Hvala vam.
Pre svega, poštovani narodni poslaniče, ja želim vama lično da se zahvalim na pozivu i organizaciji moje posete Nevesinju, Prebilovcima i Mostaru u vreme mog mandata kao predsednice Vlade ili od kada sam ušla u Vladu Republike Srbije. To mi je jedan od najlepših dana koje sam imala, takođe i jedan od najemotivnijih dana koje sam imala, posebno poseta Prebilovcima i stojim pri onome što sam tada rekla, a to je da ćemo učiniti sve što možemo da kvalitet života ljudi, Srba koji su tamo ostali uprkos svemu onome što se desilo u poslednjih, pa otprilike, 100 godina.
Uprkos svemu tome, oni su ostali tamo i mi ćemo učiniti sve što možemo da pomognemo da podržimo, finansiramo projekte lokalne infrastrukture, izgradnju naših crkava, pomoć našim kulturnim društvima, kulturno-umetničkim društvima, školama, prosveti, itd.
Pozdravite molim vas još jednom od mene mnogo oca Radivoja Krulja i recite da sam pričala i sa predsednikom Vučićem o njemu i o SPC i o hramu u Mostaru i da vidimo kako možemo da pomognemo da se i taj veliki važan i velelepni objekat završi.
Što se tiče cene gasa, još jednom, počela sam sa tim, to mi je svakako obeležilo dan, ali je obeležilo i nekako poslednja dva meseca. Danas nam je zahvaljujući dogovoru između predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Putina, danas nam je skinut veliki teret sa leđa, ogroman teret sa leđa. Čini mi se da je 100 tona skinuto sa naših leđa.
Mi smo danas dobili, ako pogledate samo u odnosu na današnju cenu gasa, još jednom samo da razumete koliko je to veliko i važno, tri i po puta jeftiniji gas. To je nama život u narednih šest meseci, ali onda prolazi zima i kako god bilo stabilizovaće se nekako tržište i znaćemo šta je to što nas očekuje dugoročno, pa će samim tim i biti mnogo lakše i predvidivije pregovarati dalje sa Ruskom Federacijom oko novih dugoročnih ugovora.
Veliku stvar je za Srbiju i za sve naše građane i za celu našu privredu izvojevao predsednik Aleksandar Vučić danas. Hvala mu još jednom na tome i još jednom hvala predsedniku Putinu na svom razumevanju i svom prijateljstvu i svoj podršci koju je on danas pružio Srbiji. Velike stvari su danas završene, važne stvari za Srbiju.
Što se tiče toga kako će biti investiran taj novac, znate, mi smo danas ovim uštedeli mnogo novca, ali to će nama omogućiti da nastavimo nesmetano sve one projekte koje smo planirali i ambiciozno budžetom za 2022. godinu pomoći će nam u našoj dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji u tome da u 2022. godini polako, kao što smo planirali, smanjujemo taj deficit i da nam to samo po sebi bude mnogo lakše i javni dug i da nam to bude lakše.
Tako da donosi tu stabilnost i sigurnost u narednim mesecima koja je toliko važna i, kažem, koja će nama toliko olakšati realizaciju i implementaciju svih onih projekata koje smo planirali. Možda da pre nego što smo planirali počnemo neke nove, važne projekte za sve nas u Srbiji, za čitav naš narod.
Da li ćemo nastaviti da podržavamo Republiku Srpsku i projekte u susednim državama, u onim opštinama i na onim mestima gde živi srpski narod? Apsolutno. Jaka Srbija za njih znači da ćemo imati više novca da finansiramo i u njihov kvalitetni život kroz podršku projektima lokalne infrastrukture, izgradnju vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja, kupovinu medicinske opreme itd.
Dakle, apsolutno nastavljamo sa onom politikom koju je započeo Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade Republike Srbije 2014. godine i kada smo krenuli u takvu vrstu podrške Republici Srpskoj, bez obzira na to ili uprkos tome što smo mi tada bili u periodu fiskalne konsolidacije, što smo se borili protiv posledica poplava, što smo se borili protiv migrantske krize ili se suočavali sa migrantskom krizom, ipak našli sredstva tada da pomognemo i Republici Srpskoj, mala u odnosu na ono što smo kasnije davali kada smo mi finansijski i ekonomski ojačali, ali opet je to bio važan znak solidarnosti u tada teškim vremenima.
Mi naše projekte nastavljamo. Vi ste potpuno precizno naveli one najvažnije projekte, aerodrom Trebinje, za koji mislim da se završava projektno-tehnička dokumentacija i eksproprijacija zemljišta. Auto-put do Bijeljine, mi nastavljamo da gradimo taj pravac na teritoriji Republike Srbije. Dakle, auto-put Sremska Rača – Kuzmin i to dobro napreduje i most preko Save, za koji mi kompletno snosimo sve troškove i dogovaramo za 90% finansiranja auto-puta na teritoriji BiH, odnosno Republike Srpske, 90% finansiranja auto-puta do Bijeljine.
Tako da ja očekujem, koliko znam, iz Republike Srpske, oni su kompletno završili projektno-tehničku dokumentaciju, izdavanje dozvola, pa da krenemo i sa tim projektom u 2022. godini kada krene građevinska sezona.
Što se tiče projekta izgradnje hidrocentrale Buk Bijela, sa tim nastavljamo. Bilo je tu mnogo spekulacija da ćemo morati da pauziramo. Mi ne pauziramo, nemamo nikakvu odluku Ustavnog suda u BiH, tako da mi nastavljamo.
Kao što sam rekla, mi smo uradili kompletnu pravnu analizu kao odgovorni investitori, tu pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije, na EPS, uradili kompletnu pravnu analizu. Mi ne vidimo nijedan jedini razlog, ukoliko se govori samo naravno o zakonima i pravu, da bilo ko pauzira ili stopira taj projekat. Ništa ne isključujem ali ja zaista ne očekujem, zato što bi takva jedna odluka bi stvorila kompletnu pravnu nesigurnost za sve investicije u Bosni i Hercegovini, tako da mi očekujemo da se prema nama kao investitorima, odnosno EPS-u, Bosna i Hercegovina ponaša kao i prema bilo kom drugom investitoru. Ako je bio nemački investitor dobrodošao u jednoj otvorenoj privredi i srpski investitor je valjda dobrodošao.
U tom duhu mi nastavljamo taj projekat koji je izuzetno važan ne samo za Srbiju, Republiku Srpsku, Bosnu i Hercegovinu, već za čitavu energetsku stabilnost i bezbednost regiona i samo je jedan u seriji projekata malih i srednjih hidroelektrana na Drini koje možemo zajedno da gradimo i ja očekujem da ćemo ih, valjda, kao odgovorni ljudi i graditi u budućnosti.
Tako da je zbog korone nešto kasnilo sa izradom projektno-tehničke dokumentacije, eksproprijacijom. Ja sam se nadala da ćemo ove projekte krenuti da radimo sve u 2021. godini. Započeli smo samo Buk – Bjela, aerodrom Trebinje krećemo 2022. godine i, naravno, sa naše strane, završavamo 2022. godine tu deonicu do granice sa Bosnom i Hercegovinom sa naše strane i krećemo onda izgradnju autoputa do Bjeljine koji će, kako sam rekla, 90% biti finansiran, odnosno od ukupnog iznosa 90% će pokriti Vlada Republike Srbije iz budžeta Republike Srbije.
Hvala vam i mnogo pozdrava našoj braći, prijateljima u Republici Srpskoj.

Dobro, ja mogu da vam obećam da ću proveriti i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima i sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture u vezi toga ko je planiran za kompletnu rekonstrukciju i dogradnju vodovodne mreže u Republici Srbiji u 2022. godini. Mi tu imamo nekoliko izvora finansira, između ostalog i nemački „KfW“, pa ćemo biti u kontaktu oko toga.
Ako imate projekat, tehničku dokumentaciju spremnu, završenu, to je onda olakšavajuća okolnost zato što su nam uvek potrebni spremni projekti, ali treba videti da se sinhronizuju svi ti projekti. Dakle, ako već radimo u 2022. godini kanalizaciju, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li tehnički sada možemo odmah da radimo i vodovod i kako to utiče na život u Svrljigu. Proverićemo.
Što se tiče fiskulturne sale, to ste mi spomenuli kada sam poslednji put bila u Svrljigu, videćemo sa Ministarstvom omladine i sporta, sa ministrom Udovičićem, ali i sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima. Važno je da se dobro definišu prioriteti, da uradimo prve one stvari koje su najvažnije za ljude u Svrljigu zato što su opet svuda izuzetno velike potrebe i važno je definisati prioritete. Da li su to, koliko se sećam, tada su mi u Svrljigu pričali ljudi da im je važno da završimo atarske puteve, opet to je nešto što je do lokalne samouprave. Ako lokalna samouprava nema dovoljno sredstava da to završimo, da vidimo da li je bolje da pomognemo u tome ili u fiskulturnoj sali, ali samo da vidimo šta su tačni prioriteti.
U svakom slučaju, dobro je što radimo kanalizacionu mrežu i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, obećavam da ćemo videti za ove ostale projekte šta možemo da uradimo u 2022. godini. Hvala.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, ovde sam sa članovima Vlade Republike Srbije da vam predstavimo Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu. Trudiću se da budem što je moguće više koncizna, a na kraju krajeva da imamo i više vremena za skupštinsku raspravu o Predlogu zakona o budžetu koji je ipak i najvažniji zakon za sledeću godinu.
Dakle, krenuću samo kratko sumiranjem rezultata za 2021. godinu, sumiranjem rezultata za 2020. godinu, zato što je jedan zajednički imenitelj za 2020. i 2021.godinu taj da su obe godine bile godine borbe protiv pandemije korona virusa, da smo se svi suočili sa ogromnim poteškoćama. Kada kažem svi, ne mislim samo na građenje i privredu u Republici Srbiji, mislim, takođe i na čitavu Evropu i na čitav svet, dok smo se suočili sa krizom koja je ne samo, nažalost, uzimala i uzima danak u ljudskim životima, već i sa krizom koja je najgore do sada od Drugog svetskog rata pogodila sve ekonomije sveta u odnosu koju je svetska ekonomska kriza iz 2008. i 2009. godine izgledala kao mala beba i u okviru koje smo mi, na kraju krajeva i ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici i ovog Doma uspeli da izdvojimo značajna sredstva kroz tri ekonomska paketa, mera podrške i privredi i građanima, a zahvaljujući kojima imamo ove rezultate.
Dakle, kroz ta tri paketa mera mi smo u ekonomiju Republike Srbije, u našu privredu, a i našim građanima dali finansijsku pomoć i podršku u ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra, verovali ili ne.
Jedna malena, do juče ekonomski slaba, finansijski nemoćna Srbija je, na kraju krajeva, i kao rezultat fiskalne konsolidacije 2014, 2015. i 2016. godine, koja je provela Vlada na čelu sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem uspela da bude stabilna tako da mi u ovim najtežim vremenima izdvojimo osam milijardi evra za našu privredu i za naše građane da prebrodimo ovu užasnu krizu.
Pričam ovaj uvod zato što se na kraju krajeva i budžet za 2022. godinu naslanja na sve ovo što smo radili i velikim delom nastavljamo taj rast i razvoj, ukoliko dobijemo vašu podršku za Zakon o budžetu, pa je zato važan ovaj uvod.
Dakle, nama je privredni pad, pad BDP u 2020. godini iznosio svega 0,9%. To je jedan od najboljih ekonomskih rezultata, privrednih rezultata u čitavoj Evropi.
U 2021. godini, mi smo zabeležili dinamičan oporavak i ekonomski rast koji će ići, svakako i sigurno u ovom trenutku znamo iznad 7%. I to je ogroman uspeh, i to će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.
Ukoliko dobijemo podršku od vas za budžet za 2022. godinu, mi smo predvideli kada implementiramo sve one projekte koje smo predvideli tim budžetom da će nama rast u 2022. godini biti 4,5%, sa tim pokazateljima minus 0,9%, plus 7%, pa videćemo da li će to biti 7,2%, 7,3% ili čak 7,5% i plus 4,5%, mi ćemo kumulativno u najtežim godinama od Drugog svetskog rata, u godinama borbe protiv pandemije korona virusa imati kumulativni rast koji je svakako najveći i najbolji u Evropi. Taj kumulativni rast će biti oko 10% ili preko 10%. Zato je važan budžet za 2022. godinu i zato sam i ja danas ovde da vas molim za podršku u ovom budžetu.
Tokom 2020. i 2021. godine, kada su sve zemlje u svetu beležile dramatičan rast nezaposlenosti, kada su neke države članice EU zabeležile nezaposlenost i preko 20%, mi smo kroz ova tri paketa mera podrške građanima i privredi, i još jednom i na ovom mestu zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću na ovome zato što ukoliko se građani sećaju, ali da ih podsetim zašto je važno opet da se zahvalim i predsedniku Vučiću, on je u vreme pandemije 2020. godine vodio, praktično Krizni štab za privredu i sa čitavim tim timom osmišljavao mere podrške koje su bile tako dobro targetirane da danas imamo ove rezultate.
Dakle, mi smo omogućili ne samo da zadržimo radna mesta, da nemamo rast nezaposlenosti, već smo tokom prethodnih godinu dana otvorili novih 60.000 radnih mesta u vreme kada je nezaposlenost svuda rasla kod nas je zaposlenost rasla. To su ogromne stvari sa kojima svi treba da se ponosimo. Fantastični rezultati.
Kada smo osmišljavali te mere podrške privrede i građanima, u okviru tog Kriznog štaba, tada su bila dva, jedan je bio medicinski, ja sam vodila taj medicinski, predsednik Aleksandar Vučić je vodio privredni, u to vreme ideja vodilja za sve mere bila je, kao što sam rekla juče na sastanku sa sindikatima, da sačuvamo radna mesta, da obezbedimo da naši ljudi znaju da postoji sutra, da su njihove porodice bezbedne, da imaju budućnost i da država može da se postara da oni imaju stabilnost kontinuiranu, uprkos ovim izazovima.
