Dobro, hajmo sada polako.
Mislim da ste vi nas pobrkali. Mislim da se vi obraćate nama, a mislite na vaše koalicione partnere. Prvo pričate o pljačkaškoj privatizaciji, obratite se vašim kolegama iz tzv. saveza za Srbiju, koji je sve osim savez za Srbiju. Možda je savez za sve drugo, ali za Srbiju nije.
Pričate i insistirate o tajnim pregovorima. Ja potpuno mogu da razumem da ste vi u savezu navikli i da su vam uobičajeni tajni pregovori. Tajni pregovori nisu manir ni Aleksandra Vučića, ni Vlade Republike Srbije, ni SNS, ni vladajuće koalicije. Nemamo šta da krijemo, pa nemamo tajne pregovore.
Vaši koalicioni partneri, da vas podsetim, iako ste ponovo nas optuživali toliko puta da mi uzimamo lobističke kuće za pregovore, vi ste, vaši koalicioni partneri, uzimali lobističke kuće za pregovore.
Dakle, vi se obratite kako je tačno, kako su dve lobističke kuće 2011. godine pregovarale oko KiM tako uspešno da smo imali toliko priznanja koliko smo imali, a u mandatu ove Vlade se povlače priznanja. Pa, je jedna dobila milion 400.000 dolara za svoje lobističke usluge, a druga dobila 900.000 dolara za svoje logističke usluge. Ta druga je „Podesta grupa“. Ta „Podesta grupa“ je istovremeno, istovremeno kada je potpisala ugovor sa Vladom Srbije isti takav ugovor potpisala i sa Kosovom. E, to su vaši partneri. Mi ne pregovaramo tajno. Ovo znači da se pregovara tajno.
Godine 2009. Agencija „Advance practicle solutions“ iz Čikaga, za potrebe lobiranja u SAD, mesečni honorar, mesečni honorar 85.000 dolara. Mesečno. Ne, to ne radi ova Vlada Republike Srbije. Zato ja vama kažem – vi ste, ja mislim, nas pobrkali. Nego, vi preispitajte vašu odluku da budete u koaliciji sa ljudima koji su to radili.
Pored toga, ne znam dalje kako, vidim dobacuju mi ponovo za Toni Blera. Poštovani narodni poslaniče što mi dobacujete za Toni Blera, da vam ja kažem koliko je to istina. Evo, da probam da vam kažem koliko je istina.
Godine 2018, 30. marta Vuk Jeremić izjavljuje, 30. marta 2018. godine, izjavljuje – Vučić je direktno u NJujorku pokušao da unajmi jednu basnosnovno skupu lobističku firmu, ali mu oni još uvek nisu odgovorili da li žele da prihvate angažman. Trenutno čeka odgovor od njih. Molim vas, pitajte Vuka Jeremića da li smo dobili taj odgovor, pošto ništa nismo potpisali, ali on ima te tajne informacije koje su potpuno, on garantuje za istinitost tih informacija.
Dakle, to je bio 30. mart. Pa, 18. april, Vuk Jeremić kaže – kontraverzni biznismen Kori Levandovski dolazi u Beograd na dogovor sa Aleksandrom Vučićem. Vučić je tražio samo jednu stvar od Levandovskog, telefonski razgovor sa Trampom. Posle tog razgovora Donald Tramp će da napiše tvit kako je Aleksandar Vučić veoma hrabar čovek, a zauzvrat može da dobije šta hoće, keš, biznis plan, neko zemljište na Novom Beogradu. I, to je bila ta informacija, potpuno tačna, koju ste vi plasirali građanima Srbije. Ništa nije bilo, ali, dobro, nema veze. Važno je, važno je da se baci blato, malo će da ostane, koliko ostane taman super za vas, možda neki glas dobijete.
Pa, onda imamo 18, mart 2018. Vučić je trebalo tajno da otputuje u NJujork i večera sa porodicom Soroš, ali je otkriven. Istina je da je predsednik Aleksandar Vučić putovao komercijalnim letom „Er Srbije“. Tajno putovao komercijalnim letom, pa je otkriven, molim vas.
E, a onda, i ovo je vrh, vrh tih bisera koje vi plasirate građanima Srbije, 24 februar 2018. godine. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, to kaže iz svojih dobrih, odličnih izvora Vuk Jeremić. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, jer ga je pročitala. Predsednik Aleksandar Vučić se sutradan video sa kancelarkom Angelom Merkel.
Tako da, mašite tim „NIN“- om. To je tolika istina kao i sve ovo ostalo što ste rekli da je istina. Samo vi nastavite da prodajete teorije zavere. Realno, ja mislim da je opet bolje za vas da pokušate da opovrgnute činjenice i činjenično stanje koje Vlada Republike Srbije može da pokaže građanima Srbije, a koje vi nazivate – ga, ga, ga, ga.
E, pa to „ga, ga, ga, ga“, poštovani narodni poslaniče, je da je u prvoj polovini ove godine Srbija imala ekonomski rast od 4,9 % , da je priliv stranih direktnih investicija do avgusta bio jedna milijarda 800 miliona evra, ili 5,1 % više nego 2017. godine koja je bila rekordna, da je nezaposlenost pala na ispod 12 %, odnosno 11,9 %, da je Srbija na listi globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma napredovala za pet mesta i prvi put prestigla Hrvatsku. Dakle, sada smo u regionu jedino, odnosno od zemalja bivše Jugoslavije, jedino je Slovenija bolje rangirana od nas, da smo prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke pozicionirani kao 27. od 150 zemalja na ovoj listi, što je bolje čak od Kine, od Rusije, od Španije. Jedno mesto smo samo iznad Belgije.
Mi smo tu u rangu najrazvijenijih zemalja sveta. Ukinuli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Od 2012. godine smo minimalac podigli za čak 42%. Podsetiću vas da su ga vaši koalicioni partneri od 2009. godine do 2012. godine podigli za 1,8%. Od 159 evra, koliko je bio 2009. godine do 162 evra koliko je bio 2012. godine. Od 1. januara on će biti 230 evra.
Ja bih mislila da se kao iskreni patriota srpski zbog toga radujete. Ne, vama je zbog toga krivo. Vi jednostavno to ne možete da oprostite ni Vladi Republike Srbije, ni Aleksandru Vučiću, ni SNS. Ne možete.
Takođe bih dodala, kada već pričamo o najugroženijima oko kojih se toliko brinete da je od 2010. godine za socijalnu pomoć budžet uvećan tri puta. Da je u 2017. godini izdvajano 14,6 milijardi dinara za najugroženije. Nikada više nije bilo izdvojeno za najugroženije.
I, konačno, da vam kažem još jednu stvar, da probam, a ostaviću vremena, naravno i kolegama, dakle, kada kažete da ne dozvoljavamo više da rudna bogatstva rasprodamo strancima. Ovo je isti slučaj kao sa Dablinskim sporazumom, ali makar narodni poslanik mora, ja mislim, u obavezi je da ga ne mrzi da pročita, ako ne zakone onda Ustav Srbije. I, da nije u redu da Vlada mora da edukuje narodnog poslanika da je i po Ustavu i po zakonima Republike Srbije rudna bogatstva da su uvek i isključivo u vlasništvu Republike Srbije.
Ali, to je kao sa Dablinskim sporazumom, hajde da vešamo Anu Brnabić, pa pored nje odmah Aleksandra Vučića, zato što smo mi čuli, to su ove informacije iste, iz ovih istih izvora koje kažu da Aleksandar Vučić nikada neće da se vidi sa Angelom Merkel, pa se on vidi sutra sa njom, da tajno putuje u NJujork, a on ide komercijalnim letom. E, po istim tim informacijama mi smo parafirali Dablinski sporazum, da ste pogledali Dablinski sporazum, da ste ga otvorili, da ste pročitali, da niste Dablinski sporazum pročitali, da ste pročitali na Vikipediji stranicu Dablinskog sporazuma znali bi, niti da možemo niti da smo parafirali taj sporazum.
Ali, ja vas molim još jednom, apelujem, da bi imali malo konstruktivnije rasprave, u interesu, pre svega, građana Srbije, da pročitate nešto, da se edukujete nekako, pa onda da nam postavljate pitanja na koja mi možemo da odgovaramo u jednoj raspravi kakva odgovara nivou parlamenta Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam.
Znam da polako, nažalost, moramo da privodimo kraju, ja ću se svakako truditi da i sledećeg poslednjeg četvrtka u mesecu Vlada Republike Srbije bude u Narodnoj skupštini i odgovara na pitanja.
Želim samo još jednu stvar da vam kažem i da podsetim još jednom građane Srbije. Mislim da je važno zbog svih ovih, zbog poplave ovih lažnih vesti, tzv. proverenih informacija, ne zna se od koga i ne zna se gde, ni ko je rekao, ni gde je čuo, ali su proverene, i uglavnom nam lideri Saveza za Srbiju plasiraju te informacije kao potpunu istinu i videće građani Republike Srbije da je to tako bilo.
Da probam makar da odgovorim na svih ovih 1000 optužbi, priznaćete Kosovo, pregovara Toni Bler. Molim vas, to je na naslovnoj strani nedeljnika NIN, ovaj put. Pregovara Toni Bler, pregovara Levandovski , pregovara Pen Pudesta, tajni razgovori, dogovori, tajni ugovori, ko vam je dao ovlašćenje. Evo još jedne proverene informacije, koalicionih partnera Boška Obradovića, pa da podsetim građane, i najlakše je u stvari da dokažemo da li mi lažemo, ili oni lažu time da zajedno ispratimo verodostojnost takvih informacija.
Dakle, 29. jula ove godine, Vuk Jeremić, jedan od lidera Saveza za Srbiju, citiram „ Imam informacije da će se 4. novembra 2018. godine, održati Referendum o Kosovu, kao i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.“
Poštovani građani Republike Srbije, to je za tačno 10 dana, pa ćemo da vidimo koliko proverene informacije gospoda imaju. Hvala vam.

