Ovi narodni poslanici su zaista jedno lice borbe protiv nasilja, zaista jedna tolerantna, pristojna, normalna Srbija. Tako valjda komunicira, jel, u jednom ovakvom forumu.
Dakle, ukidanje rijaliti programa, određenih, ukidanje frekvencija za određene televizije, „Pink“ i „Hepi“, smena REM-a, zabrana štampanja tabloida, ponovo, određenih tabloida, ne svih tabloida, nego onih tabloida koje oni kažu da ne smeju da se štampaju, smena rukovodstva RTS-a, smena Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina. To su, poštovani građani, čuli ste, mere koje je predložila opozicija.
Kakve veze to ima tačno sa tragedijama koje su se desile? Kako bi to sprečilo bilo koju od ove dve tragedije? Šta tu ima mera? Gde je tu bezbednost u školama? Gde je tu, na primer, predlog promene nastavnog plana i programa, kako bi decu učili više toleranciji, sposobnostima komunikacije, razumevanju, nenasilnoj komunikaciji? Da li je to možda među zahtevima, da promenimo nastavni program? Ne, nije. Ali jeste „Pink“ i „Hepi“.
Da li ste videli neku meru koja se tiče mentalnog zdravlja mladih, više pedagoga i psihologa u školama? U redu, ne slažemo se sa tim da bude više policajaca, ali zaposlite više pedagoga. Ne, ni to niste predložili kao meru. Predložili ste ukidanje tabloida koji se vama ne sviđaju i promociju valjda tabloida koji se vama sviđaju.
(Aleksandar Jovanović: Može to mnogo bolje.)
A ko od političke elite i političkih lidera predlaže ove mere, na primer, ukidanje rijaliti programa? Ljudi koji su doveli rijaliti program u Republiku Srbiju, dok su bili na vlasti. I ne samo to. Nisu samo doveli rijaliti program u Srbiju dok su bili na vlasti, već je to bio njihov rijaliti program. Oni su bili delom vlasnici tih rijaliti programa i direktno zarađivali novac od tih rijaliti programa i stavili ih na televiziju B92, kao tada čuvenu građansku televiziju, koja se na kraju krajeva nikad od toga nije ni oporavila.
I to su ljudi koji danas brinu za decu, bore se protiv nasilja, protiv rijaliti programa, koji su kuću „Velikog brata“, dakle rijaliti program, uselili u Pionirski grad i iselili instituciju koja je bila nadležna za decu i omladinu, iselili tu instituciju, uzeli to praktično besplatno, jer su bili na vlasti, kao vlasnici rijaliti programa uzimali pare od rijaliti programa, emitovali rijaliti program, uveli rijaliti program u Srbiju i ne samo taj rijaliti program, to je čitav niz rijaliti programa koji su od tada, dakle od kad su ova gospoda koja danas pričaju o rijaliti programima bila na vlasti, od tada postali nova normalnost na malim ekranima u Republici Srbiji. Besplatno dali Pionirski grad, iselili decu i omladinu. Nije potrebno uopšte za decu i omladinu.
Zašto da ne, najjeftinije nam je da stavimo to u jednu instituciju zato što tu, pošto smo vlast, možemo da izdejstvujemo da ništa ne plaćamo. Ako ništa ne plaćamo, a vlasnik smo „Veliko brata“, onda znači da možemo više para da stavimo u naš džep i da imamo veći profit. E, ti ljudi danas pričaju o ukidanju rijaliti programa i o brizi za decu i omladinu. Licemerje maksimalnih razmera. E, onda kada se taj „Veliki brat“ završio, onda su otišli. Da li su vratili Pionirski grad nameni? Nisu.
Svi vi, poštovani građani Republike Srbije, odnosno, da budem precizna, svi mi smo dali novac iz naših džepova, kroz poreze, da iselimo „Velikog brata“ iz Pionirskog grada, da popravimo Pionirski grad i da ga vratimo deci i omladini, kao što je to danas. E, to su ljudi koji danas kažu – predlažemo mere, između kojih je rijaliti program.
Ajmo dalje – „Pink“ i „Hepi“. Ko je dao nacionalne frekvencije televizijama „Pink“ i „Hepi“? Gospoda sa moje leve strane koja su kada su došli na vlast ne samo da ne samo svesrdno pomogli ovim televizijama da postanu medijske imperije, jedna više, jedna manje, ne, ne samo to, nije to bilo dovoljno, nego su bili i delom vlasnici tih televizija. Makar 10% u „Pinku“.
E, ti ljudi danas spočitavaju nama zašto nama zašto „Pink“ i „Hepi“ imaju nacionalne frekvencije. Oni im dali nacionalne frekvencije i bili vlasnici tih televizija, jer valjda je bilo nedovoljno isplativo da budete samo vlasnik „Velikog brata“ kao prvog rijaliti programa u Srbiji, nego dajte da budemo i delom vlasnik „Pinka“. E, oni se danas bore protiv nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“.
Smena REM-a. Sve je u redu. Izvolite, ni to nikakve veze baš nema sa nama.
Zabrana štampanja tabloida. Vidite, jedan od tabloida, ne od onih koje oni žele da zabrane, njih žele da promovišu, je tokom ove tragedije objavio prvi puno ime i prezime maloletnog monstruma koji je pobio tu decu. Taj tabloid vama ne smeta ili želite da i njega neko zabrani, pošto to ne može Vlada da radi, Vlada ne zabranjuje medije? Taj tabloid je prvi brutalno uznemirio javnost time što je objavio lažnu vest – da je preminula ranjena nastavnica. Taj tabloiod, ne ovi tabloidi o kojima vi pričate, nego taj vaš tabloid.
Dobro, smena rukovodstva RTS-a. Slobodno, što se mene tiče, opet nikakve veze ili ingerencije Vlada Republike Srbije nema sa tim, ali ako neki od vas onda, u tom smislu, ostanu bez posla, pošto ste u RTS-u, nemojte opet onda mi da budemo krivi.
Smena Gašića i Vulina – o tome sada razgovaramo.
