Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke, građani Srbije, želim da vam dam kratak pregled onoga što smo kao Vlada Republike Srbije radili u poslednjih 60 i nešto dana, malo duže od dva meseca, dva i po meseca i da onda, sa ministrima koji su najviše učestvovali u ovoj borbi zato što su im resori takvi, budemo vama na raspolaganju za sva dodatna pitanja, da pružimo dodatne informacije i da građanima Republike Srbije objasnimo šta smo uradili, kako smo uradili, zbog čega smo radili, gde se nalazimo danas i šta možemo očekivati u budućnosti.
Na početku, želim da kažem da sam ponosna, preponosna na svoju zemlju, na to kako smo se borili sa ovom pandemijom, na to gde se danas nalazimo i kako smo se spremili za sve ono što dolazi nakon ove pandemije.
Ponosna sam na sve naše građane, ponosna sam na naše institucije, ponosna sam na tim koji Vlada Republike Srbije čini, sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem i na sve naše stručnjake, epidemiologe, infektologe, transfuziologe i sve ostale, kao i, naravno, time ću početi a time ću i završiti, i na naše lekare, naše medicinsko osoblje, na zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike i na sve one koji su bili na prvoj liniji fronta, koji su danas na prvoj liniji fronta i koji će još neko vreme biti na prvoj liniji fronta. Njima najveća moguća zahvalnost od mene lično i u ime cele Vlade Republike Srbije.
Ukupan broj registrovanih slučajeva Koronavirusa u svetu je juče prešao tri miliona, na današnji dan to je već tri miliona 73 hiljade 356 obolelih. Ukupan broj smrtnih slučajeva je 211.766. Danas imamo 924.637 izlečenih od Kovida - 19.
Prvi identifikovani slučaj u Srbiji bio je 6. marta ove godine i taj slučaj je importovan iz Italije.
Pre toga, pre identifikovanja prvog slučaja, mi smo testirali ukupno 58 ljudi koji su imali simptome nalik virusu SARS-KoV-2, odnosno Kovid - 19 i počeli smo testiranje kada se pojavio prvi suspektni slučaj, a to je bio 13. februar. Tada je Torlak dobio prvi uzorak i uradio test. Svi ti ljudi su bili negativni.
Dakle, od 13. februara mi vršimo ispitivanja i testiranja ljudi koji su sa sumnjom da su oboleli od Koronavirusa. Prvi identifikovani slučaj 6. mart.
Prvi sastanak na temu pripreme za borbu protiv Kovida - 19 organizovao je predsednik Republike Srbije 26. februara i to deset dana pre nego što je registrovan prvi slučaj u Srbiji zato što smo u tom trenutku znali svakako da je nepobitno, neumitno da će se i Srbija naći u situaciji epidemije, odnosno pandemije.
Na sastanku je tada, 26. februara, predsednik Republike Aleksandar Vučić okupio sve naše najbolje stručnjake i tada je sa resornim ministarstvima, sa relevantnim institucijama i sa strukom napravljen plan za buduću borbu protiv Kovida - 19.
Podsetiću vas, takođe, da je dan pre toga, 25. februara, Srbiju posetio direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, gospodin Hans Kluge, sa kojim smo pričali upravo na temu borbe protiv COVID 19, koji je u tom trenutku pohvalio sve što ono što Vlada Republike Srbije radi, spremnost i to kako smo mi planirali za epidemiju koja svakako dolazi u našu zemlju.
Hans Kluge je iz Srbije tada, tek iz Srbije otputovao za Italiju, što dovoljno govori o tome koliko smo se mi dobro spremali da imamo direktora SZO u Srbiji, na konsultacijama, na pripremama, pre nego što je on čovek čak otišao u Italiju.
Prvi smrtni slučaj u Srbiji, nažalost, dogodio se 20. marta 2020. godine. Preminuo je, kao što već svi sada znate, preminuo je muškarac iz Kikinde, koji se zarazio takođe preko kontakta iz Italije.
Zaključno sa 27. aprilom, a ja ću vam danas oko 15.00 časova, nakon što struka izađe sa konkretnim podacima, reći kakvi su ažurirani podaci za današnji dan, ali zaključno sa jučerašnjim danom, u Srbiji ima ukupno 8.275 obolelih od Korona virusa, 162 osobe preminule od Korona virusa, 1.209 osoba koje su izlečene, 67.917 urađenih testova ili oko 1.000 testova na 100.000 stanovnika.
U poređenju sa ovim delom Evrope, dakle, ne sa našim regionom, kao što ga sada popularno zovu Zapadni Balkan, nego sa ovim delom Evrope, tu mislim na Crnu Goru, Albaniju, Bugarsku, Severnu Makedoniju, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju, Srbija ima najmanju stopu smrtnosti. To je 1,9% i drugi smo po apsolutnom broju urađenih testova iza Rumunije, treći po broju urađenih testova na 100.000 stanovnika iza Rumunije i Crne Gore. Ja se nadam da nakon današnjeg dana, dakle, treći smo trenutno, da ćemo nakon današnjeg dana biti drugi po ukupnom urađenom broju testova na 100.000 stanovnika.
Od samog početka, kao što smo nekoliko puta rekli, postavili smo dva osnovna cilja u ovoj borbi, time smo se vodili od prvog dana, time se vodimo danas i time ćemo, čini mi se, meriti naš uspeh ili neuspeh. Ta dva cilja su: prvo, da zaštitimo naš zdravstveni sistem, da ga zaštitimo tako da u svakom trenutku naš zdravstveni sistem ima dovoljno kapaciteta, resursa, zaštitne opreme, lekova, ljudstva, lekara, lekarskih timova, da u svakom trenutku imamo sve što je potrebno, dovoljno snage, da ih zaštitimo, kako bi se oni borili za živote ljudi, jer smo videli da je to ono gde je bio najveći problem u celom svetu, a to je da zbog eksponencijalnog rasta vi imate zdravstveni sistem koji praktično padne, zdravstveni sistem koji pukne, koji je nepostojeći i onda imate ogromnu stopu smrtnosti, sistem koji ne može da se suoči sa borbom protiv COVID 19.
Dakle, prvi i osnovni zadatak nam je bio da probamo da zaštitimo naš zdravstveni sistem i naše zdravstvene radnike da bi oni mogli da zaštite nas.
Drugi osnovni cilj bio je da zaštitimo starije sugrađane, tu najugroženiju kategoriju stanovništva, od ovog virusa, dakle, sve starije od 65 godina, kao i hronične bolesnike. Dakle, oni su apsolutno targetirani kao najugroženija kategorija i nama je cilj bio da vidimo kako možemo po svaku cenu da zaštitimo njihove živote, živote naših roditelja, naših baka i deka, naših komšija, prijatelja, svih onih koji su radili za ovu zemlju, gradili ovu zemlju i zaista imaju puno pravo i mi moramo imati osećaj odgovornosti da po svaku cenu, ne razmišljajući ni o političkim posledicama, ni o bilo kakvim drugim posledicama, njihove živote zaštitimo i sačuvamo.
Čini mi se, a danas smo ovde da o tome diskutujemo i ja ću to braniti svim srcem, da smo imali pravovremene mere, da smo imali pametne mere, da smo pokazali odgovornu državnu politiku, u skladu sa preporukama struke.
Mi smo uspeli da sprečimo eksponencijalni rast zaraženih i kolaps zdravstvenog sistema.
Daću samo kratko pregled najvažnijih mera koje je Republika Srbija preduzela u borbi protiv COVID-19 i poređenje sa drugim evropskim državama. Ono na šta sam ponosna i zbog čega mislim da mi danas imamo najmanju stopu smrtnosti svakako u ovom delu Evrope.
Kritikovani smo tokom ovih dva i nešto meseca zbog uvođenja vanrednog stanja, zbog represivnih mera. Kritikovani smo da to nije demokratski, da je to urušavanje institucija. Kritikovani smo zbog vladavine prava, ljudskih prava i ljudskih sloboda.
U Evropi je 27 država proglasilo vanredno stanje. Mnoge od njih imaju uvedenu zabranu kretanja. Mi smo odluku da se zabrane javna okupljanja doneli 11. marta. To je bilo devet dana pre prvog smrtnog slučaja u Republici Srbiji. Italija je odluku da se zabrane javna okupljanja donela 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka 11 dana posle prvog smrtnog slučaja, Velika Britanija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Francuska 15 dana posle prvog smrtnog slučaja, Španija šest dana posle prvog smrtnog slučaja.
Srbija je 15. marta obustavila nastavu u školama i borili smo se za svaki dan, zato što smo znali da nakon toga više škole nema. Dakle, mi smo pet dana pre prvog smrtnog slučaja obustavili nastavu u školama, Italija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka šest dana posle prvog smrtnog slučaja, Velika Britanija 18 dana posle prvog smrtnog slučaja, Francuska 31 dan posle prvog smrtnog slučaja, Španija 12 dana posle prvog smrtnog slučaja.
Mi smo 19. marta zatvorili naše granice, što je bio jedan dan pre prvog smrtnog slučaja u Republici Srbiji. Italija je zatvorila granice 18 dana posle prvog smrtnog slučaja, Nemačka sedam dana posle, Španija 11 dana posle prvog smrtnog slučaja i Velika Britanija nije zatvarala svoje granice, Francuska delimično.
Danas kada se nalazimo na silaznoj putanji epidemije, vidimo da već prethodnih tri ili četiri dana imamo između 5,8% i 6,1% pozitivnih u odnosu na testirane, odnosno obolelih u odnosu na ukupno testirane. I kada još uvek ne možemo da proglasimo pobedu, ali imamo zaista sve razloge da verujemo da ćemo to moći ukoliko se ovako nastavi, da zadržimo disciplinu i pametno rukovođenje ovom kriznom situacijom, da ćemo to moći uskoro da uradimo. Čini mi se da možemo da kažemo u najvećoj mogućoj meri da smo uspeli u onome što smo zacrtali kroz ova dva cilja kojima smo ovo postigli.
Naš zdravstveni sistem je izdržao. On je danas na nogama. On nikada nije pao, nikada nije poklekao.
U svakom trenutku imali smo kapacitete i smeštaj svih zaraženih i lekarske timove da vode računa o njima i respiratore i lekove i nikada nismo birali da li ćemo spasiti jedan ljudski život ili drugi ljudski život. Naš zdravstveni sistem u trenucima kada mnogi zdravstveni sistem širom Evrope i celog sveta, mnogo bogatijih i mnogo razvijenih zemalja kada su pali, naš zdravstveni sistem je ostao na nogama.
Sačuvali smo, u velikoj meri, ne potpuno na žalost, i pamtićemo zauvek, bez ikakve lažne patetike, svaki ljudski život, ali smo u najvećoj mogućoj meri sačuvali živote naših starijih sugrađana. Ako uporedite smrtnost starijih ljudi u drugim zemljama, a i u Srbiji, videćete da je ovo više nego jasno.
Radili smo u prethodnih otprilike 64, 65 dana, od 21. februara, pa nešto i preko toga, čini mi se više nego ikada do sada, svakako više od kada sam ja u Vladi. Borili smo za zdravlje i živote naših građana, borili smo se srcem, borili smo se znanjem, borili smo se uz našu struku, uz ogromnu pomoć i podršku, pre svega naših partnera iz Narodne Republike Kine, i to treba reći, toga se ne treba stideti, na tome ćemo ostati večno zahvalni, ali takođe i naših partnera iz EU koji su se sami u isto vreme suočavali i sa pandemijom i sa ogromnim, ogromnim ljudskim žrtvama ove pandemije, ali i Ruske Federacije, SAD, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Norveške, Turske, Mađarske, mnogih drugih. Ja želim da im iskažem zaista ogromnu večnu zahvalnost za svu podršku koju su nam pružili.
Još jednom da podvučem za građane Republike Srbije, ni jedan jedini resurs, ni jedan jedini resurs nismo štedeli u ovoj borbi, zato što je ovo bila borba za živote naših građana.
Mogu takođe ukratko samo da vam objasnim kakve su bile faze borbe protiv Kovida – 19, pa da i vi, poštovani narodni poslanici, kojima podnosimo ovaj izveštaj, i građani Republike Srbije, znate tačno šta smo uradili, kako smo radili i da nismo radili stvari ni ad hok, ni kako nam padne napamet, niti smo reagovali na stvari, da smo imali sistemski pristup, da smo imali strategiju i da smo imali tačno zacrtan plan šta kada treba uraditi.
Imali smo četiri faze borbe protiv Kovida – 19.
Prva faza je bila, naravno pripreme za epidemiju u Srbiji. Tu je bilo najvažnije planiranje naših resursa u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije. Pre svega, identifikovanje kovid bolnica, dakle bolnica koje će tretirati i lečiti samo isključivo obolele kod koronavirusa, i to po fazama. Imali smo, pre svega, scenario za Beograd, za Novi Sad i za Niš. Ja ću vam dati ovde samo jedan primer.
Za Beograd nam je bila prva kovid bolnica Infektivna klinika Kliničkog centra Srbije. Spremali smo je samo za pacijente od koronavirusa. Znali smo da kako se ona prazni da ćemo da krenuti da punimo „Dragiša Mišović“ i znali smo da na 50% kapaciteta, kada budu popunjeni kapaciteti Infektivne klinike, mi u potpunosti praznimo „Dragiša Mišović“, pacijenti se šalju tamo, praznimo pulmologiju, Kliniku za pulmologiju u Kliničkom centru Srbije, pa onda Zemunsku bolnicu i onda dalje kako bude rastao broj pacijenata, što se na žalost, naravno, i događalo.