Hvala.
Ne znam, s obzirom na to koliku malu političku moć imam, zašto se vi toliko nervirate oko toga? Ceo dan juče sam slušala, evo nastavljate i danas da pričate o tome koliku malu političku moć imam i ne znam kako je to tema, a ni zašto vas to toliko žulja?
Ali, isto tako ću reći da mi je neverovatno političko licemerje koje vi pokazujete. Kada je Mirko Cvetković bio predsednik Vlade, koji nije bio član DS, to je onda bilo fantastično. Bilo je fenomenalno, bio je pokazatelj demokratije, vladavine prava, kako nema partokratije. To je tada sve bilo da nije moglo bolje biti. Ali, kada sam ja predsednica Vlade, a nisam članica stranke, onda je to najstrašnija moguća stvar, bez toga da imam bilo kakvu političku moć, bez toga kako neko ko nije član stranke može da bude na najvećoj političkoj funkciji. Kako je sve to moguće? Ali, kada je Mirko Cvetković bio, onda ste pričali potpuno drugu priču. Tako da mislim najiskrenije, ta je to jedno par ekselans političko licemerje, ali vi ste izabrali da tako vodite politiku.
Takođe, mislim da je veliko političko licemerje to da vam smetaju navodne afere Siniše Malog, na koje sam juče ceo dan odgovarala i davala dokaze, ali vam nije nikako smetala i dan danas vam ne smeta ni najveće istorijsko zaduženje Grada Beograda od milijardu i 118 miliona evra, niti vam je smetalo 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza, niti vam je smetao rekordni budžetski deficit od preko 20%, niti vam je smetala najveća nezaposlenost, istorijska u Beogradu. Ona je u stvari bila 2006. godine 19%, pa je Đilas smanjivao, došla 2010. godine čak na 13.9%, znači relativno dobar rezultat, što je Đilas sa svim svojim menadžerskim sposobnostima koje ste onda vi onda ponovo podržali, doveo na 15,8%. Dakle, opet se podigla skoro na 16% i danas je 10,8%. U tom političkom licemerju 10,8% nezaposlenosti je mnogo gore, nego 16% ili 19%.
Takođe vam nisu bili problematični ni skupi vrtići od 9.700 dinara mesečno, u odnosu na cenu od 5.590 dinara mesečno, zbog čega je stiglo 15.000 tužbi na račun Grada Beograda, za koje je već isplaćeno nekih 450 miliona dinara, 448 miliona, da budem precizna. Procene su da će to biti oko 20 miliona evra, kada stignu sve tužbe. Ni to vam nije smetalo, ali vam smetaju Sinišine tzv. afere.
Nisu vam smetali ni podzemni kontejneri, koji ni dan danas ne radi, ali ipak iako oni ne radi, mi trenutno imamo sudski spor zbog njih. Oni vam nisu smetali. Nije vam smetala ni kuća „Velikog brata“ u Pionirskom parku gde treba deca da se igraju. Ni to vam nije smetalo, ali vam smetaju Sinišine navodne afere.
Ceo dan juče sam slušala oko privatizacije i toga kako je to jedna od najstrašnijih stvari u Sinišinoj biografiji. Zbog toga sam sinoć zamolila da mi se da spisak privatizacije koje je on vodio kao direktor Centra za tendersku privatizaciju i reći ću vam da sve, a vi to proverite, sve privatizacije koje je Siniša Mali kao direktor Centra za tendersku privatizaciju vodio u to vreme, sve te kompanije i dan danas rade i sve te kompanije i dan danas zapošljavaju ljude. Oni su takođe jedni od najvećih izvoznika iz Srbije.
Jedna od tih je npr. „Merima“ iz Kruševca, koju je kupio „Henkel“. Pre mesec dana sam bila da otvorimo još jedan dodatni pogon „Henkela“ i on u ovom trenutku postaje jedan od 10 najvećih izvoznika iz Srbije.
Tu je „Zorka farma“ koju je kupio „Hemofarm“, Duvanska industrija Niš koju je kupio „Filip Moris“, Duvanska industrija Vranje, koju je kupio „Britiš amerikan tabako“, Cementara Beočin, „Lafarž“, Cementara Kosjerić „Titan“, Cementara Popovac „Holcim“. Dakle, sve kompanije koje su uspešno privatizovane, odlično rade, zapošljavaju ljude, doprinose ekonomskom razvoju Srbije i jesu jedan od najvećih izvoznika iz Srbije.
Ništa od toga što sam nabrojala vama, ne smeta, ali vam zato smeta afera doktorat, čoveka koji je bio najbolji đak generacije u gimnaziji, koji je onda bio najbolji student generacije na Ekonomskom fakultetu, koji je dobio nagradu za diplomski rad, koji ima dve master diplome. Jednu sa Ekonomskog fakulteta i jednu iz SAD kao njihov stipendista, doktorat za koji je komisija dva puta potvrdila autentičnost tog doktorata, ali dobro.
Rekla sam Siniši jutros, da nije bio taj doktorat i da nisi radio taj doktorat i da sam ja juče mogla da predstavim da si bio đak generacije, student generacije, najbolji master student, onda bi mi verovatno rekli – Siniša Mali je, mi smo to čuli iz poverljivih izvora, Siniša Mali je učio napamet. On je bubao, nije učio sa razumevanjem. I to je jedna ogromna afera koja će zauvek pratiti Sinišu Malog. Hvala vam.

Samo par stvari.
Prvo, mislim da je potpuno legitimno da vama smeta što ja kažem ko je moj politički mentor, ali ne vidim težinu toga uopšte. Vama, naravno, može da smeta šta god, ali ne znam kakav uticaj to ima na Narodnu skupštinu, a i na mene i na moj posao?
Da li ja mogu da se poredim sa tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Mirkom Cvetkovićem? Naravno da ne mogu i mi se u tome u potpunosti slažemo. Ja radim, a pri tom i naše sednice Vlade u zgradi Vlade nisu telefonske. Tada su sve sednice Vlade, osim par, ja mislim, evo, videću da mi pošalju informacije, bile telefonske. Tako da je istina da ja ne mogu da se poredim i time se ponosim.
Da li sam ja rekla da nije bilo pljačkaške privatizacije? Nemojte da izvrćete, to je dosta jeftino. Nisam ja to rekla. Ja sam rekla da Siniša Mali nije učestvovao u pljačkaškim privatizacijama između 2001. i 2003. godine. A da li ih je bilo? Nažalost - onoliko, zbog čega je toliko ljudi izgubilo posao, toliko firmi ugašeno, toliko se podigao naš uvoz zato što su prodavane firme, iznošene mašine u inostranstvo i sa tih istih mašina rađeno u inostranstvu pa uvoženo u Srbiju.
Na primer, „Zmaj“. Izvezene su mašine u Tursku, rade u Turskoj i danas iz Turske mi uvozimo to. „Zmaj“ je prodat za manje, a pri tom je jedna od one čuvene 24 privatizacije, za manje nego što su mašine koštale u „Zmaju.
Generalno, samo sam htela da vam kažem da potpuno podržavam vašu, vidim, intenciju da citirate i da se pozivate na predsednika Republike Aleksandra Vučića i molim vas, samo tako nastavite. Hvala vam.

