Ja se slažem sa vama da je mir najvažnija stvar za nas u ovom trenutku i da skoro pa ništa ne sme da kompromituje taj mir. Mir nam je potreban za dalji razvoj, za stabilnost, za jačanje naših domaćih investitora, za dovođenje dodatnih stranih investitora i za širenje njihovih investicija ovde.
Dobro nam ide. Dobro nam je krenulo. Nije to palo sa neba, rezultat je hrabrog i napornog rada i ne smemo da stanemo. I zbog toga na svakom mestu, u svako vreme jedina naša poruka je mir. Mir je potreban čitavom Balkanu i naša politika uvek i u potpunosti sledi te naše reči.
To smo mogli da vidimo i sada kada niko u regionu, osim Republike Srbije, nije imao vakcine, nesebično, solidarno smo delili one vakcine koje mi imamo sa našim prijateljima, partnerima u regionu, bez obzira na možda neke naše političke razlike, različita mišljenja o određenim stvarima, bližoj ili daljoj prošlosti. Jedino što je bilo važno je da što je moguće više i što je moguće pre čitav naš region i svi ljudi koji u njemu žive budu sigurni i bezbedni. Zato donacija vakcina i BiH, naravno Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i tako ćemo i nastaviti.
Pored ovoga mi smo skoro predsednik Vučić i ja razgovarali i o projektu eventualno izgradnje naučno-tehnološkog parka u Sarajevu. Iskreno da vam kažem, ja sam spremna i izuzetno bih volela da mi takve projekte radimo i sa nekim drugim narodima. Volela bih da smo sa Prištinom kada su uvodili takse od 100%, stavljajući etnički i nacionalni predznak namirnicama i robi, da smo govorili o tome kako možemo zajedno da digitalizujemo škole, na primer u Prištini, kako možemo zajedno da izgradimo neki naučno-tehnološki park, kako možemo da uradimo nešto što će značiti drugačiju budućnost za sve ljude koji žive na tim prostorima.
Nažalost, sa te strane nismo imali sagovornika za tako nešto, ali mi ćemo nastaviti da propovedamo, širimo politiku mira i saradnje, međusobnog razumevanja, jer je to jedini način da idemo napred. Da idemo napred je jedina moguća opcija za nas, zato što mi želimo da naši ljudi ostaju ovde, žive ovde, ovde grade svoje porodice, ovde grade svoje karijere, dalje grade našu budućnost i to je jedini put napretka za Republiku Srbiju, ja iskreno verujem i za čitav region.
Koliko god možda neko imao politički motiv da destabilizuje region da bi opravdao svoje, pre svega, ekonomske neuspehe, Republici Srbiji je u životnom interesu mir, stabilnost, dijalog, razumevanje i saradnja i tako ćemo nastaviti da pričamo i da radimo. Hvala.

Moram da kažem, pošto je već dva minuta do sedam i pošto je prethodni narodni poslanik čestitao Uskršnje praznike svim građanima Republike Srbije i Uskrs je tu, pred vratima, ja bih volela nekako da završim u tom optimističnom tonu i da zamolim još jednom nadležne organe da se oni bave siledžijama, nasilnicima, bahatim osobama, kakav je gospodin Đilas, a da svim našim građanima, celom našem narodu, svima onima koji slave, poželim mir, sreću i blagostanje i da nastavimo mi da radimo naš posao i guramo dalje samo napred.
Hvala vam.

Hvala vam.
Dobar dan, poštovani narodni poslanici.
Poštovani građani Republike Srbije, pre svega, želim da kažem, narodni poslaniče, da mi je drago da smo se videli nakon što smo mi poslednji put bili ovde i odgovarali na pitanja vas narodnih poslanika, kao što smo se i dogovorili i mislim da je to pravi primer saradnje između izvršne i zakonodavne vlasti, našeg poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu i naše otvorenosti da čujemo i vaše komentare i vaše kritike i vaše sugestije i kako možemo da unapredimo dalje rad Vlade Republike Srbije.
Još jednom, želim da vam kažem da su moja vrata uvek otvorena za sve narodne poslanike, da vidimo kako zajedno možemo da nastavimo da guramo Srbiju u pravom smeru najbrže što možemo.
Što se tiče vakcinacije, evo, da obavestim i građane Republike Srbije i vas narodni poslanici o stanju vakcinacije. Podaci su od pre nekih, otprilike, pola sata, 45 minuta pre nego što sam krenula iz Vlade u Skupštinu. Dakle, mi u ovom trenutku imamo vakcinisano 1.356.000 ljudi, otprilike, od kojih imamo revakcinisanih 913.000, ja se nadam da u narednih nekoliko dana i pređemo u tu brojku od milion revakcinisanih ljudi, što je zaista izuzetno, izuzetno značajno.
Mi smo čak sada uveli i treću kategoriju po kojoj pratimo našu vakcinaciju i prema kojoj ćemo takođe odlučivati u okviru Kriznog štaba i o merama, popuštanju mera, zatezanju mera, kako da pravimo dobar balans između privrede i zdravlja, ali i mentalnog zdravlja nacije. Ta treća kategorija je imunizovani građani, odnosno u principu potpuno zaštićeni građani i to praktično brojimo broj građana koji su primili, dakle, tri nedelje nakon revakcinacije i takvih građana u ovom trenutku imamo 564.663, dakle, otprilike nešto oko, malo ispod 10% punoletnog stanovništva. Tako da, ne ide nam loše, ali svaki dan je važan i zaista moramo da uradimo sve što možemo da što više ubrzamo dalju vakcinaciju, da razgovaramo sa ljudima, da komuniciramo koliko je ovo važno i da se borimo.
Tako da, u ovom trenutku 913.000 revakcinisanih građana, ali ako računamo da su građani zaštićeni nekih tri nedelje nakon revakcinacije, to je 564.663 građana na današnji dan.
Otprilike i dalje imamo oko 10.000 građana Republike Srbije koji se svakodnevno prijavljuju putem portala i e-uprave za vakcinaciju, što je i dalje jako dobro, ali ono što znam je da postoji mnogo, mnogo građana koji ili ne znaju ili ne žele, ne osećaju se lagodno da se prijave za vakcinaciju putem portala e-uprave ili putem kontakt centara. Zbog toga u sve više lokalnih samouprava imamo otvorene punktove za masovnu vakcinaciju, da ljudi dođu bez poziva, kako nam budu stizale dodatne vakcine, a to je početkom aprila dodatnih pet stotina hiljada Sinofarm vakcina. Takođe, 5. aprila očekujemo još nekih 106.000 Fajzer vakcina. Očekujem da će zaista u svim lokalnim samoupravama biti otvoreni punktovi za masovnu vakcinaciju i bez prijava, a da ćemo uz podršku lokalnih samouprava i, naravno, resornog ministarstva, odnosno Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje se zaista izuzetno aktiviralo po ovom pitanju, ući i u svako selo i obezbediti da zaista svako ko bude želeo da se vakciniše, da se i vakciniše, uglavnom vakcinom kojom žele.
Što se tiče ekonomskog paketa mera i pomoći privredi, dakle, vi znate da smo usvojili ovaj treći ekonomski paket mera. Sveukupno kroz ta tri paketa mera, mi smo iz budžeta Republike Srbije izdvojili osam milijardi evra direktne podrške privredi i građanima. Po tome smo jedna od 10 najboljih zemalja sveta, dakle, jedna od 10 zemalja koja je najviše dala za podršku ne samo privredi, već i direktnu finansijsku podršku građanima i to se vidi u našim ekonomskim rezultatima, po tome što imamo jednu od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ne samo u odnosu na BDP ili da smo imali minimalni pad BDP od nekih 1% u 2020. godini, već i po tome što je Srbija, mislim, jedina zemlja u kojoj su rasle plate, u kojoj su rasle takođe i penzije, u kojoj smo zajedno sa privredom povećali minimalnu cenu rada za 6,6%. Inflacija stabilna, javni dug pod kontrolom i time ne mogu da se pohvale ni mnoge druge, ni veće, ni bogatije zemlje Zapadne Evrope.
Tako da, paket mera i pomoći privredi i građanima daje svoje rezultate.