Mi smo paralelno sa tim našli snagu ponovo zahvaljujući stabilnoj politici koja je rezultat svih onih mera fiskalne konsolidacije 2014. i 2015. godine, da nastavimo da investiramo ne smanjenim intenzitetom u naše infrastrukturne projekte u kapitalnu infrastrukturu, u puteve, u bolnice, u pruge, u škole, u kanalizacionu mrežu, projekte zaštite životne sredine, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, transferne stanice, proširenje i pravljenje novih sanitarnih deponija, vrtiće, itd.
Time smo ne samo poboljšavali kvalitet života za naše građane, već smo takođe i kontinuirano i stalno stvarali novu vrednost za naše građane.
Velika i važna je ova 2021. godina, za Republiku Srbiju. Ovo je prva godina u istoriji Srbije u kojoj će naš BDP preći 52 milijarde evra. To su velike stvari.
Godine 2012. je BDP u apsolutnom iznosu Srbije bio 33,7 milijardi. Danas, krajem ove godine mi verujemo da će biti iznad 52 milijarde. Mi mislimo da će biti oko 52 milijarde 400 miliona evra. To znači da smo mi za nepunih deset godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije. To su istorijski uspesi. To je ono gde naša zemlja nadoknađuje sve ono propušteno vreme, smanjuje jaz za onima koji su bili daleko, daleko ispred nas, prestiže neke druge zemlje u regionu i povećava opet taj jaz u odnosu na te koji će sada zaostajati za Srbijom.
Plate i penzije su nastavile da rastu. To su prosečne zarade rasle preko 10% u realnim vrednostima. Mi očekujemo da će do kraja ove godine prosečna plata u Republici Srbiji biti preko 600 evra i da smo na jako dobrom putu, na pravom putu da dostignemo onaj cilj koji smo obećali građanima Srbije, a to je da do 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečne penzije između 430 i 440 evra.
Dakle, kada merimo danas prolazno vreme na odličnom smo putu. Tamo smo gde smo i u tim ambicioznim planovima planirali da treba da budemo. Ovim ćemo mi ne samo potvrditi naše liderstvo u regionu Zapadnog Balkana, već verujemo da ćemo do kraja ove godine po prosečnim zaradama prestići jednu državu članicu Evropske unije.
Ono što ja mislim, ne da se nadam, nego mislim da će to označavati da smo mi kao zemlja počeli da se takmičimo u jednoj drugoj kategoriji mnogo bogatijih društava, mnogo bogatijih zemalja sa prilično jakom privredom i ogromnom finansijskom i budžetskom podrškom od strane EU, na koju jedna Srbija ne može da računa, već se realno bori sama. Svakako, uz podršku naših partnera, ali i partnera iz EU, ali to je neuporedivo kada ste član EU koliko sredstava dobijate ili kada niste član, tako da smo se mi izborili da se od 2022. godine takmičimo u toj kategoriji.
Godine 2012. mi smo se borili sa Severnom Makedonijom i Albanijom oko toga ko će imati niže zarade. Mi danas o tome više čak ni ne razmišljamo. Mi od 2022. godine počinjemo da razmišljamo o tome kako da se takmičimo po prosečnim zaradama sa državama članicama EU i to je fakat i to je, takođe, izuzetno velika stvar.
Što se tiče stranih direktnih investicija, Srbija nastavlja da beleži rekordni priliv stranih direktnih investicija. U prvih 10 meseci ove godine mi smo privukli 3.140.000.000 evra stranih direktnih investicija, što je 63% više nego u istom periodu 2020. godine, ali ne možemo reći da je to zato što smo mi mnogo pali 2020. godine, zato što nismo. Investitori ni u doba pandemije od Srbije nisu odustali.
Investicije su se nastavile maltene istom dinamikom. Neke su malo pomerene, ali niko nije odustao od toga da investira u Srbiju. I, ponovo ću reći zato što mi je važno, mi smo u najtežoj godini 2020. u Srbiji videli investicije i nove investitore iz Nemačke i iz Japana, dve najobazrivije države, dve države sa najkonzervativnijim investitorima i to je, u stvari, najbolji pokazatelj toga koliko je Srbija i stabilna i koliko oni najkonzervativniji i najteži za ulaganje veruju u budućnost Srbije.
Znajte da je samo ta činjenica otvorila put za mnogo drugih investitora koji su onda tek obratili pažnju na Srbiju i rekli - ako Japanci i Nemci investiraju uprkos pandemiji u ovu zemlju, onda je sasvim bezbedno da investiramo i mi. Na kraju krajeva, to vidimo u ovim brojevima sada za 2021. godinu.
I, konačno, uprkos tome što smo dali osam milijardi evra kao podršku privredi i građanima, uprkos tome što smo izdvojili rekordno visoke iznose za podršku našem zdravstvenom sistemu i vanredno visoke iznose kako bi mogli da se borimo protiv ove pandemije, a ova borba protiv pandemije je sve samo ne jeftina, jer treba kupiti svaki dan i zaštitnu opremu i treba kupiti lekove.
Srbija nikada nije štedela tokom pandemije na lekovima. Nismo pitali da li je jedan lek po pacijentu 400 dolara ili je 2.500 evra. Sve lekove koji su bili najbolji na tržištu smo uspevali da nabavimo i uspevali smo da ih kupimo.
Nikad nismo pitali da li treba svi da se testiraju koji imaju najblaže simptome. Testiramo i preko 26.000 ljudi dnevno. Treba platiti sve te testove, treba platiti sve te vakcine itd, itd.
Uprkos tome da nismo smanjivali budžet za kapitalne investicije, već smo nastavili da gradimo i puteve i pruge i bolnice i škole, mi smo zadržali nivo javnog duga ispod 60% BDP-a.
Opet, u godinama kada su sve ostale države pustile javni dug da raste da bi ubacile taj novac u potrošnju, da bi ubacile u investicije, u podršku privredi, u podršku građanima, mi smo se trudili i uspeli da ne idemo u ogroman rast javnog duga da bi ponovo ostavili stabilnost za 2022, 2023, 2025. i, na kraju krajeva, za generacije koje dolaze iza nas.
Krajem oktobra javni dug je bio 56,5% našeg BDP-a. Mi očekujemo da će do kraja godine biti 58,2% i videćete, sada prelazim na Predlog za budžet 2022. godine, da smo se trudili da u 2022. godini opet, iako smo maksimalno još dodatno povećali izdvajanja za kapitalne investicije, postepeno smanjujemo deficit u budžetu i da smanjimo dodatno nivo javnog duga.
U vreme kada nam niko ne bi zamerio, kada kažem niko, mislim na Svetsku banku, MMF, EU ili bilo ko drugi, da nam ide iznad 60% nivo javnog duga, mi gledamo da ga postepeno smanjujemo zato što je to odgovorna politika, pre svega odgovorna prema budućnosti.
Šta je cilj budžeta za 2022. godinu? Naravno, kao što sam rekla, nastavak ubrzanog rasta privrede, nastavak izgradnje najvećih infrastrukturnih projekata i, naravno, poboljšanje životnog standarda životnog standarda građana Srbije. To su tri osnovna cilja za budžet 2022. godine.
Budžet koji predlažemo je razvojni i ponovo, izuzetno važne vesti za građane Republike Srbije, da ponovim i danas zato što su te stvari predviđene budžetom za 2022. godinu, za koji tražimo vašu podršku, a to je, pod jedan, minimalna zarada u Republici Srbiji se povećava od 1. januara 2022. godine za 9,4%. Time minimalna zarada prelazi 35.000 dinara. Iznosiće, otprilike, 35.022,00 dinara i stiže nivo od 300 evra i to je neverovatan uspeh.
Da li je to dovoljno za naše građane koji primaju minimalac? Ne, nikako. I, da budem kristalno jasno, niko od nas ne misli da je to dovoljno, ali kada krenete od toga da vam je minimalac bio pre samo 10 godina 150 evra, stvoriti privredu koja može da iznese minimalac od 300 evra je neverovatan uspeh svih nas.
Sada minimalac sa tih 35.022,00 dinara pokriva 87,8% minimalne potrošačke korpe. Da nije bilo pandemije ja sam apsolutno uverena da bi mi već ove godine dostigli da minimalac pokriva potrošačku korpu. Ovo je pomereno zato što smo čuvali radna mesta i zato što smo rezenovali tako da je bolje da ljudi imaju posao pa polako da nešto sporije dižemo minimalac, nego brže da dižemo, a da ljudi izgube radna mesta.
Pritom, da vas podsetim, ove godine imamo 9,4% rast minimalca, a rast privrede nam je iznad 7%. Dakle, opet smo mi uložili da minimalac raste brže od privrede.
Prošle godine smo imali pad privrede 0,9%, ali nama je minimalac rastao 6,6%. Mi smo bili uvereni da će naša privreda dodatno rasti i da to može da izdrži taj rast, iako bi nekom ekonomskom konzervativnom logikom to značilo da ako imate pad privrede, ne dirate minimalac i ne dirate plate. Mi smo ulagali novac, na kraju krajeva, zahvaljujući vašoj podršci iz budžeta 2021. godine tako da balansiramo da smanjimo poreze privredi, da privreda može više novca da da radnicima i to predlažemo i ovim budžetom. Dakle, dodatno nešto manje poreze kako bi država preuzela trošak dela ovog minimalca na sebe, da privreda ne bude previše izložena zato što su i dalje krizna vremena, ali da minimalac nastavlja da raste.
Od 1. januara 2022. godine predlažemo povećanje plata između 7% i 8% u javnom sektoru u proseku, ako isključimo, dakle, bez minimalnih plata, 7,4%.
Penzije će od 1. januara 2022. godine biti dodatno povećane za 5,5%. Samo da podsetim, mi imamo još jedno davanje penzionerima od 20 evra u decembru. To će 7. decembra svim penzionerima biti isplaćeno. U februaru imamo još jedno jednokratno davanje od 20 hiljada dinara.
Penzioneri su bili posebno ugroženi i pogođeni ovom pandemijom. Zbog toga je država paralelno i uporedo sa tim kako je radila na kontinuiranom povećanju penzija izdvojila zaista značajna sredstva da pomogne kroz jednokratna davanja penzionerima u ovim teškim vremenima da se osećaju sigurno i bezbedno, da mogu sebi više da priušte i da znaju da država može, da to bude i neki psihološki efekat, tako da ćemo mi od početka pandemije, zaključno sa februarom 2022. godine, svakom penzioneru u Srbiji dati iznos otprilike 500 evra na njihovu penziju, kroz jednokratna davanja, svakom punoletnom građaninu u Republici Srbiji koji se prijavio za pomoć biće dato oko 200 evra, našim ljudima na KiM po 100 evra a nezaposlenima 200 evra. Na kraju krajeva, i to je odlazilo u potrošnju i to je ono što je na kraju krajeva dovelo i do ovakvog brzog oporavka i bržeg rasta od očekivanog.
Izuzetno važno, možda i najvažniji aspekt ovog budžeta, pored predloženog rasta plata i penzija, jeste budžet za kapitalne investicije. Predlažemo rekordni budžet za kapitalne investicije opet, vi znate, i to se ponavlja iz godine u godinu, govorim rekordni budžet za kapitalne investicije zato što ga mi iz godine u godinu povećavamo. U 2022. godini budžet za kapitalne investicije će iznositi 485,8 milijardi dinara ili 7,3% našeg BDP.
Što se tiče kapitalnih investicija, mi ćemo ova sredstva iskoristiti za završetak i početak izgradnje novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, pruga, kliničkih centara, opštih bolnica, domova zdravlja, specijalističkih klinika, škola, dodatnih instituta i naučno-tehnoloških parkova, da bi dodatno dobili na toj konkurentnosti naše privrede. Ja ću vam sada reći o nekim najvažnijim projektima putne i železničke infrastrukture.
Među kapitalnim projektima koji se nalaze u budžetu za 2022. godinu su, na primer, izgradnja metroa u Beogradu. Radovi su, nakon 50 godina obećanja, priče o metrou, naših snova o metrou, juče konačno i započeli. To je neverovatno velika stvar i za Beograd i za Srbiju.
Nastavljamo projekte koji su započeti već, a to je pre svega brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno Fruškogorski koridor, izgradnja Moravskog koridora, s tim što se tokom sledeće godine, dakle, do kraja 2022. godine, očekuje završetak prve deonice, dakle, imaćemo auto-put Pojate-Kruševac, stiže nam auto-put do Kruševca, zamislite sada koliko je to dodatno drugačija zemlja i kako se menja kvalitet života ljudi u Kruševcu, ali onda nakon toga i u Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Kraljevu.
Nastavljamo izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, od deonice Sremska Rača-Kuzmin, saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnju auto-puta u poluprofilu Niš-Pločnik, to započinjemo za koji dan, tako da će to biti započeto do kraja 2021. godine, zato kažem nastavljamo.
Nastavljamo izgradnju obilaznice oko Gornjeg Milanovca, tu započinjemo izgradnju obilaznice oko Loznice, Užica, tunel kod Kadinjače, obilaznicu oko Požege. Kažem - nastavljamo Gornji Milanovac, zato što ćemo i to početi do kraja ove godine.
Završavamo prugu Beograd-Novi Sad. Juče smo započeli Novi Sad-Subotica, odnosno granica sa Mađarskom.
Završavamo auto-put u 2022. godini do Požege. Završavamo brzu saobraćajnicu do Valjeva, takođe do kraja 2022. godine. To je brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac. Završavamo do kraja godine i deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ od Novog Beograda do Surčina. Završavamo rekonstrukciju državnog puta Novi Pazar-Tutin. Završavamo rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin. Krećemo, takođe, i sa rekonstrukcijom železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca, brze saobraćajnice, posebno važne za Vojvodinu, Bački Breg-Kikinda, auto-put Beograd-Zrenjanin. To su sve stvari koje započinjemo.