Hvala.
Ovo je stvarno neverovatno. Neverovatne stvari ja ovde mogu da čujem. Jedna od neverovatnih stvari, a setićete se, sinoć smo se ovde raspravljali oko vašeg dobacivanja i toga da skratim. Vi mene kažete danas, bez i jedne reči juče, o planu i vizijama Vlade i Ministarstva finansija.
Podsetiću vas, o planu me je direktno pitao narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Kada sam pričala o planu i vizijama, narodni poslanik me jedna čuo zato što ste vi meni dobacivali da skratim, da je zabavno to što pričam. Možemo da pitamo i narodnog poslanika. Dakle, apsolutno vas nije zanimalo, ni plan, ni vizija koju sam predstavljala, jedino ste želeli da skratim. Pričala sam o tri najvažnija cilja koje ima ministar finansija ispred sebe, kako te ciljeve da postigne i bili ste u sali. Vidim da se čudite sada. Hoćete da mi kažete da me niste čuli da sam pričala o planu i vizijama? Niste me čuli kada sam pričala o planu i vizijama? Dobro.
Dakle, neverovatno je reći nekome ko je juče sa vama sedeo ceo dan, deset sati, da nisam ni jednu jedinu reč rekla o planu i vizijama. Ja sa pričala o tom planu i vizijama. Znam šta sam pričala. Možete da uzmete stenogram i da vam pričam o dva ključna prioriteta i problema i izazova koje ima ministar finansija, o tri cilja koja su najvažnija i šta želimo da postignemo time. Dobro, i to je parlamentarna debata.
Ali, na svu sreću, svi građani Republike Srbije, koji su juče pratili prenos, su čuli da sam pričala o planu i vizijama.
Takođe mi kažete da nisam pričala o rezultatima Vlade, pričala sam samo o rezultatima Siniše Malog. Neverovatno, koliko sam juče pričala o rezultatima Vlade, ali hvala vam na prilici da još jednom pomenem samo najvažnije rezultate od početka ove godine. Vidim da je nekima već muka što ću pričati o rezultatima Vlade, pretpostavljam zato što sam ih puno puta pomenula. Ali, vidite, vaše kolege narodni poslanici meni kažu da nisam pričala o rezultatima Vlade.
Dakle, BDP rast od 4,5% u prvom kvartalu, priliv stranih direktnih investicija od 611,6 miliona evra, takođe u prvom kvartalu. To je za 4,7% više nego u 2017. godini, kada smo imali dve milijarde i 600 miliona evra stranih direktnih investicija. Potpisani ugovori sa 24 kompanije za oko 10.000 novih radnih mesta. Dobit privrede, po Agenciji za privredne registre, a ne po onome što Vlada kaže, 437 milijardi dinara, duplo bolji rezultat nego 2016. godine. Nenaplativi krediti, tzv. MPL-ovi, konačno jednocifreni, u martu 9,2%.
Rešavali smo i nastavljamo da rešavamo probleme preduzeća u stečaju. Uspešno privatizovana „Galenika“ za ukupno 41 milion evra. Rešen IMT. Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede imali smo konačno ponovo predstavljen IMT traktor. Do kraja godine očekujem da ponovo krenemo proizvodnju traktora u Republici Srbiji. Rešen „Magnohrom“. Raspisujemo tender za strateškog partnera za RTB Bor.
Stanje budžeta na jučerašnji dan – suficit od 11,6 milijardi dinara, planirani deficit od oko 38 milijardi dinara. Javni dug ispod 60%, dakle, 59,9%, ispod nivoa Mastrihta, zahvaljujući čemu je Srbija u ovom trenutku stabilna zemlja.
U aprilu smo konačno pustili u rad elektronsko pravosuđe, kako bi se borili protiv male korupcije i napravili pravosuđe transparentnije u Srbiji. Danas svi građani Srbije mogu da prate status predmeta u svim osnovnim, višim i apelacionim sudovima onlajn, preko interneta. Povezujemo baze podataka pravosuđa sa bazama podataka državne uprave i lokalne samouprave, kako bi omogućili bržu, lakšu i direktnu razmenu podataka između sudova i državne uprave. Svi podaci koje smo stavili da su transparentni su stavljeni i na portal otvorenih podataka. Portal otvorenih podataka, samo da vam kažem, u smislu transparentnosti i toga koliko je Vlada kritikovana, nikada ranije nije ni postojao. Mi smo ti koji su objavili portal otvorenih podataka i sada objavljujemo sve setove otvorenih podataka, kako bi stimulisali i transparentnost rada Vlade i ostalih državnih institucija i start ap kompanije da nalaze rešenje za probleme koje imaju i Vlada i javna preduzeća.
Mogu da nastavim ako hoćete. Takođe, i politički, o ugledu Srbije u svetu. Rekli ste da nisam rekla o rezultatima Vlade, pa evo, za vaš benefit, sada i govorim. Poseta premijera Japana gospodina Šinzo Abea, poseta gospodina Tajanina, predsednika Evropskog parlamenta, poseta Žan Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, poseta Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta, poseta Šarla Mišela, premijera Belgije, poseta predsednika Kipra Nikosa Anastasijadesa, poseta predsednika Evropske investicione banke dr Vernera Hojera. Predsednik Srbije u poseti Turskoj, u poseti Rusiji. Zajedničke sednice Vlade sa Slovenijom i Mađarskom. Objavljivanje Strategije o proširenju EU, identifikovanje Srbije kao lidera za sledećeg člana EU itd. Ne mrzi me da vam ponovim o najvećim uspesima Vlade, još jednom, ukoliko ni ovaj put niste čuli.
Kažete za afere Siniše Malog – nadležni organi će da reaguju. Ja sam vam rekla, u nekim od navodnih afera nadležni organi su već reagovali. U nekima, svakako, nadležni organi će tek da reaguju. Ja vas onda pitam, ako će nadležni organi tek da reaguju, zar nije postulat svakog savremenog, civilizovanog društva da ste nevini dok se ne dokaže da ste krivi? Vaš postulat, i zahvaljujući tome ovolike afere i insistiranje na njima, vaš postulat je da je Siniša Mali kriv dok se ne dokaže da je nevin.
Ako pričamo o javnom dugu i ukupnom dugu, dakle, nejasno mi je da i dalje ne možete da razumete da je Siniša Mali pričao o ukupnom dugu grada Beograda. Ali, što je vama teško da prihvatite koliki je bio ukupni dug grada Beograda? U javnom dugu grada Beograda jedna od stvari koja nije računata su upravo ovih 448 miliona dinara koje je Beograd isplatio za 15.000 porodica zbog veće cene obdaništa od ekonomske cene. To nije bilo računato u javnom dugu, ali jeste ukupan dug grada Beograda, dug koji je gradska uprava morala da vrati, dug koji će i sledeća gradska uprava, kako nam stižu tužbe, morati da vrati i koje su oni proračunali na 20 miliona evra, koje neko mora da obezbedi u gradskoj kasi da vrati ljudima.
Eto, to je bilo jedno od dugovanja koje vi ne računate. Siniša Mali je računao i vratio. Hvala.

Hvala. Samo par stvari. Prvo, što se tiče raskida ugovora sa bus plusom. Mi nismo želeli da raskinemo ugovor sa bus plusom iako on svakako je morao i mogao da bude mnogo bolji zato što bi to sa sobom povuklo dve velike konsekvence. Jedna je ogromnu odštetu koja se nije isplatila tada gradu Beogradu, a i za koju zbog stanja u budžetu grad Beograd nije ni imao novca.
Drugo, da kakve god ugovore potpisivali i pre vas, vi morate, na kraju krajeve i vladavine prava i predvidivosti poslovanja, ukoliko su oni u skladu sa zakonom, morate da ih ispoštujete. Tako su nam tražili da raskinemo ugovor sa „Fijatom“ zato što nije u najboljem interesu Republike Srbije, tako i bus plus.
Kažem vam, da svaki taj raskinut ugovor značio bi za investitore da kako koja vlada dođe na lokalu ili na republici, može da raskine ugovore kako hoće i kao im se sviđa ili ne sviđa. Znači, ne bi imali više ni domaće, a ni strane investitore u Srbiji. Tako da je u tom trenutku svakako i za lokal i za imidž Srbije bolje da se sačeka dok ugovor, dok traje validnost tog ugovora.
Što se tiče novih autobuskih linija i novih autobusa. Vi, naravno znate da je uvedeno novih deset autobuskih linija i da je Beograd dobio novih 107 autobusa uključujući i prve električne autobuse. Dakle, nije tačno da se ništa nije promenilo i da se nije ulagalo i u novi vozni park.
Što se tiče projekata, mislim da je potpuno bespotrebno da ponovo objašnjavam posle sada već dan i po kako to da gradska vlast u mandatu Siniše Malog nije nastavljala politiku gradske vlasti u mandatu Dragana Đilasa, jer da jeste, onda bi dug samo danas bio još mnogo veći, imali bi blokadu javnih preduzeća, imali bi i dalje budžetski deficit od preko 20% ili više, ali danas Beograd nije više takav grad. Danas je Beograd, kao što sam i rekla, jedna stabilna, perspektivna lokalna samouprava koja ima, 40% BDP-a Srbije dolazi iz Beograda i verujem da će se tako nastaviti i u mandatu sledeće gradske vlasti.
Što se tiče toga da li je gradska vlast u mandatu Siniše Malog implementirala i neke od projekata koji su bili najavljivani od strane tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa i te vlasti, pa, jeste. Nikad mi nismo rekli da su svi projekti koje su oni bombastično najavljivali loši. Oni samo nisu imali ni znanje, ni želju da ih sprovedu. Tako da, u svakom slučaju, oni jesu, svi ti projekti, u korist građana Beograda, tako da je u tom smislu dobro i da su oni implementirani. Hvala.

Hvala.
Želela sam danas da zaključim ovu debatu i da kažem da sam se trudila u protekla dva dana da obrazložim na najbolji moguć način konkretnim, brojkama dokazima i ekonomskim pokazateljima zašto sam predložila gospodina Sinišu Malog za mesto ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Razumem da neke od tih stvari jednostavno opozicija ne želi da prihvati i žao mi je zbog toga, zato što mislim da bi bilo odgovorno i u nacionalnom interesu da počnemo da prihvatamo neke brojke, pre svega one brojke, rezultate, uspehe koje nije sama sebi pripisala Vlada Republike Srbije, već objektivni, dosta kritički, dosta strogi međunarodni partneri i međunarodne organizacije.
Ali, dobro, takva je u ovom trenutku politička atmosfera u Srbiji i zbog toga nisam dalje želela da odgovaram u konačnici ove sednice na stvari na koje sam preko tri puta dala odgovor zato što sam mislila da onda taj odgovor,u stvari, ljude koji postavljaju to pitanje ponovo uopšte ni ne zanima.
Moj zaključak iz ova dva dana debate oko predloga da Siniša Mali bude ministar finansija je da su protiv ovog predloga, pre svega, oni ljudi koji veruju i misle da je bivša gradska vlast odgovorno radila, dakle, oni ljudi koji kažu da je odgovorno da imate istorijski deficit, istorijske dugove, najveću nezaposlenost, skuplje vrtiće, da je odgovorno da imate podzemne kontejnere koje ste platili, pretplatili, koji su se odmah pokvarili, nisu građani mogli da ih koriste, a danas imamo sudski spor, kojima je odgovorno da imate neisplaćene obaveze prema raznim socijalnim kategorijama i kojima je odgovorno da imate kuću Velikog brata u Pionirskom parku. To je, pre svega, ono što sam čula u ovoj debati, da Siniša Mali nije bio dobar gradonačelnik, da sve moje pokazatelje da je on dobro i odgovorno vodio gradsku kasu, zbog čega može dobro i odgovorno da vodi kasu Republike Srbije, nisu prihvatali zato što je bivša vlast odgovorno radila.
Protiv Siniše Malog su takođe oni koji veruju da Srbija treba da bude društvo u kom su svi krivi, dok se ne ispostavi da su nevini. Krivi su i kada nadležne institucije kažu da nisu, krivi su zato što jednostavno to nije dovoljno dobar odgovor za njih, oni koji neće da razumeju razliku između javnog duga i ukupnog duga zato što im u ukupni dug ne ulaze, valjda potraživanja roditelja za vrtić, zaostale naknade za porodilje, neisplaćene obaveze socijalne ustanove, oni koji ne žele da razumeju razliku između potrošnje i investicija i, na kraju krajeva, da ponovim sa početka, oni koje činjenice, brojevi, projekti, rezultati, apsolutno ne zanimaju i za njih neće da čuju.
Iz tog razloga sam pripremila da pročitam jedan paragraf izveštaja o napretku koji je Evropska komisija dala za Srbiju, zbog ovih narodnih poslanika koji, nažalost, više nisu tu u najvećoj mogućoj meri, hvala vama koji ste ostali, ali i zbog građana Republike Srbije, kao i zbog vas svih ostalih narodnih poslanika, ali, konačno, i zbog Siniše Malog, zato što je on budući ministar finansija i treba da čuje ovo.
Dakle, citiram Izveštaj o napretku Evropske komisije – kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila dobar napredak, rešeno je pitanje budžetskog deficita, osnovni elementi rasta su stabilni i očuvana je makroekonomska stabilnost, inflacija je obuzdana, a monetarna politika je doprinosila rastu. Uslovi na tržištu rada su se dalje poboljšali, ojačani su stabilnost i učinak finansijskog sektora, porast izvoza i investicija nastavljaju da podržavaju ekonomsku aktivnost. Između 2014. i 2017. godine državni budžet je izašao iz deficita od 6,6% BDP do suficita od 1,2% BDP. Kombinacija makroekonomskih politika bila je odgovarajuća i donela je makroekonomsku stabilnost i poboljšanje najvažnijih ekonomskih indikatora. Struktura privrede se poboljšala i ekonomska integracija sa EU se dalje povećala.
U izveštaju se navodi da se povećala horizontalna podrška malim i srednjim preduzećima koja su naročito aktivna u oblasti građevinarstva, maloprodaje i turističkih usluga. Vlada je produžila aktivnosti programa, godina 2016. je kao godina preduzetništva, na celu deceniju, čime se pružaju brojni programi za finansijsku i nefinansijsku pomoć ovom sektoru.
Želim ovim da poručim i budućem ministru da očekujem da radi kako bi se svi ovi uspesi održali i da pomogne dodatno timu Vlade Republike Srbije, da postignemo i mnogo više od ovih uspeha, kako bi građani Republike Srbije svakim danom živeli što bolje.
Vama, pre svega, narodni poslanici SNS, ali onda svakako i cele vladajuće koalicije, želim da se zahvalim na stalnoj podršci Vladi Republike Srbije, bez vas svakako ne bismo uspeli da radimo ovo što radimo i želim da vam se zahvalim na spremnosti da čujete moje argumente za Sinišu Malog i na podršci da on postane ministar finansija. Hvala vam.

Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas imam priliku da predložim za mesto ministra finansija gospodina Sinišu Malog.

Pošto očekujem da ćemo tokom dana imati generalnu raspravu, koja će uključivati razne stvari, ja bih se u ovom mom uvodnom izlaganju fokusirala uglavnom na one stvari koje su njega, pre svega, i preporučile za mesto ministra finansija.

Ostaviću za kasnije debatu, verujem, o nesumnjivom znanju, profesionalnim kvalifikacijama i iskustvu Siniše Malog. Meni se čini, ono što je meni bilo važno, da je Sinišu za mesto ministra finansija pre svega preporučio uspeh u rešavanju ogromnih finansijskih i razvojnih problema Grada Beograda, koje je on nasledio kada je preuzeo mesto gradonačelnika 2014. godine.

Godine 2014. situacija u Beogradu je bila sledeća. Siniša Mali je kao gradonačelnik preuzeo grad koji je imao 1.118.000.000 evra duga, 14 milijardi dinara neplaćenih obaveza i rekordni budžetski deficit od 20,25%. Kakva je situacija u Beogradu danas? Dug Grada Beograda je prepolovljen. Isplaćene su sve obaveze Grada Beograda. Deficit Beograda smanjen je za četiri puta.

Beograd je u svojoj istoriji dobio prvi kreditni rejting i to u oktobru mesecu 2016. godine od međunarodne Rejting agencije Mudiz i tada je kreditni rejting Beograda bio B-1 sa pozitivnim izgledom. U martu 2017. godine kreditni rejting Beograda unapređen je na BA-3 i očekujemo da će se do kraja godine kreditni rejting Beograda dodatno unaprediti.

Podsetiću vas da je ovo prvi put u istoriji da je Grad Beograd dobio kreditni rejting, što je izuzetno značajno za privlačenje stranih investicija i za predvidivost poslovanja domaćih investitora.

Ono što Sinišu Malog pre svega preporučuje za mesto ministra finansija to je da je Beograd danas stabilna lokalna samouprava i daleko najveća investiciona destinacija u ovom delu Evrope.

Tokom mandata Siniše Malog kao gradonačelnika sprovedena je i konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća. U prve tri godine mandata od minusa od dve milijarde dinara javna i javno-komunalna preduzeća u gradu došla su do neto dobiti od 10 milijardi dinara.

„Beograd-put“, na primer, je umesto gubitka od preko milijardu dinara iz 2013. godine, danas profitabilno preduzeće koje pravi profit od 507 miliona dinara. Ovo je, naravno, napravilo osnov za ulaganja, pa je „Beograd-put“ posle deset godina imalo prvu ozbiljnu nabavku kamiona.

„Zelenilo Beograd“ je takođe dobilo novu mehanizaciju, „Gradska čistoća“ nove kamione. „Beogradski vodovod i kanalizacija“ ulažu u nove kilometre vodovodne i kanalizacione mreže.

Pošto je sređeno stanje u gradskim finansijama, što je bio, složićemo se svi, veoma izazovan i težak zadatak, pokrenut je konačno u Beograd ozbiljan, pravi investicioni ciklus.

Promenjen je pristup investitorima, tako da se danas građevinske dozvole u Gradu Beogradu izdaju za svega 12 dana. Proces je, kao i u celoj Srbiji, u potpunosti elektronski da bi se sprečila mogućnost bilo kakve korupcije.

U poslednje četiri godine izdate su građevinske dozvole za više od dva miliona kvadratnih metara. Prethodna gradska vlast je za period od šest godina izdala građevinske dozvole za tačno ukupno duplo manje kvadratnih metara. Samo tokom 2017. godine izdato je dozvola za više od milion kvadrata.

Kao predsednica Vlade lično mogu da posvedočim da je, zahvaljujući velikim investicionim projektima Grada Beograda, naročito stanogradnje, BDP Republike Srbije održan, građevinska industrija stvarno, iskreno i značajno unapređena. Ponovo je pokrenuta i jaka međunarodna saradnja Grada Beograda, koja je u vreme mandata Dragana Đilasa mislim pa skoro u potpunosti zamrla i mislim da je to nešto gde ćemo mi morati da se složimo.

Na inicijativu Siniše Malog i tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića 2015. godine pokrenut je investicioni forum „Beogradski investicioni dani“, koji se od tada održava svake godine kao jedinstvena platforma za privrednu saradnju, privlačenje investitora i promociju Beograda.

Danas investicioni dani postaju jedna od glavnih regionalnih inicijativa koja okuplja privredu iz celog sveta u Beogradu, međunarodne finansijske institucije, strane i najveće domaće investitore.

Beograd je takođe te 2015. godine bio domaćin Samita glavnih gradova centralne i jugoistočne Evrope, na kom su predstavljeni investicioni potencijali Beograda i Srbije i mogućnosti za regionalnu saradnju.

U vreme mandata Siniše Malog pokrenuti su veliki investicioni projekti, od kojih je svakako najznačajniji „Beograd na vodi“. U toku njegovog mandata, između ostalog, su otvoreni robna kuća „Ikea“, posao koji nije mogao da se završi preko 15 godina, pre svega zato što „Ikea“ ne dolazi u lokalnu samoupravu ili u zemlju gde postoji korupcija. To da je Švedska „Ikea“ u Beogradu i Srbiji pokazuje da se Srbija uspešno bori sa korupcijom i da ima transparentno poslovanje.

Takođe je otvoren hotel „Hilton“.

Posle više od 10 godina, Beograd je dobio i prvu fabriku u Obrenovcu „Meita“.

Sve što je urađeno u poslednje četiri godine doprinelo je smanjenju nezaposlenosti u Beogradu, koja je sada na istorijskom minimumu. Za vreme mandata Siniše Malog, broj nezaposlenih u Beogradu smanjen je za oko 25.500 ljudi, sa 109.652 nezaposlena u aprilu 2014. godine, na 84.139 nezaposlenih u aprilu 2018. godine.

Zahvaljujući odgovornom vođenju gradske kase, Beograd je i sam ušao u veliki investicioni ciklus kako bi se poboljšao kvalitet života svih njegovih stanovnika.

Ja ću sada za građane Srbije da obrazložim nekoliko projekata koji su, čini mi se, posebno važni. Kompletno je rekonstruisan Trg Slavija i velike saobraćajnice poput Bulevara Oslobođenja, Ruzveltove i ul. Mije Kovačevića.

Železnička stanica Beograd centar, odnosno Prokop je posle 40 godina počela sa radom. Izgrađene su i pristupne saobraćajnice na toj stanici. Otvoren je Pupinov most na Dunavu. Izgrađen je novi Bulevar od Mosta na Adi do Tošinog bunara, završena je izgradnja fabrike vode „Makiš 2“.

Počeli su radovi na pretvaranju centra grada u pešačku zonu. Obilićev venac je u potpunosti rekonstruisan i zatvoren za saobraćaj, a rekonstruisani su i Kosančićev venac i ul. Vuka Karadžića. Restaurirano je više od 200 fasada u centru grada.

Izgrađene su stotine kilometara asfaltnih puteva, kao i vodovodne i kanalizacione mreže. Ukupno je urađeno više od 200 zelenih površina. Urađeno je 36 teretana za vežbanje na otvorenom, 42 sportska terena, više od 70 dečijih igrališta.

Počela je kompletna rekonstrukcija parka Ušće i izgradnja pešačke pasarele između Kalemegdana i Beton hale. Počela je izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu.

U toku su pripremne faze za izgradnju metroa, čija se izgradnja očekuje u drugoj polovini 2020. godine. Potpisani su ugovori za izgradnju fabrike za preradu otpada u Vinči, fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu i za izgradnju toplodalekovoda Obrenovac - Novi Beograd.

Za vreme mandata Siniše Malog, otvoren je i oživeo naučno-tehnološki park na Zvezdari, gde sada 560 mladih inženjera radi u 64 start-ap inovacione kompanije, koje su za samo godinu dana imale profit od 14 miliona evra.

Reformisana je i modernizovana gradska uprava, uvođenjem elektronske uprave. Katalog elektronske uprave u gradu Beogradu trenutno sadrži preko 150 usluga, a građanima je omogućeno da podnose zahteve, prijave inspekcijama, objedinjena je procedura za izdavanje građevinskih dozvola, prijave za bebe, upis u predškolske ustanove itd.

Preko 40 zdravstvenih ustanova je rekonstruisano i modernizovano. Otvoreni su novi zdravstveni objekti u Malom Mokrom Lugu, na Labudovom brdu, u naselju „Stepa Stepanović“ i u Jajincima.

Podjednako se ulagalo u centar grada i u prigradska naselja, a uložen je dodatni napor da se prigradske opštine bolje povežu sa centrom. Tako je uvedeno 10 novih autobuskih linija koje povezuju dalje delove grada sa centrom. Pored toga, Beograd je dobio 107 novih autobusa, među kojima su prvi električni autobusi.