Isti takav plan smo imali i za Niš, isti takav plan smo imali za Novi Sad. Te kovid bolnice smo širili kako je rasla potreba, kako smo mi išli dublje u ovu borbu i kako se epidemija širila i broj zaraženih povećavao.
Ovo je ulazilo duboko u zdravstveni sistem i planiranje do najsitnijih detalja, svih resursa u našem zdravstvenom sistemu, koji će skeneri, CT aparati, rendgeni biti korišćeni samo za borbu protiv Kovida – 19, jer ne mogu biti korišćeni za neke druge pacijente, gde ćemo smeštati druge pacijente koji su do tada ležali na svim ovim klinikama, kako ćemo obezbediti da kovid što duže moguće ne uđe u naše bolnice itd, kako ćemo obezbedili lekarske timove, pošto smo znali da nećemo imati dovoljno lekara, kako ćemo praviti tada lekarske timove koje ćemo onda povlačiti iz cele Srbije u ove kovid bolnice i centre, kojim fazama, koliko brzo, koji nam je plan a, koji je plan b, kako ćemo trenirati te ljude. Dakle, ovo je sve bio deo te prve faze.
Obezbeđivanje između 6.000 i 10.000 kreveta za kovid pacijente po fazama. Obezbeđivanje dodatnih respiratora, isključivo za kovid bolnice što je bio, tokom cele ove borbe, kao što znate, jedan od prioriteta. Ni u jednom trenutku nismo želeli da nam se desi da naši zdravstveni radnici moraju da biraju koga će isključiti, a ko će ostati na respiratoru. Nismo želeli da Srbija ikada dođe u tu situaciju da moramo da biramo jedan ljudski život u odnosu na neki drugi ljudski život. Na svu sreću nismo bili čak ni blizu. Ja se zaista nadam da će tako ostati i do kraja ove borbe.
Obezbeđivanje PCR testova, kasnije i brzih testova, obezbeđivanje dodatne količine lekova i, da ne bude zabune, lekove smo imali i sve ove stvari smo imali. Mi smo trebali da obezbedimo da imamo za svaku eventualnost, za koji god broj pacijenata budemo imali u Republici Srbiji. Obezbeđivanje dodatne zaštitne opreme i pravljenje dnevnih planova distribucije po čitavoj Srbiji. Dakle, koji će biti centralni magacini, kako će se voditi računa o tome kako se deli zaštitna oprema po prioritetima, koji su prioriteti, prvi i apsolutni uvek prioritet su zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici, nakon toga MUP, Vojska Srbije, sanitarna inspekcija, oni koji štite naše granice i koji su bili u najvećoj izloženosti koronavirusu, nakon toga gerontološki centri itd.
Tada smo doneli i odluku o dve važne podrške, takođe, imajući u vidu samo ova dva cilja koja sam napomenula da smo imali u svakom trenutku na pameti tokom ove borbe – zdravstveni sistem, zdravstveni radnici i naši stariji sugrađani. Zbog toga smo doneli odluku da od 1. aprila ove godine podignemo dodatno plate zdravstvenim radnicima i saradnicima za 10%, i to je urađeno. Zbog toga smo, takođe, doneli odluku da damo jednokratnu pomoć, podršku, finansijsku, našim penzionerima, svim penzionerima bez izuzetka od 4.000 dinara, i to je izvršeno 10. aprila.
Morali smo da završimo i uspostavljanje kontakt centara, kako za ljude sa simptomima, tako i posebne kontakt centre za penzionere, organizovanje volonterskih službi. Naravno, izuzetno važno i na to nam je otišlo mnogo vremena, mnogo energije, mnogo planiranja u obezbeđivanju što normalnijeg funkcionisanja države, što znači stabilno i redovno snabdevanje prodavnica i trgovinskih lanaca. Nikada nismo imali nestašicu hrane, kolika god potražnja bila, a videli smo ponovo da su mnogo bogatije, mnogo razvijenije imale i danas imaju nestašice hrane. Stabilno i redovno snabdevanje apoteka, metode za isplatu penzija bez ugrožavanja penzionera, priprema za nastavu od kuće i preko interneta itd.
Odmah smo krenuli u komunikaciju sa privrednicima, pre svega sa onim preduzećima koja su bila u najugroženijim sektorima. To je turizam, uglavnom trgovina, usluge, ali turizam u najvećoj mogućoj meri.
Radi potpune transparentnosti i u svakom trenutku pružanja pravovremenih, tačnih i proverenih informacija javnosti, uveli smo praksu dnevnih konferencija za medije. Vlada Srbije je formirala dva krizna štaba, Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Kovid – 19, koji vodim ja kao predsednica Vlade, i Krizni štab za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica po privredu, koji vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. To je bila prva faza, pripreme.
Druga faza je bila sprečavanje eksponencijalnog rasta i ispravljanje tzv. epidemiološke krive kako bi obezbedili da naš zdravstveni sistem ostane na nogama. Zbog toga smo odmah na početku ušli u uvođenje restriktivnih mera, zabrane kretanja, zatvaranja granica, zabrane okupljanja. Ovo je bilo apsolutno neophodno i ovo je savetovala, ne samo struka u zemlji, nego za onog ko je slušao i čitao i struka u celom svetu, najrelevantniji, najpoznatiji stručnjaci.
Dakle, važno nam je bilo da zabranimo ili da probamo da u što većoj meri sprečimo svaki mogući fizički kontakt kako bi sprečili eksponencijalno širenje zaraze, širenje virusa, kako bi taj priliv u bolnice, nije bilo pitanje koliko će ljudi, nego da li možemo da ih vremenski rasporedimo, kako bi taj priliv u bolnice bio kontinuiran tokom vremena, a ne da imamo odmah veliki udar, da naš zdravstveni sistem padne i da onda posle toga vi ne možete više da pomažete ljudima, da ne možete da se borite za njihove živote.
Mi smo tada, i to je rekao predsednik Vučić, ja moram to da ponovim, zato što mislim da je to zaista rečenica koja najbolje odražava tu fazu naše borbe - mi smo u Srbiji zaustavili život da bi život mogao da pobedi. I potpuni fokus nam je bio da imamo u što većoj mogućoj meri fizičko distanciranje, socijalno distanciranje.
Ja ću vam reći nekoliko primera zemalja ili gradova koji su imali eksponencijalni rast, koje se po resursima ne mogu porediti sa Republikom Srbijom – Italija, Španija, Njujork, i videli smo šta se tamo dešavalo. To je ono što smo mi želeli da sprečimo. Uveli smo restriktivne mere da bi sprečili te stvari i sprečili smo ih.
Mi smo tada napravili i informacioni sistem Kovid – 19 u zaista najkraćem mogućem roku, i velika zahvalnost celoj struci, IT struci koja je radila sa nama, kako bi u svakom trenutku mogli da pratimo broj testiranih, broj obolelih, broj ljudi u bolnicama i na respiratorima u svakom pojedinačnom mestu u Republici Srbiji.
Od 6. marta mi ležemo i budimo sa ovim brojevima, u kom danu, u kojoj nedelji epidemije se nalazimo, koliko ljudi je testirano, koliko je pozitivno na Kovid – 19, koliko nam je ljudi preminulo, koliko je na respiratorima, koliko ljudi je izlečeno. Ja verujem da se od 6. marta najveći broj naših građana budi sa istim ovim mislima.
Počela je u toj drugoj fazi nastava na daljinu, penzionerima smo isplatili penzije na maksimalno bezbedni način. Veliki fokus u ovoj fazi, ogroman fokus, ogromni resursi su bili i na prihvatanju pomoći i podrške koja nam je stizala iz naših partnera iz celog sveta kako bi pojačali naše kapacitete za borbu protiv ovog virusa.
Prva donacija iz inostranstva organizovana je u saradnji sa kineskom ambasadom. Iz Kine su stigli 15. marta testovi, potom 21. marta iz Kine je stigla velika količina, veliki broj medicinskih aparata, respiratora, dezinficijenasa, maski, druge zaštitne opreme i šest medicinskih stručnjaka koji su još uvek tu sa nama u Republici Srbiji i biće u Srbiji da nam pomažu, da nas savetuju dok ne završimo i ovu borbu i proglasimo pobedu.
Od početka krize naša avio kompanija „Er Srbija“ redovno leti za kineske gradove odakle donosi neophodnu opremu koju Srbija kupuje, ali i onu koji veliki broj kineskih kompanija kao što su „Ling Long“, „Hbis“, „Alibaba“, „Zi Đin“ i ostale kompanije, provincije i fondacije doniraju našoj zemlji.
Kao odgovor na zahtev Srbije od 16. marta za pomoć u borbi protiv Kovid – 19, EU je najavila inicijalni paket vredan 93 miliona evra, od čega 15 miliona evra hitne zdravstvene pomoći i 78 miliona evra za privredni oporavak, a EU je finansirala i još uvek finansira nekih čak 15 letova iz Kine, dakle transportnih kargo aviona koji donose dodatne količine medicinske opreme.
U Beograd 3. i 4. aprila je iz Ruske Federacije stiglo 11 aviona sa medicinskom pomoći i sa medicinskim timovima koji su nam pomagali i još uvek nam pomažu u ovoj borbi. Avion sa humanitarnom pomoći Ujedinjenih Arapskih Emirata je sleteo 29. marta, ukupno 10 tona pomoći uključujući veliki broj zaštitnih odela, rukavica, maski, sanitizera i druge opreme. Avioni su nam i pomoć stizali, kao što sam rekla, iz Turske, Mađarske, SAD, Norveške i drugih.
Nakon ove faze, gde smo se dakle trudili da sprečimo eksponencijalni rast, mi smo ušli u treću fazu borbe, a to je čini mi se, mnogi od vas će se setiti te najave, to je ofanziva ili napad na Kovid – 19. Zbog toga smo krenuli u prošireno testiranje, kako bi što efikasnije identifikovali sve one koji su zaraženi, čak i one bez ikakvih simptoma, locirali potencijalna žarišta i brzo izolovali zaražene, kako bi počeli proces lečenja.
Dakle, tu nam je bio fokus na dve stvari. Veći broj testiranja, prošireno testiranje i otvaranje privremenih bolnica, kako bi one bez simptoma ili sa jako blagim simptomima izdvojili te privremene bolnice kako bi zaštitili bolnice, kako bi počeli proces ozdravljenja čitavog našeg društva.
Sa velikom ponosom mogu da kažem da smo tokom ove borbe naše domaće kapacitete za testiranje ili obradu PCR testova podigli čak 14 puta. Na početku smo mogli da obradimo između 300 i 400 PCR testova, danas možemo nešto više od 5.000 PCR testova, nešto više oko 5.500 PCR testova plus 1.000 do 1.500 testova dnevno, brzih.
Dakle, uspeli smo zaista nešto, što čini mi se mali broj zemalja može da učini u trenutku kada se borite protiv ovakve bolesti. Otvorili smo privremene bolnice u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dodatno zbog potreba u Novom Pazaru, Čačku i Kruševcu. To je jedna od tema koju su neki pokušali da politizuju, zaista nema razloga. Postoje sasvim jasni razlozi gde se i zbog čega otvaraju privremene bolnice. I svako je u svakom trenutku znao gde su privremene bolnice i po kojim kriterijumima se one otvaraju.
Najmanje što nam je trebalo, da imamo privremene bolnice po svakoj lokalnoj samoupravi, da onda tako razvlačimo naše resurse zaštitna odela, lekarske timove, testove, rendgen aparate i sve ostalo.
Tokom ove faze nam je posebno pomogla radna grupa koju smo okupili na samom početku u kojoj su se nalazili naši naučnici, istraživači, ljudi iz prosvete i sa fakulteta, koji su nam dnevno davali i još uvek nam daju preseke o tome šta se sve dešava u svetu, šta kažu najnovija istraživanja i koje su najnovije terapije koje se upotrebljavaju u svetu.
U tom napadu, u toj trećoj fazi napada na Kovid-19, smo iz tog razloga krenuli, pored ovih tradicionalnih metoda lečenja, ako bih mogla da kažem tradicionalnih, pošto je svakako sve u ovoj bolesti je zaista nepredvidivo i nije viđeno do sada, ali ono što se normalno koristilo od lekova hlorokin, hidroksihlorokin, ovde smo krenuli i sa pripremama za terapiju krvnom plazmom, koju smo krenuli i u Republici Srbiji, što radi tek mali broj država širom sveta. Krenuli smo i u pripreme terapije visokim dozama intravenskih imunoglobolina i još neke stvari, ali zaista ogromna zahvalnost našim naučnicima, istraživačima, fakultetima, institutima, koji sa nama rade na ovome, i zbog čega smo mogli i u ovom segmentu, zaista, čini mi se, da pružimo najbolju moguću pomoć svim onima koji su zaraženi i da damo sve od sebe da sačuvamo svaki ljudski život.
Konačno, četvrta faza, to je ova faza u kojoj se trenutno nalazimo, to su pripreme za potpuno smirivanje epidemije i eventualnu pojavu drugog talasa. To je fazno popuštanje mera fizičkog distanciranja, fazno vraćanje u koliko-toliko normalnog stanja. Najverovatnije, po svemu sudeći u tom smislu neće biti dok se ne nađe vakcina, ali pratimo i gledaćemo šta je najbolje da se uradi u Republici Srbiji.