Želim, takođe, da naglasim da se naši sastanci i razgovor sa različitim industrijama i sektorima u okviru privrede Republike Srbije nastavljaju, tako da mi već sutra imamo dodatne sastanke sa onima koji su najviše pogođeni. Neki traže dodatne savete oko toga kako da iskoriste sredstava iz Fonda za razvoj, neki oko toga kako da iskoriste garancijske šeme koje radimo zajedno sa privrednim komercijalnim bankama, za koje opet garantuje Vlada Republike Srbije, što je ogromna direktna podrška našoj privredi. Neki jednostavno samo traže da rade. Ne žele nikakvu finansijsku pomoć i podršku, samo žele da pokušamo zajedno da napravimo plan kako možemo da otvaramo našu privredu, šta mogu da očekuju i čemu mogu da se nadaju, jer ljudi samo žele da rade. Neki traže da produžimo radno vreme, koje je u ovom trenutku između 20 časova i 21 čas, u zavisnosti od toga koja grana industrije je u pitanju.
Pokušavamo, zaista, da investiramo i naše vreme i našu energiju da čujemo sve, da saslušamo i da zajedno u ovim teškim trenucima podržimo našu privredu.
Do sada prvi kvartal ide, da kucnem u drvo, dobro, nešto malo bolje nego što smo očekivali. Ne želimo da budemo preveliki optimisti. I dalje je izuzetno teška situacija, posebno teška u zemljama EU na koje je naša privreda naslonjena, i Nemačkoj i Italiji. Imate višemesečni lokdaun, dakle, potpuno zatvaranje. Naravno da privreda trpi, naravno da se time smanjuje i kupovna moć i apetit kupovni stanovništva. Od toga zavisi naša privreda.
Dakle, ne možemo biti preveliki optimisti, ali za sada sve što mi možemo da uradimo, ide to jako dobro.
Imali smo u januaru nešto manji pad nego što smo očekivali. Opet, januar 2020. godine je bio rast, ukoliko se ne varam, nešto preko 6%, dakle, januar 2020. godine nam je bio toliko jak da je zaista očekivano da smo imali pad, ali smo imali mnogo manji pad nego što smo očekivali.
Industrija nastavlja da raste, vidi se taj oporavak. To je zaista nešto što nas ohrabruje. Imamo investitore koji su nastavili i da investiraju i da grade pogone i da otvaraju pogone. Samo u poslednje vreme i kamen temeljac za veliku japansku investiciju „Tojo Tajers“. Imamo još jednu najavu velike japanske investicije u Novom Sadu. Imali smo otvaranje novog pogona fabrike „Kontinental“ koji se dalje širi zato što na sve ono što su već radili u Srbiji i ono što razvijaju u svom istraživačkom i razvojnom centru u Novom Sadu, sada će to i proizvoditi u Republici Srbiji. To je neverovatna dodatna vrednost.
Ali, kada u ovako teškim trenucima nastave da investiraju nemački i japanski investitori, onda nema boljeg signala da je Srbija stabilna, bezbedna, jaka zemlja i da je pred nama dobra perspektiva. Ali, moramo da nastavimo da radimo svaki dan naporno i, čini mi se, sve napornije, zato što su ovo trenuci kada mi možemo da nadoknadimo ono što je propušteno i da skočimo brže u trenucima kada neki drugi zaostaju. Tako da, imamo ambiciozne planove. Videćemo kakav će biti prvi kvartal. Za sada deluje nešto bolje nego što smo očekivali, ali je izazovna godina pred nama.
Što se tiče popuštanja mera, opet moram da ponovim, mi pratimo situaciju bukvalno na svaka dva sata. Pratimo i broj novozaraženih i procenat novozaraženih u odnosu na ukupno testirane i pojedinačno po lokalnim samoupravama i broj hospitalizovanih i broj otpuštenih iz bolnice, nažalost, i broj preminulih i trudimo se da u odnosu na sve ovo gledamo kakve mere mogu da budu.
Ponavljam, postoje tri stvari koje uvek imamo u vidu kada razmišljamo o merama. Prva stvar je, naravno, zdravlje nacije, zaštita života, zaštita i podrška zdravstvenom sistemu Republike Srbije i zdravstvenim radnicima Republike Srbije. Druga stvar je privreda. Privreda mora da radi, da bi ljudi imali posao, da imaju od čega da prehrane porodicu, da znaju da postoji život i nakon ove korone, ali i da bi se punio budžet Republike Srbije, zato što je borba protiv ovog korona virusa izuzetno skupa, izuzetno skupa. Zato moramo da imamo prilive u budžet.
Treća stvar je, naravno, mentalno stanje nacije. Vidite neke druge zemlje gde su ljudi realno disciplinovani, ali gde više ni potpuno zatvaranje ne daje efekte zato što ljudi jednostavno ne mogu da izdrže više. Dakle, mi se trudimo da se to ne desi u Republici Srbiji, trudimo se da između ove tri tačke nađemo neki balans.
Imam stalne sastanke i stalnu komunikaciju sa medicinskim delom kriznog štaba, hvala i njima, pokušavaju da razumeju, pokušavaju da nađu kompromis i da pristanu na kompromis iako je njihov posao da zastupaju najstrožije, najoštrije moguće mere.
Ja se nadam da ćemo mi moći da popustimo mere sledeće nedelje. U ovom trenutku deluje da nam brojevi stagniraju, da nam procenat stagnira. Mi smo danas imali 5.226 novozaraženih, što je otprilike oko 30% pozitivnih u odnosu na ukupno testirane, što je ogroman procenat, zastrašujući procenat, ali opet procenat koji stagnira ili polako pada u odnosu na prošlu nedelju.
Mislim da nas vadi vakcinacija. Da nismo uspeli kao zemlja, i velika zahvalnost predsedniku Vučiću na svoj pomoći, na svoj podršci u nabavci vakcina, da nismo uspeli da nabavimo ovoliko vakcina, da imamo ovako dobro organizovan sistem za imunizaciju, imali bi danas preko i 10.000 zaraženih. Vidite šta se dešava u ostalim zemljama.
Dakle, ide dobro, verujte da svaki dan razmišljam o tome kad možemo da popustimo mere, ali opet u ovom trenutku ipak je najvažnije da damo podršku našim zdravstvenim radnicima. Preko godinu dana nisu imali odmor, ne mogu da vide svoju decu, ne znaju koliko će vremena provesti sa njima, ne znaju kad da rade, kad su im smene. Zaista moraju da osete podršku svih nas, tako da imamo u vidu privredu, ali sada su najvažniji zdravstveni radnici, oni najviše trpe.
Evo, ja vam obećavam i vama i svima u Srbiji, građanima i privredi, razmišljam o tome, ali molim vas u ovom trenutku samo da svi vodimo računa o disciplini, merama, vakcinaciji, prijavi za vakcinaciju da bi naši zdravstveni medicinski radnici i nemedicinski radnici koji rade u kovid bolnicama osetili da zaista razumemo kroz šta prolaze zarad svih nas. Hvala.

Hvala.
Da potvrdim, obećanje izvođača radova je da će Autoput Miloš Veliki do Požege biti završen do Svetog Nikole, 19. decembar ove godine. Otvaramo i tu deonicu Čačak – Požega. Velika stvar. Znate da paralelno sa tim radimo i uređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure koja je zaista biser Srbije i želimo da pokažemo građanima da radimo paralelno sa stvarima. Da ne kasnimo. Ako već izmeštamo saobraćaj iz Ovčarsko-Kablarske klisure zahvaljujući autoputu da ćemo odmah ovo da sređujemo kao izuzetnu turističku i prirodnu destinaciju, predeo izuzetne prirodne lepote. Tako da i na tome radimo. Izdvojili smo 100 miliona dinara samo za sređivanje Ovčarsko-Kablarske klisure u 2020. godini.
Osim ako nemamo dodatnih nekih ozbiljnih problema koje može da nam napravi korona virus, zaražavanja radnika koji rade na autoputu, mislim da tu imamo odlične partnere kineski Siar bisi, neverovatno kvalitetna kompanija, ispunjavaju sve što kažu, tako da ja verujem da ćemo imati do kraja godine autoput do Požege, a onda krećemo dalje Požega-Kontroman, ono što je važno za taj deo Srbije.
Što se tiče pristupnih saobraćajnica. Tu vas pozivam ponovo da dođete, da imamo sastanak sa ministrom Momirovićem, sa njegovim timom, da pogledamo sve mape, da dođu i predsednici opština, pa da znate, da se dogovorimo. Čini mi se da je tako najbolje i najpraktičnije. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, vi ste narodni poslanik Republike Srbije, dakle, morate da poštujete Republiku Srbiju i morate samim tim takođe da poštujete da je Kosovo i Metohija AP u okviru Republike Srbije.
Dakle, oko ovoga nema dvojbe, nema preteranih emocija, nema ljutnje i nema rasprave. Ovo je potpuno jasno, a posebno i pre svega u ovom domu.