Dakle, kao što sam rekla, poštovani građani Republike Srbije, ovo su predlozi mera. Ako mogu da kažem – ovi predlozi mera nikakve, odnosno zahtevi, ovo nisu mere, nikakve veze nemaju sa tragedijama. Znate sa čim imaju veze? Ovo je zahtev za kontrolu nad celokupnim medijskim tržištem od strane Dragana Šolaka. To je jedino što ovih zahtevi predstavljaju. To je – ukinite „Pink“, „Hepi“, „Informer“, „Alo“, koga god, pustite Šolakove medije, dajte im nacionalne frekvencije, svi ostali moraju da se zatvore i, kao što su rekli i neki predstavnici opozicije – ni to neće biti dovoljno, nego ovima i da oduzmemo imovinu, pa besplatno da damo Šolaku da on može da širi svoju imperiju. To je, u stvari, logika iza tih zahteva – kompletna kontrola medijskog tržišta.
Da se radilo o deci, da se radilo o tragediji, da li u Duboni ili Malom Orašju ili Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, mogli smo da pričamo o nastavnom programu. Želela sam da pričamo o nastavnom programu i možda merama, ono što je, recimo, Radna grupa za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja mladih preporučila. Mi ih napravili, dali ih ljudima da rade, oni preporučili da sednu preko leta sa predstavnicima Filozofskog fakulteta. Nadam se da neće biti jedan od onih što poziva na nasilje da pravi program o nenasilju u školama, ali neću da se mešam u to, ipak su oni svakako mnogo stručniji i pozvaniji od mene. Dakle, sa predstavnicima Filozofskog fakulteta ćemo adaptirati nastavni plan i program i u vrtićima i u osnovnim školama i u srednjim školama kako bi mnogo više u okviru kurikuluma radili na toleranciji, nenasilnoj komunikaciji i svemu onome što suštinski može da promeni ovo društvo, a da krenemo ipak od obrazovanja. Ali, da li je to mera koju je opozicija predložila? Ne, nije im palo na pamet.
Da li ste u ovim merama videli povećanje broja pedagoga i psihologa u školama? Ne, to je mera, recimo, koju je predložio Savet za borbu protiv vršnjačkog nasilja, pa ćemo sada raditi i to, odvojićemo i dodatni budžet. Ali, to nismo čuli od opozicije.
Nismo čuli od one opozicije koja kaže da…
(Narodna poslanica opozicije dobacuje.)

Ako sam čula, onda gde je napisano? Pošto ste mi rekli da sam dobila napismeno zahteve? Ja sam pročitala zahteve, zahtevi se tiču kontrole medijskog tržišta u Srbiji, ne dece, ne nastavnog plana i programa, ne škola.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Tako da, toliko što se tiče programa.

Ja ću vam reći, još jednom ću ponoviti.
Dakle, u nekim drugim zemljama…

U nekim drugim zemljama mi kao Vlada, ili neka vlada da plan i program, opozicija da svoj plan i program i onda građani mogu da vide šta ko nudi i šta ko zastupa, a mi kao političari, koji valjda treba da rade u interesu građana i ove zemlje i njene budućnosti, onda možemo da suočimo naše planove i mere i preporuke i da debatujemo oko njih, ali mi ovde nemamo o čemu da debatujemo.
Mi ovde pričamo, kao što sam rekla i onih prvih pet dana, valjamo se u blatu gde vi kažete – pobijeno je 40 žena u porodičnom nasilju, a ja valjda treba da vam odgovorim – da, ali u vaše vreme je ubijeno 80, a ne o merama, zato što vi mere niste predložili, osim da ukinemo televizije ili novine koje vam se ne sviđaju.
Dobro, moguće da u jednom trenutku, na kraju krajeva, možda i nakon izbora, valjda kada vi pokušate da budete vlast, a mi budemo opozicija, vi date plan. Mi ćemo svakako u tom trenutku da odgovorimo sa našim planom, pa ćemo pričati valjda o planovima i programima, o merama i preporukama, o tome šta mi mislimo kako Srbija treba da ide napred, a ne da damo mere koje realno rade u interesu jednog tajkuna koji je postao daleko najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najbogatijih ljudi Evrope u vreme dok ste vi bili na vlasti, pre toga držao je video klub u Kragujevcu. Pa, mu valjda sada dugujemo da mu još para uteramo u džep time što ćemo da ukinemo sve ostale, da on nema nikakvu konkurenciju, pa da ima medijsku imperiju u kojoj će on praktično voditi Srbiju.
To je demokratija? To je bolja, normalnija Srbija? To je tolerantnija Srbija? Ne bih rekla, ali, dajte, budite iskreni prema sebi, pa razmislite i vi dokle bi dovelo to što vi tražite? Samo do toga da Šolak bude mnogo moćniji, mnogo bogatiji i da vodi praktično, bez toga da je ikada izašao na izbore, ovu zemlju.
Što se tiče Kosova i Metohije…

Ono kako vi govorite o Kosovu i Metohiji najbolje govori o tome da je vaša politika i dalje dekosovizacija Srbije.
Citiraću vas, pogledajte tu transkriptu, rekli ste - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije.
Pogledajte tu transkriptu. Nikakav problem, ja pravim mnogo lapsusa, kao što znate. Pogledajte, pa se izvinite građanima na Kosovu i Metohiji zato što ste upravo tako rekli - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu.
Ili vam je to, ono što bi se zvalo frojdovski lapsus, pobeglo, pošto zaista to i mislite?
Pomenuli ste šta radimo sa javnim preduzećem i imovinom građana Srbije, vi koji ste prodali čitavu naftnu i gasnu industriju Republike Srbije za 400 miliona evra?
Ponoviću vam samo poređenje kako se mi odnosimo prema imovini građana Srbije, a kako ste se vi odnosili prema imovini građana Srbije. Prodali ste čitav NIS za 400 miliona evra. Mi smo dali aerodrom u koncesiju, on je vlasništvo građana Republike Srbije i dalje, koncesija znači da na 25 godina neko drugi upravlja tim aerodromom, sve to vreme je u vlasništvu građana Republike Srbije, za preko 1.200.000.000 evra.
Prvo, da smo tada bili na vlasti, ne bi se NIS prodavao, a da smo hteli da ga prodajemo, ako smo u koncesiju dali aerodrom za milijardu i 200 miliona, zamislite koliko bi dobili za NIS?