U 2017. godini, Beograd je imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Pre četiri godine Beograd je imao 67 hotela, danas ih ima 104.

Usluge ličnih pratioca danas besplatno koriste 330 dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Grad plaća i usluge personalnih asistenata za 52 osobe sa invaliditetom. Posle dve decenije, prihvatilište za decu sa ulice će se preseliti u novi i mnogo bolji prostor na Zvezdari.

Dve posebno važne stvari koje su tokom izborne kampanje, možda najviše prebacivane, a koje možda mi nismo dovoljno ni jasno objasnili, a koje su važne za građane Srbije, a posebno za građane Beograda, zahvaljujući saradnji sa privatnim vrtićima, danas više od 72 hiljade dece idu u vrtić u Beogradu, od čega 58.500 dece u državnim i 14 hiljada u privatnim vrtićima.

U 2013. godini u vrtiće u Beogradu je išlo 47.500 dece. To je više od 14 hiljada novih mesta za decu u vrtićima, što je više od dva puta od 6.000 koliko je nekadašnja gradska administracija uspela za šest godina uz ista novčana ulaganja.

Za vreme mandata Dragana Đilasa, roditelji u Beogradu plaćali su 9.700 dinara mesečno račun za državni vrtić. On danas iznosi 5.590 dinara mesečno.

U gradu Beogradu, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, finansijskoj disciplini, dobrom upravljanju beogradskom kasom, porodiljama je obezbeđena jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođeno dete, dok socijalno ugrožene porodilje dobijaju dodatnih 25.000 dinara. Ovu vrstu pomoći danas prima 14.000 ovih majki. Ranije je taj broj bio 3.500.

Beograd je takođe danas jedini grad u Srbiji, koji se potrudio da u sklopu elektronskog servisa „E-beba2“ zajedno sa roditeljskim dodatkom, roditelji odmah u porodilištu mogu da se prijave i za sva lokalna davanja.

Na računu grada Beograda danas imamo 12,8 milijardi dinara. Želim da naglasim i da ne dužim dalje, da je ovo samo jedan deo uspeha koji je Siniša Mali kao gradonačelnik, sa svojim timom uspeo da završi u Beogradu u prethodne četiri godine.

Na početku svog mandata, Siniša Mali je obećao da će sprovesti fiskalnu konsolidaciju i uvesti fiskalnu disciplinu rukovođenjem Beogradom i to je isporučio.

Obećao je da će Beograd biti grad kranova i to je ispunio. Siniša Mali je pokazao da je timski igrač, da se ne plaši napornog rada, da se ne plaši kritike, da ne odustaje zbog izmišljenih afera i da se ne plaši teških odluka u interesu Beograđana i u interesu svih građana Srbije.

NJegovi uspesi, njegovo znanje i ove njegove osobine koje sam nabrojala su ono zbog čega ja verujem da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija u ovoj Vladi Srbije i zbog čega molim poštovane narodne poslanike da mi u ovome daju podršku. Hvala.

Hvala vam.
Prvo želim da vam kažem da mi je izuzetno drago da vas je moje obraćanje i izveštaj o postignutim rezultatima Siniše Malog, kao gradonačelnika Beograda, tako emotivno dirnulo i da ste se našli pogođenim svim tim uspesima. Ja jesam isto kada sam preko vikenda pisala sve šta je završeno u četiri godine, verujte i ja sam bila presrećna.
Nema tu ništa naročito srceparajuće u tom smislu osim što su stvarno veliki uspesi. To je sve proverljivo i sve je crno na belo. Dakle, lako se proveri i kakav je bio dug grada i da je on prepolovljen. Lako se proveri kakav je bio deficit u gradskoj kasi i da je on sada smanjen za četiri puta. Lako se proveri i da je Beograd prvi put dobio kreditni rejting u istoriji i da se on već povećao u odnosu na 2016. kada je dobijen.
Lako se proveri kakvo je stanje u kasi da danas imamo 12,8 milijardi dinara u gradskoj kasi. Lako se proveri da danas imamo 72 hiljade mesta za decu u vrtićima, da je bilo samo 47.500 i da danas vrtić za roditelje u Beogradu košta mesečno nekih 5.590 dinara, a da je koštao 9.700 dinara i da je danas podrška porodiljama 14.000 dinara, da 14.000 novih majki dobija podršku, a da je pre bilo 3.500 hiljade majki koja je dobijalo podršku Grada Beograda i da je smanjen broj nezaposlenosti za 25.500. To su na kraju krajeva rezultati koji govori Republički zavod za statistiku.
Tako da, ja mislim da bi bilo fer da SRS glasa za podršku da uvedemo Sinišu Malog u Vladu, da pomogne da takve slične rezultate imamo i na Republici i da nastojimo da radimo i na fiskalnoj disciplini.
Mislim da je to dobro za građane Srbije i da će to na kraju krajeva onda voditi i većim platama i većim penzijama, onom trendu koji već imamo u poslednjih tri godine, kao i da će u stvari dovesti do toga da imamo i što više investitora, bilo domaćih, bilo stranih. Kada dođu ovde i otvore ovde kompanije, zaposle naše ljude i tada oni postaju domaći investitori.
Tako da iz svih ovih razloga, opet samo sam želela da se javim, da vam kažem da je lako, da su ovo lako proverljivi rezultati i da ste u pravu što su vas emotivno pogodili.
Što ste tiče ovog da ste vi sa porodicom na spisku terorista, to nije bila odluka Vlade Republike Srbije i prvi put čujem za tako nešto, tako da ću lično proveriti. Moje lično mišljenje je da to nije u redu i time ćemo se pozabaviti.
Što se tiče završnog računa budžeta, svakako je važno da krenemo da radimo to i nebitno što to do sada nije rađeno, ja mislim retko 2000. godine na ovamo. Evo, Siniša Mali je kao gradonačelnik svake godine podnosio Gradskoj skupštini završni račun, tako da ćemo videti da se i ova praksa promeni.
Za ve ove ostale stvari, ja samo želim da vam kažem i da kažem svim građanima Srbije da je Srbija stabilna, bezbedna država danas, da koliko god je moguće da nema nikakve opasnosti, da je danas zahvaljujući ogromnim ulaganjima i u Vojsku i u policiju danas bezbednost i predsednika Republike, i mislim svih članova Vlade Republike Srbije, na zavidnom nivou. To naravno ne zavisi samo od nas i naše Vojske, policije i bezbednosnih službi, ali koliko možemo, mi smo Srbiju podigli na jedan zavidan nivo bezbednosti.
Dakle, građani Republike Srbije ne treba da brinu zbog toga, a ono što je posebno važno i što mislim da ćemo se složiti zajedno, to je da je Srbija pokazala da ni jedan strani faktor ni na koji način ne može da utiče na politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, predsednik Republike i Narodna skupština, što je istina, ja se slažem sa vama. Nije bilo situacija u prošlosti, ali je danas Srbija nezavisna, stabilna, bezbedna država. Hvala.

