Što se tiče zakona iz 2011. godine i mog podržavanja tog zakona u okviru NALED, ja 2011. godine apsolutno nisam imala nikakvu funkciju u NALED i nisam bila ni u jednom odboru, niti sam radila u NALED, tako da ne znam šta da vam kažem na to. Tu ste pogrešno informisani.
Što se tiče stava NALED, njega znam, a stav NALED je bio da je Zakon o finansiranju lokalnih samouprava iz 2006. godine bio apsolutno najbolji zakon, sa 40% poreza na zarade. Stav NALED zato što predstavlja lokalne samouprave i privredu i po tome je NALED sličnog stava kao i ova Vlada je da nikada ne treba ići u radikalne mere, ni one koje su za privredu i lokalne samouprave, ni one koje su protiv privrede i lokalne samouprave, odnosno na njihovu štetu. Ova mera u koju idete sa 80 na 74, odnosno 77 je potpuno u skladu sa tim, sa politikom da u Srbiji bude konačno predvidivo poslovanje i za rad lokalnih samouprava i za život građana i za rad privrede. Hvala.

Hvala vam puno.
Prvo, kada narodni poslanik govori, a posebno onaj za koga mislim da je bio odličan lider lokalne samouprave i fantastičan gradonačelnik, slušam pažljivo zato što mislim da zna šta govori i da mogu da naučim i svaki put naučim.
Ono što mislim sa druge strane, što mi je neverovatno, ali dobro, i to je stvar valjda političkog života, samo da kažem, ne mislim da ovaj predlog zakon nije politički važan, mislim da je on, naravno, važan i da 4,8 milijardi nije mala stavka.
Što se Beograda tiče, nisam informisana o subvencijama, verujem vam da je bilo, ako imate te informacije, ali sam isto tako rekla za Beograd da je moguće da na kraju dođete u situaciju kojoj vam trebaju subvencije od republičkog nivoa, ako skoro 40% javnih nabavki vodite i zatvarate kroz direktan pregovarački postupak. To je nedopustivo. I kada tako vodite, a tako je vođeno do 2013. godine, onda je moguće da vam trebaju subvencije iza toga za neke stvari.
Grad Beograd sam juče istakla kao jedan primer dobre prakse, a to je da je centralizovana služba javnih nabavki i da je zahvaljujući centralizovanoj službi javnih nabavki za protekle dve godine ostvarena u gradu Beogradu ukupna ušteda od 1,2 milijardi dinara.
U pravu ste da imamo problem i sa javnim preduzećima i puno problema na koje, kažem, narodni poslanici koji su u parlamentu, a koji su dobro vodili lokalne samouprave i znaju ovu problematiku, ali ono što mi je neverovatno je da sedite, nažalost, pored nekog ko je u ovom trenutku najproblematičnija lokalna samouprava, sa kojom sada imamo problem kako da dajemo iz republičkog budžeta dovoljno količinski i dovoljno brzo da omogućimo građanima osnovne uslove za život. Imamo lokalnu samoupravu na 80 kilometara od Beograda, 80 kilometara od Beograda – Smederevska Palanka, koju je predsednik opštine ostavio bez vode. Imamo 2016. godine lokalnu samoupravu u kojoj su restrikcije vode od deset uveče do pet ujutru. Sa tim treba da se bori sada republička Vlada.
Dakle, daću vam taj primer samo zato što sam davala primere dobrih i samo da vam kažem kako sada, evo, dajte vi savet Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu finansija, oko toga kako je moguće da je na dan 31. decembar 2015. godine gubitak preduzeća „Vodovod“ Smederevska Palanka 285 miliona dinara, a da je ukupna vrednost kapitala ovog preduzeća 116 miliona dinara. Dakle, gubitak za 170 miliona dinara prevazilazi ukupnu vrednost „Vodovoda“.
Kada sam preuzela Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, mislim da sam prvi dan dobila od „Vodovoda“ Smederevska Palanka pismo da ljudi stupaju u štrajk. Kada pričamo o domaćinskom poslovanju i to gde možemo da štedimo i kako možemo da radimo, blokada svih računa u „Vodovodu“ Smederevska Palanka neprekidno traje od 22. jula 2014. godine do danas i na dan 15. avgust 2016. godine, posle 755 dana blokade računa, iznosi 190 miliona dinara, bez kamate u postupku izvršenja.
Ono što je problematično sa „Vodovodom“ Smederevska Palanka, da ne razmišljamo uopšte kako ćemo nadoknaditi ostale gubitke, šta raditi sa platama zaposlenih i sa tim svim ostalim, ono što je gorući problem je kako obezbediti da građani Smederevske Palanke imaju vodu. Kako je moguće da neko 80 kilometara od Beograda, ne pričamo mi ovde o nekoj Vrškoj čuki, 80 kilometara od Beograda? Zamislite da odete kući i da od deset uveče do pet ujutru svaki dan nemate vodu, a onda imate hitne restrikcije preko dana? Zato što godinama, iz godine u godinu nije ulagano čak ni u tekuće održavanje, pa kada imate regionalni Vodovod Velika Plana – Smederevska Palanka koji je završen, onda ne možete da pustite vodu u Smederevskoj Palanci zato što su gubici na mreži viši od 50%.
Dakle, ovo je problem lokalne samouprave od 2008. do 2016. godine. Nemoguće je meni da ozbiljan predsednik opštine ne može, i to da kažem od 2008. godine ima i podršku republičke vlasti, centralnog nivoa, ne može da obezbedi da svom nasledniku, ko god on bio, ne ostavi makar da građani imaju vodu. Da li znate kolika je ovo ozbiljna i neposredna opasnost po zdravlje stanovnika ove opštine?
Tako da, to su stvari kada narodni poslanik koji je bio ozbiljan lider lokalne samouprave, ozbiljan gradonačelnik, pričamo ovde, i pored sebe ima narodnog poslanika koji je od 2008. do 2016. godine zatvorio svoju vladavinu, svoje upravljanje Smederevskom Palankom, a da građani tamo svaki dan, svako veče nemaju vodu. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo, pomenula sam Smederevsku Palanku zato što ja stvarno najiskrenije ne znam nijedan drugi primer lokalne samouprave u Srbiji koji ima stalne restrikcije vode. Kako znam sve informacije i kako imam sve podatke, imam podatke ne zato što mi je neko dostavio iz Vlade, neko iz neke stranke, nego zato što me je 15. avgusta sačekalo na mom stolu pismo iz Vodovoda Smederevska Palanka da stupaju u štrajk i da probamo da im pomognemo i tako što ovo čak nije ni u mojoj nadležnosti, nego je meni, kao ministru koji je prve nedelje u Vladi, bilo jako teško da potpišem pismo i da kažem – znate kako, baš me briga što nemate vodu, to nije moja nadležnost, to nije ni nadležnost Ministarstva finansija, to je nadležnost vaše lokalne samouprave, bilo je tamo od 2008. do 2016. godine, idite pa vidite šta ćete da radite sa tim. Nisam mogla da potpišem to pismo zato što nisam htela da prvo pismo koje potpišem bude da kažem nekim ljudima koji nemaju vodu, vodu, na 80 kilometara od Beograda, od deset uveče do pet ujutru svako veče – idite pa vidite šta ćete da radite. Znam i odakle imam sve te podatke. Ako ti podaci nisu tačni – u redu, oni nisu tačni, to su podaci od štrajkačkog odbora iz Vodovoda.
