog zašto ovo radimo je što institut refundacije PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe nije u skladu sa propisima EU i što ukidanjem ovog instituta izvršavamo dalje usaglašavanje sa propisima EU i time pokazujemo još jednom da je Vlada Republike Srbije duboko posvećena što bržim evropskim integracijama.
Kada govorimo o neznanju, onda bih pretpostavila da se makar u nekim političkim strankama koje su deklarisane da Srbija treba strateški da se opredeli za EU i brzo priključivanje EU, čini mi se da zbog ovog ovakvog neznanja, to je možda onda razlog i objašnjenje zašto su te evropske integracije išle tako brzo do 2014. i 2015. godine. Hvala.

Hvala vam.
Svakako treba da kažem par reči oko Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, jer nekako mi se čini da nema dovoljno dijaloga oko Predloga zakona, pa onda kada se pomenu već, svakako je važno i zbog vas, poštovani narodni poslanici i zbog građana Srbije, da kažem par reči.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala se radi uglavnom u cilju da se smanje zloupotrebe na tržištu. Pored toga, ponovo, i to je jedan od tih zakona u okviru našeg evropskog puta. Dakle, kada smo završili skrining za Poglavlje IX - finansijske usluge, svakako je zaključeno da zakon nije usklađen sa evropskim direktivama od zloupotreba na tržištu, pa je to jedan bio razlog. Ali, u okviru toga se onda išlo na to da se i prošire i uvedu još neke odredbe koje bi mogle da naprave ovaj zakon i samo funkcionisanje na tržištu kapitala transparentnijim.
S tim u vezi, čini mi se važnim pomenuti da se uvodi čak i pokušaj krivičnog dela kao institucija koja se kažnjava, ili koja je kažnjiva, da se bliže određuje i pojam insajderske informacije i rok u kom insajderske informacije mogu biti objavljene i da se daje veća, ili se svakako predlažu veće ingerencije Komisije za hartije od vrednosti, da bi se sprečavale manipulacije. Isto u cilju transparentnosti, da se predviđa obaveza da Komisija za hartije od vrednosti informiše javnost o izrečenim nadzornim merama u vezi sa kršenjem odredbi o zloupotrebama na tržištu. Tako da je to bila intencija. Hvala vam.