Ne iznosim optužbe, iznosim činjenice. Tu koaliciju napravila je Viola fon Kramon i to je javno rekla. Viola fon Kramon ih je ugurala u parlament zahvaljujući tome što je Aleksandar Vučić i SNS bila dovoljno demokratična da spusti cenzus sa 5 na 3 posto pa su se jedva dokopali parlamenta, da bi onda ona njima pisala govore i ovde diktirala šta treba da kažu, koga da napadnu i koju politiku da promovišu.

Politika koju promovišu kada kažu da se bore da u Srbiji bude bolje, odnosno da Srbija bude bolje mesto za život je ta da pod tačkom jedan priznamo republiku Kosovo kao nezavisnu državu, što su rekli tokom kampanje.

Hvala vam mnogo.

Dakle, ovako, kako sam naučila od poštovanog narodnog poslanika, prvo je važno da se namestite lepo za slikanje, drugo je važno da izgledate lepo na televiziji, a najmanje važno je, poštovani narodni poslaniče, šta pričate. Tako da, evo, i ja to tako da ponovim kao i vi.

Dakle, samo da pojasnim, pošto ste me pomenuli ponovo imenom i prezimenom, da je to ostalo iz ovog vremena dok ste dogovarali koaliciju nakon izbora, kada ste gledali da li je nekako moguće da napravite koaliciju sa ovom radikalnom levicom, da napravite koaliciju, pa i sa ovima koji su za pridruživanju NATO paktu, da napravite koaliciju sa ovima koji kažu da je Srebrenica genocid, da napravite koaliciju, Viola fon Kramon koaliciju sa ovima koji kažu da treba priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i republiku Kosovo, pa je to moje ime ostalo iz tog perioda, verovatno iz još nekog govora Viole fon Kramon, zato što vam je tada ona pripremala govore za čitavu koaliciju.

Dakle, kada pričate, i da građani koji nas prate razumeju, kada pričate o tome da mi zajedno i da mi zajedno i da mi zajedno, i kada pričate o tom takozvanom patriotskom bloku, to govori o tome da vi zajedno, da vi koji ste gledali da li možete svi da se nakupite da imate jednog poslanika, jedan glas više protiv Aleksandra Vučića i SNS, e to vi zajedno, to je vaš patriotizam, to je patriotizam za malo vlasti. Može i radikalna desnica i radikalna levica, može i NATO, može i republika Kosovo, sve može samo kada bi moli da skupite većinu.

(Predsedavajući: Vreme, poslanice.)

Samo da objasnim, izvinite što sam produžila, samo da objasnim građanima koji nas prate zbog čega i kako vam je ostalo moje ime tu u vašim beleškama. Hvala vam.

Hvala vam mnogo.

Samo da kratko kažem, najmanji je problem ovde danas i uopšte ono što Marinika Tepić priča o meni, mom bratu i o mojoj porodici. To je zaista za našu zemlju, naš narod, sve naše građane najmanji mogući problem. Gospođa Tepić je šampion u preletanju, menjanju stranaka, kruženju u prirodi i promeni amorfnih stanja. Pored toga, ona je svakako i šampion u govorenju neistina i kontradiktornih izjava.

Mnogo veći problem za našu zemlju i za naš narod su sve ostale izjave, kao što su te da Vojska Republike Srbije diluje drogu na vojnom dobru u Moroviću, da su kokoške iz Morovića takođe dileri droge, da mi plaćamo, odnosno korumpiramo strane političare kako bi povlačili priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ili priznanja tzv. republike Kosova, što ima mnogo dalekosežnije posledice za našu zemlju, naš teritorijalni integritet, bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. Mnogo su veći problem optužbe da smo uvodili vanredno stanje da bi naseljavali migrante, da smo imali ugovor sa Austrijom po kome smo se bavili trgovinom ljudima i uzimali novac za te migrante. Mnogo veći problem takođe je da je Poštanska štedionica već ištampala platne kartice za te migrante koje mi naseljavamo. Sve ovo su izjave poštovane poslanice Marinike Tepić. Da je kovid veštački stvoren virus, stvoren u, citiram: „planetarnim gibanjima“, da vakcina nije sigurna, da za vakcinu treba referendum raspisati.

Sve su to stvari koje mnogo više utiču na nacionalnu bezbednost, sigurnost naših građana, pa samim tim ovo što priča o meni i mojoj porodici i sve te laži koje je jako lako dokazati su najmanji problem i na to se osvrtati neću. Hvala vam.