Karta AP Kosova i Metohije koja je obeležena srpskom zastavom je karta koja je uobičajena. Tu kartu, takvu sa tom srpskom zastavom priznaje više od polovine zemljine kugle. Dakle, oni koji misle da Kosovo nije u Srbiji su u manjini na ovoj planeti i brojčano po broju stanovnika i po broju zemalja u UN.
Zastava neke druge zemlje ili neke druge izmišljene zastave na teritoriji Kosova i Metohije pokazuju pretenzije stranih sila ka srpskoj teritoriji. Dakle, to ne bi bilo u redu, a ovako kako je stavio predsednik Aleksandar Vučić to je istina i to je tačno tako kako treba da bude.
Što se tiče dobrosusedskih odnosa na zapadnom Balkanu, mislim da zaista niko u poslednjih ne znam koliko decenija nije uradio više od predsednika Aleksandra Vučića za dobrosusedske odnose na zapadnom Balkanu. Nije reagovao niti na jednu provokaciju. Svaki put kada su drugi provocirali trudio se da pošalje poruke mira, razumevanja, saradnje, trudio se da Srbija ne odgovara na agresivan način zato što nikome u ovom regionu nije u interesu da region bude nestabilan i da mir ovde u ovom regionu ponovo dođe u pitanje. Nikome to nije u interesu, ponajmanje Republici Srbiji.
Zbog toga, između ostalog, inicijativa mini Šengen. Zbog toga od pre nekih mesec i po dana građani Republike Albanije u Republiku Srbiju mogu da uđu bez pasoša, samo sa ličnom kartom. Znate ko je to inicirao? Aleksandar Vučić. Ne znam da bilo šta bolje od toga govori. Mi možemo ovde da pričamo političke floskule. Političari smo, razumem, vama idu i lokalni izbori, treba sada pokušati da nabacite još neki glas, još neki procenat, ali ovo je istina.
Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, a ne Kosova i Srbije, kao što vi kažete, nego Beograda i Prištine, taj dijalog održava Beograd i predsednik Vučić, upravo zbog mira i upravo zbog stabilnosti. Ali u ovom trenutku postoji samo jedna tačka kada govorim o dijalogu, samo jedna stvar o kojoj pričam - zajednica srpskih opština. Zajednica srpskih opština je predviđena, da vas podsetim, Prvim sporazumom o normalizaciji. Prvi sporazum o normalizaciji potpisali su politički lideri u Prištini. Potpisala je takođe i Evropska unija, u ime Evropske unije njihova visoka predstavnica koja je tada moderirala dijalog Ketrin Ešton i naravno predstavnici centralne Srbije, odnosno Beograda.
Iz tog prvog sporazuma o normalizaciji ostala je jedna neispunjena obaveza, jedina koju je Priština imala da ispuni - osnivanje zajednice srpskih opština. Nema drugog sporazuma o normalizaciji dok se ne implementira Prvi sporazum o normalizaciji - zajednica srpskih opština. Ako pričamo o dobrosusedskim odnosima, ako pričamo o pomirenju među narodima, među nacijama, onda treba da pričamo o tome da ozbiljni ljudi, ozbiljni državnici implementiraju ono što su dogovorili i na čemu stoji njihov potpis u ime neke njihove institucije.
Konačno, pošto smo sada bili svedoci formiranju tzv. vlade u Prištini, dakle vlade privremenih institucija samouprave u Prištini, ponovo vidimo provokaciju. Ponovo vidimo ljude koji ne samo što ne mogu da stoje iza svog potpisa u Prvom sporazumu o normalizaciji, pa ne ispunjavaju taj Briselski sporazum i ne osnivaju zajednicu srpskih opština, već ponovo, naočigled celog sveta, krše sopstveni ustav.
Srbi u toj vladi, toj vladi privremenih institucija, moraju po tom ustavu te tzv. republike Kosovo da imaju dva mesta. Mi treba da razgovaramo sa ljudima koji ne poštuju ni taj svoj tzv. ustav, ali smo i dalje tu, ali smo i dalje za stolom, ali i dalje molimo da pričamo. Zašto? Zato što mi za mlade generacije moramo da napravimo potpuno drugačiju budućnost nego što je bila prošlost na ovim prostorima. To pravi pre svega Aleksandar Vučić.
Srbija, Beograd, Vlada Republike Srbije, pa i ovaj dom su tu da mu daju punu i potpunu podršku u tome. Ja vas molim i kao predstavnika albanskom naroda, da razgovarate sa političkim liderima u Prištini i skrenete im pažnju na to da je za dobrosusedske odnose, za bolju budućnost u stvari najvažnije da poštujemo ono što smo dogovorili i ono što je potpisano - zajednica srpskih opština, i da ako već imaju ustav u nekoj njihovoj zamišljenoj državi, onda dok žive u toj zamišljenoj državi, sami oni moraju taj ustav i da poštuju. Nisu ga poštovali ni kada su formirali svoju tzv. vojsku, ni sada kada formiraju svoju tzv. vladu.
Kako, evo, recite mi vi, ozbiljan ste političar, ozbiljan čovek, kako onda da se nastave razgovori sa ljudima koji ne poštuju ni svoj Ustav, ni prethodno potpisane dogovore i stalno provociraju? Ali, tu smo, mi moramo da obezbedimo drugačiju budućnost. Ta budućnost je razgovor o školama, obrazovanju, auto-putevima, zajedničkim prugama, letovima, poslovima, naučno-tehnološkim parkovima, nešto što će dati šansu ljudima da žive na tim prostorima, da znaju da su bezbedni i da znaju da je pred njima neka sigurna i svetla budućnost. Hvala.

Hvala vam.
Zaista nema potrebe da se nervirate i da se raspravljamo na taj način, čini mi se i da sam ja i da su moji ministri u Vladi potpuno jasno rekli neke stvari. Možemo mi da pričamo Amerika, Kina, sudbina sveta, nego da pričamo mi o zajednici srpskih opština.
Dakle, da ne vodimo mi baš neki veliki politike, da mi pričamo o tome kako zapadani Balkan može da bude region prosperiteta, mira, saradnje i kao što znate, ja pričam sa Prištinom kad god mi se ukaže prilika. Volela bih da je to češće. Nemamo naročitog sagovornika u Priština. Da mogu da pričam svaki dan, a volela bih pričam svaki dan zato što bi onda mogli da nađemo neko rešenje nego ima tamo političkih lidera u Prištini koji kažu da im je razgovor sa Beogradom šesti ili sedmi prioritet. Pa, tako da mi evo sedimo, čekamo, a nama nije, nama je jedan od prvih prioriteta. Mi mislimo da je mir i stabilnost, bezbednost, zaštita života ljudi, dovođenje investitora, podrška privrede, otvaranje radnih mesta, za šta je sve preduslov taj dijalog, da je to najvažnija stvar u ovom trenutku.
Tako da, evo, gospodine Kamberi, volela bih ja da pričam sa Prištinom, nego Priština neće da učestvuje u tom dijalogu, nije joj važan. Toliko je važno kako žive građani na Kosovu i Metohiji. Vi pričate, gospodine, poštovani narodni poslaniče o jeziku mržnje i apropo jezika mržnje pominjete Marka Đurića. Jezik mržnje čoveka koji je bio otet u Kosovskoj Mitrovici, koga su tukli i mučili, koga su vezali, pa fotografisali da bi se hvalili kao zveri sa mladim političarem iz Beograda koga je njih desetorica uhvatilo, vezalo, tuklo, vuklo za kravatu kao da smo u 14 ili 15 veku.
Vi pričate o jeziku mržnje, pa, gde je Priština od jezika mržnje. Pa, jezik mržnje je za Prištinu civilizacijsko dostignuće. Vi ste još na mučenju, otmicama, ubijanju, pa, gde smo mi do jezika mržnje.
Marko Đurić je to najbolje osetio na svojoj koži. Hoćete da vas podsetim slike kada su ga izveli i paradirali ulicama Prištine, vukući ga za kravatu kao psa. Jel, to ta Priština, jel, su to ti dobrosusedski odnosi? Jel, to, nije provokacija. Jezik mržnje.
Mi pričamo ovde o lingvistici sa ljudima koji odu, ubiju decu na kupanju i nikad niko ne odgovara. Niko, nikad nije odgovarao za decu koju su pobili na kupanju. Za uništene crkve, manastire, ubijane, proterivane porodice 2004. godine, niko nikada nije odgovarao.