Hvala vam.
Prvo želim da kažem da su stvarno sva pitanja na mestu i mislim da u tome imamo u potpunosti razumevanja. Zbog čega, ono što mi je važno, a što nisam rekla u svom uvodnom izlaganju i vi ste mi dali dobru osnovu da kažem nešto malo više i o tome, zbog čega dodatno mislim da je Siniša Mali najbolji trenutno kandidat za ministra finansija. Zato što budući ministar finansija ima, za mene makar kao predsednicu Vlade, dva osnovna izazova ispred sebe, dva osnovna zadatka.
Jedan je da zadrži finansijsku disciplinu, da uradi sve da mi zadržimo trenutno stanje u budžetu i odgovorno trošenje kakvo smo uspeli zahvaljujući svemu onome što je prethodna Vlada uradila, a ova Vlada nastavlja. To je prvi zadatak.
Drugi zadatak je svakako da se naprave uslovi za mnogo brži i mnogo dinamičniji ekonomski rast. Dakle, mnogo brži rast BDP-a.
Sinišino iskustvo iz privrede je, mislim, ono što njemu daje pravi miks njegovih veština i znanja između finansija i privrede. Mislim da je ministar finansija koji će uspeti da radi sa celim timom u Vladi Republike Srbije, da napravimo takvu finansijsko i ekonomsko okruženje gde ćemo moći da imamo mnogo brži ekonomski rast.
Ono što je svakako dobro to je da smo mi kao Vlada, i ja sam to rekla u svom ekspozeu, naš osnovni zadatak je bio da u budućnosti imamo i stvorimo osnove za mnogo brži, ali i održi ekonomski rast.
Dobro je što smo imali prvi kvartal koji je jako dobar sa BDP od 4,5%, što je jedna od najvećih stopa u Evropi. Mislim da u Evropi jedino Mađarska ima 4,7%, ali EU ima rast od 2,4%. Tako da je 4,5% fantastično i nešto što moramo da damo sve od sebe da održimo.
Dakle, to je jedan od razloga zašto mislim da je Siniša Mali jako dobar kandidat za ono što stoji kao zadatak, kao veliki zadatak pred Vladom Srbije.
Što se tiče niske stope investicija, ona je svakako sve bolja. Što se tiče stranih direktnih investicija mi smo imali prošlu godinu koja je istorijski bila jedna od najboljih sa privučenih 2,6 milijardi ukupno direktnih stranih investicija bez ikakvih privatizacija.
Imali smo takođe istorijski za 2018. godinu najveći budžet za javna ulaganja od 128 milijardi dinara i meni je drago da mi uspevamo konačno da imamo dobro izvršenje budžeta, što ide u prilog tome da ćemo imati i nadam se bolji rast od predviđenog, a to je bilo za ovu godinu 3,5%.
U ovom trenutku gledamo kako to da održimo za 2019. godinu i imaćemo u budžetu više novca od 128 milijardi dinara za javne investicije.
Naša mala i srednja preduzeća beleže dobar trend i to je Agencija za privredne registre i rekla. Ja ću probati sada da nađem koliko smo mi imali za prošli put. Nemam u ovom trenutku, ali javiću se ponovo, naći ću ovaj podatak.
Ono što je važno je takođe da mi zahvaljujući mehanizmu koji je uveli NBS u ovom trenutku pratimo i koliko je zapošljavanje u sektoru mali i srednjih preduzeća i to i broj radnih mesta u malim i srednjim preduzećima je sve veći.
Ono što jeste i bio je ogroman problem malih i srednjih preduzeća u Srbiji i prepreka njihovom rastu i većem broju malih i srednjih preduzeća je bila siva ekonomija. Zbog toga je prethodna Vlada Republike Srbije usvojila odluka da 2017. i 2018. godina budu godine borbe protiv sive ekonomije. Mi smo to nastavili. Jedan od najvećih pozitivnih pomaka u tom smeru je usvojen Zakon o inspekcijskom nadzoru 2015. godine, ukoliko se ne varam, koji inspekcijski nadzor čini mnogo transparentnijim, mnogo predvidljivijim za inspekcije. On u ogromnoj meri smanjuje korupciju inspekcijama time što je po zakonu, i sada je to implementiramo, imate jasno objavljene kontrolne liste za svih 40 i nešto inspekcija, tako da kada inspektor dođe ne može da vas pita sve i svašta i da provera sve i svašta. Već znate tačno šta će vas pitati i šta proverava i ukoliko izađe iz okvira tih kontrolnih lista niste dužni da na to odgovarate.
Pored toga ono što mi je bilo najneverovatnije, što ste vi prvi put tim Zakonom o inspekcijskom nadzoru uveli inspekcijski nadzor nad ne registrovanim objektima, što je praktično pre 2015. godine država sama stimulisala mala i srednja preduzeća da rade u sivoj zoni zato što inspekcije za vas nisu bile nadležne. Iako postojite inspekcija nije nadležna za vas ukoliko ste ne registrovani. Tako da smo praktično kao država pre 2015. godine sami gurali privredu u sivu zonu.
Ovo će se dodatno unaprediti i dodatno će doći do transparentnosti koja će obezbediti fer uslove na tržištu za sve. Od septembra ove godine, kada konačno uvodimo pet najvećih inspekcija pod jedinstvenu platformu E – inspektor, a onda do maja 2019. godine i sve inspekcije zajedno, kada će rad inspekcija biti u potpunosti transparentan za sve privredne subjekte u Srbiji.
Što se tiče nameta na plata, mi smo krenuli prošle godine u budžetu za ovu godinu kada smo povećali neoporezivi deo ličnog dohotka i to značajno, sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Tu smo i dalje dosta konverzvativni zbog fiskalne stabilnosti, ali je to nešto što ćemo gledati, na čemu ćemo raditi i sa novim ministrom finansija. Postoje dva najvažnija elementa bržeg rasta. Jedno su javne investicije i to je ono što smo uradili, drugo su manji nameti na privredu i to je ono što smo počeli, a što ćemo i dalje gledati sa novim ministrom finansija, ali i kao celokupni tim Vlade Republike Srbije, ali i sa novim aranžmanom MMF koji ima jasan cilj. Cilj je brži i dinamičniji održivi rast BDP, rast srpske ekonomije i drugi je veća primanja za građane Republike Srbije.
Što se tiče otvaranja radnih mesta sa velikom dodatnom vrednošću, mislim da moramo da se složimo da ne postoji Vlada koja je više o tome pričala i više na tome radila nego Vlada Republike Srbije. U tom smislu, kao prvi prioritet je digitalizacija. Mislim da je to jedna od stvari koja je ključna u pravljenju mnogo drugačije i mnogo bolje budućnosti za građane Republike Srbije.
Posebno mi je drago da mogu da predložim Sinišu Malog kao kandidata za ministra finansija, kao gradonačelnika koji je to u potpunosti prepoznao i u čijem mandatu je konačno otvoren Naučno-tehnološki park. Reći ću vam sada, nije samo do toga kada je taj Naučno-tehnološki park kao infrastrukturni objekat završen zato što je on završen pre mandata gradonačelnika Siniše Malog. Ako se ne varam, možemo da proverimo, infrastrukturni objekat, izgradnja Naučno-tehnološkog parka je završena 2008. ili 2012. godine. Mislim da je 2008. godine, ali treba proveriti. Od tada niko nije imao dovoljno razumevanja da da podršku da taj Naučno-tehnološki park kao Naučno-tehnološki park. On je stajao, propadao i na kraju je, zamislite, državna uprava krenula da se useljava u Naučno-tehnološki park. Državna uprava koju mi u ovom trenutku još uvek iseljavamo iz Naučno-tehnološkog parka.
Dakle, Siniša Mali kao gradonačelnik je prepoznao važnost start ap kompanija, inovacionih kompanija, prepoznao je važnost poslova sa dodatom vrednošću zahvaljujući čemu se za samo godinu i po dana u Naučno-tehnološki park uselilo preko 60 start ap inovacionih kompanija i mi danas imamo preko 500 inženjera koji tamo rade i stvaraju dodatu vrednost za Republiku Srbiju. Tako da u tom smislu, mislim da je najbolji kandidatu ovom trenutku za ono što Vlada Republike Srbije namerava i u ovom trenutku radi.
Što se tiče parafiskala, ogroman problem privrede Srbije. U decembru je Ministarstvo finansija išlo u javnu raspravu o zakonima o parafiskalima i o naknadama i nadam se da ćemo taj zahtevan posao da završimo pre kraja ove godine. To je svakako jedna od stvari koja će se naći u novom aranžmanu sa MMF, kako bi imali kontrolu i dodatni pritisak i objektivne partnere koji će sa nama raditi u reformi ove važne stvari. Svakako i jedna od velikih stvari koja će biti jedan od prioriteta na agendi novog ministra finansija.
Što se tiče povraćaja PDV, na žalost tu je bilo veliko kašnjenje zato što se pojavila, verovali ili ne, PDV mafija pa smo u međuvremenu morali da imamo mnogo strože kontrole kome se vraća PDV zato što je dolazilo do ogromnih zloupotreba. Pitala sam direktorku Poreske uprave kako to sada ide i ona kaže da se vraćamo u okvire zakonskih propisa, odnosno rok od 45 dana za povraćaj PDV. Pretežni izvoznici u ovom trenutku dobijaju povraćaj u okviru 15 dana, uz punu ispunjenost svih uslova za povraćaj. Ukoliko je kontrola u toku, u tom slučaju se PDV ne vraća dok se kontrola ne završi, ali na ovome radimo sa Poreskom upravom.
Na kraju, reforma paušala je nešto u šta u ovom trenutku ulazimo i nešto što će biti na agendi ministra finansija. Mogu da vam kažem da je moj tim u ovih 15 dana od kada sam preuzela ulogu vršioca dužnosti v.d. ministra finansija organizovao na FON zajedno sa star ap inovacionim kompanijama jedan zajednički rad na tome kako možemo da uđemo u reformu paušala, a to je da napravimo jednostavnu, potpuno transparentnu, elektronski dostupnu matricu kako bi svaki paušalac mogao da ukuca svoje parametre i odmah za sebe zna koliko će biti paušalno oporezivanje, a ne da kao do sada, svaki poreski inspektor praktično može da odredi osnovicu.
Drago mi je da vam kažem da mislim da se u potpunosti slažemo sa tim šta ministar finansija treba da uradi i u tom smislu, kao što mi se čini da sam uspela da kažem SRS da je ono što je Siniša Mali kao gradonačelnik uspeo da uradi za gradsku kasu i da su to potpuno proverljivi rezultati, pošto su bili pogođeni emotivno svim tim uspesima, očekujem da ipak glasaju, ako im je srce na pravom mestu, za Sinišu Malog za ministra finansija.
Očekujem da glasate za ministra finansija i da molim vas da glasate za Sinišu Malog kao ministra finansija, zato što on jeste upravo osoba koja je pokazala da ima dovoljno znanja iz finansija i da ima dovoljno znanje i iskustva iz privrede da ispunimo ciljeve koji su pred Vladom RS. Hvala.