Hvala vam.
Dobar dan svima i želim da se zahvalim ponovo Narodnoj skupštini na organizaciji ove važne plenarne sednice.
Želim takođe da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da ministarka Jadranka Joksimović nije u mogućnosti da prisustvuje ovoj sednici, iako je izuzetno zaista važna za Vladu Republike Srbije zato što prisustvuje jednom važnom, zajedničkom evropskom projektu, a to je izgradnja autoputa E-80, Niš-Pločnik ili autoputa „Mira“, kako ga mi zovemo, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, i sa šefom delegacije EU u Srbiji i ambasadorom Žiofreom.
Ministarka Maja Popović je otputovala na Brdo kod Kranja, gde učestvuje na ministarskom forumu Zapadnog Balkana na temu „Pravda i unutrašnji poslovi i vladavina prava“, tako da su obe odsutne, čini mi se opravdano, ali upravo njihovo odsustvo govori o tome koliko je bliska, dobra naša saradnja sa našim evropskim partnerima, pa je utoliko, čini mi se, njihovo odsustvo opravdanije.
Svakako sam ja tu kao predsednica Vlade, takođe ministarka Čomić koja ipak vodi jedan izuzetno važan resor u oblasti društvenog dijaloga, saradnje sa organizacijama civilnog društva, ljudska i manjinska prava, koji je jedan od takođe ključnih u našim evropskim integracijama.
Kao što ste čuli toliko puta, dakle, čini mi se da mi generalno možemo biti zadovoljni ovim izveštajem o napretku Evropske komisije. Vlada Republike Srbije je svakako prilično zadovoljna, po prvi put od 2016. godine i to je ono na šta sam posebno ponosna. Po prvi put od 2016. godine imamo potpuno pozitivan narativ u pogledu reformi oblasti vladavine prava.
Takođe, po prvi put od 2016. godine imamo konstatovan napredak i u oblasti slobode izražavanja i medija, što je takođe izuzetno važno zato što smo kao Vlada mnogo vremena i mnogo pažnje poklonili ovom pitanju, osnovali čak dve radne grupe, Radnu grupu za implementaciju, punu implementaciju medijske strategije koju smo usvojili i takođe Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.
Ja se kao predsednica Vlade svakih mesec dana sastajem sa predstavnicima ove radne grupe. Takođe želim da zahvalim evropskoj delegaciji u Srbiji zato što učestvuje u radu ove grupe, ambasadi Norveške, Fondaciji „Konrad-Adenauer“, OEBS-u. Dakle, svi oni učestvuju u radu ove radne grupe. To nam nekako pomaže, svakako, da idemo dalje, da napredujemo i konačno i u ovom izveštaju o napretku je konstatovano da smo ipak uspeli da napravimo neke pozitivne pomake.
Standardno, što se tiče ekonomije. Dobar izveštaj, pohvale. Čini mi se posebno važno zato što ove pohvale i ova stabilnost ekonomska i dalji napredak i brži oporavak od očekivanog dolazi u vreme kada se i dalje borimo sa pandemijom korona virusa.
Vidimo sada da će svakako BDP rast, ekonomski rast u 2021. godini biti verovatno preko 7,5%, što je zaista neverovatan uspeh i neočekivano, čini mi se, brz oporavak naše privrede, koja je opet i u 2020. godini pala minimalno i to samo 0,9%.
Ono što je nama posebno u fokusu, u mandatu ove Vlade, kao što sam rekla i u Ekspozeu, kao što smo pričali svaki put u ovoj Skupštini, to jesu reforme u oblasti vladavine prava i u oblasti reforme pravosuđa i adresiranja preporuka koje nam je dao GREKO u oblasti borbe protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala i sloboda medija u Republici Srbiji. Takođe, i sve ono što se tiče osnovnih prava, dakle, čitav onaj resor koji vodi ministarka Čomić, ali tu je naravno i ono što se tiče ratnih zločina, nacionalne strategije, implementacije te strategije koju smo usvojili itd.
Dakle, zaista dva ključna prioriteta u funkcionisanju ove Vlade koji govore o našoj opredeljenosti za brže evropske integracije, svakako vladavina prava i oblast zaštite životne sredine. Zbog toga mi je toliko važno ponovo da napomenem da je u ovom izveštajnom periodu, čini mi se na ponos i priznanje svih nas, konstatovan napredan u oblasti vladavine prava, negde više, negde manje, ali ipak napredak.
Takođe, ono što je važno podvući, jasno je ovim izveštajem Evropska komisija državama članicama preporučila otvaranje oba klastera koja su spremna, to je Klaster 3 – konkurentnost i inkluzivan rast i Klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost. Mi dalje radimo direktno sa svim državama članicama EU na tome da dobijemo zaista i ovu podršku, dakle da otvorimo tokom međuvladine konferencije koja će se verujem održati u decembru tokom slovenačkog predsedavanja, da otvorimo makar jedna od ova dva klastera i mislim da je to pozitivan signal ne samo za Srbiju, već i za čitav region Zapadnog Balkana i da je utoliko važniji. Ovo za sada svakako još nije garantovano, nije taj posao završen.
Dakle, svakodnevno smo u kontaktu sa državama članicama, odgovaramo još uvek na sva otvorena pitanja koja imaju razjašnjenja koja traže od nas, pružamo i borićemo se i ponovo, nadam se da ćemo do kraja ove godine kao konačni rezultat svog onog našeg rada u ovoj prvoj godini mandata Vlade, ali i kao rezultat ovako dobrog ili generalno dobrog izveštaja o napretku, da ćemo imati i otvaranje klastera.
Posebno mi je važno, a trudiću se da budem kratka, da pričam i o tome koliko smo pokušavali u poslednjih 12 meseci u mandatu ove Vlade da na svemu što se tiče evropskih integracija radimo potpuno otvoreno, potpuno transparentno i sa svim činiocima u našem društvu zbog čeka smo i uspostavili uz ogromnu podršku, i na kraju krajeva inicijativu Nacionalnog konventa, stalni dijalog sa Nacionalnim konventom, ja im se zahvaljuje takođe i na prisustvu ovoj plenarnoj sednici Narodne skupštine, što imamo kontinuirani dijalog, otvoreni dijalog o svim pitanjima od značaja za Republiku Srbiju i želim da zahvalim svim organizacijama civilnog društva ko je preko Nacionalnog konventa u ovom dijalogu učestvuju i to na sve teme.
Do sada smo imali od oblasti vladavine prava, kao nekako i simbolično prvu temu u ovom dijalogu sa konventom, preko zaštite životne sredine, preko pitanja pandemije kovida i time kako se na kraju krajeva, kako smo se mi suočili i šta je bilo dobro, a šta je bilo loše u radu Vlade tokom pandemije i mnogim drugim pitanjima, da razgovaramo sa organizacijom civilnog društva tokom konventa, ali smo i ovaj izveštaj predstavili svim relevantnim udruženjima i organizacijama, počevši od Privredne komore Srbije, sa kojom je ministarka Jadranka Joksimović imala sastanak 25. oktobra, sa posebnim fokusom na ekonomski deo izveštaja o napretku, preko stalne konferencije gradova i opština i ponovo Nacionalnog konventa.
Takođe smo održali povodom izveštaja i sastanak sa svim ambasadorima državama članicama EU 22. oktobra, tako da je važno ponovo da napomenem da su ipak evropske integracije Republike Srbije pitanje i tema od važnosti i značaja svih nas, ne samo Vlade kao izvršne vlasti i svakako ne samo Narodne skupštine, iako je Narodna skupština ipak kao parlament najznačajnija i ne bez razloga se najviše puta i pominje u izveštaju kako je i narodna poslanica i predsednica Odbora rekla, ali pored izvršne vlasti i pored zakonodavne vlasti svih nas i lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva i medija i pojedinaca i svih nas zato što je proces pristupanja EU ipak naš zajednički proces.
Mi se dalje, kao što kažemo i nakon svakog izveštaja i želim to i danas da vam kažem, ipak pred ovim domom je najvažnije, kao izvršna vlast dalje fokusiramo na preporuke i punu implementaciju svih preporuka iz izveštaja. Jedna od važnih stvari koje radimo u ovom trenutku je svakako da smanjimo broj v.d. vršilaca dužnosti u okviru javne uprave. Danas smo na redovnoj sednici Vlade imenovali dodatne rukovodioce koji su do sada bili v.d. recimo kao što je direktorka „Elektromreža Srbije“ ili direktor „Srbijavoda“. Dakle, čuli smo jasno i glasno preporuku Evropske komisije. Smanjujemo broj v.d. u javnoj upravi i nastavićemo sa tim.
Naravno, idemo i u sve one dalje procese koji su predviđeni i revidirani akcionim planovima za Poglavlje 23. i Poglavlje 24. ponovo oblast vladavine prava, važnim zakonima. Sa nekima dosta kasnimo pa pokušavamo da ipak koliko god je potrebno vremena da ih uradimo kvalitetno, ali u saradnji sa svim relevantnim činiocima u društvu, što uvek naravno čini taj proces i kompleksijim i dugotrajnijim ipak važno je da zajedno donosimo zakone. Tako da očekujem da uskoro Vlada usvoji predlog važnih zakona, kao što je Zakon o medijima, ali i Zakon o elektronskim komunikacijama, pa da se on nađe i na razmatranju ispred vas, poštovani narodni poslanici, ali to su sve stvari na kojima naravno moramo ozbiljno da radimo i kao što kažem – u saradnji sa više činilaca u našem društvu.
Nadam se takođe da ćemo do kraja godine, pričala sam da smo se konsultovale ministarka Čomić i ja, imati važne strategije usvojene, kao što je recimo strategija saradnje sa civilnim društvom i neke druge strategije. Tako da se fokusiramo na preporuke i nastavljamo dalje da radimo.
Sledeći izuzetno važan korak koji očekujemo pa već od 2018. godine i čini mi se da smo sada konačno na pravom putu. Velika zahvalnost Skupštini u toj podršci. To su naravno izmene Ustava u domenu pravosuđa i time što konačno 16-og januara imamo zakazan referendum. Mi ćemo kao Vlada dati sve od sebe da sada imamo jednu jaku, dobru kampanju, da predstavimo svim građanima Republike Srbije zbog čega je ovaj referendum važan, o čemu se u stvari odlučuje na ovom referendumu, zašto su te reforme u oblasti pravosuđa važne. Da bi naše sudstvo postalo, svakako da bi bilo manje zavisno, ne da bilo nezavisno, koliko može naravno, mora od Narodne skupštine Republike Srbije kao direktno izabrane od strane građana Republike Srbije, da bude nezavisno, ali takođe da bude i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije i prema građanima Republike Srbije.
Čini mi se da smo na najbolji mogući način, koliko smo mogli kao izvršna vlast, vodili ovaj proces dok taj proces nije preuzela Narodna skupština i Odbor za pravosuđe, a da smo onda i kao Vlada dali zaista svu potrebnu podršku Odboru za pravosuđe i Narodnoj skupštini da dalje idemo u proces javne rasprave, da dođemo do jednog akta kojim će se praktično izmeniti Ustav ukoliko građani glasaju za to, da imamo stalnu komunikaciju sa Venecijanskom komisijom, da ponovo dobijemo zeleno svetlo Venecijanske komisije.
Podsetiću vas da smo mi 2018. godine ta Vlada, tada sam je ja vodila, da je imala javnu raspravu, predložila izmene Ustava u oblasti pravosuđa, dobila zeleno svetlo Venecijanske komisije, ali da smo u ovom mandatu Vlade želeli dodatno da proširimo tu javnu raspravu, da bi bez obzira na to što imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, mi ipak postigli toliko potreban konsenzus u društvu o tim izmenama Ustava. Mislim da smo mi sada taj konsenzus nekako postigli, što mi je posebno drago i mislim da svi zajedno posebno treba da obratimo pažnju na to.
Dakle, nismo išli na to da je Venecijanska komisija odobrila, idemo dalje, iako se neka profesionalna stručna udruženja ne slažu sa ovim, već smo nastavili razgovor dok nismo dobili najveći mogući stepen konsenzusa oko ovih važnih pitanja, jer ipak je to promena Ustava.
Još jednom, čini mi se da je i ovo pokazalo koji smo standard dostigli u oblasti vladavine prava i izmena Ustava zato što je ovo prvi put da je na ovaj način u Republici Srbiji menjan Ustav, odnosno da li će biti promenjen će reći građani na referendumu 16. januara, ali nikada ni za ove, ni za predlog izmena Ustava mi nismo imali javne rasprave. Svakako ne u ovakvom obimu i 2006. godine nismo ni tražili, ni dobili mišljenje Venecijanske komisije, pa, svi oni koji kritikuju danas bilo šta što mi radimo treba da se okrenu da pogledaju kako je to bilo nekada i kako to izgleda danas i koliko smo mi kao zemlja napredovali, zato što bilo koja sledeća vlada ili bilo koji naredni saziv Skupštine, ukoliko budu želeli da menjaju Ustav neće to moći da rade na način kao što je to, recimo, rađeno 2006. godine. Moraće da poštuju ovaj standard, a to je zaista široku javnu raspravu i inkluzivnu, transparentnu javnu raspravu, stalne komunikacije i konsultacije sa Venecijanskom komisijom i na kraju krajeva i zeleno svetlo Venecijanske komisije, pa onda da to tako damo građanima da oni odluče šta žele dalje da rade i kako žele da Srbija dalje ide. Dakle, to je onaj sledeći važan korak.
Želim da kažem i da time završim. Posebno mi je drago što, čini mi se, zaista, zahvaljujući svemu onome što je Narodna skupština Republike Srbije uradila i što je Vlada kao izvršna vlast uradila, način na koji radimo to, na kraju krajeva i transparentno, uz veliko učešće, ponovo želim da kažem i Konventa i organizacija civilnog društva, koliko god se nekada ne slagali, važno je da imamo dijalog i važno je da o tim pitanjima pričamo. Da kažemo mi naše stanovište, da oni kažu svoje stanovište, da se borimo argumentima, jer to je ono što je važno i za političku kulturu, ali samim tim nekako i za dalje evropske integracije.
Zahvaljujući tome što je to proces koji se tiče svih nas i u koji su svi na jedan ili drugi način uključeni, podrška građana Republike Srbije za članstvo u EU, prema poslednjim istraživanjima je trenutno 57%, što je najveća podrška u poslednjih pet godina.
Dok su se evropske integracije zagovarale u ovom društvu samo deklarativno, bez ikakvih zaista reformskih, ozbiljnih reformskih procesa ta podrška je bila i 40%, 41% zato što prvo, ljudi nisu razumeli, drugo, nisu zaista videli ništa šta njima to donosi, jer je to bilo pitanje pojedinaca u političkoj eliti. Sada kada ovaj proces ide na način da su svi uključeni, mi vidimo sve veću i veću podršku građana Srbije evropskim integracijama. Dakle, u ovom trenutku 57%, najveća podrška u poslednjih pet godina i ja se konačno nadam i da ćemo to videti i na referendumu 16. januara.
Hvala vam mnogo. Biću danas tokom čitave debate ovde da odgovaram na pitanja i da, na kraju krajeva, i od vas primam instrukcije šta Vlada, kao izvršna vlast koja odgovara vama, dalje treba da radi.
Hvala.

