Hvala vam.
Kakav strah od odgovora, kakva nervoza, potpuno neprimereno za jednu tako jaku opoziciju.
Da vam kažem, prvo, i meni je dosta bilo zanimljivo ovo što je i ministar Martinović primetio, čitavih tri minuta o Kosovu i Metohiji, a onda hajmo nešto drugo.
Toliko o patriotizmu, toliko o Kosovu kada podsetite da je od 2005. godine, po Bošku Obradoviću Kosovo defakto nezavisno, a po Aljbinu Kurtiju od 2008. godine, onda ste sve rekli.
I onda se brzo to zaboravi i pređe se na neku drugu temu, ali i o toj temi ne znamo mnogo. Koristimo je za političku promociju, politički marketing, pa ako prođe, prođe, s tim što, ne znam, posle deset godina trebali ste da se naviknete na nas iz SNS i naše koalicione partnere koji rade svoj posao zaista srcem i emocijama i spremaju se za ove stvari, pa možemo da odgovaramo na sva pitanja.
Kada pričate o natalitetu i pričate kada ćemo uložiti u porodilišta, uložili smo još mnogo. Uložili smo možda i najviše, pored infrastrukture, u zdravstvo i to zaista svaki građanin u Republici Srbiji, svaki čovek, svaka žena, svako dete, svako vidi, bez daljnjeg.
Treba više da uložimo u porodilišta i sada smo izdvojili za Vranje 15 miliona evra samo za porodilište, za Leskovac 32 miliona evra samo za porodilište, Prokuplje 51 milion evra samo za porodilište, u Gorenjem Milanovcu 2 miliona i tu smo rešili samo fasada, pa sada idemo dalje. U Aranđelovcu 10 miliona evra samo za porodilište. Da ne pričam o Beogradu, jer vidim da imate nešto protiv Beograda i Beograđana, pa to ćemo da preskočimo, da vas ne nerviramo, ali daćemo mnogo za Višegradsku. Ipak, to je najveće porodilište u Republici Srbiji, pa je red da damo najviše.
Ono što je zanimljivo je kada gledate to kako paušalno koristite te stvari u političke svrhe, a u stvari se ne udubljujete u temu i nije vam baš naročito ni važno, a onda propustite ovu jednu stvar i pokažete kakvi su obroci negde. U redu, super, verujem, u Austriji je verovatno možda nešto bolji obrok nego u Srbiji, u Nemačkoj, takođe. U Belgiji, Holandiji, Francuskoj možda i nije. Ko zna odakle ste izvukli te fotografije i koliko su one kredibilne. Ja prva sumnjam u to, ali dobro, hajde da kažemo da je sve tako.
Znate kako human pristup imaju te zemlje po pitanju porodilja, žena sa decom i natalitetom? Vidite, u Austriji vam daju lep obrok i onda, nakon osam nedelja, hajde na posao. Osam nedelja. Vidite, u Nemačkoj takođe osam nedelja. Možda daju bolji obrok, ali nakon osam nedelja – ajte vi lepo na posao, nema više porodiljskog, to je to.
U Belgiji je devet nedelja, u Holandiji deset nedelja, u Francuskoj 14 nedelja. Znate koliko je u Srbiji? Pedeset i dve nedelje za prvo i drugo dete, a dve godine za treće i četvrto dete.
Verujemo da bi i vi dali možda nešto bolji obrok. Ne verujem ni u to, ali, dobro, to je vaša politika, ali bi, verujem, po ugledu na te zemlje koje ste nam citirali žene naterali da rade dva meseca nakon porođaja. To je vaša politika, razumela sam sada na ovoj sednici.
Dakle, hvala vam. Rekli ste kakva je vaša pronatalitetna politika – mnogo bolji obroci, nakon dva meseca žene odmah da idu da rade. Ovo sam naučila od ovog iz „Ne davimo Beograd“.
Dobro je da ste nam rekli kakva je vaša pronatalitetna politika. Sada to znamo. Ja ne verujem da će ni naše žene, ni naše porodice za takvu pronatalitetnu politiku biti – bolji obroci, posle dva meseca ili tri meseca, maksimum četiri meseca, žene moraju da se vrate na posao, tako da to je u redu. Lepo je da imamo ovakve sednice Skupštine, gde možemo da razgovaramo otvoreno i da građani svi znaju ko šta zastupa.
Konačno, da kažem da ima jedan indikator kojim svi treba da budemo ponosni i svi treba da budemo zadovoljni, a to je 2019. godine je naša stopa ukupnog fertiliteta, prvi put posle 15 godina prešla 1,5. Prvi put posle 15 godina.
Tako da, to je u stvari pokazatelj ne samo pronatalitetnih mera, nego toga da se ljudi odlučuju da osnivaju porodicu ovde, da se osećaju bezbedno, da imaju posao, da njihove porodice imaju prosperitet, da nešto bolje žive, a još najviše ili ponajviše vera u sve bolju budućnost.
Od te 2019. godine mi držimo tu stopu ukupnog fertiliteta iznad 1,5, trenutno je 1,52, što je užasno loše i ja ne kažem da mi treba da budemo zadovoljni time. Nama treba minimum 2,1. Ali, u ovom trenutku je ta stopa ukupnog fertiliteta najbolja u regionu. Bili smo najlošiji u regionu, svi su bili iznad toga. Danas smo najbolji. I Albanija pada i na teritoriji Kosova i Metohije opada natalitet…
(Boško Obradović: Pa, Kosovo je Srbija.)
Ili bi rekli vi, na teritoriji Kosova i Metohije, tako, tako sam i rekla, nisam rekla onako kao što ste vi rekli 2005. godine da je de fakto nezavisno, ja sam rekla na teritoriji Kosova i Metohije, tako da se ni u tome ne slažemo.
Za mene je Srbija, za vas je od 2005. godine nezavisno, a za Aljbina Kurtija tek od 2008. godine, tako da tri godine zaostaje za vama po tom pitanju.
I sve ostale, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, tako da mi imamo još mnogo da radimo, ali idemo napred i ide sve bolje.
Hvala vam mnogo i izvinite što sam produžila. Važna je tema.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pre nego što počnem da pričam o budžetu i pređem na tu najvažniju temu dnevnog reda, Predlog budžeta za 2023. godinu, želim samo, da se ne bi izgubilo nekako u mnogim ovim predlozima i svemu ovome što se u poslednjih pola sata desilo u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ukažem građanima na dve važne stvari koje na najbolji način pokazuju licemerje lažnih ekologa i koliko ih baš briga za životnu sredinu, zaštitu životne sredine, a koliko ni u jednom trenutku nemaju nikakvu ideju u stvari šta raditi sa zaštitom životne sredine.
Pod jedan, svi građani su bili svedoci toga da smo dobili ove neke letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu, velika je to koalicija malih pokreta i stranaka, čija je prva i osnovna tema bavljenja politikom zaštita životne sredine. Dobili smo letke na sjajnom papiru, čak se nisu potrudili ni da bude recikliran papir, na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, za koji ste morali da posečete ili neko da poseče ne znam koliko drveća da bi se ti leci napravili, ali ni u jednom trenutku niko od tih „zelenih“ nije rekao – ljudi, dajte makar na recikliranom papiru da napravimo te letke, pa da pokažemo da brinemo.
Našla sam jedan zanimljiv sajt, „Centar kreativnosti i mašte“, pet jednostavnih načina da date svoj doprinos zaštiti životne sredine, dragi narodni poslanici, gde piše: 1) reciklirajte što je više moguće, 2) smanjite potrošnju energije, 3) smanjite upotrebu plastične ambalaže na minimum, 4) smanjite upotrebu papira, pa citiram: „zato pre svega pokušajte da sva dokumenta koja čuvate ili šaljete budu u elektronskom obliku; takođe, ako baš morate da koristite papir, onda kupujte onaj koji je recikliran, napravljen od 80 do 100% recikliranog papira“, i pod 5) smanjite potrošnju vode. To je toliko o zaštiti životne sredine.
Takođe, želim da ukažem građanima Republike Srbije na izuzetno važan predlog zakona koji smo poslali Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koji se tiče zaštite životne sredine, zelene energije i zelene tranzicije, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Projekat čiste energije, energetske efikasnosti za građane, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Predsednik Narodne skupštine je upravo pročitao da se stavi na glasanje ovaj Predlog zakona.
Ovim zakonskim rešenjem se povećava obim mera za unapređenje energetske efikasnosti, uvođenje održivog grejanja i ugradnja krovnih solarnih panela kod domaćinstava u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Radimo ga sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, vrednost ovog sporazuma. ukoliko ga odobrite. je 44,9 miliona evra. Dakle, 45 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti za zaštitu životne sredine, solarne panele na krovovima za naša domaćinstva, za naše građane.
Ekolozi, lažni ekolozi, ljudi koji kažu da su proponenti zaštite životne sredine su glasili ili protiv ovog predloga zakona ili nisu glasali, ali nisu glasali za. Tako da građani Republike Srbije mogu jasno da vide o kakvom je licemerju reč samo u ovih 15 minuta danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada ću preći na osnovnu tačku i najvažniju tačku dnevnog reda, a to je Predlog budžeta za 2023. godinu. Trudiću se da budem kratka i da dam neke osnovne smernice, imaćemo, naravno, vremena da pretresamo sve do detalje i da odgovorimo na sva ona pitanja.
Ono što hoću, pre svega, da kažem je da Predlog budžeta za 2023. godinu u potpunosti prati prioritete koje smo izneli u ekspozeu, dakle programa Vlade Republike Srbije od ove 2022. do 2024. godine. Imamo nekoliko osnovnih ciljeva. Pod jedan, u ovako teškim i izazovnim vremenima održati fiskalnu stabilnost i zbog toga je predviđen fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u iznosu od 3,3% BDP-a. Time nastavljamo smanjenje i deficita, a posledično i javnog duga u našem BDP i održavamo fiskalnu stabilnost.
Prema rebalansu budžeta u 2022. godini fiskalni deficit je iznosio 3,9%, opšte države 3,8%, kada imamo ovde 3,3% polako ga smanjujemo i idemo prema onome gde smo bili pre pandemije korona virusa i pre svih ovih kriznih godina koji su nas pogodile. Mislim da je to izuzetno važno za naše građane da znaju zato što je budžet ponovo nikad veći, nikad je veći budžet za kapitalne investicije, nikada veća ulaganja u zaštitu životne sredine, nikada veća ulaganja u energetiku, u prosvetu, nauku, inovacije i kulturu i sve ostale segmente društvenog i ekonomskog života Republike Srbije, ali i dalje držimo deficit da pada, dakle 3,3%, i javni dug ispod 60% BDP-a, odnosno planirano po budžetu je da nivo javnog duga bude 56,1% BDP-a u 2023. godini.
Pod dva, ono što je izuzetno važno, možda najvažnije za sve naše građane, imamo prostor i dalje ćemo se boriti za kontinuirano povećanje plata i penzija, kao što je juče na odboru ministar finansija, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, jasno rekao, dakle, planira se povećanje penzija od 1. januara 2023. godine za 12,1% ovim predlogom budžeta. Od 1. novembra ove godine već smo povećali penzije za 9%, što znači da će prosečna penzija u 2023. godini biti za 20,8% veća u odnosu na 2022. godinu i po tome zadržavamo status, mislim, jedine zemlje u Evropi ili među retkim zemljama, izuzetno retkim zemljama u Evropi koja, uprkos krizama i pandemiji korona virusa i sada energetskoj krizi i ratu na istoku Evrope, galopirajućoj inflaciji, ide u rast plata i penzija i taj rast i plata i penzija je veći od projektovanog rasta inflacija, što znači da imamo realan rast i plata i penzija.
Povećanje plata od 1. januara 2023. godine za 14,3%, izvinite, molim vas, to je minimalac, povećanje plata u javnom sektoru 12,5%, a plate za vojna lica, oficire, podoficire, vojnike po ugovoru 25% i povećanje minimalnih plata, ono što smo odgovorili i sa sindikatima i u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, od 1. januara povećane za 14,3%, što znači da će minimalna zarada u Republici Srbiji od 1. januara sledeće godine iznositi 40.022 mesečno, što je oko 340 evra.
Uz to idemo u dodatno poresko rasterećenje zarada kako bi u ovim teškim vremenima olakšali privredi, tako da smo i to uključili u planirani budžet za 2023. godinu. Imamo od 1. januara planirano povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 12,5%, sa 19.300 dinara na 21.712 dinara, istovremeno smanjenje stope doprinosa penzijsko-invalidskog osiguranja na teret poslodavca za jedan procentni poen i time će ukupno opterećenje na rad biti smanjeno na 60%, a mi kao država se odričemo prihoda u visini od 41 milijarde dinara da bi mogli kontinuirano da se povećavaju minimalne plate, ali i da to ne bi ugrozilo konkurentnost naše privrede i stvaranje novih radnih mesta.
Ekonomski rast planiran za 2023. godinu je 2,5%. Nažalost, zbog svih problema koje u ovom trenutku postoje, ekonomske krize koja postoji u Evropi i svetu, to je nešto manje nego što smo inicijalno predviđali tokom 2022. godine, ali i dalje mnogo bolje nego u najvećem broju zemalja na evropskom kontinentu.
Ono što je izuzetno važno, da podvučem, za sve građane Republike Srbije, čime mislim da svi zajedno treba da se ponosimo, a to je da, prema podacima MMF-a, kumulativni rast unutar četiri krizne godine, tu se računa kovid kriza, energetska kriza, da će u te četiri krizne godine Srbija kumulativno imati drugi najveći rast na evropskom kontinentu, odmah posle Irske. Kumulativni rast Srbije će biti, kaže MMF, za koji verujem da jeste objektivna, nepristrasna, kredibilna institucija, biti 13,1%, što je skoro četiri puta veći rast od EU, gde će biti 3,4%. Dakle, toliko smo nadoknadili svo ono propušteno vreme i tokom 90-ih, ali i u prvoj deceniji 2000-ih godina. Taj kumulativni rast je veći i do nekoliko puta od određenih naših suseda u regionu, kao što je Severna Makedonija gde je predviđen kumulativni rast od 3,3%, u Srbiji, ponavljam 13,1%, ili Crna Gora gde je predviđen kumulativni rast od 5,2%. Ponavljam, Srbija 13,1%.
Budžet koji smo pravili za 2023. godinu je pravljen tako da se ovo nastavi. Danas se predviđa da 19 zemalja država članica EU ući u recesiju. Mi ćemo se boriti da imamo rast. Kako to postići? Pod jedan, opet kao što je ministar finansija juče pričao, ogromnim ulaganjem u kapitalne investicije. Nastavak ogromnih ulaganja u projekte, pre svega, kapitalne, putne i železničke infrastrukture.
Predlog budžeta za kapitalne investicije je 423,9 milijardi dinara, što je 5,3% BDP. Na nivou opšte države to je oko 545,5 milijardi dinara, što je 6,8% BDP, što je za čak 6,4% više od iznosa predviđenih u 2022. godini. Ono što je neverovatno, skoro četiri puta više nego 2017. godine.
Sećam se koliko smo bili srećni te 2017. godine kada smo prvi put prešli budžet za kapitalne investicije od 300 milijardi. To su neverovatne stvari.
Dakle, ono što nastavljamo da radimo je svakako beogradski metro, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno „Fruškogorski koridor“, obilaznica Ostružnica-Bubanj Potok koji treba da se završi, auto-put do Požege koji takođe treba da se završi do kraja 2023. godine, „Moravski koridor“, pa tokom 2023. godine treba da završimo i ovu prvu deonicu do Kruševca. Auto-put Beograd-Sarajevo, Ruma-Šabac-Loznica, auto-put Novi Beograd-Surčin koji takođe treba da završimo u 2023. godini. „Dunavska magistrala“, brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac, dakle da povežemo Valjevo na „Koridor 11“ takođe treba da se završi u 2023. godini, izgradnja mosta, odnosno obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama i mnogo drugih projekata.
Nastavljamo ulaganje u razvoj železničke infrastrukture. Projekat brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, rekonstrukciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.
Tu su i projekti koji se tiču vodnog transporata. Takođe, nešto što je izuzetno, izuzetno značajano za oblast zaštite životne sredine i smanjenje zagađenja vazduha. Ako gledate pragmatično, praktično šta je ono što odgovorna vlast treba da radi umesto da priča prazne priče, to su te stvari - brza železnica, generalno ulaganje u železnicu, ulaganje u vodni saobraćaj. Tu imamo projekte proširenja kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Prahovo, Bogojevo, rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, izgradnju nekoliko novih graničnih prelaza. Novi most preko reke Save u Beogradu, sredstva za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod luke u Prahovu, adaptacija brodske prevodnice u sastavu hidroelektrane „Đerdap 2“, izgradnja Nacionalnog stadijuma itd.
Dakle, sve su ovo predviđene kapitalne investicije koje će, pod jedan, doprineti našem ekonomskom rastu, pod dva, takođe podići kvalitet života svih naših građana zato što će Srbija biti mnogo bolja povezana, pod tri, ojačati ravnomerni regionalni razvoj Srbije i omogućiti da gde živite u Srbiji imate jednake uslove, imate dovoljno komforan kvalitet života. Zato gradimo infrastrukturu da možemo da dovodimo investitore, da domaći investitori mogu lakše da plasiraju svoje proizvode. Pod četiri, sve je ovo, verovali ili ne, takođe i agenda životne sredine.
Da je ovo agenda životne sredine i da oni što pričaju o zagađenju vazduha zaista nemaju konstruktivnu ideju šta treba uraditi i šta smo sve uradili daću vam samo jedan primer za to koji je zaista neverovatan, ali sam zamolila da napravimo tu analizu. Od puštanja deonice brze pruge Beograd-Novi Sad na ovoj relaciji je prevezeno skoro dva miliona putnika. Da budem precizna, zaključno sa jučerašnjim danom, milion 913 hiljada 534 putnika. Najveći broj njih zato iz Beograda u Novi Sad ili iz Novog Sada u Beograd nije išlo svojim automobilom ili nije išao autobusom.
Ako izvršite preraspodelu da samo oko 10% svih ovih putnika od ovih dva miliona da je umesto autobusa izabralo voz, a da je ostatak, oko 90%, umesto svojih automobila izabralo voz, može se proceniti da je ovo pozitivno uticalo na smanjenje zagađenja vazduha dovelo do uštede od oko 160 hiljada 736 kilograma CO2 ugljen-dioksida u atmosferu. Tako da, izgradnja brze pruge Beograd –Novi Sad je jedan od najvećih projekata zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, a pre svega u Beogradu i Novom Sadu. I budžetom za kapitalne investicije nastavljamo ove projekte.
Još jednom, gledala sam Odbor, čini mi se i dalje da neki poslanici opozicije ne razumeju sasvim dobro kako izgledaju budžeti, tako da gledaju kada uzimate budžet za recimo zaštitu životne sredine ili budžet za kulturu ili budžet za prosvetu, da je budžet samo ono što je u tom resoru. Ljudi, to ne može tako da se gleda. Vi ako želite da vodite državu odgovorno bi to gledate holistički, sveobuhvatno.
Dakle, ako gledate, ne možete isključiti projekat brze železnice, sada dodatnih preko milijardu evra, od Novog Sada do granice sa Mađarskom do Kelebije, a da ne kažete da ništa od tih milijardu evra nije takođe i ulaganje u zaštitu životne sredine.
Isto kao što gledate i kritikujete budžet, izdvajanja za Ministarstvo za kulturu, onda ne možete da kažete da je to samo budžet Ministarstva kulture, već gledate takođe i deo budžeta, recimo, Ministarstva prosvete, gde imate, recimo, budžetirano za tri velika projekta iz kulture, strateška, važna za sve naše buduće generacije ovde u našoj Srbiji, a to je Fakultet muzičke umetnosti, prvi put posle 85 godina da ima svoju zgradu, Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet likovne umetnosti. Dakle, i to takođe morate da računate u kulturu iako je u prosveti. Tako da vas molim i dalje u raspravi da gledamo na taj način u ove budžete i da razumete da odgovorna vlast na taj način budžetira i na taj način vodi državu.
Dalje, energetika za koju smo rekli da je prvi prioritet Vlade i da moramo da krenemo u mnogo veći ciklus investicija, da krenemo u ono što smo nazvali nova energetska politika Republike Srbije. Tu imamo značajna sredstva, s tim što je veliki deo i garancija za naša javna preduzeća koja će finansirati ove projekte.
Ono što je važno za 2023. godinu je da završavamo nakon 31 godine prvi veliki energetski projekat u Srbiji, to je novi blok termoelektrane „Kostolac B3“ od 350 megavata i tu imamo sredstva da to privedemo kraju i da tokom 2023. godine pustimo ovih 350 megavata na mrežu.
Imamo, dalje, planirana sredstva za izgradnju hidroelektrane Buk Bjela u Republici Srpskoj, gde polako privodimo kraju pripremne radove, treba da idemo na tender, u finansiranje i u tender za izvođača radova na hidroelektrani Buk Bjela.
Planirana značajna ulaganja u naš prenosni sistem, dakle sve ono što radi „Elektromreža Srbije“ ili „Distribucija“, distributivni sistem, tu imamo energetsko povezivanje sa drugim državama kako bi imali jaču i stabilniju mrežu, kako bi na kraju krajeva u perspektivi mogli i lakše da balansiramo sve one kilovate iz obnovljivih izvora energije, zelene energije, ali takođe da bi značajno smanjili gubitke na mreži.
Gubici na mreži u ovom trenutku su otprilike 12%, mi moramo da ih svedemo na sedam do osam posto i čak do kraja ove godine, dakle u narednih otprilike desetak dana ili dve nedelje, mi potpisujemo jedan značajan ugovor sa našim francuskim partnerima koji će smanjiti te gubitke na devet do deset posto i onda nastavljamo dalje sa tim projektima.
Važno je da ojačamo mrežu tako da dodatno možemo da dovodimo investitore u neke delove Srbije gde nema dovoljno investitora, bilo domaćih, bilo stranih, kao što je recimo istok Srbije. Tamo je energetska, elektroenergetska mreža preopterećena. Moramo da gradimo dodatne kapacitete prenosnog sistema.
Takođe, da nastavimo energetsku diversifikaciju, gasovod od Srbije do Bugarske Niš-Dimitrovgrad koji će se onda nastaviti na Grču i na LG terminale u Grčkoj, dakle krećemo sa investiranjem u novu energetsku politiku Republike Srbije.
Nauka, inovacije, ono što mi je važno da kažem je da ćemo mi nastaviti sa dodatnim ulaganjima i u Fond za nauku i u Fond za inovacionu delatnost. Nisu najvažnije uvek samo pare, nije ključ uspeha uvek samo u novcu. Izuzetno je važno da koliko god možemo, a to će biti i deo reformi, na kraju krajeva, donekle i u Fondu za nauku, povećamo efikasnost Fonda za nauku, smanjimo preopterećenost administracije u Fondu za nauku, tu otvorimo više vremena našim naučnicima, istraživačima da rade na naučnim delatnostima bez preopterećivanja administracijom.
Isto tako da tokom 2023. godine sa ovim novcem koji smo dodatno uvećali u odnosu na 2022. godinu mnogo, mnogo, mnogo više radimo na povezivanju privrede i nauke, inovacija i privrede, istraživanja i razvoja i privrede, kako bi naša privreda postala konkurentna.
Ono što je jedan od najvažnijih projekata tokom mandata ove Vlade, to je „BIO4 kampus“ za biotehnologiju, biomedicinu, bioinformatiku i biodiverzitet, to je investicija vredna 300 miliona evra koja će na jednom mestu okupiti četiri fakulteta, osam instituta, i deo naučno tehnološkog parka zajedno sa privredom, kako bi stvarali novu vrednost u Republici Srbiji koja će dalje da utiče na mnogo, mnogo dinamičniji rast i razvoj i na ostanak pre svega mladih ljudi u Republici Srbiji, na dodatni povratak naših ljudi iz dijaspore, ali i na dolazak značajnog broja stranaca u Republiku Srbiju da odavde stvaraju intelektualnu svojinu i prodaju tu intelektualnu svojinu u inostranstvo.
U septembru 2023. godine treba da krenemo da gradimo „BIO4 kampus“ u Beogradu, tako da i ovo imamo budžetirano u okviru linije kredita, jer je ovo kredit Razvojne banke Saveta Evrope – CEB. Nastavljamo sa ulaganjem u naučno tehnološke parkove. Gradićemo već, verovali ili ne, dodatne kapacitete, dakle, dodatne zgrade za Naučno tehnološki park u Čačku i Naučno tehnološki park u Nišu. Oni su puni, rade odlično. Naši, pre svega, mladi ljudi u Čačku i Nišu imaju fantastične ideje, otvaraju svoje start-ap kompanije, otvaraju svoje inovacione kompanije, treba im više prostora. Dakle, i ovo ćemo takođe, raditi najverovatnije u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Ono što mi je važno je da ćemo graditi poseban novi naučno tehnološki park u Kruševcu.
Završavamo u prvom kvartalu 2023. godine zgradu Instituta „Biosens“ kao centar izvrsnosti naše digitalne poljoprivrede. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je već imala čitav niz sastanaka sa „Biosens institutom“.
Ljudi moji, ako su oni evropski centar izvrsnosti za razvoj digitalne poljoprivrede, pa svakako mi čiji su oni domaća pamet, treba više da ih iskoristimo, da imamo bolje iskorišćene sve ove subvencije koje dajemo za poljoprivredu, a videćete kasnije da su subvencije za poljoprivredu, budžet za poljoprivredu ponovo nikada veći na istorijskom nivou, ali treba da vidimo pametnije kako da koristimo da bi imali maksimalni autput ili proizvod od strane naše poljoprivrede.
Poljoprivreda – kao što sam rekla, izdvajanja su u iznosu od 79,7 milijardi dinara. To je povećanje od oko milijardu i 100 miliona dinara u odnosu na budžet poljoprivrede 2022. godine.
Najveći deo ovog budžeta je namenjen za subvencije u poljoprivredi i to čak 68,7 milijardi dinara. Tu imamo podsticaje za direktna plaćanja, premija za mleko, osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, podsticaji u stočarstvu i to u iznosu od 46,9 milijardi, što je 17,6% više nego 2022. godine, mere ruralnog razvoja, to je podsticaj za unapređenje konkurentnosti, podizanje zasada, nabavka opreme, traktora, organska proizvodnja u iznosu od osam milijardi dinara i evropski fondovi za poljoprivredu IPARD u iznosu od 6,3 milijarde dinara.
Ono što mi je važno da napomenem je da ćemo već do kraja prvog kvartala 2023. godine napraviti sistem E-agrar kako bi pod jedan – pomogli našim poljoprivrednicima da se mnogo lakše i jednostavnije brže prijave za subvencije, da sistem davanja subvencija bude mnogo efikasniji i da bude mnogo transparentniji, ali takođe da mi možemo da imamo mnogo veću kontrolu kako su potrošena ta sredstva, na šta su potrošena, da li su potrošena i sa tim da u narednim godinama, opet kao odgovorna vlast, obezbedimo da imamo jedan sistem koji će nam pomoći da mnogo bolje targetiramo te subvencije za poljoprivredu.
Što ste tiče zaštite životne sredine i pričam sada samo o onim najvećim temama i o onima koje mi se čine najrelevantnije ili najzanimljivije za naše građane, Predlogom budžeta za 2023. godinu obezbeđena su sredstva od 31,5 milijardi dinara. Tu sam gledala samo čisto budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine plus nekih 13,3 milijarde dinara kod Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, što je čak nekih 4,12 milijarde dinara više nego 2022. godine.
Ako pogledate pre 10 godina, 2012. godine budžet za životnu sredinu je bio nekih devet puta manji. Ovde je jedan od najvažnijih projekata naravno uz investiranje u sisteme za odsumporavanje na našim termoelektranama ponovo, to je nešto što vidite u EPS-u, to je nešto što vidite u energetici, a ne u zaštiti životne sredine, je Projekat „Čista Srbija“ za koji je planiran budžet od nekih neverovatnih 3,4 milijarde evra u narednih nekoliko godina iz kojih ćemo raditi u 70 lokalnih samouprava, na 93 lokacije izgradnju kanalizacione mreže od oko pet hiljada kilometara i izgradnju postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda.
Takođe, tu je i budžet za zbrinjavanje opasnog otpada, nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu. Moći ćemo nešto od ovoga možda i da doniramo ili da pomognemo lažnim ekolozima kako bi počeli da recikliraju papir i da samim tim svi zajedno unapredimo životnu sredinu, ali takođe nastavljamo subvencije za kupovinu električnih vozila kao direktnu meru za poboljšanje kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, sedam regionalnih centara za tretman otpada, pošumljavanje itd.
Ono što mi je važno da vam pokažem, što nažalost nismo do sada uspeli da predstavimo na najbolji mogući način i trudićemo se da to uradimo, ovde imam dokument – čišćenje divljih deponija u 2022. godini na teritoriji Republike Srbije.
U prethodne dve godine mi smo očistili 750 nesanitarnih deponija, što je skoro jedna četvrtina postojećih nesanitarnih deponija u Republici Srbiji, jedna četvrtina za dve godine.
Pogledajte ovo. Napravićemo jednu prezentaciju da imaju svi. Samo Južnobanatski okrug imate Bela Crkva – uklonjeno pet divljih deponija, Žitište – dve deponija, Zrenjanin – jedna deponija, Novi Sad – jedna deponija, Žabalj – jedna deponija, Subotica – uklonjeno šest deponija. Imate sve lepo, fotografije pre i posle i mi ćemo napraviti jednu prezentaciju da svi naši građani vide šta smo uradili samo u prethodne dve godine zato što mislim da je to nešto što je zaista na ponos svima nama, čistimo konačno našu Srbiju, čistimo divlje deponije koje su tu stvarane pre 65 i 70 godina.
Zato mi je žao, još jednom da kažem, što nismo dobili podršku i nemamo podršku dela opozicije, pa makar onih koji se izjašnjavaju kao zeleni i kojima je zaštita životne sredine važna, da dalje nastavljamo ove projekte, ali zahvaljujući odgovornoj parlamentarnoj većini mi radimo u interesu Srbije, ne busamo se da smo zeleni zato što je to nama sastavni deo posla i ljubavi prema Republici Srbiji, nešto što svakako radimo kao odgovorna vlast.
Žao mi je što nismo imali veću podršku i videli da je i vama stalo da ugrađujemo i solarne panele i da imamo veću energetsku efikasnost, ali dobro. Šta je tu je. Mi guramo dalje sami kao parlamentarna većina u interesu građana Srbije.
Nastavljamo, i da ne dužim, mogla bih da pričamo verovatno satima o budžetu i kako se on uklapa u našu viziju razvoja i kako zaista po svakoj komponenti novog programa Vlade Republike Srbije od 2022. godine, koji sam predstavila u ekspozeu u Skupštini Srbije, imamo za to i budžetirana sredstva da isporučimo našim građanima ono što je smo obećali.
Dakle, veća ulaganja u zdravstvo i u kulturu i u odbranu, prosvetu, to sam već rekla, socijalna davanja, pronatalitetnu politiku i sve drugo.
Na kraju želim da kažem da sam apsolutno uverena da će ovaj budžet Republike Srbije obezbediti da implementiramo one prioritete za koji smo dobili podršku od strane vas narodnih poslanika koji su glasali za Vladu, podršku od građana Republike Srbije i da ćemo ovim budžetom, napornim radom, implementacijom ovih projekata uspeti dalje da utičemo na porast životnog standarda građana Republike Srbije, bez obzira na sve izazove i bez obzira na okolnosti koje nas okružuju. Hvala vam mnogo. Živela Srbija.