Razlog što sam posebno uzburkana oko ovoga je što je meni skandal da neki građani Srbije krajem 2016. godine nemaju vodu. Meni je to strašno. Verujte mi da svaki dan razmišljam kako da popravimo to. E sad, treba odvojiti para prvo u tekuće održavanje da bi se ta vodovodna mreža sanirala, da ne bi imala preko 50% gubitke, da ne pričam o ceni vode, nego 50% gubitaka. Tako da ne znam za drugu lokalnu samoupravu. Molim vas, ako postoji još neka lokalna samouprava u kojoj građani imaju stalne restrikcije struje ili stalne restrikcije vode, kao što je to slučaj u Smederevskoj Palanci, ja vas molim da mi kažete, ja ću ići tamo i moliću i ja isto tako sve kolege u mojoj Vladi da kažemo – to je ipak naša nadležnost, hajde da im pomognemo.
Znam da, recimo, građani Bajine Bašte imaju nekada restrikcije struje zbog pada u nisko naponskoj mreži i posebno smo o tome pričali sa operatorom distributivnog sistema iako nije u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, da vidimo kako to da rešimo jer su nekim tamo poljoprivrednici kupili najnovije mašine za mužu koje ne mogu da rade. Tako da imamo i poljoprivredni problem, pored toga što građani imaju svoje probleme. Ali, to razumem u Bajinoj Bašti. Bila su klizišta i užasno je težak teren za sanaciju, pa se trudimo, ali nemaju stalne restrikcije, nego nekad padne pa se popravi, pa padne pa se popravi. Ne stalne restrikcije, ovde imate stalne restrikcije, svako veče neko u Smederevskoj Palanci nema vode.
Što se tiče drugih lokalnih samouprave, evo daću vam primer, dobar primer Paraćina, kada smo već kod vraćanja dugova, jel opoziciona lokalna samouprava, svaka im čast, imaju 25%, manje zaposlenih od dozvoljenog broja i otplatili su sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni. Oni su uspeli. Hvala vam.

Hvala vam.
Ne bih se složila sa vama da to tako izgleda iz očiju građana, zato što iz očiju izgleda ovako kako izgleda Vlada i kako izgledaju lokalne samouprave, čini mi se da tako izgleda iz očiju građana i da građani razumeju sve mere fiskalne konsolidacije i, koliko god im teško pale, da ih cene, tako meni deluje.
Vratila bih se na to da nemaju novac da investiraju, mislim da postoje lokalne samouprave, pomenula sam juče Novu Varoš koja izdvaja 36% budžeta samo u investicije, dakle imaju novac da investiraju, ukoliko se budžeti na pravi način organizuju i na pravi način troše. Imate lokalne samouprave, recimo u lokalnim samoupravama u Srbiji imate raspon na rashode za plate između 9,5%, učešće rashoda za zaposlene u ukupnim rashodima lokalnih samouprava 9,5% do 52,3%. Dakle, imate lokalne samouprave koje troše 9% na plate i koje troše 53% na plate u tom rasponu. Od toga isto tako zavisi koliko će oni imati novca za investiranje. Dakle, ima puno toga od lokalnih samouprava.
Mislim da, kada kažete – ovim predlogom zakona smo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je upravo suprotno. Mislim da nismo ugrozili funkcionisanje sistema, mislim da je onim prethodnim zakonom, predlogom u decembru 2015. godine, mislim da bi to ozbiljno ugrozilo funkcionisanje sistema i mislim da je Vlada pokazala da je spremna da čuje i da usvoji to u jednoj širokoj javnoj raspravi i da napravi dobar balansa između toga šta je potrebno uraditi za zemlju kao takvu i toga šta je potrebno lokalnim samoupravama, a da ne ugroze kvalitet usluga koje pružaju građanima i privredi.
Na kraju krajeva, kada pričam o školskim autobusima, socijalnim davanjima, itd, apsolutno sam za to i stvarno se nadam da ste danas u ovoj debati videli koliko mi je ozbiljno stalo da građani imaju sve, makar one neophodne uslove za život.
Imate primer i lokalnih samouprava u kojima je izdvajanje za nevladine organizacije, a pritom potpuno poštujem civilni sektor i bila sam u svojoj karijeri volonterski uključena u razne nevladine organizacije, dakle poštujem ih, ali imate lokalne samouprave u kojima je izdvajanje za sektor nevladinih organizacija ukupno veći nego budžet za izdvajanje za zdravstvo, socijalu i kulturu i to isto treba da se promeni. Mi ne možemo da utičemo na te lokalne samouprave zato što su one decentralizovane, ali bi trebalo da apelujemo i da znamo svi zajedno i hvala vam konstruktivan, stvarno kolegijalan pristup.
Mislim da treba da postoji među svima nama, nezavisno od stranki, nestranki, kao parlament, kao građana Republike Srbije, neko minimalno razumevanje oko čega nema spora, a mislim da nema spora oko toga da li neko 2016. godine treba da ima vodu ili ne, znači samo oko toga.

Ja ću stvarno jako kratko.
Dosta je stvari ovde izneseno, puno stvari nema veze sa ovim Predlogom zakona, tako da ne bih na to da odgovorim kao tipa subvencije Er Srbije. Mislim da to ne ide ovde i u svakom slučaju što se Er Srbije tiče rekla bih da se uradi „kost benefit“ analiza šta je tim dobijeno, šta je sa tim izgubljeno i mislim da bi došli na to da je mnogo više dobijeno i za građane Srbije, za budžet Republike Srbije, za aerodrom „Nikola Tesla“, nego što je izgubljeno, ali mogli smo i da ugasimo JAT pa da raspustimo sve te ljude, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo da radimo.
Što se tiče ovoga ovde, to je kritičan udar na budžete lokalnih samouprava, ozbiljno se ovde ugrožavaju njihovi, kako će oni funkcionisati. Moglo je da se uzme sa neke druge strane, sa puno strana državne uprave koja se već tokom prethodne dve godine prilično racionalizovala. Ja sam sigurna da vi to znate. Hoću da vam kažem da su procene Ministarstva finansija koje su mi stigle, da je u odnosu na planiran rast prihoda od poreza na zarade i u odnosu na to koliko lokal u proseku gubi što je 2,3% da će razlika u stvari biti između 0% i 2% u korist lokalnih samouprava. Tako da ili neće izgubiti ništa u odnosu na realne brojeve ili će neke lokalne samouprave dobiti plus 2%. Hvala vam.

Ja bih stvarno jako volela kada bi se narodni poslanici koji su vodili neke lokalne samouprave osam godina, za tih osam godina brinuli o tim lokalnim samoupravama, kao što se danas brinu za ovo umanjenje od 2,3%, o deci, o deci koja danas nemaju vodu, koju nismo mogli da im obezbedimo i isporučimo za osam godina, na 80 km od Beograda.
Kada pričamo o potrošenom novcu i trošnji, i gde bi moglo da se uštedi da bi se dalo tim građanima i nekim primerima lokalnih samouprava, ja ću vam reći da Sremska Mitrovica izdvaja 32% svog budžeta za investiciona ulaganja, a da Smederevska Palanka izdvaja 45% budžeta za plate. Hvala vam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Pričali smo dva cela dana i opet se vraćamo na početak. Ne radi se o konsolidaciji budžeta, nego se radi o uravnoteženju nečega što se promenilo 2011. godine. Dakle, ne radi se o tome, nego se radi o tome da vi vraćate ovo u neki balans.