Da li smo „Telekom“ prodali? Ne. Bio je tender, tada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izašao je pred građane Republike Srbije i rekao – mislim da ponude nisu dovoljno dobre i u ovom trenutku nećemo prodavati „Telekom Srbije“ zato što mi mislimo da to ne bi bio dobar posao za građane Republike Srbije, ali ste zato vi bili na vlasti kada ste mislili da je dobar posao za građane Srbije da čitav NIS date za čitavih 400 miliona evra.
Nama je jednokratna naknada za koncesiju za aerodrom, a sada uporedite šta je aerodrom, a šta je NIS, bila 501 milione evra. Oni su čitav NIS zauvek dali za 400.
Bioskopi. Kada su privatizovani bioskopi? Da li je to bilo dok ste vi bili na vlasti? Svi privatizovani, svi zatvoreni.
Da vas podsetim, sva vodoizvorišta kada su privatizovana i prodata i predata u ruke stranaca? Dok ste vi bili na vlasti ili kada smo mi bili na vlasti? Pa, dok ste vi bili na vlasti. Tako da nemojte nama da pričate kako se ko brine o imovini građana Republike Srbije.
O građanima i imovini građana Republike Srbije se brinemo tako što smo u 10 godina više nego duplirali vrednost svega što mi svi zajedno kao nacija, kao država stvorimo.
Lagali ste za aerodrom da smo ga privatizovali, širili lažne vesti, dezinformacije. Trebalo nam je tri meseca da se borimo sa tim i opet nismo čuli –izvini. Sada znate da je aerodrom i dalje naš i o tome dalje ne pričate.
Kažete - dosta više, šta je sada važno šta je ko radio pre 10 ili 12 godina. Shvatam da vi ne želite to da čujete i da ne želite da se podsetite, ali sada ću da vam kažem zašto vam ja to ponavljam. Opet, ponavljam vam zato što ste vi nametnuli te teme. Niste vi meni rekli da je MUP ili policija danas u lošem stanju. Ne, niste vi to rekli, vi ste meni rekli - upropastili ste policiju, što znači da je bila dobra ili je nešto bilo dobro, pa smo je mi upropastili. Zato ja kažem kako je to nekada bilo.
Da ste mi rekli - pa, u užasnom stanju je policija, pa da ne pričam to. Pa ok, da kažem u redu, dobro, i tada je bila u užasnom stanju i danas je u užasnom stanju, ali ne, vi ste bili dovoljno bahati i bezobrazni da nama prebacite da smo mi upropastili policiju. Onda moram da vam kažem kakva je bila pre 10 godina. Moram da vam kažem da je pre 10 godina plata bila 41.000, a da je sada skoro 82.000 prosečna plata policajca. Rekli ste da smo mi upropastili. Upropastili smo policiju, poštovani građani Republike Srbije, tako što smo podigli platu sa 41.000 na 82.000. Tako smo upropastili policiju.
Zato pričam o tome šta je bilo pre deset godina, zato što ste vi imputirali da je pre bilo bolje, jer da niste kako bi mi mogli da upropastimo? Upropastiti možeš nešto samo što je nekada bilo bolje, a sada je lošije.
Upropastili smo tako što svi danas imaju po više uniformi, što su svi opremljeni, što imaju bolje plate, a samim tim imaju mnogo bolje penzije, što imaju bolje uslove. Tako smo je upropastili.
Kada mi već to kažete, zašto bežite onda od toga šta je bilo pre deset godina? Zašto se ne ponosite time kako je bilo pre deset godina? Što ne kažete da je pre deset godina bilo odlično? Podsetite građane Republike Srbije na to kako je bilo pre 10 i 12 godina. Podsetite građane Republike Srbije da je tada bila prosečna plata mnogo veća, a sada je mnogo manja. Podsetite građane Republike Srbije - mi dok smo bili na vlasti pre deset godina nezaposlenost je bila 9%, a da je danas 26%. Pa, ne možete to da kažete zato što dok ste vi bili na vlasti bila je 26%, a kada smo mi na vlasti došla je na 9%, uprkos svim krizama, uprkos svemu.
Valjda kao odgovorna vlast i ljudi koji se ponose onim što su i kako radili, pa valjda bi vi trebali…
(Narodni poslanik dobacuje iz klupe.)
Trebalo, hvala vam.
Hvala vam što ste me ispravili. Mislim da je to baš lepo i zaista vam se od srca zahvaljujem. Mislim da je to lepa komunikacija, dobra.
Valjda bi trebalo da se ponosite time, da se ponosite vašim rezultatima? Što vi ne kažete - pre 12 i 10 godina mi smo izgradili auto-put do Čačka, mi smo bili završili Koridor, 10 i južni i istočni krak, izgradili smo brzu prugu do Novog Sada, a šta ste vi od tada uradili? Ništa niste izgradili. Nijedan kilometar brze pruge niste izgradili. Niste izgradili nijedan auto-put. Pa, ne možete zato što to nije bilo tako, zato što vi niste izgradili nijedan kilometar auto-puta.
(Narodni poslanici dela opozicije dobacuju iz klupa.)

Pa, niste izgradili brzu prugu.
Što ne kažete – u vaše vreme, u poslednjih deset godina, u vreme užasne vlasti užasnog Aleksandra Vučića 500.000 ljudi je ostalo bez posla, 500.000 porodica je ostalo na ulici? Pa, ne možete zato što je 500.000 ljudi dobilo posao, zato što je 500.000 porodica dobilo ili prvu ili još jednu platu.
Što se stidite toga da se stalno upoređujemo sa periodom od pre 10 ili 12 godina? Pa, vi se onda stidite toga kako ste radili. To je u redu, ali onda nemojte da koristite termine kao što su upropastili ste, zato što kada mi kažete – upropastili ste, onda ja moram to da poredim sa periodom dok ste vi bili na vlasti, pa da pokažem da li je upropašteno ili nije upropašteno.
Kao što ste videli, građani Republike Srbije, policija je upropaštena na način da su duplirane njihove plate.
Imovinu smo, dakle, verujem zatvorili kao temu. Lagali ste građane Republike Srbije uz zdušnu pomoć i podršku Šolakovih medija da smo predložili zakon o upravljanju preduzećima u vlasništvu, odnosno većinskom vlasništvu Republike Srbije, da smo ga proturili u javnosti, da smo ga proturili iznenada, da smo ga proturili zato da bi prodali nacionalne parkove i da bi rasprodali javna preduzeća. Četiri brutalne laži i od tada su otvorili tu temu valjda kako su oni brinuli o imovini, a mi ne brinemo o imovini.