Hvala.
Samo par stvari nakon dva govornika, pa da dam svoje komentare.
Evropska unija i članstvo u Evropskoj uniji je naš strateški prioritet i prvi cilj naše spoljne politike. To nije samo deklarativno, to stoji iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što mislim da Srbija pripada vrednosno, ekonomski i kulturno, u konačnici i geografski, porodici evropskih naroda. Pored ovoga, sve ono što mi vidimo u našoj ekonomiji takođe kaže da mi treba da pripadamo Evropskoj uniji, u smislu toga da najveći procenat stranih investitora i stranih investicija u Republici Srbiji dolazi iz Evropske unije, takođe da naši proizvodi se najviše izvoze na tržište Evropske unije i da je to nama daleko najznačajnije tržište, ali i da mi sa Evropskom unijom i zemljama članicama Evropske unije, kao što sam rekla, delimo sistem vrednosti.
Mi živimo danas u kompleksnim okolnostima, u kompleksnom svetu. Naravno, da ni sve države članice EU ne dele mišljenje o svim pitanjima i o svemu onome što se dešava. Naravno, da onda ni evroposlanici, dakle poslanici u Evropskom parlamentu koji dolaze iz različitih političkih grupacija ili različitih država članica EU ne razmišljaju jednako o tome kakva je Srbija, šta Srbija radi, kako radi, da li je to pozitivno ili negativno i u kolikoj meri je to pozitivno i negativno.
Onda je normalno da čujemo i razne neverovatne i neshvatljive izjave. Naravno, normalno je i da čujemo razne vrste i stepen licemerstva. Nažalost, činjenica jeste da iz jednog ili drugog razloga, uopšte da ne ulazimo u meritum toga, imao po nekim pitanjima i duple i troduple standarde ili da nemamo uopšte standarde, dakle da standard postoji u nekim pitanjima samo i isključivo za Srbiju i ni za koga drugog, ali sve je to činjenica, životna činjenica. Tako je kako je. Dakle, sa tim se treba pomiriti, o tome treba razgovarati. Ponovo, o tome treba imati, naravno, i dijalog i sa EU i sa državama članicama EU, ali oko toga ne treba kukati.
Mi znamo da je u našem najboljem interesu da budemo član EU. Konačno, i sve ono što radimo na našem evropskom putu, sve one reforme koje mi sprovodimo na našem evropskom putu, te tri najvažnije oblasti, oblasti vladavine prava, ekonomije, javne uprave, sprovodimo kako bi mi postali bolje, jače društvo i zemlja, kako bi imali bolji kvalitet života za sve naše građane, za sve one koji žive u Republici Srbiji.
Konačno, opet, šta god možete da kažete za EU i ko god šta je mogao da zameri EU mislim da niko ne može da spori to da je EU u istoriji čovečanstva, to sam mnogo puta rekla i mislim da je važno da i danas pomenem još jednom, da je u istoriji čovečanstva to najveći i najuspešniji mirovni projekat, pa kao takav on ima mnogo toga da pruži i nama ovde, svima zajedno na ovim prostorima, na prostoru zapadnog Balkana. Tako da, sve što je racionalno u stvari govori o tome da je EU ipak i naša kuća.
To nikako ne ukida ili ne uslovljava naše partnerstvo i sa svima ostalima. To partnerstvo i prijateljstvo ni sa Ruskom Federacijom, ni sa SAD, ni sa Turskom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, drugim zemljama nikada nije ni uslovljavala ni postavljala kao pitanje ni EU, bez obzira na to šta neko kaže ili kakav narativ želi da plasira. Nikada, nikada se to nije postavilo kao pitanje. Nikada to nije bili ili – ili.
Da, svakako ima i problema, ima i duplih aršina, ima i stvari koje nas nerviraju, kao što verujem da ima stvari koje njih nerviraju u odnosu prema nama, ali je, čini mi se, jedinstvena platforma da su integracije potrebne kako nama, ali tako i samoj EU, da su integracije zapadnog Balkana u EU potrebne, poželjne i dobra stvar.
Moram da naglasim i za građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos, da podsetim, ljudi, EU je apsolutno i daleko najveći donator Republici Srbiji. I, kao donator u smislu bespovratnih sredstava, dakle poklon novca, grantova, i svakako najveći finansijer, u smislu povoljnih kredita za našu infrastrukturu, putnu, železničku, energetsku, za naš zdravstveni sistem.
Kada pogledate svi klinički centri koje mi u ovom trenutku radimo. Klinički centar u Nišu koji smo završili, Klinički centar Srbije čiju prvu fazu treba da završimo do kraja ove godine, pa nastavljamo u 2022. godini drugu fazu, Klinički centar Vojvodine koji u ovom trenutku radimo, Klinički centar Kragujevac koji ćemo, nadam se, krenuti da radimo ili u poslednjem kvartalu sledeće godine ili u prvom kvartalu 2023. godine, sve je to finansirano iz kredita Evropske investicione banke. To je preko 250 miliona evra samo za to.
Kada pogledate digitalizaciju naše prosvete, obrazovanje, modernizaciju naših škola, takođe to su krediti ili Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj ili obe ove banke. Vi ste ovde ratifikovali kredit od 65 miliona evra iz Evropske investicione banke za modernizaciju i digitalizaciju naših škola.
Dakle, sve te stvari, možda mi i dalje ne govorimo dovoljno o tome, govore o tome koliko su nama važne evropske integracije i koliko one zaista praktično i svakodnevno doprinose boljem kvalitetu života građana Republike Srbije u svakom, ali u apsolutno svakom segmentu. Tako da, to je jedan talas. Razum da mi često govorimo, kao i svi u svetu, o nekim negativnim stvarima. Imamo, naravno, i nerazumevanja i različita mišljenja o mnogo važnim stvarima, kao što je KiM, sa nekim državama članicama EU, ali je dijalog važan.
Na kraju krajeva, politika koju Srbija danas vodi, a koja je promenjena dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, odnosno njegovim preuzimanjem premijerske pozicije, je ta da je stalni dijalog argumentima, borba argumentima važna i da je u redu da se sa nekim ne slažete, ali da treba onda o tome i da pričate. Tako da je i to, ta politika koju mi sada imamo i u ovom Izveštaju o napretku.
Ponovo, ne postoje, ne slažemo se mi stoprocentno sa svima stvarima koje su u samom izveštaju, ali i to smo podelili sa Evropskom komisijom i sa delegacijom EU u Srbiji. Mi se ne slažemo sa onim delovima izveštaja koji se tiču Kosova i Metohije, zato što ja mislim da je duboko ne fer da kažete da pozivate obe strane na punu implementaciju međunarodnih sporazuma. Ne možete iz izveštaja u izveštaj pozivati obe strane na punu implementaciju ako je jedna strana, odnosno Beograd ispunila sve što je mogla da ispuni tim međunarodnim sporazumom, misli se na Briselski sporazum. Nije u redu, a kao što nije u redu da svaki put u tom izveštaju za Prištinu ponavljate istu tu konstataciju i pozivate ih na primenu, ako iz izveštaja u izveštaj oni samo da ne rade ništa na primeni već sada i otvoreno poručuju da oni neće i nikada neće primeniti Briselski sporazum.
Dakle, ja mislim, ali opet sve je to do Evropske komisije, EU, da zaista sada morate da date neku drugu kvalifikaciju. Ako ste davali istu kvalifikaciju osam godina, a sada će u aprilu biti devet godina od potpisivanja Briselskog sprozuma, bez zajednice srpskih opština koje je kičma, ključna stvar u tom sporazumu, a čiji je garant EU, vi morate da kažete nešto drugačije u izveštaju o napretku i za Beograd i za Prištinu.
Opet, to su stvari oko kojih se ne slažemo i na njima dalje radimo. Ali, nikada ne treba da smetnemo sa uma koliko je nama EU važna i kao partner, i kao apsolutno daleko najveći donatori, i kao kreditor, finansijer pod najpovoljnijim uslovima najvećih projekata naše infrastrukture zdravstva, školstava i tako dalje, i politički i vrednosno i na svaki drugi način.
Što se tiče zamrznute cene osnovnih životnih namirnica, videla sam, to je valjda i normalno, i pohvale i kritike, za kritičare i toga, želim da kažem znate šta? U ovom trenutku ovo je najodgovornija, najbolja moguća odluka, ne zato što mi u bilo kom smislu želimo da se mešamo u slobodno tržište, ili da intervenišemo na tržištu, ili da promenimo, ili remetimo odnose na tržištu, već zato što u ovom trenutku mi zaista imamo nekontrolisani rast cena. Ne samo mi u Srbiji, nego niko u ovom trenutku ne može ni da pretpostavi šta će se dalje dešavati i na tržištu energenata, i u smislu cena, i gasa, i struje, električne energije, kako će naravno to uticati na sve ostale cene, gde će se i na kom nivou one stabilizovati.
Jedino što mi želimo da uradimo sada je da cenu tih osnovnih životnih namirnica držimo predvidivom, stabilnom i sigurnom, dok se stvari na tržištu i ti potresi ne stabilizuju.
Gde god se oni stabilizovali, na kom god nivou budu stabilizovale cene gasa ili cene električne energije, mada smo mi opet, zahvaljujući zaista najboljem mogućem nerealnom dogovoru između predsednika Putina i predsednika Vučića, produžili sve ono što naše postojeće uslove, cenu gasa, od 270 dolara još dodatnih šest meseci, uz mogućnost da uzmemo još dodatnog gasa ako nam je potreban.
Dakle, dok ne idimo gde će se cene stabilizovati mi ćemo intervenisati. Intervenisaćemo ukoliko je potrebno iz robnih rezervi, gledaćemo da to bude što manje, da se ne mešamo u tržište, ali opet, dok su ovakvi potresi, da ipak garantujemo jednu stabilnost za sve naše građane, pre svega za one građane sa manjim primanjima.
Vi ste se osvrnuli i na proteste i na pozive na proteste. Protesti, čini mi se, po svojoj suštini su prirodni, posebno u demokratskim društvima, i mislim da je način na koji smo mi prišli tim i svim ostalim protestima u prethodnih nekoliko godina, kako smo i dozvoli, kako se ponašala policija, pripadnici MUP, da, takođe, pokazuje da jesmo zemlja koja je ne samo sigurno na evropskom putu, već zemlja koja u velikoj meri pušta ljude da protestuju oko čega god žele, dakle, na bilo koju temu, bez ili sa minimalnim prisustvom policije i bez primene prekomerne sile, pa, čak i kada je policija pod direktnim napadom, kao što su pod direktnim bile institucije, a pre svega, ovaj dom, kada se policija trudila, na kraju krajeva, i pustila demonstrante da uđu u Narodnu skupštinu, parlament, ove zemlje, pa, ih tek onda izbacila. To ne možete videti, ja mislim, ni u jednoj državi članice EU.
Mi se opet trudimo da budemo, čini mi se u tom smislu veći katolici od Pape, pa da pokažemo da nećemo imati bilo kakve nasilne obračune sa demonstrantima, da ćemo pustiti ljude da protestuju, oko čega, bilo čega, i kako hoće, i gde hoće, i da pokušamo da sve te stvari razrešimo dijalogom i argumentima.
To je iz jedne perspektive izuzetno važno za naše evropske integracije. Iz druge perspektive, razlozi za ove proteste, razlozi zbog koji su pokrenuti ovi protesti se takođe, i direktno tiču naših daljih evropskih integracija.
Tu pričam, pre svega o tome, da jedan od razloga za proteste ultimatum da se povuče Zakon o referendumu, da predsednik Republike Srbije ne potpiše Zakon o referendumu. Predsednik je, kao što smo čuli juče potpisao Zakon o referendumu, i hvala mu na tome.
To je direktno nešto od čega nama zavisi dalja brzina naših evropskih integracija. Zašto? Zato što ako nemamo izmenjen Zakon o referendumu što je, pritom, da vas podsetim još jednom i one koji protestuju, i oni koji su tražili od predsednika da ne potpiše i od vas da ne glasate za taj Zakon o referendumu, bila naša ustavna obaveza.
I još jednom, dakle, jasno i glasno, pre ovih izmena na snazi je bio Zakon o referendumu iz 1994. godine. Zakon o referendumu iz 1994. godine je u svom članu 24. stav 1. rekao da je referendum punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana od upisanih u birački spisak.
Onda su promenili Ustav 2006. godine. Promenjenim Ustavom iz 2006. godine u članu 203. stav 8. kaže da je referendum punovažan ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav ukida prag.
Od 2006. godine je vama Zakon o referendumu koji je bio na snazi 1994. godine bio neustavan. Mi smo menjali Zakon o referendumu da ga konačno uskladimo sa Ustavom koji je usvojen 2006. godine.
Da li se meni taj Ustav iz 2006. godine sviđa, da li sam ja kao građanin 2006. godine glasala na tom referendumu ili ne, da li sam bila za ili sam bila protiv, to uopšte nije bitno sada. Ja sam tu da poštujem Ustav Republike Srbije kao i svi mi.
Da li se meni sviđa da ukidamo prag ili ne, nije pitanje. Ukinut je prag Ustavom 2006. godine, ljudi. Kada protestujete onda vi protestujete protiv tog Ustava iz 2006. godine, što je takođe potpuno u redu, ali ako želite da menjate Ustav iz 2006. godine, žao mi je ali morate da promenite Zakon o referendumu na način kako smo ga promenili da bude u skladu sa tim Ustavom, pa ga onda menjajte, pa uvedite ponovo prag. Ljudi, da se razumemo, to je tako i nikako drugačije.
Dakle, ne možete protestvovati i tražiti nešto što je neustavno. Niti smo mi donosili taj Ustav, niti je tada postojala javna rasprava, ali vi Ustav morate da poštujete i svako mora da poštuje Ustav.
Tako da, promenili smo sada Zakon o referendumu. Taj Zakon o referendumu je u skladu sa Ustavom iz 2006. godine.
Pritom, da vam kažem još jednu stvar. Što se tiče praga izašlih mi smo, naravno opet u skladu sa svim onim što smo trebali da radimo na našem evropskom putu i za Zakon o referendumu tražili mišljenje Venecijanske komisije. Kodeks Venecijanske komisije, kodeks dobre prakse Venecijanske komisije iz 2006. i 2007. godine staje na stanovište da prag izašlih kao institut nije nužno u skladu sa najboljim demokratskim praksama i da prag izašlih ne treba da postoji u Zakonu o referendumu.
Dakle, da smo uradili nešto drugo ne bi dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije Evropska unija ili Evropska komisija bi nam rekli – ljudi, u oblasti vladavine prava mi ne odlučujemo, mi slušamo Venecijansku komisiju. Da li je to što ste uradili i da li ste uradili u redu ili niste uradili u redu.
Tako da, ponovo, taj koji protestuje protiv toga treba da zna da ne samo da to što traži u suprotnosti sa Ustavom, već da ukoliko usvojimo, a hvala Bogu, nismo te zahteve da će to direktno da se odrazi na to da nema daljih evropskih integracija dok ne završimo to u skladu kako smo i uradili, a to je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom. I to je tako.
Dakle, da se razumemo, što se tiče životne sredine, naravno, građani mogu da protestvuju.
Lično, ako me pitate kao Ana Brnabić, meni je drago, zaista, što se sve više u Republici Srbiji bavimo životnom sredinom. Ja mislim da je to užasno važno.
Ja sam, na kraju krajeva, predsednica Vlade koja je stavila kao prvi predsednik Vlade u Republici Srbiji životnu sredinu kao jedan od osnovnih prioriteta Vlade koju vodim, jedan od osnovnih prioriteta, zato što ja jasno rekla u svom ekspozeu, ako se sećate, ljudi, znate kako, mi smo dostigli sada taj ekonomski standard da mi ne samo da moramo, morali smo mi to i pre 40 godina, nego sada i možemo da investiramo u zaštitu životne sredine zato što su to užasno skupe investicije.
Meni nije jasno i još jednom pitam zašto sada? Zašto protestvujete sada kada smo mi u mandatu ove Vlade i u sazivu ove Skupštine usvojili čitav niz izuzetno važnih zakona koji se tiču životne sredine.
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije prvi put ima Republika Srbija. Pre toga su obnovljivi izvori energije bili jedan član u okviru šireg Zakona o energetici.
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji nam dozvoljava da širimo, praktično nam dozvoljava, i ovako smo mogli, ali ovo nam praktično dozvoljava da širimo centralnu mrežu za centralno grejanje, daljinski sistem grejanja zato što uvodi kategoriju „povlašćenog kupca toplotne energije“, pa će ljudi moći da se priključe na centralni sistem. S druge strane, menjamo energente sa uglja, mazuta na biomasu i gas. Širimo mrežu. Ljudi koji to pre nisu mogli da priušte sada mogu da priušte zato što su povlašćeni, pa im mi subvencionišemo cenu toplotne energije i svi zajedno za par godina imamo mnogo čistiji vazduh, ali mi smo to krenuli da menjamo.
Zakon o izmenama i dopunama Zakon o energetici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i čini mi se možda i najvažniji, kao najveći signal Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon kojim se uspostavlja osnov za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Da li smo od 2014. godine smo tek počeli da gradimo filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Jesmo. Niko to nije radio pre nas.
Da li smo mi počeli da gradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Jesmo. Da li smo počeli da radimo kanalizacionu mrežu? Jesmo. Da li smo počeli da dajemo subvencije za kupovinu električnih vozila?
Pa, ne možete sa jedne strane, ti tajkunski mediji, da nam kažu, kada uvedemo subvenciju za električna vozila, kako subvencionišemo najbogatije, a sa druge strane, kada imamo proteste zbog životne sredine i ugroženog vazduha, da kažu ništa niste uradili za taj vazduh. Pa, ne može jedno i drugo. Ili lažete kada ste rekli da to nismo trebali da radimo ili lažete kada kažete da ništa ne radimo. Ne može i jedno i drugo, a stalno čujemo jedno i drugo. Od dana do dana čujemo suprotne poruke i kritike ili da nešto jesmo uradili, pa nismo trebali da uradimo ili da to isto što su nas juče kritikovali da smo uradili da to u stvari nismo uradili, ali, dobro, na nama je da se borimo dalje.
„Rio Tinto“, ja mislim da je juče predsednik Aleksandar Vučić stavio tačku na temu „Rio Tinta“ i sve špekulacije, i ko je doveo i ko je dao prvih devet dozvola i ko je dao prvi put dozvolu za bušenja i istraživanja. Ono što je posebno neverovatno je što 2019. godine čak nije dalo Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, nego Ministarstvo za životnu sredinu. Ministar Oliver Dilić je to dao. Toliko o brizi za životnu sredinu i za naše resurse i za to kako se eksploatišu, ali dobro.
Konačno, samo da kažem i ovo. Što se tiče toga da ne treba sada menjati Ustav zato što ovaj saziv nema legitimitet, pa opet ste preskočili jedan važan korak, kao što ga uvek preskačete, a to pričam o ovima iz vanparlamentarne opozicije, a to su građani. Uvek zaboravite na građane. Uvek. Proglasite pobedu na izborima pre nego što su građani glasali za vas ili za nas, kao i što ste sada došli do toga da li će Skupština dvotrećinskom većinom u to da usvoji ili neće. Prvo građani treba da kažu da li žele ili ne žele 16. januara, a onda, ako dođe do Skupštine, onda vam je tema da li saziv ima legitimitet ili nema legitimitet. Ali, da vam kažem, ako želite da kažete da nema, glupa vam je to tvrdnja. Glupa vam je teza i potpuno promašena tema zato što niko na ovom svetu, niko u EU, niko u SAD-u, niko nigde nije nikada osporio legitimitet ovog saziva.
Pa, i partneri iz EU su rekli izađite na izbore. To je, na kraju krajeva, demokratija. Vlast može da se menja jedino na izborima i nismo za bojkot. Odlučili ste da bojkotujete. Oni koji nisu odlučili da bojkotuju, nego su izašli, nisu uspeli da dobiju glasove ni za cenzus od 3%. Dakle, građani su glasali, izabrali svoje narodne poslanike i svaki saziv ima legitimitet nakon demokratskih izbora. Ne možete vi utvrđivati da li neki saziv ima legitimitet ili ne, iako razumem da misle da su iznad svih i iznad svakog i da je jedini legitimitet kada mu oni daju legitimitet.
Pa nije ni legitimno ako nekad slučajno pređu cenzus, pa imaju 5% nego moraju da imaju valjda 20% ili 25% da bi to imalo legitimitet. Nigde to ne piše. Nije to demokratije.
Dakle, da se vratimo građanima i demokratiji i tu će nam se sve lepo samo kazati.
Hvala vam.