Što se tiče subvencija za strane investitore, to je dobar primer kada kažete koliko se uzima od lokalnih samouprava. Kada dajete subvencije za strane investitore, a u ovom trenutku Srbija se bori sa dosta drugih zemalja u regionu za te strane investitore, dok paralelno sa tim radimo na ojačavanju preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća. U ovom trenutku treba da dajete subvencije za strane investitore da bi dolazili, dok ne napravite potpuno predvidiv ambijent, što se ova Vlada trudi da napravi, a i pričali smo i o tome u poslednja dva dana. Vi morate te investitore da dovedete da bi te ljude zaposlili. Kada dajete subvencije stranom investitoru da on dođe u Srbiju i otvori svoj pogon u nekoj lokalnoj samoupravi i zaposli neke ljude u toj lokalnoj samoupravi, onda se ta subvencija direktno vraća u budžet te lokalne samouprave preko poreza na zarade i time i to radimo. Hvala puno.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako kad su otpisali poreze i doprinose?)

Hvala.
Žao mi je stvarno zbog građana Srbije što idemo tako sve u krug, u krug, u krug, dva dana, ali dobro. Ako treba, za korist građana Republike Srbije i za sve lokalne samouprave, koje odlično rade, da ponovim sedam puta, osam puta, ponoviću sedam puta, osam puta, deset puta.
Dakle, dva dana se trudim da dajem konkretne primere lokalnih samouprava koje su fantastične i moguće je da ste vi to propustili, ali reći ću još jednom. Kada kažete da mi pričamo ovde dva dana da lokalne samouprave ne rade dobro i da nisu profesionalne, reći ću vam ponovo pripreme koje sam pomenula.
Svrljig 22 radnika manje od dozvoljenog zaposlenih, naplata prihoda preko 95%, 17% samo izdvajaju za plate, svaka čast, i devastirana opština, hvala vam.
Nova Varoš jednu trećina budžeta u poslednje tri godine izdvajala za kapitalne rashode, u 2015. godini opština izdvojila 40% za investicije, Sremska Mitrovica 32% investiciona ulaganja, Pirot sva javna preduzeća likvidna, svi posluju u profitabilnom, dom zdravlja i apoteka sa kojima druge lokalne samouprave često imaju problema likvidni i posluju normalno. Paraćin 25% manje zaposlenih od dozvoljenog broja, otplatili sve dugove doma zdravlja koji su nasleđeni, tu su mogli da se otplate dugovi. Beograd centralizovane javne nabavke, ušteda od 1,2 milijarde dinara u protekle dve godine.
Možemo da nastavimo sa lokalnim samoupravama, ali hoću da vam kažem da postoje lokalne samouprave i da sam ovde da kažem da postoje fantastične lokalne samouprave i da je, ja mislim, jedna od mojih ključnih poruka za ovih poslednjih 48 sati. Da ste me slušali, ne bi bilo korektno da kažete da mi ovde govorimo da predstavnici lokalnih samouprava ne rade svoj posao, zato što neke lokalne samouprave rade posao i mnogo bolje nego što radi državna uprava i počeli su profesionalizaciju pre nego što je počela državna uprava i znaće kako da iznesu i ovaj teret, koji je teret koji snose svi građani Srbije zbog makroekonomske stabilnosti Srbije.

Hvala puno.
Samo još jednu rečenicu za kraj. Neki od narodnih poslanika su u svojim izlaganjima rekli da ih čudi što ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu brani ovaj zakon i obrazlaže ga pred parlamentom, zato što bi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu trebao da štiti interese lokalnih samouprava. Pretpostavljam da to onda znači ili je značilo da je u nekom drugom periodu ministar finansija trebao da napada interese lokalnih samouprava. Hoću da vas uverim, kao i građane Republike Srbije, da ja kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu apsolutno štitim interese lokalnih samouprava, ali isto tako i da ministar finansija Vlade Republike Srbije i štiti i zastupa interese lokalnih samouprava i da ova Vlada u celini štiti i zastupa interese svih naših lokalnih samouprava, bez rezerve i bez razlike. Hvala vam.

Hvala puno. Poštovani narodni poslanici, kao novi ministar moram da vam kažem da mi je stvarno izuzetno zadovoljstvo i velika čast da govorim pred vama i u ovom domu, kao najvećem predstavničkom telu građana Srbije. Trudiću se u narednih deset do petnaest minuta da obrazložim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Jedan od razloga zašto je ovaj zakon donesen je, kao što vi verovatno svi znate, 2006. godine usvojen je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, kojim su u to vreme relativno dobro utvrđena pravila i kriterijumi za finansiranje jedinica lokalne samouprave. On je stupio na snagu 2007. godine. U tom trenutku je porez na zarade utvrđen da ide u 40% jedinica lokalne samouprave, da ostatak ide centralnom nivou i utvrđena je prilično jasna formula za transfere koji idu iz Republike ka lokalnim samoupravama.
Nažalost, mislim 2011. godine su donesene tada izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim je drastično povećan prihod od poreza na zarade koji ide lokalnim samoupravama i to je tada povećano sa 40% koliko je bilo do tada, do 80% koliko važi do danas.
Rezultat ovog zakona je bilo povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno nekih blizu 40 milijardi dinara. Jedna od stvari kojom se tada smatralo tim zakonom da će moći da se uradi je da se povećava ovoliki udeo u porezu na zarade zato da bi opštine više investirale u svoje razvojne projekte, u svoje investicione projekte, u kapitalne projekte, ali praksa je pokazala da se to nažalost u velikoj meri, iako su neke lokalne samouprave to iskoristile u velikoj meri nije dovoljno desilo.
Ono o čemu danas razgovaramo je način da pokušamo da promenimo te negativne efekte, da teret fiskalne konsolidacije kroz koji prolazi država Srbija se podeli između lokala, između Republike i da se donekle makar ispravi ta vertikalna fiskalna neravnoteža između lokalnih samouprava i centralnog nivoa vlasti. Ovo je na kraju krajeva bilo dogovorena i sa MMF koji je tražio od Vlade Republike Srbije da se za dodatne mere fiskalne konsolidacije preraspodeli sa lokala na republički nivo osam milijardi dinara.
Ono što je važno napomenuti je da je Vlada Republike Srbije, još u svom tehničkom mandatu, tako da sam ja negde nasledila ovo rešenje za koje mislim da je mnogo bolje od onog radikalnog rešenja koje je bilo u opticaju u decembru 2015. godine i za koje stalna Konferencija gradova i opština, odnosno njeno predsedništvo je tražilo da se povuče iz procedure za usvajanje zato što bi imali prilično devastiran efekat na budžete lokalnih samouprava. Tehnička Vlada, prvenstveno kabinet premijera i Ministarstvo finansija je saslušalo te kritike lokalnih samouprava, bojazan da će u tom trenutku neke lokalne samouprave biti potpuno neodržive za finansiranje i odlučeno je da se umesto osam milijardi dinara od lokalnih samouprava ovim izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava preraspodeli 4,8 milijardi, a da 3,2 milijarde koje su preostale od zahteva MMF ponese ponovo teret republičkog budžeta.