Ono što je u ovoj fazi potrebno, i tu smo već doneli odluku, to je izrada epidemiološke studije da vidimo u kakvom stanju se sada nalazi naše društvo, koliko je ljudi preležalo Kovid–19, koliko ima antitela, kolika je prokuženost naše populacije i tu epidemiološku studiju će raditi Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Ona će krenuti 4. maja na uzroku od 7.000 domaćinstava.
Krenuli smo u domaću proizvodnju, na šta smo takođe posebno ponosni. Seroloških testova, testova na antitela, to će raditi naš Institut za primenu nuklearne energije INEP, i u roku od mesec dana ćemo imati domaći test na antitela.
Mogu da kažem da u ovom trenutku imamo čak više zemalja koje su nam se obratile i tražile podršku, ukoliko možemo, imamo dodatne kapacitete, odnosno dodatne količine testova na antitela, da računamo da pošaljemo i njima.
Srbija je danas zaista u mnogo, mnogo boljoj situaciji i položaju nego mnogo bogatije i razvijenije zemlje.
Ovde su posebno važne privredne mere. O tome ćemo posebno pričati. Želim da kažem samo da smo mere podrške privredi sa kojima je izašao Krizni štab koji vodi predsednik Aleksandar Vučić, da su čini mi se, uniformno pozdravljene od svih privrednika u Republici Srbiji. Mislim da nikada nisam čula jednoglasnu podršku i čestitanje za mere koje smo sada najavili i krenuli da implementiramo podrške privredi.
Mi smo za mere podrške privredi za ublažavanje posledica krize prouzrokovane Kovidom–19 i za brži oporavak i za brži rast i razvoj, opredelili 5,1 milijardu evra, što je 11% našeg BDP. To je, ne samo među najvećima u jugoistočnoj Evropi, nego samo po onome što smo videli u istraživanju MMF-a za sada, mi smo između šest zemalja, odnosno sa nama, sedam zemalja na svetu, samo sedam zemalja na svetu koje su dale, odnosno računaju nam mere podrške privredi koje su iznad 10% BDP. Te zemlje su SAD, Kina, Australija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Međunarodni monetarni fond je za Srbiju projektovao najmanji pad u Evropi od 3,1% za 2020. godinu i jednu od najvećih stopa rasta postkovida, dakle 2021. godina od 7,5%. Sve je ovo zahvaljujući svemu onome što je rađeno od 2014. godine. Ne bi Srbija danas ništa od ovoga mogla da uradi da nije bilo mera fiskalne konsolidacije, da nije bilo ozbiljnosti, da nije bilo discipline, da nismo ozbiljno, odgovorno vodili državu, a pre svega ponovo, i radi iskrenosti, od 2014. godine kao premijer Aleksandar Vučić.
Četiri glavne komponente mera podrške privrede su mere poreske politike, odnosno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za vreme vanrednog stanja, oslobađanje plaćanja PDV-a na donacije zdravstvenim ustanovama. Pod dva, direktna pomoć privatnom sektoru, a to je isplata tri minimalne zarade mikro-malim i srednjim preduzećima i isplata 50% minimalne zarade velikim preduzećima za zaposlene kojima je ustanovljena obustava rada. Pod tri, očuvanje likvidnosti kroz programe Fonda za razvoj i garantne šeme. Pod četiri, podrška građanima, odnosno 100 evra za svakog punoletnog stanovnika u Republici Srbiji, ko se naravno prijavi za ovih 100 evra.
Već se preko 183 hiljade preduzeća prijavilo za isplatu tri minimalne zarade, a Fond za razvoj je već odobrio 25 zahteva za povoljne kredite u iznosu od nekih 800 miliona dinara.
Ono što mi je posebno drago i čime se posebno ponosimo, a to je kako je ova kriza uticala na zaposlenost u Republici Srbiji. Videli smo širom sveta da je stotine hiljada ljudi, milioni ljudi da su ostajali bez posla u prethodnih dva meseca. Videli smo projekcije da će nezaposlenost rasti i do 23% u nekim zemljama, zemljama EU. Mi smo u ovih dva meseca izgubili 2.032 radna mesta. Bilo je inicijalno mnogo više, pa kada je predsednik kao predsednik, kao čovek koji vodi Krizni štab za privredu, izašao sa merama podrške privredi koje su pametno osmišljene da može da se daju samo ukoliko onim kompanijama koje nisu otpustile više od 10% ljudi, odjednom su širom Srbije poslodavci krenuli da pozivaju ljude nazad, da povlače otkaze koje su im već uručeni. To naši građani širom Srbije znaju, videli su, svedoci su toga. Zbog toga je upravo kao prvi rezultat ove najave mere podrške privredi, mi danas imamo tako mali gubitak broj radnih mesta.
Još jedna stvar, molim vas za još malo pažnje i strpljenja, znam da sam odužila, ali mislim da je važno da objasnim i građanima i vama poštovani narodni poslanici, šta smo radili i kako smo se borili.
Pozivali smo naše građane iz dijaspore da ostaju tamo, da se ne vraćaju u velikom broju, iz nekoliko razloga i znali smo da je to najveći izazov i znali smo da je to jedna od najvećih opasnosti i to se potvrdilo.
Danas imate žarišta uglavnom, pa kao po mapi da možete da odredite, u onim sredinama gde se veliki broj naših ljudi iz dijaspore vraćao. Molili smo zato što je to bio potencijalno još jedan ogroman udar za naš zdravstveni sistem, zato što to, takođe, nije bilo bezbedno za njih, da u tom trenutku putuju, i zato što su te zemlje u kojima su oni do tada živeli i radili moguće mogle da im pruže veću podršku, a mi na bolji način da zaštitimo građane koji su u Republici Srbiji. Dosta smo kritikovani zbog toga. Ja i danas mislim da je to bio odgovoran potez. Mislim da je to bio najodgovorniji i najozbiljniji potez koji neko može da uradi, zato što je to bila istina. Koliko god teško bilo to čuti i nepopularno, to je bila istina. I za njih je bilo bezbednije, kao i za njihove porodice, rođake, komšije, za njihove lokale zajednice ovde.
Ali, svejedno, u Republiku Srbiju je ušlo oko 400.000 ljudi i po tome smo mi, odmah uz Rumuniju, nešto više od Rumunije po broju povratnika iz dijaspore, što se i vidi po broju obolelih. Istovremeno dok smo to pričali i tako pozivali, dan i noć smo radili na tome da pomognemo našim ljudima da se vrate ukoliko baš insistiraju i žele da se vrate. Posebno onim ljudima koji su bili zaglavljeni na aerodromima širom zemljine kugle.
Posebno sam ponosna i mislim da svi vi treba da budete ponosni, svi građani ove naše zemlje, na to što smo kao ni jedna druga država u svetu organizovali tzv. humanitarne letove, potpuno besplatne letove da prevozimo naše ljude iz inostranstva u Srbiju, zato što smo želeli da im pomognemo i da vidimo kako možemo u tim zaista nezavidnim situacijama da ih izbavimo, gde god da oni bili širom zemljine kugle.
Mi smo organizovali ukupno 37 humanitarnih letova, 31 prema ili iz zemalja Evropske unije. Ostali letovi bili su usmereni na destinacije u kojima se nalazio najveći broj srpskih državljana u tom trenutku, a to su SAD, Ruska Federacija, Emirati, Katar, Turska, Ukrajina i Norveška. Na ovaj način je u Srbiju prevezeno 2010 lica. Ovim letovima je, takođe, prevezeno, da bi pokazali da jesmo odgovoran i solidaran partner sa svima u ovom trenutku, prevezeno je takođe 809 stranih državljana, od čega 260 američkih državljana, 96 nemačkih državljana, 155 švedskih, 66 francuskih, 57 austrijskih, 23 hrvatska, 9 italijanskih državljana i tako dalje. Ukupna vrednost humanitarnih letova je nešto manje u ovom trenutku od dva miliona evra.
Srbija je, takođe, putem mehanizma civilne zaštite Evropske unije za povratak svojih državljana, i velika zahvalnost Evropskoj uniji i svim članicama Evropske unije na tome, evakuisala 29 naših državljana iz najudaljenijih destinacija. Peru - 12, Australija - dvoje, iz Kine, iz Vuhana – četvoro, Kankun, Meksiko – jedan, Kambodže – jedan, Čile – tri, Kuba – dva, Nepal – jedna, Vijetnam – dva, Japan – jedan. Mađarska nam je pomogla da humanitarnim letom „Vizera“ iz Maroka prevezemo pet naših državljana.
Dakle, na svaki način smo u svakom trenutku gledali, bez obzira kakva je situacija u tom trenutku bila u Republici Srbiji i koliko resursa je bilo potrebno da organizujemo naš zdravstveni sistem, da pomognemo našim zdravstvenim radnicima, da organizujemo ovde restriktivne mere, prevenciju, da se savetujemo sa strukom. U svakom trenutku, 24 časa dnevno, gledali smo gde su naši ljudi u inostranstvu, pokušavali smo i uspevali da im pomognemo, i pored toga što smo bili u potpunosti iskreni i govorili da je u tom trenutku najbolje za njih i za nas ovde da u najvećoj mogućoj meri oni ostaju u tim zemljama.
Kao zaključak, da podvučemo crtu, zdravstveni sistem Republike Srbije ostaje na nogama i odoleo je svim izazovima. Imamo stopu smrtnosti u ovom trenutku u Republici Srbiji koja je najniža u ovom delu Evrope i među najnižima u svetu. U svakom trenutku tokom ove krize prodavnice su bile dobro snabdevane kolika god potražnja bila, a u jednom mesecu nam je potražnja bila kao normalna potražnja za četiri meseca uobičajenih. Nismo videli nestašice.
Nikada tokom ove krize nisu bile dovođene u pitanje isplate penzija ili smanjivanje plata u javnom sektoru, čak naprotiv. Plate zdravstvenim radnicima, koji su podneli i podnose najveći deo ovog tereta i na prvoj liniji fronta su, povećane su za 10%. Penzionerima je isplaćena jednokratna pomoć od 4000 dinara. Da ih ne bi ugrožavali bespotrebno, mi smo, takođe, od aprila doneli odluku da penzije više ne isplaćujemo u dve tranše 10. i 25. u mesecu, već da sve isplatimo odjednom i to 10. u mesecu, da bi oni bili sigurniji i da ih ne bi dva puta ugrožavali.
Nastavljeno je bez ikakvih problema i na najbolji mogući način, o tome nisam čula naročite kritike i hvala ljudima za to, nastavljeno je sa nastavom. Hvala svim prosvetnim radnicima kako su izneli ovaj teret na svojim leđima. Srbija je među zemljama sa najmanjim brojem otkaza usled krize.
Srbija je među zemljama koje su opredelile najviše za podršku privredi, čak 11% BDP-a. Mi smo, uprkos svemu, nastavili sve ključne infrastrukturne projekte, i puteve, i projekte u zdravstvu, i u obrazovanju, i u lokalnu infrastrukturu, i projekte naučne i istraživačke infrastrukture, i čak tokom ove krize pokrenuli neke nove projekte, uz sve mere opreza i prevencije.
Mi smo tokom ove krize uspeli da se organizujemo na način da pokrenemo sopstvenu proizvodnju svega onoga što je bilo deficitarno u svetu, a vezano za ovu i za slične borbe, zaštitnu opremu, dezificijenasa, lekova, testova. Danas Srbija može da proizvodi sve, osim respiratora.
Tokom borbe smo podigli kapacitet za testiranje 14 puta i izgradili jednu novu, najsavremeniju laboratoriju na Kliničkom centru Srbije i u toku je izgradnja još jedne najsavremenije laboratorije u sklopu Instituta za javno zdravlje u Nišu. Mi, na svu našu sreću, nismo videli pacijente kako leže po hodnicima, niti je broj preminulih bio takav da nismo imali gde da ih sahranimo. Nismo videli tuče po prodavnicama, ni nestašice hrane i lekova. Imali smo slučajeva kada su nas naši građani u inostranstvu molili da im odavde šaljemo lekove zato što u zemljama u kojima su nije bilo lekova.
Nismo morali da isključujemo ljude sa respiratora da bi mlađima spasavali živote. Sačuvali smo fiskalnu stabilnost. Nije nam trebala finansijska pomoć ni od MMF-a ni od EU. Izgubili smo svi mi dragocene ljude u ovoj borbi, ali smo, mislim, pokazali lice Srbije kojim možemo da se ponosimo.
Na napade od jednog dela opozicije, svih onih koji su pokušali i pokušavaju da se domognu vlasti bez izbora i koji su mislili da na taj način mogu da iskoriste ovu ovakvu krizu, krizu za koju se ceo svet slaže da je najgora kriza od Drugog svetskog rata, na njihove napade, na optužbe najraznovrsnije koje smo morali da slušamo tokom ove borbe, od toga da naseljavamo migrant do trgovine ljudima, do ponovo otvorenih pretnji i predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj deci, ja se u ovom trenutku sada u mom izlaganju nisam i neću se na njih osvrtati iz poštovanja prema našoj borbi, iz poštovanja prema našim žrtvama, a biće prilike svakako tokom ove rasprave.
Još jednom, najveća zahvalnost našim zdravstvenim radnicima, njihovim saradnicima i takođe, najveća zahvalnost njihovim porodicama. Hvala vam.

Ovo je zaista u svakom smislu vanredno stanje. Moram vam reći, poštovani poslaniče, da ste me još jednom uverili u to da u životu nisam mislila da ću čuti Vojislava Šešelja da se poziva na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ali su vanredna stanja.