Hvala vam.
Zamolila me je ministarka Čomić da vas pozovem na dijalog o tim pitanjima. Mislim da se ne razumemo dobro i mislim da niste možda sasvim razumeli sve ono što radimo, i promene, ali da vam kažem šta god vi rekli, narod nije glup, jer razume i šta je dobro za njega i šta nije dobro za njega.
Ja mislim da 57% podrške građanima u procesu evropskih integracija i članstvu Srbije u Evropskoj uniji, građana Republike Srbije, čini mi se dovoljno govori o tome da građani razumeju šta je to što je dobro za njih i za njihove porodice, za njihove porodične firme, firme u kojima rade, karijeru i perspektivu njihovih porodica, ali svakako je vaša politika politika koju treba da saslušamo i treba da damo odgovor na to što vi pričate.
E, sada, neke od stvari koje vi kažete, kao i obično kada govorite i kada sam ovde svakog poslednjeg četvrtka u mesecu na odgovorima na poslanička pitanja, jednostavno nisu tačne. Dakle, to su tvrdnje koje nemaju nikakvu potporu u stvarnosti, u realnosti, u činjenicama i namerno ili slučajno vi time što to izgovarate obmanjujete narodi i građane Republike Srbije koji nas, na kraju krajeva i prate, prate ovu sednicu.
Pod jedan, na primer, da i mi kada uđemo u tu Evropsku uniju da više nećemo odlučivati o nama. To se nikada neće desiti. To nikada niko nije rekao. Države članice Evropske unije same odlučuju o sebi, imaju svoje skupštine, svoje parlamente, imaju svoje izbore, biraju svoje predstavnike u tim parlamentima, ti parlamenti odlučuju o tome šta će se u zemlji raditi.
Dakle, zaista ne znam kako vi mislite da kada jedna zemlja postane država članice Evropske unije ko odlučuje o njoj. Šta, nema više svoju skupštinu, svoj parlament, nema više svoju vladu? Zaista ne razumem, ili možda vi ne razumete kako funkcioniše Evropska unija ili namerno obmanjujete građane.
U svakom slučaju, to je veliki problem što vi kao narodni poslanik i sa toliko godina ne znate da ni jedna država ne gubi svoj suverenitet time što ulazi u Evropsku uniju. Ni jedna, pa neće ni Srbija.
Dakle, i dalje će ovde da se o svemu pitaju građani Republike Srbije, i dalje će oni odlučivati o pravcu u kome će se zemlja kretati na izborima, i dalje će ovu zemlju voditi, praktično najviša zakonodavna vlast, a to je Narodna skupština, predsednik Republike koji se direktno bira, i Vlada Republike Srbije kao izvršni organ koji bira Skupština.
Da to nije tako ne bi mogao da se desi Bregzit, pošto niko Veliku Britaniju nije izbacio iz Evropske unije nego je njihov narod odličio da više neće da budu članovi Evropske unije. Tako da, to što vi govorite zaista ne stoji ni u teoriji, a još manje u praksi.
Kada govorite o našem pravosuđu i o tome šta mi predlažemo da se promeni izmenama Ustava u oblasti pravosuđa ja sada moram da kažem, takođe i za građane Republike Srbije da smo mi na ovome ozbiljno radili, i to ozbiljno merili, balansirali i cenili.
Dakle, izvršna vlast, predsednica Vlade, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde neće imati više nikakav uticaj na sudstvo, nikakav, ali Narodna skupština će naravno birati ljude u sudstvu.
Žao mi je što ministarka pravde nije ovde. Rekla sam zbog čega je morala da bude odsutna, ali svakako članovi Visokog saveta sudstva delom bira i Narodna skupština. Mi nikada nismo hteli da pristanemo na to da Narodnu skupštinu iz toga isključimo zato što bi time pravosuđe otuđili od građana, što ne može biti.
Ja sam lično na javnim raspravama govorila da ne može biti da je sudstvo u potpunosti nezavisno, pa nezavisno i od zakonodavne i od izvršne vlasti. U redu ako je nezavisno od izvršne vlasti, ali od zakonodavne vlasti svi mi moramo biti zavisni, zato što zakonodavna vlast mora da balansira tu sve nas. Zašto? Zato što vas, gospodo, biraju građani. Vi ovde svakih 250 od narodnih poslanika predstavlja broj direktnih građana u Republici Srbiji. I Narodna skupština i dalje zadržava ulogu u biranju sudija i VSS. Moguće nešto manju ili svakako je potrebna drugačija parlamentarna većina, ali opet, mi smo rekli - u redu, čak i mi koji sada imamo ovoliku većinu u Skupštini, mislimo da je dobro za demokratiju, na kraju, i građane koji se ne slažu sa nama i misle drugačije od nas, da je za odluke o pravosuđu potreban dogovor između većine i predstavnika opozicije.
Time smo mi, poštovani narodni poslaniče, rekli da ćete i vi sutra imati mnogo veći glas u tome kako izgleda Visoki savet sudstva, pravosuđe, itd, nego što bi imali danas. Dakle, i mi smo se borili za veće pravo opozicije, ali nikako da Narodna skupština ili narodni poslanici nemaju nikakav uticaj na sudstvo. To jednostavno nije tačno. Mi smo se borili za to, jer na kraju krajeva, osnova demokratije je balansiranje tri grane vlasti - sudske, zakonodavne i izvršen. Ne može jedna od tri biti sama za sebe, zato što onda ne odgovara građanima Republike Srbije. A mi smo uvek govorili da želimo sudstvo koje je svakako nezavisno od politike ili nezavisnije, i rekli smo u redu, ne mora potpuno izvršna vlast, može da se isključi iz procesa, ali takođe i efikasnije, mnogo efikasnije i mnogo odgovornije. Mi to moramo da čuvamo.
Sad, da vam kažem oko toga, što mi, kakvi god da smo, ipak dobro znamo za sebe šta je istina, ali da vam kažem, kada politika ima preveliki uticaj na pravosuđe, onda vam se desi i ne libi se da taj uticaj zloupotrebi, što smo mi, nažalost, u Republici Srbiji videli, onda se vama desi 2009. godina, reforme pravosuđa, preko noći i bukvalno preko noći, hiljade sudija, javnih tužilaca, zamenika, ostalo bez posla, samo zato što nisu bili članovi tadašnje stranke na vlasti ili stožera tadašnje vlasti, što se njima u vlasti, odnosno tada u Ministarstvu pravde nešto nije svidelo, pa su ljude ostavili bez posla, i to 579 sudija osnovnih sudova, 152 sudije viših sudova, 70 sudija privrednih sudova, 11 sudija Privrednog apelacionog suda, 24 sudije Vrhovnog suda, 75 javnih tužilaca i njihovih zamenika. Sve su to onda naknadno platili građani Republike Srbije, svi mi koji živimo u ovoj zemlji i plaćamo poreze i to preko 44 miliona evra.
Zato nije dobro da imate politiku, političare i bilo kakvu mogućnost da neko sam od sebe želi da zameni sudiju ili tužioca. To je moglo 2009. godine, danas ne može, a niti mi danas imamo u Srbiji vlast koja bi tako nešto zloupotrebila, a konačno, želimo da to nekako utvrdimo i u tom smislu je to vladavina prava, ne vladavina Ane Brnabić, ne vladavina SNS, ne vladavina Vladana Glišića, nego vladavina prava, koji je samim tim iznad svih nas. To je praktično predlog koji mi imamo i postavili smo ga, na kraju krajeva, i na referendumu da o tome odluče građani.
Sada, što se tiče pretrpanih sudova, sve što smo mi uradili, pa da vam kažem, i kao deo reforme u oblasti pravosuđa, iz vladavine prava, na našem evropskom putu, je prouzrokovalo da naše sudstvo, iako ja ne bih, ako smem sebi da dozvolim tu slobodu, rekla da je efikasno, jer mora biti mnogo efikasnije, da je opet mnogo efikasnije nego što je nekada bilo.
Onda i imamo činjenicu da je i u 2021. godini u srpskom pravosuđu nastavljeno sa smanjivanjem broja starih izvršnih predmeta i da mi, odnosno naše pravosuđe, i ja im čestitam na tome i velika zahvalnost našem pravosuđu na tome, petu godinu za redom pravosudni sistem u Srbiji rešava više predmeta, nego što ih primi.
Dakle, čitav onaj backlog, celo ono nasleđe koje smo imali, polako i to čistimo.
Dakle, kada vi kažete – sudovi su pretrpani i sve je gore, to činjenično nije tačno. To možda u vašoj politici lepo zvuči. Ja razumem da je to taj narativ koji vi volite da kažete. Ali, ili ne znate šta je činjenično tačno ili vas baš briga za istinu, a ja bih volela da mislim da je ovo prvo, dakle, da vi ovo jednostavno ne znate, da ne znate da mi pet godina za redom rešavamo, odnosno naše pravosuđe, više predmeta nego što ih primamo i da se ta efikasnost povećava i da se taj broj slučajeva koji su se nagomilali polako ali sigurno čisti.
Samo još jednu stvar, ta me je pogodila posebno, pa sam je ostavila za kraj, zato što mislim da je od svega što ste vi rekli najnekorektnija i najneispravnija, a to je vaša rečenica da narod nema osećaj da živi u svojoj državi. Ja mislim da je to velika uvreda i za Republiku Srbiju i za naš narod, velika i nedopustiva uvreda.
Naš narod i te kako ima osećaj da živi u svojoj državi i itekako zna koliko ta država postaje sve jača, snažnija i stabilnija svakim danom. I Vojska Republike Srbije i sve bezbednosne službe i ekonomija, koja je prvi put ikada od kada postoji naša Srbija će imati kumulativni ekonomski rast najveći u Evropi, i tako slično i u sportu, a da ne pričam o tome da se konačno i ponovo moram da kažem, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, vraćamo sebi, svojoj istoriji, svojoj tradiciji i slavljenju svega onoga što je bilo najlepše i najbolje u našoj istoriji. Zato danas imamo u Beogradu i velelepni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu, koji je bila najgora, najveća, najružnija rupa u glavnom gradu naše zemlje, danas je jedan od najlepših, ako ne i najlepši trg sa spomenikom Stefanu Nemanji.
Danas imamo i auto-put „Miloš Veliki“. Ne samo što imamo auto-put do Čačka, koji su toliki sanjali i toliki su ih obećavali, nego što se taj auto-put zove auto-put „Miloš Veliki“. Pa ćemo imati i auto-put vožd Karađorđe, pa ćemo uskoro imati i obeležje jasenovačkih žrtava.
To su neke stvari koje mi se čini da vi mora da znate, nego nažalost, pošto ne odgovara vašem političkom narativu, nije vam važno šta je istina. E, to tako neće moći. Hvala.