Poštovani građani Republike Srbije, promena, izmena tog zakona je u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, ni manje ni više, nego u poslednjih tri godine, od 2020. godine. Toliko se bave svojim poslom i toliko im je stalo do imovine i strateških dokumenata i suštine, jer da im je stalo 2020. godine bi u prvom strateškom dokumentu, kada se pojavio i kada je usvojen, rekli – ljudi mi se ne slažemo, nego nema veze, ako prođe, prođe, da napravimo još neku gužvu, da vidimo ponovo sa građanima Republike Srbije, uz podršku naših medija, gde je loptica, pa možda i na talasu toga da izvučemo neke ljude na protest.
Čitava poenta predloga tog zakona je u tome da javna preduzeća više nikada ne budu partijski plen, nego profesionalizacija, da nemate više koalicione sporazume i dogovore oko toga ko vodi koje javno preduzeće.
Godine 2020. ili 2021, kada smo usvajali te strateške dokumente, tih godina je valjda delovalo da ste mnogo daleko od vlasti, pa nije to bilo ni važno, a sada vam deluje valjda da ćete uspeti valjda vlast na ulici da promenite, pa je onda u stvari panika, ne oko tih javnih preduzeća, nego kako sad baš da profesionalizujemo, kako sad baš da usvojimo zakon da ne budu više partijski plen kada ste vi valjda nadomak vlasti, pa ćete opet da ih delite i da uzimate novac iz tih preduzeća, kao što su neki uzimali novac iz Kolubare, ali dobro.
Ja ću svakako držati, što se toga tiče, još jedan krug javnih rasprava. Taj zakon je dobar za Republiku Srbiju, dobar za građane, trudićemo se da objasnimo građanima, a posebno sindikatima i zaposlenima u tim nacionalnim parkovima i javnim preduzećima, to bolje, pa ćemo ići ponovo na raspravu u Skupštinu.
Ono što mi je tu, takođe, važno da napomenem i još jednom da naglasim zbog građana koji nas prate i slušaju, ljudi, brutalna laž je da smo želeli da prodamo nacionalne parkove. To ne može po zakonu. To ne može po Zakonu o javnoj svojini, tako da ili ne znaju zakone ili namerno obmanjujete građane Republike Srbije. Od ta dva, ja u stvari ne znam šta je gore. Možete vi sami da izaberete i da objasnite građanima Republike Srbije da li ne znate zakone ili ih namerno obmanjujete.
Uputili ste svima nama, narodni poslaniče, kao i svim građanima Republike Srbije još jednu brutalnu pretnju. Uzmite transkript, pa pogledajte. Rekli ste, citiram – vi ćete tek da platite. To je borba protiv nasilja. To je normalna Srbija. To je tolerantna Srbija. „Mi ćemo tek da platimo“, a šta vam znači to?
(Tatjana Manojlović: Tako je.)
Da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, dobacuju mi – tako je. To je normalna demokratska Srbija, Srbija u kojoj će valjda biti vladavina prava. Vladavina prava onakva kakva je bila kada je 900 sudija ostalo bez sudijske funkcije koja im je garantovana Ustavom.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Pa 800 i nešto.
(Borko Stefanović: Nije, 670.)
Kaže – nije, nego 670.

Nije 900, nego 670 sudija je ostalo preko noći bez posla, bez funkcije koja im je garantovana Ustavom, stalnost funkcije. Vama je to u redu i kažete – nije 900, nego samo 670.
Sa tužiocima, poštovani građani Republike Srbije, je mnogo više od toga, ali nema ni veze.
Pošto ste priznali sada još jednom javno, da vam kažem kako će izgledati to kada vi dođete ili vratite se na vlast, ako tako građani Srbije žele i kažu to na izborima, kako će izgledati to što ćemo svi mi da platimo i kako izgleda onda sudska vlast. Sudije se biraju na opštinskim odborima vladajuće stranke i, evo, pečati i potpisa i zvaničnog dokumenta tada iz opštinskog odbora tada vladajuće stranke, jednog od opštinskih odbora tada vladajuće stranke, kako su se birali. Sudija 670, kažu nije bilo više od toga, samo 670, ode, promeni se preko noći, a znate kako se novi biraju?
Sad ću vam reći. Neću čitati imena zato što ne želim te ljude da targetiram, neki od njih možda nisu ni među živima. Ko god želi može da ima uvid u ove dokumente, ali oni su javni. Ime i prezime osobe, kaže – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran, radikalno raspoložen. Dakle, čovek koji je verovatno bio pristalica tada, pretpostavljam, SRS, pa je to bio u stvari kriterijum – stranačka pripadnost ili čak ne stranačka pripadnost, nego raspoloženje i onda je taj čovek verovatno korumpiran. Nemamo nikakve dokaze, ne postoje zato što verovatno nije bio i tako su se birale sudije.
Jedan drugi čovek, ime i prezime, kaže, kao najvažnija karakteristika za njegovu sudijsku funkciju, dugogodišnji simpatizer te vladajuće stranke, piše, odbacivao, pa zarez, ljudi, slušajte ovo, sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora te vladajuće stranke, zaslužan da bude izabran za sudiju. To su samo neki od primera. Oni se ni dan danas toga ne stide. Oni i dan danas kažu – nije 900, nego samo 670 sudija. Najmanje dvoje od tih 670 se ubilo, izvršilo samoubistvo zato što su izgubili svoju čast i svoj ugled, smenjeni samo zato što nisu bili simpatizeri ili članovi tada vladajuće stranke. Ni danas se ne stide i danas kažu – tek ćete vi platiti na taj način.
Kako su birane sudije? Ja verujem, ako se vi vratite na vlast, da ćemo mi platiti, da ćemo svi mi biti u zatvoru. Ja zaista verujem u to. Ništa nismo skrivili, ništa nismo radili protiv zakona, ali dođu sudije koje oni žele i onda bude kao što onaj jedan vaš nezavisni novinar i urednik jednog od nezavisnih, kako kažete, i profesionalnih medija kaže – svi vi, ne svi vi funkcioneri, ne svi vi političari, nego svi vi iz SNS, svi vi glasači SNS, svi vi simpatizeri SNS, svi vi ćete u logore. Tako izgleda valjda ta normalna i pristojna, razumna i tolerantna, demokratska, građanska Srbija.