Hvala vam.
Teško je nekada odgovarati na ta mnogobrojna pitanja i tvrdnje i konstatacije zato što je teško nekada odgovarati na prazne priče, priče bez konkretnih predloga, sugestija, bez dokaza da vi zaista želite nešto da uradite u tom smislu za građane o kojima pričate. Ja ću vam dati samo par primera iz vašeg izlaganja koji o tome govore.
Pod jedan, kažete da je ova rasprava unapred obesmišljena. Nije ova rasprava obesmišljena, ova rasprava je izuzetno važna za građane i građanke Republike Srbije. Oni prate ovu raspravu, slušaju kako smo planirali budžet za 2023. godinu. Slušaju i očekuju da čuju koje ćemo puteve još izgraditi, koje ćemo škole izgraditi i koliko škola, koje bolnice i koliko bolnica, gde, šta ćemo dodatno uraditi za mlade, šta ćemo uraditi za pronatalitetnu politiku za mlade bračne parove, koliko nam je to važno, koliko dajemo za zaštitu životne sredine, a šta ćemo uraditi za zaštitu životne sredine. Dakle, ne samo floskule, floskule i floskule – e, evo životna sredina, a kad dođe potvrda zakona koji se bavi životnom sredinom, onda se za taj zakon ne glasa. To su floskule, to su prazne priče.
Dakle, nije ova rasprava, i nijedna rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao vrhovnom domu demokratije u našoj zemlji, nikada nije i ne može biti obesmišljena, zato što građani slušaju i prate šta svi mi radimo i šta pričamo i da li to što pričamo sutradan i radimo ili sve ostaje samo na praznim pričama.
Rekli ste da energetska kriza nije samo uvezena već je takođe i posledica katastrofalnog upravljanja energetskim javnim preduzećima i energetskim sistemom Republike Srbije i rekli ste da mi to sporimo. Mi to nikada nismo sporili. Mi smo rekli da energetskim sistemom Republike Srbije nije dobro upravljano. Na kraju krajeva, to je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, upravo sada kada je bio u službenoj poseti Norveškoj, kada je rekao – da, spremni smo da učimo od najboljih na svetu, da, zato što mi to ne znamo najbolje, da, zato što 50 godina pokazujemo da ne znamo kako efikasno i na najbolji način da upravljamo našim energetskim sistemom i energetskom infrastrukturom.
Šta mi tu sporimo? Mi samo sporimo da je to katastrofalno upravljanje u poslednjih šest ili osam godina, zato što nije. Ako išta, onda je to prvi period u kome je nešto urađeno u našem energetskom sistemu. I licemerno je i nefer i negde nekorektno prema građanima, a na kraju krajeva i onima koji su glasali za vas, da vi to ne primetite. Zašto?
Ako pričamo samo o zelenoj agendi zaštite životne sredine, zato što je Vlada Aleksandra Vučića bila prva Vlada koja je zakonski regulisala oblast obnovljivih izvora energije. To je urađeno 2014. godine. Izvinite, 2014. godine Evropa je bila puna vetroparkova, puna malih hidroelektrana, puna solarnih parkova. Nije to bila inovacija 2014. godine. Rumunija je imala pet hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije. Zašto neko pre nas, neko sa kojima ste vi u koaliciji, nije uredio zakonsku oblast obnovljivih izvora energije pa da možemo i mi da dobijamo, i naši građani, kilovate iz zelenih izvora? Ne, to je uradio Aleksandar Vučić i njegova Vlada 2014. godine. Dakle, da, tada su počele da se menjaju neke stvari u energetskom sistemu Republike Srbije.
Takođe, 2014. godine počeli su da se grade prvi filteri za odsumporavanje na našim termoelektranama. Usred krize, kada smo imali mere fiskalne konsolidacije i stabilnosti izdvojilo se, malo po malo, pa do današnjeg dana 600 miliona evra na filtere za odsumporavanje.
Danas, kada izađe 400 ili 600 ljudi sa cigarama da protestuje protiv zagađenja vazduha, zašto ne čujemo to? Zašto ne čujemo da je neko ugradio ili gradi filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Zašto dajete samo dezinformacije, poluinformacije ili pogrešne informacije i laži građanima Republike Srbije? Zašto ne pričate činjenično tačno o tim stvarima? To je takođe ulaganje u elektroenergetski sistem Republike Srbije.
Godine 2015. je Vlada Aleksandra Vučića kandidovala gasovod do Bugarske kao alternativni gasovod, kao gasnu diversifikaciju EU, kao prioritetni energetski projekat, da bi dodatno ojačali i postali dodatno energetski nezavisni. Zbog procedura EU mi smo taj dodatni gasovod krenuli da gradimo 1. februara 2022. godine, nekih, nažalost, sedam godina kasnije. Ali smo mi u međuvremenu uložili preko milijardu evra da izgradimo gasovod Turski tok odnosno Balkanski tok kroz Republiku Srbiju. To je ulaganje u energetski sistem. Recite mi kada se pre ulagalo na taj način u energetiku Republike Srbije? Dakle, mi ne bežimo od toga da je, naravno, moglo da bude bolje upravljanje u svim našim energetskim kompanijama, ali da li smo nešto uradili, menjali u našem energetskom sistemu? Oh, toliko toga.
Godine 2021. smo dobili prvi Zakon o obnovljivim izvorima energije u Republici Srbiji, kako bi na još bolji način to definisali, ali ta vlada, Vlada Aleksandra Vučića, kasnije vlade koje sam vodila od 2017. godine su prve omogućile izgradnju energije, odnosno elektrana na obnovljive izvore energije. To su sve stvari…
Konačno, 2018. godine, nakon 31 godine, počeli da gradimo nove velike kapacitete u našem energetskom sektoru, novu termoelektranu od 350 megavata.
Da vam kažem još jednu stvar koju bi morali da znate ukoliko se ozbiljno bavite ovom temom, a to je da ne postoji dobro upravljanje energetskim sistemom ukoliko nemate nove proizvodne kapacitete. Mi od 80-ih godina nismo gradili nove proizvodne kapacitete. Opet i ta kritika od koje mi ne bežimo, a svakako i mi kažemo – da, moglo je mnogo bolje, sad ćemo svakako neke stvari značajno da unapredimo, je nešto što stoji iza nas kao kritika. Nikakav problem. Samo ja kažem koliko smo mi unapredili i šta smo uradili.
Dakle, ne možete da upravljate dobro energetskim sistemom ako nemate nove proizvodne kapacitete, ako vam je poslednji otvoreni proizvodni kapacitet star 31 godinu, šta drugo da kažem? Mi smo pustili još nekih do sada, otprilike, 700 megavata iz obnovljivih izvora energije što je značajno, pošto je naš ukupni kapacitet 8.000 megavata, plus 700 megavata, nije beznačajno, ali to je rađeno tek od 2014. godine.
Što se tiče Nacionalnog stadiona, ovo mi je bilo slično, vratilo me te 2017. godine kada sam pričala o digitalizaciji, pa su neke vaše kolege narodni poslanici mi to spočitavali i rekli - gde ćete digitalizaciju, kada nemamo ni kanalizaciju? Ja sam onda rekla - ali ne, ozbiljna i odgovorna Vlada radi na način da možemo i digitalizaciju i kanalizaciju i da možemo i moramo.
E, tako sad vi danas - e, a što gradite Nacionalni stadion, što ne gradite kanalizacionu mrežu? Ne samo da je kanalizaciona mreža u predlogu budžeta, već sam vam ja u 33 minuta, samo 33 minuta koliko sam pričala o Predlogu budžeta, pomenula i rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže i da ćemo u to i po sredi za prečišćavanje otpadnih voda uložiti u narednih nekoliko godina 3,4 milijarde evra, ne dinara, nego evra. Ja pomenem ovde, pola sata sam pričala, eto koliko je vama važan budžet. Pola sata, 33 minuta sam pričala, kao predsednica Vlade predstavljala budžet za 2023. godinu. U tih 33 minuta sam rekla da gradimo 5.000 kilometara kanalizacione mreže, vi meni postavljate pitanje - zašto stadion, a ne kanalizaciona mreža?
Da li vi vidite, građani Republike Srbije, koliko oni ozbiljno shvataju ovu raspravu i koliko ozbiljno shvataju Predlog budžeta i ono što pričamo u pola sata, kao predstavnik predlagača? Pet hiljada kilometara kanalizacione mreže i pitate me, a što stadiona, a što ne mreža? Pa zato što možemo jedno i drugo.
Ali, da vam kažem, ja sam tako slušala od vaših kolega i da ne treba da gradimo „Moravski koridor“, da je to bacanje para. Tako sam slušala od nekih drugih vaših kolega da ne treba da gradimo autoput Niš-Pločnik, valjda, kao da smo se odrekli Kosova i Metohije, pa ne treba da se spajamo i auto-putem sa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im olakšamo i podižemo njihov kvalitet života.Tako sada čujem i ne treba Nacionalni stadion. Nemajte brige, kanalizaciona mreža, pet hiljada kilometara moći ćemo svakako uporedo sa Nacionalnim stadionom.
Vi imate hrabrosti da nama spočitavate da je naša politika „ako nemate hleba jedete kolače“. Nama, koji smo od 2014. godine, politikom, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića, ozbiljnim radom, ozbiljnim danonoćnim radom, svaki dan uspeli da smanjimo nezaposlenost sa 25,9% na 8,9% samo u 10 godina, da skoro dupliramo prosečnu platu u Republici Srbiji, da podignemo minimalac sa 150 evra na 340 evra i da kažemo – da, to je malo i moramo više i moramo više, brže. Vi nama spočitavate „ako nema hleba jedite kolače“? Nama, koji se svaki dan borimo za to da naši građani imaju sve bolji standard, da imaju šanse za mlade ljude, da imaju perspektivu za svoje porodice i to pokazujemo kroz rezultate, kroz brojeve i to vi koji sve vreme kažete svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji „ako nema hleba, a vi jedite kolače“, svim rudarskim porodicama u Republici Srbiji? Dakle, ne samo rudarskim porodicama, čitavim gradovima koji su nastali i opstaju na rudarstvu vi kažete - to sve treba zatvoriti, a šta će da rade rudari? Pa, jedite kolače, otkud ja znam? Vi se snađite. Jeste nam jednom rekli šta će da rade rudari? Ni jednom zato što nije nekako popularno, nije baš lepo, a nije ni vaša ciljna publika, nisu krug dvojke, ne žive na Dorćolu, mislim, ne žive na Vračaru i ostalim elitnim naseljima u Beogradu, pa onda kakve veze ima? Neka ostanu svi bez posla, važno je da mi imamo floskule o zelenoj energiji, ali isto tako i o zaštiti životne sredine, ali isto tako u Narodnoj skupštini Republike Srbije delimo flajere, čak ne ni na recikliranom papiru, ma koga briga?
Kažete, vi bi opredelili ta dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za lokalne samouprave, za energetsku efikasnost, pa kakvo je to licemerje? Koliko je to strašno i skandalozno. Upravo sam vam rekla u tih 33 minuta, ljudi, vi niste glasali za 45 miliona evra, potvrdu zakona, o Sporazumu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, 45 miliona evra, za projekat „Čiste energije“, energetske efikasnosti za građane, niste glasali. Neki su glasali od vas protiv, neki nisu uopšte glasali, a pričate ovde kako bi našli neki novac u budžetu i onda to uložili u lokalne samouprave za energetsku efikasnost. Zašto niste potvrdili ovih 45 miliona evra? Šta su vama političke podele važnije od životne sredine? Važnije od energetske efikasnosti? Važnije od kvaliteta vazduha? Što, kad mi donesemo kao vladajuća koalicija i okosnica oko SNS 45 miliona evra za energetsku efikasnost solarne panele i sisteme grejanja koji direktno utiču na kvalitet vazduha, onda to nije dobro, jel? Onda to ne treba podržati? Kakvo je to licemerje? Što tako?
Ja verujem da bi i vaši glasači pozdravili da ste glasali za ovo i rekli – da, ako se radi o životnoj sredini i kvalitetu vazduha, glasaćemo i mi za te dobre predloge, ali niste, zato što je važnije politikanstvo od zaštite vazduha i životne sredine.
Sudovi krše pravo na suđenje u razumnom roku, tačno je. Tačno je i mi iz budžeta Republike Srbije plaćamo ogromne penale zbog toga, ali je sudstvo nezavisno i mi na njih ne možemo da utičemo.
Još jednu stvar da vam kažem, koja pokazuje stepen vašeg licemerja, kada smo mi izgurali ustavne amandmane, zajedno sa najvećim brojem nevladinih organizacija, OEBS-om, EU, Venecijanskom komisijom koja potvrđuje najviše standarde, sa Društvom sudija Srbije, sa Udruženjem tužilaca, za nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, kako bi imali i obezbedili prvo da su svi jednaki pred sudovima, drugo da su sudovi mnogo efikasniji zato što su nezavisni i ne mogu da kažu da ih je neko pozvao telefonom pa oni nisu mogli da reaguju na vreme, šta ste vi uradili u tom odsudnom trenutku za građane, vladavinu prava u Republici Srbiji, efikasnost sudstva i pravdu, dostupnost pravde? Šta ste vi uradili u tom odsutnom trenutku? Rekli ste – ne, glasajte protiv nezavisnog sudstva. Danas nam spočitavate sudove? Licemerno, licemerno, licemerno, do krajnjih granica.
Konačno, bi nam pričate o viziji rešavanja problema u budućnosti, nama koji smo otvorili prve naučno-tehnološke parkove, nama koji smo juče pokrenuli projekat ruralnog, širokopojasnog interneta, tako da 2025. godine čitava Srbija, svi u Srbiji, 100% naših domaćinstava bude pokriveno internetom? Nama, koji razmišljamo o veštačkoj inteligenciji i biotehnologiji? Nama, koji smo pre 10 dana postali tek 29. zemlja na svetu, članica globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju? Nama, koji smo obezbedili da prošle 2021. godine svaku drugo novo radno mesto bude u IT sektoru? Nama, koji smo izvoz IT sektora podigli za više od sedam puta, pre deset godina je bio 375 miliona evra, ove godine će biti preko dve milijarde 700 miliona evra? Nama, koji smo uveli obnovljive izvore energije u Republiku Srbiju? Nama, koji danas pričamo sa partnerima o tome da mi budemo deo inovacija u baterijama, a vi ste protiv toga? Nama pričate o viziji budućnosti? Pa o budućnosti možemo da sedimo i da vam pričamo sedam dana.
Da vam kažem još jednu stvar što se tiče frilensera. Da nije bilo nas ne bi znali za probleme frilensera zato što niko o njima razmišljao, zato što taj deo industrije nije ni postojao, a mi smo sada sedeli i bogami osam meseci razgovarali sa predstavnicima frilensera, našli zajedničko rešenje, prihvatljivo rešenje, koje su oni podržali, u koje ste takođe i vi mogli da uzmete učešće, ali niste, i nemojte da širite dezinformacije o porodiljskom, trudničkom, zdravstvenom zato što je sve to deo paketa koji smo dogovorili.
Hvala vam mnogo, ali evo da vam kažem neke stvari i da se nadam da ćete možda malo promeniti svoje glasanje u budućnosti, pa da će vam životna sredina i kvalitet vazduha biti preče od politikanstva i političkih razlika. Hvala vam.