Nisu tada Albanci na KiM uništili samo srpsku kulturnu baštinu, nego i svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESK-a, kao što je ISIS uništavao hramove u Palmiri, što su tada UN proglasile za zločin protiv čovečnosti. Tako su Albanci 2004. godine uništavali svetsku kulturnu baštinu na KiM. Niko reč jednu nikada nije rekao. Niko nikada za to nije odgovarao.
Mi smo okrenuli drugi obraz u razgovoru, dijalogu sa Prištinom samo da bi bio mir, samo da bi imali drugačiju budućnost, i vi pričate o jeziku mržnje. Ni za jedan jedini zločin protiv srpskog naroda, pa, makar srpske dece, niko nikada tamo nije odgovarao. Ni u tim tzv. kosovskim institucijama ni u UNMIK, ni u Euleksu, ni u međunarodnim institucija, koje su tamo bile i te 2004. godine, da čuvaju ljude, bezbednost, mir na tom području.
Kada pričate o stereotipima prema Albancima, zaista, ja nemam nikakve stereotipe prema Albancima, ja nemam stereotipe ni prema jednom ljudskom biću, nekom narodu, ili nekoj veri.
Imam prijatelje na sve strane, kao što postoje ljude svih vera i nacionalnosti koje ne cenim. Ne delim ljude po tome da li je neko Srbin, ili Albanac, nego po tome koliko je kvalitetan čovek. Na primer o tome koliko stoji iza datih obećanja, koliko stoji iza svog potpisa, da li je čovek ili nije, po tome.
Dakle, političare u Prištini, određene, ne cenimo ama, baš ni malo. Ne cenim ih zato što nešto pregovaraju, potpišu, i onda misle da svi ostali mogu da budu budale koje ne vide da neće da ispune ono što su potpisali. Čemu onda gubljenje vremena?
Mogli ste odmah da kažete da neće da pričate, da za vas nikakav dijalog nema nikakvu važnost, da to što dogovorimo, potpišemo, nikada neće sa jedne strane biti ispunjeno. Ali, znate, problem u tome je što je na tom Sporazumu i potpis EU, što oni moraju, na kraju dana da obezbede da se Briselski sporazum u potpunosti implementira.
Vraćam se na početak, poštovani narodni poslaniče, Zajednica srpskih opština, mislila sam, pošto vam je toliko u interesu, kako kažete, dobrosusedski odnosi, saradnja među narodima, pomirenje, drugačija budućnost, u tom smislu sam mislila kao molbu da pričate sa političarima iz Prištine, da kažete – ljudi, fer je, ljudski je, da kad se nešto potpiše da se to onda i ispuni. Ja ću to, naravno, kao što uvek i govorim reći na svakom mestu kada mi se pruži prilika, sa Prištinom sešću sa bilo kim iz Prištine kad god treba da razgovaramo o bilo čemu, samo da bi bio mir.
Ali, to je Srbija, a u Prištini, nažalost, čujem da sagovornika nemamo. To ja čujem od gospodina Kurtija, i to me i plaši i zbog toga sam tužna, i žao mi je, zato što ne mogu da verujem da ne vidi da je jedini način, pa da, i na teritoriji KiM i da svima nama bude bolje, dijalog sa Beogradom.
Ali, mi smo tu, ali nemojte govoriti o jeziku mržnje, posebno nemojte da stavljate Marka Đurića u istu rečenicu sa tim da je jezik mržnje čoveka koji je jedini čovek, verovatno, u celom, čitavom 20. veku u Evropi, koji je kao pas bio vođen ulicama jednog grada, samo zato da vi pokažete, odnosno da vaši politički lideri, u Prištini pokažu, jel te, koliko su jaki, ali pokazali su time i koliko su civilizovani. Hvala.

Hvala vam.
Dakle, što se ovoga tiče, mi smo krenuli u digitalizaciju našeg obrazovnog sistema neke 2017. godine. Krenuli smo time što smo predmetno uključili programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, ali takođe, uz puno razumevanje da dosadašnji način učenja, držanja predavanja, časova, nije više toliko zanimljiv za mlađe generacije, ušli smo u kompletnu digitalizaciju škola.
Znate, neverovatno je kada se sada setim tamo 2015. godine, koliko malo škola širom Republike Srbije je imalo pristup internetu, što je sramota i pokazuje stav, mislim, prethodnih vlada od 2000. do pa i 2014. godine prema obrazovanju i prema tome kakve veštine mi dajemo našoj deci da se bore u budućnosti za bolja radna mesta.
Dakle, krenuli smo u tu kompletnu digitalizaciju obrazovanja, 2017. godine krenuli da povezujemo škole na brzi internet, krenuli da uvodimo digitalne učionice i digitalne udžbenike. Te 2017. godine, ako se ne varam, imali smo praktično test fazu, pilot projekat sa 2.000 digitalnih učionica. To se pokazalo kao izuzetno. Bili su zadovoljni učitelji, nastavnici, profesori, ali su zaista izuzetno bila zadovoljna i deca i roditelji i onda smo to nastavili.
Naš plan je da do kraja 2022. godine završimo kompletno digitalizaciju, odnosno da sve škole u Republici Srbiji budu povezane na internet, i to tako da ne samo informatički kabinet ili računarska učionica ima internet, već da sve učionice u svim školama imaju internet, imaju digitalne učionice, imaju digitalne udžbenike.
To onda otvara prostor za ovo što je kao inicijativu dao zamenik gradonačelnika Goran Vesić i grad Beograd, a to je da lokalne samouprave same umesto onoga što je nekada bilo, kupuju udžbenike, u stvari, daju tablete, kupuju licence i tako daju potpuno jedan drugačiji način, metod obrazovanja svojim osnovcima ili osnovcima u toj lokalnoj samoupravi.
Što se tiče nas kao Vlade, mi ćemo obezbediti da na čitavoj teritoriji Republike Srbije sve škole imaju iste uslove, da svaka škola, bez obzira koliko je udaljena, koliko je mala, u kojoj je sredini, koliko ima učenika, da svaka škola bude povezana na internet, da svaka učionica ima digitalne učionice i da svaka škola ima digitalne udžbenike.
Onda ćemo videti i sa lokalnim samoupravama i na jedan sistemski način, pa i preko Akademske mreže Srbije kako možemo da obezbedimo stalno zanavljanje opreme, jer je to nešto što će dati onda potpuno drugačije uslove za učenje našim mlađim generacijama, deci u školama, drugačije veštine, drugačiji način razmišljanja i onda će sve to rezultirati i u drugačijim radnim mestima, platama i jednoj drugačiji privredi i generalno drugačijem društvu i ekonomiji, dakle, drugačijoj jednoj Srbiji.
To je ono što smo krenuli da radimo. To je velika investicija. Zahvaljujem se i Narodnoj skupštini i vama narodnim poslanicima što ste glasali za ratifikaciju kredita sa Evropskom investicionom bankom za povezane škole od 65 miliona evra. To je taj deo koji ćemo mi, svih 65 miliona evra, u stvari, investirati da sva deca širom Srbije imaju jednake uslove, a da ti uslovi, verujte, budu nešto bolji nego u najvećem broju zemalja EU.
Paralelno sa tim ide sve ono što radimo preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, gde renoviramo sve škole od poda do plafona, gde u sve većem broju škola pravimo i školske bazene.
Ja sam imala zaista veliko zadovoljstvo da posetim upravo završenu renoviranu osnovnu školu u opštini Ub. Izgleda kao da ste u nekoj osnovnoj školi u Velikoj Britaniji, sa malim školskim bazenom. Zaista fenomenalno sve to izgleda i to je taj standard koji mi danas imamo u Srbiji.
Za sve škole trebaće vremena ali, bogami, već smo dosta i uradili. Tako da je to što se tiče digitalizacije obrazovanja, a ova druga stvar je zaista samo kvaliteta uslova u kojima naša deca uče. Hvala.

Hvala vam što ste pokrenuli ovu temu. Mislim da teško da ima neke važnije teme u ovom trenutku za našu zemlju i sve naše građane. Slažem se sa vama naravno.
Mislim da je ovakva vrsta širenja lažnih vesti nešto što je u ovom trenutku ogroman zločin. Svako ko takve lažne vesti širi i na bilo koji način pokuša da uveri građane da je bolje da se ne vakcinišu nego da se vakcinišu je indirektno ili direktno potencijalno odgovoran za nečiji život, život te osobe koja se nije vakcinisala. Mogla je da bude zaštićena, a nije zaštićena.