Kada se razmišljalo o tome kako da se ovo uradi, vođeni nekim osnovnim parametrima, a to je pre svega da najsiromašnije opštine budu najmanje pogođene i da na one najmanje gube u budžetima, da se razlika u budžetu u odnosu na budžet koji je bio, odnosno koji je trebao da bude za 2017. godinu ne prelazi nigde 4%, a da to ide uglavnom ispod 3%, i ovo je, drago mi je da kažem postignuto za sve lokalne samouprave osim nažalost za Bor gde je razlika u budžetu, ukoliko se ovaj predlog usvoji 4,4%. Bilo je jako važno, i to je bila jedna od osnovnih zamerki prethodnog Nacrta zakona je da se i dalje stimuliše decentralizacija, a posebno lokalni i ekonomski razvoj, jer prethodni nacrt je bio takav da se udeo u porezu na zarade deli 50:50 između centralnog nivoa i lokalnog nivoa.
Želeli smo da porez na zarade i dalje ostane većinski prihod lokalne samouprave da bi lokalne samouprave u stvari imale motivaciju da podrže pre svega svoje preduzetnike, onda svoja mala i srednja preduzeća, a konačno i da pomognu državi Srbiji u privlačenju investitora, jer što više zaposlenih u sektoru srednjih i malih preduzeća, što više zaposlenih u kompanijama koje dolaze u Srbiju, što više novih kompanija i novih preduzetnika, to će i budžeti lokalnih samouprava biti veće, tako da je to bio važan mehanizam da ostavimo porez na zarade kao većinski prihod lokalnih samouprava.
Na kraju bilo je jako važno da Beograd ponese najveći teret kao lokalna samouprava koja na kraju krajeva ima najviše mogućnosti za razvoj u kojoj su smešteni sve institucije, a i u koje dolaze uglavnom većina investitora.
Na osnovu ovih parametara ono što predlažemo je da se opštinama od poreza na zarade, da opštinama pripadne 74% umesto dosadašnjih 80%, da gradovima umesto dosadašnjih 80% pripadne 77% i da Gradu Beogradu koji je svakako imao 70% učešća u porezu na zarade da se to smanji na 66%. Ovim predlogom Grad Beograd snosi 40% ukupnog tereta, dakle, Grad Beograd otprilike učestvuje sa neke dve milijarde dinara u ovoj preraspodeli od ukupno 4,8 milijardi.
U proseku, kumulativnom, za opštine bi ovom preraspodelom budžeti bili smanjeni za 2,65% i za gradove 1,68%, za Beograd 2,32%. Imamo samo 12 opština kojima je razlika u budžetu preko 3% i dva grada kojima je razlika u budžetu preko 2%, a to su Beograd i Kragujevac. Naravno, porez na zarade u ukupnoj masi ostaje isti, tako da u tom smislu ne postoje razlike.
Kako bi dalje stimulisali investicione projekte važno je napomenuti, mi smo to napomenuli i predstavnicima svih lokalnih samouprava zato što smo već u prvoj nedelji rada Vlade imali sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Srbiji. Važno je da Vlada ostaje otvorena za tzv. kompenzacione mere, a to je da ukoliko lokalne samouprave ukoliko su planirale investicione razvojne projekte tokom 2017. godine i pogođene su i ne mogu da ove projekte da realizuju zbog ovog umanjenja u sredstvima onda će Vlada biti svakako otvorena da učestvuje u finansiranju investicionih projekata, ali nikako u tekućim rashodima i tekućoj potrošnji.
Tako da smatramo da smo, kao što sam rekla i kao što je Fiskalni saveta dao u svom obrazloženju ovog zakona, u svom mišljenju na ovaj zakon, na predlog zakona, da će, kao što sam rekla, ovo ispraviti vertikalnu fiskalnu neravnotežu u velikoj meri i da će doprineti dodatnoj fiskalnoj konsolidaciji, očuvanju makroekonomskoj stabilnosti koja je svakako, mislim da moramo svi priznati, već postignuta u velikoj meri. J
Htela bih na kraju da naglasim da ovo neće biti kraj reforme finansiranja lokalne samouprave koja je jako kompleksna i koja u velikoj potrebi reforme zato što smo od 2006. godine imali prilično, rekla bih neracionalne pristupe finansiranju lokalne samouprave gde smo ili prenosili dodatne nadležnosti lokalnim samoupravama bez da smo prenosili sredstva ili smo prenosili sredstva bez da smo poveravali dodatne poslove. Tako da jedno od tih stvari nije pratila neophodno drugu što je bila prilična greška i što nas je dovelo u ovu situaciju.
Dakle, u ovom trenutku Ministarstvo finansija radi na dva jako važna zakona. Jedan je Zakon o taksama, drugi je Zakon o naknadama kojim bi trebalo da se reši pitanje parafiskalnih nameta i kojim bi trebali da uvedemo red i stabilnije poslovanje u Srbiji što će biti posebno važno za mala i srednja preduzeća, preduzetnike koji nažalost u nekim lokalnim samoupravama ne mogu da računaju od godine do godine koliko će biti porezi, takse i naknade, zato što postoje lokalne samouprave, opet kažem, ne sve, ali postoje nažalost koje ukoliko im fali novca u budžetu onda pribegnu podizanju taksi, naknada za osam, devet, deset, a nekad i više puta iz godine u godinu. Tako da bi ova dva zakona trebalo po prvi put da unesu red u parafiskale u Republici Srbiji.
Sa druge strane, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, radi na izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima ćemo probati da uvedemo veću saradnju između lokalnih samouprava, nekakve drugačije nadležnosti mesnih zajednica, tako da napravimo i samo funkcionisanje lokalnih samouprava malo efikasnijim, da probamo da uvedemo, rekla sam, među-opštinsku saradnju. Ne treba svakoj opštini, na primer, u ovom trenutku sportski inspektor, pa postoje resursi koje oni mogu da dele.
Sa druge strane, mi sa Stalnom konferencijom gradova i opština radimo na strategiji decentralizacije, koja sada treba da pogleda još jednom u sve poverene poslove lokalnih samouprava, da vidi da li su sve nadležnosti lokalnih samouprava koje su spuštene sa centralnog na lokalni nivo, da li se u ovom trenutku dobro sprovode, da li neke od njih treba da se recentralizuju, neke druge da se decentralizuju, i na kraju, krajeva koliko košta obavljanje tih poverenih poslova, što do sada isto nije urađeno, jer ako vi date, ja kao Ana da dam Saši neki posao i kažem - uradite vi to za mene, onda će Saša meni da kaže - obavljanje tog posla košta pet dinara, pa ja kažem - okej, ako ti hoćeš da uradiš to za mene, onda evo ti pet dinara, pa radi to. Nije takva analiza sprovedena. Dakle, moramo da vidimo koliko koštaju ti poslovi koje lokalne samouprave obavljaju za centralni nivo i u odnosu na to da vidimo kakvo će biti finansiranje lokalnih samouprava.
Na kraju krajeva, to su ti koraci koji slede. Imamo tri zakona i jednu strategiju u kojoj bi Ministarstvo finansija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave u bliskoj saradnji trebalo u stvari da zaokruže okvir finansiranja lokalne samouprave, tako da on postane održiviji, stabilniji i transparentniji. Hvala vam puno.

Hvala puno.