Da vam kažem, da putujete malo više po Srbiji i da pričate sa ljudima u manjim opštinama, po gradovima Srbije, vi bi znali koliko jedan stadion znači za jednu lokalnu zajednicu.
Kada sam bila u Leskovcu poslednji put nisam mogla da verujem koliko tim ljudima znači taj stadion i koliko su ponosni na svoj stadion.
(Nebojša Cakić dobacuje.)

Samo da Leskovčani znaju da mi dobacuju da nema ko da igra na tom stadionu, tako da to o njima misle. To misle o njihovoj deci koja takođe valjda ne treba da koriste taj stadion. Jel? Najmoderniju sportsku infrastrukturu? Jel tako? To ne treba gradovima po Srbiji nego je potrebno samo Beogradu ili nije potrebno ni Beogradu, a onda sutra će biti – što ne gradite sportsku infrastrukturu, deca nam se ne bave sportom? Jel?

Apsolutno garantujem, tvrdim da mnogo znači taj stadion i Leskovcu i Vranju i Nišu i Kragujevcu i takođe i nacionalni stadion koji je generator dodatnog profita za budžet Republike Srbije i jeste razvojni projekat, ali takođe važan projekat za razvoj sportske infrastrukture u Republici Srbiji.

I još jednom, Leskovčani i svi ostali, gde gradimo, recimo stadione, znaju i vide da ćemo izgraditi taj stadion i tu kanalizaciju. Ako, vi mislite da je pet hiljada kilometara kanalizacione mreže malo, u redu. Ja mislim da je to velika stvar za Republiku Srbiju. Uz tih pet hiljada kanalizacione mreže, da vam kažem, kako se budžetira, takođe, morate da gradite i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zato što realno ništa niste uradili za ekologiju, ako imate kanalizacionu mrežu, a nemate postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Tako da ne možete u jednom trenutku da izgradite 10 hiljada kilometara kanalizacione mreže, nego prvo morate paralelno da izgradite postrojenja. E, zbog toga može i jedno i drugo, zato što se ozbiljno bavimo politikom, ozbiljno razmišljamo o razvoju i ozbiljno razmišljamo o budžetu.

Konačno, ja ne znam šta su eko manipulacije. Prvi put to čujem danas. Obratićemo pažnju, ali verujem da vi jako dobro znate šta su eko manipulacije, zato što se time profesionalno bavite već duži vremenski period. Hvala.