Za sudiju Osnovnog suda u Požegi, poštovani građani Republike Srbije, nakon te reforme pravosuđa i takve vladavine prava koju nam i danas ne samo obećavaju nego potvrđuju, je izabran sudija koji je preminuo, pa je tadašnje Ministarstvo pravde moralo Visokom savetu sudstva da priloži, verovali ili ne, izvod iz matične knjige umrlih. Izabran je čovek, ni kriv, ni dužan, već pokojni, zato što je bio simpatizer tada stranke na vlasti. Ali, dobro, pretite.
Ja sam zaista sigurna i ubeđena u to, zato što ja verujem u Srbiju, verujem u naš narod, ja verujem u građane Republike Srbije, da i ako ne misle da mi radimo dobar posao, nikada, nikada više neće birati takvu Srbiju. Nikada više neće birati te ljude koji kažu – nismo preko noći promenili 900 sudija nego samo 600 sudija i time prekršili Ustav. Nikada se više ta vremena u Srbiji neće vratiti.
Što se tiče Koluvije, jel ste primetili poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici da nestade iz te priče Andrej Vučić. Sada se pojavio Bratislav Gašić. Sada nema ni Aleksandra ni Andreja Vučića. Prošlo. Lagali, lagali, lagali, sud kaže – lagali ste, novinarka koja se bavila tim slučajem kaže – lagali ste i odjednom kao da nikada nije ni bilo. Nestalo je u magli i zamenila je, kao što to obično biva, nova laž, e sad Bratislav Gašić. Sad će da vuče tu – Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, dok i to ne nestane, a onda će verovatno da bude Ana Brnabić ili ko zna koga će da izvuku iz šešira da se čuo i dopisivao sa Koluvijom. Sa tim Koluvijom koji je proveo dve godine zatvoren dok traje proces. Tako ga branimo. I onda još dodatne dve godine dok traje proces sa nanogicom, pod elektronskim nadzorom, da ne može da mrdne. E, tako mi branimo, valjda, i tako je taj Koluvija naš.
Ko nama priča o tim stvarima, kad pričamo o normalnoj, tolerantnoj, demokratskoj, pravednoj Srbiji? Znate, ljudi, postoji i ja mislim u istoriji Srbije da je postojao samo jedan jedini naš državljanin koga je ni manje ni više istraživala CIA – Vuk Jeremić. Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država istražuje samo jednog građanina Republike Srbije, samo jedan se vinuo u te visine belosvetskog kriminala i korupcije da dođe do CIA – vaš šef, Vuk Jeremić. Vi da stavite na gomilu Koluviju i sve ostale protiv koga se sada vode procesi, istraživanja za kriminal, korupciju, sve njih da stavite na gomilu, ne da nije ništa nego su oni vrtićka grupa u poređenju sa Vukom Jeremićem i Patrikom Hoom. Vrtićka grupa. Lider vaše stranke je proslavio, u negativnom smislu, Republiku Srbiju.
Da li vi mislite da bi u Hong Kongu ikada čuli za Republiku Srbiju da nije Vuka Jeremića? Nikada. Prvi put su čuli za Srbiju kada su videli da je njihov belosvetski kriminalac Patrik Ho, koji je uhapšen, najbolji prijatelj našeg, nažalost našeg, kad kažem našeg mislim iz Republike Srbije, vašeg ne našeg, ali iz Republike Srbije, belosvetskog kriminalca Vuka Jeremića, koga istražuje, ni manje, ni više, nego CIA. Ali mi o Koluviji ovde pričamo evo već tri sata, koji je dve godine u pritvoru i dve godine još dodatno u kućnom pritvoru pod elektronskim nadzorom. A Vuk Jeremić, koji je glavna vest svih svetskih medija, nema vize, i dalje je predsednik vaše stranke.
To vam je, narodni poslanici, poštovani građani Republike, to će da bude vladavina prava. Takvi koje CIA istražuje. Takvi koji su Srbiju proslavili u najnegativnijem smislu u Hong Kongu. E, ti će da biraju sudije. E, ti će nama da prete revanšizmom. E, takvi će da vam dovedu pravdu i da se bore protiv korupcije. Samo da prvo završi sa CIA, pa onda, ako ga puste, možda se obračuna sa korupcijom i u Republici Srbiji.
Konačno, evo završiću, izvinite, stvarno. Vi meni kažete, nema veze, to ću neki drugi put, ovaj deo, vidim da ste se unervozili, pa da završavam polako. Da završim temom koja vam je među najmilijima, a to su rijaliti programi.
Nekako sam počela time, to je jedan od najvažnijih zahteva protesta protiv nasilja opozicije, pa da vam kažem. Obišli ste, obrnuli ste pun krug. Prvo ste uveli rijaliti programe, doveli ih u Srbiju, onda ste ih smestili u Pionirski grad, u instituciju za decu i omladinu. Onda ste bili, odnosno ne vi, vaši lideri i organizatori, neki od organizatora protesta protiv nasilja, onda ste bili i vlasnici „Velikog Brata“, odnosno te produkcije, pa ste na rijaliti programima zarađivali, a bili ste, Boga mi, i vlasnici „Pinka“, delom vlasnici „Pinka“ koga sada želite da ukinete.
Onda, gle čuda, ste i registrovali udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ i time završavam. Nije to sve, nemojte molim vas, poštovani narodni poslanici, nemojte, samo me pustite da završim da vam pokažem kakve to veze ima sa rijalitijem.
Danas je, a i poštovani građani koji protestvujete zato što vam se…
(Aleksandar Jovanović: Poštovane hijene.)
… ne sviđa atmosfera u društvu i iskazujete naravno nezadovoljstvo sa određenim stvarima u društvu.

Poštovani narodni poslanici, evo da završim, protest protiv nasilja, poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici sada je, slušajte ovo, sada je registrovan kao udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ na adresi ugostiteljskog objekta „Estrada“ u Šapcu. Hvala vam.