Dakle, nastavljamo ono što je započeto, završavamo važne projekte u 2022. godini, uključujući i brzu saobraćajnicu do Valjeva i auto-put do Požege i završavamo Novi Beograd-Surčin, i započinjemo nove. Neverovatne velike stvari kojima ponovo mislim da svi mi treba da se ponosimo.
Krećemo u rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, kao i izgradnju nekoliko graničnih prelaza, opet da bi proširili kapacitete za našu privredu, za izvoz iz Republike Srbije. To je ono gde nam je sada usko grlo. Izgradnju novog mosta preko Save u Beogradu, nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima itd.
Kada pričamo o platama, rekla sam da planiramo kontinuirano rasterećenje zarada, kao što smo to radili i u godinama pre ove.
Mi smo sa privredom ispregovarali, u okviru nacionalnog Socijalno-ekonomskog saveta, da predložimo povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara od 1. januara 2022. godine, upravo da bi ublažili malo taj trošak za njih od povećanja minimalne zarade od 9,4% i smanjenje stope doprinosa za PIO, dakle, za penziono i invalidsko osiguranje na teret poslodavca za 0,5%. Time dodatno smanjujemo poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.
Reći ću vam sada samo oko ulaganja u još nekim oblastima, trudiću se da ne idem opet u detalje.
Zdravstvo, koje je jedan od najvažnijih prioriteta, kao što smo obećali u ekspozeu. Ukupna predviđena izdvajanja za zdravstvo u 2022. godini iznose 442 milijarde dinara. To je 0,15% više u odnosu na ovaj drugi rebalans iz oktobra 2021. godine. Ako pogledate, to je u odnosu na 2019. godinu, dakle, period pre Kovid pandemije, čak za 153 milijarde dinara veće izdvajanje, 153 milijarde u odnosu na period pre pandemije.
Pomenuću samo neke projekte, da bi svi građani Republike Srbije koji nas danas prate znali, zato što ćete videti iz samog budžeta, a opet ja neću stići da pomenem sve, da zaista ne postoji deo Srbije koji smo zaboravili ili zapostavili.
Tu je nastavak započetih projekata, poput opremanja nove bolnice „Dedinje 2“, jedne od najmodernijih kardiovaskularnih bolnica u Evropi, sada ova nova, „Dedinje 2“ koju uskoro otvaramo, nastavka KC Vojvodine. Nadam se da već u 2022. godini imamo tender za početak izgradnje, rekonstrukcije i izgradnje KC Kragujevac, pa da to krenemo. Mislim da nećemo stići 2022. godine, ali već 2023. godine sigurno. Ako uspemo 202. godine tim bolje.
Nastavljamo radove na bolnicama u Aranđelovcu, Vranju, Kikindi. Završavamo „Institut za infektivne i tropske bolesti“ u Beogradu, na domovima zdravlja Gadžin Han, Vrnjačka banja, gerantološki centri u Novom Sadu, Subotici, Valjevu, domovima za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku i Subotici.
Takođe, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Leskovcu, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Prokuplju, Dom zdravlja i izgradnja novog operacionog bloka u Prokuplju, Dom zdravlja u Krnjači, dva doma zdravlja u Grockoj, Čukarici, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru, radovi na „Domu za smeštaj odraslih lica“ Kulina, „Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine“ u Zvečanskoj, dalje opremanje KBC „Dragiša Mišović“, dalje opremanje bolnice u Aranđelovcu i Loznici. Kompletna rekonstrukcija objekata Dečije poliklinike u Zaječaru, radovi na Institutu za javno zdravlje u Pančevu, itd.
Što se tiče zaštite životne sredine, sve prisutnije teme, mi Predlogom budžeta planiramo sredstva od ukupno 27,4 milijarde dinara. Nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine, nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za građevinu i infrastrukturu.
Vi se sećate da smo mi u 2020. godini rekli da imamo rekordan budžet za izdvajanja u zaštitu životne sredine. Ovo je budžet koji je 3,3 puta veći nego ono što smo imali predviđeno za 2021. godinu. Mi tu planiramo izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, sanitarnih deponija, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, čak 169 prečišćivača i izgradnju kanalizacione mreže od oko 5.000 kilometara.
Mi smo tokom ove godine potpisali ugovore za izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 16 lokalnih samouprava. To smo završili, to ide u izgradnju u 2022. godini. To su Lazarevac, Veliki Crnjani, Obrenovac, Svrljig, Lajkovac, Krupanj, Kladovo, Mionica, Banja Vrujici, Varvarin, Vranje, Kučevo, Novi Sad, Kragujeva, Novi Bečej, Knić. Ukupna vrednost radova u ovih 16 lokalnih samouprava je 336 miliona evra.
Planiramo izgradnju osam regionalnih reciklažnih centara koji će pokrivati više od 50 gradova i opština, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine je planiralo 100 miliona dinara za podršku pošumljavanju.
Ovo su sredstva za sufinansiranje. Dodatna sredstva se planiraju od strane lokalnih samouprava. Za saniranje i zatvaranje nesanitarnih deponija 350 miliona, jer treba očistiti 3.500 smetlišta i divljih deponija po Srbiji. Što smo počeli treba da nastavimo. Za podršku lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju sisteme upravljanja otpadom 400 miliona.
Što se tiče obrazovanja i prosvete, samo kratko. Opredeljeno je iznos od skoro 253 milijarde dinara, što je uvećanje od 12 milijardi dinara u odnosu na 2. rebalans iz oktobra ove godine, odnosno 17,1 milijardu u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Dakle, i ovde upumpavamo još novca u prosvetu, obrazovanje i u nauku.
U 2022. godini mi treba da završimo kompletnu digitalizaciju naših škola. Mi smo to pokrenuli 2018. godine. Do kraja 2022. godine treba to da završimo.
Imamo 750 miliona dinara za besplatne udžbenike za socijalno ugrožene učenika, 750 miliona dinara za licence za digitalne udžbenike, 200 miliona dinara za infrastrukturu u predškolskom, dakle dodatne vrtiće. Mi smo do sada kroz ovaj projekat koji radimo sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u vrednosti od 47 miliona evra mi smo povećali kapacitete u našim predškolskim ustanovama za više od 3.800 mesta.
Treba da nastavimo i radove na rekonstrukciji i nadogradnji vrtića, kao što je rekonstrukcija i dogradnja vrtića u Doljevcu, Žitorađi, u Sremskoj Mitrovici smo završili, ali i da pokrenemo radove u Kruševcu, Loznici, Merošini, Prokuplju, Vladičinom Hanu, Smederevu, Šidu, Tutinu, Novom Pazaru. To je sve, dakle, planirano ovim budžetom.
Obezbedili smo rekordnih 26 milijardi dinara za nauku. Imamo 18 milijardi dinara za finansiranje naučnih instituta, imamo skoro 2,7 milijarde za kontribuciju za pristupanje u „Horizont Evropa“, čime se bolje povezujemo sa Evropom, odnosno naši naučnici i istraživači.
Ovim novcem, takođe, praktično, otvaramo vrata za mnogo veća sredstva iz EU za našu nauku. Povećavamo ponovo budžet Fonda za inovacionu delatnost, a u 2022. godini, što je posebno važno za naše start-ap kompanije, pokrećemo novi program pod nazivom „Fond fondova“ gde ćemo praktično dati direktni podsticaj za privatne investicione fondove u Republici Srbiji, koji će onda finansirati i naša start-ap inovativna preduzeća.
To je predviđeno i ovom strategijom razvoja start-ap preduzeća koja je sada završila proces javne rasprave, tako da ja očekujem da u narednim godinama u stvari ovo dodatno pojača i održivost našeg ekonomskog razvoja dovede do povratka nekih mladih ljudi iz inostranstva u Republiku Srbiju zato što će lakše finansirati svoje ideje u Republici Srbiji, dodatnih dovođenja sredstava, finansijskih sredstava kroz investicione fondove u Republiku Srbiju i konkurentnosti naše privrede.
Važno mi je ovde da smo planirali dodatna sredstva za neke nove razvojne projekte tehnoloških parkova, kao što je Regionalni centar u Kruševcu, gde smo budžetirali projektovanje, izuzetno važan projekat za dalji razvoj biočetiri kampusa, da Srbija postane centar ovog dela Evrope za ono što jeste i sigurno će biti budućnost, a to je biotehnologija, bioinformatika, biomedicina, biodiverzitet, a do kraja ove godine ćemo otvoriti i centar za sekvenciranje genoma.
U kulturi smo povećali budžet za 16% i on je sada 14,8 milijardi dinara. Ja želim da istaknem i posebno, čini mi se, važan projekat u kulturi za decentralizaciju kulture „Nacionalna prestonica kulture“. Majo, fenomenalan projekat i činjenica da je Čačak izabran kao prva nacionalna prestonica kulture za 2023. godinu, pa treba i tu u Čačku da isfinansiramo neke kulturne projekte koji će, generalno, podići resurse i kapacitet institucija na lokalu i čestitam mi Čačku na tome.
Prvi put značajna sredstva od 367 miliona dinara koji će biti, odnosno predlažemo da budu investirana u opštinu Lebane u restauraciju i bolju prezentaciju arheološkog nalazišta Caričin grad koji stvarno jeste jedan od naših arheoloških bisera koji nije dovoljno iskorišćen za čitavu promociju tog dela Srbije.
Poljoprivreda, i tu ću otprilike i završiti da bi ostavila konačno nešto za debatu, važno mi je da napomenem da su predviđena ukupna izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 62 milijarde dinara. To je povećanje od 10 milijardi u odnosu na budžet 2021. godine. Najveće povećanje u podsticajima za direktna plaćanja poljoprivrednicima, dakle, za premiju za mleko, za osnove podsticaje, za biljnu proizvodnju, podsticaje u stočarstvu itd. To dodatno povećavamo. Iznos planiran i predložen za 2022. godinu je 32,2 milijarde dinara. U 2021. godini taj iznos je bio 27,2 milijarde dinara. Dakle, značajno povećanje.
Na kraju krajeva, ako razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o biotehnologiji, biomedicini, razmišljamo o energetici, ali ono što danas imamo kao energetsku krizu to će koliko sutra biti kriza u hrani. Mi zato dodatno ojačavamo našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike. Opet planiramo za budućnost, na nekih narednih pet, šest, 10 godina, da stvorimo danas uslove da i tada budemo lideri.
Povećali smo takođe ili predložili vama da povećamo ulaganje u mere ruralnog razvoja, podizanje zasada, nabavku opreme, traktora, organske proizvodnje. Prošle godine smo za to izdvojili tri milijarde dinara. Ove godine planiramo pet milijardi dinara.
U budžetu su takođe sredstva od milijardu 350 miliona dinara za nastavak radova na izgradnji brane sa akumulacijom Arilje, odnosno Svračkovo, dodatnih 300 miliona dinara za modernizaciju radarskih centara, dodatnih 430 miliona dinara za izgradnju sistema za navodnjavanje iz onog Abu Dabi razvojnog fonda, itd. itd.
Samo u par rečenica što se tiče poreskih prihoda i rashoda. Mi smo predvideli ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od milijardu 517 miliona dinara, što je povećanje ukupnih poreskih prihoda od 1,9%. U toj strukturi ukupni poreski prihodi iznose 86,9%, neporeski prihodi iznose 11,6% i ostatak čine donacije otprilike 1,5%.
Kada pogledamo pojedinačno, videli ste u budžetu na strani poreskih prihoda sve kategorije beleže umereni rast, dakle, planiramo rast u svim kategorijama, osim poreza na dobit pravnih lica. Mi smo tu planirali konzervativno, gde smo imali pad. Planirali smo pad u odnosu na 2021. godinu, ali pre svega zato što smo imali rekordni rast u 2021. godini, pa smo u odnosu na to u ovoj 2022. godini biti mali pad, ali, takođe zato što ćemo se i dalje suočavati, nažalost, sa pandemijom.
Mi smo budžetom, odnosno Predlogom budžeta planirali ukupne rashode u odnosu od milijardu 717 miliona dinara, što je smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta 2021. godine i na kraju krajeva to radimo da bi smanjivali sada postepeno deficit.
Jako važno, mi projektujemo deficit opšte države u 2022. godini od 3% BDP, planirani deficit u ovoj godini nam je 4,9%. Dakle, sa 4,9% deficita smanjujemo na 3% deficita i javni dug na otprilike - imamo pad učešća javnog duga na 53,8%. Dakle, i javni dug i deficit polako smanjujemo. Plan nam je srednjoročni fiskalni okvir u okviru okvira da smanjujemo deficit opšte države na 1% do 2024. godine.
Drago mi je da primetim da je ove godine i Fiskalni savet dao, čini mi se, nikada bolju ocenu Predloga budžeta. Ja ću podvući samo neke stvari. Fiskalni savet kaže da je predloženi budžet planiran oprezno i da fiskalna kretanja u 2022. godini mogu da budu bolja od predviđenih, da deficit od 3%, koji je planiran budžetom, predstavlja korak u dobrom smeru, da penzije i plate u javnom sektoru, iako se povećavaju, ostaju pod kontrolom i mi smo tu stvarno bili konzervativni. O tome je pričao i predsednik Vučić kada je pričao o tome da smo moguće mogli da povećamo i plate i penzije nešto više, ali da smo bili konzervativni pa smo gledali kako da u svakom slučaju zadržimo bezbednost, sigurnost, stabilnost i kako da smanjujemo deficit i javni dug. Zamislite šta bi uradio neko drugi obzirom da je 2022. godina izborna godina.
Dakle, mi nismo uzeli političko povećanje plata i penzija. Upravo suprotno. Čak i Fiskalni savet kaže – i ovo što se uradili u smislu povećanja plata i penzija je konzervativno i potpuno drži budžet stabilnim.
Svakako kažu da su se izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržala na dobrom visokom okviru i da se u 2022. godini nastavlja sa, kako Fiskalni savet kaže, dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zaradom.