Hvala vam.
Lepo ste završili vaše izlaganje pitanjem kada će Grčić svojom privatnom imovinom da vrati EPS-u, taman da se nadovežem i da vas pitam kada ćete vi da vratite Kolubari one novce što ste uzimali 2011. godine? Kada? Da li je rudarski basen Kolubara u Lazarevcu pravljena da bi finansirala vašu stranku, vas, vaš pokret i slične ili da bi se bavila energetikom i energetskom stabilnošću i sigurnošću građana Republike Srbije?
A niste bili gadljivi na pare kad ste 2011. godine uzimali novac za funkcionisanje vaših pokreta, jel?
Imate nešto da kažete Grčiću? Pa, kakav god bio, nije finansirao sebe, nije finansirao ni stranku, a vi imate ovde odluke. Evo, lepo odluka zvanična Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. 23. maj 2008. godine, na osnovu člana 28. stav 1. stav 2. tačka 17. odluke - odobrava se uplata finansijskih sredstava Udruženju za nacionalnu kulturu i društvena pitanja Srpski sabor Dveri, u iznosu od 1.700.000 dinara na ime troškova realizacije akcije prva javna rasprava o EU, kao veliki evropski pokret.
Onda imamo ponovo 23. april 2008. godine, Rudarski basen „Kolubara“ d.o.o. odobrava se uplata finansijskih sredstava udruženju Srpski sabor Dveri u iznosu od još milion dinara na ime tekućih troškova udruženja.
Dakle, imate Rudarski basen „Kolubara“, deo sistema Elektroprivrede Republike Srbije koje pokriva tekuće troškove Dveri 2008. godine i onda ste iz te koalicije samo kasnije i nastavili.
Tako da ja vas pitam sada, a kada ćete vi da uplatite tih 2.700.000 dinara, plus zatezne kamate koje dugujete Elektroprivredi Republike Srbije, koji su finansirali vaše udruženje, a nisu finansirali ono što je potrebno za građane Republike Srbije i vi ste bez ikakvih problema to prihvatali.
Dakle, nemojte da spočitavate nikome u EPS-u. Samo prvo vi vratite ove novce, platite vi kamate za to po onim kamatama koje su tada davale i banke. Može lako da se izračuna. Uplatite i onda drugačije da pričamo u ovoj Narodnoj skupštini, a vi da pričate možda malo više sa jednim autoritetom iz jednog moralnog ugla zato što ste vratili novac kojim su vas finansirali građani Republike Srbije preko Elektroprivrede Republike Srbije.
E, sad, ovako, da vam kažem, još jedan sagovornik sa kojim je dosta teško pričati o budžetu zato što su takve jedna opšta mesta i jedna politika građanima Republike Srbije. Pokušavamo da prodamo politiku - znate šta ćemo mi raditi? Kada bi mi bili na vlasti, mi bi davali mnogo više, ali bi prihodovali mnogo manje. E, sad, ta politika lepo zvuči za nekog ko možda ima tri ili četiri godine starosti. Znate, imate decu, dođu sa roditeljima do bankomata, roditelj ubaci karticu, izvuče novac i dete kaže – a što vi idete na posao uopšte kada imate ovakve mašine? Pa, to je ta politika vaša. Mi nećemo ništa da prihodujemo, mi ćemo da smanjimo poreze, ali zato ćemo davati besplatno za socijalu, besplatno za obrazovanje, daćemo podsticaje za domaće privrednike. Sve što zvuči lepo mi ćemo davati, ali porez nećemo naplaćivati.
Mislim da je vaš najveći problem što vi nipodaštavate građanima Republike Srbije. Vi mislite da građani Republike Srbije mogu da poveruju u to. Vi mislite da oni ne razumeju osnovne stvari, a to je da, ukoliko nemate budžet koji se puni i imate prihodnu stranu budžeta, onda ne možete da imate ni mnogo veće rashode. Ili imate državu koju smo nekada imali, videli smo to i građani Republike Srbije se toga jako dobro sećaju do 2012. godine, sa vašim koalicionim partnerima u kojoj smo imali deficiti od preko 6%, javni dug koji se duplirao, ali ne u apsolutnom iznosu, nego u procentu u odnosu na BDP, dakle, u odnosu na ono što stvorimo mi svi zajedno i galopirajuću inflaciju od preko 11% dok nije bilo problema sa inflacijom na evropskom kontinentu.
Takvu politiku smo mi već probali. Vi ste imali, vaša koalicija, ona što vas je finansirala 2008. godine preko EPS, ona sa kojom ste bili do juče zajedno i išli protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv vladajuće većine u ovom parlamentu, ona većina koja podržava Vladu Republike Srbije. To je ta politika i ta politika je nas dovela na stopu nezaposlenosti od 25,9%, na stopu nezaposlenosti mladih od 51,1%. Razmišljate o odlivu mozgova, o natalitetu? Pa, šta mislite, kako izgleda natalitet jedne zemlje ili odliv mozgova kada 51,1% mladih nema posao dok ste vi uzimali novac iz EPS-a u isto to vreme? To je bilo to vreme. To je paralela.
Ja mislim da građani Republike Srbije ne žele takvu politiku, da oni potpuno vide šta vi predlažete i da je to po svim ekonomskim modelima, po zdravom razumu potpuno nemoguće. Ta ekonomija uravnilovke, gde će svi da dobiju nešto besplatno od države, ali niko neće morati ništa da da državi ne prolazi nigde. Tako ste već jednom uništili državu, tako bi je uništili ponovo.
Vidite, koliko god lepo zvuče te priče, za to uglavnom niko ne želi da glasa zato što su ljudi odgovorni prema sebi i odgovorni prema svojoj deci i odgovorni prema svojim porodicama i znaju da oni danas imaju radna mesta i da takođe rade nešto i za svoju državu, da nam je danas nezaposlenost 8,9%, znaju da je danas nezaposlenost mladih spuštena na 17% i dalje strašno, ali opet mladi tako imaju poslove i imaju sve veće plate.
Meni je i dalje neverovatno. Ne čudim se zato što mi je jasno kakav ste vi pokret i kakva je vaša životna filozofija, neofašistička, doduše, sa kojom se ja duboko ne slažem i nikada se neću slagati i nikada nije prolazila u Srbiji i nikada neće proći u Republici Srbiji.
Dakle, koliko god cokćete, to je politika čistih gena. Da, to je fašizam, to je rasizam i vi koji odmahujete glavom, ne znam zašto odmahujete pošto je predsednik vaše stranke takođe rekao fašizam i rasizam, nego niste ispratili, pa sad opet politički morate meni da cokćete, a predsednik vaše stranke se slaže sa tim što sam makar u ovom slučaju za taj Srpski pokret Dveri ja rekla, ali nema ni veze.
Dakle, vi pričate o mladima, o natalitetu, o domaćim investitorima, o domaćim kompanijama i onda mi kažete na sve to – a zašto digitalizacija, a zašto veštačka inteligencija? Gospodine narodni poslaniče, to je pamet naših mladih ljudi, domaća pamet, naše kompanije, znanje mladih ljudi iz Srbije, koje je omogućilo da ćemo mi ove godine imati izvoz iz Srbije. Taj izvoz o kome pričate od 2,7 milijardi evra najveća je neto izvozna grana. Znate, to su naši mladi ljudi, odavde. Nisam sigurna da li im je čist srpski gen. Možda su se nekad u nekom kolenu ukrštali sa nekim iz Mađarske, Rumunije, pa bogami i Španije, ne znam, ali su ovde, Srbi i prihoduju za srpsku zemlju, za našu srpsku ekonomiju.
To što vi ne prepoznajete njihov potencijal, to što vi ne verujete u njihovu pamet, to što vi ne verujete u njihov talenat, to je svakako samo vaš problem, a mi ćemo u njih nastaviti da ulažemo zato što mi mislimo da su oni jedni od najvećih potencijala ove zemlje i da oni mogu da nam nadoknade sve ono što smo kao zemlja izgubili u prvoj deceniji 2000. godina, dok ste vi izvlačili pare iz Elektroprivrede Republike Srbije zajedno sa vašim koalicionim partnerima.
Da vam kažem još nešto, da znaju građani, stanovnici Prokuplja i Kuršumlije, da slično, kao njihovi koalicioni partneri koji su rekli da je bacanje para izgradnja Moravskog koridora, tako ovaj pokret i ovaj narodni poslanik misli da je bacanje para auto-put do Prokuplja i Kuršumlije, zato što je auto-put do Prokuplja i Kuršumlije, taj put Niš – Pločnik ili Niš – Merdare.
Znate, naša Kuršumlija je jedna od najlepših lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Ima tri prelepe banje: Kraljevsku i Kuršumlijsku Banju, Lukovsku Banju, Prolom Banju. U našoj Kuršumliji je Đavolja Varoš. Sada kada smo probili put preko Radan planine za 20 minuta će se stići od Kuršumlije do Medveđe i Sijarinske Banje i tamo treba da dođu neki ljudi, tamo treba da dođu neki turisti, ne samo iz Srbije, nego i iz inostranstva, a za to je potreban neki put. Pa sve i da nemaju tri banje i Đavolju Varoš taj put je potreban za ljude u Kuršumliji, zato što su oni to zaslužili, zato što nisu ništa manje važni, nego Niš ili Čačak ili Beograd ili Požega.
To što vi sa koalicionim vašim partnerima mislite da je bacanje para kada se gradi auto-put do Prokuplja, kada se radi auto-put do Kuršumlije, kada se gradi auto-put do Vrnjačke banje, kada se gradi auto-put do Ćićevca, do Kruševca, do Kraljeva, to je vaša politika i tako jasno i govorite, kao što ste sada rekli i da znaju i ljudi u Kuršumliji i ljudi u Prokuplju, da za vas oni auto-put ne zaslužuju i da je to bacanje para.
Sudski troškovi i penali. Isto pričate što i vaše kolege ovde, ovi eko-manipulanti. Sudski troškovi i penali nisu nešto što mi plaćamo zato što je neko u Vladi Republike Srbije nešto loše uradio, nego zato što je sudstvo koje je nezavisno bilo neefikasno u postupcima koji nikakve veze često nemaju sa državom. Imate sudski postupak, sud ga razvlači, ovaj tuži, mora da se plati zbog nerazumnog suđenja, odnosno suđenja u nerazumnom roku, država, Vlada Republike Srbije mora da plati i mora da plati.
Nekoliko puta, kao predsednica Vlade Republike Srbije sam rekla - zašto vi to ne prebacujete na sudove? Sudovi naplaćuju sudske takse. Nismo mi oni koji možemo da utičemo na rok suđenja, ali isto tako onda vi recite ljudima koji rade u sudovima, čitavom ovom sistemu, pa mi onda recite šta će vam oni reći, da li neće možda oni sutra izaći na ulicu, ali vama kažem kada je došao dan da odlučujemo o nezavisnom sudstvu na koje ne može da utiče politika i koje može da sudi meni jednako, kao i bili kom drugom na ulici, zato što ga ne postavljam ja, a ne postavljate ga ni vi, jednako, kao što ga ne postavlja bilo koji običan građanin,. Šta ste vi svi zajedno rekli? Ne, nikako da se odreknemo političke kontrole nad sudstvom, jer valjda planirate jedan dan da se vratite na vlast, pa da radite sa sudstvom ono što ste radili i ranije.
Mi smo bili odgovorni prema našim građanima i našoj državi. Mi smo rekli - hoćemo da se odreknemo bilo kakve ili kontrole ili privida kontrole nad sudstvom zato što to znači jednako pravda za sve, ali takođe to znači efikasnije sudstvo zato što je onda sudija odgovoran i jedini odgovoran za to suđenje u nerazumnom roku, pa ćemo onda videti dalje kako će se ponašati prema svim građanima Republike Srbije.
Da ja vama još jednom kažem, dakle, sudske troškove i penale plaćamo iz budžeta Republike Srbije. Ovde ni luk jeli, ni luk mirisali, nikakve veze sa nama nemaju, ali je dobro da ljudi koji su zaposleni u sudstvu znaju da bi oni, po vašem predlogu, od svojih para trebali da plaćaju te sudske troškove, pa bi samim tim valjda onda ponovo uzeli iz te, valjda ono što vi vidite kao rupu bez dna, što je budžet, ili bi smanjili plate ljudima u sudstvu.
Zdravstvo. Samo jasno da kažem svi građanima Republike Srbije koji svakako znaju zato što vide koliko je u zdravstvo uloženo u poslednjih osam godina, nikada se više nije ulagalo, i to svako u Republici Srbiji vidi i bukvalno svako zna, jer nema lokalne samouprave gde nismo ili izgradili, rekonstruisali ili adaptirali zdravstvenu stanicu u najudaljenijim selima ili ćemo tek stići tamo, domove zdravlja, opšte bolnice ili kliničke centre.
Dodatno, upravo suprotno onome što je narodni poslanik rekao, mi u 2023. godini planiramo veće izdvajanje za zdravstvo. Izdvajanja za zdravstvo iz budžeta koji smo predložili su povećana sa 466,3 milijarde dinara na 490 milijardi dinara i opredelili smo sredstva za: rekonstrukciju faze dva Kliničkog centra Srbije, završetak rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodine, rekonstrukciju i opremanje zdravstvenih ustanova širom Srbije, opremanje VMA medicinskom opremom, nastavljamo izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, idemo na nabavljanje nove opreme za bolnice u Loznici i Aranđelovcu, za Institut za majku i dete dr Vukan Čupić, Institut za onkologiju na kojoj će biti izvedeni radovi na rekonstrukciji. Izvode se radovi na rekonstrukciji 11 domova zdravlja širom Srbije, kao i na bolnicama u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, Novom Pazaru, Kikindi i projektovanje u Gračanici. Izdvojena su sredstva planiranim budžetom, ukoliko odobrite, i za radove na dečijoj poliklinici Opšte bolnice Zaječar, na Institutu za javno zdravlje Pančevo, na Institutu za patologiju. To su samo neki od projekata koje smo planirali sredstvima u budžetu. Svakako mislim da to građani Srbije jako, jako dobro znaju i prate.
Takođe, budžet za socijalu veći nego što je bio u 2022. godini. Budžet samo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja povećan je sa 157,5 milijardi na 172,1 milijardu dinara. Dakle, dodali smo skoro 15 milijardi dinara za socijalna pitanja. Od toga je 87,4 milijarde namenjeno za ostvarivanje prava iz oblasti zaštite porodica i dece, izdvajanje za novorođeno dete, kao i pomoć majkama pri kupovini prve nekretnine, iako verujem da bi vi, kada bi vi došli na vlast, to uslovili srpskim genom, pa da ona majka koja je, ne daj Bože, zatrudnela sa nekim iz inostranstva ne bi mogla, ako bi bilo dozvoljeno da iznese trudnoću u Republici Srbiji, da se porodi, a ono svakako ne bi mogla da se kandiduje za roditeljski dodatak, pomoć porodici, izdvajanje za novorođenu decu itd. Na svu sreću, vi nemate pravo glasa, znajući naš narod i znajući našu zemlju, nikada nećete ni imati pravo glasa da odlučujete o ovim stvarima. Hvala.

Hvala vam.
Dakle, ponovo i vi ste krenuli od letka, pa i ja da krenem od letka.
Mislim da u najmanju ruku ste trebali da se potrudite da bude na recikliranom papiru, u najmanju ruku, pošto vam je toliko stalo do životne sredine. Mislim da bi to svako čija je agenda životna sredina, a želi i ima ideju da napravi baš letak prvo pomislio i to je za mene zaista jedan par ekselans dokaz koliko vama u stvari nije stalo i koliko je to politika samo zato što je sada to trend u svetu i zato što je sada to moderno.
Ponovo ću reći, znamo se mi odavno. Ja sam pre ulaska u politiku bila u sektoru obnovljivih izvora energije, tada nije postojala šansa da se bilo kako zakonski reguliše ulaganje u obnovljive izvore energije. Na vlasti je bila stranka čiji ste vi bili član i tada gradonačelnik, bili ste desna ruka neformalnog predsednika te stranke, predsednika u senci te stranke, bivšeg gradonačelnika grada koji ste vi onda nasledili od njega kao gradonačelnika, nemojte da se zavaravamo da vi u toj stranci, koja je vodila Srbiju, svakako od 2008. do 2012. godine, ali i ranije, da ste bili samo neki mali šraf, neki sekretar škole ili šta ste rekli i da niste imali nikakav uticaj. To jednostavno nije tačno.
Zašto se tada niste borili za životu sredinu? Zašto se tada niste borili za zelenu agendu? Zašto tada niste pustili investiciju – obnovljivi izvori energije? Opet ću vam ponoviti, 2014. godine Vlada Aleksandra Vučića usvaja prvi Zakon o energetici koji daje zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije.
Vi ste 2019. godine, kažete, kao gradonačelnik dobili nagradu za ESKO ugovore. Fantastična stvar. Ulaganje u energetsku efikasnost tako što ulaži privatni investitor i njemu se vraća od ušteda koje je postigao svojim ulaganjem.
Znate kako je to bilo moguće? Tako što je Vlada Aleksandra Vučića usvojila zakon da to bude moguće. Zašto nije bilo moguće ranije imati ESKO ugovore? Zato što Vlada Mirka Cvetkovića, stranke u kojoj ste vi bili značajan član, nije htela to da usvoji. Nije videla uopšte poentu da to usvaja. Jeste li se tada bunili? Jeste li sada pričali da je zelena agenda nešto najbolje? Ne, ja se sećam da sam ja kao osoba koja je vodila kompaniju, koja je želela da ulaže u obnovljive izvore energije, da sam se tada raspravljala zato što niko nije hteo da sluša o obnovljivim izvorima energije, zato što su svi rekli – to je skupa struja, mi imamo jeftinu iz uglja i šta će to nama. Ta ista stranka čiji ste vi bili uticajni član, desna ruka neformalnog predsednika.
Tako da nemam ja problem sa zelenom agendom. Ja mislim da je zelena agenda normalna i prirodna i da nemate vi samo jedinstveno pravo na tu zelenu agendu zato što i mi živimo u ovoj zemlji i naša deca žive u ovoj zemlji i mi se brinemo o vazduhu i uradili smo više nego svi od 2000. do 2012. godine.
Da li smo mogli brže? Da, verovatno i jesmo, da nismo morali 2014. i 2015. godine da se bavimo fiskalnom konsolidacijom zato što je zemlja bila na ivici bankrota. Da, trebali smo prvo da stabilizujemo neke stvari. Da, trebali smo prvo da zaposlimo neke ljude zato što je nezaposlenost bila 26%. Da, morali smo to da radimo da bi onda otvorili put nečemu drugom i da bi imali finansijski kapacitet, finansijsku sposobnost da utičemo na te stvari.
Odmah je 2014. godine krenulo ulaganje u filtere za odsumporavanje za termoelektrane i odmah je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, kažem, po prvi put u Srbiji usvojen zakonski okvir koji je omogućio zelenu energiju u Republici Srbiji, a onda i 2021. godine samostalni Zakon o obnovljivim izvorima energije, izdvojen iz Zakona o energetici zato što je toliko važna stvar.
Dakle, nikakav problem. Dobili ste nagradu, zato što je tada Vlada razumela da je to važno i da treba da idemo i na ESKO ugovore, koji su praktično javno-privatna partnerstva, ulažemo u energetsku efikasnost i da ne trošimo budžetska sredstva, nego da idemo sa privatnim investitorima.
Znate šta se posle toga desilo? Ti mediji koji vas najviše podržavaju su najviše napadali te ESKO ugovore i čitav ESKO model zato što su stalno, iako apsolutno ništa građani za to nisu davali, su stalno podmetali da je to mehanizam za korupciju. Tajkunski mediji koji vas najviše podržavaju su najviše sapletali ESKO ugovore po svim lokalnim samouprava u Republici Srbiji koje su to radile, bez obzira da li su radile sa stranim ili sa domaćim investitorima.
Što se tiče rudnika litijuma, opet ću reći, Rio Tinto je došao u Republiku Srbiju 2004. godine. Stranka čiji ste vi bili član i mnogi ovde koji se danas bore protiv Rio Tinta je 2004. godine bila na vlasti, na jedan ili na drugi način, uticajniji ili manje uticajni.
Godine 2006. izmenjen je Zakon o rudarstvu na način da se onima koji imaju pravo na istraživanje automatski da pravo na ekspoloataciju. Rio Tintov zakon.
Vi ste nakon toga bili gradonačelnik Šapca, Loznica vam je najbliža, zašto nikada ni jednu reč do pre, otprilike godinu dana ili koliko je bilo, polovinom 2021. godine, nismo čuli protiv „Rio Tinta“ i tog projekta?
Ponovo ću reći, bila sam u Loznici u novembru 2020. godine kada je završena studija opravdanosti. Odgovarala sam na pitanja i nije bilo ni jedno pitanje o zaštiti životne sredine. Svi su bili srećni. U Loznici sam bila, bila sam u zgradi lokalne samouprave, išla sam u njihovu šalter salu „Rio Tinta“ da pogledam i upoznala se sa mladim geolozima koji su radili na ispitivanju te rude. Nijedno pitanje, nikakvi protesti, nikakve demonstracije. Novembar 2020. godine.
Pogledajte izjave i tadašnjeg vašeg predsednika stranke i onog kasnije predsednika stranke, koji je govorio da je to najveća šansa Srbije. Šta se desilo? Jeste se tada pobunili? Jel ste krenuli u proteste? Jel ste rekli – nemojte, molim vas, to će da zagadi Rađevinu i Gornje Nedeljice? Ne, niste rekli. Samo kada je to postao metod političke borbe, e, onda ste ušli u to srcem i dušom.
Godine 2012. ko je bio na vlasti? Vaša stranka, u kojoj niste bili beznačajan član. Svakako ste i kao beznačajan član mogli da se pobunite, mogli ste da izađete iz te vaše stranke, da istupite, da se ne složite, da javno kažete.
Vlada Republike Srbije 2012. godine izdaje dozvolu za bušotine velikog prečnika „Rio Tintu“ da kreću u bušenje u Gornjim Nedeljicama i na čitavom tom području. A znate ko izdaje dozvolu – Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Danas imamo, ja verujem, kad bi proverili, najmanje 10 ljudi iz tog Ministarstva za zaštitu životne sredine u tadašnjem mandatu koji danas protestuju protiv tog „Rio Tinta“ na ulicama, ali su oni izdali te dozvole, bez ikakvog problema. Sve što smo mi radili sa „Rio Tintom“ radili smo javno i transparentno.
Čisto da vas upoznam, pošto vam je toliko stalo do te teme, da ni ne znate da nikada nismo potpisali nikakav ugovor. Ja nikakav ugovor sa „Rio Tintom“ nisam potpisala, nego sporazum o saradnji. I taj sporazum o saradnji smo objavili. Otkad smo ga objavili, niko ni „a“ nije imao da kaže na taj sporazum o saradnji, zato što smo mi stavili u taj sporazum o saradnji da moraju, pod jedan, da prate najstriktnije standarde životne sredine i pod dva, da sve što se proizvodi u Srbiji mora da ostane u Srbiji i takođe da lokalna zajednica mora da ima najveći prihod ili benefit od čitavog tog projekta. Dakle, ne ugovor, žao mi je što ni toliko ne znate, nego sporazum o saradnji. Nikad ga nisam krila, i kada sam išla u London i kada sam imala sastanke sa „Rio Tintom“, davala sam nakon toga izjave za medije i pričala o čemu se radi. Da li je tada bilo ko rekao bilo šta protiv „Rio Tinta“? Ne, nije, ni jedan jedini glas nije bio protiv „Rio Tinta“.
Sada da vam kažem još jednu stvar. Kada sam izašla na pres konferenciju i rekla da će Vlada da povuče sve ono što je davala „Rio Tintu“, potpuno javno i transparentno, nisam ja to, da vas još jednom podsetim, uradila zato što ja mislim da taj projekat nije dobar za Srbiju. Ja mislim da je taj projekat fantastičan za Srbiju. Ja mislim da je to projekat koji bi nam pomogao da podignemo našu ekonomiju, životni standard, a posebno građana u čitavom regionu zapadne Srbije, apsolutno mislim, da postanemo centar Evrope za čitav lanac proizvodnje, od prerade, do baterija, do električnih automobila i drugih stvari. Apsolutno to mislim.
Ali sam tada ponovo, otvoreno i jasno rekla svim građanima Republike Srbije na pres konferenciji, to sam rekla i ambasadorima zemalja koje su podržavale „Rio Tinto“ zato što je to njihova multinacionalna kompanija, a to je ova stvar – svi oni su hteli da iskoriste „Rio Tinto“ u tom trenutku da bi oslabili Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, svi. U velikoj meri su i finansirali te proteste, organizaciju protesta, pozivanje na proteste, štampanje promotivnih materijala i sve ostalo. Ti isti koji su od nas tražili da proguramo „Rio Tinto“. I to je bila politička igra takva da su znali da Aleksandar Vučić neće da ugrozi interese Srbije i da kakvi god otpori bili da će na kraju odgovorno da se ponaša i da da podršku tom projektu zato što je važan za Srbiju i dobar za Srbiju, a posebno za taj deo Srbije, a da će istovremeno oni iskoristiti to da ga oslabe politički.
Ja sam tada, ako se sećate, kao predsednica Vlade izašla i rekla – ja to neću da dopustim. Takvu duplu igru od strane nekih stranih ambasada, od strane određenih tzv. ekoloških projekata, koji su se nakon 18 godina, i bukvalno 18 godina „Rio Tinta“ u Srbiji setili da „Rio Tinto“ treba da ode iz Srbije, nisam htela da dozvolim.
Ja nemam sumnje da je to odličan projekat za našu zemlju i za naš narod. Gde god odem u inostranstvo, pričala sam, u Singapuru da je pitao zamenik premijera – vi imate litijum? Bilo me je sramota da mu kažem da ga mi ne koristimo, jer ne postoji zemlja koja ima, a da ga ne koristi. Ne postoji, ali ja kao predsednica Vlade i kao član SNS nisam želela da dozvolim da se finansiraju protesti da bi se oslabio Aleksandar Vučić, a istovremeno su računali na ozbiljnost i odgovornost Aleksandra Vučića da uprkos tim protestima koje su finansirali izgura taj „Rio Tinto“.
Tako da vas ja još jednom molim da mi objasnite kako to vi od te 2003, 2004. godine niste glasno i jasno rekli vašoj stranci – nemojte ljudi, to je prljava tehnologija, to će da uništi Srbiju, gde je Loznica, tu je i Šabac, nemojte to da radite građanima u gradu u kom živim, koji vodim. Ne, nego ste se setili taman nešto pre izbora da udarite široko po tom projektu nakon 18 godina tog projekta u Republici Srbiji.
Kažete građanima, za mene opet neverovatno nipodaštavanje građana, neverovatna sumnja u njihovu inteligenciju i verovanje da takve banalne stvari mogu da se podmetnu građanima Srbije da ste vi zaslužni za jeftinije gorivo. Nije zaslužna cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu, niste vi uspeli da napravite pritisak samo na Vladu Republike Srbije, ne, ne, vi ste mnogo uspešniji od toga i mnogo jači. Vi ste izvršili pritisak na Saudijsku Arabiju, na zemlje OPEK-a, organizaciju zemalja izvoznika nafte, direktno ovde iz ovih grupa ste na njih izvršili pritisak. Oni su oborili svetsku cenu nafte i onda smo mi mogli da oborimo i cenu nafte, dizela, benzina, naftnih derivata u Republici Srbiji. Ja vam na tome čestitam i molim vas da samo tako nastavite, OPEK i zemlje članice OPEK-a sa nestrpljenjem čekaju svaki vaš sledeći korak, čak i potez i sa drhtanjem prate da li će moći da budu profitabilne kada vaša koalicija kaže i naredi da moraju da se smanje cene.
Dakle, da ne dužim, imamo još pet tema koje ste pomenuli, a na koje bih mogla da vam govorim protiv argumentima.
Da vam kažem, uvozimo struju i još jednom, nekoliko puta smo ponavljali, Srbija je uvek uvozila struju zimi. Srbija je bila neto izvoznik struje, ali je zimi uvek uvozila struju. Još jednom, recite mi zašto, ako već niste želeli tada da usvojite zakon koji bi omogućio investiciju zelenu energiju, zato što ste rekli zelena energija je skupa tada, tada je bilo zelena energija je skupa, imamo ugalj, on je jeftin i održivo nam je rešenje i ne možete da pravite elektrane na obnovljive izvore energije, ali recite mi zašto onda niste pokrenuli neki novi energetski projekat u Republici Srbiji? Bilo bi onda lakše da bude jači energetski sistem.
Dakle, o upravljanju u okviru EPS-a da ne pričamo, zato što bi zaista imalo štošta da se kaže o tome kako je vođen na kraju krajeva i od 2001. godine, pa na kraju krajeva i kako su ispod stola, kao što sam pokazala, 2011. godine finansirani preko EPS-a i preduzeća u okviru EPS grupe neki koalicioni partneri.
Solarni panel. Ne, niste me razumeli ponovo. Nisam ja promenila svoje mišljenje, ja i dalje mislim da ukoliko bi mi išli na predlog koji ste vi dali, a to je da na svim krovovima u Republici Srbiji instaliramo solarne panele i sve to priključimo na naš elektroenergetski sistem u odnosu na našu prenosnu mrežu, da bi ona doživela kolaps.
Drago mi je što vam je smešno i što sam imala lapsus nakon što sam čitav dan odgovarala na sva izlaganja narodnih poslanika. Dobro, to je nekako onako jedna dečija, ako je to onako dečija podmetačina koja vas čini srećnim, to dovoljno govori o vama. Tako da, da. Da li sam kolabirala ili je mreža doživela kolaps ili šta drugo, manje je čini mi se važno zato što nam se svima to nekada desi, ili ste vi jezički bezgrešni. Opet to dovoljno govori o vama, ali radi se o tome da je činjenično stanje da bi vaš predlog za elektroenergetski sistem Republike Srbije da se na sve krovove stave solarni paneli i odjednom priključe na mrežu doveo do kolapsa naše mreže, zato što to ne može da se balansira.
E, sad, da li smo mi protiv solarnih panela? Pa, naravno da nismo. Hajde da se vratim ponovo, važno mi je zaista da razumete. Godine 2014, kada je Vlada Aleksandra Vučića usvojila Zakon o energetici i po prvi put rešila obnovljive izvore energije, otvorio se put za solarne elektrane. U tom trenutku samo za 10 megavata, dok ne vidimo kakav će imati uticaj na mrežu. Takođe i zato što je u tom trenutku ta tehnologija bila toliko skupa da su fid-in tarife bile previsoke. Ali, sada od 2021. godine smo otvorili još veći prostor za to. I da, vi danas niste glasali da se usvoji predlog zakona da sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, kad već spočitavate nešto ministru finansija Siniši Malom, dakle, isto ta EU, da idemo u taj projekat od 45 miliona evra, i to dovoljno govori o vašoj agendi.
O javnom dugu neću pričati zaista, biće vremena. Verujem da će još neko pomenuti javni dug, te osnovne parametre ekonomije, imaćemo vremena dodatno da pričamo o njima.
Za mene je takođe donekle cinično da vi pričate o ulaganju u nauku, u ETF u Beogradu, kada smo mi zaista vlast koja će ostati upamćena po tome da je pokrenula nauku i inovaciju u Republici Srbiji, stvorila, formirala Fond za nauku, otvorila naučno-tehnološke parkove, podigla kapacitete, pre svega tehničkih fakulteta, izgradili dodatnu zgradu Elektronskog fakulteta u Nišu koja je bila inicijalno planirana 1975. godine. Evo, sada smo završili i idemo na idejno rešenje za novu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, uklonili i srušili nelegalne kuće, privatne kuće u okviru ETF u Beogradu. Pa, ko je sad to uradio, vi ili mi? Jel to završeno do 2012. ili je 2015. godine otvoren prvi Naučno-tehnološki park u Beogradu? Pa od 2015. godine.
Dakle, što se ulaganja u nauku tiče, hajde tu makar budite dovoljno iskreni prema sebi i prema građanima Republike Srbije, da nam te stvari ne spočitavate. Hvala.
(Nebojša Zelenović: Replika, dva minuta. Pomenut sam.)