Prvo, imam par stvari da prokomentarišem. Razumem da je ovo politička debata. Volela bih da nekako ipak budemo malo više objektivniji. Mi se znamo. Ja stvarno mislim da ste vi profesionalno odgovoran čovek, pa iz tog razloga bih stvarno volela da smanjimo politiku i da više pričamo o stvarima kakve jesu.
Što se tiče kompetentnosti i toga da na žalost ministar Vujović nije ovde, da, nije ovde, imao je druge obaveze. Ja nisam manje kompetentna time što sam novi ministar. Ne postaje čovek kompetentan time što je ministar, pa što ste duže ministar to ste kompetentniji.
Drugo, stvarno od vas ne bih očekivala, svakako i od vaše poslaničke grupe, da pričamo ovako o MMF. Ja bih mislila da vi stvarno razumete značaj MMF za Srbiju. Ja razumem, recimo, poslaničku grupu SRS, da je recimo protiv MMF i ja to potpuno razumem i razumem njihove argumente, ali vas ne mogu da razumem. Ja sam mislila da delite ubeđenje da je MMF dobra stvar za Srbiju zato što svako to tapšanje po leđima, kako bi vi rekli, MMF znači da ova Srbija ima jeftinije pare, jeftinije kredite i da je stabilnija i da više investitora dolazi u nju. Ja bih tako mislila, ali u redu.
Što se tiče smanjenja budžeta svakako se oni u nekim opštinama smanjuju, u nekim opštinama se ne smanjuju. To pretpostavljam da znate da zavisi isto tako i od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Evo, ja imam primer recimo Sombora da budžet grada je oko 20 miliona evra i koji se u odnosu na pre pet godina povećao za oko 15%, isto tako imam primer Majdanpeka gde se budžet grada takođe povećao zato što su povećali za 20% porez od imovine, ne time što su digli osnovicu i podigli porez na imovinu građanima, nego zato što su ažurirali svoju bazi podataka i povećali obuhvat tog poreza.
Što se tiče promena i smanjenja budžeta, smanjenja plata i penzija i svega toga, opet mislim da te dve teme nekako teme idu zajedno i ono što bih ja volela da kažem je da jedna stvar koju sam ja videla u poslednje dve godine je da Vlada otklanja greške koje su pravljene, a tako otklanja i greške koje one same prave, pa zbog toga ne vidim da je problem da se promenilo 36 ministara. Što? Da neće da ostanu ako ne rade dobro? Ali, u ovom pogledu, imamo smanjenje penzija koje potpuno neracionalno povećano 2008. godine, je li tako? Nije bilo racionalno povećanje penzija 2008. godine, pa je neko morao da ih smanji da bi bio odgovoran.
Godine 2011. isto tako dosta je neracionalno povećan udeo poreza na zarade sa 40% na 80%. Tada se verovalo, nadalo se ja mislim, nije se verovalo zato što nije to bazirano bilo na nikakvim analizama, nadalo se da će to ide u investicioni razvojni projekte kao što sam rekla. Nažalost, rashodi za zarade na lokalu u periodu između 2008-2014. godine su nominalno povećani za 42%, a rashodi za robe i usluge su povećane za 50%, dok su istovremeno kapitalni rashodi, znači investicioni projekti nominalno smanjeni za 29%. Istina je da je to bilo vreme svetske ekonomske krize pa je taj trend bio silazni i na republičkom nivou, ali u osetnoj manjoj meri nego što je slučaj bio kod lokalnih samouprava.
Ima lokalnih samouprava, ja se slažem potpuno koje su fantastične, nažalost ne govorimo dovoljno o njima, ne govorimo o lokalnim samoupravama koje nisu dobre i ima stvari koje u prethodnom periodu nisu dobro urađene, koje ćemo mi gledati ove godine, za 2017. godinu da otklonimo kao što je bilo linearno smanjenje, umesto od opštine do opštine gde smo, jesmo kaznili dobre lokalne samouprave, ali je bilo tako i menjaćemo i to. Tako da ako je neki problem, promenićemo.
Normalno je da u državi postoji veća plata u privatnom sektoru, nego u društvenom sektoru. Godinama, godinama, ja mislim da su svi pričali o tome da bi trebalo da se racionalizuje državna uprava, da bi trebalo da se racionalizuje i lokalna samouprava i javna preduzeća zato što privreda više ne može da izdrži da finansira javni sektor. I to se sada i desilo. Mislim da su sada u nominalnim vrednostima, pravim vrednostima da su plate u privatnom sektoru veće nego plate u državnom sektoru.
Ja sam rekla da teret fiskalne konsolidacije je okej da ga ponesemo svi jednako, zato što je ovo ozbiljan posao i slažem se, ja mislim da se slažemo svi da je ozbiljan posao. Ne mogu da verujem da možemo da se ne slažemo oko toga da nije ozbiljno urađen. Ali, dobro, možda možemo. Meni je teško da čujem argumente kako nije ozbiljno urađen.
Dakle, državna administracija se jako racionalizovala. Vi sada imate i to zahvaljujući svim naporima u poslednje dve godine, vi imate prosek Srbije državnih službenika od 6,7% na 100 stanovnika gde imate u EU 8% državnih službenika na 100 stanovnika. Ono što dalje, na čemu ćemo insistirati je obuka i preraspodela, jer i dalje negde ima manjka, negde ima viškova, ali obuka je ono na čemu ćemo insistirati i državna uprava nije istina da je samo uzimala novac iz penzija i uzimala sada novac iz lokalnih budžeta, a ništa sama nije radila, mislim da je državna uprava krenula prvo od sebe.
Što se tiče raspodele po partijskoj liniji, ja nisam član stranke nijedne, ali ovo je mislim dokaz da nije bilo raspodele po partijskoj liniji, ovde se vodilo nekim drugim principima. Rekla sam da ne prelazi 4% godišnje tako da bi lokalne samouprave mogle da nastave da pružaju kvalitetne usluge građanima u privredi.
Što se tiče samih lokalnih samouprava, ja sam rekla, mi smo imali sastanke sa svim lokalnim samoupravama, obišla sam već dosta lokalnih samouprava, to će biti moj prvi prioritet, da budem što više u lokalnim samoupravama, jer ne priznajem strategije i akcione planove dok ne vidim šta se dešava na lokalu. Ali, pre svega su predstavnici organizacija lokalne samouprave tj. „Stalna konferencija gradova i opština“ i njihovo predsedništvo pozdravilo ovakav nacrt zakona. Tako da nema potrebe da raspravljamo oko toga šta to lokalnim samoupravama znači, kada su same rekle. Hvala.

Hvala. Ostala sam dužna odgovor narodnom poslaniku koji je postavio pitanje i dao sugestiju pre pauze.
Dakle, zašto 74% za opštine, a 77% za gradove? Objašnjenje je dosta jednostavno, to je zbog različitog učešća poreza na zarade u ukupnom prihodu. Dakle, gradovi imaju veći prihod od poreza na zarade, a opštine imaju manji. Tako da, da bi ga usaglasili i ušli u onih 4%, mi smo išli 74% za gradove, a 77% za opštine. To je praktično uravnoteženje.
Rekla bih, takođe, što se tiče transfernih sredstava, bio je komentar oko predvidivosti transfernih sredstava. Mi pokušavamo zajedno sa Ministarstvom finansija da idemo nazad na onaj zakon iz 2006. godine, ili da dođemo do nekog najbližeg takvog rešenja gde bi predvidivost bila u stvari ključna, a ne darežljivost Republike prema lokalnim samoupravama. Hvala.