Hvala vam.
Najvažnija tema ili svakako jedna od najvažnijih tema, ako mogu, ipak sam na vaš poziv došla ovde. Niste me zvali? Pa kako me niste zvali, kada ste zahtevali izveštaj od strane Vlade Republike Srbije i kada ste zahtevali smenu ministra u mojoj Vladi, Bratislava Gašića? Kako je moguće da me niste zvali? Hoćete li to da uradite bez Vlade, bez institucija? Kako me niste zvali?

Dakle, pošto je, čini mi se jedna od najvažnijih društvenih tema u ovom trenutku bezbednost i sigurnost građana, vladavina prava, demokratija, demokratske vrednosti i to ko kakvu Srbiju nudi, ko kakvu Srbiju želi, ko za kakvu Srbiju ima potencijal, izuzetno mi je važno da ispravim narodne poslanike opozicije, da se izvinim građanima, sudijama, tužiocima, njihovim porodicama, koji su nastradali, neki životno, neki profesionalno u reformi sudstva 2009. godine.
Dakle, da bila sam u pravu, nije bilo 670, bilo je 870 sudija i 220 tužilaca. Možda se vi sećate njih 670, ali 200 sudija ste zaboravili.
(Narodna poslanica Tatjana Manojlović dobacuje.)

Tih 200 sudija i njihovih porodica su takođe žrtve tada vašeg režima, a kakve to dalekosežne posledice imalo po ovo društvo, po poverenje građana u pravosuđe, u sudstvo, u pravosudni sistem, u pravdu u ovoj državi, u jednakost pred pravdom u ovoj državi je nešto o čemu je najbolje pričala Verica Barać, koja je vodila tada Savet za borbu protiv korupcije.
Duboko verujem da je to nepoverenje u državu, u vladavinu prava, u pravosuđe, u institucije koje je stvoreno tih godina, a posebno te 2009. godine nešto što mi i svi naši građani na svojoj koži osećamo i danas. Tu reformu, takvu političku reformu, a u stvari prava reč je čistku sudstva i tužilaštva, svi građani Republike Srbije platili su nešto preko 44 miliona evra, iz naših džepova svih građana Republike Srbije, zato što su određene sudije, određeni tužioci tužili i dobili odštetu. To je bila samo direktna novčana konsekvenca toga.
Kakva je bila konsekvenca po društvo? Verica Barać je rekla, citiram, - u odnosu na takozvanu, sve njihove pljačke, dakle citat, sve njihove pljačke su sitnica u odnosu na takozvanu reformu pravosuđa. Do temelja je porušena nezavisna sudska vlast. Temelj pravosuđa je potpuno srušen i tu ništa ne može da se ispravi.
Mi do dana današnjeg pokušavamo tu stvar da ispravimo. Do dana današnjeg pokušavamo da povratimo poverenje naših građana, pa pre svega u pravosuđe i institucije, u to da kao država za naše građane i ovaj parlament i svi odgovorni narodni poslanici u njemu mogu da obezbede za naše građane samostalno tužilaštvo i nezavisno sudstvo.
Ako pričamo o normalnoj, pristojnoj državi jednakih prava, o bezbednosti i sigurnosti, pre svega pričam o pravosudnom sistemu. Ja ću vas podsetiti da smo mi dugo radili na izmena Ustava u oblasti pravosuđa i takođe vas podsetiti, da je deo opozicije, onaj deo opozicije koji danas organizuje protiv nasilja, tada pričao da mi želimo reformu Ustava da bi obezbedili Kosovo i Metohija izbrišu iz preambule, što je bila brutalna i otvorena laž, samo jedna u nizu, ali ni za to nikada nismo čuli izvini.
Znali su da je neistina, ali je u stvari namera bila da se spreči reforma, da se spreči izmena Ustava kako bi i dalje postojala otvoreni politički uticaj na sudstvo ili percepcija političkog uticaja na sudstvo, pa onda da se ostavi praktično samim političarima, odnosno vlasti da po svom nahođenju utiču ili ne utiču. Mi nikada nismo uticali, ali smo takođe i kao odgovorni ljudi obezbedili da to ne bude moguće u budućnosti.
Svi oni koji su pozivali da se tada odustane od toga da je sudstvo nezavisno, tu pre svega mislim na poslanike opozicije, su negde želeli da naša zemlja ostane u stanju kakvo je bilo 2009. godine. Takvi ljudi danas govore o borbi protiv nasilja, takvi ljudi danas pozivaju na to da oni mogu da obezbede normalnu Srbiju, građansku Srbiju, civilizovano društvo, vladavinu prava, perspektivu i stabilnost za sve naše građane.
Ne, poštovani narodni poslaniče, nije bilo 670 već 870 sudija i 220 tužilaca koji su samo isključivo zbog svoje političke pripadnosti ili naklonosti ostali bez funkcije u pravosuđu čiju je stalnost garantovao Ustav Republike Srbije.
I, ne, ja ne verujem da ljudi koji su to mogli da urade, da ljudi koji ni dan danas ne kaju zbog toga već se ponose time, i da ljudi koji danas u ugostiteljskom objektu „Estrada“ mogu da registruju udruženje „Srbija protiv nasilja“, da su to ljudi koji Srbiju mogu da izvedu na pravi put i da od ove zemlje naprave neku bolju zemlju za našu decu. Ne verujem u to, a naš posao je da ovde u Skupštini o tome razgovaramo i dalje ćemo se boriti za sve te vrednosti koje sam upravo pomenula, i za pravosuđe, i za nezavisno sudstvo, i za samostalno tužilaštvo, i za vladavinu prava, i za tolerantniju, demokratsku, snažnu i jaku Srbiju, ali i Srbiju koja je istovremeno može da donosi nezavisne, samostalne odluke o sebi i o očuvanju sopstvenih nacionalnih interesa. Hvala vam.
Zapamtite, 870 plus 220.

Hvala vam.
Žao mi je što smo danas počeli ovako ovaj dan. Neljudski je, zaista je neljudski. Još jednom vas molim da to ne radite, nemojte da politizujemo tragediju, nemojte da govorite neistine, nemojte da se igrate ljudskim životima, nemojte da se igrate osećajima tih porodica. Molim vas nemojte.