Mi u ovom trenutku kao Krizni štab analiziramo broj zaraženih i broj hospitalizovanih ljudi koji su primili vakcinu, prvu dozu, revakcinu, jer realno niste zaštićeni posle prve doze i da li ima zaraženih tri nedelje nakon revakcine. Mi ćemo uskoro objaviti te podatke.
Mogu danas da vam kažem da je jasna razlika u broju zaraženih koji su ne vakcinisani u odnosu na one koji su vakcinisani, pa makar jednom dozom. Mislim da ministar Lončar to može mnogo bolje da kaže, kakva je razlika ukoliko ste primili makar jednu prvu vakcinu u stepenu ozbiljnosti korona virusa.
Imate ljude, to sam slušala na Kriznom štabu, od dr Gorana Stevanovića, profesora Pelemiša, koji su primili prvu dozu vakcine, zarazili su se, hospitalizovani su, ali koji su zbog različitih nekih drugih oboljenja sigurno bili mrtvi da nisu primili čak i tu prvu vakcinu. I sada se bore i bore se lekari za njih.
Još jednom molba i apel. Ljudi, nije ova vakcina ni nešto novo, vakcina je spasila čovečanstvo u koliko poslednjih vekova. Dakle, ovo je jedini, ali jedini način da pobedimo korona virus. Jasne su brojke. Mi ćemo sačekati da prođe još neko vreme da imamo još više ljudi kojima je prošlo tri nedelje od revakcine i pokazaćemo jasne brojke, jasne argumente da su vakcinisani ljudi nakon tri nedelje, nakon revakcine zaštićeni i da ćemo se mi vratiti normalnom životu.
Još jednu stvar koja mi je izuzetno važna da kažem danas i vama poštovani narodni poslanici, ali da dam jasnu poruku svim građanima koji misle da mogu da izvrdaju sistem i da mogu da dobiju potvrdu da su vakcinisani bez da su vakcinisani. Danas smo nažalost imali prve slučajeve, dva slučaja, na masovnom punktu za vakcinaciju na Beogradskom sajmu, gde su volonteri koji ubacuju ljude koji dolaze da se vakcinišu, ubacuju ih u sistem, ubacivali ljude koji se nisu vakcinisali, da bi dobili potvrdu o vakcinaciji, da bi mogli da putuju.
Ljudi, molim vas, mi danas imamo savršen informacioni sistem, mi odmah možemo da zapazimo takve mahinacije. Danas su dve osobe privedene od strane MUP-a koji su radili kao volonteri na Beogradskom sajmu, na Punktu za masovnu vakcinaciju, zato što su u dogovoru sa nekim drugim ljudima njih ubacivali u sistem vakcinisanih, štampali im potvrde i o vakcini i revakcini, da ti ljudi apsolutno nisu bili vakcinisani. Dakle, antivakseri su želeli potvrdu da bi mogli da putuju. To je ozbiljno krivično delo.
Koliko imam informaciju, određeno je zadržavanje od 48 sati. Jednoj osobi je već uzeta izjava. Druga osoba je trenutno u policijskoj stanici i uzima se izjava, ali nemojte to da radite. Ovo nije ta Srbija gde takve mahinacije moguće.
Pre nekih mesec dana smo videli da se vakcinišu na jednom punktu i neki stranci koji nisu bili u prioritetnim kategorijama kao stranci. Poslali smo naše bezbednosne službe. Nemojte to da radite. Imamo informacioni sistem. Imamo jasan pregled situacije. Jasan monitoring. Jasnu kontrolu. Molim vas, nemojte to da radite ni vama, ni nama, ni tim ljudima kojima mislite da činite neku uslugu. Usluga je da im kažete da odu i da se vakcinišu.
Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja je nabavila dovoljno vakcina da ima kampanju masovne imunizacije. Iskoristite to. Iskoristite to što možete da birate vakcine. Iskoristite to što cela država i čitav državni vrh rade na ovome kao prioritetnoj stvari. Nemojte da pokušavate da varate sistem zato što će iz toga proizići ništa osim loših stvari za ove koji varaju sistem, za ove koji su ih zamolili ili potplatili da bi varali sistem. Verujte, mi smo danas država koja već petu godinu radi na svojoj digitalizaciji, elektronskoj upravi. Zahvaljujući tome možemo da imamo ovakve sisteme. Idite, vakcinišite se, zaštite sebe, svoje porodice. To je zaista najvažnije u ovom trenutku. Hvala.

Hvala.
Evropske integracije ostaju naš strateški spoljnopolitički prioritet. Mi smo, kao što verovatno znate, ako se ne varam, Jadranka će me ispraviti, bili prva zemlja koja je rekla da prihvata novu metodologiju koja je predložena od strane francuskog predsednika Makrona. Od tada je ministarka Joksimović vodila zaista stalni, kontinuirani dijalog sa predstavnicima Evropske unije i Evropske komisije o toj metodologiji. Dobili smo sada i nacrt te metodologije. Imale smo prošle nedelje ili pre dve nedelje ministarka Joksimović i ja dobar razgovor sa komesarom Verheljem o novoj metodologiji i o očekivanjima Republike Srbije, ali i Evropske unije, naravno, o našem napredovanju tokom 2021. godine.
Nova metodologija praktično treba da posluži, onako kako ja to razumem i da probam lako da objasnim građanima Republike Srbije, da bi sam pristupni proces bio brži, lakši za razumevanje i kako se ni bi vodilo poglavlje po poglavlje, već kako bi otvarali čitave klastere na istu temu ili u istoj oblasti. Tih klastera ima šest. Mi očekujemo, mislim spremni smo za otvaranje makar jednog klastera u ovoj godini, ali opet sa druge strane moram da napomenem da je i sam apetit, meni se čini, Evropske unije za proširenje nešto manji usled korona virusa.
Evropska unija, naravno, i za to treba da imamo razumevanja, ima svoje probleme, druge prioritete u borbi protiv korona virusa. Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Nismo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera jedan fundamentals ili osnove, kako god pravilan prevod bio.
Mi imamo već spremnih pet pregovaračkih pozicija za otvaranje. Mi smo praktično i otvorili sva poglavlja iz tog klastera 1. fundamental ili osnove, kako god je pravilan prevod. Možemo i da idemo na otvaranje dva klastera. Spremni smo, dalje provodimo reforme i poseban fokus kao Vlada imamo na oblast vladavine prava. Tu radimo i na reformi pravosuđa i na efikasnijem pravosuđu.
Narodna skupština Republike Srbije je takođe izuzetno mnogo radila u ovom sazivu i na izboru novih sudija u sudovima. Tu rešavamo veliki problem vršilaca dužnosti predsednika sudova. Ukoliko se ne varam, imamo još nekih 16 sudova gde imamo v.d, što je takođe u postupku. To se ne tiče izvršne vlasti, ali mi to pratimo zato što je to važno da bi mi pokazali zaista taj napredak u oblasti vladavine prava.
Ono što možemo da uradimo u oblasti slobode medija smo zaista na tome mnogo radili, i usvojili Akcioni plan za medijsku strategiju i formirali Radnu grupu za implementaciju tog Akcionog plana i medijske strategije. Formirali radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. Mi imamo stalne sastanke, potpredsednica Vlade, resorni ministar Maja Gojković i ja imamo jednom mesečno sastanke sa tom radnom grupom da vidimo kako Vlada može dodatno da pruži podršku.
Sutra je upravo sledeći takav sastanak. Otvorili smo na njihov zahtev i na njihovu inicijativu SOS liniju za prijave napada, pretnji, uvreda novinarima. Na njihovu inicijativu smo uvrstili i novinare i medijske radnike u prioritetne kategorije za vakcinisanje proti korona virusa i po tome smo jedna od retkih zemalja koja je prepoznala medijske radnike kao prioritetnu kategoriju.
Radimo na platformi za prijavu nasilja i za sve informacije za prijavu nasilja. U saradnji sa OEBS-om radimo na analizi Krivično-pravnog zakonika kako bi eventualno uveli još jednu kategoriju u Krivični zakonik, a to je napad na novinara. Tako da je mnogo inicijativa. Pripremamo sastanak i molbu za sastanak Vrhovnim kasacionim sudom kako bi oni iz ugla medija, novinara rekli šta misle da moglo da bude bolje u radu pravosuđa.
Zaista nekako dajemo sve od sebe. Ima tu još mnogo prostora da se radi, ali ja, i naravno Jadranka, sa pažnjom pratimo čitavu ovu debatu danas u Evropskom parlamentu, u vezi sa napretkom Srbije. Mi smo spremni, to nam je jedan od ključnih prioriteta, rekla bih, u regionalnu stabilnost, ključni spoljnopolitički prioritet. Nastavljamo da radimo, a sada kako će sve to dalje da teče, zaista u najvećoj mogućoj meri zavisi od država članica EU. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče želim da vam zahvalim na pitanju.