Ja se izvinjavam. Mislim da je kolega Milenko Jovanov zaista sve objasnio. Nemam šta da dodam. Hvala vam.

Hvala vam.
Da vam kažem, poštovani narodni poslaniče, jedva mi čekamo da odgovaramo pred sudom, zato što nemamo šta da krijemo, nemamo čega da se stidimo i sve što smo radili radili smo i radimo u interesu Srbije, rezultati to pokazuju, tako da bih ja izuzetno volela kada bi me u budućnosti neko od vas tužio, pa da pokažemo na sudu ko je šta radio, ko je šta pričao.
Jedino što je sigurno u ovom trenutku je da ste vi sudski dokazan lažov. Znači, to je jedino što je sigurno što se tiče suda. Vama je sud presudio da ste lagali o Andreju Vučiću u slučaju „Jovanjice“. Vi danas iz pozicije narodnog poslanika, iz ovog najvišeg doma demokratije, indirektno pretite sudijama koje su presudile. Kažete im da su oni naše sudije, pa će valjda i oni odgovarati, jer neće biti abolicije kada vi dođete na vlast. To je takav besprizoran pritisak na sudstvo, to je takvo besprizorno mešanje u sudsku vlast, da bih ja zaista bila zapanjena da ne znam da se radi o čoveku koji je bio na vlasti kada je preko noći, po partijskoj liniji, po partijskom naređenju 900 sudija u Republici Srbiji izgubilo posao, od kojih su neki izvršili, nažalost, samoubistvo zbog takvih postupaka.
Tako izgleda vaša vladavina prava. Tako izgleda vaše pravosuđe. Preko noći, iako Ustav garantuje stalnost sudijske funkcije, vi, vaša stranka smenjujete skoro 900 sudija. Verica Barać nakon toga kaže, da se ni deset godina nakon toga sudstvo u Srbiji nije oporavilo. Šta vi radite onda 2009. godine? Znači, 13 godina nakon toga, šta radite? Ponovo obećavate sudijama da kada dođete na vlast isto to ćete uraditi. To je sramota i to je skandal.
Mi nismo privatizovali sudstvo. Znate, kada smo krenuli u javnu raspravu o ustavnim amandmanima 2018. godine, neke od najvećih oponenata su nam bili ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca. Dobili smo tada zeleno svetlo od Venecijanske komisije da možemo da idemo u izmene Ustava, ali smo onda u toj Vladi od 2020. godine odlučili da uđemo u još jednu javnu raspravu zato što moramo da postignemo makar minimum konsenzusa u društvu oko tako važnih stvari, kao što su izmene Ustava u oblasti sudstva. Odjednom su upravo ljudi iz Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca postali najveći borci sa nama za ustavne amandmane, i rekli, neki od njih, da ne mogu da veruju da su dočekali vlast koja je spremna da se odrekne političkog uticaja nad sudstvom.
Venecijanska komisija je rekla da su ustavni amandmani u skladu sa najnaprednijim i najboljim standardima, međunarodnim standardima, u oblasti vladavine prava, da obezbeđuju potpunu nezavisnost sudstva od politike i da obezbeđuju samostalnost tužilaštva i ponovo danas treći put pitam vas koji se toliko pozivate na sudstvo šta ste u tom odsudnom trenutku za vladavinu prava u Srbiji, nezavisnost pravosuđa vi uradili? Pozvali da se glasa protiv toga, da ostane politički uticaj kakav takav na sudstvo, a vi ste uveli, kada pričate o privatizaciji sudstva, bez bilo kakve javne rasprave, bilo kakvih konsultacija, bilo kakvih konsultacija sa Venecijanskom komisijom i Savetom Evrope, kada se 2009. godine menjao Ustav, tada uveli da se biraju sudije praktično na probni period do tri godine od strane parlamenta i većine u parlamentu. I vi mislite da će neki sudija koji se bira na probni period do tri godine od strane političke većine u parlamentu ići protiv te političke većine? I vi ste želeli to da zadržite?
Dakle, ja verujem vama kada vi kažete da ćemo mi odgovarati zato što verujem da kada vi dođete na vlast, vi ćete biti i tužioci i sudije, kao što je to nekada bilo i smenjivaćete čitavo sudstvo jednim potezom pera, bukvalno preko noći, iako im Ustav garantuje stalnost funkcije.
Takođe mislim da vama građani nikada više neće dozvoliti da se vratite na vlast zato što je vaša jedina politika pretnja i revanšizam. Vi pretite… Hajde što pretite Aleksandru Vučiću, hajde što pretite njegovoj porodici, hajde što pretite meni, članovima Vlade, narodnim poslanicima, vi pretite ljudima na društvenim mrežama. Neko vama nešto kaže, ne slaže se sa vama, vaš predsednik stranke kaže – e i ti ćeš odgovarati. Pa, to je demokratija, to je pluralizam. Tako ćete voditi Srbiju? Neka vam je na čast. Ja mislim da niko u Srbiji to neće ponovo dozvoliti, posebno zbog vaših duplih standarda i zato što jeste poznati kao stranka čiji je predsednik govorio da je protiv NATO-a, a onda smo odjednom videli u „Vikiliks“ depešama da je američkim ambasadorima i na međunarodnoj konferencijama u tajnosti prilazio i izvinjavao se i rekao - moram to zbog građana Srbije, ali mi smo u stvari potpuno posvećeni članstvu u NATO.
Takvo licemerje, takvu dvoličnost nikada neće zaboraviti građani Republike Srbije, ali sam posebno dodatno sigurna da vam neće pokloniti poverenje zato što svima do jednog pretite, i poznatima i nepoznatima. Čim se neko javi ko se ne slaže sa vama, vi mu obećavate da kada dođete na vlast vi ćete ga uhapsiti, vi ćete ga osuditi, one ćete da bijete, one ćete da proterate, nikoga nećete da abolirate i, dakle, čitava politika se svodi na revanšizam. Dobro, vaša politika, vaše pravo.
Vi kažete da su građani Srbije shvatili da manipulišemo podacima. A kada ste vi videli, izvinite, to shvatanje građana Srbije? Na izbornim rezultatima, kada je Aleksandar Vučić dobio rekordnu maksimalnu istorijsku podršku građana Srbije? Tada? Tako su shvatili? Tako su shvatili, jel? Nisu cenili rezultate, nego su valjda verovali vama da manipulišemo podacima, pa su onda svi mahom glasali za Aleksandra Vučića i, na kraju krajeva, za koaliciju koja je do tada vršila vlast.
Ne manipulišemo mi podacima zato što za građane statistika i više i manje, ja mislim, nije naročito važna, tako da možemo mi i ovde da se raspravljamo o statističkim podacima. Njima je važno šta oni vide i šta oni osećaju.
Mislite li da neko ko se lečio od korona virusa u novom najmodernijem Kliničkom centru Niš misli da manipulišemo podacima? Ta osoba zna šta je videla i gde se lečila i kako izgleda ta ustanova. Ta osoba, takođe, zna da do 2017. godine, jer nam je trebalo dve godine da izgradimo to, mi nismo imali nov klinički centar, novu opštu bolnicu, da mi u zdravstvu ništa nismo novo imali, tako da ne moramo da manipulišemo podacima. Ljudi to vide.
Mislite da neko ko živi u Čačku ili u Požegi, kada ide sada auto-putem od Beograda, razmišlja o tome da li mi manipulišemo podacima? On taj auto-put vidi, svaki dan ga koristi. Mislite da neko ko sedne u brzi voz u Beogradu i za 30 minuta stigne u centar Novog Sada, kaže - pa ovi samo manipulišu podacima ili kaže - ovi ljudi su radili nešto što mi nikada nismo mislili da može biti urađeno u našoj zemlji?
Mislite li da neka mlada osoba koja ima startap kompaniju i koja je uspela da dobije svoju kancelariju u subvencionisanom prostoru, u naučno-tehnološkom parku Čačak ili Niš, kaže – ovi ljudi samo manipulišu podacima ili vide rezultate ili vide taj naučno-tehnološki park ispred sebe? Da, mi dajemo, značajna sredstva izdvajamo i, kao što ste videli, vrlo transparentno i građani su to mogli da vide zato što ste sve to naveli za šta smo dali ovoliko novca, za koji softver smo dali onoliko novca, šta smo platili, šta smo kupili, šta smo uradili.
Tako je, dajemo zato što smo mi uveli elektronsku upravu, pa onda moramo, na kraju krajeva, i nešto od toga da radimo. najveći deo toga, sva sreća, radimo interno, našim snagama, sopstvenim kapacitetima, zato što smo 2017. godine osnovali Kancelariju za informacione tehnologije i e-Upravu, pa ona to radi, ali vama nije palo napamet da uvedete e-Upravu. Vama je bilo savršeno u redu da građani izigravaju kurire i da trče od jednog do drugog šaltera, da kupe papire, da šalju po izvod iz matične knjige rođenih rođake, prijatelje, autobuse, da mole da im se to donese da bi ostvarili neko svoje pravo. Nama to nije bilo u redu. Mi smo hteli da budemo na usluzi građanima 365 dana u godini 24 časa u danu. Dakle, zato smo uveli e-Upravu.
Ja se sećam Opštine Trstenik. Postala sam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Aleksandra Vučića i bila preponosna što me je Aleksandar Vučić zvao da se pridružim njegovom timu. Sećam se da Opština Trstenik nije prevela ni 10% od ukupno matičnih knjiga te 2016. godine u elektronski oblik, iako je postojala obaveza još 2012. godine zato što to nije bilo važno vama. To je bilo važno samo građanima, vi od toga niste imali ništa i niste osećali da je vaša obaveza da radite u interesu građana i da budete njihov servis.
Pre je trebalo, kada se rodi beba, tri dana da neko šeta po različitim institucijama da prijavi tu bebu za roditeljski dodatak i zdravstveni karton. Danas se to radi za deset minuta u bolnici, bez ikakvog dokumenta, samo sa ličnom kartom. To je naša odgovornost prema našoj zemlji i našim građanima. To pokazuje kolika je bila vaša neodgovornost zato što vam ni u jednom trenutku nije palo na pamet da bi možda bilo dobro da takve stvari uradite za građane.
Dakle, ne verujem ja vama da su građani shvatili da mi manipulišemo podacima. Mislim da građani znaju da mi ne manipulišemo podacima, da vide rezultate potpuno konkretne, opipljive rezultate zaista na svakom koraku.
Kada izađete iz ove Skupštine, ako odete do Kragujevca, ili odete do Čačka, ili odete do Niša, ili odete do Vranja, svuda vidite te rezultate. U Prokuplju radimo Opštu bolnicu. Bila je spomenik našoj neozbiljnosti i neodgovornosti, u sivoj fazi od nekih 80-ih godina. Danas je završavamo i ona je u ovom budžetu o kome ste najmanje pričali.
Vi pričate o našem deficitu od 3,3%. U vreme kada pandemija korona virusa još nije prošla, kada se nisu sve zemlje otvorile, uključujući i jednu od najvećih svetskih ekonomija, a to je ekonomija Narodne Republike Kine, i kada imamo rat na istoku Evrope, mi imamo deficit od 3,3%. Vi ste 2012. godine imali deficit od 6,4%. Tada, čini mi se, niste se naročito brinuli oko deficita.
Pričate o javnom dugu i ja vidim da će Milenko morati da pređe na tih 10 dinara. Javni dug je samo od 2008. do 2012. godine skočio sa 26,8% na 52,9%, 26,8% na 52,9%, deficit, da vam kažem, 6,4%, a vi meni recite, a zašto smo se zaduživali? Zašto smo se zaduživali? Gde su otišle te pare? Gde su otišli ti novci iz budžeta da nakrcamo toliki deficit? Jeste li izgradili neki auto-put? Ne. Jeste li izgradili neki klinički centar? Ne. Neku opštu bolnicu? Ne. Jeste li izgradili neki naučno-tehnološki park? Ne. Jeste li izgradili neku ustanovu kulture? Ne. Upravo suprotno. Zatvorili ste Narodni muzej, zatvorili Muzej savremene umetnosti. Dakle, gde su otišle te pare?
I kada prethodni govornik, vaš bivši partijski kolega, priča o džuboksu i o tome koliko političari para uzimaju, pa to je zato što vi krećete od sebe i uvek krećete od sebe. Vi ste napravili tajkune sa kojima se samo svetski oligarsi mogu porediti. Vi ste napravili čoveka koji je držao video klub u Kragujevcu, čoveka koji sada ima klub u Premijer ligi. To ste vi uradili. Vaši saborci, saradnici i vi ste prijavljivali u 10 godina vladavine 619 miliona evra dodatnog bogatstva, dok ste se bavili politikom. Kako to bilo ko uspe? Kako to bilo ko uspe?
Dakle, meni je jasno i ja mislim da je građanima jasno gde su se ti novci prelili, jel nemoguće da imate 6,4% deficit, a ništa novo niste izgradili. Imate nezaposlenost 25,9%. Imate 6,4% deficit, a gde su novci? Kada je neko kupio klub u Premijer ligi, videli smo gde su naši novci. Kada je neko kupio 35 stanova, videli smo gde su naši novci. Kada je neko prijavio profit od 600 miliona evra, videli smo gde su naši novci. Vi ste te tajkune pravili i takve oligarhe, ali da vam kažem to ima i smisla političkog u vašem slučaju zato što su oni pravili vaše Vlade zajedno sa stranim ambasadorima - sednu u restoran tajkun, ambasador, naprave Vladu. U čijem interesu vi morate da radite? U interesu tog ambasadora i tog tajkuna. Potpuno jasno.
Danas, toga nema. Da vam kažem za inflaciju. Pogledajte vi ovo. Dakle, ovo je presek pre pandemije korona virusa i presek od 2008. do 2012. godine. Žao mi je što se ne vidi, ali evo da pokažem i guverneru Narodne banke Srbije. Od 2008. do 2012. godine prosek inflacije u Republici Srbiji je bio 9%. Šta je bilo tada? Bila je svetska ekonomska kriza koja po uticaju nije mogla da se meri sa pandemijom korona virusa, ali je bilo da kažete 2008. godine, da kažete 2009. godine, ali vi ste i 2011. godine imali inflaciju 11%. Godišnja inflacija 2011. godine je bila 11%. Nije bilo inflacije u Evropskoj uniji. Nije bilo inflacije u Evropi.
Kako? Kako se tad niste brinuli o inflaciji? Kako vas tada nešto nije bolela glava i kako se niste pitali da nešto možda nije u redu? Godine 2012. je bila 7,8%. Dakle, samo u tom periodu Vlade Mirka Cvetkovića, mi kažemo – bilo je strašno vreme, da, bilo je i više nego strašno vreme, bilo je užasno vreme, prosek godišnje inflacije je bio 9%. Godine 2014. do 2020. prosek inflacije 2%. Mi sada imamo inflaciju 11%. Evropa ima sličnu inflaciju.
Samo da pokušam da nađem. U evrozoni je inflacija u oktobru bila 10,7%. U državama zapadne i centralne Evrope između 7% i 13%. U baltičkim državama preko 20%. U Estoniji 22,4%. Kada ste vi vodili Srbiju imali smo inflaciju od 11%, a u ovim državama nije bilo inflacije. Drago mi je što se danas brinete o inflaciji. To je dobro i dajete mi priliku da podsetim kako je to nekada bilo i kako je to danas.
Kažete da je Srbija jedna od najrazvijenih zemalja. Ne, nije više, na svu sreću. Opet krećete od vas i od vašeg perioda. Ja ću vam ponoviti onu poraznu statistiku, poraznu za sve naše građane. Prosečna plata u Republici Srbiji 2011. godine 331 evro. Prosečna plata u Crnoj Gori 484 evra, u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Makedoniji 351 evro, u Albaniji 310 evra. Dakle, jedino je Albanija bila ispod nas. Svi ostali su bili bogatiji od naših građana, i to je 331 evro sa nezaposlenošću od preko 25%. Danas smo mi daleko najbolji u regionu i takmičimo se sa određenim zemljama EU.
Da li smo mi zadovoljni? Ne. Mi mislimo da možemo i da vredimo mnogo više, da naši građani vrede mnogo više, da stvaraju mnogo veću vrednost. I nismo zadovoljni i zato idemo na prosečnu platu od 1.000 evra, što nam je cilj do kraja mandata ove Vlade. Ja verujem da ćemo to postići.
Vi kažete i opet govorite neistinu da je neko od nas ili ministar finansija Siniša Mali rekao da nam ne treba MMF. Upravo suprotno. Vidite, mi sa MMF-om sarađujemo i imamo jednu ili drugu aranžmana od 2014. godine. Radili smo sa njima i kada nam nije više bila potrebna bilo kakva finansijska pomoć i podrška. Radili smo sa njima da bismo imali još jedan par očiju, još jednog objektivnog posmatrača, nekog ko može da posvedoči da imamo fiskalnu disciplinu, da smo makro ekonomski i finansijski stabilni i da te stvari, takođe, prenese investitorima. Mi se toga ne stidimo. Mislili smo da je to najpametnije, a pri tome osigura transparentnost koju vi nikada niste imali. Vi ste pokušali da napravite aranžman sa MMF-om, pa kada su vam prvu stvar tražili, odmah ste odustali, jer ste videli da tu treba da dođe do neke transparentnosti, da mora da pokaže gde se troše pare i za šta se troše pare, do neke budžetske discipline, pa nije ni važno, hvala lepo, ne treba nam MMF, nego ćemo da oteramo MMF, a onda ćemo da se zadužujemo po kamatnim stopama od 6,5%, 7%, i 7,2%. Tako ste vodili politiku i tako ste vodili ekonomiju.
Prodali aerodrom. Opet ne govorite istinu, u vašem maniru. Mi smo aerodrom dali u koncesiju. Dakle, dali smo nekome da upravlja našim aerodromom na 25 godina.
Aerodrom je dan-danas vlasništvo građana Republike Srbije, vlasništvo Republike Srbije. Nikada nije bio otuđen. Oni upravljaju njime.
Sada da vam kažem jednu razliku između vas i nas. Ja se izvinjavam što je zaista potrajalo, ali imam mnogo primera i mislim da je važno za građane Srbije. Izvinjavam se, razumem da vam je teško da me slušate.
(Aleksandar Jovanović: Bez žurbe.)