Samo da dodam nešto kratko. Vi ste imali priliku sigurno da me vidite dosta frustriranu i emotivnu oko nekih ranijih izveštaja o napretku i kao nekom ko nije imao mnogo iskustva u politici, moram da kažem da je meni to bilo potpuno nejasno, neprihvatljivo, neprofesionalno, ali je tako.
Mislim da ne prođe sastanak da kada se tako nešto desi mi ne skrenemo našim partnerima iz EU pažnju na to. Ima i gorih primera od toga nego što je ovaj. Ovaj izveštaj je u tom smislu još i najbolji koji smo imali. Sećam se, zaista se sećam kada je jedan od tajkunskih medija objavio kao udarnu vest da je čitavo njihovo pismo Briselu završilo u našem izveštaju o napretku. Preslikano.
Dakle, ono što su oni napisali iz njihovog ugla, njihove žalbe, neko je u stvari to samo preslikao u Izveštaju o napretku što je krajnje nekorektno, ali tako je.
Mi smo od tada, kao što i vi kažete, to je život, i sviđa mi se taj stav, jer to je tako. Moramo da nastavimo da radimo i moramo da radimo još više. Mi smo tada naučili neke stvari, ja lično sam naučila kako to ide, i onda sam u mandatu ove Vlade odmah od prvog meseca sam krenula da pravim mesečni izveštaj o napretku u oblasti vladavine prava i tako smo mi svaki mesec davali po oblastima šta je sve urađeno i šta su sve konkretni rezultati, i iz meseca u mesec smo dodavali stvari koje smo uradili u tom mesecu, s tim što smo to obeležili crveno, da vide tačno šta je novo.
Dakle, potpuno transparentno o svim informacijama. Ja sam rekla - ja ću na kraju mandata ove Vlade da izdam jednu knjigu šta smo sve uradili u oblasti vladavine prava, pa da vidim kako to nije dovoljno za napredak.
I evo, to smo uradili i posle šest meseci smo videli konačno napredak, zato što niko nije mogao da kaže nema napretka i bili su stvarno potpuno konkretni, opipljivi rezultati koji su oni onda morali da prihvate i da ih priznaju.
Ali da postoje kao što kaže ministarka Čomić, raznorazni uticaji, postoje, i mi na kraju krajeva moramo stalno i otvoreno da pričamo o tome zato što je to naš Izveštaj o napretku, on mora biti objektivan, on mora biti nepristrasan. Tu ne smeju da se ubacuju lične impresije, utisci raznih nevladinih organizacija, koliko god važne nevladine organizacije bile.
Ali, to nije ni lična impresija, ni mene kao predsednice Vlade, ni bilo kog medija, ni bilo koje nevladine organizacije, to je izveštaj o tome šta je urađeno i šta imamo trenutno od rezultata. Da ima takvih stvari ima, samo ih ima još manje, ali dobro je, učili smo i mi kako to da rešavamo.
Iskoristila bih sad samo ovu priliku za jednu, takođe važnu stvar izdala sam i izjavu putem medija. To je nešto o čemu sam pričala ranije tokom rasprave.
Dakle, vidite kada Izveštaj nije dovoljno objektivan i kada se neke stvari ne kažu dovoljno jasno, kao što je recimo Izveštaj Evropske komisije o napretku koji dobija Priština, gde smo mi rekli – ne možete da tretirate Beograd i Prištinu isto i ne možete stalno da ponavljate iste formulacije iz izveštaja u izveštaj, zato što ako se ništa ne promeni u novom izveštaju u odnosu na stari izveštaj vi, praktično pohvaljujete nedostatak napretka.
Danas smo videli ponovo da su privremene institucije u Prištini zabranile ulazak na teritoriju KiM Petru Petkoviću i ovo je peti put samo tokom 2021. godine da je njemu zabranjen ulazak, i što je još gore ova zabrana dolazi nekoliko dana nakon što je EU jasno rekla Prištini da to ne sme da radi i da mora da poštuje Sporazum i da Petru Pektoviću omogući ulaz na teritoriju KiM, odnosno prelazak administrativne granice.
Dakle, to je rekla jasno EU. Nakon par dana Priština je rekla – ne, ne možete da uđete. Razumete, to je posledica toga kada niste dovoljno jasni u zvaničnim izveštajima i ne govorite o stvarima koje su važne za implementaciju međunarodnih sporazuma.
I, ja pitam danas EU – dokle ovako? Ovo je peti put samo ove godine da zabranjujete direktoru Kancelarije za KiM i našem pregovaraču da uđe na teritoriju AP KiM, da pređe administrativnu liniju. Dokle će to trpeti EU? I, šta će biti sledeća reakcija ili ćemo samo ponovo čuti mlako, molim vas, evo, dajte, pustite, i onda će oni da puste, pa će opet za mesec dana da zabrane.
Kada će se konačno po tom pitanju izjasniti izvestilac Evropskog parlamenta za teritoriju Kosova i Metohije, gospođa Viola fon Kramon, koja se bavi svim pitanjima u centralnoj Srbiji, od rudarstva do bubamare? Ali se zato ni jednom nije oglasila na temu zabrane ulaska Petra Petkovića, a na temu pucanja specijalnih jedinica Rosu po golorukom srpskom narodu se oglasila time što je rekla da je to za puno poštovanje i da je to vladavina prava. Pa, evo sad pitam zaista još jednom – do kada ovako? Koje će sada reakcije uslediti?
Opet, ovo nije van teme zato što je to i tema Izveštaja o napretku koji kada se ne napišu na način da daju pravu sliku toga što se dešava onda, praktično date vetar u leđa, u ovom slučaju privremenim institucijama u Prištini da nastave da se ponašaju kao što se ponašaju i ne samo da ne implementiraju Briselski sporazum u domenu implementacija, odnosno stvaranja, formiranja zajednica srpskih opština, već ni u domenu najobičnije slobode kretanja i to za našeg pregovarača.
Te stvari moraju jasno da se kažu da bi se promenile i od njih nećemo odustati. Hvala.