To vam je, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se, što sam kraće mogla Predlog budžeta za 2022. godinu. Vidite da mnoge stvari nisam pokrila, da sektore nisam pojedinačno prolazila, ni telekomunikacije, ni turizam, ni sportsku infrastrukturu, ni izuzetno važnu energetiku, ali opet u energetici mnogo očekujemo od naših javnih preduzeća i njihovog samoinvestiranja i njihove ozbiljnosti, ni pravdu, ni državnu upravu itd. To možemo kroz samu debatu.
Želela sam da istaknem najvažnije stvari za naše građane. Da završim konačno sa tim, ovaj budžet ukoliko Vlada dobije podršku od vas da ovim putem idemo će bez ikakve sumnje dodatno unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije, povećati bogatstvo svih nas i naše zemlje dodatno infrastrukturom i dodatnim školama i bolnicima i uticati da mi ekonomski budemo jači i stabilniji.
Hvala vam mnogo i molim vas za podršku ovom budžetu.

Hvala vam.
Samo kratko, osećam obavezu da nešto saopštim i obrazložim građanima Republike Srbije, a na to me je podstakao poštovani narodni poslanik kada je počeo da govori o protestima i demonstracijama protiv svega što se gradi, protiv svakog projekta koji vodi Srbiju napred i u budućnost u ovom trenutku, to je neki, čini mi se, potpuno besmisleni trend.
Danas ispred Narodne skupštine imamo par stotina ljudi koji su došli da protestuju protiv usvajanja dva zakona - Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, pod parolom da mi to usvajamo ili da smo mi kao Vlada to predložili a da ćete vi kao narodni poslanici to usvojiti zbog "Rio Tinta".
Jasno i glasno hoću da kažem građanima Republike Srbije da to nikakve veze sa istinom nema, da je to jedna potpuna glupost i budalaština i da to može da kaže samo neko ko nije pročitao te zakone, a ništa ni ne zna o projektu "Rio Tinto". Dakle, da bude potpuno jasno.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, taj zakon će služiti samo i isključivo tome da neki projekti od strateške važnosti za Republiku Srbiju mogu brže da se implementiraju. Da smo imali takav Zakon o eksproprijaciji, mi bi za Svetog Nikolu imali završen auto-put do Požege.
Kada god oni pričaju da je taj zakon da bi se nekome uzela zemlja ili da bi se uzela kuća, da vam kažem da kreću direktno od sebe. Polaze, ponovo, kao i u svemu, od sebe.
Niko normalan ne može da zamisli da bi neko želeo nekom da uzme zemlju ili kuću. Oni su mogli da otimaju od dece, pa tako mogu danas da razmišljaju o tome da će sutra možda nekom uzeti zemlju ili kuću. Tako su oni završili sa 619 miliona evra, dok je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla. E, takvi ljudi mogu da zamisle u svojim glavama da neko usvaja zakon da bi neko mogao da uzme zemlju ili kuću. Niko drugi normalan to ne može ni da zamisli.
Dakle, ovaj Zakon o eksproprijaciji samo i isključivo je zato da bi svi ovi projekti koje danas implementiramo i koje ćemo početi u 2022. godini, svi ti auto-putevi, sve te pruge, svi ti gasovodi, mogu da se realizuju i da se izgrade na efikasniji način nego što smo mi to mogli do sada. Vi do sada imate užasne probleme kada imate nelegalni objekat na trasi auto-puta ili pruge, da vi taj nelegalni objekat ne možete da uklonite. Jedina poenta je to.
Pored ovoga, takođe želim da kažem da su predlozi izmena i dopuna ovog zakona bili dve nedelje na javnom uvidu, da su određene organizacije, određeni pojedinci, slali svoje komentare da od tih ljudi koji su danas ispred Narodne skupštine Republike Srbije nijedan jedini komentar nismo dobili, da se nisu potrudili čak ni komentare da nam pošalju da bi, ako misle da nešto nije u redu sa zakonom, ispravili taj zakon.
Konačno, da se vratim na "Rio Tinto". Što se tiče projekta "Rio Tinto", sva ona zemlja koju u ovom trenutku "Rio Sava" kao kompanija "Rio Tinta" u Republici Srbiji poseduje, svu tu zemlju su oni kupili od ljudi čija je ta zemlja bila. Ne postoji ni jedna parcela koju mi treba da eksproprišemo ili da završimo eksproprijaciju, ni jedna jedina. Sve su pregovarali i kupili od ljudi koji su tamo imali zemlju, bez ikakve uloge države, bez ikakvog mešanja države. Dakle, ovi ljudi koji su prodali zemlju, su želeli sami da prodaju tu zemlju "Rio Tintu", odnosno "Rio Savi". Zbog čega - možemo da pitamo te ljude? Ali, ni jedna jedina parcela nije eksproprisana. Ni za jednu jedinu parcelu ne postoji razlog, potreba uopšte da se ekspropriše, zato što su ti ljudi došli, razgovarali sa ljudima, ponudili cenu i ti ljudi su je sami prodali. Država nikom ništa nije uzela, ništa nikom nije eksproprisala, ništa od nikog nije kupila. Država nikakve veze sa tim nema.
Zakon o eksproprijaciji niti je potreban "Rio Tintu", niti je pravljen za "Rio Tinto", niti bi mi nekad pravili zakon za pojedinačne investitore.
Što se tiče Zakona o referendumu, to je stvar jednako jasna i jednako jednostavna. Zakon o referendumu je morao da se donese još 2009. godine. Zakon o referendumu je samo usklađivanje sa Ustavom koji su oni progurali 2006. godine, progurali na onom čuvenom referendumu koji je bio 48 sati, jer nisu mogli da namaknu većinu, pa hajde da produžimo referendum na 48 sati.
Danas vidite svo licemerje kada tu protestvuje bivša DS i svi danas sateliti DS. To je njihov Zakon o referendumu na kraju krajeva da vam kažem. Dakle, oni su u Ustavu progurali da nema praga za referendum, oni su u Ustavu progurali. To stoji u Ustavu, ovo je samo usklađivanje.
Tako da, ili ne znaju kakav su Ustav tada donosili, što je sasvim moguće, ili su dovoljno licemeri pa da protestuju protiv onoga za šta su bili 2006. godine. Dakle, Zakon o referendumu je usklađivanje.
Konačno, što se tiče praga uspelosti o referendumu, pored toga što je to tako prošlo i Ustavom, i Venecijanska komisija je na kraju krajeva svojim kodeksom rekla da prag treba da bude takav, odnosno da prag ne treba da postoji, zato što kada postoji prag vi onda više prava dajete apstinentima od ljudi koji žele da učestvuju u donošenju odluka.
Tako da, u svakom slučaju ni jedan, ni drugi predlog zakona nikakve veze, još jednom, nikakve veze nemaju sa „Rio Tintom“, nikakve veze nemaju ni sa jednim pojedinačno investitorom. Imaju samo veze u jednom slučaju, odnosno usklađivanjem sa Ustavom koji su doneli 2006. godine. U drugom slučaju sa bržom implementacijom, realizacijom projekata strateški važnih za Republiku Srbiju, samim tim od strateške važnosti za svakog pojedinačnog građanina ove zemlje. Hvala vam.

Hvala.
Ovako, moj odgovor će imati dva dela. Jedan je generalno o investicijama i vašoj teoriji. Drugi je, naravno, o samom „Geoksu“.
Što se investicija tiče, mislim da ste potpuno u krivu. Ne slažem se sa vama ali bukvalno ni jedan jedini procenat.
Nemačke kompanije, kada kažete pre svega od Nemačke i Italije, nemačke kompanije u ovom trenutku u Republici Srbiji zapošljavaju nešto malo više od 71.000 ljudi.
Vi upravo govorite o nemačkim investitorima koji ovo sve mogu da čuju kao o nekim od najgorih investitora u Srbiji, otvaraju neka od najboljih i najkvalitetnijih radnih mesta, takođe, najbolje plaćenih radnih mesta. Nemački investitori su, po svemu što mi vidimo u ovom trenutku, i iskustvu koje imamo sa nemačkim investitorima, jedni od najboljih investitora, globalno, a tako i u Srbiji.
Dakle, samo u toku pandemije korona virusa, mi smo imali nove nemačke investicije. Nemački investitori ne samo da nisu odustali od Srbije, već su nastavili da ulažu, da šire svoje poslovanje u Srbiji, kao i nove nemačke investicije da dolaze u Srbiju, što je jedan od najboljih signala kada govorimo o privlačnosti jedne zemlje za strane direktne investicije, zato što se zna da tamo gde idu, recimo, nemačke investicije, japanske investicije, koje su po prirodi najkonzervativnije i najobazrivije, traže najtransparentnije i najbolje poslovno okruženje, da ih svi ostali investitori prate.
Tako da, mislim da je zaista neozbiljno od jednog narodnog poslanika da tako paušalno govori o investitorima iz EU, a posebno, rekla bih, nemačkim investitorima.
Mi imamo „Kontinental“ koji je, recimo, krenuo da investira u Srbiju, krenuo je polako. Onda smo otvorili Istraživački razvojni centar „Kontinentala“ u Novom Sadu. Tu su stotine mladih inženjera iz Srbije dobili visoko plaćena radna mesta, nastavili da se šire, proširili dodatno svoj razvojni centar i krenuli sada da grade još jedan pogon, gde će sve te inovacije koje osmisli naša pamet da se proizvode, takođe, u Srbiji.
Jedan MTU je zaista primer za odgovornog, transparentnog, jakog investitora, i to je neverovatna referenca za Srbiju, „Fišer automotiv“ koji je došao u Jagodinu. Dakle, vidimo, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, pa i u samoj Nemačkoj, u celoj Evropi, na celom svetu, da ti investitori nastavljaju da dolaze i investiraju u Srbiju. To su izuzetno kvalitetne investicije, investicije u inovaciji, u nove tehnologije, u proizvode dodatne vrednosti, gde su plate prilično iznad republičkog proseka, koji je opet sada prilično iznad onoga što je bilo 2012. godine i prilično iznad proseka plata u svim ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Kako se Srbija razvija, kako minimalna cena rada, odnosno minimalna plata raste i kako rastu prosečne plate, tako će polako investitori koji su dolazili u Srbiju zbog jeftine radne snage napuštati Srbiju. Mi smo se na to spremali od 2016. godine. Kada smo videli 2015. godine da teške reforme daju rezultate i zbog toga koliko su odgovorno implementirane i na kakav način su implementirane, da daju rezultate i brže nego što smo očekivali, mi smo tada znali da ćemo se mi već 2018, 2019. godine spustiti na nezaposlenost koja je jednocifrena, dakle, prvi put, od kada se meri nezaposlenost u Srbiji, da je jednocifrena, da ćemo onda polako krenuti da imamo problem sa radnom snagom i dostupnosti radne snage, da će onda kao konsekvenca toga krenuti da rastu plate zato što će investitori krenuti da se bore za ljude, što je sve ono što smo želeli da se desi u Republici Srbiji.
Ulagali smo značajno više u obrazovanje, inovacije, istraživanje i razvoj, u uvođenje dualnog obrazovanja da bi podigli nivo i naših veština i znanja naših ljudi, i da bi počeli da dovodimo investicije sa tom većom dodatnom vrednošću, investicije koje mogu da prate trend plata, ne samo da ga u stvari prate, nego da nameću standard u tom rastu plata i to je ono gde se danas nalazimo. Tako da nije to do italijanskih investitora, nije do ovih ili onih investitora. Jednostavno, imate investitore koji, po svojoj prirodi posla, jesu radno-intenzivne investicije sa niskom dodatom vrednošću i koji idu tamo gde su najmanje plate.
Srbija više nije, kao što smo pričali, zemlja jeftine radne snage i ovo će biti problem, ako mogu da dodam, ja mislim, ne loš problem, koji ćemo imati sve više u budućnosti i ono što će se dešavati je to što će umesto tih investitora dolaziti bolji investitori, investitori koji će proizvoditi dodatnu vrednost za našu ekonomiju, koji će više plaćati naše radnike, koji će više ceniti i njihovo radno vreme, njihove veštine i sposobnosti i njihovo znanje. To je ono što će se desiti i u Vranju.
Dakle, nikakve to veze nema sa EU ili sa evropskim investitorima. To je nešto što se prirodno dešava u svakoj zemlji koja uspe da se podigne na jedan sledeći ekonomski nivo.
Sada za sve one koji su kritikovali sve to što sam pričala kada sam bila za vikend u poseti Pčinjskom okrugu, da vam kažem nekoliko stvari. Naše prosečne plate u 2012. godini su bile 366 evra. Naša prosečna plata kraj 2020. godine je dostigla 511 evra. To je razlika od 145 evra. Dakle, 145 evra je veća prosečna plata 2020. godine u odnosu na to gde je Srbija bila 2012. godine.
Tim „Geoksom“ se hvalio Boris Tadić i tadašnja vlast i tu je bilo sve ok, to je 1.200 radnih mesta, ali su oni tada tražili zemlju u ovom delu Evrope koja je imala najniže plate i najviše radnika mogla je da dovede. Nama je tada nezaposlenost bila preko 25%, a plate su nam bile na nivou Albanije, Severne Makedonije.
Vi danas imate Srbiju gde je nezaposlenost, pa i uprkos koroni, oko 9,3%, gde imate prosečnu platu 511 evra, gde svake godine značajno skače minimalac, odnosno minimalna cena rada i gde znaju da će prosečna plata da skače i 2022. godine i da će minimalac da se poveća od 1. januara 2022. godine. Naravno, te radno-intenzivne investicije idu u druge zemlje gde za isti novac ili istu investiciju mogu da kupe mnogo više radnih sati nečijih. To Srbija više nije, i to je ono što smo se trudili da postignemo, da Srbija ne bude zemlja jeftine radne snage.