Prvo, što se tiče nagrađivanja loših đaka ili dobrih đaka, htela bih da kažem, ako razgovaramo sada ovde… Dakle, što se tiče nagrađivanja loših đaka i tj. kažnjavanja loših đaka i nagrađivanja dobrih đaka, mislim da možemo da razgovaramo verbalno da li je to lepo rečeno ili nije lepo rečeno i da li lokalne samouprave treba da se zovu đacima ili ne. Slažem se, verovatno da ne treba, ali mislim da treba gledati suštinu i mislim da oko suštine ne možemo da se sporimo, tako da bih opet više volela da pričamo oko suštine, nego o tome kako je to verbalno neko izrekao. Verujem da ministar finansija verovatno zna više brojeve, nego što zna društvene metode i društveni smer, tako da…
Okej, ne bih se izvinjavala u ime ministra finansija, ali mislim da svakako ne možemo da se sporimo oko suštine, a suština je da mi imamo dve grupe lokalnih samouprava. Imamo jednu grupu lokalnih samouprava koje su krenule u svoju profesionalizaciju i racionalizaciju, čak pre nego što je državna uprava krenula u tu profesionalizaciju i racionalizaciju i pre nego što im je državna uprava, odnosno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dalo Odluku o maksimalnom broju zaposlenih, koju oni apsolutno poštuju i ima puno lokalnih samouprava koje su ispod te odluke o maksimalnom broju zaposlenih.
Isto tako, imamo drugu grupu lokalnih samouprava koje se apsolutno nisu obazirale na tu Odluku o maksimalnom broju zaposlenih i koje se ne obaziru na to da li preko 50% njihovih ukupnih rashoda ide na plate ili ide na kapitalne investicije. Tako da, u tom smislu, mislim da je svrha bila, ja iza te svrhe stojim i apsolutno ću se truditi sa Ministarstvom finansija i sa ministrom Vujovićem da idemo tako da, recimo, i ono što sam pre pomenula, sledeći put idemo u odredbe o tome kako treba da se smanjuju brojevi službenika u lokalnim samoupravama ne idemo linearnim principom zato što nije fer.
To je ono o čemu se pričalo, jer smo mi prošle godine, ja sam rekla, mislim da je to bila greška koju ova Vlada, čini mi se, nema problem da prizna i da ispravi sada. Vi ste linearnim principom kaznili lokalne samouprave koje su bile lokalni šampioni u racionalizaciji i koje su poslovale dobro. Ministar Vujović je prihvatio i rekao da ćemo ove godine probati da radimo nekako drugačije. Mislim da je fer i prema tim dobrim lokalnim samoupravama. Da li da ih podelimo u dobre đake, da li da ih nazivamo đacima ili ne? Ne smemo da ih nazivamo đacima. Okej je da razdvojimo da postoje odlične lokalne samouprave i postoje lokalne samouprave koje se potpuno nedomaćinski i neprofesionalno ponašaju prema svom poslu i građanima koji su ih izabrali.
U tom smislu, reći ću vam primer Svrljiga za koji kažemo da je dosta siromašna lokalna samouprava, spada u kategoriju devastiranih lokalnih samouprava, koja nema viška zaposlenih, čak suprotno ima 22 manje od propisanog Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih. Ima naplatu prihoda preko 95%. Recimo, njima smo prošle godine rekli da 3% moraju da smanje. Znači, o tome pričamo, o tim dobrim lokalnim samoupravama koje su pri tom devastirane i kojima treba da pomognemo. Mislim da se oko toga slažemo.
Što se tiče decentralizacije, apsolutno mislim da ne možemo da kažemo da je neko stvarno toliko, srcem i dušom, za decentralizaciju kao ja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Bilo je i pod ministarkom Kori Udovički i dan danas je. Ja vas u to uveravam. Upravo ovaj princip, kako je promenjen ovaj Nacrt zakona, iz decembra 2015. godine, u stvari govorim u prilog tome da jesmo ozbiljno i duboko za decentralizaciju.
Jedna od stvari, opet da se vratim na javnu raspravu, pošto je to sve zajedno, kada je bila javna rasprava, bila je jako široka javna rasprava i ovo je Predlog zakona o kome se dosta polemisalo i u medijima, od strane samih lokalnih samouprava. U decembru 2015. godine je predstavništvo Stalne konferencije gradova i opština tražilo povlačenje Predloga zakona iz procedure usvajanja, i upravo se to desilo. Dakle, lokalne samouprave su se čule, čule su se i usvojile su se njihove primedbe i išlo se da ne idemo na osam milijardi, nego na 4,8 milijardi. Da li je puno? Sigurno je puno, ali da li je 2011. godine bilo puno? Jeste, bilo je sumanuto puno. Idemo na neki princip koji će možda tražiti održivije poslovanje, ali ćemo biti u lokalnim samoupravama da im pomognemo i praksom njihovih kolega u lokalnim samoupravama koje su to uradile.
Dakle, novi nacrt, odnosno predlog koji je pred vama je rezultat te široke javne rasprave i kritika na račun prvobitnog Predloga nacrta. Jedna od najvećih kritika je bilo zašto se toliko smanjuje porez na zarade, da ide 50-50. Znači, više nego što je bio 2006. godine, kada je bio 40%. Zašto se ide 50-50? Lokalne samouprave više neće biti motivisane da podstiču lokalni ekonomski razvoj, da se bore za svoja preduzeća, pre svega za svoje preduzetnike i mala i srednja preduzeća. To se usvojilo i rekli smo okej, neće biti 80, biće 74% za opštine, odnosno 77 za gradove, ali samo zato što gradovi imaju više prihoda od poreza na zarade, pa je to u stvari jednako.
Ovaj novi predlog je predstavljen javno u prvoj nedelji mandata nove Vlade. Ja sam lično imala sastanak sa predstavnicima 105 lokalnih samouprava u Palati Srbije gde smo predstavili ovo. Tu je bila i Stalna konferencija gradova i opština i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED koji su organizovali taj skup i na kome smo dobili, ne jednoglasnu podršku za ovaj Predlog nacrta, nismo dobili jednoglasnu podršku, ali smo dobili veliku podršku od lokalnih samouprava za ovaj Predlog nacrta, koje su izrazile jednu otvorenost zato što je Vlada prihvatila komentare. Čini mi se da je ovo Predlog zakona u kome je prihvaćen najveći broj komentara od svih zakona u svim javnim raspravama. On je fundamentalno promenjen.
Što se tiče dalje decentralizacije i zaključaka sa Konferencije u martu, apsolutno stojimo dalje iza tih zaključaka. Ovo je moralo da se uradi zbog fiskalne konsolidacije i, na kraju krajeva, zbog aranžmana sa MMF-om. Nismo poslušali MMF sa osam milijardi, nego smo smanjili na 4,8. Dakle, napravljen je ozbiljan napor od strane Vlade da se izađe u susret lokalnim samoupravama i da budu do neke mere zadovoljne lokalne samouprave zato što je najveći deo poreza na zarade ostao upravo u lokalnim samoupravama i, sa druge strane, da zadovoljimo MMF koji je, složićete se, svima nama jako važan za ovu državu. Razumem stav stranaka koje su protiv MMF-a, ali mislim da je ovo ozbiljan posao za sve nas zajedno.