Mislim da je izuzetno važna tema. Važna je tema i za naše građane i u oblasti životne sredine, važna je tema i za privredu Republike Srbije i za našu sveukupnu privrednu transformaciju. Izuzetno važna tema za našu budućnost i hvala vam što ste pokrenuli ovde ovom poštovanom domu, zato što mislim da je važno da razgovaramo o ovome što više, što otvorenije, što transparentnije, zato što se barata poluinformacijama ili dezinformacijama, a zaista je izuzetno važna tema. Tako da nema boljeg mesta od ovoga da razgovaramo o tome.
Čak sam razmišljala da u okviru Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog pokrenemo jednu debatu na ovu temu. Hoću pre svega vama i svim građanima Republike Srbije, a posebno građanima i stanovnicima Loznice i zapadne Srbije da kažem da će najveća pažnja biti poklonjena elaboratu o zaštiti životne sredine, da će kao i do sada od „Rio Titna“ biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda i da ćemo nastaviti na tome da radimo sa njima.
Što se tiče javne rasprave o prostornom planu. Koliko ja znam ona je održana, što ne znači da se neće o tome dodatno razgovarati. Oni su u postupku izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Opet koliko ja znam, a često razgovaramo sa njima, u to vas uveravam, i pratim ovaj projekat do detalja. Oni su u postupku, znači izrade studija uticaja na životnu sredinu koja treba da se završi do juna ove godine. Naravno dok se studija uticaja na životnu sredinu ne završi, dok se ne završi javna rasprava o toj studiji uticaja neće biti donete nikakve finalne odluke o daljem toku tog projekta.
Nekoliko puta sam razgovarala sa ljudima iz „Rio Tinta“, oni me uveravaju da oni imaju zaista izuzetno dobru i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom, ne samo sa gradom Loznicom već upravo sa ljudima koji su na terenu. Dakle, tamo gde će biti taj rudnik, odnosno gde je potencijalno moguće gde će biti rudnik.
Još jednom želim da napomenem za sve one koji ne razumeju da je to podzemni rudnik, da taj rudnik u tom smislu neće nikako ugroziti obradive površine, poljoprivredno zemljište ili bilo šta drugo. Dakle, to je najmoderniji podzemni rudnik. Razgovara se o dve lokacije za tu tzv. deponiju ali obe lokacije su i dalje u opticaju, razgovara se i o jednoj i o drugoj. Na kraju krajeva, biće onako kao što bude utvrđeno studijom uticaja na životnu sredinu, ali će naravno o svemu tome najveći glas imati i lokalno stanovništvo u Loznici ali i u Krupnju.
Važno je napomenuti da oni takođe rade na najmodernijoj tehnologiji za obradu tog svog otpada, tako da to ima najmanji mogući uticaj na životnu sredinu. Koliko razumem to će biti sada neki čvrsti otpad, koji neće nikako ugroziti ni životnu sredinu, a ne daj bože reku, ali zaista mislim da svi mi zajedno treba da nastavimo da razgovaramo o tome, da sve to mora da bude u potpunosti i apsolutno transparentno. Na kraju krajeva, ja sam otvorena da razgovaram sa lokalnim stanovništvom.
Gde je tu javni interes? Reći ću vam nekoliko stvari, pričala sam, na kraju krajeva, i u ekspozeu o ovom projektu. Javni interes je u tome što je to ukupna investicija od preko milijardu i pet stotina miliona evra u Republici Srbiji, odnosno u Loznici, dakle svakako nezanemarljiva.
Pored toga, po svemu što mi imamo u ovom trenutku od podataka ovo je ležište koje Republici Srbiji obezbeđuje oko 10% svetskih rezervi litijuma i apsolutno najveće ležište litijuma u Evropi, ležište koje može da se meri sa Čileom, Argentinom, Australijom, dakle zaista jedno ogromno bogatstvo.
To bogatstvo nikada neće biti bogatstvo bilo koje kompanije, pa ni „Rio Tinta“, to je naše bogatstvo. Oni dobijaju pravo na eksploataciju, ali je to naše bogatstvo. Pri tome, mi zaista sa „Rio Tintom“ imamo odličnu komunikaciju u odnosu na sve ostale investicione ugovore, tako da smo mi rekli – apsolutno će biti nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu već mi moramo u Srbiji da pravimo polu proizvod ili finalni proizvod da bi ukupna naša ekonomija na osnovu toga mogla da se razvija.
Oni su bili otvoreni i razgovarali su i pomagali, na kraju krajeva, nama da razgovaramo sa svim proizvođačima baterija, električnih vozila i svega ostalog.
Ja mislim da će građani Republike Srbije moći u narednom periodu da vide i neke prve ugovore, a opet od svega toga imaju najveću moguću korist građani Republike Srbije, naša privreda, naša ekonomija, prosečne plate, budžet, penzije, dakle zaista jedan ogroman resurs.
Tako da, između te dve stvari, između toga da mi postanemo evropski centar za proizvodnju baterija, za proizvodnju električnih automobila, za proizvodnju nekih drugih stvari od litijuma, da sve to bude u Republici Srbiji, i sama investicija „Rio Tinta“ od preko milijardu i pet stotina miliona evra, uz naravno, što ne moram ni da govorim, dakle maksimalno poštovanje svih životnih standarda, mislim da je to jedna stvar i jedan prilika za Srbiju koju mi ne smemo i ne možemo da propustimo.
Kažem vam, dve osnovne stvari – poštovanje životne sredine i druga stvar – nećemo dozvoliti da se litijum izvozi kao sirovina, zato što je to naše bogatstvo, bogatstvo Republike Srbije.
Hvala vam na pitanju. Tu sam da nastavimo da razgovaramo. Možete da dođete kod mene u kancelariju da nastavimo da razgovaramo o ovome. Zaista mislim da u ovom trenutku teško da postoji neko bitnije pitanje, sveobuhvatno, i za privredu i za životnu sredinu.
Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, dogovorili smo se za sastanak, tako da biće mi zaista najveće zadovoljstvo. Želim da svi mi zajedno učestvujemo u ovome, zato što ovo nije zaista stvar partikularnih interesa i da shvatimo ovo na najozbiljniji mogući način, da imamo sve informacije ispred sebe kada donosimo odluku i da to bude naša zajednička odluka i da zajedno stojimo iza nje.
Ono što je, takođe, izuzetno važno, ja mislim da svi građani Republike Srbije razumeju i svi mi ovde, a to je da nismo samo mi ti koji kontrolišu ceo proces, i ako su naši standardi prilično visoki, mi ćemo se kao vlada truditi da ih dodatno i unapredimo i povećamo.
Ono što je važno da se razume, a što će nama biti poseban izazov u budućnosti kao zemlje, je što se čitava ta industrija promenila. Dakle, vi danas ukoliko želite da, recimo, iskoristite litijum za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih vozila, što je ogromna industrija, ogromno potencijalno bogatstvo za Republiku Srbiju i za naše građane, fenomenalni poslovi odličnog kvaliteta, odlično plaćeni poslovi, ali ono što će biti svakako izazov i što, na kraju krajeva, „Rio Tinto“ mora da poštuje, a to je da vi imate proizvod koji je čitavim svojim lancem čist.
Dakle, kada i „Rio Tinto“ bude prodavao, na kraju krajeva, taj „Battery grade lithium“, odnosno litijum koji je dobar za proizvodnju baterija, oni će morati da dokažu da su poštovali sve standarde životne sredine, jer neki proizvođači električnih vozila, među kojima su „Volkswagen“, „Mercedes“, „Daimler Chrysler“, generalno, neće kupovati to ako nemaju potvrdu da su se svi standardi životne sredine u tom smislu ispunili.
To gde je izazov za Republiku Srbiju je što je i dalje kod nas mahom proizvodnja električne energije iz termoelektrana, 70% iz termoelektrana, a nekih 30% iz obnovljivih izvora energije.
U tom smislu mi imamo ono što se zove prljava mreža. Tako da je to naš najveći izazov da dovedemo te ljude. Mi ćemo moći te ljude da dovedemo da proizvede, recimo, električna vozila ili baterije u Republici Srbiji tek kada im pokažemo da i mi krećemo u našu energetsku tranziciju tako da će oni imati čistu energiju iz koje će vući, koje će koristiti za svoju proizvodnju.