Da vam kažem još jednu stvar. Dakle, svi ti ljudi sada imaju značajno radno iskustvo i značajne reference. Srbija je danas zemlja koja je kredibilna za investitore, zemlja koja je u prethodnih nekoliko godina tri puta bila svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija, gde investitori sami dolaze. Zaposlićemo mi te ljude, nećemo ih ostaviti na cedilu i neće ostati bez posla. Kada završimo to, ti ljudi će imati veće plate, ti ljudi će imati bolju perspektivu. To Vranje će imati bolju perspektivu. Taj budžet grada Vranja će biti puniji. Dakle, to je jedna normalna tranzicija.
Sad se setite i vratite se na moj ekspoze 2017. godine. Tada sam pričala da su naš zadatak i osnovni cilj da krenemo u transformaciju iz ekonomije koja je bazirana na radno-intenzivnim investicijama koja je po difoltu ekonomija jeftine radne snage ka ekonomiji koja je bazirana na znanju i inovacijama. To je naš cilj i mi polako idemo ka tom cilju i ovo je deo te tranzicije.
Na kraju krajeva, znate kako, nije ni to moglo da se desi preko noći. Takođe, kada vidim te dežurne kritičare koji kažu – pa, dobro, ko je dovodio te investicije. Znate, „Geoks“ je doveo neko drugi, ali nema veze. Ja da sam bila na njihovom mestu i ja bih tada dovela „Geoks“ zato što kada imate nezaposlenost preko 25% i nemate nikakav kredibilan status kod stranih investitora, vi morate za njih da se borite i morate da dovodite radno-intenzivne investicije da bi zaposlili svoje ljude. Pri tome, kada niste poznati kao zemlja koja je dobra za investiranje, vi ne možete da dovedete istraživačko-razvojni centar „Kontinentala“, vi ne možete da dovedete jedan MTU, vi ne možete da dovedete ni kineski „Hajsens“. Ne možete, zato što vam ne veruju. Pri tome, da su pogledali tada Srbiju 2012. godine, recimo, Duing biznis listu Svetske banke, koja pokazuje koliko ste dobra zemlja za investiranje, mogli su da vide da smo mi 92. na svetu. Mi smo na poslednjoj listi bili 44.
Dakle, gradite kredibilitet, dovodite sve bolje i bolje investitore, ulažete u znanje, sposobnosti, u veštine vaših ljudi i vodite tu tranziciju. To je sve ono što smo radili u poslednjih pet godina kada smo videli da smo izvukli zemlju iz bankrota, od sigurne ekonomske propasti. Dakle, i te investicije odlaze.
To je ono što se tiče i „Geoksa“ i investicija. Ljude iz Vranja nećemo ostaviti na cedilu.
Nisam želela da otkazujem svoj put. Želela sam da budem tamo. Želela sam da budem u Pčinjskom okrugu i želela sam da budem u Vranju i želela sam da pričam i sa lokalnom samoupravom, sa rukovodiocima, sa čelnicima grada Vranja o tome šta trenutno radimo, iako radimo zajedno, i šta će se dalje dešavati.
Da vam kažem, na kraju krajeva, što se tiče diverzifikacije investicija, da, vi ste dobro primetili da smo krenuli da diverzifikujemo investicije, ali ne da bi imali manje evropskih ili zapadnih, a više kineskih ili ruskih, nego da bi imali više i zapadnih i kineskih, i to je ono što se dešava i to je ono zbog čega je Srbija danas mnogo, mnogo jača, ekonomski snažnija zemlja u kojoj prosečne plate i minimalac polako rastu.
Da li se odlično živi u Srbiji? Opet da budem potpuno jasna – ne, ali se vidi jasna perspektiva zato što je trend rasta plata, da vam kažem, od 2015. godine kada smo mi praktično za samo nekih 18 meseci završili našu fiskalnu i makroekonomsku konsolidaciju - plata 2015. godine 368 evra, 2016. godine 374 evra, 2017. godine 395 evra, 2018. godine 420 evra, 2019. godine 466 evra, 2020. godine 511 evra. Verujem da ćemo mi uspeti da dođemo sada do karaj 2021. godine da pređemo prosečnu platu od 600 evra.
Ne, ne živi se odlično, ali se vidi jasan trend. Vidi se mnogo jača država, vidi se mnogo bolji kvalitet života naših građana i naših radnika u svim oblastima i u svim sverama.
Na kraju krajeva to vide i radno intenzivni investitori, odnosno investitori koji investiraju u radno-intenzivne proizvodne procese i kažu – ljudi mi ne možemo ovo da izdržimo. Srbija više nije zemlja jeftine radne snage i nije više zemlja za nas. Idemo tamo gde je radna snaga jeftinija, a to sada jeste, ako hoćete i u regionu, i Severna Makedonija i Albanija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Uskoro će biti i Bugarska. Tako da to je ono što se dešava i ponavljam, mi smo znali da će se to dešavati i spremali smo se na takve promene.
Dakle, radimo dalje i najvažnija moja poruka – nećemo radnike „Geoksa“ ostaviti na cedilu. Bićemo tamo i naći ćemo im bolja radna mesta. Hvala.

Zaista sam u prošlom sazivu ove Skupštine slušala različite teorije zavere i neverovatne tvrdnje. Ovo spada u tu kategoriju. Da li privreda ili investitori imaju interes? Pa naravno da imaju interes da ulažu negde. Kako mislite da nemaju interes a neće da ulažu ovde? Takvi su svi privrednici. Takvi su nemački, italijanski, američki, ruski, francuski i nemački i kineski i svi. Ne, nego ćete da investirate negde bez interesa. Samo je pitanje da li vaša zemlja ima tu interes. Odgovorna Vlada kaže – dobro, to je vaš interes, ovo je moj interes. Kada nam se interesi poklapaju, a to je da su moji ljudi uposleni, da imaju dobre plate, da imaju stabilne poslove, da mogu sebi da priušte bolji kvalitet života, da vi plaćate sve poreze kako bi iz budžeta mogli da se grade putevi, pruge, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići itd. onda imamo zajednički interes i onda se razvijaju i te investicije u vašoj zemlji i vaša zemlja.
Ne pričamo o njihovom interesu. Podrazumeva se da kada dođu imaju interes da dođu. Moram da razmišljam o našem interesu i mi ga tu imamo.
Samo da vas pitam – ako vi mislite da ta privreda baš toliko je povezana sa tom politikom, posebno u zemljama kakva je Nemačka, što onda nisu dolazili od 2000. do 2012. godine? Mogli su tada da dođu sa investicijama, da zaposle sve naše ljude, da ovde razviju svoje pogone, fabrike i da utiču na to ko će ovu zemlju voditi i u kom smeru i kako će se ona odnositi prema Kosovu ili se neće odnositi prema Kosovu. Nikakve veze nema sa politikom.
Znate zašto nisu dolazili? Zato što smo bili pri dnu liste Svetske banke po uslovima poslovanja u Srbiji, zato što se znalo da nemamo nikakvu javnu upravu, da je neefikasna, da je korumpirana, da netransparentna, da ne ulažemo u obrazovanje, da nema perspektive, samim tim, da oni nemaju tu svog interesa.
Nismo mogli do 2017. godine kada smo tek uspeli da podignemo i da izgradimo taj kredibilitet kao dobre investicione destinacije da dovedemo tri milijarde evra stranih direktnih investicija nikada. Kažem tri milijarde zato što se tada stalno procenjivalo da je tri milijarde evra, dobro se sećam, bilo potrebno za održiv rast i razvoj srpske privrede i naše zemlje.
Odskočili smo 2006. godine kada smo imali 3,3, ali zašto ne računam tu godinu? Pa zato što smo 2006. godine imali smo 1,5 milijardi evra od prodaje „Mobtela“ „Telenoru“. Klasična prodaja. Nije došao investitor pa je onda ovde nešto dalje razvijao u Srbiji ili zaposlio neke dodatne ljude.
Godine 2011. 3,3 takođe, ali tada je „Delta“ prodata „Delezeu“ za praktično milijardu evra. Tako da vam je i to poguralo prosek te godine.
Dakle, nema nikakvog smisla to što pričate, kad pogledate investicije i politiku imalo bi mnogo više smisla da su dolazili tada posle 2000. godine, nego što dolaze danas. Ne, oni traže efikasnu upravu, dobre uslove poslovanja, predvidivost, kredibilitet, obučenu radnu snagu, ljude koji znaju šta rade, ulaganje u obrazovanje, gde smo se mi u potpunosti izdvojili od 2016. godine i povezivanjem škola na internet i u 2017. godini uvođenjem programiranja i kodiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole i ulaganjem u istraživanje i razvoj, pa smo sada prvi put na UNESKO-voj listi zemalja koja ulažu u istraživanje i razvoj među prvih 15 zemalja na svetu i naravno izuzetno važno, jednu od najvažnijih stvari ulaganje u dualno obrazovanje, koje je od ove akademske godine širimo i na fakultete.
Dakle, to politički možemo da pričamo ako vi mislite da to vama donosi neke političke poene, u redu, naravno to je sve dozvoljeno u politici, ali ja mislim pravo da vam kažem što vi pričate jeste prazna priča i da vi znate da je prazna priča, ali dobro zvuči. Hvala.

Izvinjavam se, ja sam trebala da odgovorim na deo ovog prvog pitanja, pa ću sada.
Samo da kažem dve reči ili dve rečenice o slučaju Belivuk i svemu onome što se dešavalo u poslednjih nedelju dana ili nešto više od toga i da kažem da smo ponovo videli vid političke borbe kakav mislim da nikada, nikada u istoriji Srbije nije viđen. Mislim da je deo opozicije dotakao novo dno.
Kada se radi o ubicama i kriminalcima kakvi su Miljković i Belivuk, a svi smo mogli da se uverimo u to šta su i kako ti ljudi radili, onda je jedino normalno da bez obzira na političko mišljenje ili političku pripadnost, bez obzira na to koga politički volite ili ne volite, da kažete – hajde da se zarad ove zemlje i svih njenih građana ujedinimo i podržimo borbu protiv takvih ubica i kriminalaca, podržaćemo vas i to ćemo uraditi zajedno, jer to nema nikakve veze sa politikom. Normalan čovek, iole pristojan, mislim da nikada sebi ne bi dozvolio da kaže ili pomisli – jao, vidi, možda ovo mogu da iskoristim u svrhu političke borbe, da sebi podignem rejting, a nekog drugog srušim sa vlasti.
Nažalost, to se u Srbiji dešava danas, i to je ono što vidimo, da ne pričam o tom svedočenju zato što psihopate i ubice ali i generalno najobičniji kriminalci mogu da govore šta god žele u svoju odbranu, i najčešće to čine, najčešće izvrću činjenice, informacije najogavnije, najbrutalnije lažu, što im naravno nije strano. Kome može biti strano da laže ako može da isecka ljude u komadiće i pravi ćevape od njih. Dakle, laž im je zaista, čini mi se, ne dođe naročito teško.
Dakle, ne radi se o tome šta oni govore, nego se radi o tome ko i kako koristi njihov iskaz, njihove reči, njihove laži. Da li vi možete da kažete da takvim psihopatama i ubicama verujete više nego bilo kome drugom na ovom svetu, ko nikoga nije ubio, da počnemo od toga? Kakav ste čovek ako možete da kažete više verujem Belivuku i Miljkoviću, pošto ste videli šta su sve radili, nego da ne pominjem legitimno izabranog predsednika vaše zemlje? Kakav ste to čovek? Kakvu politiku vi propagirate i kakvu bi zemlju voleli da vidite? Bilo kakvu, čak i zemlju u kojoj su Belivuk i Miljković na slobodi, dok god Aleksandar Vučić nije predsednik. To je njihova politika.
Da li je to njihova politika? Da li je to novo dno koje smo dotakli u političkoj borbi u Republici Srbiji? Znači, umesto da kažete kao ozbiljni ljudi - ujedinjeni smo protiv ubica i kriminalaca. Ne, njihova politika je - ujedinjeni smo sa ubicama i kriminalcima, protiv Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.
Samo da čujemo to jasno i glasno. Jer, to je tako. Sve što smo videli u poslednjih desetak dana govori to i ne govori ništa drugo. Opet kažem, potpuno mi je irelevantno šta je on govorio. Irelevantno mi je šta govore takvi ljudi. Zaista, ljudski mi je irelevantno. To je sve dalje stvar institucija u koje ja verujem.
Ali, kako je to neko iskoristio, u kom cilju, mi je skandalozno, i više od toga. Izuzetno tužno. Da ste vi toliko politički nemoćni i bezidejni, koliko je deo naše političke opozicije da su vam ne samo relevantne reči Miljkovića i Belivuka, nego se na njih pozivate i takve ljude citirate. Pa, dokle ste ljudi došli? Zar ne mislite da vam nije više mesto u politici? Zar vam samo ovo ne govori da vam više nije mesto u politici. Ako nemate šta da kažete protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, nego se pozivate na Belivuka, ja mislim da ste vi sa politikom završili. Mislim da su završili već pre nekog vremena, ali ovo je zaista tačka na tu priču.
Lično, želim da dam zaista svu podršku i hrabrost i Aleksandru Vučiću i Aleksandru Vulinu, koji je brutalno napadnut, samo zato što radi svoj posao odgovorno, i kako treba i uz Aleksandra Vučića je prvi stavio svoju glavu u torbu i svoju porodicu na liniju.
Jer, kada se obračunavate sa takvim ljudima, kada vodite borbu protiv takvih ljudi i tako otvoreno, vi zaista svaki dan kada ustanete možete da se pitate da li ćete doživeti noć, ili nećete. I, to je istina, posebno zato što nisu svi oni danas u zatvoru, nego ima i veliki broj njih koji su na slobodi, koje još uvek jurimo uz podršku i pomoć stranih partnera i koji su opasniji nego ikada, ali, kada još dobiju odavde tu političku i medijsku podršku koju dobijaju, ih, koliko su onda tek jači i koliko ih to tek dodatno osnaži. Samo toliko sam želela da kažem o tom slučaju da bi ljudima nekako još jednom bilo potpuno jasno u stvari o čemu se ovde radi i šta se ovde događa.