Kako možete uopšte da mi kažete „nemojte da tražite rupe u zakonu da krivci ne bi odgovarali“? Ko traži rupe u zakonu? Predsednik Aleksandar Vučić je rekao – neće beloga dana videti, a onda su neki drugi skočili i rekli – na šta to liči, pa valjda i oni imaju ljudska prava. Ko traži rupe u zakonu? Zašto nam imputirate… Sad se smejete. Vi se smejete, pa jel to ljudski? Čekajte, dajte, još jednom vam kažem da postoje stvari koje su iznad politike. Molim vas nemojte. Nemojte da nam govorite da tražimo rupe u zakonu da bi nekog izvukli iz zatvora. To je stvaranje haosa, stvaranje panike. To su laži, dezinformacije. Kako vi mislite da se roditelji osećaju kada čuju to, a znate da govorite neistinu?
Drugo, neću dalje da se bavim time, samo vas ljudski molim. Dokle ćemo da idemo, dokle ćemo da tonemo, dokle?
Mi smo na zahteve odgovorili, gospođo, samo da razumete. Mi smo u stalnom kontaktu sa tim porodicama, odmah smo na zahteve odgovorili. Taj dan kada su zahtevi poslati, to popodne sam se videla i imala trosatni sastanak sa predsednikom Saveta roditelja, prošli kroz sve zahteve. Na četiri smo već odgovorili, potpuno su implementirana, uslišena, a svi ostali su u procesu. U subotu su se ministarke videle sa roditeljima tamo. Danas imamo sastanak.
Molim vas nemojte. Nemojte da koristite ovo za politički obračun. Nije u redu. Nije ljudski. Hvala vam.

Hvala vam.
Takođe bih se pridružila ministarki pravde da kaže da zaista ne razumem takvu političku debatu – plašite se dece. A vi se ne plašite dece. Vi ste uz decu, a mi se plašimo dece. Koje dece? Vaše dece, moje dece, njihove dece, koje dece? Deca se zato ne koriste u političkim obračunima i političkim debatama. Nije u redu da nam kažete da se plašimo dece. Prvo, ne plašimo se dece i ne plašimo se nikoga, ali vi nas delite na vas koji ste sa decom valjda i uz decu i deca su uz vas i decu koja su valjda protiv nas. To je krajnje nekorektno. To zaista nikakvog smisla nema. Ni u jednoj civilizovanoj i normalnoj zemlji, ja mislim ni u jednoj zemlji, necivilizovanoj i nenormalnoj, to niko ne radi. Postoji razlog za to. Kako ja da vam dokažem da se mi ne plašimo dece i da deca nisu protiv nas? Kako vi uopšte dokazujete to da se mi plašimo i da su deca uz vas? Kako? Kakve je to politička debata? Na šta smo mi spali, još jednom vas pitam? Vi ste kao nova snaga na političkoj sceni Srbije, valjda treba da unesete neku novu energiju. Valjda ne treba da unesete novo blato u kome ćemo se valjati svi.
Jednu stvar da vam pokažem koja se tiče mera, jer mere me zanimaju i kritike na račun mera. Vi kažete – nama ne treba još policajaca u školi, mi treba da uložimo u nešto drugo. Vaša koleginica narodna poslanica je izjavila, pa da ne interpretiram, istakla da u našim školama ne postoje tri prsta obezbeđenja i složila se da sistem ne funkcioniše. Obezbeđenje ne postoji, u školi u koju moja deca idu školska policija pokriva dve osnovne škole. Dakle, osoba koja je u vašoj političkoj opciji, u vašem poslaničkom klubu, nam je pre 20 dana zamerila to da u školi u koju njena deca idu ne postoje tri prsta obezbeđenja i ne postoji dovoljno policajaca, a vi nam danas zamerate to što zapošljavamo još 1.200 policajaca da budu u školama.
Šta nam zamerate? Da li nam kao odgovorna politička opcija zamerate što nema policajaca ili što ima policajaca? Šta nam vi tačno zamerate i šta vi predlažete građanima Srbije? Koja je vaša mera? Da ima tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi ima policajac ili da nema tri prsta obezbeđenja i da u svakoj školi nema i da na sto metara nema policajaca? Šta je vaša politika, osim toga što ćete nam reći – deca su uz nas i za nas, a vi se dece plašite? Šta je tu politika? Jel treba tri prsta obezbeđenja ili ne treba tri prsta obezbeđenja? Jel treba još 1.200 policajaca ili ne treba 1.200 policajaca? Pošto jedan dan govorite jedno, drugi dan govorite potpuno suprotno. To je odgovorna politika od novih snaga u političkom životu Srbije? E, baš nam se lepo piše.
Da vam kažem, nove snage, da li jesu ili nisu, ja takođe ne mislim da jesu, ali tako se predstavljaju, pa hajde da uvažim to njihovo predstavljanje. I ja tražim da mene uvaže kad se ja predstavljam nekako, pa koga briga.
Da vam kažem još jednu stvar, mi pričamo o borbi protiv nasilja, vi pozivate na borbu protiv nasilja.
Vaša koleginica, takođe stranačka, vaša perjanica koja je bila vaš kandidat za predsednika Republike Srbije juče pozove sve. Kaže ovako - pokažimo Vučiću da ga Beograd ne podržava. U petak, kada uplašeni ljudi budu dovezeni na miting neka zateknu crne marame, trake, oznake na našim prozorima, automobilima, odeći. Crnim florom pokazujemo svoju tugu zbog žrtava AV režima.
Prvo, da vam kaže, dakle ona simplifikuje da kaže da su ovo žrtve režima. Ima veze sa vama, zato što je ona bila vaš predsednički kandidat. Sa vama je na protestu protiv nasilja, vaša je politička opcija. Dakle, i te kako ima veze sa vama. Svakako ima veze sa vama.
Dakle, i poziva da svi okačimo crni flor u petak, a u subotu da svi izađemo i da se radujemo. U prošli petak je stavila stoličicu na Koridor 10, međunarodni putni pravac i smejala se iz svega srca. Pa, jel tugujete ili ne tugujete? Jel crni flor petak, a radost u subotu i radost prethodni petak? Na šta to liči? Kakve su to podele u društvu? Šta želite da izazovete? Šta je poenta svega ovoga?