Hoću da vam se zahvalim što ste dovoljno korektan da kažete makar da smo ovu borbu dobro vodili i da ne kritikujete stvari koje se tiču ljudskih života i zdravlja nacije.
Što se tiče vaše brige, i na to ću prvo odgovoriti, i brige sigurno mnogo građana Republike Srbije oko toga da epidemija može da se vrati, da treba biti oprezan, apsolutno se slažem u tome. Najavljuju da zaista epidemija i može da se vrati, da može da postoji taj drugi talas, ili na jesen ili u zimu i svakako da nismo bezbedni dok nema vakcine. Upravo zbog toga, Republika Srbija se zaista jako dobro pripremila i dodatno se spremamo za eventualno, paralelno sa tim kako gasimo ovaj i za eventualno novi talas, bilo u jesen, bilo u zimu, i zbog toga je izuzetno važno, krucijalno, da Republika Srbija ima sopstvenu proizvodnju ELISA testova, odnosno seroloških testova, testova na antitela i to je fenomenalna vest za sve nas i zaista za celu našu zemlju.
Druga izuzetno važna vest - da smo mi, zahvaljujući i našoj organizaciji, a posebno zahvaljujući donaciji od strane brazilske kompanije EMS koja je vlasnik "Galenike" u potpunosti obezbeđeni što se tiče leka "hlorokin" koji je, koliko razumem, jedno od osnovnih terapija za Kovid - 19. Oni su proizveli određenu količinu, koju su donirali Republici Srbiji. Dakle, neće biti u maloprodaji, nego ćemo mi čuvati to za pacijente. U ovom trenutku mi imamo dovoljno leka "hlorokin", u ovom trenutku za 42 hiljade pacijenata. Dakle, zaista smo obezbeđeni i bezbedni, i za ovaj talas i za eventualno naredni talas epidemije.
Hoću posebno da kažem da zahvaljujući angažmanu predsednika Vučića, da, čini mi se, danas dolazi još jedna dodatna količina leka "hlorokin" kao donacija Francuske i francuskog predsednika Makrona, tako da, što se tiče lekova, nemamo nikakav problem, obezbeđeni smo i za ovaj talas i za eventualni, ako bude naišao.
Takođe, iz ovog razloga, radimo i na uspostavljanju banke krvne plazme, dakle, svih onih ljudi koji su izlečeni i rekovalescenata, banke krvne plazme, da imamo, ukoliko bude bilo potrebe, za sledeći talas. I zbog toga je takođe izuzetno važna domaća proizvodnja zaštitne opreme, koja je sada uspostavljena u Republici Srbiji.
Naša logika je bila da će se svi u svetu tući za ove stvari, kao što su se tukli i sada, i da mi treba u što većoj mogućoj meri da se oslanjamo na sopstvene resurse.
Dakle, spremni smo za sve što može da se desi i u budućnosti.
Što se tiče zasedanja Narodne skupštine, i struka je potvrdila da je to bilo u tom trenutku posebno, krajnje nebezbedno, zato što se tu ne radi samo o 250 ljudi, vi to mnogo bolje znate, tu se radi verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni pored vas, poštovanih narodnih poslanika, da radi administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine. Dakle, 500, ako ne i više ljudi, to ćete znati vi bolje od mene. Na jednom mestu, na zatvorenom, u vreme kada je epidemija na početku i raste, je bilo više nego neozbiljno. To bi bilo u potpunosti neodgovorno.
Mi bi mogli da pravimo eksperimente ovde, pošto vi kažete - nemamo dokaz da je to nebezbedno, mogli bi da pravimo eksperimente, ali s obzirom na to da ima narodnih poslanika koji imaju i preko 65 godina, ja verujem da niko od nas ne bi baš naročito želeo da pravimo takve eksperimente, zato što bi sve to bilo na našu dušu.
Možda je vama lako da kažete i nekima drugima je lako da pozivaju penzionere da izađu, ali oni za te živote odgovorni nisu. I nemojte da budete kao Dragan Đilas, koji poziva penzionere da izađu i kaže - čini mi se da je to dobro, nama se čini u Savezu za Srbiju da je to dobro, nemamo nikakvu potvrdu struke, ali dobro zvuči. Pa, ne, taj politički populizam zaista u ovakvim situacijama ne samo da ne zvuči dobro, nego će koštati ljude života.
Dakle, ovo je bilo krajnje nebezbedno. Nismo jedinstveni u tome da parlament nije zasedao. Čim se ispunio minimum minimuma uslova da se uz sve ove mere prevencije, kada mi već imamo virus više od nedelju dana na silaznoj putanji, kada je nama već četiri dana stopa zaraženih u odnosu na broj testiranih oko 6%, a danas se nadam da će se smanjiti još i mislili smo da ima ljudskog smisla da se Narodna skupština okupi.
Nažalost, i danas ne vidim, što je opet meni, nekoliko puta sam rekla to tokom ove krize, ljudski, nije ni politički, poražavajuće, deo opozicije u Skupštini, koji dva meseca koristi ovo za političku borbu. Dva meseca kritikuje zašto Skupština nije zasedala, a oni ni u jednom trenutku nemaju nameru da budu u toj Skupštini, kao što ni tada ne bi bili u toj Skupštini, pošto su 15 meseci pre toga bojkotovali Skupštinu. Sada je bezbedno za nekog ko ima preko 65 godina, a narodni poslanik je, s koje god liste, ko god da je glasao, da sedi u ovoj Skupštini, a za njih je nebezbedno ili se opet pozivaju na taj bojkot dok nas kritikuju da nema Skupštine u ovakvim uslovima? Dakle, nismo jedinstveni u tome.
Da li je Ustav prekršen kao što ste vi lepo rekli? Dakle, postoji odvajanje nadležnosti između izvršne, zakonodavne i sudske, pa onda nije svakako ni na vama da kažete da li je Ustav prekršen ili nije, nego na Ustavnom sudu, ja mislim, tako da sačekamo, recimo, da se, evo, ne mešate vi u njihovu nadležnost kao poslanik. Dakle, da sačekamo.
Ja sam uverena da nije, vi ste uvereni da jeste. Ja mislim da sačekamo Ustavni sud. Čini mi se da je to u redu i u skladu sa vladavinom prava, i verujem i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, na koju se pozivate.
Da vas pitam još neke stvari. Gde smo pokazali bahatost? U našoj brizi prema ljudima? Gde smo tačno u ovih dva meseca, ili nešto duže, pokazali bahatost? Aleksandar Vučić se nije ni bavio politikom. Srpska napredna stranka se nije bavila politikom, zato što je on rekao da politike nema dok traje borba ove zemlje, svih nas protiv Kovida–19, da se politikom neće baviti, da o politici neće pričati, da neće odgovarati na napade. Ja sam to jednom uradila, jednom uradila. Gde smo tačno pokazali bahatost? Pokazali smo odlučnost, pokazali smo i hrabrost, ali bahatost pokazali nismo.
Što se tiče imenovanja konja za senatora, drugi su imenovali konje za senatore, ne mi. Drugi su imenovali konje za senatore.
Konačno, što se tiče ministra zdravlja i celog ovog sektora i ostalih ministara, zaista, moram sada da vam kažem da je cela Vlada i svi ministri, da su dali sve od sebe. Nije svaki resor bio u mogućnosti, niti su takvi resori da svi budu podjednako uključeni, ali svi su uradili sve što su mogli da implementiramo odluke koje smo donosili u cilju zaštite života naših građana. Ministarstvo zdravlja i ministar i ceo zdravstveni sistem su izneli ogroman deo ove krize i hvala im na tome.
Mislim da nemate pravo, mislim da nemate pravo da govorite na taj način, posle svega ovoga, o celom ovom resoru, koji je, na kraju krajeva, i bio na prvoj borbenoj liniji, uz sve nas i, naravno, predsednika Republike.
Tako da, velika podrška mojim ministrima, posebno Ministarstvu zdravlja i ministru zdravlja. I samo napred, borimo se dalje. Hvala.

Hvala vam.
Dosta stvari ste izneli i još jednom vama bih takođe želela da se zahvalim na korektnosti što ste makar rekli da smo se borili dobro, da smo dali sve od sebe i da su ovo okolnosti u kojima sreće nikada nema. Kada govorimo o smrtnosti koja je jedna od najmanjih na svetu, svakako govorimo o životima ljudi, nečijoj porodici, 162 ljudi, a imaćemo danas, nažalost imali smo tokom noći još, ne može procentima da se pokaže. Hvala vam na toj korektnosti.
Mislim da je ta korektnost, uz sve ovo što ste rekli nakon toga, na kraju krajeva, kao i narodni poslanik Vojislav Šešelj koji nam je zamerio mnogo stvari, i kada me pitate šta je sutra i kakva je Srbija danas i kakva Srbija može da bude, ja mislim da je to ta korektnost na osnovu koje Srbija dalje može da se gradi, može biti zdravije društvo.
Mislim da, makar danas čini mi se, u ovoj Skupštini postoji ta osnova. Žao mi je što ne postoji i među svima onima koji su dobili obavezu i poverenje od strane određenih građana Republike Srbije da budu narodni poslanici, da sede ovde i da kažu u Narodnoj skupštini pre građanima Srbije, šta nam zameraju, šta misle da bi bilo bolje, šta smo to sve tako loše uradili i da pred građanima Srbije mi njima možemo da odgovorimo, a ne da nas napadaju u najgorim situacijama kada mi imamo četvoro, petoro mrtvih tokom dana, da nas napadaju na društvenim mrežama, na tviterima i ne znam čemu drugom, „fejsbuku“ i ostalom, a onda ne dođu da to isto kažu pred svima i da čuju naš odgovor.
Tako i sa tim ljudima ja ne vidim kako možemo da razgovaramo i ne vidim kako možemo da postignemo bilo kakav dogovor. Cenim to što je uradio Vojislav Šešelj, isto kao što cenim to što radite vi. Mi imamo različita mišljenja po mnogim stvarima, mnogim stvarima, ali ste rekli šta je bilo dobro i rekli ste sa čim se ne slažete i dali nam šansu da pred građanima Republike Srbije obrazložimo šta smo radili, zašto smo radili, kako smo radili i da damo odgovor na pitanja.
U odnosu na to kada razgovaramo o tome kakva je Srbija danas, odnosno šta nakon pandemije Kovid 19 i kakva će Srbija biti sutra, ja želim da vas podsetim, takođe, na to kakva je Srbija bila juče, kakva je Srbija bila juče pre izbijanja ove epidemije i pre uvođenja vanrednog stanja. Želim da vas podsetim na to da je predsednik Republike pozvao sve političke aktere, pozvao na razgovor o tome šta raditi, o tome šta raditi sa izborima, o tome za koliko ih odložiti, da ostavimo politiku na stranu i da je postignut konsenzus oko toga, da je postignut dogovor i da je taj sastanak iza zatvorenih vrata bio jako, jako konstruktivan, između ljudi koji potpuno različito misle o različitim stvarima, koji se politički ne slažu. Dakle, dogovor je moguć kada imate iole odgovorne i ozbiljne ljude. Aleksandar Vučić je pokušao i napravio je taj dogovor sa ljudima koji poštuju osnovne demokratske principe, a ti osnovni demokratski principi su valjda Narodna skupština i izbori, izbori na kojima građani kažu ko će doći na vlast, a ne oni koji sami odluče o tome ko će da bude prelazna vlast i kako će oni da dele resore iako nemaju ni jedan posto podrške među građanima.
Vi pričate ovde meni, ne kao Ani Brnabić, nego kao predsednici Vlade i nama valjda ostalima koji smo ovde, ali ti koji bi vas trebali da čuju i koji su važan deo toga kako Srbija izgleda danas nisu ovde da čuju. Ja mislim da se obraćate pogrešnim ljudima. Mi smo dogovor pokušali da postignemo i sa mnogima uspeli da postignemo taj dogovor. To je uradio Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je, takođe, kada pričamo o tome kakva je Srbija juče bila, rekao da politike tokom borbe protiv Kovida 19 nema, da neće nijednu jedinu reč reći i nismo odgovarali. Rekla sam, ja sam jednom odgovarala tokom jedne misije. Znate zašto? Zato što ne mogu više ljudski da trpim to licemerje. Slobodno vi meni recite u čemu sam ja licemerna. I kada mi kažete da grešim, da, grešim, grešim svaki dan. Svaki dan grešim, zato što se svaki dan trudim da nešto uradim. Kada se radi morate da grešite, ali dajem sve od sebe. Da li grešim? Grešim milion puta. Verujte, vidim svoje greške mnogo više nego što ih vidi bilo ko drugi, ali dajem sve od sebe za ovu zemlju i za sve njene građane i nije mi važno ko je za koga glasao.
Ni Aleksandar Vučić kada je okupio prvi taj sastanak 26. februara nije pitao struku ko je za koga glasao, iako je, čini mi se, potpuno očigledno da neki od struke nisu opcija SNS. Da li ih je nekad pitao? Da li ih je nekad kritikovao? Je li ih nije pozvao za to? Ne, pozvao ih je i oni su se ljudi odazvali i beskrajno smo im zahvalni na tome. Ali, isto tako, ti ljudi su doživeli da ih vređaju na najstrašnije načine, da ih nazivaju najpogrdnijim imenima, samo zato što su, kao što vi kažete, radili svoj posao. Ali, ti ljudi koji to rade nisu danas ovde sa nama i ne znam kome pričamo. Mislim da mi ovde i možemo da postignemo neki konsenzus oko dijaloga, ne oko svih stvari, ali oko dijaloga, dogovora da. Sigurna sam, jer sam pričala sa njim, da predsednik Republike neće, kao što je obećao, praviti bilo koje dogovore dalje oko izbora bez da se sastane sa svim političkim akterima koji su zainteresovani da učestvuju na izborima. Ja mislim da je to pohvalno.