Dobar dan svima.
Pre svega, moram nekako, to je čini mi se i meni i većini nas koji se bavimo politikom u Republici Srbiji danas obeležilo dan, da zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću na fenomenalno ispregovaranom dogovoru sa predsednikom Putinom.
Rekla bih da smo svi mi dugo očekivali ovaj dan kada se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa predsednikom Putinom u vezi, između ostalog, i cene gasa i novog ugovora za Republiku Srbiju i sa strepnjom danas očekivali kako će to proći. Ovo što sam čula od predsednika Aleksandra Vučića, kao i svi, iz njegovog obraćanja iz Sočija je bolje nego što je bilo kod od nas ikada mogao da zamisli.
Produžavamo, praktično aneksiramo postojeći ugovor za narednih šest meseci, za najteže zimske mesece, u trenutku kada je, evo danas, cena gasa 964 dolara, kada od dana do dana prelazi i 1.000 dolara cena gasa, da mi u najtežim mesecima imamo 270 dolara, dakle u narednih šest meseci, pod istim uslovima koje smo imali pre ove gasne, energetske krize je neverovatna stvar, neopisiva, nerealna stvar za Republiku Srbiju.
Ako pomislite i na privredu i na naše građane, naše potrošače, ovo je sigurnost i stabilnost, ali ovo je takođe i pokazatelj koliko se Srbija dobro bori u najtežim situacijama. Za našu privredu ovo znači da po ceni gasa mi jesmo danas praktično skoro pet puta konkurentniji od bilo koga drugog na svetskom i evropskom tržištu. Neverovatne stvari. Veliko hvala. Hvala takođe i partnerima iz Ruske Federacije i predsedniku Putinu na svemu što su ovim velikim činom uradili i za naše građane i za našu privredu.
Sada da se vratim na temu i pitanja uvaženog poslanika.
Dakle, kada kažete da svim ovim što radimo ovde stvaramo što bolji ambijent za strane investitore, reći ću vam dve stvari. Pod jedan, kada stvaramo bolji ambijent za strane investitore, to ujedno znači da stvaramo bolji ambijent i za domaće investitore. U Republici Srbiji od 2015. godine ne postoji nikakva razlika između stranih i domaćih investitora. Pre toga je postojala velika razlika. U prvoj deceniji 2000-ih godina strani investitori su bili umnogome povlašćeni.
Kada je promenjen Zakon o investicijama, ako se ne varam, to je bilo 2015. ili 2016. godine, možemo da proverimo, po tom novom zakonu koji je donela većina u Narodnoj skupštini, koju na kraju krajeva čini, okosnica je SNS, mi smo izjednačili domaće i strane investitore. Ispravili smo jednu veliku nepravdu. Tako da, kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane.
Kada se borimo da imamo dobar ambijent za investitore, što mislim da je dobro za našu zemlju i za građane Srbije, i da ne postoji baš ništa loše u tome, borimo se za investitore, za domaće i za strane.
Kada pitate, da li vi pravite dobar ambijent za strane investitore, vi me onda praktično pitate, da li se vi borite za još bolji ambijent za porodične firme u Republici Srbiji? Da li se borite za bolji ambijent za mikro, mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji? Da, borimo se. Ja ne vidim apsolutno ništa loše u tome. Ali, da li zakone koje ste pomenuli, pre svega izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakon o referendumu donosimo zbog investitora? Ne, nemaju nikakve veze sa investitorima, ni jedan, ni drugi zakon. Zakon o referendumu ima veze sa našom obavezom da taj zakon uskladimo sa Ustavom i samim tim da poštujemo Ustav Republike Srbije. Taj zakon je trebalo da bude promenjen do 2009. godine. Nažalost, nije promenjen. U tom smislu mi nismo poštovali Ustav Republike Srbije. Ustav Republike Srbije, koji se promenio, promenio neke odrednice koje su onda morale posledično da se menjaju i u Zakonu o referendumu, tako da u ovom trenutku moramo da menjamo Zakon o referendumu da bi poštovali Ustav Republike Srbije.
Što se tiče Zakona o eksproprijaciji, kao što sam i pričala tokom rasprave o budžetu, Zakon o eksproprijaciji nikakve veze nema sa investitorima, ima sa kapitalnim investicionim projektima, ali pre svega kapitalnim projektima koje finansira i sprovodi i realizuje Vlada Republike Srbije kako bi život u Republici Srbiji bio još dodatno kvalitetniji, kako bi kapitalne projekte implementirali, realizovali efikasno ili efikasnije nego što ih u ovom trenutku realizujemo kako bi brže gradili i auto-puteve i pruge i slične, pre svega projekte linijske infrastrukture.
Znate, mi smo danas, nažalost u Republici Srbiji izgubili još jedan život na Ibarskoj magistrali. Znate, koliko smo života izgubili na Ibarskoj magistrali dok nismo otvorili autoput do Čačka, Ibarskoj magistrali ili magistrali smrti, kako se zove nažalost u Republici Srbiji. Svaki dan koji smo mogli da brže izgradimo taj auto-put je vredeo jedan ili dva ili tri ljudska života. Tako i auto-put do Požege, recimo, i ja sam rekla, onaj dan kada sam bila da branimo budžet i da predstavimo budžet, da smo imali ovakav Zakon o eksproprijaciji mi bi za Svetog Nikolu otvorili auto-put do Požege. Nažalost, nismo, pa ćemo auto-put do Požege otvoriti tokom 2022. godine.
I, ponovo, dakle, nikakve veze nema sa stranim investitorima, nikakve veze nema ni sa domaćim investitorima, ovo je zaista sve u skladu sa najboljim interesima Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i tiče se boljeg kvaliteta građana, a ne boljeg ambijenta za strane investitore iako ponovo mislim da ne postoji ništa loše o tome da imamo uvek bolji ambijent za strane investitore zato što to znači bolji ambijent za domaće investitore.
Pomenuli ste nekoliko puta u vašem izlaganju evroatlanske integracije, pa da vas ispravim i da vas podsetim jer meni je neverovatno da postoji narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije koji to još uvek ne zna, mi nismo na evroatlanskom putu, mi smo na evropskom putu. Mi težimo evropskim integracijama, a ne atlanskim integracijama. Mi ne želimo da budemo član NATO pakta, mi smo to rekli više puta, više puta ponovili. Poslednji put sam to jasno i glasno rekla upravo u Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom jednog od sastanaka, sednice radnog sastanka upravo u prisustvu predstavnika NATO alijanse. Mi smo vojno neutralni, to je naša politika, to je na kraju krajeva želja i našeg naroda tako da vas ispravim pošto očigledno niste informisani u tom smislu nisu to evroatlanske integracije, to su evropske integracije.
Pošto ste spomenuli dosta stvari, nekako ću vam odgovoriti samo na neke. Što se tiče javno-privatnih partnerstava i toga da vi kažete da su javno-privatna partnerstva neka vrsta privatizacije. Apsolutno, stoprocentno netačno. Samo da vas ispravim i tu, javno-privatna partnerstva baš nikakve veze nemaju sa privatizacijom, kada nešto privatizujete nešto ste prodali nekome. To je njihovo, od sada zauvek, dok oni ne odluče eventualno nekad da prodaju, a država možda nekada odluči to ponovo da kupi, ali to je njihovo, na raspolaganju njima. Nikakve veze u tom smislu nema država Srbije više sa tim, sa vlasništvom nad nečim što je privatizovano. U javno-privatnim partnerstvima sa ili bez elemenata koncesije, vlasništvo ostaje Republike Srbije. Kada smo dali aerodrom pod koncesiju, to je naš aerodrom. Privatni partner upravlja tim aerodromom i investira u taj aerodrom zato što veruje da će iz toga naravno izvući neki profit. Izvući će neki profit samo ukoliko taj aerodrom daje profit s tim što jedan deo profita mora da plati Republici Srbiji i nakon 25 godina vraća aerodrom sa svom novom infrastrukturom Republici Srbiji. Kako je to neka vrsta privatizacije? To je velika zabluda u kojoj se vi nalazite.
Tako da se razumemo, nikakve veze nema sa privatizacijom. Kada nešto privatizujete vi niste više vlasnik toga. Kada date nešto u javno-privatnom partnerstvo vi ste i dalje vlasnik toga i to se vama vraća. To je i dalje vlasništvo Republike Srbije.
Konačno i ponovo Rio Tinto. Da li oni očekuju pozitivno rešenje za njihov, kako vi kažete, za njihov slučaj ili ne očekuju? Ja to zaista ne znam i to jeste samo njihov problem. Mi smo jasno, glasno, jednom, dva puta, sto puta, evo milioniti put da vam kažem, rekli, postoje dve stvari koje će odrediti da li će taj projekta biti implementiran ili neće biti implementiran. Da li će Rio Tinto biti u Srbiji ili neće biti u Srbiji. Jedna stvar, prva stvar, najvažnija stvar, sudija o proceni uticaja na životnu sredinu. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čitavog tog projekta, svakog njegovog dela pojedinačno i rudnika i deponije i tog postrojenja za preradu i kumulativni impakt sva ta tri projekta zajedno. Drugi blok, ili druga velika stvar koja je potrebna, ako studija o proceni uticaja životne sredine te tri stvari i kumulativnog impakta kaže da je u redu i druga stvar je šta će narod reći o tom projektu. Bez toga nema napred i nema projekta.
Potpuno jasno, potpuno transparentno, potpuno nedvosmisleno. To što neko to politizuje, zato što nema druge ideje šta da predstavi građanima Republike Srbije, to je njihov problem. Mislim da su nas građani Republike Srbije dobro čuli i jasno i glasno smo to govorili, a sada kažem to ponovo i da su to potpuno shvatili i uvažili.
Dakle, životna sredina i šta će narod da kaže o tome. Moguće da studija o proceni uticaja na životnu sredinu kaže da je odličan projekat i da neće imati negativan uticaj na životnu sredinu, ali da ljudi u Srbiji kažu ipak nećemo i onda će to biti ne. Dakle, bez ikakve nervoze oko toga, niko ništa neće uraditi preko noći. Nećemo mi raditi kao oni koji su 2004. godine dozvolili Rio Tintu, da ponovim, 2004. godine oni licemeri, koji danas protestvuju protiv Rio Tinta, su dali Rio Tintu devet dozvola, uključujući i dozvolu za bušenje bušotina velikog prečnika.
Ti koji se danas usuđuju da ih gledamo koliki su licemeri, i mi političari i svi građani, da ih gledamo ispred ovog Doma ili ispred Vlade ili ispred Predsedništva, ti koji su potpisivali te dozvole „Rio Tintu“, koji su hvalili taj projekat. Imate pres kliping od tada, pogledajte šta su pričali o „Rio Tintu“, ti isti koji danas protestuju protiv „Rio Tinta“. Zato što, nažalost, nemaju nikakvu drugu agendu, nikakav drugi plan i ništa drugo da ponude građanima Republike Srbije, pa se hvataju za ovo.
Da li se nadaju pozitivnom rešavanju ili ne, zavisiće zaista samo od ova dva faktora i ništa se neće raditi bez toga.
Hvala vam.