Što se tiče zaista neverovatno pozitivne inicijative koju je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo pre nekog vremena Mini Šengen inicijative koja se od danas, praktično zvanično zove „Open Balkan“ ili otvoreni Balkan, to je jedna od najlepših stvari koje su nam se i politički i ekonomski desile u poslednjih ne znam koliko decenija, pa mislim od sukoba na ovim prostorima devedesetih godina i jedna od stvari koja u ovom trenutku jeste za našu ekonomiju i kvalitet života možda i najvažnija inicijativa, da krenemo samo od toga, da ne nabrajam zaista konkretne benefite koje ćemo doći, ali da krenem samo od toga kakav se signal šalje saradnje, razumevanja, boljih odnosa, drugačije budućnosti na ovim prostorima, naravno u ovom trenutku između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ja se nadam uskoro i još nekih drugih partnera sa Zapadnog Balkana.
Ne mogu da razumem politiku gde se neki još razmišljaju da li da se priključe ili ne, posebno ne mogu da razumem politiku onih kojih kritikuju inicijativu Otvoreni Balkan, zaista vi dajete potpuno drugačiji signal, pre svega mladim ljudima na ovim prostorima.
Danas su potpisani sporazumi za tri važne stvari. Jedna je lakša trgovina, lakši transport robe, druga je praktično, slobodno kretanje i otvaranje tržišta za radnu snagu, dakle slobodno kretanje ljudi koji traže posao ili žele da se prijave za posao u ove tri zemlje i treća je saradnja u slučaju prirodnih katastrofa.
Tako da smo generalno mnogo jači, ako želite i u prirodnim katastrofama, koje, nažalost danas vidimo skoro svakog meseca neka prirodna katastrofa, pa i u zemljama Evrope, u zemljama širom sveta, biće ih nažalost i ovde, ali od danas smo mnogo jači i zajedno smo.
Mislim po nekim našim prognozama da ovo sada zavisi u kom stepenu implementacije ove inicijative, ali u punoj saradnji predviđenoj inicijativom „Otvoreni Balkan“, dakle potpuna sloboda kretanja roba, kapitala ljudi, usluga, to našem BDP-u može da doprinese sa dodatnih 3%, što je zaista neverovatno i što govori o svemu onome što bi mi mogli još dodatno da uradimo kada bi se ceo Balkan pridružio.
Ali, o tom potom, ovo je više nego odličan početak i znam kakav entuzijazam i predsednika Aleksandra Vučića, ali i premijera Zajeva i premijera Rame. Iskreno sam pratila detaljno sa velikim nestrpljenjem sve ono što se dešavalo juče i danas u Skoplju i sve dodatne razgovore oko stvari koje će se raditi u budućnosti.
Konačno, što se tiče epidemiološke situacije, dakle, ona se svakako komplikuje i pogoršava iz dana u dan, taj rast ne može da se poredi sa onim što smo videli u prethodnim talasima zahvaljujući ponovo tome što mi sada već imamo, rekla bih 50% punoletnog stanovništva koje je vakcinisano. Bilo bi mnogo bolje da smo mi bliži 60% ili 70% i zato još jednom molim ljude da se vakcinišu, posebno mlade ljude i zaštite stariju populaciju kojima je već prošlo neko vreme od revakcine i da zaštite naš zdravstveni sistem od dodatnog udara, dakle od ljudi koji će biti hospitalizovani.
Zbog kovida u ovom trenutku naš zdravstveni sistem u tom smislu ne trpi opet zahvaljujući tome što smo mi izgradili kovid bolnicu u Beogradu, kovid bolnicu u Kruševcu. Uskoro ćemo završiti kovid bolnicu u Novom Sadu, tako da se svi novi slučajevi primaju isključivo samo u kovid bolnice, što nam omogućava da čitav ostatak zdravstvenog sistema radi nesmetano i pruža pomoć i podršku svom ostalom stanovništvu.
Konačno ću vam samo pročitati današnje brojeve vakcinisanih. Dakle, mi u ovom trenutku imamo 2.687.143 punoletnih stanovnika Republike Srbije koji su se vakcinisali, što je 49,8% tako da smo praktično na 50% vakcinisanih.
Čak 53 lokalne samouprave ima preko 50% vakcinisanih. Tu su se u poslednje vreme, dakle, u poslednjih nedelju dana, mislim da je i Darija pričala o tome juče, priključili Odžaci, Golubac, Gadžin Han, Pančevo, Svilajnac, a od danas i Sokobanja.
Imamo deset lokalnih samouprava koje su blizu 50%, ali nažalost imamo još osam lokalnih samouprava koje su ispod 30% vakcinisanih i Tutin koji još uvek nije ni na 15% vakcinisanih, pa vas ja molim nekako da zajedno vidimo šta da uradimo dodatno za Tutin i Novi Pazar da zaštitimo te ljude, da razgovaramo sa njima, da im objasnimo koliko je vakcina sigurna, bezbedna i sve one dileme koje oni imaju da ne stoje. Prijepolje je na iznad 50% vakcinisanih, tako da vam čestitam na tome, ali hajmo dalje.
Što se tiče vakcinacije mladih, to je do 30 godina starosti, mi smo u ovom trenutku na 18,4% na nivou Srbije, ali imamo 21 lokalnu samoupravu koji su ispod 10%.
Prijepolje je na 14,11%, tako da je ispod republičkog proseka. Hajde da tu zajedno radimo sa mladima u Prijepolju da se vakcinišu da bi napravili onaj uspeh koji ste generalno napravili u vakcinaciji punoletnog stanovništva.
Sve čestitke za gradsku opštinu u Beogradu Stari Grad koja je prava opština koja je dostigla 50% vakcinisanog stanovništva do 30 godina starosti.
Mi ćemo nastaviti da radimo na tome i to je jedan od mojih osnovnih zadataka, da putujem po Srbiji, razgovaram sa ljudima. Razgovarala sam kako da dodatno, i sa nekim festivalima, pojačamo kampanju za vakcinaciju mladih. Od toga nam sve zavisi, tako da moramo da nastavimo svi zajedno da pričamo, apelujemo i da molimo ljude i da im objašnjavamo zašto je ovo važno i koliko je vakcina bezbedna.
Hvala vam i izvinite na dužem odgovoru.

Ja samo želim da vam kažem da ću pogledati ovo sa ministrom Sinišom Malim, ali takođe i sa ministarkom Marijom Obradović, da ćemo sesti zajedno.
Znam za taj problem. Znam za problem u još nekim lokalnim samoupravama. Taj čitav sistem je prilično nakaradno napravljen i postavljen sa četiri nivoa lokalnih samouprava, a posebno i dugo nije revidiran, što treba da uradimo, to je istina, ali posebno zato što je sistem podsticanja lokalnih samouprava u jednoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj kategoriji, tek potpuno pogrešan, zato što je, u stvari, sistem koji je napravljen, a koji mi nismo stigli da promenimo, od svih onih drugih stvari koje smo uradili, ali zaista je vreme da to, Marija, pogledamo, kako treba, u stvari, daje motivaciju lokalnim samoupravama da se takmiče u tome ko je gori, a ne u tome ko je bolji. U stvari, svako želi da bude u što goroj kategoriji, a ne da dokazuje da je u što boljoj kategoriji, što dovodi do toga da su svi samo sve lošiji.
Čitav taj sistem mora da se promeni, da apsolutno treba više da se pomažu oni koji su najsiromašniji, gde se najteže živi.
Ali, opet, sa druge strane, mora da se nađe način da se motivišu svi da idu ka trećoj, odnosno drugoj, odnosno prvoj kategoriji po razvijenosti.
Tako da vam obećavam da ćemo sesti i pogledati taj sistem i zaista jeste krajnje vreme da ga promenimo i da revidiramo lokalne samouprave pod te četiri kategorije, po nivou razvijenosti.
Konačno, mi se, kao što znate, trudimo da kada nam ekonomija ide dobro, kada imamo predviđen dobar rast BDP-a, što jeste slučaj ove godine, mnogo bolje nego što smo očekivali. Mi smo prognozirali rast od 6%, na pad od prošle godine od svega 0,9%. Mislim da će u ponedeljak izaći i procena za drugi kvartal, koji verujem da će biti iznad 12%, a prognoza je bila 10,2% – 10,5%, tako da je opet drugi kvartal bolji od prognoziranog. Odgovorno trošimo novac, pri tom kasnimo, nažalost, u nekim projektima, što moramo da popravimo.
Mi ćemo imati bolju situaciju u budžetu nego što smo očekivali krajem godine, tako da ćemo ponovo izdvojiti određena sredstva iz tekuće budžetske rezerve za lokalne samouprave na kraju godine. Tako da ćemo i tu pokušati da ublažimo sve te negativne efekte o kojima ste vi pričali, ali pokušavamo da sve ono što možemo, naravno, da finansiramo iz republičkog budžeta i finansiramo i time malo ublažimo tu razliku, koja je zaista nefer i nastala je, nisam sigurna, na kojim kriterijumima, ali moramo da se bavimo time više.
Hvala vam što ste nam skrenuli pažnju.

Hvala.
Dodaću samo još jednu stvar koju ste vi u vašem obraćanju pomenuli, ali samo da je naglasim.
Nama se uskoro približava cenzus, odnosno popis stanovništva. Popis se dešava jednom u deset godina. Sada smo pomerili zbog pandemije prouzrokovane korona virusom za 31. oktobar 2022. godine.
Prethodni popis su neki političari, neki politički lideri, neke političke stranke, grupacije bojkotovali. To je jedna od najneodgovornijih stvari koje neko može da uradi i da savetuje građanima koji u te opcije njihove veruju. Dakle, popis stanovništva i broj stanovnika na jednoj teritoriji u jednoj lokalnoj samoupravi jedini relevantni podatak za institucije u čitavom nizu oblasti i za čitav niz odluka, kao što je, recimo, broj policije i broj policajaca koji su zaposleni u toj lokalnoj samouprave, kao što je, recimo, broj zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi, broj zaposlenih, maksimalan broj zaposlenih se određuje uostalom i po broju stanovnika u tim lokalnim samoupravama, a koji se izvlači iz cenzusa, budžet, budžetska sredstva i transferi, budžet za nacionalne saveta nacionalnih manjina i razne neke druge stvari.
Vi bojkotujete ili savetujete vašim građanima ili ljudima koji vam veruju da bojkotuju nešto što će onda imati užasne reperkusije za kvalitet života tih istih ljudi u narednih 10 godina, a vama taj bojkot neće doneti ali apsolutno ništa, apsolutno ništa. Ljudi će za šest meseci ili godinu dana zaboraviti da ste bojkotovali popis.
Dakle, samo želim još jednom da apelujem sada da nemamo više takve neozbiljne i neodgovorne odluke od političara zato što, još jednom ponavljam, bojkot popisa stanovništva politički ne donosi apsolutno ništa, ali kao posledicu ima da ste tim istim ljudima u tim lokalnim samouprava uskratili mnogo u narednih 10 godina. Hvala.

Hvala.
Pošto sam prilično ekstenzivno odgovarala o „Geoksu“ tokom ove sednice, neću to ponavljati, ali ću reći samo još jednu stvar, dakle, tokom 2020. godine najveći broj zemalja na svetu i ja, ako se ne varam, mislim, sve zemlje članice Evropske unije doživele su ogroman rast nezaposlenosti. Ljudi su usled pandemije masovno ostajali bez posla, firme su se zatvarale na kraju krajeva i zbog toga što vlade nisu na vreme reagovale ili nisu reagovale sa pravim mehanizmima podrške kako bi sačuvali radna mesta.
Srbija je i po ovome bila prilično jedinstvena. Tokom 2020. godine, i pored pandemije korone virusa, registrovana zaposlenost u Srbiji se povećala. Dakle, mi smo zahvaljujući svemu onome što smo uradili i tu još jednom posebna zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on vodio krizni štab zadužen za privredu, i vodio nekako naše pravce toga kako ćemo da odgovorimo, kojim merama, u kom trenutku, sa koliko novca za direktnu finansijsku podršku privredi i građanima.
Mi smo uspeli zahvaljujući tome, za razliku od nekih drugih zemalja da povećamo neto zaposlenost, dakle da se nezaposlenost dodatno smanji. To je u Srbiji prošlo, pravo da vam kažem, prilično nezapaženo.
Dok vi imate nezaposlenost u zemljama članicama EU koja je otišla i na preko 20%, Srbija je održala svoju zaposlenost, odnosno nije povećavala stopu nezaposlenost. Sada se dešava da jedna kompanija odlazi iz Srbije, da je ta kompanija imala ogromne gubitke, trpela tokom korona virusa, ali takođe i da je na njenu odluku u stvari presudno mislim, uticalo to što se kod nas dešava kontinuiran rast plata i prosečnih plata i minimalca i što se njima ne isplati više da posluju na taj način u Srbiji, već će nalaziti zemlje gde je radna snaga jeftinija.
Mi sada razgovaramo danima o tome, danima nas koje kakvi kritikuju za odlazak jedne kompanije. Ljudi koji su dozvolili da tokom mnogo manje krize, svetske ekonomske krize 2008, 2009. godine, preko 400.000 ljudi, između 400 i 600 hiljada ljudi ostane bez posla, se sada pretvaraju da su baš jako mnogo zainteresovani za 1.000 ljudi.
Još jednom kažem, ljudi u Vranju, koji su bili zaposleni u „Geoksu“ neće ostati na cedilu. Koliko vidim, i predsednik Aleksandar Vučić je najavio već za septembar posetu Vranju i vodićemo računa o svakom pojedinačno zaposlenom u tom „Geoksu“, o svakoj porodici, kako bi prošli kroz tu tranziciju za koju smo još jednom znali da dolazi. Zato što nismo želeli da gradimo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. Znali smo da će takve investicije polako odlaziti iz Srbije.
Spremali smo se na takav scenarijo i spremamo se na takav scenarijo, ali to će značiti potpuno u jednom trenutku potpuno raskrstiti sa takvom prošlošću gde smo dovodili investitore, dajući im subvencije da bi naše ljude držali na minimalcu. To više nije slučaj u Srbiji.