Hvala.
Dve osnovne poruke imam. Prvo ministru u Vladi. Žao mi je što ja moram to da kažem jednom narodnom poslaniku – ne postavlja predsednik države ministre u Vladi i Vladu, već ih postavljaju narodni poslanici i Skupština. Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura.
Dakle, Srbija je parlamentarna demokratija. Da postavlja predsednik države, to bi bila diktatura. Ja se nadam da se vi ne zalažete za to i da vam to nije plan, a ako jeste, onda bi svakako transparentno trebali da kažete građanima da bi vi ukoliko dođete na vlast raspustili Skupštinu, a predsednik bi birao sve.
Dakle, ja nemam izgovor da sam tehnokratski premijer, to je činjenica. Ja razumem da vi imate, očigledno, iz vašeg izlaganja problem sa činjenicama. Razumem da su to neke paušalne izjave, paušalne kritike, bez brojeva, bez dokaza, bez ikakvih podataka, da dajete, samo, eto, imamo minimalni privredni rast, „Beograd na vodi“, gura samo profit u džepove privatnih investitora, Er Srbija je katastrofa, niska cena IT snage je osnova rasta, bez ikakvih podataka. Da imate podatke, da vas nije mrzelo da sednete i da se pripremite i da kažete – u redu, moja teorija je da je niska cena IT snage osnova rasta u Srbiji, hajde da ja imam vikend pred sobom, hajde da pogledam kolika je cena IT usluga, ili IT ljudi u Srbiji, a kolika je npr. u Ukrajini, u Beolorusiji, u Moldaviji, u Slovačkoj, u Poljskoj. Onda bi videli da IT usluge u Srbiji nisu konkurentne zato što su jeftine, nego zato što su kvalitetne, i da je to jedan od osnovnih, osnovnih pokazatelja snage našeg IT sektora.
Ali, ja razumem da je lakše samo reći - IT u Srbiji je jeftin, eto zato je osnova rasta. Nažalost, mislim da je važno da govorimo na osnovu podataka, na osnovu činjenica. Takva je činjenica da sam ja tehnokratski premijer, što nije novina u svetu, a nije novina ni u Evropi, i da kao osoba koja nije ni član stranke, a nema ni stranku iza sebe kao takvu, treba da se oslanja na parlamentarnu većinu. Ja se oslanjam na podršku Aleksandra Vučića i kao predsednika Republike i kao predsednika SNS, i pre svega, ovih ljudi ovde, koji meni daju podršku i mojoj Vladi. To je demokratija, to nije izgovor.
Vraćam se ponovo, jako mi je teško, kao druga moja poruka građanima Srbije, ako nekad ne odgovaram na sva pitanja, jako mi je teško, da odgovaram samo na paušalne tvrdnje, jer pokušavam ovde, i mislim da vi svi vidite, i da svi građani Srbije znaju da dolazim pripremljena u Skupštinu, sa brojevima, sa činjenicama. Teško mi je da odgovaram kada neko kaže – imamo minimalni privredni rast i on je najmanji u regionu. Kad je najmanji u regionu? U prvom kvartalu kad je bio 4,5% 2018. godine, jel tada bio najmanji u regionu? Vi kažete – u redu, imamo najmanji privredni rast 2,8% u bio u 2016. godini. U godini, podsetiću vas, teških mera fiskalne konsolidacije. Kada imate štednju, neverovatno je da uopšte imate privredni rast, mi smo uspeli tj. prethodna Vlada, i da ima fiskalnu konsolidaciju i da ima ozbiljne rezultate u smanjenju deficita, i konačno, postizanju suficita, ali isto tako i da ima kakav takav, privredni rast, 2,8%, ipak nije takav kakav privredni rast, posebno u vreme kada imamo mere fiskalne konsolidacije i kada je on, kada je on zasnovan na proizvodnji, dakle, na produktivnosti i na izvozu.
Lako je imati privredni rast od 4,5 kada samo uvozite i kada sve date u potrošnju, kao što je bila situacija 2008, 2007. godine, kada ste onda došli do 2012. i 2013. godine, na tri meseca od bankrota. Lako je. Ali, ova Vlada Republike Srbije i ova većina u Skupštini, ne pribegava lakim merama, mi pribegavamo hrabrim merama. Ali, sada ću da vam dam, za mene neverovatan pokazatelj tih paušalnih kritika, npr. na privredni rast. Bio je privredni ras 1,9% 2017. godine, i mi smo prvi rekli - da, to je jako loše. Dobra stvar toga je što postoje pokazatelji, a to je rekao i Fiskalni savet, opet, kao jedna stvarno objektivna institucija, dobra stvar toga što je očigledno da svi ekonomski parametri pokazuju dobar oporavak srpske ekonomije. Da je ovakav privredni rast zbog toga što smo imali jako tešku zimu i zbog čega je prvi kvartal prošle godine trpeo zbog rudarstva i zato što smo imali jako teško leto, sa sušama, zbog čega je trpela poljoprivreda i energetski sektor sada zbog loše hidrologije, i da nije bilo ovakvih vremenskih prilika, privredni rast bi bio u okvirima predviđenih, planiranih, a to je 3% u 2017. godini.
Tada su svi rekli, evo i narodni poslanik isto vrti glavom, tada su sve rekli, ma kakve su to gluposti, ma evo još jedan izgovor, ne bi bio 1.9% i šta ste vi uradili i to je to. Kada smo rekli, ljudi, vidite građani, fantastično, privredni rast u prvom kvartalu 4,5%, neverovatna stvar, odlična stvar za srpsku ekonomiju. Odjednom, šta kažu svi kritičari – uh, ala vam je to neki privredni rast, pa da vam nije bio onako loš privredni rast, odnosno prvi kvartal prošlo godine, da nije bilo suše i hladne zime, vi bi imali 3%, znači, ovih 3% plus 1,5%, a sada je 3% bio rast u prošloj godini. Dakle, šta god da kažete, bilo je ovo drugo, samo da vi imate loše rezultate. Mi se lošim rezultatima ne radujemo. Mi loše rezultate isto tako priznajemo i gledamo šta treba da promenimo da bi bili bolji, pa zato rast od 4,5%, ali dobro, on je najniži u regionu kao što kaže narodni poslanik.
„Beograd na vodi“ ću uzeti kao primer, profit odlazi u džepove privatnih investitora. A u stvari, da znate zašto su u svakoj zemlji toliko značajni infrastrukturni projekti, a posebno projekti stanogradnje, iz dva razloga. Prvi je zato što oni na najbolji način povlače za sobom rast građevinskog sektora, što se upravo desilo za projekata „Beograd na vodi“. Konačno je naša građevina krenula ponovo da raste.
Jedan od dokaza za to, opet, ja sam probala da se spremim iz poštovanja prema narodnim poslanicima i ovom domu, jedan od dokaza za to je što je druga najveća komponenta rasta našeg spoljno trgovinskog deficita, a pošto spoljno trgovinski deficit raste, mi smo gledali, ali to nije dobar indikator, mi smo gledali zašto je to, da bi kao Vlada odmah imali mere da ga dovedemo ponovo pod onaj balans i da imamo suficit, ali pored toga što imamo povećanje uvoza pogonskih mašina zahvaljujući ogromnom rastu privede i pre svega stranih direktnih investicija, drugi osnovni razlog je uvoz građevinskih usluga, zato što mi u Srbiji nemamo dovoljno ni građevinskih, ni projektantskih kompanija da prate ovako veliki projekat. To je jedan od osnovnih benefita ovog projekta. Stanogradnja, drugi najvažniji ekonomski pokazatelj zašto je ona važna, je ljudi moji, porez na imovinu. Porez na imovinu koji sopstveni prihod lokalnih samouprava, koji je održiv prihod, jedan od najvažnijih lokalnih samouprava. Pa, neće porez na imovinu da nosi investitor privatni.
Porez na imovinu će uvek i zauvek ostati u gradu Beogradu. To je najvažniji prihod ovog projekta i opet zbog čega je ovaj projekat važan i treba ovakve projekte da imaju što više lokalnih samouprava.
„Er Srbija“, opet smo imali neku paušalnu tvrdnju, sad samo iz svega ovoga što ste čitali pokušavala sam da izvučem neke od stvari, „Er Srbija“ katastrofa, postaje lou kost kompanija, „Er Srbija“ katastrofa usluga, kao da neko bije građane po ušima da se voze „Er Srbijom“ i da kupuju karte „Er Srbije“. Dakle, imamo povećanje broja putnika od 90% u 2017. u odnosu na 2013. godinu. Pa, kako sada građanima nije dobra „Er Srbija“? To je opet jedna paušalna tvrdnja.
Zašto niste pogledali podatke? Da ste pogledali podatke, upisali bi sebi u pripremu – „Er Srbija“ katastrofa, pogledam podatke, porast broja putnika 90%; ups, dajte da ne pričam takve stvari u Narodnoj skupštini, nije u redu.
Za nisu cenu IT usluga, već sam rekla, neću dalje da ponavljam. Dakle, evo, ja vas molim, uzmite pogledajte, donesite mi podatke, pa ako ja nisam u pravu, evo, ja se izvinjavam, vi ste u pravu. Ne, IT usluge u Srbiji rastu zbog kvaliteta, a ne zato što su jeftine.
Čula sam dosta i o vašoj biografiji, što mi je posebno drago. Ne znam da li se vi preporučujete za mesto u Vladi Republike Srbije? Drago mi je što ste Rond Braun Fulbrajt stipendista i što ste doveli to u Srbiju. Svakako je to lepo.
Što se tiče doktorata Siniše Malog, ako se ja ne varam, ali, evo, vi me ispravite, Komisija je već dva puta, većinom glasova, potvrdila da je doktorat Siniše Malog autentičan, da nije prepisan ili plagiran. Dva puta? Dva puta nije bilo dovoljno, tako da Univerzitet u Beogradu po treći put obrazuje Komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice.
Fakultet organizacionih nauka takođe je potvrdio da je reč o autentičnom akademskom delu, ali, nema veze i ja mislim da ste vi u pravu. Ovo treba gurati i nema veze, ako treba sto komisija, sto komisija, dok ne dođemo do te koja će dokazati da ste vi u pravu, a ne ovih prethodnih 99. Ja mislim da je to vladavina prava u Srbiji. To je vladavina prava u vašoj izvedbi.
Ovamo, kada je nešto nelegalno, izvodi bager, kada je nešto nelegalno, izvodiš blager, opet nije vladavina prava. To tako ne može. Znači, postoje principi. Vladavina prava ne može da se menja iz dana u dan kako vi mislite da je nešto dobro ili nešto loše. Vladavina prava je vladavina prava i ova Vlada Republike Srbije je poštuje. Hvala vam.

Samo jednu rečenicu.
Dakle, kada mi kažete da ne treba zamarati građane preteranim informacijama i podacima, pretpostavljam da kažete da ne treba ovako dobro da se spremam za Skupštinu?
Drugo, nemojte da potcenjujete građane Srbije. Oni apsolutno žele da znaju i informacije i podatke i umeju za sebe da ih protumače, što pokazuju rezultati na izborima od 2013. godine na ovamo. Hvala vam.