Mi radimo sa Stalnom konferencijom gradova i opština na strategiji decentralizacije. Mislim da je Stalna konferencija gradova i opština organizacija koja se godinama već bavi i promoviše decentralizacije. Ja sam se sa Stalnom konferencijom gradova i opština, od kada sam postala ministar, sada će biti dva meseca, našla pet puta. Bila sam na radionici Stalne konferencije gradova i opština, bez prisustva medija, da čujem i konsultujem se sa njima šta treba da se uradi da bi podstakli decentralizaciju. Dakle, potpuno smo za to i, još jednom kažem, ovo što je promenjen zakon je način da dokažemo da jesmo. Videćemo u budućem periodu, tako da ostajem otvorena i za kritike ako to nije istina.
Imamo velikih problema. Kako nemamo velikih problema? Imate lokalne samouprave koje imaju ogromne diskrepance, a lokalne samouprave u Srbiji treba da pružaju isti broj, isti kvalitet usluga svojim građanima, od Crne Trave koja ima 1.608 stanovnika do Beograda. O tome razgovaramo sa Stalnom konferencijom gradova i opština da vidimo kako da napravimo sistem koji je održiv, koji je finansijski održiv.
Kada pričamo o lokalnim samoupravama i još jedan dokaz da je ova Vlada ozbiljno i duboko predana decentralizaciji, „Stalne konferencije gradova i opština“, ja sam zapisala sa tog skupa jednu rečenicu koja je meni stvarno puno značila i biće mi ideja vodilja, a to je da lokalne samouprave ne traže veću darežljivost Republike, nego traže veću predvidivost i zato je zakon 2006. godine bio dobar. Zato što je čak i kada je davao 40% poreza na zarade, transferi su bili takvi da je svaka lokalna samouprava za sebe mogla predvidivo i transparentno da izračuna kakvi će im biti transferi. Tada je bilo najmanje kritika na taj zakon.
Dakle, mi pričamo ovde, debatujemo oko 2,3% kumulativnog efekta na budžete lokalnih samouprava, a ono što oni traže je predvidivost i to je ono na čemu ćemo raditi u budućnosti.
Predvidivost, isto tako najviše utiče i od poštovanja budžetskog kalendara, što je izuzetno važno, a što se poštuje u poslednje dve godine, što se nije poštovalo ranije. Dakle, lokalne samouprave su živele u potpunoj neizvesnosti. Dakle, predvidivost i poštovanje budžetskog kalendara je nešto što sada radimo i što je važno lokalnim samoupravama, što je „Stalna konferencija gradova i opština“ istakla da je važno. Nisam ja izmislila to. Time bih, u stvari, završila.

Prvo, teško da mogu šta puno da vam zamerim u izlaganju. U većini stvari se slažem sa vama, najiskrenije. Da li je rešenje prilično, rekla sam juče na Odboru, ne znam da li je okej i sa te simantičke strane, da ponovim, ad hok? Najiskrenije – jeste, zato što smo imali drugo jedno rešenje koje je bilo potpuno neprihvatljivo. Kažete da je možda bilo bolje ono prvo sa osam milijardi. Možda je bilo bolje. Ne znam u ovom trenutku. Ugrozili bi potpuno održivost nekih lokalnih samouprava. Mogli bi da sednemo odmah da pišemo neki novi zakon o teritorijalnoj organizaciji Srbije. Nisam za to u ovom trenutku.
Izašli smo, bili smo pritisnuti vremenom, istina je, zbog MMF i mislim da to svi znaju. Mislim da se o tome pričalo i u medijima. Mislim da sam i ja to rekla. Izašli smo u susret koliko je moglo i lokalnim samoupravama i njihovim komentarima i opet insistirali na tome da imaju motivaciju za lokalni ekonomski razvoj, da imaju motivaciju da podrže svoja mala i srednja preduzeća. Ne pričam namerno o investitorima, zato što – koja je verovatnoća da će u neku od najmanjih lokalnih samouprava upravo baš doći veliki strani investitor? To nije nešto na šta treba da idemo u svim lokalnim samoupravama.
Upravo pričam da oni treba da podrže svoje preduzetnike i svoja mala i srednja preduzeća, zato što svako novootvoreno radno mesto ide direktno u njihov budžet. Okej, ne više od 80%, ali 74% ili 77%, tako da je to bio smisao toga.
Što se tiče toga da je svaki evro važan, apsolutno je svaki evro važan i zato se i išlo na to da siromašne opštine najmanje izgube. Imamo Bojnik sa 0,9%, Crna Trava sa 0,5% razlike u budžetu, Malo Crniće 0,9%, Trgovište 0,9%, Žabari 0,9%. Vodilo se računa da nađemo neki mehanizam da ti ljudi nastave da rade dok ne vidimo da li je, kako bih rekla, teška je situacija u lokalnim samoupravama, apsolutno je teška i Ministarstvo pre mene, ruku na srce, se više bavilo, zato što je u tom trenutku bio gorući problem, racionalizacijom državne uprave. Taj posao je urađen dobro. Dalje ćemo se baviti lokalnom samoupravom zato što je državna uprava prilično racionalizovana. Postignuti su ti brojevi ili smo svakako na pravom putu. Ići ćemo sada u obuku ili profesionalizaciju državne službe što više možemo.
Što se tiče lokalne samouprave, imali smo sve te godine o kojima i vi govorite, slažem se sa vama, ali smo imali politiku gde ste prenosili sredstva bez da ste prenosili nadležnosti ili ste prenosili nadležnosti bez da ste prenosili sredstva i ta dva nikada nisu išla zajedno, a moraju da idu zajedno. Zato treba da sednemo i kao ministarstvo se dosta oslanja na Stalnu konferenciju gradova i opština i, naravno, na kolege iz Vlade, Ministarstvo finansija, i da pogledamo šta treba uraditi.
Decentralizovani su i primarna zdravstvena zaštita i primarno obrazovanje. Da li su neke opštine mogle to da ponesu? Neke jesu, neke nisu. Imamo problem duga apotekarskih ustanova koje, isto tako, moramo da rešavamo. Dakle, nije se išlo sistematski u lokalnu samoupravu, reformu lokalne samouprave i zato sam rekla da je ovo jedno prelazno rešenje, da idemo i zbog Zakona o taksama i zbog Zakona o naknadama, koji će svakako ponovo praviti neka pomeranja u budžetima lokalnih samouprava i zbog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim samoupravama, gde ćemo videti da uvedemo principe saradnje među lokalnim samoupravama, da one mogu da dele neke resurse zato što nije svakoj lokalnoj samoupravi potreban sportski inspektor, tako da mogu da dele resurse. Da vidimo, isto tako, koja je uloga okruga, koja je uloga mesnih zajednica i sa tim zakonom i strategijom decentralizacije da probamo jednom da zaokružimo i taj okvir, pa da onda nastavimo dalje.
Pored ovoga se ne bih složila da opštine nemaju sredstva za investiciona ulaganja i trudim se nekako tokom ove rasprave da vam dajem primere kako to može, ali ne primere iz EU, ne primere iz nekih drugih zemalja, već primere iz Srbije i naših lokalnih samouprava. Nova Varoš, za poslednje tri godine jednu trećinu budžeta je izdvajala za kapitalne rashode. U 2015. godini opština je izdvojila 39,6% za investicije. Može, ali samo treba da učimo jedni od drugih i da učimo od tih dobrih lokalnih samouprava.