Dakle, ne, ne mislim da je Srbija danas ni najstrašnije društvo na svetu, ni diktatura, ni ovakva, ni onakva. Da, ima jedne određene političke manjine jednog određenog dela opozicije sa kojima, nažalost, očigledno ne može da postoji nikakav dogovor. Meni je zbog toga žao, ali vi pričate o ljudima koji danas nisu ovde.
E, sada ja vas pitam, a i građane Republike Srbije da razmisle, gde su danas ljudi koji imaju mandate da budu u ovoj Skupštini, a imaju i obavezu, koji su svaki dan, ali svaki dan tokom ovog vanrednog stanja i ovakve krize, ponavljam, nije ovo tek koja kriza, nije ovo ekonomska kriza, pa će pasti plate, biće otpušteni, ovo je borba za živote ljudi, vi danas imate preko 56.000 mrtvih u SAD, Italija se nažalost bliži broju od 30.000 mrtvih, u takvoj situaciji vi nađete da svaki dan, ali svaki dan napadate svoju Vladu, napadate predsednika Republike, da širite lažne vesti, a narodni poslanik ste. Onda, kada dođe dan da dođete i da nam kažete sve to u lice, a da mi pred građanima možemo da odgovorimo, vi ne dođete. Kako da se dogovorimo? Sa kim da razgovaramo? Gde su ljudi koji kažu da je najveća smrtnost u Srbiji? To kaže čovek koji je bio predsednik ove zemlje u dva mandata. Ne postoji ni jedna jedina brojka, ali ni jedna jedina brojka koja može da potkrepi tu tvrdnju, već upravo suprotno. Zašto onda to govorite? Zašto? Da bi srušili Vladu na mrtvim ljudima? Da bi srušili Vladu Republike Srbije legitimno izabranu na žrtvama? Zašto to govorite?
Evo, narodna poslanica Marinika Tepić kaže na tviteru: „Očekujem da objasnite otkuda autobusi puni migranata u pratnji policije. Nije tajna, vidimo ljude. Šta ste se dogovorili sa Austrijom? Sporazum, evo, postoji.“ Koji sporazum? Gde je sada narodna poslanica da kaže građanima, da je pitam koji sporazum postoji? Evo, recite nam, koji? Zašto širite ksenofobiju? Zašto širite paniku među ljudima u doba vanrednog stanja? Gde su ti ljudi? Gde su autobusi puni migranata u pratnji policije? Ko je to video? Zašto to radite? Koji sporazum postoji? Kakve su to gluposti? Na šta to liči?
Pričate danas šta nas štiti od političke beskrupuloznosti. Pa, ništa, očigledno nas ništa ne štiti od političke beskrupuloznosti, do zdravog razuma i inteligencije građana Republike Srbije koji će znati da procene onda šta je ko radio, jer se i danas i u toku ova dva meseca bolje nego ikada ranije videlo sve, šta je ko i šta ko radi i šta su čije namere. Kako se zove ova trgovina ljudima? Vi optužujete predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike za trgovinu ljudima? „Koliko uzimate po migrantu, Aleksandre Vučiću?“ To su tvitovi narodne poslanice Marinike Tepić, koja se nije usudila danas da dođe u Narodnu skupštinu i da kaže, da nas optuži ovde pred građanima za trgovinu ljudima, nego to radi tokom vanrednog stanja tviterom.
Kaže, da rezimiramo: „Poštanska štedionica već pripremila platne kartice za migrante“. I to je demokratska opcija? I to je način da pričamo o Srbiji sutra sa tim ljudima? Gde su ti ljudi koji kritikuju i nazivaju na razne načine te ljude koji rade sa nama samo zato što su struka, stručnjaci, to im je posao, time se bave, za to su školovani, za to su plaćeni? Gde su?
Njih danas nazivaju Vučićevim botovima samo zato što rade svoj posao.
Ja se, takođe, nadam da sa tim ljudima nećemo graditi Srbiju sutra, ni političku budućnost sutra, zato što mislim da bi bilo minimum korektnosti i ljudskosti da su danas došli, zato što mandate imaju, obavezu imaju, plate uzimaju, i da postave ovo pitanje ovako, a ne na Tviteru.
Mi nismo pitali nikoga ni za koga glasa, ako je stručan, zvali smo da pomogne.
Vi pričate o tabloidnim medijima. Ja mislim da je svašta nešto ispričano već o tabloidnim medijima. A znate šta ja mislim da je problem našeg društva, ako pričamo o tome kakva Srbija treba da bude sutra? Ja mislim da je problem što ni vi, ni mnogi drugi iz opozicije ne smeju da pričaju o tajkunskim medijima. Ne smete da pričate, da ne bi napadali vas, zato što znate kakvi su i znate sa koliko novca raspolažu, znate na šta su spremni. Stalno pričamo o tabloidnim medijima. Hajde da pričamo o tajkunskim medijima. Hajde da pričamo o vestima koje su tajkunski mediji plasirali tokom vanrednog stanja, o lažnim vestima koje su mogle da sruše naš zdravstveni sistem, koje su mogle da koštaju direktno ljudskih života.
"Klinički centar Vojvodine pred pucanjem bez zaštite za medicinske sestre". Znate šta, čak ni sa ovim ne bih imala ni jedan jedini problem, da smo ovo pitanje, od ove novinarke, od ovog medija, čuli makar jednom, na jednoj od svakodnevnih pres konferencija koje smo imali tokom ovoga. Ni jednom se to pitanje nije postavilo, da se da odgovor, zato što istina nije važna. Nije to bila intencija toga.
Advokat Vladimir Gajić, to prenosi portal "Direktno RS" - na Infektivnoj klinici doktori primili manje plate. Gde je to bilo? Kad se to desilo? Čemu to služi? "Naši ljudi na prvoj liniji prolaze u kesama". Gde je to bilo? Kad su naši zdravstveni radnici od kesa pravili skafandere?
To su sve tajkunski mediji. To su ovi mediji koji se prave da su profesionalni objektivni. To su mediji kojima niko ništa ne sme da kaže.
Ako pričamo danas, a mislim da je lepo i da pričamo o Srbiji sutra i u političkom smislu, da, mislim da je to izuzetno važno, onda mislim da treba da pričamo iskreno i otvoreno i o svim ovim ljudima i o svim ovim medijima.
Gde su novinarska udruženja, ovi mediji koji daju pet saopštenja na dve reči Ace Lukasa, ali ne daju ni jedno jedino saopštenje na direktne pretnje smrću Aleksandru Vučiću i njegovoj deci? Ne nalaze za shodno. I to je profesionalizam? I to je objektivnost? Jel mi treba da zažmurimo na to licemerje i da svi mi budemo dovoljno kukavice da ne kažemo takve stvari? Ja mislim da će to Srbija mnogo platiti.
Zato se ponosim što mi imamo i srce i hrabrosti da o tome pričamo i da im stanemo na crtu, zato što mislim da je to važno za budućnost Srbije.
Pozivam vas da isto tako počnete da pričate o tome, ako želimo da govorimo o tome kakva će Srbija biti sutra. Hvala.

Hvala vam.
Iako se slažem sa vama da bi trebali što više da pričamo od sada o ekonomiji i da je izuzetno važno i da Srbija sad mora da pokrene svoju ekonomiju, svoju proizvodnju, svoju privredu što pre i da krene u oporavak i u rast, iako se ja nadam da taj pad neće biti tako veliki, ni prvi ovi indikatori za mart nam nisu sva sreća tako loši, a u prva dva meseca 2020. godine, ove godine smo imali rast preko 6%, januar 6,5%, februar 5,6%, tako da je to sve išlo jako, jako dobro što nam daje razlog ili nadu da mi možemo brzo da se oporavimo, brže nego veliki broj zemalja, ali za to stvarno moramo da radimo najozbiljnije i da krenemo da radimo što pre uz mere opreza.
Moram da kažem da ipak, razumevajući koliko je ljudima više dosadna ova tema, ja ipak moram da kažem da Korona virus nije iza nas. Molim vas, nemojte da se ponašamo kao da je iza nas. Nemojte da se ponašamo kao da smo pobedili. Nemojte da se ponašamo kao da nemamo tih hiljade i hiljade obolelih ili svaki dan mrtve. Zato što može da se desi da se to proširi i to je onda katastrofa i za naše ljude i još veća katastrofa za našu ekonomiju.
Dakle, mi jesmo, ja se nadam ušli u završnicu, ali na kraju nismo. Mi smo juče imali 6,4%, prekjuče smo imali 6,0%, 25. aprila 5,9%, pre toga 5,8%, 6%, dakle ipak smo na tih nekih 6%, ja se nadam danas smanjujemo. Molim vas, zbog odgovornosti prema građanima, hajde samo da ne kažemo nemojte da pričamo više o Koroni, jer to nije tako. Tako je.
Dakle, mislim da je izuzetno važno da se privreda vrati što pre, uz neophodne mere opreza. Dali smo te instrukcije, daćemo i dodatno u narednim danima, da idemo u podršku privredi, da pogledamo i od kompanija do kompanija ako treba individualno šta treba da pomognemo da bi se brže vratili, da bi rast bio veći. Ali, zaista je izuzetno važno da ne mislimo, u redu je, iza nas je ovo, prošlo je, sve je u redu, nemojte više da pričamo o tome, ipak mislim da ćemo morati radi ozbiljnosti i odgovornosti još neko vreme da pričamo i o ovome i da obezbedimo da uđemo u tu sigurnu luku, da paralelno sa tim idemo u privredi oporavak sa svim ovim merama podrške koju smo osmislili. Ti možeš, Siniša, malo da kažeš, još o merama podrške. Ali, zaista da budemo i dalje, da zadržimo svu odgovornost i sav oprez koji smo imali i od prvog dana i pre prvog pojavljivanja Korona virusa u Srbiji, da bi iz ovoga izašli najjači što možemo. Hvala.

Hvala vam.
Pažljivo sam vas slušala i vi ste naveli zaista veliki broj stvari i pokrenuli veliki broj tema, tako da mi je trebalo neko vreme da sistematizujem to i da vam odgovorim, pošto svakako ne mogu da vam odgovorim na svako pitanje i svaku kritiku koju ste uputili, trudiću se samo na one najvažnije.
Pre svega, kada kažemo svaku kritiku koju ste nam uputili, jedna od kritika je bila i ta da smo pokazali da nismo otvoreni za kritiku, da ne poštujemo kritiku i ne slušamo kritiku. Ja ću vam reći da je to upravo suprotno, otvoreni smo za kritiku, kritika nam je dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, ako dođe sa nekim predlogom rešenja.
Ono za šta nismo otvoreni, protiv čega se borimo i protiv čega ćemo svaki put dići glas su lažne vesti. Lažne vesti nisu kritika, lažne vesti su opasna stvar koja je više puta plasirana tokom ove krize, apsolutno namerno od strane različitih medija, od strane dela političkih partija i organizacija i protiv toga ćemo se boriti. Kritika je u svakom slučaju dobrodošla, posebno ako je konstruktivna, dakle, dolazi sa nekim predlogom rešenja.
Iz svega ovoga što ste pričali i šta ste kritikovali, moram da kažem da sam sigurna, ne sa namerom i ne zato što ste hteli, ali ste ipak u celom ovom izlaganju vi nas pohvali i hvala vam na tome. Zato što pored svih kritika koje ste uputili, vi ste rekli dve stvari koje su izuzetno važne. Jedna je naš zdravstveni sistem nije poklekao i kao što sam rekla, to je bio naš prvi cilj, cilj koji smo stavili pred sebe u ovoj borbi. Tako da smo ga ispunili i hvala vam na tome.
Druga stvar koju ste rekli je, kako god bilo, mi smo ovaj test položili. Tako da kada se podvuče crta, to je ono što smo mi pokušavali da uradimo, to je ono za šta smo radili, to je ono što smo hteli.
Da li je to naša zasluga ili je neka tuđa zasluga? Vi ste rekli zasluga samih građana. Mn se nismo borili ovde za zasluge, radili smo naš posao, ali očigledno da smo u tom poslu uspeli.
Takođe, mislim da niste namerno, ali svakako jeste i tu je ministar Lončar u pravu, uvredili brojne zdravstvene radnike i struku zato što ste rekli, a pogledajte i zapisnik, naravno možete da se izvinete ukoliko to nije bila intencija.
Dakle, zdravstveni sistem nije poklekao i test smo položili. Država nije bila spremna. Ja vam kažem da je država bila spremna u maksimalnoj mogućoj meri.
Da li je bilo koja država na svetu potpuno spremna za ovako nešto? Ne. Kao što smo videli - ne. Ni najbogatija društva, ni najorganizovanije države nisu bile spremne, bile su manje spremne od Republike Srbije.
Mi smo bili spremni zato što smo mi imali na zalihama zaštitnu opremu, ne dovoljnu svakako za celu ovu borbu protiv Kovida - 19, ali svakako dovoljnu da našim zdravstvenim radnicima, vojsci i policiji, obezbedi da nesmetano rade, dok mi ne nabavimo dodatne zalihe.