Istina je da nisam pričala i rekla sam na početku svog izlaganja da neću pričati u ovom trenutku o biografiji Siniše Malog, da ću pričati više o onome što ja mislim i što je mene kao predsednicu Vlade, šta su bili najvažniji rezultati Siniše Malog što ga je preporučilo za mesto ili za moj predlog u Narodnoj skupštini da bude ministar finansija.
Pored toga, naravno, svi narodni poslanici su dobili biografiju Siniše Malog, tako da nije ni bilo naročito potrebno da u samom izlaganju ja trošim i vaše vreme i vreme građana na to.
U biografiji Siniše Malog je potpuno transparentno stavljeno da je on 2001. godine postavljen za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju. Važno je, ja mislim, da napomenemo, a i vi ste to trebali da kažete, ako hoćete da budete fer, da je na tom mestu bio do marta 2003. godine i da ne postoji nijedna sporna privatizacija u tom procesu, kao i to što ja mislim vi znate bolje od mene, a to je da do marta 2003. godine i nije bilo spornih privatizacija, da je problem sa privatizacijama, mešetarenje, muljanje, ostavljanje ljudi bez posla, prodaja u bescenje da bi se izvukle mašine, kao što danas imamo da su firme prodate u bescenje manje nego što su te mašine vredele, da su mašine vađene i da su postavljane u Tursku, pa mi sada imamo od tih mašina koje su bile naše uvoz iz Turske. To su neke stvari u kojima Siniša Mali nije učestvovao, ali je učestvovala Vlada u kojoj je tada vaša stranka bila jedna od stožera te Vlade.
Tako da, to jednostavno nije fer i treba reći kada je postavljen 2001. godine do kada je bio tamo i kada je odatle otišao.
Građani Republike Srbije znaju kada su rađene najproblematičnije privatizacije i zbog toga niko od vas ne priča nikada do kada je Siniša Mali bio u Agenciji za privatizaciju. Siniša Mali ima iskustvo u privredi i ima međunarodno iskustvo. On je radio i kao konsultatant u „Deloitte“ i u Beogradu i u Pragu. Radio je za renomiranu međunarodnu firmu „Kredit Svis“ u NJujorku. O onome šta je Siniša radio u privatnom sektoru sa drugim privatnim firmama nikakve veze nema sa bilo kakvom državom ili javnim institucijama. Godine 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godine je besmisleno da pričamo, zato što je čovek bio u privatnom sektoru i bavio se svojim poslom za koji je studirao, koji je magistrirao, koji je nakon toga doktorirao i potpuno je bespredmetno pričati šta je čovek radio u privatnom sektoru. To nikakve veze sa državom nema, niti sa njim kao današnjim kandidatom za ministra finansija.
Da li je vodio of šor firme? Da. Da li je to nezakonito? Dakle, čovek je radio i u Pragu i u NJujorku i u nekim drugim gradovima sveta i tamo postoje of šor firme, zakonite su u tim zemljama, zakonite su u Republici Srbiji. Godine 2009. ne znam zašto ne bi to radio kao čovek u privatnom sektoru koji se time bavi i to je njegov posao.
Ono što je meni važnije iz te 2005, 2006, 2007, 2008. godine, a što, za mene, mislim da ga preporučuje i za ovu poziciju, ono što je meni važnije je to što se čovek sa takvim kvalifikacijama i sa takvim obrazovanjem vratio u Srbiju i stavio se na raspolaganje državi Srbiji. To je ono što je meni važno iz tih godina, ne da li je imao ili vodio of šor firme.
Što se tiče doktorata, ponovo, isto kao i u slučaju privatizacije, svi kažemo – e, bio je u Agenciji za privatizaciju, ne kažemo od kad do kad i da li je imao uspešnih privatizacija ili nije imao uspešnih privatizacija. Ponovo, zato što bi to bile činjenice i zato što činjenice vama ne idu u prilog i onda se činjenicama ne bavimo, nego se bavimo paušalnim tvrdnjama. Zato se fokusiramo na doktorat, zato se ne fokusiramo na to da je Siniša Mali i diplomirao i magistrirao ne Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da je dobio nagradu kao najbolji student generacije, da je nakon toga dobio nagradu za najbolji studentski rad, zato što ta priča, ta istina se ne bi uklapala u tu priču koju vi želite da ispričate o Siniši Malom, pa onda, hajde da biramo o čemu ćemo da pričamo, da bi napravili dobru priču kojoj istina ne sme stati na put.
Siniša Mali je nakon toga, 1999. godine, kao stipendista Rond Brown Fulbright magistrirao na Washington University u Sent Luisu u SAD na smeru finansije. Radio je tokom studija kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija i dobio je nagradu kao najbolji student u oblasti finansija i nagradu da je među 10% najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u SAD te godine. O tome ne pričate puno, zato što se ne uklapa u priču koju želite da ispričate o Siniši Malom.
Zašto bi Siniša Mali kao najbolji student generacije Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao čovek koji ima dve master diplome, jednu sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ponovo za koju je dobio nagradu za najbolji diplomski rad i kao čovek koji je takođe i u SAD kao Rond Braun stipendista dobio nagradu za najboljeg studenta u oblasti finansija, došao u Srbiju i na FON plagirao svoj doktorat? Pa, ne bi.
Kada dva puta komisija kaže – nije plagirao, vi kažete – to nema veze važno je šta Raša Karapandža kaže za „Peščanik“. Jel to je ultimativni autoritet - ne komisija Univerziteta u Beogradu, ne FON, nego šta je Raša Karapndža rekao za „Peščanik“? Dobro, ok.
Univerzitet u Beogradu sada treći put obrazuje komisiju koja će ponovo sagledati sve činjenice. Ako i ta treća komisija kaže ovo što su rekle prethodne dve komisije, ja pretpostavljam da ćete tražiti četvrtu komisiju.
Siniša Mali je takođe 2003. godine kao prvi Srbin dobio zvanje Chartered Financial Analyst, odnosno CFA., koji u finansijskom svetu zaista znači mnogo, ali takođe ni to nije bilo dovoljno važno iz njegove biografije da danas o tome pričate.
Dvadesetčetiri stana, jedna od najzabavnijih afera makar za mene u mandatu Siniše Malog kao gradonačelnika. Dakle, imali smo dokaz da je njegov potpis falsifikovan ne od strane srpskih grafologa, nego bugarskih grafologa. Ali, to nije važno. Dokaz da su svi ti dokumenti falsifikovani ne može da upropasti dobru priču koju ste smislili. Ja mislim da je istina važna.
Šta se desilo sa tih 24 stana? Mislim da građani Srbije pitaju – čoveče, ako je Siniša Mali imao 24 stana - šta se desilo sa njima, jesu oni i dalje kod Siniše Malog? Jel ih je on kao Siniša Mali prodao? Šta se desilo ako je on imao, a nije imala firma koju je on napustio pre nego što je ušao u Vladu Republike Srbije?
Recite, mi jedno logično pitanje – šta je bilo, jel i dalje ima 24 stana ili prihvatate da su to stanovi jedne firme koja se tim poslom bavila, a da je tu firmu Siniša Mali napustio pre nego što je ušao Vladu Republike Srbije tada kao savetnik premijera.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Savamala…
Ne, poštovani narodni poslaniče koji dobacujete, ja znam da se u vašem sistemu za mandata ove i prethodne Vlade svi krivi dok se ne dokaže da su nevini, a da su u vašem sistemu svi nevini zauvek i zauvek, uključujući i vas koji stvarno o budžetu i finansijama lokalnih samouprava baš nemate puno pravo da pričate.
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
I znam da je manir vaš da pričate o porodici i mojoj i Siniše Malog. To nije moj manir. Ja o porodicama neću pričati zato što ja ne vodim tabloidnu politiku za razliku od vas…
(Radoslav Milojičić: Siniše Malog nisam pomenuo. Vašu jesam.)
Ja se time ponosim, to građani očigledno cene i to je još jedna snaga Srbije danas. Vi nastavite da se bavite tabloidnim stvarima.
(Radoslav Milojičić: Vaš brat je 13 puta … Vašeg brata jesam.)
Dakle, neću pričati o izjavama supruge Siniše Malog, bivše supruge Siniše Malog, zato što mislim da to takođe…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
(Predsedavajući: Kolega, molim vas tiše, dozvolite predsednici Vlade Republike Srbije da se obrati narodnim poslanicima. Molim vas tiše. Ne obraća se vama, molim vas nemojte voditi dijalog na ovakav način, molim vas.)
(Radoslav Milojičić: Rekli ste da sam ja to pomenuo.)
Ja opet mislim da nije fer pozivati na nijedne izjave bivše supruge, a ne pozivati se na zvanične izjave iste te bivše supruge kod tužioca. Mislim da to šta je bivša supruga rekla za neki novinarski portal i to šta je rekla kod tužioca, da veću snagu treba da ima njena zvanična izjava kod tužioca, nego za portal, a vi niste rekli da je kod tužioca izjavila da je samo htela da naudi bivšem mužu, opet, zato što se to ne uklapa u priču. Ne uklapa se u priču koju želite da kažete, pa onda da izostavimo istinu zato što će da nam pokvari dobru priču.
Nastavićemo naravno sigurna sam da razgovaramo oko biografije i afera Siniše Malog, ali hoću da vam kažem da je sigurno, i jelke i svega ostalog, da sam probala još jednom što bolje da se spremim za Skupštinu Srbije i da imam podatke i da probamo onda da pričamo o činjenicama, a ne paušalne tvrdnje zato što će onda ova rasprava trajati mnogo, mnogo duže zato što ću vam odgovarati na svake paušalne tvrdnje činjenicama, brojevima i jasnim podacima. Hvala.

Hoću samo da kažem zbog građana Republike Srbije da je meni naravno jako važno šta je neko radio u svom životu i kakvo mu je iskustvo. Šta je neko radio u privatnom sektoru? Dok god je radio u skladu sa zakonom, a radio je Siniša Mali u skladu sa svim zakonima. Ne mogu i ne želim da ulazim u ocene da li mislim da je to moralno ili nije, da li ja mislim da je poslovanje of šor firmi moralno, nezakonito? Znate li koliko danas imate građana Republike Srbije koji rade ili vode of šor kompanije zato što su pametni, obrazovani, kvalifikovani i zato što ih je neko iz Amerike, Luksemburga, sa Malte zaposlio da im vode firme. Jel hoćete da kažete da su svi ti ljudi nemoralni? Da svi ti ljudi sutra, za pet, šest godina ne smeju da imaju nikakvu državu funkciju?
Onda predložite kao Skupština da ih osudimo sve ili da im damo to jasno kao poruku, pa da tim mladim ljudima kažemo - vi se iselite iz Srbije, zato što ako radite za ofšor kompaniju neku vi ne možete da živite u Srbiji zato što ste kriminalac. Dakle, vi šaljete jednu opasnu poruku svim mladim ljudima koji u ovom trenutku planiraju svoju karijeru i rade sve što mogu da se dalje karijerno ispunjavaju, da rastu i da imaju dobre plate da obezbede svoje porodice.
Dakle, važno mi je šta je neko uradio, ali dok god je radio u skladu sa zakonima, onda je to privatni sektor i taj privatni sektor država nema pravo da dira i ne može na njega da utiče. Hvala.

Posle vašeg izlaganja i svih tih – da li je tačno ovo i ono, i sve ono što sam ja čuo, pomislio, pročitao, učinilo mi se, sanjao sam, da li je tačno, sto puta ovih neverovatnih podataka; ja samo mogu da vam kažem da ste vi sigurni da je Siniša Mali najbolji kandidat za ministra finansija, ja bih mislila da sam ja u problemu, kao predsednica Vlade i to mi je sada…
Hvala Bogu, pa vi mislite da Siniša Mali nije najbolji kandidat.
Neverovatno mi je da samo, koliko meseci posle lokalnih izbora u Beogradu?