Tako da je to sve zajedno jedna zelena ekonomija kojom se teži, pa u tom smislu nećemo biti jedini koji ćemo kontrolisati čitav taj proces proizvodnje, ali će i od nas zahtevati da imamo energetsku tranziciju, za koju mi mislimo da je dobra, i kao vlada smo tome posvećeni.
Ali, sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o životnom standardu naših građana, da cene električne energije, jer ne rastu suviše brzo, dakle da ne rastu pre nego što rastu naše prosečne plate i penzije, da sačuvamo i poboljšamo životni standard građana. Tako da, ja moram priznati da je to jedan zaista kompleksan zadatak koji je ispred Vlade Republike Srbije.
Ja sam razgovarala nekoliko puta i sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa lokalnim samoupravama oko naknada za sirovine koje se koriste od strane lokalnih samouprava i evo, obećavam da ću sesti sa ministrom finansija i ministarkom Obradović, da vidimo kako možemo da rešimo taj problem, ali sam lično za to da, makar, jedan deo tih naknada ide lokalnim samoupravama, mislim da bi to bilo više nego fer.
Što se tiče pitanja rudne rente, to je takođe kompleksno pitanje, gde vi gledate da ta rudna renta ne bude visoka, da obeshrabri investitore, a opet da ne bude niska, pa da mi nemamo prihod za budžet Republike Srbije, odnosno za sve građane Republike Srbije.
Znate da je i ministarka Mihajlović pokrenula to pitanje, razmišljamo o tome, ali gledamo da u svakom slučaju imamo negde stabilan okvir za investitore, da znaju zašto mogu da računaju u Republici Srbiji, da bi nastavili sa ovim trendom dovođenja i stranih direktnih investicija, ali imamo sve više i sektoru rudarstva lokalnih kompanija, što posebno ohrabruje i da ohrabrimo i njih da investiraju više.
Završila bih zaista još jednom sa skretanjem pažnje na poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića danas za sve građane Valjeva za novu investiciju u Valjevu, gde ćemo kamen temeljac postaviti ovo leto. Još jedna velika važna stvar za Valjevo, novih 500 radnih mesta i pregovori sa još jednim nemačkim investitorom, tako da guramo dalje, ali sve to ne bi moglo da nemamo zaista potpuno stabilno poslovno okruženje. Važno je da to čuvamo, ali i da brinemo o interesima našeg naroda, naših građana, naše privrede, ali i naših rudnih bogatstava i svih ostalih sirovina.
Uputiću vam poziv, pa se vidimo ovih dana kod mene.
Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče pitanja „Balkanskog toka“, odnosno gasovoda, zaista izuzetno važno pitanje u nekoliko segmenata za sve građane Republike Srbije.
Prvo, izuzetno sam srećna i jako ponosna što smo mi uspeli da završimo izgradnju „Balkanskog toka“ u rekordnom vremenu i što smo mi to pustili 1. januara ove godine.
„Balkanski tok“ za Republiku Srbiju znači dve velike stvari. Znači da imamo još jedna izvor gasa, znači da imamo veće količine gasa u Republici Srbiji i samim tim znači mnogo veću energetsku bezbednost i stabilnost. To takođe znači da ćemo moći da obezbedimo jedan zaista važan energent za budući dalji rad privrede, ali i izuzetno važan energent za dalju našu transformaciju u oblasti zaštite životne sredine, jer već do kraja ove godine mi planiramo da u nekim od najzagađenijih gradova zamenimo sisteme za centralno grejanje, odnosno kotlarnice tamo gde su na mazut i gde su na ugalj da dovedemo gas i to će značiti zaista neopisivo mnogo za građane tih gradova. Jedan od prvih gradova gde ćemo to uraditi je Kragujevac i to će biti jedna od najvećih stvari i mislim koju ćemo generalno i uraditi u mandatu ove Vlade.
Zaista, ako nešto možete da uradite za građane, a da je vidljivo, da je važno za građane danas, za budućnost, to će biti zamena ove kotlarnice i to nam sve omogućava ovaj „Balkanski tok“.
Pored toga, jedna velika stvar o kojoj možda ne pričamo dovoljno, „Balkanski tok“ za nas znači da mi postajemo iz zemlje koja kupuje gas i plaća tranzitne takse u tranzitnu zemlju, odnosno zemlju kojoj neko plaća tranzitne takse i to je potpuna promena perspektive i za našu energetsku bezbednost i, na kraju krajeva, za prihode za budžet Republike Srbije. Dakle, mi postajemo tranzitna zemlja za gas. Velika stvar.
Politički nije bilo ovo lako izgurati. Velika zahvalnost predsedniku Vučiću zato što je uspeo, na kraju krajeva, i zato što sa njegovim insistiranjem i njegovom saradnjom sa partnerima iz Ruske Federacije smo uspeli to da završimo u ovom rekordnom roku. To nam je značilo mnogo i za naš BDP i 2019. godine i ove teške 2020. godine, tako da u ovom trenutku mi već jesmo nekako potpuno drugačije pozicionirani sa ovom energetskom bezbednošću.
Šta sad to dalje stavlja pred nas kao zadatke? Pa, to da vidimo kuda dalje širimo gasovodnu mrežu, koliko brzo i kako prioritizujemo tako da bi mogli da obezbedimo da se privreda još brže razvija i da posebno tamo gde nemamo trenutno dovoljno investicija dovedemo gas kako bi mogli da privučemo investitore i u industrijske zone.
Veliki posao je tu urađen i od strane Ministarstva privrede. Ja se tu zahvaljujem i Anđi na svemu što je uradila kao ministar privrede. Nastavljamo sa izgradnjom i opremanjem, potpunim komunalnim opremanjem industrijskih zona širom Republike Srbije i nadam se da ću skoro moći da posetim i Trstenik. Tamo smo uradili jednu modernu industrijsku zonu. Dakle, dalje „Balkanski tok“ nama omogućava da širimo gasovodnu mrežu širom Republike Srbije.
Što se tiče beogradskog metroa, mi već potpisali predgovore sa nekim kineskim kompanijama, sa nekim francuskim kompanijama. Budžetirali smo u 2021. godini za početak izgradnje metroa, za studiju izvodljivosti, za sve one studije koje su nam potrebne za početak izrade projektno-tehničke dokumentacije i sada sa najvećom izvesnošću mogu da kažem da ćemo mi do kraja ove godine krenuti u izgradnju beogradskog metroa.
Hvala vam.

Znam za taj problem. Svestan je tog problema i ministar poljoprivrede gospodin Nedimović. Ono što jeste problem tu je što je to kupoprodajni odnos između dve strane i tu malo šta država može da učini. Dakle, moraju da se umešaju, pretpostavljam, pravosudni organi i da vide šta može da se učini, ali ja vam još jednom obećavam ovde da ću videti sa ministrom Nedimovićem da li postoji bilo šta što možemo da uradimo, pa ćemo biti u kontaktu.
Pored toga, želim još jednom da zamolim sve naše proizvođače prehrambenih proizvoda da pogledaju šta su uradili naši pčelari, da uče iz primera Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji su se ujedinili, izašli, došli kod Vlade sa jednim fenomenalnim projektom gde su tražili da oni izgrade svoj pogon, da sami pčelari imaju svoj pogon za prikupljanje i pakovanje i plasman meda, gde smo i mi dali finansijsku podršku.
Opština Rača dala je najbolje uslove. Taj pogon je izgrađen danas. Zahvaljujući tom pogonu, cena meda, odnosno prodajna cena meda je skočila između 100% i 250%. Taj med se donosi u njihov pogon. To je pogon Pčelarske organizacije Srbije, plasira. Mi smo kao Vlada pomogli tu i sa još nekom opremom, pomogli smo i sa marketinškom kampanjom, sa pakovanjem. Taj med se skoro u potpunosti izvozi. Sve se plaća avansno. Pčelari, mislim, nikad nikada nisu bili zadovoljniji. Imate pčelare iz čitavog regiona, iz Hrvatske, iz BiH, koji pokazuju to kao primer i govore - pa kako to ne može kod nas.
Dakle, zaista jedan neverovatan projekat, ali ugledajte se na njih, organizujte se, ljudi, nemojte da zavisite od veletrgovaca samo. Negde ima smisla, ali ako vidite da možete sami da postignete cenu, organizujte se zajedno, dođite kod nas, pokušajte da sami plasirate to na tržište i imate svoju bezbednost, svoju sigurnost, dobićete sigurno najbolje cene, a mi smo tu da vam pomognemo.