Imali smo resurse, odnosno novac. Zbog čega? Pa, zbog svega onoga što je rađeno 2014. godine. I zbog toga ćemo mi sve ovo završiti, a naš javni dug neće ići iznad 60% našeg BDP-a. Dakle, nabavili smo sve dodatno što nam treba, uspeli smo i politički da nabavimo, uspeli smo finansijski da obezbedimo to, nismo imali veće udare na budžet, održali smo fiskalnu disciplinu i idemo dalje. Dakle, u tom smislu smo bili spremni.
Uspeli smo tokom krize, dok smo se borili protiv ove pošasti, da pokrenemo dodatno sopstvenu proizvodnju, sopstvene kapacitete, i za proizvodnju antitela zahvaljujući našim institutima i svemu onome što je radilo Ministarstvo prosvete sa još nekim ministarstvima i dezifisijense što je, zahvaljujući pre svega lokalnim samoupravama, to moram da kažem, i to pre svega Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, ali smo uspeli sami, sopstvenim resursima da se organizujemo, kupili smo mašine, pokrenuli smo proizvodnju domaće zaštitne opreme. Imali smo spremne bolnice, i to je ono o čemu je ministar Lončar pričao.
Zamislite da u prethodnom periodu, ozbiljnog rada, disciplinovanog rada i predanosti, nismo završili Klinički centar "Niš", da nismo završili "Dragiša Mišović"? Zamislite da nam je zdravstvo bilo kao u trenutku dok ste vi bili na vlasti, kada ste vi ostavili zdravstvo u tom stanju? Jel mislite da bi bilo moguće obezbediti u tom trenutku 10 hiljada postelja? Gde bi stavljali te ljude? Tada kada bi zdravstveni sistem poklekao, onda bi verovatno rekli - šta ćemo, nismo imali sreće.
Ne radi se tu o sreći, nego ako mogu sebi da dozvolim da vam dam jedan savet, u takvim stvarima, kada imate takvu odgovornost, ne radi se o sreći ili nesreći, radi se o znanju, o upornosti, o radu, neprekidnom radu, dok nešto ne završite.
Kad kažete da država nije bila spremna, da li ste videli nestašice u prodavnicama ili apotekama? Da li ste videli prazne rafove? Da li ste videli u bilo kom trenutku tokom ove krize da je bila jagma za toalet papirom i da su se ljudi tukli u prodavnicama, kao što smo videli u mnogo bogatijim društvima? Ne. Zašto? Zato što se država intenzivno spremala od 25. februara.
Kada pričate o toj pres konferenciji koju toliko volite da pominjete, nekako selektivno odlučujete za sebe da pamtite, pa onda ne pamtite šta je prethodilo toj pres konferenciji, a to je praktično prvi sastanak kriznog štaba koji je sazvao predsednik Aleksandar Vučić, gde se okupila struka i gde je počeo da se pravi plan. Vi govorite o jednoj polurečenici u celoj pres konferenciji, posle prvog sastanka kriznog štaba. Da, bilo je različitih mišljenja. Ali, to je normalno. Videli smo različita mišljenja tokom ova dva meseca, dijametralno suprotna od različitih relevantnih organizacija, kao što je na primer Svetska zdravstvena organizacija, o ovom virusu, a ne pojedinačnih stručnjaka.
Dakle, ta pres konferencija je usledila nakon prvog sastanka, prvog, praktično, preliminarnog kriznog štaba sa svim stručnjacima da se dogovorimo oko plana, dok mi u Srbiji još uvek nismo imali prvi identifikovani slučaj Kovida - 19. I posle ste čuli struku, i dr Kona i dr Nestorovića kako pričaju koliko je predsednik Republike Aleksandar Vučić bio zabrinut, koliko je ozbiljno to shvatao i da su oni pitali - jel moguće da država misli da će ovo biti do te mere ozbiljno? Često mislim da je država ovo shvatala ozbiljnije nego nekada struka.
Kažete - nismo videli plan i strategiju nego haos. Ja se nadam zaista da ste imali strpljenja da me saslušate jutros u mom malo dužem izlaganju, bilo je skoro sat vremena, izvinjavam se na tome, ali je bio izveštaj koji sam morala da podnesem. Mogu da razumem da niste uspeli da me saslušate zato što ne možete da držite pažnju toliko dugo jer niste vežbali već neko vreme, pošto bojkotujete ovaj parlament. Hvala vam što ste se sada vratili, zato što mislim da je važno da svi zajedno budemo ovde i da pričamo o ovim stvarima. Ali, tačno sam u svom izlaganju predstavila i naš plan, šta smo uradili, šta smo uradili po fazama i kako smo razmišljali, kako se to implementiralo i koji su rezultati.
Kada pričate o tome da smo videli samo haos, ja ću vas podsetiti još jednom i sigurna sam da vi to znate, ali sam sigurna da politički izbegavate da o tome pričate zato što je ipak popularno, iako u ovom trenutku ne mislim naročito dobro da svakako šta god da se desi da kritikujem ovu Vladu, mislim da treba da budemo u ovom trenutku nešto objektivniji. U svakom slučaju, sigurna sam da znate da je na primer 14. januara Svetska zdravstvena organizacija zvanično izjavila da preliminarne studije pokazuju da nema jasnog dokaza da ovaj virus može da se prenese sa čoveka na čoveka. Januara 14. je to izjavila Svetska zdravstvena organizacija.
Ako uzmete primer Velike Britanije, pa Velika Britanija je išla u 10 dana je promenila strategiju borbe protiv Kovida-19 što mi nikada nismo uradili. Mi smo od prvog dana jasno rekli i šta su nam ciljevi, šta mislimo da je opasnost, gde će nam biti najveći izazovi, kako treba da se borimo i zašto moramo da budemo restriktivni.
U januaru je Vlada Velike Britanije rekla zvanično da nova bolest, virus Kovida-19 nije ništa oko čega treba preterano brinuti. Marta 13. je Vlada rekla da im je cilj da grade kolektivni imunitet i da zato neće uvoditi restriktivne mere, da treba da se gradi kolektivni imunitet. Marta 20, dakle samo sedam dana nakon toga su uveli kompletne restrikcije, samo sedam dana. Ako me pitate, uz svo dužno poštovanje prema Velikoj Britaniji, svaka i čast zaista na svemu što su oni generalno radili.
Mi nismo videli takve stvari u Republici Srbiji. Mi nismo išli od toga – hajde da gradimo kolektivni imunitet, do toga – hajde da imamo restriktivne mere. Od početka smo pričali o velikoj opasnosti, o velikim pripremama, o potrebi velikih ulaganja, dodatnih u opremu i medicinske aparate i o tome da ćemo se boriti i da će borba morati da bude najozbiljnija do sada od Drugog svetskog rata što smo i uradili.
Devet dana kasnije, Italija je imala 233 mrtvih i preko 5.000, skoro 6.000 obolelih i 10. marta je cela zemlja bila u „lokdaunu“, potpuno zaključana, dakle potpune restriktivne mere, zabrana kretanja.
Dakle, mislim da koristite ovo na nefer način da govorite o tome da je haos kakav ne vidite, u stvari, da je u celom svetu bio mnogo, mnogo veći haos nego što je bio u Republici Srbiji, pa čak i od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Republika Srbija je uvek imala jasan plan, uvek je sve jednako komunicirala, da li su svi uvek isto pričali od strane pojedinaca, struke, ne, i oni su se razlikovali u svojim mišljenjima, ali što se tiče toga kako smo kao država reagovali svi mi zajedno, onda tu nije bilo apsolutno nikakve konfuzije i od početka smo znali kako sa ovim da se, odnosno kako protiv ovoga da se borimo.
Tu ću završiti da ne bih uzimala dodatno vreme.
Hvala vam.

Hvala vam na vašim rečima i hvala vam na podršci.
Ja ću samo kratko. Hvala što ste sve nas ponovo upozorili i sve građane da se ne opuštamo. Ja zaista mislim da je u ovom trenutku to od ključne važnosti. Nemojte da proglasimo pobedu suviše brzo. Čula sam nekoliko puta i na Kriznom štabu dr Srđu Jankovića, koji kaže – prerano proglašena pobeda je poraz, tako da zbog toga sam i danas nekoliko puta rekla samo još malo da se uzdržimo.
Danas smo imali u smislu broja pozitivnih jako dobre rezultate. Prvi put ispod 5%. Imali smo obrađenih 5.446 testova, 222 osobe su potvrđene pozitivno, znači 4,07%. Jako dobar rezultat, najbolji do sada, ali mi moramo ovo da imamo kontinuirano nekoliko dana da bi znali da to zaista ide sada ponovo malo bolje. Stagnirali smo nekoliko dana na 6%.
Jutros je predsednik Vučić sazvao sastanak oba krizna štaba i razgovarali smo o ovim dodatnim merama relaksacije, ali zaista uz sve maksimalne mere opreza.
Mi smo zbog toga takođe Narodnoj Skupštini predložili da bude zabrana kretanja za 1. maj. Ukoliko vidimo da imamo ovakav trend, da ostaje da dogovorimo da li će ostati tako ili možemo malo da ublažimo. Ponovo, hvala vam i zaista još jednom apel, molba za sve građane da izdržimo još malo.
Ako nastavimo ovako, pri kraju smo, razumemo zaista svi iz Vlade, razumemo koliko je teško, razumemo koliko su ljudi već nervozni, ali je zaista neophodno da imamo još malo discipline da bi ovo pobedili.
Što se tiče zaposlenosti, samo još jedno kratko objašnjenje koje može da dovede u određenu konfuziju ljude, pa da objasnimo odmah.
Dakle, ministar i ja smo pominjali različite brojeve. Ja sam rekla neki broj od 2.032 ljudi manje zaposleno, ministar je pričao oko 5.800. Tačnije danas na današnji dan je 6.047 ljudi koji su se od početka vanrednog stanja prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje za novčanu nadoknadu.
Koja je razlika između ta dva broja? Ja govorim o ukupnim brojevima, a ovde govorimo o brojevima ljudi koji su izgubili posao, pa su se prijavili za nadoknadu. Znači, u nekim sektorima je pao broj zaposlenosti, ali u nekim sektorima je došlo do novih zapošljavanja. Zato je ukupni broj manji. Recimo, najveći pad broja radnih mesta je bio u sektoru usluge smeštaja i hrane, recimo, od kraja februara do početka aprila tu je pad od 4.066, pa trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila pad od početka aprila 1.601, ali zato imamo rast zabeležen u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija od 3.667 i rast, što nas posebno raduje, čini mi se, u prerađivačkoj industriji od 3.419 radnih mesta.
Ja sam govorila o apsolutnim brojevima zaposlenosti, a imamo za sada nekih 6.047 ljudi koji su ostali bez posla i prijavili su se za naknadu Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali sam sigurna da kako budemo popuštali mere, uz sve mere prevencije, i kako bude privreda krenula ponovo da radi da ćemo imati bolji rast nego što očekujemo u ovom trenutku. Ne samo da će ovi ljudi ponovo imati svoje poslove, već se nadam da će veliki broj ljudi, koji je zaista došao iz inostranstva, a to je oko 400.000 ljudi, izabrati da ostane u Srbiji i da radi ovde, jer su videli da nije to tako sve sjajno i bajno, da kada krene kriza izgubite posao lako u inostranstvu, među prvima ste koji izgube posao, nemate zdravstveno osiguranje, nemate sigurnost, nemate svoj dom, nemate porodicu kao podršku, a da je ipak u Srbiji bolje. Na nama će biti da zajedno sa našom privrednom otvorimo i ta radna mesta i da što veći broj tih ljudi ostavimo u Srbiji. Hvala.

Dobar dan svima.
Samo kratko, pa ću onda prepustiti ministru Šarčeviću za ostalo.
Što se tiče zahteva za konzulat u Novom Pazaru, moraću da proverim i pogledam sa Ministarstvom spoljnih poslova. Ako nije još poslat odgovor, onda je to verovatno zato što, kao što znate 14 meseci se čekalo na formiranje Saveta ministara BiH, nismo imali kome formalno baš da šaljemo odgovor, tako da proveravam sa Ministarstvom spoljnih poslova i u najkraćem mogućem roku ćemo vam poslati odgovor, ako još uvek nismo, i u tom smislu ćemo biti maksimalno moguće i otvoreni, kooperativni, kao što smo bili do sada. Hvala.

Hvala.
Vrlo rado ću odgovoriti na pitanje o "Komercijalnoj banci" i bavila se lično kao predsednica Vlade ovim pitanjem pre nego što je ministar finansija postao Siniša Mali, koji je zaista i velika zahvalnost profesionalno uradio posao i preuzeo na sebe profesionalno vođenje celog ovog procesa koji je bio maksimalno transparentan u skladu sa svim najvišim međunarodnim pravilima, što pokazuje i to da je vođen uz vrlo detaljno praćenje od strane i MMF i svih međunarodnih finansijskih institucija koje smo nažalost morali da isplatimo u iznosu koji smo im isplatili, zahvaljujući put opciji koju smo nasledili.
Ponovo da ne pričamo da je nešto sada nasleđeno, pa vi ste na vlasti šest godina, pa šta je bilo u tih šest godina, dakle, ovo je zaista nešto što je potpisano, ako se ne varam 2009. godine. Ako mene pitate, još tada je bila obećana prodaja "Komercijalne banke" zbog čega su ušle međunarodne finansijske institucije IBRD.