Što se tiče kompenzacionih mera, to je jedna stvar, da li će to uticati, kako se to neće odraziti na troškove građana i privrede… Postoji jedna stvar o kojoj isto tako nismo pričali ovde, a koja jeste svakako kompenzaciona mera, a to je da je minimalna zarada povećana sa 121 na 130 dinara i da je postignut dogovor u okviru Socijalno-ekonomskog saveta. Dakle, sa 121 na 130 dinara će svakako biti kompenzaciona mera, zato što je to porez na zarade, jel tako, od neke veće zarade, a u tim, nažalost, najlošijim, najslabijim, ne najslabijim, one su često jake, ali najsiromašnijim lokalnim samoupravama će to biti i te kako važno.
Imamo primer šta se dešava kada imate centralizovane javne nabavke, primer Beograda. To je prva lokalna samouprava u Srbiji koja je organizovala centralizovanu službu javnih nabavki i za protekle dve godine ostvarena je ukupna ušteda od 1,2 milijarde dinara samo za centralizovane javne nabavke. Do 2013. godine skoro 40% javnih nabavki u gradu Beogradu je rađeno i završavano kroz pregovarački postupak. Trenutno je 3% kroz pregovarački postupak.
Hajde da vidimo sa drugim lokalnim samoupravama - da li možemo da imamo centralizovane javne nabavke i da imamo uštede? Rekla sam – porez na imovinu. Nažalost, porez na imovinu kada je prebačen sa republičkog na lokalni nivo, za šta i dan danas mislim da je bila jako dobra odluka, prebačen je zato što je Republika u stvari shvatila da nema dovoljno kapaciteta da sa lokala ažurira baze podataka i da skuplja to. Lokalne samouprave to nisu htele da rade za Republiku zato što to nije njihov sopstveni prihod, tako da je odlučeno da se to prebaci na lokalne samouprave i da stopostotno tog prihoda ide lokalnim samoupravama.
Nije puno opština koje su ažurirale baze podataka i koje su time svoj budžet povećale zato što su imale ažurirane baze podataka i povećale obuhvat naplate poreza na imovinu. Imam primer projekta opštinski i ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji, koji je sproveden uz pomoć GIZ-a nemačkog, za devet lokalnih samouprava Golubac, Boljevac, Soko Banja, Majdanpek, Veliko Gradište, Kladovo, Knjaževac, Negotin i Zaječar, gde su oni uz podršku GIZ-a angažovali popisivače sa evidencije nacionalne službe za zapošljavanje radi prikupljanja podataka sa terena. Imamo recimo primer opštine Majdanpek koja je kroz ovaj projekat prikupila više od 1.400 poreskih prijava, od toga skoro 20% za nepokretnosti koje uopšte nisu bile evidentirane i 20 do 30% prijava se odnosi na nepokretnosti sa novoevidentiranim površinama ili ažuriranim podacima o poreskim obveznikom.
Ukupno u ovih devet lokalnih samouprava povećanje ukupnog broja nepokretnosti je bilo 26%. Ako pričamo o tome da će ovo da se kompenzuje tako što će se povećati neka lokalna taksa ili neka lokalna naknada ili što će se povećati porez na imovinu za građane, kažem vam da će to neke lokalne samouprave da urade zato što su to radili kada se ništa nije menjalo, ali ono što mi treba da promenimo i što treba sad da radimo je da promovišemo malo više te pozitivne primere i da se fokusiramo da ovi koji nemaju tako profesionalni menadžment lokalnih samouprava, vidimo da ovakve primere i oni primene. Duboko verujem da tu postoji prostora da se mi svi zajedno utegnemo i da imamo bolje rezultate. Hvala vam.

Hvala.
Trudiću se da budem jako kratka, da ne bih uzimala previše vremena narodnim poslanicima, a mislim da sam već dosta i oduzela.
Prvo, kada govorimo o zakonu iz 2011. godine, a vi kažete da je to bio jedan motivacioni zakon. Mislim, da je namera možda bila da je motivacioni, da ne kažemo da je namera bila politička, da ne idemo tamo daleko, ali da kažemo da je namera bila motivaciona. Možda je namera bila motivaciona, ali on nije imao efekte, to nisu bili efekti, a kao što je i gospodin Jovanović rekao na početku izlaganja, su bili da su rashodi bili povećani za 42%, rashodi za robe i usluge povećani za 50%, a da su kapitalni rashodi smanjeni za 29%. Dakle, to je bio rezultat tog zakona. Sećam se te 2011. godine, i ja sam se isto nadala da će od 40% na 80% udela u porezu za zarade biti motivacioni faktor, da se oni takmiče u kapitalnim ulaganjima.
Kada kažete za često menjanje zakona, da, rekla sam da ovo nije kraj. Opomena da to nije dobro je ispravna i hvala vam za to, konstruktivno je i apsolutno se slažem sa vama, to sam samo htela da vam naglasim da se slažem potpuno i da ćemo se truditi pošto je neophodno da sredimo ovu zonu delovanja, ne znam kako bih rekla, ovaj sektor ceo, da ćemo se truditi da to radimo, da ne menjamo stvari, da ne idemo u ozbiljne najave, javne rasprave, gledanje kakvog će to imati efekta, uticaja na poslovanje lokalnih samouprava i poslovanje privrede. Evo, koliko mogu ja kao ministar da obećam, obećavam i hvala vam što ste to istakli, stvarno je to konstruktivna primedba.
Kada kažete da se trudimo da izigramo MMF, to mislim da nije konstruktivno zato što mislim ako se neko trudi da ne izigra MMF, međunarodne institucije i očekivanja građana Srbije, čini mi se da je to ova Vlada. To jeste naporan put i naporno je uskladiti i zahteve MMF koji su nažalost neophodni i rekao je narodni poslanik iz Trstenika da je MMF tu kao sredstvo kada vam treba pomoć, kako je rekao, poseban slučaj. Istina je, u to vreme, u tom trenutku ekonomija Srbije jeste bila takav slučaj, a da nas više nije, bio je neophodan MMF i sada to treba da izguramo do 2018. godine. Treba balansirati ono što traži MMF, lokalne zahteve, potrebe građana Srbije i kao što se pokazuje na ovom predlogu nacrta zakona da ova Vlada to dosta dobro radi, a jako je težak zadatak.
Što se tiče pravdanja da li pripadam nekoj političkoj stranci ili ne, nisam se pravdala, mislim da je bilo u nekom kontekstu. Svakako, to što sedim u ovoj Vladi dovoljno govori o tome ko ga podržavam.
Na kraju, samo bih rekla da se nečega opštine moraju odreći da grade lokalnu infrastrukturu. Opet se ne bih složila, ali dobro, možda nisam razumela, u svakom slučaju, postavljam pitanje gde su tu javno-privatna partnerstva. Mi imamo Zakon o javno privatnom partnerstvu koji nije loš. Nekoliko godina mi ne koristimo finansije privatnih partnera za izgradnju lokalne infrastrukture, kanalizacione mreže, sistema grejanja, puteva. To je do sada uspešno odrađeno, recimo, jedan primer, Stara Pazova koja je unapredila lokalnu putnu infrastrukturu, mislim, preko javno-privatnog partnerstva i sada traži partnera za kanalizacionu infrastrukturu. U svakom slučaju hvala vam na generalno konstruktivnom stavu.