Hvala vam.
Što se tiče najvećih uspeha Vlade i stvari na koje sam najponosnija i kao predsednica Vlade u toku ovih prvih godinu dana, moram da krenem sa Kovidom.
Nažalost, pandemija korona virusa se nastavila. Mi smo i u ekspozeu rekli da će to biti jedan od glavnih prioriteta Vlade, da se uspešno borimo protiv pandemije, da sačuvamo zdravlje i živote građana i da probamo, koliko god možemo, da zaštitimo naš zdravstveni sistem.
Ono što smo mi uspeli, da podsetim, tokom prvih godinu dana rada Vlade to je da prvi u kontinentalnoj Evropi nabavimo vakcine protiv korona virusa i to čak četiri različite vrste vakcina u tom trenutku. Danas ih već imamo pet, zato što nam je u međuvremenu stigla i „Moderna“, ali to ne ulazi u ovih prvih godinu dana rada Vlade, i da napravimo jedan sistem u kome zaista jako lako, prilično efikasno možete da se prijavite za vakcinu, da se vakcinišete u bilo kom gradu ili opštini na čitavoj teritoriji Republike Srbije sa bilo kom vakcinom kojom želite i onda da vas mi podsetimo da je došlo vreme i za revakcinu, da vas podsetimo i da je došlo vreme i za treću ili buster dozu, tako da to je nešto što je, čini mi se, jedna od najvažnijih stvari.
Takođe, obećali smo da ćemo uraditi sve, a otvorili smo dodatno, u skladu sa tim obećanjem, čak tri potpuno nove bolnice sa preko 2.000 kreveta za ljude obolele od Kovida. Tri bolnice, jednu u Beogradu, u Batajnici, jednu u Kruševcu, jednu u Novom Sadu i kada Kovid prođe te bolnice će služiti u okviru našeg zdravstvenog sistema da pružaju dodatnu zdravstvenu zaštitu i negu svim našim građanima.
Posebno je, čini mi se, važna ova u Novom Sadu, jer će to u stvari biti nešto o čemu je Novi Sad dugo sanjao i dugo očekivao opravdano, a to je Opšta bolnica za Novi Sad koju taj grad nije imao, već je imao samo Klinički centar, ali to je kao da kažete da u Beogradu nema opšte bolnice ili bilo koje druge bolnice osim Kliničkog centra koji je Klinički centar Srbije. Tako je za Novi Sad Klinički centar Vojvodine.
Takođe, ekonomski rezultati. U okviru kovida mi smo pokrenuli proizvodnju dve vakcine u Republici Srbiji i ruske vakcine „Sputnjik“ i kineske vakcine „Sinofarm“. Takođe, nešto što će u svakom smislu značiti mnogo veću bezbednost, rekla bih čak i nacionalnu bezbednost zato što će ovakve pretnje, kao što je ova pandemija, biti nešto što je verovatno da će se ponavljati u decenijama pred nama, tako da ćemo imati nove resurse pomoću kojih ćemo kao zemlja moći mnogo bolje da se branimo u budućnosti i mnogo spremnije da dočekamo bilo kakvu sličnu situaciju.
Ekonomski rezultati, kao što znaju svi naši građani, imamo neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi i u ovako teškim okolnostima u 2020. godini ekonomski pad BDP-a od samo 0,9% i ove godine mnogo brži rast i dinamičniji oporavak nego što smo prognozirali i očekivali i imaćemo rast od preko 7%.
Mi smo u poslednjih 12 meseci otvorili 60.000 radnih mesta. To su sve stvari kojima se sa pravom ponosi ova Vlada Republike Srbije i kontinuirani rast plata i penzija, uključujući i minimalac koji je prošle godine, uprkos ekonomskom padu i pandemiji, ipak rastao 6,6% i ove godine dodatnih 9,4% i oko 500 evra ukupno jednokratna pomoć svim našim penzionerima. Sve su to stvari koje smo uspeli zajedno da izvučemo. Na kraju krajeva, zahvaljujući tome što smo kroz tri ekonomska paketa mere podrške privrede i građanima uložili preko osam milijardi evra u našu privredu i privreda koja je pokazala vanrednu žilavost i otpornost, tako da čini mi se da svi mi i svi naši građani treba da se ponosimo svim onim što smo uspeli da postignemo.
Imam jednu lepu vest za vas i za Tutin. Opet, znam da ste i vi pokojni poslanik Muamer Zukorlić stalno pričali i stalo ste pitali o tome. Mi smo danas, pa sam se setila toga, jer smo danas imali u 13.00 časova redovnu sednicu Vlade, i usvojili smo predlog Ministarstva privrede za mere podsticaja za jednu investiciju ESB „Pellets“ za Tutin. Podsticaj za 50 novih radnih mesta, tako da evo jedna lepa vest i za Tutin.
Što se tiče trenutne situacije i novih mera, situacija, kao što možete da vidite, je mnogo bolja nego što je bila, popravlja se kontinuirano. Da li će se tako nastaviti zavisi od mnogo faktora. Zavisi od toga ne ako će, nego kada će,i ta Delta plus varijanta stići u Srbiju. Vidimo da je svuda, na kraju krajeva, i u okruženju. Vidimo i u svim zemljama okruženja, Hrvatska, Mađarska, BiH, Austrija, brojeve koji su najgori od početka pandemije u smislu novozaraženih, tako da ćemo videti kako će to biti u Srbiji.
Još jednom molim i apelujem svako ko se nije vakcinisao da se vakciniše, od toga nam mnogo zavisi. Ali je bolja situacija, nadam se da će se tako i nastaviti.
Mi u ovom trenutku imamo skoro tri miliona 100 hiljada ljudi vakcinisanih prvom dozom. Dakle, tačno 3.094.514 osoba što je 57,3% punoletne populacije, dakle, punoletna populacija. Ako gledate populaciju od 12 godina starosti, tu smo na nekih otprilike 50%, 49,7%. Revakcinisano 55% punoletnog stanovništva i treću dozu je primilo 26,6% punoletnog stanovništva ili 1.437.253 osobe.
Ono što brine, naravno, vakcinacija mladih. Stalno o tome pričamo, između 18 i 30 godina starosti u toj populaciji, odnosno u starosnoj grupi od 18-30 godina imamo svega 28,1% vakcinisanih, a u starosnoj populaciji od 12-17 godina samo 3,27%.
Najbolje stojimo u centralnoj gradskoj opštini Beograd, Stari Grad, gde imamo već 83,6% vakcinisanih, Savski venac sa 82%. Onda je treći, više nije Vračar, već Preševo, dakle, Preševo sa 77,7% vakcinisanih, pa onda ide Vračar, pa Novi Beograd. Ukupno imamo pet lokalnih samouprava koje su iznad 70%. Tako da, zaista ljudi moramo mnogo, mnogo bolje da bi bili bezbedni.
Što se tiče novih mera, održala sam juče konsultacije sa medicinskim delom Kriznog štaba. Oni su i dalje za to da u Srbiji treba da se uvedu kovid propusnice 24 časa u svim zatvorenim objektima, tako da smo o tome pričali.
Pričali smo takođe o mogućnosti uvođenja kovid propusnica na skijalištima i sa ski-pasovima, to je takođe bila preporuka medicinskog dela Kriznog štaba. Sada vam govorim potpuno otvoreno, potpuno transparentno, šta je ono što su lekari tražili, i da raspust počne od 20 decembra i traje do 10. januara.
Mi i dalje o tome razgovaramo, razmišljamo o tim stvarima. Nažalost, nismo stigli da održimo sednicu Kriznog štaba ove nedelje, ali imamo stalne konsultacije, kao što vidite. Tako da, imaćemo uskoro i sednicu Kriznog štaba, ali to su teme o kojima se razgovara zato što je to ono što su tražili lekari iz Kriznog štaba. To je nešto što je trenutno na stolu.
Nisam sigurna da li je sve od ovoga potrebno u ovom trenutku, ali to će sve zavisiti kako nam idu brojevi u narednim danima. Ali, potpuno jasno i transparentno, to je ono što lekari traže. Naravno, nastaviću sa njima konsultacije kao i ministri, a pre svega ministar Lončar.
Videćemo i kakvo je stanje u bolnicama. U ovom trenutku imamo svakim danom više otpuštenih iz bolnice, nego hospitalizovanih. Dakle, polako se smanjuje taj pritisak na bolnice. Ali, razumem lekare da žele preventivno zbog toga Delta plus soja mi uradimo nešto da bi bili što duže bezbedniji, posebno zato što ulazimo u ove zimske mesece koji su i najgori i najproblematičniji u odnosu na ovakvu pandemiju.
Tako da, videćemo u narednim danima, ali za sada ide sve bolje i to je pozitivna vest. Hvala.

Htela sam da pričam oko mera populacione politike, ali Ratko će o tome.

Hvala.
Vi ste prilično dobro identifikovali problem, mislim i problem roditelja.
Dakle, ja sam rekla, mislim da je i ministar Ružić o tome pričao, mi smo čini mi se na najbolji mogući način sproveli onlajn nastavu. Mi smo bili ja mislim jedina zemlja koja nije u 2020. godini izgubila nijedan jedini dan nastave, zato što smo od 2018. godine krenuli da uvodimo digitalne učionice, digitalni i nastavni sadržaj itd. Tako da, bili smo spremniji nego mnoge druge države. Mi smo to radili, naravno, iz nekih drugih pobuda, iz nekih drugih razloga. Mi smo to radili da bi modernizovali naše obrazovanje, da bi napravili obrazovanje interesantnijim i prijemčivijim, da bi opet i nastavnicima, učiteljima o profesorima olakšali malo itd. To je jedan pravac digitalizacije obrazovanja koji smo mi pokrenuli još 2017. godine, ali nam je pomogao mnogo tokom pandemije.
Kako god, ta nastava se ne može porediti sa fizičkim odlaskom u školu i nastavom. Zbog toga i mi u okviru Kriznog štaba uvek pokušavamo nekako da nađemo balans između toga šta je, naravno, najbolje od protivepidemijskih mera da zaštitimo životi zdravlje građana i, ponovo kažem, zdravstveni sistem i naše medicinske radnike, do toga kako da generacije koje su trenutno u školi ne izgube previše. To su uvek teške odluke.
Jedan od razloga zašto u ovom trenutku razgovaramo i razmišljamo o tome da li da idemo na raspust 20. decembra ili ne je upravo zato. To je jedan razlog. Drugi razlog je to što u velikom broju škola nije završeno ocenjivanje, pa će onda i đaci i profesori i nastavnici imati problem.
Treći razlog za obazrivost i razmišljanje o tome da li da tako uradimo kao što su lekari preporučili je, takođe, što ne znamo kakva će biti epidemijska situacija tokom januara, februara ili marta, pa je onda možda bolje da sačuvamo to vreme kao rezervu da ukoliko opet počnu brojevi da rastu tada imamo vremena, a opet da deca što više idu u školu.
Tako da, sve su to teške odluke i velika je odgovornost na nama. Kako god bilo, Ministarstvo prosvete će gledati i sa sindikatima i sa roditeljima šta je najbolje da uradimo. Garantujem vam da ćemo naći najbolje moguće rešenje i za prijemne ispite i za upis, imajući u vidu sve ovo što se dešavalo od marta 2020. godine. Mislim da tu nema razloga za brigu, ali mi jesmo zabrinuti zato što postoje generacije dece koja praktično od marta 2020, odnosno u aprilu 2021. godine će biti dve godine kako ne idu normalno u školu. Tačnije godinu dana, izvinite. Dakle, 6. marta smo imali prvi slučaj, u aprilu, ako se ne varam, smo prešli na onlajn nastavu. Dakle, april 2021. godine je godinu dana. Praktično, dve akademske, dve školske godine koje su potpuno vanredne.
Tako da, imaćemo to u vidu i naći ćemo najbolje rešenje. Hvala vam.

Brz i jednostavan odgovor – da. Kao što smo i obećali, mi ćemo raditi na tome da ovo proširimo svakako i na mlade bračne parove, da proširimo na radnike u zdravstvu i eventualno razmišljamo i na radnike u prosveti. Na tome trenutno radimo, da definišemo tačno kategorije i kako to na najbolji mogući način da uradimo.
Meni je drago što smo završili stanove za pripadnike službi bezbednosti u Kraljevu onu prvu fazu. Tu nisu svi stanovi još uvek prodati tako da mi planiramo uskoro i novi poziv sa nešto izmenjenim kriterijumima tako da ne bude samo prijava, zainteresovanost i brzi prsti, već u skladu i sa onim što nam je zamerio i predsednik Aleksandar Vučić i rekao da to bude malo sofisticiranije napravljeno i da se posebno obrati pažnja, kao na mlade, naravno koji tek treba da stvaraju porodice, pa im trebaju ti stanovi i koje želimo da zadržimo u službi, da ipak imamo jasnije kriterijume za ljude sa višegodišnjim stažom u bezbednosnim službama. Tako da mi u ovom trenutku komisija pravi te nove kriterijume i ja verujem da ćemo mi u narednih nekoliko nedelja objaviti novi poziv sa novim kriterijumima za stanove za službe bezbednosti. Radimo takođe na proširenju kategorija.
Želim takođe da kažem da onda kada sam ja zamerila gradonačelniku kada smo bili u Kraljevu, da mi je drago što smo završili prvu fazu stanova za porodice pogođene zemljotresom u Dositejevoj ulici i da sad krećemo u drugu fazu i da smo naučili, nadam se, iz grešaka koje smo tada pravili, ona kašnjenja koja smo imali, pa će druga, treća i četvrta faza, ukupno ima četiri faze, ići mnogo brže. Tako da se nadam i očekujem da uskoro posetim ponovo Kraljevo. Hvala vam.