I meni bi bilo da sam radila tako kao što ste vi radili.
Da vidimo ovako, aerodrom. Vi ste 2008. godine prodali čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra, 2008. godine.
(Miroslav Aleksić: Pitajte Sinišu.)
Siniša Mali nema nikakve veze sa 2008. godinom, ali nema veze. Bio je tu i Boris Tadić, koliko se sećam, bio je predsednik države, bio je tu i predsednik vaše stranke. Dakle, ta Vlada, Vlada u kojoj je bio Mirko Cvetković, nije je možda tada vodio, ali koliko se sećam bio je ministar finansija. Sećam se da je bio ministar finansija, znate kako? Zato što mi je kao građanki bilo neverovatno da sam gledala tu pres konferenciju Vlade Republike Srbije i neko od novinara pita – ali, zar ne mislite vi da je ovo izuzetno mala vrednost za čitavu Naftnu industriju Srbije? Na šta će ministar finansija odgovoriti – izvinite, nisam bio u prilici da pogledam sve ugovore, bio sam bolestan. To je bio odnos prema državnim resursima. Bila sam šokirana.
Svejedno, da se vratimo. Ko, mi, vi, predsednik vaše stranke i vaša stranka, sada možda bivša, ne znam, vi ste jedan od satelita, ali da se složimo, čitava Naftna industrija Srbije 400 miliona evra. Odlično. Mi smo dali jedan aerodrom, ne naftnu industriju, aerodrom smo dali u koncesiju. Nismo ga prodali, dali smo ga nekome da upravlja. I šta smo dobili za građane Republike Srbije? Kako mi to vodimo ovu državu?
Dobili smo „van of“ naknadu, jednokratnu naknadu od 501 milion evra, plus garantovane investicije od nekih 750 miliona evra, plus godišnju koncesionu naknadu od njihovog profita. Sve u svemu, za aerodrom „Nikola Tesla“ smo mi za građane Republike Srbije prihodovali, uzeli otprilike milijardu i 200 miliona evra, a vi ste za čitavu naftnu industriju uzeli 400 miliona evra. Zauvek prodali. Nikada više nije naša. Zauvek sa svim nalazištima i svim potencijalnim nalazištima, 400 miliona evra. Mi smo kao jednokratnu naknadu za aerodrom dobili 501 milion.
Da vam kažem još jednom plastično kakva je razlika i kako mi upravljamo i kako brinemo o interesima države, a kako ste vi to radili, neću pričati o „Aseku“, zato što ste ponovo uspeli da ponovite laž da je to firma mog brata, poljska firma, multinacionalna firma. To je isto kao da moj brat radi, još jednom ću vam reći, za „Koka-kolu“, a onda vi kažete da je „Koka-kola“ firma mog brata. Tako isto je „Aseko“ firma mog brata. Radio je za „Aseko“, multinacionalna firma, zapošljava preko 600 ljudi u Beogradu. Opet vama na čast, vi ste ipak sudski dokazani lažov, tako da ne mogu sa vama da se raspravljam u tom smislu.
Konačno, „Milenijum tim“. Ja znam ljude iz „Milenijum tima“. Ponosim se što ih znam. Nema nikakav problem to da kažem. Mislim da su odlična kompanija. Još više se ponosim time što mi imamo jake, solidne, fenomenalne domaće građevinske kompanije, nešto što u vaše vreme nismo imali, pošto nije postojala građevinska industrija, pošto je potpuno bila ubijena i zgažena ne samo zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, već mnogo pre Zakonua o planiranju i izgradnji, ako se ne varam iz 2009. pa 2012. godine, koji je potpuno ubio građevinsku firmu, gde vi niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu.
Što niste mogli da dobijete građevinsku dozvolu? Zato što je to bio najkorumpiraniji proces u čitavoj administraciji ove države. I više nije postojala ni jedna građevinska firma. Recite mi jednu građevinsku firmu koja je postojala? I „Energoprojekt“ ste uništili i „Energoprojekt“ više nije postojao, a mi danas imamo i „Milenijum tim“, imamo i „Konkord Vest“, imamo i „M enterijer gradnju“, imamo „Gradinu“, imamo „Termomont“ i to su samo firme kojih sad mogu da se setim da su gradile bolnice, naučno-tehnološke parkove, da su gradile neke razne druge komplekse, FON itd.
Sve domaće firme, velike firme, rade sada i u inostranstvu, imaju reference. Imaju reference sada u izgradnji i najmodernijih „dejta centara“, sada mogu i da ih grade bilo gde u svetu zato što nema mnogo takvih firmi. Domaće firme, pa šta sad hoćete, kad dovodimo strane firme, što dovodite strane firme? Kad jačamo domaće firme, što jačate domaće firme, to su vaši tajkuni? Nisu to naši tajkuni, to su privrednici, naši, kojim Srbija danas može da se ponosi.
„Milenijum tim“ kada vas je tužio, vi ste se, ukoliko se ne varam, pozvali na imunitet.
(Miroslav Aleksić: Da.)
Ako pričate istinu, a što se pozivate na imunitet?
(Miroslav Aleksić: Zato što ste uništili pravosuđe.)
Ja bih jedva sačekala da me takva firma tuži, kakva vi kažete da je „Milenijum tim“, da sve dokažem na sudu, da sve pokažem i za koga rade i kome su plaćali i ko im je davao posao, sve da dokažem, kao što vi ovde pričate, nego je zaista malo bezveze da budete dva puta sertifikovani, sudski dokazani lažov, pa toliko verujete u to što pričate da se pozivate na poslanički imunitet.
Tako da, ja sam rekla šta sam imala, izvinite što sam oduzela malo više, ali mogla sam o tome kako se razlikujemo, da pričam sigurno još čitav dan.
(Vladimir Gajić: Poslovnik.)
(Miroslav Aleksić: Javljam se za reč.)