Zaista, to što smo uradili, pozivam sve da odu u pogon pčelara u Raču, da vide kako je to urađeno. To je zaista na ponos Vlade Republike Srbije, naših pčelara, čitave Republike Srbije, i to je nešto što smo uspeli da uradimo, verujte, za 18 meseci. Dakle, brzo, efikasno, sa jako motivisanim pčelarima. Nemojte da dolazite u ovakvu situaciju, a ja obećavam, evo, još jednom, da ćemo sa ministrom Nedimovićem pogledati ovo, videti koliko god možemo da pomognemo tim ljudima i da nastavimo da se borimo zajedno. Toliko. Hvala vam.

Ministarka Obradović je to zaista dobro objasnila.
Tačno je, mi smo to pokrenuli još 2016. godine. Bio je izuzetno, izuzetno kompleksan proces, ali to je jedan od onih procesa kojima smo mi svi zajedno uvodili nekako zdrav razum i red u državnoj upravi i u našoj državi, jer je bilo zaista sramotno imati zemlju u kojoj preko 50% stanovništva nema adekvatnu adresu i to je, nekako tada kad pomislite 2015. – 2016. godine zaista bilo, čini mi se, jedan od najboljih pokazatelja toga koliko su naši prethodnici, bivša vlast, danas vrla opozicija koliko ih je baš bilo briga za ono šta se u zemlji dešava, kako ljudi žive, pa OK, kažeš, ako ne mogu baš da ti napravim radno mesto, da dovedem investitora, da dam podršku domaćem investitoru, onda mogu makar da sredim da svaka ulica ima svoje ime, ali ni toliko ih nije bilo briga za to.
Ja se sećam, mi smo tada 2016. godine ukrstili podatke iz MUP-a i Pošte Srbije i ideja je bila u stvari da mi počnemo da koristimo elektronsku upravu da bi ljudima na kuću slali neke informacije, podatke, vozačku dozvolu, zdravstvenu knjižicu itd. tako smo krenuli da radimo na tome. Onda smo videli da nemamo u stvari kućne adrese pa smo krenuli da radimo adresni registar, mada je to tako kompleksno pitanje da se zaista svi mi kao Vlada i javna preduzeća bave tim pitanjem.
To pitanje je bilo izmešteno u Ministarstvo građevine kada smo pravili Zakon o adresnom registru, koji je uz veliku podršku Narodne skupštine u prethodnom sazivu dobio pomoć, odnosno izglasali ste taj zakon, tako da je to sada u tom resoru.
Bez obzira na to, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi sa lokalnim samoupravama i budžetiralo je u stvari da se obeleže konačno i sve te ulice i svi ti kućni brojevi. Tako da završavamo sa tim.
Ove nedelje smo imali i sastanak sa resornim ministrom, doduše sa javnim preduzećima kako bi javna preduzeća počela da preuzimaju podatke iz tog adresnog registra. Ono što će u stvari biti nekako rezultat na kraju krajeva svega toga, pored svega ovoga o čemu ste vi pričali, a to je jedno veliko olakšanje i privredi i građanima Republike Srbije da recimo kada se presele ne moraju svaki pojedinačno organ u okviru Republike Srbije i lokalne samouprave da obaveštavaju, već obaveste jedan organ i mi svi onda podelimo to između sebe.
Do sada, pa čak i dan danas dok ne završimo taj posao, građani moraju svakog pojedinačno da obevaštavaju da su se preselili ili privreda da je promenila adresu, jer to više neće biti slučaj, tako da nastavljamo da radimo u interesu građana i da zaista budemo svi zajedno njihov servis. Hvala na tom pitanju.

Hvala.
Odgovoriću umesto ministra Selakovića, ali takođe može i ministarka Joksimović da pojasni još neke stvari u vezi funkcionisanja Evropskog parlamenta, ko koga to tamo predstavlja, kako onda oni brane svoje stavove, koliko ti stavovi u stvari imaju veze sa samom statusnom opredeljenošću ako pričamo o AP KiM sa statusnom neutralnošću EU, sa politikom Evropske komisije. Zaista ne mora da korespondira jedno sa drugim, pa kao, na kraju krajeva i u našem parlamentu svako od narodnih poslanika može da proklamuje neke stavove koji nisu stavovi ove Vlade, kao što i u Evropskom parlamentu neko od evropskih poslanika može da proklamuje neke stavove, zastupa neke stavove, poziva na neke stvari iza kojih ne stoji ili ne može da stoji Evropska komisija.
Dakle, Viola fon Kramon je svakako u svakom slučaju jedan, rekla bih, živopisan lik, zaista njena objektivnost nije neupitna rekla bih, ona je stopostotno neobjektivna, žena koja je čini mi se daleko odmakla od bilo kakvih diplomatskih protokola, diplomatskog ponašanja i otvoreno žena neprijateljski žena raspoložena prema Republici Srbiji.
Mogu samo da kažem da je meni drago što ona tako otvoreno neprijateljski raspoložena, zato što da je bilo kako drugačije možda bi neko mogao da dovede u pitanje njenu objektivnost. Ali, za Violu fon Kramon zaista to je neupitno.
Dakle, kao takva, njeni stavovi na koje ona naravno žena ima pravo, svakako nisu stavovi EU i ne mogu biti stavovi Evropske komisije. Evropska komisija je, opet da pojasnimo i pojednostavimo za građane Republike Srbije, i Jadranka će me ispraviti ako grešim, praktično Vlada EU, kao Vlada EU ona mora da poštuje stavove država članica EU. U tom smislu pošto postoji čak pet država članica EU koje ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost Kosova ili tzv. Kosova Prištine ili grupe ljudi u Prištini koja nije proistekla čak ni iz referenduma, rekla bih kao minimum minimuma demokratskog ponašanja, demokratske pristojnosti. Dakle, Evropska komisija mora da poštuje njihove stavove zbog toga je EU, Evropska komisija statusno apsolutno neutralna.
Sada, Viola fon Kramon koja je predstavnik, ako se ne varam, zelenih u Evropskom parlamentu, zastupa stavove, na kraju krajeva, sebe, zelenih, možda i zemlje iz koje dolazi, ali svakako ne EU. Ali, vidite, u ovome što je ona tražila viznu liberalizaciju za građane KiM, rekla bih da smo se našli možda na jedinstvenom stavu. Mi takođe podržavamo viznu liberalizaciju. Kada to čuje možda će odustati od te vizne liberalizacije zato što ona generalno ne deli nikakve stavove sa nama, pa čak ni kada su oni dobri, pošteni, ispravni, u skladu sa međunarodnim pravom, normama, aktima, istinom. Tako da, moguće da sada odustane od te vizne liberalizacije.
Mi se zdušno zalažemo za viznu liberalizaciju za sve građane KiM. To je svakako u interesu Republike Srbije, na kraju krajeva, oni su i naši građani. Pozivamo na to i pozivali smo na to. Verujem da to toga neće lako doći, ako mogu da kažem verujem i da zato što većina zemalja zapadne Evrope, odnosno onih država članica EU zapadne Evrope zna da bi mnogi onda građani sa teritorije AP KiM, pre svega albanske nacionalnosti, verovatno napostili tu teritoriju i preselili se u ove druge zemlje. Tako da, nažalost ja mislim da do toga neće brzo doći, ali naravno u tome zdušno podržavamo gospođu fon Kramon.
Što se tiče toga da se time narušava pregovarački proces. Pa, sve što ona radi narušava pregovarački proces i čini mi se da to dovoljno govori o tome koliko ona, na kraju krajeva, kao izvestilac u Evropskom parlamentu za tzv. Kosovo poštuje taj pregovarački proces i samim tim poštuje i Evropsku komisiju i moderiranje Evropske komisije, odnosno ukoliko ne poštuje mislim da je baš briga za pregovarački proces. Žao mi je zbog toga. Mislim da to najviše šteti upravo svim građanima KiM zato što oni bez dogovora sa Beogradom nemaju nikakvu, a po najmanje evropsku perspektivu. Tako da mislim da Viola fon Kramon ne radi u njihovom interesu, ali opet to je između njih i gospođe fon Kramon.
Mi ćemo se boriti za naše interese, a naši interesi između ostalog i regionalna stabilnost i radna mesta i zapošljavanje i strukturna povezanost i šta sve ne samo da region bude bezbedniji, stabilniji i da mi svi zajedno bolje živimo. Mislim da tu nismo saveznici sa gospođom fon Kramon. Ali, kako je tako je, nama je, kao što sam rekla u prethodnom, da guramo dalje i da se borimo. Hvala vam.