Danas, ako ni to nema nikakve veze sa vama, danas, samo da nađem… Pričam o borbi protiv nasilja, a vama sam postavila pitanje. Ne znam na koje pitanje da odgovorim, na ono što ste postavili pre 20 dana, da je sistem zakazao zato što nema policajaca u školi ili na ovo koje ste me danas pitali, a to je – zašto zapošljavate policajce, ne trebaju nam policajci u školi.
Ima vas sve skupa, ja ne znam koliko, evo recite mi, četvoro ili petoro u poslaničkom klubu, imate dva različita mišljenja, potpuno međusobno isključiva.
Danas ste pozvali opet na crni flor i rekli – kada su Musolinijevi fašisti marširali ka Rimu 1922. godine građani Firenci su ostali u kućama i zatvorili žaluzine na svojim prozorima. Šta smo mi, Musolinijevi fašisti? Mi smo Musolinijevi fašisti? I to je vama građenje normalne države?
O merama sam vam rekla šta sam vam rekla. Dakle, samo se dogovorite koje mere, mi ćemo vas zaista sa najvećom pažnjom i uvažavanjem saslušati. Samo da se dogovorite jel treba tri prstena obezbeđenja i dodatno policajaca ili ne treba ništa policajaca i da otpustimo sve policajce i da uložimo u nešto drugo.
Hvala vam.

Gde odoste sada? Uh, čoveče.
Danima mi univerzitetski profesor najveća pretnja. Pa, neverovatno je da vi mislite da nije i sramota je da mislite da nije. Univerzitetski profesor, profesor Filozofskog fakulteta koji predaje sociologiju govori…
(Biljana Đorđević: Vi ne znate šta je sociologija.)
Ja ne znam šta je sociologija? E, dobro je. Važno da vi znate šta je sociologija. Dobro.
Evo opet, mi smo glupi i neobrazovani, a vi ćete da mi objasnite šta je sociologija. To je borba protiv nasilja? I to je borba za bolju Srbiju, jel? Ja ne znam šta je sociologija, ali vi znate šta je sociologija? Divno, stvarno neverovatno.
(Biljana Đorđević, narodna poslanica dobacuje sa mesta.)

Da, ja sam izuzetno zabrinuta što postoji profesor na bilo kom univerzitetu u sistemu Republike Srbije, a moram reći posebno na Filozofskom fakultetu koji predaje sociologiju, koji svaki dan, svaki dan svojim studentima priča da, pretpostavljam, ne znam ni šta priča u učionici pošto ovo priča na medijima, koji kaže – ne možete da ih pobedite na izborima, jurite ih po ulicama.
Da, ja sam zabrinuta. I da, neverovatno mi je da vi koji kažete da se borite protiv nasilja niste.
I neverovatno mi je, takođe, da sam čula od još jednog univerzitetskog profesora da je to samo mišljenje. Šta mislite, kako mislite – to je samo mišljenje? To je indoktrinacija dece. Rezultat smo videli posle dva dana, bukvalno. Napadnut je politički analitičar u sred Beograda dok je sedeo u kafiću i čekao svoju suprugu da bi otišli kući. Vi ne mislite da je to problem? To jeste problem. To je problem i vaše političke opcije i to je problem vas koji se deklarativno borite protiv nasilja. Ali, kada profesor kaže – nasilje, jurite ih, bacajte ih, ubijte ih, vi kažete – sve je u redu. Kakav je to problem. Problem je. Taj čovek je svaki dan sa mladim ljudima i predaje im nešto što bi trebalo da znači da je društvo, društvo u kome niko nikog ne sme da dira, valjda, ali dobro, ako vam nije to problem to dovoljno govori o vašoj iskrenosti u borbi protiv nasilja.
Meni je žao što je to tako. Mislim da ovaj trenutak treba da nas ujedini. Mislim da treba da pričamo o merama. Nemojte da mi pričate o tome šta je rekla vaša koleginica narodna poslanica i u kom je to kontekstu bilo, zato što je rekla – sistem ne funkcioniše, ne postoje školski policajci u svim školama ili obiđu dva puta dnevno. Što? Mogla je odmah da kaže – nije to problem. Evo, ne postoje, obilaze samo dva puta dnevno, ali ne bi trebali ni ta dva puta dnevno da obilaze, bolje da te pare upotrebimo za nešto drugo.
Nemojte tako da se ponašate, nemojte da se politički oportunisti kao ove vaše kolege koje su jedan dan ksenofobi, a drugi dan brane migrante, koji su jedan dan homofobi, a drugi dan se brinu za LGBT prava. Nemojte da radite to. Nećemo, niko od nas, a posebno naša deca neće živeti u boljoj društvu dok god vi to radite.
Mogu tri sata da vam dajem primere licemerja i licemerja od strane tajkunskih medija. Borimo se protiv nasilja, svaki dan se širi nasilje i ludilo u ovoj državi. Evo, danas su našli nekog, opet na jednoj od tajkunski medija, da spočitava kako je Aleksandar Vučić posetio žrtve, porodice žrtava u Mladenovcu i kako je to strašno i kako deli žrtve, a juče mu je isti taj tajkunski mediji je njemu upravo, mu je zamerio to što svi pričaju o „Ribnikaru“. Pa, ljudi, šta želite. Na šta to liči da mi delimo žrtve. Na šta liči uopšte da imamo političku debatu o ovome.
U redu, sedimo ovde pet dana, vama hvala, lično zato što ste vi sedeli ovde pet dana, vi se niste pomerili i hvala vam, vi ste ozbiljni i odgovorni. Ne znam gde su vaše kolege? Pošto ste vi tražili ovu sednicu i tražili ove izveštaje i pošto ste mislili da je dovoljno važno. Pošto možete i svaka čast, izađete svaki petak da protestujete na ulicama, super, ali gde ste u Skupštini da razgovarate pred svim građanima Republike Srbije? Gde ste? Samo ste vi ovde sedeli, gospodin pored vas je dolazio i odlazio, više nije bio tu, nego što je bio tu, ali dobro, vi jeste. Tako da svaka vam čast, makar na tome, odgovorni ste i ozbiljni. Ne slažemo se, žao mi je što ste rekli da nije važno šta priča jedan univerzitetski profesor, izuzetno je važno. Hvala vam.