Hvala vam.
Dakle, samo da vidim odakle da počnem, pošto je bilo dosta teza, dosta pitanja. Vi kažete za mene da koristim uličarski jezik ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je najgrublje što sam rekla narodnim poslanicima sa kojima sam se raspravljala je da su licemeri. Izvukla sam definiciju, tačnu definiciju: „Licemerje ili hipokrizije – zastupanje stavova, vrednosti, uverenja u koje ličnost ne veruje.“ Ako se neko bavi samo isključivo zelenom agendom i dođe ovde i deli papirnate letke koji nisu čak ni reciklirani, to je u potpunoj suprotnosti i mogu da kažem da je to licemerje. Zašto? Zato što je to licemerje. Ako treba da raspravljam sa ljudima koji su bili članovi stranke u čije vreme je ne samo došao „Rio Tinto“, nego počeo istraživanja, dobio dozvole, promenjen zakon u korist „Rio Tinta“, dobio dozvole za istraživanja bušotina velikog prečnika, a sada su odjednom protiv „Rio Tinta“, to je, takođe, licemerje.
Možda je to za vas uličarski rečnik. To je, takođe, vaše pravo, kao što je vaše pravo, kao što sam ja rekla nekoliko puta da otvoreno obmanjujete građane, ali sa potpuno proverljivim informacijama i da nikada na kraju balade se ne okrenete i ne kažete – izvinite što nisam govorila istinu, a kada ste me optuživali da naseljavamo migrante.
Kada se ispostavilo da nismo naseljavali migrante, ne samo da niste rekli - nisam govorila istinu, nego ste onda optužili ministra Vulina kako se loše ponaša prema migrantima. Dakle, to je u krug jedno ludilo. Ja imam pravo to da kažem. Ja imam činjenice da to potkrepim. Možda se to vama ne sviđa, ali onda zaista vodite malo računa o tome šta pričate od meseca do meseca ili od nedelje do nedelje i da ne uskačete sami sebi u usta, verujući valjda da ja onda neću hteti, neću smeti da kažem šta je istina i kako su se stvari dešavale.
Da li mi otvaramo radna mesta samo za stranačke kadrove? Naravno da ne. Od kada je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem i sa našim koalicionim partnerima došla na vlast, mi smo otvorili nešto preko 440.000 radnih mesta. To nije samo za stranačke kadrove, tu su privatne investicije. Nismo mi njima mogli da kažemo – vi kada zapošljavate nekog, vi tražite člansku kartu. Nikada to nismo ni hteli da radimo.
Na kraju krajeva, pa ja sam primer toga. Mene je Aleksandar Vučić kao premijerku pozvao u Vladu, niti sam bila član stranke, niti sam bila bliska stranci u to vreme. U ovoj Vladi imamo nestranačke kadrove, imamo nestranačke kadrove koji vode neka od najjačih i najvažnijih ministarstava zato što je nama stranka skup ljudi koji dele iste vrednosti i koji imaju jednaku energiju da se bore za ovu Srbiju. A, svakako da svakog ko je pun energije i znanja i hoće da pomogne da je dobrodošao u Vladu, a kako tek ne kada otvaramo radna mesta. Tako da, zaista mislim da to činjenično smo pokazali da otvaramo radna mesta i da brinemo o svim građanima Srbije, a ne samo o članovima naše stranke.
Upravo suprotno, u vreme dok ste vi bili na vlasti i većina ovde narodnih poslanika jeste bila tada aktivna u politici, oko 450.000 radnih mesta je nestalo i poslove su dobijali samo članovi stranke ili bliski stranci. Pošto nije bilo radnih mesta u privredi, uglavnom su zapošljavani po lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima. Tako smo došli do toga da lokalne samouprave imaju neke i po pet puta više zaposlenih nego što je optimalan broj zaposlenih za taj broj stanovnika ili tu veličinu lokalne samouprave. Pa smo onda od 2014. godine išli u optimizaciju, tako da je to takođe pokazatelj razlike.
Kada kažete da me branite, ja se najbolje sećam kako me vi branite i kako ste me branili. Vi ste osoba koja zastupa, kažete, ljudska prava, pa se opet vraćam na onu definiciju licemerja, zastupa ljudska prava, manjinska prava, ali vam nije smetalo da mene nazovete u javnosti „homo-premijerkom“. Ako je to vama zastupanje ljudskih i manjinskih prava, vama na čast.
Ja nikada neću zaboraviti da ste me nazvali „homo-premijerkom“ ne zato što je to uvreda na moj račun, ne verujem da vi nakon svega što ste rekli o meni, mojoj porodici, o predsedniku Aleksandru Vučiću, članovima moje Vlade, narodnim poslanicima, stranci kojoj pripadam, na bilo koji način možete mene više da uvredite, apsolutno ne možete, ali vi ste time uvredili sve pripadnike te manjinske zajednice.
Opet, to vam nije smetalo da onda idete na „Paradu ponosa“, da se slikate, i da se ponosite time što ih podržavate, ali zato ste mene mogli da nazovete „homo-premijerkom“. Još jednom, uličarski rečnik, reći ću vam kako jeste, vi ste jedan licemer.
Hajmo sada ovako. Televizija „Pink“, kažete televizija beščašća. Ja nisam advokat televizije „Pink“, niti ću braniti televiziju „Pink“. Verujem da oni mogu da se brane sami za sebe, ali samo da vas pitam, kada je predsednik vaše stranke bio 10% vlasnik te televizije „Pink“, da li je i tada ta televizija „Pink“ bila televizija beščašća ili je tada bila časna i moralna televizija, jedan svetionik slobode i slobodne reči demokratije?
Ili je to ponovo licemerje, kada je predsednik vaše stranke 10% vlasnik „Pinka“, onda je „Pink“ super, a kada više nije 10% vlasnik „Pinka“, onda „Pink“ ne valja i beščastan je. Ja u to ne verujem i to nije moja životna filozofija, ali, u svakom slučaju, u redu.
Kada kažete da i zbog toga i zbog mog ponašanja i vokabulara u ovom parlamentu i ova Skupština, kažete, postala "ala Pink", ja se naravno sa vama ne slažem, kao ni po najvećem broju pitanja, ali pročitaću vam jedan vaš citat sa televizijske emisije, pa onda možemo reći da to što vi jeste, uvažena narodna poslanice u ovom Sazivu i predsednica vaše poslaničke grupe, može ovu Skupštinu da čini Skupštinom "ala treće oko", to je, citiram: "Ja nisam antivakser, ali smatram da u ovim novonastalim okolnostima, to je pandemija korona virusa, nakon korone i nakon jako puno saznanja da to jeste jedan, po mom dubokom uverenju ipak planski proces i da se radi o veštačkom virusu ne možemo imati isti odnos kao i prema tradicionalnim bolestima. Ponavljam, ja nisam antivakser, smatram da je izuzetno važno da tema vakcinacije kada je reč o Kovidu itd, jer verovatno neće biti poslednji te vrste, "naročito u ovim planetarnim gibanjima", to mora da bude postavljeno kao javno pitanje i zašto da ne da se ljudi o tome, o vakcinaciji izjasne na referendumu". To je "treće oko", prisutno glavom i bradom u ovoj Narodnoj skupštini. Opet, to je nešto o čemu ćete vi morati da objašnjavate građanima i glasačima.
Dakle, kažete da je posao da opozicija bude kritičar vlasti, ja se slažem i ja mislim da je to stub i oslonac demokratije i volela bih da sam čula neku konstruktivnu kritiku, volela bih takođe da sam čula neki predlog, a koji može da radi, da ne bude - hajde da postavimo solarne panele na sve krovove u Republici Srbiji i da priključimo to na naš elektroenergetski sistem, ali sam takođe, znate kako, nažalost, čula od vaše tu koleginice, citiraću: "Najveća opasnost po životnu sredinu Srbije je Ana Brnabić". Tako da, to su konstruktivne kritike koje dolaze od strane opozicije, tako da se ja borim koliko god mogu, jer ja moram da odgovaram narodnim poslanicima, a pre svega građanima Republike Srbije da pokažem zaista argumentima koliko su neke stvari besmislene i koliko jeste, nažalost, prisutno ovde licemerje.
Kad vi kažete - inflacija divlja, odgovorila sam vašem kolegi, inflacija divlja svuda, inflacija divlja u Estoniji 24%, kod nas je 11%, u EU je 11%, ali znate, dok ste vi bili na vlasti, inflacija je bila 11% iako nije postojala u EU i niste govorili - inflacija divlja, nego ste se kandidovali ponovo na izborima i rekli - nema veze što 2008, 2012. godine prosek inflacije 9%, nema veze što je nezaposlenost došla na 25,9%, nema veze što osim Albanije imamo najmanje prosečne plate u regionu, dajte nam još jedan mandat zato što smo dobro radili da nastavimo tako. Niste tada rekli - inflacija divlja.
Poskupljenja galopirajućom brzinom napreduju. Evo vam uporedni pregled cena prehrambenih proizvoda u 14 evropskih država na dan 29. novembar 2022. godine. Ako pogledate cenu hleba, ona je apsolutno daleko najniža u Republici Srbiji. Ako pogledate cenu brašna, jeftinije brašno od Republike Srbije ima samo Severna Makedonija i teritorija KiM. Od obe ove u jednom slučaju države, u drugom slučaju teritorije pod privremenom upravom privremenih institucija u Prištini, mi imamo značajno veće prosečne plate. Tako da je neuporedivo.
Ako pogledate suncokretovo ulje, od nas jeftinije je samo u Severnoj Makedoniji. Ako pogledate so, doduše so je jeftinija u Crnoj Gori, u Grčkoj, u Bugarskoj. Šećer jeftiniji samo u Makedoniji i Albaniji. Zemlje koje imaju daleko nižu prosečnu platu, itd.
Jaja jeftinija samo u Severnoj Makedoniji i to je pokazatelj. Tabela sa svim cenama 14 evropskih država, naravno uključujući države regiona, plus jedna teritorija naša AP pod privremenim patronatom, vođenjem privremenih institucija u ovom trenutku.
Netačno je da je postrojenje za odsumporavanje 2017. godine pušteno i nikada nije radilo. To može lako da se proveri, zato što je jedna od stvari nus projekat tog postrojenja, je onaj prah, gips koji se prodaje kompanijama. Vi možete da proverite da li je to „Kostolac“ prodavao ili nije, a prodavao je. Ako je prodavao, onda mora da je i proizvodio, a ako je proizvodio znači da je postrojenje radilo. Bilo bi prilično neverovatno i dosta besmisleno da mi izgradimo postrojenje za odsumporavanje, ali da ga onda ne pustimo u rad.
U ovom trenutku gradimo još dva postrojenja za odsumporavanje, čisto informacije radi za građane Republike Srbije. Jedno je blok TENT A, blokovi A3 do A6, u koje ulažemo 202,4 miliona evra i blok B1 i B2, takođe na TENT-u, u koji ulažemo 199 miliona evra, tako da je ovo samo investicija od preko 400 miliona evra u kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Znamo i koliko smo dužni i kome smo dužni i to je prilično transparentno. Konačno, žao mi je što moram da se ponavljam, ali, znate, zbog toga je i važno da mi stalno imamo aranžman sa MMF zato što onda imamo još nekog ko gleda sve te budžete i svedoči o našoj izloženosti, odnosno visini našeg javnog duga.
Budžet za privredu je smanjen, zato što više nema subvencija za fiskalne kase i zato što ćemo time što smo učinili mnogo lakše da se borimo protiv sive ekonomije i da napravimo bolji poslovni ambijent, pre svega za naše mikro, male i srednje domaće privrednike i preduzeća. To smo završili. To nije više potrebno u budžetu. Odgovornim ponašanjem to smo izbacili iz budžeta.
Za sve ostale stvari, podsticaje za investitore, za investicije, za opremanje industrijskih zona, za pomoć lokalnim samoupravama itd. ima i nešto više novca nego što je imalo ranije.
Opet, čujemo kako su u neravnopravnom položaju domaći privrednici. Ali, onda kada imamo jake domaće privrednike, kao što su građevinske kompanije, onda kažemo da nisu dobri i koristimo svaki trenutak da širimo neistine o njima, da ubijamo njihov kredibilitet i da pokušamo tako da ih saplićemo da oni nastupaju na inostranim tržištima. Zato što sve to što vi kažete, a dokazano nije istina, pošto da je istina kolega bi išao na sud, ne bi se pozivao na imunitet, se nađe onda na nekim internet pretraživačima, pa kada oni izvuku reference za neki posao u inostranstvu, onda vi naše domaće privrednike ubijate sa kredibilitetom da ne mogu da se takmiče u inostranstvu, ali su vam puna usta domaćih privrednika.
Što se tiče subvencija domaćim privrednicima, pogledajte po broju projekata. I 2021. i 2022. godine 50-50% je bilo subvencije za domaće investitore i subvencije za strane investitore po broju projekata. Imali smo otprilike tridesetak projekata subvencija ili nešto više. Mislim da su 22 projekta dobili su domaći investitori. Proveriću, pa ću vam dati tačne informacije.
Tačno je, veći je apsolutni iznos subvencija za strane investitore, ali to govori o tome da oni više investiraju, da oni takođe mogu da zaposle više ljudi ili da mogu da prebace veći opseg nove tehnologije u Republiku Srbiju. Tako da mi pomažemo našim domaćim investitorima da i oni jedan dan dostignu taj nivo, ali vi ne možete da poredite jednu našu domaću kompaniju kao što je „Imold“ iz Požege sa CTF iz Nemačke, ali vi pomažete i jednima i drugima. Dajete subvencije i jednima i drugima zato što tako podižete celokupnu privredu.
Pitajte sve radnike koji rade kod stranih investitora, pitajte 80 hiljada radnika koji rade u nemačkim kompanijama – da li bi voleli da nismo podržali te strane investitore, da li im je loše u tim kompanijama, da li je država nešto loše uradila? Naravno da nije. Pa sve te strane kompanije i svi ti strani investitori na kraju krajeva zapošljavaju naše ljude, plaćaju porez ovde, plaćaju takođe i imaju podugovorače naše lokalne domaće kompanije, komponentaše, ako pričamo o proizvodnji.
Tako da je to jedan zaista sveukupno prilično prazan i banalan argument i ja to moram da vam kažem. To je moja dužnost. To je moja obaveza. Na kraju krajeva, to je moj posao. To su prazni i banalni argumenti. Molim vas da ukoliko imate imalo ekonomskog znanja prestanete da ih koristite.
Na kraju krajeva, pa pogledajte sve te ljude koje zapošljavaju i svi ti strani investitori.
Sramota su plate nastavnika. Ja se tu slažem sa vama. Ja mislim da su plate nastavnika sramotno male, ali one su nekih 80% veće nego pre 10 godina i uvek mi je neverovatan taj argument – zašto mi kao Srbija ne možemo da damo platu nastavniku hiljadu evra i platu lekaru hiljadu evra od ljudi koji su bili na vlasti i to ne godinu dana, ne dve godine, ne četiri godine, nego više manje 12 godina. Zašto niste to uradili. Izvinite, zašto niste dali te plate? Zašto niste dali te plate doktorima, medicinskim sestrama, medicinskim tehničarima? Što niste dali te plate nastavnicima? Zašto smo mi morali da radimo danonoćno kako bi napravili stabilnu situaciju u državi da podignemo te plate nastavnika 80%, plate lekara 92%, a plate medicinskih sestara 103% i da one i dan danas budu sramotno male.
Koliko su bile sramotno male kad ste vi bili na vlasti onda? Što vam tada to nije zasmetalo?
Što vam tada nije smetalo što je ukinuta i zabranjena specijalizacija?
Sve je u redu, slažemo se. Evo, u tome se slažemo. I ja mislim.
Biće, evo da kažemo, plata nastavnika, evo gledam recimo platni listić Gimnazija „Bora Stanković“ u Vranju će od 1. januara 2023. godine biti 87.000 dinara. Ja mislim da je to sramotno malo. Samo da se složimo u tome. Ali, bilo je jedino održivo tako, tako podizati plate nastavnika.
Znate li kolika je bila 2012. godine? Izvinite, šta da vam kažem, vi ste bili na vlasti, šta da vam kažem? Bila je 49.247 dinara.
Dakle, tada je bila 49.000 dinara, sada je 87.000 dinara i ti koji su bili na vlasti kada je bila 49.000 dinara nama za 87.000 kažu – plata je sramotno mala.

Kad ja to kažem…

Kada ja to kažem jedini argument protiv je – ma, ti koristiš kafanski rečnik.
Šta sam ja sad neadekvatno rekla, evo vi meni recite?
Završiću sa ovim ekstra profitom. To jeste nešto što jeste u skladu sa vašom politikom, da kako može nekom da se naplati ekstra profit, gde se te pare onda stave? Videli smo opet u tom periodu od 2000. do 2012. godine, nisu ih videli građani Srbije.
Mi za sada nećemo uvoditi ekstra profit, samo da budem potpuno jasna. Ja mislim da bi to bilo kobno po investicioni ambijent u Republici Srbiji za koji smo se toliko borili i borimo se svaki dan da ga unapređujemo. Mislim da je to esencija nestabilnog poslovanja, mislim da je to takođe esencija arbitrarnog odlučivanja. Ja takođe u potpunosti razumem da je arbitrarno odlučivanje u skladu sa vašom političkom filozofijom. Tako ste otpustili 900 sudija, tako ste i naplaćivali ljudima ekstra profit.
Dakle, to nije naša politička filozofija. Mi ne mislimo da je to u najboljem dugoročnom, a ni srednjoročnom interesu naše ekonomije, samim tim ni naših građana. Borimo se za sve naše građane, ne samo za članove naše stranke.
Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Poslovnik.)

Hvala vam.
Na kraju današnjeg dana, na kraju današnje rasprave, želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima i želim još jednom da zamolim za podršku budžetu za 2023. godinu.
Kao što ste videli i kao što sam pokušala da objasnim i na početku današnje rasprave ali i tokom same rasprave, budžet je u potpunosti u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije koji smo predstavili ovde vama, poštovani narodni poslanicima, i građanima Republike Srbije i usvajanje ovog i ovakvog budžeta će nama omogućiti kao Vladi, kao izvršnoj vlasti, da nastavimo da radimo u interesu apsolutno svih građana Republike Srbije, da nastavimo sa projektima kapitalne infrastrukture, da završimo mnoge auto-puteve i brze saobraćajnice tokom sledeće 2023. godine, započnemo neke nove projekte, da izgradimo neke nove mostove, da izgradimo i renoviramo neke nove opšte bolnice, da završimo Klinički centar u Vojvodini, ali i da započnemo drugu fazu Kliničkog centra Srbije.
Takođe, da idemo dalje u renoviranje i opremanje naših škola, da izgradimo dodatne naučno-tehnološke parkove, dodatni u Nišu, dodatni u Čačku, potpuno novi u Kruševcu, naučne institute i sve u svemu da nastavimo, uprkos svim izazovima sa razvojem Republike Srbije, na ponos i na sreću svih građana naše zemlje.
Ja želim da kažem, takođe i da uverim sve građane Republike Srbije da ćemo nastaviti da radimo posvećeno na daljem podizanju životnog standarda građana Republike Srbije, na dodatnom kontinuiranom rastu plata i penzija, uprkos svim izazovima, naravno, nastavku i na mnogo većim ulaganjima u zaštitu životne sredine i na najkonkretnijim projektima u tom pogledu, a ne samo praznim pričama i floskulama političkim koje možda lepo i prijemčivo zvuče, ali iza toga nemaju naročitu ideju šta stvarno uraditi za našu zemlju i za naše građane u toj oblasti.
Još jednom, hvala vam na strpljenju, hvala svim građanima koji su nas pratili i želim da vam garantujem da će čitav tim Vlade Republike Srbije nastaviti da radi naporno i svakodnevno, samo i isključivo u interesu našeg građanina i naše zemlje. Hvala vam.