Dakle, ta odluka je bila doneta od strane ljudi koji nas danas kritikuju zašto smo to uradili, pritom su oni doneli tu odluku i napravili aranžman sa međunarodnim finansijskim institucijama koji je, ako mene pitate, a ponovo sam govorila to na sastancima, sa svim međunarodnim finansijskim institucijama, potpuno otvoreno izuzetno, izuzetno nepovoljan bio za Republiku Srbiju, zato što su međunarodne finansijske institucije ušle u kontrolu i menadžment banke, bez da su preuzele bilo kakav rizik za poslovanje te banke, sa garantovanom isplatom. Sve to dogovoreno 2009. godine.
Dakle, još jednom, kada se takve stvari stavljaju na sto, treba da se stave na sto pre svega onim ljudima koji su to osmislili, napravili te ugovore i ostavili onda nekom drugom da čisti iza njih, kao što je trebalo očistiti sve ono ostalo smeće i đubrište koje je ostavljeno nekim odgovornijim ljudima u Republici Srbiji koji su, hvala Bogu, preuzeli kada je predsednik Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade.
E, sada, možemo da pričamo o tome da „Komercijalna banka“ danas uspešno posluje i ja ću se sa vama složiti u tome, ali isto tako možemo da pričamo i o tome koliko je bilo potrebno vremena i energije i teških odluka da bi „Komercijalna banka“ poslovala dobro. Zato što nije uvek poslovala dobro, nije uvek poslovala domaćinski, a što vam govori podatak koji je, mislim, predsednik Vučić izneo juče, a to je podatak sa kojim smo mi imali jedan od najvećih problema i zaista, verujte da smo svi hteli da se ubijemo oko toga, a to je da ste vi imali tzv. „golden parachute“ ili zlatni padobran za direktora tadašnje „Komercijalne banke“ Ivice Smolića, tako da i kada je čovek otpušten, otpušten zato što nije dovoljno dobro radio posao, dobio otpremninu veću od 700 hiljada evra.
To su bili politički dogovori i tako se „Komercijalna banka“ vodila i jedan od velikih razloga zašto sam ja lično danas za prodaju „Komercijalne banke“ je zato što sve što smo mi videli do Vlade koji je vodio Aleksandar Vučić, odnosno 2014. godine, kada su se stvari u Srbiji promenile, je bilo tako da su sve banke u državnom vlasništvu vođene tako da se preko njih finansiraju pojedinci, izvlače pare, finansiraju političke stranke i da se te banke uništavaju. To je bio slučaj sa „Komercijalnom bankom“. To što je ona danas postigla cenu kakvu je postigla je samo zahvaljujući svemu onome što je rađeno od 2014. godine, da se „Komercijalna banka“ konsoliduje, da se dovede dobar menadžment i da ona dobro posluje.
Sada, što se tiče cene „Komercijalne banke“, ako ste vi videli i mi smo izabrali stranog finansijskog savetnika u ovom procesu. Procenjena vrednost za 100% kapitala banke se kretala u rasponu od 406 miliona evra do 451 milion evra, odnosno u rasponu od 338 miliona evra do 375 miliona evra za 83,23% kapitala banke. Dakle, ponuđena cena koju smo postigli je iznad gornjeg ranga procenjene vrednosti banke, a izabrana ponuda je iznad tržišne kapitalizacije banke na dan 30. jun 2019. godine.
Dakle, ovo su sve stvari koje su lako proverljive, stvari koje nisu stvar politike, nego procene i vrednosti banke i toga kako danas izgleda tržište. Čini mi se da verovatno svi ti međunarodni savetnici znaju nešto više i od vas i od ostalih kritičara o tome kako je danas međunarodno tržište. Dakle, cena koju smo mi doveli za „Komercijalnu banku“, odnosno za 83% „Komercijalne banke“ je iznad gornjeg ranga procenjene vrednosti banke.
Ja ću vas takođe podsetiti, što je neverovatno danas za ljude koji pričaju kako je ovo katastrofalno urađen posao za Republiku Srbiju, 387 miliona evra za 83%. To je, poštovani narodni poslaniče, otprilike isto za koliko smo prodali celokupnu naftnu industriju Srbije, celokupnu naftnu industriju Srbije sa svim rezervama, sa svim nalazištima, sa svim postojećim i nepostojećim izvorima, sa svim skupa za 400 miliona evra. To je tada bio fantastičan posao, to je tada bilo prelepo vođena država, a danas 387 miliona evra za 83% banke, koja je bila u katastrofalnoj situaciji do pre samo četiri godine, je jako mala ponuda.
Pritom, takođe ću vas podsetiti, da ljudi koji danas kritikuju prodaju „Komercijalne banke“ na način koji je kritikuju, su ljudi koji su vodili Srbiju i te banke u vreme kada smo mi imali „Agro banku“, „Novu Agro banku“, „Razvojnu banku Vojvodine“, „Privrednu banku Beograda“, „Univerzal banku“, banku za bankom koja je uništena, zgažena zato što je neko koristio za političke interese, za plaćanje svojih tajkuna, za izvlačenje para. Sve te banke su otišle u stečaj, pet banaka. Znate koliko smo mi iz budžeta ili iz fonda dali da isplatimo štednju u tim bankama? Znate li? 778,5 miliona dinara su platili građani Republike Srbije, zato što te banke, zato što su vođene onako kao što su vođene.
Ovi koji se danas žale, Đilasi, Jeremići, Pajtići i ostali stručnjaci, i svi oni koji su iza ovih banaka koje su zbog njihovog vođenja i njihovog izvlačenja para i njihovog varanja građana i privrede platili skoro 800 miliona evra, svi oni se danas žale. Znate zašto? Zato što se nadaju da će jednom ponovo doći na vlast, pa će im onda „Komercijalna banka“ služiti za ono što im je služila i „Komercijalna banka“ i sve ove ostale banke do tada, za finansiranje sopstvenih aktivnosti, za izvlačenje para, za finansiranje njihovih političkih stranaka. Toga više neće biti u Republici Srbiji. Neće biti.
Srbija čuva svoj interes time što Srbija i dalje ima domaće banke. Imamo banku „Poštansku štedionicu“ preko koje se finansira sva stanogradnja za službe bezbednosti i ima „Srpsku banku“ preko koje pre svega finansiramo našu namensku industriju, ali videćemo da proširimo i polje rada „Srpske banke“.
Dakle, i dalje ima, sačuvali smo interes, prodali 83% za one pare koliko su maltene oni koji nas danas kritikuju prodali celu, komplet naftnu industriju Srbije.
Oni koji su pet banaka upropastili dajući pare „Farmakomu“ i ostalima, trpajući te pare sebi u džep, jer, odakle im inače 619.000.000 evra za 10 godina na vlasti i sličnim ostalim tajkunima, koji danas verovatno celu Srbiju mogu da kupe, odakle im pare? Pa, iz ovih banaka. I to su platili građani Srbije 800.000.000 evra. E, toga više nema i neće biti. Banke više neće moći da se zloupotrebljavaju, tako da je to moj odgovor za „Komercijalnu banku“. Hvala vam.

Hvala vam.
Da. Vi ste u pravu, NIS jeste loše poslovao. Tada je sve loše poslovalo. Tada je i „Komercijalna banka“ loše poslovala i da, mi jesmo postavili menadžment koji je izvukao „Komercijalnu banku“ iz užasno teškog problema i velikih problema, ogromnih problema koje je imala. Tada je i Aerodrom loše poslovao. Tada je i Železara loše poslovala. Tad je i RTB loše poslovao. Recite mi šta tada nije loše poslovalo? Vi ste u pravu, sve je loše poslovalo. Sve je bilo uništeno. Sve je loše poslovalo.
Da NIS nije prodat za 400.000.000 i da je sačekao kojim slučajem 2014. godinu i reforme u Srbiji i odgovorne ljude i on bi krenuo dobro da posluje, pa ukoliko ima potrebe da ga prodajemo i prodamo ga, pa prodali bi ga, bogami, za ozbiljne novce a ne za 400.000.000. Ali, to bi tada bila neka odluka zasnovana na nekim faktima i na tome da podignete, kao što smo podigli aerodrom, pa smo ga dali u koncesiju 25 godina za preko milijardu i 500 miliona evra. U koncesiju, sve se to vraća građanima Srbije, to je i dalje njihovo vlasništvo. Pa, iz tih stvari treba da se uči.
Pa, kakva je bila Železara? Pa, da li smo je prodali za 46 miliona evra? Da li nismo možda trebali? Da li je trebala da nastavi, da plaćamo iz budžeta za pet hiljada radnih mesta i da broje ljudi samo dane kada će ostati bez poslova? Za RTB „Bor“? Zar za RTB „Bor“ nisu rekli da sadimo lešnike tamo? Pa, je danas RTB bio stavljen na noge, pa smo našli strateškog partnera za 63% RTB za milijardu 200 miliona dolara. Pa, ljudi, stvarno, možemo da pričamo ovo i ono, ali nemojte oko ekonomije. Nemojte, zaista oko ekonomije. NIS je loše poslovao. Pa, nije postojalo ništa što je dobro poslovalo. Recite mi jednog ko je dobro poslovao? PKB? Sve je plaćeno iz budžeta. A znate zašto? Zato što je plaćeno nekim ljudima. Zato što je plaćeno nekim ljudima koji su politički bili povezani sa političkim strankama, nekim političarima, tajkunima koji su danas među najboljim ljudima u Srbiji, koji su trpali te novce u svoje džepove.
Koliko god loše poslovao, 400 miliona, dajte molim vas. Pa, samo da procenite. Pa, tada je bila urađena procena NIS-a. Prodat je NIS pod minimalnoj proceni. I, svaka čast našim partnerima iz Rusije. Svaka njima čast, oni su uložili, NIS dobro radi. Svaka im čast, moram da kažem, ali zašto bi oni rekli nama – e, nemojte molim vas da nam date za 400 miliona, mi mislimo da to vredi milijardu i 600 miliona. Pa, neće ljudi, ako ćete da date za 400, ako ćete da date za 200, pa dajte ga. Pa, nije to odgovornost ruskih partnera i GASPROM-a, nego Republike Srbije i Vlade i ljudi koji vode tada Vladu Republike Srbije. Tih 400 miliona ne pokriva ništa u tom NIS-u.
Tako da je isto, da smo i „ Komercijalnu banku“ prodavali 2014. godine, pa znate koliko smo mogli da dobijemo za nju? Ne znam, verovatno ni sto miliona. Toliko što se tiče toga, a slažem se sa vama i hvala vam što ste objektivni, što ste pošteni, što ste rekli – NIS je loše poslovao. Tako je, sve je loše poslovalo. Sve je bilo uništeno. Trebale su godine da se to digne. Sada da ostavimo nekom da sutra u nadi da će da osvoje vlast na ulicama, pa će onda ponovo da bude vađenje para iz banaka zato što su državne. E, neće moći, ni jedno ni drugo. Zaista, neće moći. Da li ja na kraju krajeva mislim da država treba da upravlja bankarskim sektorom? Ne mislim, mislim da država treba da ima neke banke, da bi sačuvala neku stabilnost, da bi sačuvala neke projekte koji su od državnog značaja, što trenutno i radimo, kao što sam rekla preko banke „Poštanska štedionica“, i preko „Srpske banke“. Ovo ostalo, da li je država najbolji vlasnik. Ne, ne mislim da je najbolji vlasnik, ali hvala bogu u poslednjih šest godina mnogo bolji vlasnik nego što je ikada bila pre toga. Hvala vam.

Dosta teško pitanje.
Mnogo stvari smo uradili, zaista, bez ikakve lažne skromnosti. Radili smo mnogo i čini mi se da smo postigli mnogo. Pre svega, u oblasti digitalizacije, gde sam ja rekla da je jedan od ključnih prioriteta Vlade koju predvodim i da će jedan od ključnih izazova biti ta transformacija našeg društva i naše privrede ka društvu i privredi čiji je razvoj i dalje zasnovan na inovacijama, znanju na dodatnoj vrednosti, što će nam dati dodatnu konkurentnost i omogućiti da mnogo brže rastu prosečne plate u Srbiji.
Da zaista probam da ne dužim, mogu da kažem da sam danas sa zadovoljstvom bila u poseti Novom Sadu, gost u Skupštini AP Vojvodine, gde smo uveli sistem elektronski parlament. Dakle, od prethodne sednice Skupštine AP Vojvodine, u potpunosti se sednice Skupštine vode elektronski, što je bio kompleksan projekat i zaista je veliki uspeh.
Pored toga, čini mi se da smo možda najviše u tom smislu uradili u prosveti i ministar Šarčević zna sa time što smo mi tek 2017. godine uvezali sve škole u Srbiji na internet u okviru Akademske mreže Srbije. Dakle, tek smo tada krenuli u tu modernizaciju obrazovanja, što smo 2019. godine krenuli da uvezujemo škole na brz i bežični internet. Prvo, 500 škola i 10 hiljada digitalnih učionica, a sada od 1. septembra ove godine još 500 škola i još 10 hiljada digitalnih učionica. Plan je da do 2021. godine, odnosno 1. septembra 2021. godine svet to završimo. Time Srbija ima jednu obrazovnu infrastrukturu za svako dalje unapređenje i modernizaciju obrazovanja.
Time što smo 2017. godine uveli programiranje i kodiranje kao obavezan predmet od petog razreda osnovne škole, po čemu je Srbija danas jedan od lidera u Evropi, do toga da je zahvaljujući svemu tome, sledeće godine je prva generacija dece koja završavaju osnovnu školu sa znanjem programiranja i kodiranja, do toga da imamo danas hiljadu srednjoškolaca koji idu u specijalizovana IT odeljenja i da su oni iz generacije u generaciju samo sve jači, sve bolji i sve bolje prolaze na prijemnim ispitima i na testiranju, pa onda da smo mnogo uložili i sistemski promenili stvari nauci.