Tako da, još jednom, ponosna sam i na kraju krajeva što je i u vreme pandemije kod nas velika stvar što jedna kompanija odlazi i zatvara se, a ne kao što je to slučaj u većini zemalja Evrope, što ne zaposlenost raste i ide na dvocifreno, nego da bude i preko 20%. Takođe i ovaj slučaj govori o tome kakva je Srbija zemlja danas i koliko je ona različita od te 2011. i 2012. godine. Hvala.

U ovom trenutku ono što je planirano su dodatne poreske olakšice, pre svega za zapošljavanje mladih, zato što mi i dalje imamo prilično visoku stopu nezaposlenosti mladih, ona je nešto oko 21, 22%, što je opet kada pogledate odakle smo krenuli 2012. godine kada je bilo preko 51% nezaposlenosti mladih, odlično. Ali, daleko da smo mi zadovoljni ovim gde smo danas.
Tako da, od 1. januara 2022. godine planirao dodatne poreske olakšice za zapošljavanje mladih, posebno za mlade koji treba da dobiju prvo radno mesto. Program „Moja prva plata“, Darija je o tome pričala, je imala prezentaciju rezultata za sada ide zaista jako dobro. Tako da, gledamo sa ministrom finansija da li možemo da izdvojimo dodatna sredstva da nastavimo sa programom i da proširimo obim programa „Moja prva plata“. Mislim da oko 80% učesnika ostaje verovatno na poslovima koje su dobili u okviru tog programa.
Takođe, daćemo dodatne poreske podsticaje, odnosno smanjiti poreze za ulaganje u inovacije, u istraživanje i razvoj i kreiranje intelektualne svojine u Srbiji ponovo da bi dodatno stavili fokus na investicije koje stvaraju dodatnu vrednost, koje plaćaju ljude više nego dva ili tri puta prosečne plate, a onda praktično i pune budžet pa mi iz tog budžeta onda dajemo podršku za sve one ljude koji su nisko kvalifikovani kako bi unapredili njihove veštine i čitavu privredu vukli ka gore.
Mi ćemo nastaviti sa ogromnim investicijama u infrastrukturu, putnu i železničku infrastrukturu. Biće, mislim, dodatni budžet, još veći budžet za investicije u zaštitu životne sredine zato što su na kraju krajeva i to sada investicije i infrastrukturu, vodovodne, kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne sanitarne deponije, transfer stanice itd. Nadamo se da nećemo imati potrebe više da toliko novca ulažemo u direktnu finansijsku podršku privedi zbog posledica pandemije zato što se nadamo, ne znam i ne garantujem, i ne znamo, da je najgore što smo videli od korona virusa iza nas.
Postoje različita mišljenja u svetu i da je tek najgore ispred nas i da će biti još varijanti i da će biti različitih sojeva, da će privreda još trpeti. Ja se nadam da tako neće biti, ali opet moramo biti spremni zbog čega se i trudimo ponovo da smanjujemo deficit koji je planiran da imamo na kraju krajeva rezerve i za dodatne mere podrške ukoliko bude bilo potrebno, ali to je na kraju krajeva i do svih nas.
Zbog toga nam je toliko važna vakcinacija. Još jednom molba da oni koji se nisu vakcinisali odu da se vakcinišu, posebno mlađi ljudi, ljudi do 30 godina starosti. Tu imamo ogroman prostor za napredak. Ako tako bude bilo onda čuvamo jedni druge i čuvamo našu ekonomiju, samim tim čuvamo naše plate i penzije i naš rast i napredak. Tako da, u zavisnosti od toga ćemo videti kakve dodatne podsticaje da planiramo. Hvala vam.

Evo samo kratko.
Dakle, mi smo išli u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Probali smo da uradimo maksimalno što možemo da uradimo u ovom trenutku, ali moram da naglasim da mi u ovom trenutku nismo 100% zadovoljni tim zakonom.
Dakle, postoje još neke stvari koje su predlagale organizacije civilnog društva, pre svega, sa kojima smo razgovarali i razmatrali ovaj zakon, a koje imaju mnogo smisla, i to recimo jednu od velikih stvari, važna stvar je podrška preduzetnicama porodiljama, koje moramo da otvorimo nakon Kovida, kada se još jednom finansijska situacija stabilizuje i znamo tačno sa kojim budžetom raspolažemo, zato što u ovom trenutku ipak moramo da čuvamo novac i za ukoliko je potrebna dodatna podrška i građanima i privredi. Tako da, na tome nastavljamo da radimo. To nije zatvorena tema.
Druga stvar, kao što je predsednik Vučić najavio, imaćemo dodatnu finansijsku podršku porodiljama za rađanje dece i na tome ćemo raditi brzo. Ali, ja se u potpunosti slažem sa vama da treba da vidimo šta još možemo da uradimo. Za sada sigurno još dve stvari na kojima ćemo raditi. Ovo je jedna koju je najavio predsednik Vučić. I ova druga, gde smo mi rekli organizacijama civilnog društva da nastavljamo zajednički rad na daljim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Hvala.

Hvala.
Dakle, kao što vi znate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je održao i konsultacije sa političkim strankama u vezi pitanja Kosova i Metohije i Izveštaja o tome šta se sve dešava u pregovorima u Briselu. Koliko razumem, vi niste mogli da prisustvujete tim konsultacijama kao samostalni poslanik, tako da mi je žao zbog toga, ali pored toga predsednik je bio i ovde u Narodnoj skupštini i odgovarao na sva pitanja, podneo Izveštaj o pregovorima, odnosno dijalogu sa Prištinom, ali ja ću pokušati još jednom da vam na najjasniji mogući način kažem našu poziciju.
Dakle, sve ono što se tiče razgovora i dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini je sadržano pre svega kao prva premisa u našem Ustavu, Ustavu Republike Srbije i to je pozicija koju mi čuvamo i koju mi branimo, odnosno pre svega predsednik Aleksandar Vučić koji i vodi te pregovore.
Dakle, ponašamo se naravno i u skladu sa istinom, a to je da je Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina u sklopu Republike Srbije. Pored ovoga, dok sam ja u Vladi, od 2016. kao ministar, a od 2017. godine kao predsednica Vlade, Aleksandar Vučić je bio u ovom poštovanom domu dva puta da podnese izveštaj, da odgovara na sva pitanja i da jasno kaže koje su naše pozicije, koje su naše crvene linije, u kakvoj smo situaciji, šta pokušavamo da izvučemo iz toga i šta je ono što na jedan ili na drugi način možemo da očekujemo.
Svaki put je potpuno jasno rekao, što je za mene lako razumljivo, ne znam koliko je za nekog drugog ko stalno i stalno postavlja isto pitanje, a to je - koja je tačno naša platforma je to da u ovakvim razgovorima ne otvarate sve vaše karte zato što bi to bilo nerazumno, neracionalno. Znate šta su vam crvene linije, znate šta su vam premise od kojih polazite, znate da vam je u interesu i na prvom mestu bezbednost Srba na KiM i onda ulazite u te pregovore.
Meni je zaista narodni poslaniče nejasno da neko stalno i stalno insistira da mi kažemo šta su tačno naše pozicije i time da izgubimo bilo kakvu mogućnost da te pozicije uspemo da osvojimo, odnosno da u tom dijalogu nešto i praktično dobijemo, što je za veliki broj zemalja na čitavom svetu već stavljeno ad akta. Ne znam kako drugačije da vam odgovorim na ovo pitanje.
Ja svakako neću ovde otkrivati naše karte. Znam koje su nam pozicije, ali mislim da je za sve građane Republike Srbije, pre svega za ovaj dom dovoljno da vam kažem da se ti pregovori, odnosno razgovori dešavaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da pokušavamo da zaštitimo mir, da pokušavamo da obezbedimo dugoročnu stabilnost i da pokušamo da spasimo što se spasti može.
Nažalost u situaciji koju smo nasledili, u kojoj je sve što je moglo da se izgubi se izgubilo i time što je pušteno da se proglasi ilegalna tzv. nezavisnost Kosova i time što nije urađeno dovoljno da se to, ako se već nije moglo sprečiti, onda da se to pripremi pa da ne usledi nakon toga talas priznanja, pa čak i od naših izuzetno bliskih i prijateljskih država, te nepostojeće države. Pa onda sa nepromišljenim pitanjima Međunarodnom sudu pravde.
Pa onda sa izmeštanjem tog pitanja iz UN pod kapu i okrilje Evropske unije itd, postavljanjem granica između Srba i Srba, priznavanjem pečata njihovih, itd. Dakle, svim onim što je urađeno na taj način da u stvari to pitanje bude zatvoreno i da se time niko ne bavi do trenutka dolaska na vlast Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade, prvo prvog potpredsednika Vlade, naravno, u saradnji sa našim koalicionim partnerima, pa i predsednik Narodne skupštine je na kraju krajeva učestvovao u razgovorima i Briselskom sporazumu pa zna to mnogo bolje od mene, i da se to pitanje oživi ponovo, da se vrati bukvalno iz mrtvih, stavi na sto i da danas svi razumeju širom sveta, uključujući i one koji su bili, pre svega, pobornici ne samo nezavisnosti, nego i otac i majka toj tzv. državi, da razumeju da to pitanje više nije zatvoreno, da je ono ponovo otvoreno i da to pitanje ne može da se reši bez saglasnosti Beograda.
Tako da je mnogo učinjeno, ali pametnim potezima i pametnom politikom. Da otkrijemo sada sve naše pozicije svakako ne bi bila pametna politika. Ja se nadam da ćete vi to sada ovaj put razumeti i nadam se da ćete se složiti sa mnom.
Ne znam ko ide u bilo kakve razgovore i pregovore tako što kaže - ovo je moja pozicija i to je sada to. Možda ste mogli da osvojite i nešto malo više od te vaše pozicije, a možda, u stvari sigurno je da ćete osvojiti mnogo manje ukoliko je kažete i pre početka razgovora. To je besmisleno.
Konačno, samo da vam kažem još jednu stvar, opet sam je, ponavljala sam je, sigurno ja lično u ovom domu nekoliko puta ali deluje mi kao da neki jednostavno to ne žele da čuju, što mi opet nije jasno zašto, zato što je to u interesu Republike Srbije.
Poštovani narodni poslaniče, EU ne prihvata nezavisnost Kosova. Evropska unija je statusno neutralna u odnosu na to, a posebno ne, kao što vi kažete, EU u celini prihvata da je tzv. Kosovo nezavisna država. Prvo, vi znate da to nije istina.
Drugo, to što ste vi rekli je suprotno interesima Srbije. Dakle, niste vi preterali u skladu sa našim interesima, vi ste ga preterali suprotno našim interesima.
Postoji pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a vi onda kažete ovde kao narodni poslanik, EU u celini prihvata da je Kosovo nezavisna država. Pa, kako možete to da kažete? Pa, vi znate bolje od toga, zašto govorite to?
To je zaista nezamislivo da poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije kaže takvu stvar. Prvo, nije istina. Drugo, istina je koliko god može u tim nesrećnim okolnostima ipak u tom smislu na našoj strani.
Dakle, EU u celini apsolutno ne prihvata nezavisnost Kosova, apsolutno ne prihvata. To jednostavno moram da vam kažem i da vas zamolim još jednom da ne pričate takve stvari zato što nisu istina i nisu u našem interesu.
To bi rekao poslanik u Prištini, a ne narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je zaista stvar koju bi rekao poslanik u Prištini, da proba da tamo slaže i kaže evo EU je za nas, svi nas prihvataju, u celini nas prihvataju i to je to. Zašto radite to?
Tako da, eto, to su moji odgovori na platformu. Ako zaista još uvek ne razumete da je suprotno našim interesima da otkrivamo sve naše pozicije, onda ja ne znam kako drugačije to da vam objasnim.
Hvala vam.

Da vam kažem iskreno, ja razumem da vi kao samostalni poslanik nemate naročitu potrebu i ne osećate naročitu odgovornost da stvari ozbiljno promišljate i da imate valjda pravo da ovde izbacujete prazne floskule koje će se nekom svideti ili se neće svideti, ali koje će možda mnogo ljudi podržati.
To sve što vi kažete, mislim sve, ne baš sve, ali ovo na kraju da je predsednik ovde bio, da smo čuli defetističke tonove koji njemu ne priliče itd, ja razumem da je to nekako politika koja je valjda do Aleksandra Vučića u ovoj zemlji bila jedina moguća i prihvatljiva, a to je, daj da kažemo šta god da kažemo, samo da dobro zvuči.
Da li je istina ili nije istina, kakve će posledice toga biti, pa kakve veze to ima, ali to super zvuči. To je jedna odlika ovog vašeg izlaganja. Druga odlika vašeg izlaganja je – šta bi bilo kad bi bilo i šta će Vlada uraditi kada bi to možda se desilo. Evo, ako pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ako bi pod pritiskom priznale nezavisnost Kosova, šta će onda Vlada da uradi u tom slučaju? Mislim da Vlada treba da se bavi realnom situacijom, realpolitikom.
Pritom, jesmo Vlada i vladajuća koalicija koja je pokazala kako se odgovara na takve pritiske, koje nesumnjivo neke države sveta čine nad nekim drugim državama da bi prihvatile njihovu spoljnu politiku i u tom smislu priznavanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo. Mi smo uticali na to da 18 ili 19 zemalja povuče svoje prethodno priznanje Kosova. Mislim da to dovoljno govori o tome da mi imamo plan i da znamo tačno šta bi radili i da znamo tačno šta ćemo da radimo, ne ukoliko jedna država članica EU prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već bilo koja zemlja, u bilo kojoj tački na zemaljskoj kugli, ukoliko prizna tu ilegalno proglašenu nezavisnost šta ćemo mi uraditi. I na svaki akt ćemo odgovoriti istom merom.