Hvala vam.
Zarad efikasnosti i vremena danas ću pokušati da grupišem vaša pitanja i komentare i onda da odgovorim na to, pa ću prvo da odgovorim na neke kritike, komentare i pitanja ove, kako god da se zove, Zeleno-leva koalicija gde smo čuli da ono što mi radimo i što obećavamo su Potemkinova sela, prazne kulise, pa bih onda pretpostavila da želite da kažete da su tri Kovid bolnice, koje smo izgradili u mandatu prethodne Vlade kulise, da ih nema, da se tamo niko ne leči, da se tamo niko nije izlečio, da tamo ne rade nikakvi lekari i doktori, medicinske sestre, tehničari, jel? To hoćete da kažete? Time direktno vređate njih, a time direktno takođe i nipodaštavate njihov rad, ali i sve one ljude koji su se tamo izlečili i ušli u te bolnice u teškom stanju, sa Kovid virusom, i izašli zdravi i izlečeni.
To smo uradili u mandatu prethodne Vlade, u prethodne dve godine. Ako su to za vas Potemkinova sela – u redu. Još jednom kažem – vama na čast. Klinički centar Srbije, prva faza, takođe verujem Potemkinovo selo. Izvoz IT sektora – 2,6 milijardi evra – Potemkinovo selo? Kada kažete da to kulisa, samo fasada, prazno nešto, Potemkinovo selo, to znači da ste uvredili sve te ljude koji rade u tim firmama, koje su uglavnom domaće firme, star ap preduzeća, inovativne firme, naši mladi ljudi uglavnom, talentovani ljudi ili ljudi srednjih godina. Za njih vi kažete da su Potemkinova sela? Zato što smo mi kao Vlada radili samo ono što je naš posao, a to je da stvorimo uslove da oni najbolje moguće rade, a ti rezultati su njihovi. Mi se tim rezultatima ponosimo zato što smo mi stvorili uslove, ali kada pričate o Potemkinovim selima, kulisama, fasadama, onda razmišljajte da li zaista ima nekog iza toga zato što ste onda svima njima rekli da su samo fasada.
Znam lično ljude koji su bili u Kovid bolnici u Batajnici, izlečili se i danas u svojim kućama sa svojim porodicama. Vi za njih kažete da su Potemkinova sela, da oni nikada nisu bili bolesni, da nikada nisu otišli u bolnicu zato što ta bolnica ne postoji, da ti lekari i medicinske sestre koje idu svako jutro u tu bolnicu i bore se za svaki ljudski život u stvari ne postoji, to su Potemkinova sela.
Brzi voz koji je takođe završen, počet u mandatu prethodne Vlade, ali završen u mandatu ove Vlade od 2020. godine, Potemkinovo selo? Jeste li se vozili možda tim brzim vozom ili niste uspeli da uđete u njega, pošto je kao u Hari Poteru na jednom i po peronu pa ne možete u njega da uđete ili postoji ili je takođe jedan od najznačajnih ne samo transportnih projekata i transportne infrastrukture, železničke infrastrukture, već i jedan od najvažnijih projekata za zaštitu životne sredine, zato što otpuštanja tog Potemkinovog sela i tog brzog voza u šest meseci milion i 200 hiljada ljudi smo mi prevezli tim Potemkinovim vozom, milion i 200 hiljada ljudi koji nisu išli od Beograda do Novog Sada ili od Novog Sada do Beograda automobilom nego su išli tim vozom pa samim tim drastično smanjili emisije štetnih gasova u atmosferu i to je Potemkinovo selo ili je svejedno u stvari šta je istina, nego je važno da kritikujete i da dobro zvuči? Pre bi bilo da je ovo drugo, ali opet vama na čast što takve stvari nazivate Potemkinovim selima.
Dakle, 440 hiljada novih radnih mesta je stvoreno. Potemkinova sela? Dvadeset i šest hiljada samo u poslednje dve godine. Potemkinova sela ili ti ljudi stvarno postoje ili zaista danas primaju plate kao što vaše plate danas primaju prvu platu i imaju svoje prvo zaposlenje u ovoj Narodnoj skupštini? Jel i to Potemkinovo selo ili kolege postoje i ovo im je zaista prva plata i prvo radno mesto?
Mislim da kada pričate takve stvari zarad vaše ozbiljnosti treba više da se posvetite onome što mi radimo i da nađete neke stvari koje smo obećali a nismo uspeli da uradimo. Ima ih. Čini mi se da bih ja mogla mnogo više da sam na vašem mestu da nađem stvari oko kojih bih kritikovala i sebe i svoju Vladu jer smo mogli neke stvari da uradimo i brže i bolje, što i očekujem i od ove Vlade, ali smo mnogo uradili. Ali da kažete da pričamo o Potemkinovim selima i da to ništa ne postoji, pa govori o vašem kredibilitetu.
Fond za nauku, da, nijedan projekat nije raspisan 2021. godine, zato što su se implementirali svi projekti iz 2020. godine i pripremali projekti, a imamo tri nova programa koja će biti raspisana u ovoj godini i 2023. godine.
Da vidim, Fond za nauku, dakle, budžet Fonda za nauku koji smo mi osnovali 2019. godine je bio 13,8 miliona evra u 2021. godini, od čega 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije. I da, vi ste u pravu, jedan deo tih sredstava je finansiranje Svetske banke, kredita Svetske banke. Dakle, takođe se plaća iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da se plaćaju krediti koji se uzimaju od Svetske banke, Evropske investicione banke, daju nam kao poklon, sredstva? Kako mislite nešto se finansira iz budžeta, a nešto se finansira iz kredita, pa zašto Svetska banka daje pare, a ne damo mi iz budžeta, pa mi damo iz budžeta sve. Jel moguće da toliko ne znate? Pa, jel moguće? Jeste. Pa, dobro. Ali, evo da vam kažem, dakle, znate kada uzmemo, recimo, kredit Evropske investicione banke za Klinički centar Srbije koji je završen, a koji je za vas Potemkinovo selo, nije to finansirala Evropska investiciona banka kroz poklon sredstva, to takođe plaćamo mi iz budžeta Republike Srbije, samo kroz kredit. To je kao kada uzmete kredit za stan. Nije vam banka kupila stan, vi ste kupili stan, nego samo vraćate banci, pa vam je nešto olakšano.
Tako da sve što u Fondu za nauku finansiramo mi. U 2022 . godini budžet Fonda za nauku 22,5 miliona evra, od čega je 40% direktno iz budžeta, ostalo kredit. Imali smo pet projekata, velikih projekata preko Fonda za nauku, odobreno je 282 naučna projekta na kojima učestvuje 1.737 istraživača, u šta smo uložili 43,9 miliona evra, 1.737 istraživača koji te projekte ne bi imali da se mi nismo setili da 2017. godine krenemo da razmišljamo o Fondu za nauku, da pripremamo ozbiljan zakon, da uđemo u Skupštinu, da onda budžetiramo i krenemo sa tim.
Pored toga ono što se posebno, čime se posebno ponosim kada pričam o mladima i mladim istraživačima je da smo mi od 2018. godine krenuli da imamo otvorene pozive da uključujemo mlade istraživače i doktorante u naše naučne institute i da im starije kolege oslobode mesto što se decenijama pre toga nije dešavalo i od tada smo uključili 1.951 mladog istraživača u naučni sistem Republike Srbije i pored toga svake godine obezbeđujemo oko 200 stipendija za doktorante.
Ali i to je pretpostavljam Potemkinovo selo i ti ljudi ne postoje, tih otprilike 2.000 mladih naučnika, nego mi to samo pričamo, tek tako i tih 200 godišnje ne dobijaju stipendiju, valjda, ako je verovati vama, nego su to samo fasade i kulise, ali može da se upoznate sa nekima od njih, pa njima da kažete kako oni za vas ne postoje.
Dakle, toliko o Fondu za nauku. Što se tiče privatizacije, koji god instituta, šta se privatizuje, kako, ko kupuje je stvar otvorenog tržišta. Ja vam kažem, što se tiče instituta, posebno naučnih instituta mi posebnu pažnju obraćamo na to, mislimo da je to važno za konkurentnost naše privrede.
Neki instituti su se ugasili nažalost zato što privrede nije bilo ranije, nije bilo potrebe ni da se ulaže valjda u konkurentnost. To su sve vremena koja su sva sreća ostala za nama. Tako je i Institut Kirilo Savić ugašen. Nismo ga mi ugasili, ugasio se zato što nije bilo posla. Nismo mi krivi. Da smo bili tada na vlasti, ne samo da bi preživeo, nego bi kao što ste videli, osnivali i nove naučne institute. Još vek nisam čula one koji su juče rekli da je netačno da su poslednji naučni instituti osnivani u vreme SFRJ, pa onda u naše vreme. Nisam još čula koji je to u međuvremenu naučni institut osnovan, ali nema veze. I to je onako samo da se kaže.
Energetska tranzicija, čula sam juče koliko znate o energetskoj tranziji i koliko ste dobro izučili tu materiju koja je vama primarna agenda, idejom da na sve krovove svih kuća i zgrada u Republici Srbiji, stavimo solarne panele, priključimo ih i napravimo jedan kratak spoj i srušimo čitav energetski sistem Republike Srbije, hvala vam, to bi svakako pomoglo zagađenju i energetskoj efikasnosti, ali ne bi pomoglo našim građanima pošto ne bi imali struje i ne bi našoj privredi pošto ne bi mogla da radi. Boga mi, ni onom grejanju, pošto ne bi mogli da imamo ni grejanje.
Tako da vas molim da samo malo bolje proučite vaše predloge koje iznosite ovde pred svim građanima Republike Srbije i da oni budu nešto malo više utemeljeni u realnosti.
Kada smo kod grejanja, vi ste se poštovani narodni poslaniče koji ste govorili, za mene proslavili kao jedinstven slučaj protesta zašto nema grejanja, u kratkim rukavima. Očekujem da to bude vaša politička agenda i u buduće, da to uvek može da bude razlog za protest. To može da vam bude razlog za protest i u julu i u avgustu. Ponovo ćete izaći majica sa kratkim rukavima i protestovati zašto lokalna samouprava ne pusti grejanje. Napolju je 25 stepeni, ali je neophodno da ima grejanja. I to je dobra agenda za političku borbu. Dakle, u svakom trenutku, u oktobru kada je 25 stepeni, u julu kada je 28, u avgustu kada je 42 izađite i protestujte, tražite od lokalne samouprave da uključi grejanje, inače ćete još da radikalizujete proteste, pa ćete samo u majica sa kratkim rukavima izaći u radikalnije proteste u majicama sa kratkim rukavima i bermudama. I to je takođe dobra zelena agenda.
Kada je između 22 i 25 stepeni temperatura, mi treba da uključimo grejanje, pa onda da zagadimo životnu sredinu za koju se borite. I to je zaista vrlo dobro utemeljeno. Potkrepljeno činjenicama i čestitam vam na toj političkoj agendi.
Odličan je predlog iako nažalost ne možemo sada da ga usvojimo, ali bi ozbiljno razmislili o tome, ali to je bio Zakona o ministarstvima, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovaj zeleno levi blok je predložio da, slušajte sada molim vas, da uz Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture tu priključimo i Ministarstvo energetike i Ministarstvo za telekomunikacije i da imamo jedno ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, telekomunikacije i informisanje. Mislim da je to fenomenalan predlog i opet najbolje od svega što mogu da kažem, pokazuje koliko ste vi ozbiljni u vašoj zelenoj agendi, a koja bi trebala da vam bude jedina agenda koju imate, dakle, energetika, energetska tranzicija, zelena tranzicija, energetska efikasnost vam je toliko mnogo važna da treba da se priključi jednom i te kako velikom Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i plus sa telekomunikacijama i plus sa rudarstvom, pa ćemo valjda ona tako imati više kapaciteta da se bavimo energetskom tranzicijom, efikasnošću i zaštitom životne sredine, kad to sve bude jedno mega ministarstvo.
Postoje ljudi koji bi to prihvatili, Vesić bi bio oduševljen, Dubravka nešto manje, Mihajlo je takođe nezadovoljan, ali taj voz je prošao. Ni ja nisam baš za, zato što mi je stalo da se energetikom i rudarstvom ozbiljno bavimo i da zaista imamo čitavo ministarstvo koje će se svakog bogovetnog dana od sada pa nadalje, uključujući i sve vikende time baviti, ali dobro.
Dobro je još jednom za naše poštovane građane da su čuli još jednu agendu onih zelenih koji protestuju zato što nema grejanja na 25 stepeni, u kratkim rukavima. Ti isti bi priključili energetiku građevini, saobraćaju, infrastrukturi i telekomunikacijama. Dobra politička agenda, zaista za svaku pohvalu.
Što se tiče ovog kvazipatriotskog bloka, par stvari. Da prvo kažem o ovome, pošta u Sjenici. Vlada, a bogami ni lokalna samouprava se ne bave postavljanjem direktora u javnim preduzećima po lokalnim samoupravama. Ja mogu svakako da proverim sa vršiocem dužnosti direktora Pošte Srbije Zoranom Đorđevićem o čemu se radi, ali nije fer da to prebacujete lokalnoj samoupravi. Nije to zaista do lokalne samouprave. Dakle, i ko kakav CV ima i kakve ovde kvalifikacije ima, ja znam uvek da svako od nas voli da kaže da je neko bolji, a neko lošiji, ali to moram da proverim. Bez veze je da to koristite za, čini mi se, ako sam ja to dobro razumela, neke međunacionalne i međuetničke tenzije, zato što to nema veze sa lokalnom samoupravom i to bi toliko morali da znate. Zaista bi morali da znate, čini mi se, ako se ozbiljno bavite politikom, da u javnim preduzećima lokalna samouprava ne postavlja direktore.
Što se tiče, rekla bih, investitorske neosetljivosti na spomenike kulture i istorijsko nasleđe, opet nažalost, na moju veliku žalost, na kraju krajeva i mog tima i ovde i prethodne ministarke i nadam se potvrdiće se i nove ministarke kulture Maje Gojković, nešto čime se mi ozbiljno bavimo, to je nešto što, rekla sam na jednoj pres-konferenciji u Vladi Republike Srbije, ne možete da spočitate samo investitorima, kada država decenijama pre toga nije vodila računa ni o kulturnoj baštini, ni o istorijskoj baštini, ni o svemu onome što imamo. Pa kako bi onda privatni investitor vodio računa o tome? To smo krenuli da menjamo. Ali tu država mora da da jasan signal i da naglasi koliko je to važno, kao što to upravo radimo sa, kao što sam juče pomenula, arheološkim nalazištem Vinča – Belo brdo, koje se zaista decenijama obrušavalo u Dunav. Najveće svetsko nalazište iz doba neolita. Decenijama nikoga nije bilo briga.
Ono što mogu da vam kažem, što je negde na pohvalu resornom ministarstvu, to je da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u tom slučaju odmah reagovao, preduzeo mere i podneo krivične prijave. Gledaćemo da sve tako dalje radimo u Srbiji, kako bi takve stvari sprečili, prevenirali i zaštitili.
I vi ste u pravu u jednoj stvari, mogu da kažem, i kritika je na mestu. Bazen u Kraljevu. Iskreno da vam kažem, sramota me. Dakle, žao mi je što nisam uspela to da izguram, izguraćemo. U međuvremenu smo završili sportsku halu, sredili atletski stadion, zaposlili i sada imamo 4.330 ljudi u „Leoniju“. Ne možemo sve da stignemo. Završićemo bazen. Ja stojim pri tome, to je svakako nešto, Gorane, vidi i ti, zapiši, nešto što smo ljudima davno obećali. Za takve stvari nemam šta da kažem. To je kritika na mestu. Ja sam kriva. Žao mi je što je tako. Izvinjavam se svima iz Kraljeva.
Takođe i za ove zgrade. Ali, ako se sećate, ja sam javno reagovala, sa našim kolegom i gradonačelnikom Kraljeva, da to što se dešava sa zgradama ugroženih porodica nije okej. Tu smo ubrzali i završili tu jednu zgradu. Ali to je sramota. Ja nemam šta tu da kažem. Mi se ozbiljno bavimo našim poslom. Nisu za mene to Potemkinova sela. Kad nešto nismo uradili, nismo uradili. Moram da vidim sa gradonačelnikom Kraljeva kako to da ubrzamo. Koliko god treba, Gorane, opet vidi da se time pozabavimo. To su četiri zgrade. Još tri je ostalo. To moramo da završimo. Tako da vam je tu kritika na mestu. Ja nemam šta o tome dalje da kažem, osim da se zaista iz sveg srca izvinim građanima Kraljeva zato što nismo stigli da uradimo sve ono što smo obećali.
Što se tiče dalje kanalizacije u Raški, mi smo završili opet i tamo prvu fazu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, treba da idemo u drugu fazu koja će uključivati i najveći deo Kopaonika. Kanalizacija Kopaonik počinje u narednih pet dana, imamo regionalnu deponiju na kojoj radimo Raška, Tutin, Novi Pazar, to radimo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Tu sam, moram da kažem, zaista prilično zadovoljna dinamikom i kako je to Irena pokrenula sa našim partnerima iz EBRD i nastaviće se.
Da konačno kažem par stvari oko drugih, izvinite sada, trudiću se opet da budem nešto kraća, ali ima dosta stvari.
Zašto je značajna poseta kancelara Šolca i pre toga oproštajna poseta Angele Merkel? Meni je neverovatno da to bilo koji ozbiljan političar pita, bez obzira kakve je orijentacije i kakvi su pogledi na to da li treba Srbija da ide u Evropsku uniju ili ne treba ili treba da ima strateška partnerstva sa nekim drugim ili ne treba, kako god. Ali postoje, da vam kažem, dve važne stvari zbog čega ovo mora da bude tretirano kao jedna od najvažnijih poseta.
Ima tu još važnih poseta. Rekla sam, jedna od najvažnijih je meni takođe i poseta predsednika El Sisija, Arapske Republike Egipat, koja je istorijska poseta svakako i koja treba da nam donese i sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i poseta ministra spoljnih poslova Narodne Republike Kine Van Gija, prva poseta u istoriji predsednika Vlade Španije, koji su naši veliki partneri takođe i u odbrani našeg teritorijalnog integriteta, važna zemlja članica Evropske unije.
Ali Nemačka je svakako jedna od najvažnijih i najjačih zemalja. Komunikacija sa njima, stalna komunikacija i konsultacije, pa i u onim pitanjima u kojima se ne slažemo, izuzetno je važna, ukoliko smo mi ozbiljna i odgovorna Vlada. Veliko hvala predsedniku Vučiću što je uspeo da podigne Srbiju i nametne kao zemlju u koju u oproštajnu posetu dolazi i bivša kancelarka i odmah zatim novi kancelar i ministarka spoljnih poslova Nemačke i ministarka odbrane Nemačke i sad smo imali prekjuče još jednu ministarku iz Vlade Nemačke. Treba uskoro da imamo i posetu predsednika Savezne Republike Nemačke Štajnmajera. To je nama važno. Dobro je da imamo komunikaciju sa njima. Ako je jedna od najvažnijih zemalja, pa sve da se ne slažemo sa njima ni po čemu, pa je važno da su tu u Srbiji, da pokažu dužno poštovanje prema ovoj zemlji.
Druga važna i ogromna stvar je što nemačke kompanije u Republici Srbiji zapošljavaju sada nešto preko 78.000 ljudi. Za 78.000 porodica je to važna stvar. Zato što je to takođe jako važan signal nemačkim investitorima i ovima ovde i onima koji tek razmišljaju da dođu. Neodgovorno je reći – pa zašto je to jedna od najvažnijih poseta? Pa zato što je potpuno prirodno zašto, i zbog naših ljudi i zbog naše spoljne politike i naše pozicije.
Nemačka jeste za priznanje nezavisne tzv. Kosovo i vi ste čuli potpuno jasan i direktan odgovor predsednika Aleksandra Vučića pred svim važnim nemačkim medijama kancelaru Šolcu ovde u Beogradu na toj pres-konferenciji i mislim da nema, možda ima, ali poneka osoba koja nije bila tada izuzetno ponosna time kakvog predsednika imamo i kako brani boje i interese Srbije. Ali to što Nemačka kaže da je uslov za ulazak u Evropsku uniju da mi priznamo tzv. Kosovo je mišljenje Nemačke, naravno, izuzetno važno, jedna od najvažnijih zemalja.
Pogledajte sve naše dokumente, pregovaračke pozicije, predpristupne dokumente koje mi imamo sa EU i nigde to nećete naći, štaviše, na svakom stoji da sve mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i nažalost, nesrećnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koji su nam zakovali naši ljudi i jedan od onih ministara spoljnih poslova koje nikada nećemo zaboraviti ni mi ovde u centralnoj Srbiji, a Boga mi, ni svi oni u Prištini.
Postavila sam upravo prekjuče na mom sastanku sa nemačkom delegacijom pitanje recite mi šta to onda znači za pet država članica nepriznavača, kao ćete njih da naterate? Kako ćete onda, ako to uslovljavate nama, šta ćete da radite sa njima, jer, tu je i Rumunija i Slovačka i Grčka i Kipar i Španija, šta sa njima.
Kako možete to nama da nametnete, ako imate države članice koje to ne priznaju. Neke države članice, kao što je Španija, koji su rekli- nećemo ni ako Srbija prizna, mi svakako nećemo priznati. Ali imamo i ovde u ovom domu političke opcije koje su rekle da moramo da priznamo i da treba da priznamo i da treba da priznamo što pre.
Možda će u jednom trenutku oni kao politički faktor imati većinu, ja ne verujem, ja ne verujem takođe, ali vam kažem – mi nećemo. Ovde neće proći. Tako da, nije to vaš to tako lako i jednostavno, posebno ako imamo Aleksandra Vučića koji se bori za interese Srbije na način na koji se bori, i koji je opet, čovek koji je vratio pitanje Kosova i Metohije na agendu međunarodnu, jer pre Aleksandra Vučića to više nije bilo pitanje za međunarodnu agendu. To je bila zatvorena stvar. Ni dan danas ne razumem kako je uspeo političkom pameću i veštinom da vrati to na agendu.
Šta nam je EU pomogla tokom Kovida? Iskreno, baš ništa. Pomogli smo mi njima, slali vakcine, i to Boga mi, 100 hiljada vakcina nekim državama članicama EU, nekim drugim članicama EU slali medicinsku pomoć u vidu medicinske zaštitne opreme i drugih stvari. Ništa.
Ali, sa druge strane, opet ako pomislite odgovorno na građane naše zemlje, na naše domaće privrednike, na naše kompanije, do kojih mi kažete da vam je toliko stalo, znate 70% našeg izvoza je u EU, i to zahvaljujući naravno, svemu onome što smo uradili mi da privučemo investicije, ali takođe u mnogome SSP koji smo potpisali sa EU, koji praktično, Sporazum o slobodnoj trgovini plus, i još neke druge stvari podrazumeva. Zahvaljujući tom sporazumu SSP našem evropskom putu smo mi došli na takav nivo razmene. Tako da, je opet važno i treba gledati širu sliku.
Takođe, pomogli su generalno našem zdravstvu, i nekim drugim stvarima, ali svakako jako mnogo našem zdravstvu. Sve kliničke centre koje smo radili smo kreditima Evropske investicione banke, koji inicijalno nisu uzeti, to sam vam već rekla, kao povoljni krediti, ti krediti se vuku iz 2006. godine, mi smo uspeli opet zahvaljujući zaista mom prijatelju ministru Siniši Malom, uspeli smo da ih refinansiramo, uspeli smo da smanjimo te kamatne stope, uspeli smo neke stvari ranije da otplatimo da ne bi plaćali toliko neverovatne kamate i da to dovedemo nekako u neki red i neku stabilnost za naš budžet.
Evropska investiciona banka nam je pomogla da finansiramo i Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i sada Klinički centar Kragujevac i čitav niz takođe, ustanova i sekundarne zdravstvene zaštite opštih bolnica po Srbiji. Tako da, treba svakako gledati širu sliku.
Konačno, na kraju, opet sam odužila, izvinite. Dakle, što se tiče Kine, mi smo ti koji smo napravili tako dobre odnose sa Kinom, pre svega ipak, opet, zarad istine moram da kažem zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
Stali smo iza njega i kao pravi tim nastavili da radimo, ali on nam je otvorio ta vrata zahvaljujući svom jako dobrom odnosu sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom. Predsedniku Vučiću se još jednom zaista od srca zahvaljujem na tome. To je samo fer tako raditi.
Kada kritikujete broj ministarstava, videla sam da ste kritikovali broj ministarstava, onda opet, tu ulazite u neke makazice i vidi se da niste o tome dobro i odgovorno promišljali zato što kritikujete recimo posebno ministarstvo trgovine, a to ministarstvo trgovine je zaduženo da u narednih par meseci završi „Fri trejd agriment“, odnosno Sporazum o spoljnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
To su stvari, kada slušate mene i da ste videli i da ste dobro pročitali ekspoze, slušali tamo videli bi da ne ulazimo mi ovde kao politikanti, nego zaista sa jednom ozbiljnom i odgovornom vizijom kako da idemo dalje. Hvala vam, i izvinite.