Hvala za pitanje, to jeste bez daljnjeg, čini mi se u ovom trenutku apsolutno najvažnija tema i apsolutni prioritet.
Drago mi je što je juče predsednik Aleksandar Vučić govorio malo o novim merama podrške populacionoj politici. Na kraju krajeva i on je kao predsednik republike neko ko stalno insistira da Vlada više radi na tome, da o tome razmišlja, da vidimo šta je još dodatno moguće i u smislu zakona i koje zakone treba menjati, kao što smo onda radili izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i rekli da to nisu finalne izmene, već da je to stalno nešto na čemu će se kontinuirano raditi da bi ispravljali stvari kada vidimo da u praksi one mogu da funkcionišu bolje ili ne funkcionišu dovoljno dobro. Mi se toga držimo.
Mi ćemo zaista dalje menjati Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, da redefinišemo neke stvari. Takođe, predsednik gleda u odnosu na ukupan budžet i finansije šta je to što mi kao Vlada možemo da uradimo da bi dali veću podršku.
Dakle, da ponovim ono što je predsednik rekao, što smo već dogovorili, to je da ćemo do 1. januara za prvo dete umesto 100.000 dinara odmah isplaćivati 300.000 dinara od države. Za sada nismo menjali pomoć koju smo uveli za drugo, treće i četvrto dete. Ona je ostala na onom nivou koji smo imali, a to je za drugo dete po 10.000 mesečno dve godine, za treće dete 12.000 dinara mesečno deset godina i za četvrto dete 10 godina po 18.000 dinara mesečno. Gledamo i tu šta možemo da uradimo. Dakle, radi se samo o tome da izračunamo finansijske efekte i da razumemo šta je to što bez ikakvog problema možemo da uradimo zato što su ovo obaveze koje i građani to razumeju, koje mi dugoročno preuzimamo i moramo da obezbedimo da dugoročno možemo bez ikakvih problema da isplaćujemo. Tako da na tome u ovom trenutku radimo i tu možemo da očekujemo još neke dodatne izmene.
Kao što ste i vi rekli, dakle, kako bi se mladi ljudi podstakli i motivisali da stvaraju porodice zato što je opet jedan od problema koje mi imamo, ne samo mi, koje imaju i druge evropske zemlje, SAD, naprednije zemlje, rekla bih, generalno uopšteno imaju taj problem, a to je da u starijim godinama dobijate dete, dakle 30 plus, tako da praktično gubite jednu generaciju.
Dakle, kao posebne mere podrške mladim ljudima da dobijaju decu su da ukoliko žene zatrudne tokom studija da ne važe ispitni rokovi, isto tako naravno i za buduće očeve, ukoliko su studenti. Da imamo rokove da za sve fakultete koji moraju da završe do 26 godine života, medicinski do 28 godine života, tako da im u tom smislu olakšamo, a i da vide da je to, ne samo nešto što je prihvatljivo u našem društvu, nego što je dobrodošlo u našem društvu i nešto što je ipak izuzetno iznimno važno za našu zemlju.
Takođe, nova mera kao pomoć u osamostaljivanju, odnosno u kupovini stanova gde će država davati između 10.000 i 20.000 evra praktično na poklon, sa ciljem motivisanja mladih da izađu iz roditeljskih domova i da počnu samostalni život i u tom slučaju pravo svojine na tim stanom ide na majku.
Ono o čemu dalje razmišljamo je, kao što sam rekla, dodatne izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i da ćemo bolje da definišemo status majki preduzetnica, jer to je ostalo nedovoljno dobro definisano i ja mislim da se svi u Vladi slažemo da majkama preduzetnicama treba dodatno da potpomognemo i da ih podržimo zato što mi želimo da ojačamo i osnažimo i ohrabrimo preduzetničku kulturu u Republici Srbiji, a to u ovom zakonu, kako ga trenutno imamo, nismo uradili ipak na najbolji mogući način, tako da je to ono što sada radimo i o čemu razmišljamo, uz veliki broj organizacija koje se bave tim pitanjima, kojima bih volela da se zahvalim i ovom prilikom, zato što nam tu daju zaista konkretno stručnu pomoć i podršku.
Takođe smo koliko prošle nedelje ministar Lončar i ja razgovarali. Razgovarala sam o tome i sa predsednikom Vučićem da dodatno unapredimo naše zakone ukoliko je potrebno da donesemo nove zakone koji se tiču medicinski potpomognute oplodnje, tako da, praktično, žene iz Srbije koje trenutno moraju da idu u inostranstvo to mogu da urade i u Srbiji. Dakle, imamo žene koje idu odavde, idu za Skoplje, idu za Solun, idu za Istanbul, za Prag, moraju da imaju mogućnosti da urade i u svojoj zemlji.
Tako da smo ministar Lončar i ja juče se dogovorili da napravimo jednu radnu grupu koja će to u najkraćem mogućem roku završiti. Molim vas takođe da nam vi dostavite vaše predloge. Ovo za poslodavce je dobra ideja, da nam dostavite vaše predloge da uzmemo i to u obzir, jer to se stvarno tiče svih nas i najbolje je da svi zajedno radimo na tome, tako da nekako svakim danom i kontinuirano čitavu tu oblast unapređujemo.
Hvala.

Hvala vam.
Pre svega što se tiče ovog poslednjeg pitanja, kao što sam rekla, mi i dalje razmišljamo o tome koje još dodatne podsticaje možemo da damo. Otvoreni smo za sve predloge. Ko god ima neki predlog može da nam pošalje u Vladu, jer ovo je pitanje opet svih nas i budućnost naše zemlje, kakve sve podsticaje možemo da damo, da li ti podsticaji treba da idu direktno porodicama, da li ti podsticaji treba da idu eventualno, kao što je narodna poslanica pomenula ranije možda poslodavcima ukoliko zapošljavaju mlade žene.
Tako da ako imate bilo kakve predloge pošaljite, sa zadovoljstvo ćemo ih razmotriti i gledaćemo da dodatno odvojimo značajna sredstva po ovom pitanju i kao investiciju u ovu oblast zato što to jeste naša budućnost. To jeste, na kraju krajeva nešto za šta treba da radite, zato što i sve puteve koje gradite, i sve pruge koje gradite, i sve škole koje gradite, i sve investicije koje dovodite iz inostranstva i koje podstičete domaće ovde u Srbiji, radna mesta koja otvarate, ništa to ne vredi, ako nemate budućnost u smislu ljudi.
Tako da jeste ovo u ovom trenutku najvažniji prioritet, ne samo Vlade Republike Srbije, znam i da je najveći prioritet predsednika Republike i najveća briga predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Tako da ćemo dalje raditi na tome.
Što se tiče nezavisnih institucija, one su u principu nezavisne od izvršne vlasti, dakle, nezavisne od Vlade Republike Srbije, ali one odgovaraju Narodnoj skupštini to jest vama. One Narodnoj skupštini podnose izveštaje o radu, one moraju da odgovaraju na pitanja Narodne skupštine i da budu tu daju sva dodatna objašnjenja Narodnoj skupštini. Narodna skupština Republike Srbije i bira ljude koji vode te nezavisne institucije.
Ja kao predsednica Vlade ne mogu da se mešam, teško da mogu da i komentarišem, ali ću ponoviti ono što sam jednom već rekla, što se tiče ovog pitanja. Inspekcije koje je Kancelarija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, kontrolu koju je imala nad vinarijom u kojoj radi Danilo Vučić, stariji sin predsednika Aleksandra Vučića. Znate, ako smo mi došli dotle da kontrolišemo prodavnice i vinarije, zato što imaju, ne znam, koliko sam razumela internet prodaju, pa da vidimo da li i na koji način obrađuju podatke o ličnosti, u redu, ali onda istovremeno recite i da smo svetski prvaci u tome. Recite da je sve ostalo odlično urađeno u zemlji, da je sve tako dobro i tako savršeno da sada možemo da idemo i da kontrolišemo rad prodavnica, jer to je fer. Ako smo postigli takve standarde da nezavisne institucija koja kontroliše podatke o ličnosti ide po prodavnicama i vinarijama zato što imaju onlajn prodaju ili ne znam šta drugo, dakle, ne mogu da zamislim da imaju bilo šta drugo nego bilo koji običan Maksi, onda to treba jasno i glasno reći, da je Republika Srbija dostigla takve standarde u poštovanju informacija, transparentnosti, poštovanju informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti da sada nam je ostalo samo da imamo redovan nadzor i kontrolu nad prodavnicama.
Opet ako nismo dostigli te standarde, onda zašto kontrolišemo prodavnice? Ali, nezavisne institucije moraju takve stvari i takve informacije da pružaju Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno vama. Ne bih se dalje mešala u to.
Konačno, nekako uvek i slučajno neko nezavisan nabasa na Danila Vučića, nezavisni mediji, nezavisni analitičari, nezavisne institucije, građani koji slučajno naiđu i uvek sa nekim neverovatnim informacijama i podacima, koji se na kraju ispostave da nisu tačne i nikada do sada nismo čuli – izvini, i nikada do sada nismo čuli ni objašnjenje, samo umesto toga novi napad.
Svaki od tih napada je napad na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, svaki, na politiku koju on predvodi, na politiku SNS, i konačno samim tim na sve one rezultate koje mi svi zajedno imamo. Ali, kada kažem svi zajedno, mislim zajedno i sa građanima Republike Srbije zbog podrške koju mi kao Vlada imamo ovde u Narodnoj skupštini od vas narodnih poslanika, koji ste direktni predstavnici građana Republike Srbije.
Dakle, to je tako i to je jedina logika i to neće proći. Mi ćemo se protiv toga boriti, ne samo zato što štitimo predsednika Republike Srbije i predsednika naše stranke, nego zato što time štitimo istinu, time štitimo i rezultate, time štitimo i porodicu, i time štitimo i podsećamo na one crvene linije u politici koje nikada ranije nisu pređene, dok ovi što su danas u opoziciji nisu postali opozicija.
Nikada u Srbiji vi niste znali, da li neko ko je na vlasti ima brata ili sestru, da li ima decu i kako se ta deca zovu i čime se bave. To je bila crvena linija. To se nikada nije napadalo. Nažalost, današnja opozicija, ova grupisana oko Đilasa i njegovih kompanjona, rekla bih u stranci s tim što je lakše objasniti to time što su oni svih zaposleni u njegovoj kompaniji. Dakle, nije to stranka, pa ih vezuje ideologija ili ideja, oni su ljudi svi do jednog zaposleni u Multikom grupi. Za sve što kažu, za sve što rade dobijaju mesečnu platu, kao što neko drugi radi u nekoj drugoj kompaniji, pa mora da radi šta mu je posao i za šta je plaćen, e tako ti ljudi ovo što rade rade za mesečnu platu. I mi protiv toga moramo da se borimo.
Dakle, želim još jednom i u tom smislu da kažem, a da ne ulazim zaista u rad nezavisnih institucija, nije moje da se u to mešam, niti smem, niti svakako mogu, niti imam ovlašćenja da bilo kakve takve napade mi nećemo dozvoliti i koliko god je potrebno mi ćemo se protiv toga boriti. Ako je to svaki dan, nije nikakav problem svaki dan. Mi istinu moramo da zaštitimo. Neke crvene linije moraju da se znaju. Neka politička kultura mora da se zna i neko mora da zaštiti tu političku kulturu i stalno na nju da podseća.
Psovanje nečije majke, nije politička kultura, nije ni bilo kakav aktivizam, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Psovanje i pretnje nečijoj deci, nije politička kultura, nije ni lepo, ni smešno, ni zabavno. Mi ćemo se protiv toga boriti i nećemo stati i nećemo se predati.
Hvala vam.