Zbog čega po prvi put, po prvi put je neko suspendovao kampanju priznavanja lažne države Kosovo zato što se uplašio od kampanje otpriznavanja koju smo mi tako uspešno sproveli? Kamo sreće da su to radili Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dragan Đilas, svi oni koji su tada bili na vlasti, mnogo bi drugačija situacija danas bila, nego je to tada bio talas priznanja lažne države, predsednik koji je brže-bolje odleteo iz zemlje, sakrio se iza neke zavesice u Rumuniji i odande iz Rumunije, iz Bukurešta, davao izjave za građane Srbije u takvom trenutku za zemlju.
Mi smo uspeli da izdejstvujemo da kažu – dobro, dobro, hajde ovako, suspendujmo jedno i drugo dok ne završite pregovore. Da li vi razumete koja je to politička pobeda? Sada mi pričamo šta bi bilo kada bi bilo. Šta bi bilo ako bi neko naterao Španiju da prizna Kosovo, šta bi onda vi radili? Gde ste došli dotle? Sigurna sam da ima zemalja koje će oni pre izvući iz šešira, a videćete onda našu reakciju, kao što ste mogli da vidite u svim ovim prethodnim godinama. Naravno, imamo plan. Mislila sam da se to pitanje ni ne postavlja, s obzirom da imamo takve rezultate u poslednjih nekoliko godina.
Još jednom ću ponoviti. Ljudi, poštovani narodni poslaniče, to pitanje je bilo zatvoreno, i da se ne pravimo ludi, bilo je zatvoreno pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da se bavi tim pitanjem sa pozicije vlasti u Republici Srbiji. Time se Nemačka, Francuska, SAD više nisu bavile, apsolutno se time nisu bavile više, a bogami nažalost ni naše vlasti se nisu bavile. Bavile su se toliko ili u tom smislu da kažu, da podsetim – hajde molim vas da ode Borko Stefanović u Ambasadu SAD, tada i danas Đilasov Borko, samo je u međuvremenu promenio ime, da ode u Ambasadu SAD i moli i preklinje ambasadora da samo malo pomere proglašenje nezavisnosti naše autonomne pokrajine, da bi oni mogli da pobede na predsedničkim izborima u Republici Srbiji.
Eto, toliko je to pitanje bilo važno. Kako da ga nekako pomerimo, da mi ne bi izgubili vlast oko toga. Ako izgubimo Kosovo, pa šta da radimo? Nije to moja briga. Moja briga je kako da ostanem na vlasti, kako da nastavim da kradem. Nije moja briga kako da sačuvam Kosovo ili šta ću uraditi kada i ukoliko oni proglase nezavisnost. Tako da, imamo plan.
Još jednom da vam kažem, ja se apsolutno ne slažem sa vama da smo mi čuli defetističke tonove od strane predsednika Vučića. Mislim da smo čuli iskrenost, koja zahteva ogromnu političku hrabrost i ogromnu političku odgovornost, koju veliki broj političara u Republici Srbiji, očigledno uključujući i vas, poštovani narodni poslaniče, nisu navikli i nije im prirodno u politici. Ja mislim da je ta hrabrost, iskrenost, odgovornost, Srbiji i našem narodu donela toliko toga dobrog u poslednjih sedam ili osam godina, toliko toga dobrog. Zato što nije hteo da laže i vara narod, zato što nije hteo da bude neodgovoran i da kaže – ne, sve je odlično i sve je super i nema nikakvih problema i mi smo mnogo jaki i sve će biti dobro. Ne, govori stvari onakve kakve jesu, i u skladu sa tim i koliko je teška situacija, ali i u skladu sa tim uvek idemo i korak napred, uvek, uvek je rekao da je teško, uvek je rekao da ćemo nešto teško da dobijemo i uglavnom uvek smo uspevali da dobijemo makar nešto malo, da se pomerimo napred makar milimetar i u odnosima sa Prištinom i u postizanju toga da se to pitanje zaista vrati na sto, i za Vašington, i za Berlin, i za Pariz i za mnoge druge centre moći.
Ja se tom politikom ponosim, iza nje stojim i ona je nama donela, na kraju krajeva, ne samo mnogo toga dobrog za narod u Srbiji, već nam je donela mnogo ugleda i kredibiliteta u svetu, koji je davno, davno, davno bio izgubljen, a koji je Aleksandar Vučić povratio. Hvala vam.

Hvala. Da, u poslednje vreme su zaista bile intenzivne aktivnosti, kako u sklopu svih procesa u okviru regionalne saradnje, tako i, naravno, važni sastanci za naše dalje evropske integracije. Dodatni važni sastanci tek dolaze, tako da se ovaj tempo, ovakav, nastavlja.
Kao što ste rekli, bio je jedan regionalni sastanak u Tirani, jedan u Antaliji u okviru procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Onda, sastanak, regionalni sastanak u Beču sa kancelarom Sebastijanom Kurcom.
Tokom svih ovih sastanaka, mnogo bilateralnih sastanaka uključujući i sastanak sa predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, kancelarom Sebastijanom Kurcom, sa visokim predstavnikom Džozefom Borelom i na marginama još nekoliko sastanaka na kojima sa razgovarala i o regionalnoj saradnji i o našim evropskim integracijama.
Pored ovoga je bila u utorak međuvladina konferencija u Luksemburgu, gde je konstatovano otvaranje prvog klastera u skladu sa novom metodologijom i konstatovano da je Srbija ispunila sve uslove, preduslove da se otvore još dva dodatna klastera, klaster tri i klaster četiri. Od mnogih zemalja članica EU smo čuli da ukoliko Srbija nastavi sa reformama na ovaj način, pre svega u oblasti vladavine prava, da ne postoji apsolutno niti jedan razlog da se do kraja godine, a u vreme slovenačkog predsedavanja EU, ne otvori ili jedan ili oba ova klastera. To je ono što je naš cilj u ovom trenutku. Jako kratko, jer sam dosta pričala o ovim stvarima.
Što se tiče regionalne saradnje, ovo je godina koja bi trebala da bude jako dobra za regionalnu saradnju zato što nakon dugog niza godina mi zaista u ovoj godini imamo konkretne rezultate. Evo, na primer, najkonkretniji rezultat je ovaj regionalni roming sporazum koji je u implementaciji sada od 1. jula i po prvi put naši građani, svi građani regiona, svi oni koji žive u ovom regionu neće morati više da plaćaju roming tarife kada putuju po regionu, već će to biti pozivi po ceni kao kod kuće ili surfovanje internetom kao kod kuće. Zaista jedan veliki regionalni uspeh i čini me se konkretan benefit za sve one koji žive na ovim prostorima.
Druga stvar, mi nastavljamo sa velikim brojem konkretnih regionalnih projekata. Tu su naravno, auto-put Beograd – Sarajevo i to iz oba pravca i od Sremske Rače i dole, od Užica preko Kotromana, ali tu je i železnički Koridor 10, dakle, kompletna modernizacija pruge, do granice sa Severnom Makedonijom. Onda idemo, u septembru krećemo sa auto-putem mira, sa auto-putem između Niša-Prištine-Tirana-luka Drač. Imamo gasni interkornektor do Bugarske i razne neke druge inicijative, ali je zaista ovo godina u kojoj se vidi da se ono što smo planirali prethodnih godina, ove godine ili već daje rezultate, kao što je slučaj sa regionalnim roming sporazumom ili ti projekti zaista građani mogu da vide da se na njima radi, da se oni konkretno grade.
Umesto toga da nekako svi slavimo ove godine uspeh te regionalne saradnje i svih naših napora u svim proteklim godinama, nažalost, sa dolaskom novih privremenih institucija u Prištini, pre svega Aljbina Kurtija, ta čitava regionalna saradnja dobija potpuno drugačiji prizvuk, a to je da više nema nikakvih deklaracija, ne postoje nikakvi sporazumi, on ne prihvata ništa osim ako se u tim sporazumima ne pojavljuje republika Kosovo, što je naravno nama potpuno neprihvatljivo, ali ne samo nama.
Opet da ponovim, dakle, nismo mi tu sami, tu je i Bosna i Hercegovina koja ne priznaje ilegalno proglašenu nezavisnost Kosova u okviru CEFTA sporazuma, tu je i Moldavija koja takođe ne priznaje tzv. republiku Kosovo. Tako da te stvari su zaista nemoguće, a onda pošto nisu čak ni za debatu, nisu čak ni za diskusiju, onda praktično se ti, sporazumi samo sklanjaju sa stola i više nemamo nijedan ni regionalni sporazum, ni regionalnu deklaraciju, ni zaključak. Ne postoji, dakle, više ništa.
Imali smo u Antaliji, rekla bih jedan dobar signal ali tamo Prištinu je predstavljala Vljoso Osmani koja je pustila da se važni dokumenti usvoje kao što je Strategija održivog razvoja Jugoistočne Evrope do 2030. godine.
U toj Strategiji se ne pojavljuje Kosovo sa zvezdicom, već tamo gde god stoji Kosovo, Kosovo je sa čitavom fus notom.
Ona je ostala rezervisana, nije čak ni bila u tom smislu zvanično uzdržana i ti dokumenti su se usvojili. Tako da je tu, rekla bih i dalje nestabilnost oko toga šta može, šta ne može, šta je tačno i tamo njihova politika, ali nažalost, ja očekujem da na prvom sledećem važnom sastanku, a to je 5. jula sastanak Berlinskog procesa putem video linka, četiri sporazuma na kojima se jako dugo radilo, pa i više godina možda ne budu usvojena što je veliki udarac za regionalnu saradnju.
Opet ću tu podvući jednu izuzetno važnu stvar, a to je da ne smatramo samo mi da je to loše, već svi u regionu i oni koji su priznali tzv. Kosovo i oni koji nisu. Svi smatraju da je to loše za region i regionalnu saradnju.
Da se vratim na onu prethodnu raspravu. Srbija je to sve izvojevala teškom mukom, odgovornom i hrabrom politikom i vi znate koliko smo se trudili da prekinemo taj narativ obe strane, kao da smo mi jednaki, kao da smo jednako neozbiljni, jednako neodgovorni, pa hajde smirite se jedni i drugi. Nema više tog narativa.
Kada bi radili kao što smo čuli ranije ili kao što savetuju ovde izvesni i neodgovorni političari onda bi mi za tili čas, bukvalno u dva minuta bi se vratili na taj narativ, izgubili bi time sve ono što smo izvojevali teškom mukom prethodnih godina i zato je važno da mi pokazujemo stalno tu odgovornu konstruktivnu politiku.
Sve je manje, čini mi se i ljudi u EU koji ne vide tu razliku između politike koju vodi Beograd koja je odgovorna, hrabra, konstruktivna politika koja je zagledana u budućnost i politike koju u ovom trenutku vode privremene institucije u Prištini koja je, pre svega fokusirana na prošlost i kojoj kvalitet života svih ljudi koji žive na ovim prostorima nije naročito važan, jer šta ima veze što mi ne možemo da implementiramo regionalne projekte koji nemaju veze sa politikom ako ja kažem da moj je politički stav eto toliko snažan i ja ću time da ubiram neke jeftine poene kod kuće. Dakle, zaista besmisleno.
Ali, zbog toga je opet jako važno da smo mi svaki put za tim stolom, i ako treba i da letimo od jedne zemlje do druge zemlje i da smo non-stop na sastancima i do dva ujutru samo da smo tamo i da pokazujemo koja je to naša politika.
Tako da se ja nadam da će ipak ta regionalna saradnja svakako među nama, dakle, ostalima, ali na kraju krajeva i zapadni Balkan je pet država, pa mi taj format zovemo pet plus jedan, da će ta saradnja da se nastavlja.
Čuli ste danas i predsednika Vučića tokom pres konferencije. On je pričao o izuzetno dobrim razgovorima sa predsednikom Vlade Severne Makedonije Zoranom Zajevim i sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i o tome koliko smo mi do sada uspeli da postignemo u toj regionalnoj saradnji i koliko će Srbija još dodatno resursa i vremena, strpljenja i pažnje uložiti u taj odnos.
Tako da ja očekujem da ćemo mi ulaganjem dodatnih napora uspeti da izguramo i dalje jaku regionalnu saradnju. Oni koji žele sami da se isključe, nažalost, verovatno će izabrati da se isključe sami, ja to ne bih volela, ali hajde da vidimo.
Mi ćemo se boriti za našu poziciju, ali i za poziciju čitavog regiona, zato što još jednom nema uspešne stabilne prosperitetne Srbije ukoliko region je miran, bezbedan, siguran, stabilan i isto tako, ekonomski prosperitetan.
Konačno, što se tiče evropskih integracija tu postoji mnogo razočaranja, mnogo frustracija, bez daljnjeg, koje mi jasno komuniciramo i našim evropskim partnerima, ali opet ono što je meni važno to je da mi nastavimo reforme i važno mi je ovo da kažem zbog građana Srbije, apsolutno nijednu reformu koju smo proveli na našem evropskom putu nismo proveli zato što je to bio zahtev ili ultimatum EU, već zato što je svaka od tih reformi dobra za naše građane, za našu zemlju i za naše društvo.
Ona nas svakako neophodno vodi ka EU, ali su te reforme dobre za nas i tu mi nikada nećemo imati kompromis. Dakle, mi nikada nećemo tu prihvati politiku ili-ili, iako se nama nikad ni ne servira politika ili-ili zato što je ponovo Aleksandar Vučić promenio poziciju Srbije i nama se ne serviraju ni zahtevi, a ne daj Bože, ultimatumi više.
Tako da, nastavljamo na našem evropskom putu i ja se zaista nadam da ću raditi na tome sa čitavim mojim timom da imamo još dva klastera do kraja ove godine. Ali, ako ne bude bilo tako, što je sve moguće, neće mi biti žao što smo toliko radili, zato što znam da će zahvaljujući tome naša javna uprava, državna administracija biti efikasnija, da ćemo pružati još bolje i brže usluge građanima da ćemo u oblasti vladavine prava imati efikasnije sudstvo, da će građani Republike Srbije doći brže do pravde, da će privreda biti sigurnija, samim tim investicije veće.
Mi imamo naš put i to je ono za nas najvažnije.
Hvala.