Osnovali smo 1. januara 2019. godine Fond za nauku. Duplirali smo ove godine budžet Fonda za nauku. Planiramo verovatno da ga dupliramo i sledeće godine. Raspisali smo prvi konkurs i u naredne dve nedelje dajemo prvi poziv za finansiranje mladih istraživača. Dakle, prvi put mladi istraživači su dobili priliku da formiraju svoje timove, da vode svoje projekte. Usvojili smo Strategiju razvoja veštačke inteligencije i raspisali poziv za finansiranje projekata veštačke inteligencije. Do sada smo doveli 70 projekata.
Krenuli smo da radimo sa našim mladim talentovanim ljudima iz dijaspore, osnovali tačku povratka. Za sada već imamo 60 projekata koji se finansiraju preko Fonda za nauku za povezivanje naših naučnika u dijaspori i naših naučnika ovde u Srbiji.
Dakle, sve te stvari su duplirane, Fond za inovacionu delatnost, sve te stvari smo radili u obrazovanju, nauci, modernizaciji, a da damo osnovu za dalji rast.
Onda svakako u privredi, šta da vam kažem? Sama činjenica da je prosečna plata prešla 500 evra i da smo mi završili 2019. godinu sa prosečnom platom od 510 evra, a tu se… Tek će rasti zato što se tu i ne računa povećanje minimalne cene rade. Veliki broj paušalaca koji su bili u sektoru usluga ćemo prebaciti, zahvaljujući podsticajima koje smo dali uređenom sistemu, u normalne tokove zapošljavanja.
Rast bruto društvenog proizvoda u poslednje dve godine je iznad 4%. Godine 2018. 4,4%, 2019. godine 4,2%. Za ovu godinu je planiran od 4,0%. Danas mogu da vam kažem, a sutra će to biti objavljeno, da je rast u januaru ove godine 6,5%. Dakle, nastavljamo jak rast, oporavak industrije i već sledeće nedelje ću imati novi sastanak Saveta za BDP-a, da nastavimo da guramo onako najjače što možemo.
Do nezaposlenost, koja je 2012. godine bila preko 25%, nezaposlenost mladih preko 51%. Danas imamo nezaposlenost od 9,5%. Verovatno ćemo četvrti kvartal, koji je uvek i najgori po nezaposlenosti završiti sa 9,7%. Dakle, ispod smo 10% i to je neverovatan uspeh.
U poslednje tri godine dva puta smo proglašeni za svetskog lidera u stranim direktnim investicijama, da nam strane direktne investicije svake godine rastu, da smo 2019. godinu završili sa 3,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, 2018. godinu sa 3,5, 2017. godinu sa 2,6. Dakle, zaista značajno.
O tome je Srbija mogla nekada samo da sanja. Dakle, mi nismo mogli da se približimo ni 2,5 milijarde evra, a danas imamo 3,8 milijardi, zahvaljujući čemu i pada nezaposlenost i rastu prosečne plate.
Reforma javne uprave, a gde danas imamo u velikoj meri elektronsku upravu i gde smo danas otprilike preko 100 miliona dokumenata razmenili elektronski, automatski, među nama, za par sekundi, što znači da 100 miliona papira od 1. juna 2017. godine građani nisu skupljali od šaltera do šaltera i od kancelarije do kancelarije i donosili nama na noge, već smo mi to radili za njih.
Rekla sam danas u Skupštini AP Vojvodine da ova Vlada i svi mi zajedno, ovaj parlament, i vama hvala na svoj podršci i svom poverenju, svima onima koji su imali poverenje u ovu Vladu i onaj ekspoze koji sam predstavljala, dakle, mi smo zajedno u mandatu ove Vlade stavili tačku na to da su građani kuriri državi ili lokalnoj samoupravi i stavili zaista princip da mi jesmo servis građana. Zahvaljujući elektronskoj upravi, servis građana koji je njima dostupan 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini.
Onda do infrastrukture, autoputeva koji zaista danas vidi svaki pojedinačni građanin Republike Srbije i oni koji danas optužuju i kritikuju Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije i SNS i vladajuću koaliciju ne mogu da pobegnu od toga da je završen Koridor 10, da danas imate autoput kroz Srbiju od Hrvatske i Mađarske do Severne Makedonije i Bugarske, da smo završili autoput do Čačka, velika stvar, ogromna stvar - samo zbog toga ova zemlja nije više ista.
Dakle, to je drugačija zemlja danas kada putujete u centralnu i zapadnu Srbiju, da smo nastavili autoput, da danas punom parom gradimo dalje autoput Čačak - Požega, da on treba da bude zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovoj molbi i apelu na naše kineske partnere koji rade tu deonicu, da treba da bude gotov do kraja 2021. godine, autoput do Požege, i da smo krenuli da radimo Moravski koridor, da spajamo Koridor 10, Koridor 11, brzu prugu Beograd – Budimpešta, da smo krenuli Ruma – Šabac – Loznica, da smo krenuli Novi Pazar – Tutin, da projektujemo i pregovaramo sada o finansiranju Fruškogorskog koridora, da se nadam daćemo i to krenuti u poslednjem kvartalu 2020. godine, kao i autoput mira, da idemo na autoput Niša do Prokuplja, Kuršumlije, Merdara. Dakle, to su sve zaista stvari koje smo mi uradili onako u poslednje, čini mi se, četiri godine, jer ne možemo da govorimo samo od tada kada sam ja preuzela kao predsednica Vlade 2017. godine, zato što sam i tada rekla i uvek sam ponavljala i danas kažem to je bila Vlada kontinuiteta i zato smo uspeli ove sve stvari da uradimo.
Ali, svi ti rezultati zaista pokazuju koliko su bile važne, hrabre, ozbiljne, odgovorne reforme koje je i Aleksandar Vučić sa svojim timom uz podršku, naravno, Skupštine proveo 2014. godine, kada smo ušli u mere fiskalne konsolidacije, koje nisu bile potrebne tada, koji su Srbiji potrebne bile i 2003. i 2004. godine. Tek tada su ljudi bili dovoljno odgovorni, koji su vodili ovu zemlju, da sprovedu da bi Srbija ozdravila, da bi ekonomski stali ponovo na svoje noge i da bi imali ovaj rast, razvoj koji danas imamo. Dakle, hvala vam na tom pitanju.
Ako pričamo, u poljoprivredi sistemski smo krenuli u sisteme za navodnjavanje. Mi smo imali manje od 2% poljoprivrednih površina pokrivenost sistema za navodnjavanje. Zamislite tu neodgovornost. Dakle, mi smo završili prvu fazu sa 14 projekata sa Abu Dabi fondom, ušli smo sada u drugu fazu. Krenuli smo prvi put u elektrifikaciju poljoprivrednih površina. Ministar Nedimović i ja ćemo tokom marta podsetiti Leskovac da pokažemo da je završena prva faza i nastavljamo dalje, ja mislim, u Mačvi.
Uveli smo prve automatske sisteme protiv gradne zaštite i to smo pokazali Radarskom centru Valjevo, fantastični rezultati od kada smo uveli sistem protiv gradne zaštite. Završavamo u Užice, završavamo u Bukulju i Frušku Goru.
Imamo nova tržišta za naše meso, Kina, Turska. U kulturi završili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Narodno pozorište u Vranju. U vojsci imamo nove migove, nove tenkove, imamo pancir.
Imamo zaista značajan napredak na svim listama toga gde je Srbija danas u svojim odbrambenim sistemima i danas, ako imamo ovde i narodne poslanike koji kritikuju to da smo mi bilo kom trenutku ugrozili ekonomsku, finansijsku, vojnu, bilo koju sigurnost, bezbednost i suverenitet ove zemlje, mogu da kažem da nikada Srbija nije bila jača nego što je danas i u svim ostalim temama - organizovani kriminal, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Koliko smo tona narkotika zaplenili, koliko je MUP uradilo.
Danas jedna godina ne može da se meri sa četiri godine pre 2013. godine, sport i sve ostalo, populaciona politika. Teško mi je da nabrojim, ali sam prezadovoljna sa svime što sam uradila i mislim da smo dali sve od sebe. Mogli smo neke stvari brže da uradimo.
Reći ću vam da mi je žao što nismo završili izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Imali smo tu mnogo kritika. Bile su te kritike na mestu. Ko god je u narednoj Vladi imaće tu mnogo da radi. Dakle, imamo dobre rezultate i mnogo je bolja podrška, bolja nego što je ikada bila, ali ponovo imamo tu zaista nekih stvari koje su mogle mnogo bolje da se urade.
Žao mi je što možda nismo napredovali više u smislu članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što nismo uradili bolju stvar objašnjavajući zašto je potreban novi zakon o GMO, da bi bolje zaštitili naše potrošače, da bi bolje zaštitili naše tržište, ne da bi otvorili tržište nego da bi bolje zaštitili naše tržište. Pričala sam sa nekim narodnim poslanicima o tome. To je takođe nešto o čemu će morati da se brine sledeća vlada i velika stvar u ekonomskom smislu je energetska transformacija zemlje i to je nešto što će biti veliki zadatak za neku buduću vladu i možda smo mogli tu još neke stvari da uradimo, ali jednostavno nije bilo …
Reforme javnih preduzeća je takođe jedna stvar, ali nije moglo da se stigne sve. Kada smo pričali o reformama javnih preduzeća izabrali smo da radimo reformu i da spašavamo iz stečaja sve one ljude i radna mesta u preduzećima koja su zaista bila problematična za budžet Republike Srbije i gde su životi radnika i porodica bili u pitanju, kao što je „Železara“, RTB Bor i PKB i mnoga druga gde danas imamo sigurnost i jednu novu perspektivu za rast.
Ono što nismo uspeli da završimo, zaista imamo dobre razloge zašto nismo završili jer smo prioritizovali nešto drugo, ali dali smo sve od sebe. Svakako se zahvaljujem svima vama koji ste zaista verovali u naš plan i program i dali nam podršku i vreme kada su se ljudi smejali. Reći ću vam i time ću zaista završiti, kada su se ljudi smejali recimo za digitalizaciju i za taj potencijal Srbije, u poslednje tri godine pored toga što je Srbija zemlja koji je svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija mi smo zemlja koja je u celoj Evropi najviše napredovala, imala najveći rast u izvozu IT usluga. To je naša pamet koju sada cela Evropa priznaje i prepoznaje.
Sigurna sam da je sigurnost Srbije neupitna i da će budućnost biti još mnogo bolja zato što mnoge od ovih stvari koje smo mi uradili tek će se videti 2021, 2022. godine, kao što su se stvari koje je Aleksandar Vučić sa svojim timom uradio 2014, 2015. godine videle 2017, 2018. godine. Hvala vam.

Hvala.
Preuzeću ja ovo na sebe. Dakle, mi smo se viđali nekoliko puta i mala sam razgovore i sa brojnim nevladinim organizacijama, organizacijama civilnog društva i može politički da pričamo ovako ili onako. Ja ću vam reći, vi ste u pravu. Dakle, u tom zakonu postoje neke manjkavosti koje su trebale da se isprave, neke stvari koje smo trebali da uradimo drugačije i od toga apsolutno ne bežim. Apsolutno ne bežim od toga.
Sa druge strane istina je da je zakon obezbedio da mnogo veći obuhvat žena bude podržan nego što je to bilo ranije. Dakle, kada pričamo o broju žena koje možda sada primaju manje, odnosno sada primaju manje nego što bi primale zato što smo podigli na 18 meseci, umesto na 12 meseci. Trebalo bi pogledati i koji je broj žena koji imaju podršku, a nisu je imali.
Pri tom, svakako je da i te koje primaju manje zbog obuhvata koji je proširen da bi sprečili neke zloupotrebe. O tome smo pričali. Iskreno, ja se slažem sa vama i mislim da se i celi tim slaže sa vama i da će izmenama i dopunama zakona to biti vraćeno na 12 meseci. Imamo još jedan mogući scenarijo, ali pozivam vas, možemo da sednemo još jednom zajedno da pogledamo kroz to i da na kraju, krajeva izračunamo te finansijske efekte.
Da je važno da se mnogo toga nadoknadilo i više dalo kroz ove sistemske mere jednokratne pomoći koje se daju kada se rodi dete, a koje ranije nisu postojale. I bez sumnje za ovih otprilike 2.200 žena koje imaju najveća primanja, gde smo stavili na tri umesto na pet, to takođe moramo da promenimo.
Postoji tu racionalno objašnjenje zašto je tri, a ne pet od strane i PIO Fonda i vi to znate. Ja se sa tim ne slažem, mislim da one jesu na neki način diskriminisane, tako da ćemo i to promeniti. A, koliko brzo. Evo, ja sam spremna da mi garantujemo da ćemo mi kao Vlada spremiti finalni tekst zakona i možemo sa vama da prođemo i da ostane odmah narednoj Vladi, Narodnoj skupštini da stave na glasanje sa momentalnom primenom.
Dakle, u ovom trenutku ne postoji način da mi to u mandatu ove Vlade ili ove Skupštine promenimo, s tim što zaista i za sve građane koji nas danas gledaju kažem da mnogo, mnogo više dajemo i da prihvatam na sebe sve ono što smo prevideli, a što se pokazalo kao manjkavost nekih odredbi ovog zakona u praksi. Još jednom želim da apelujem, zaista, ne sada na sve moje ministre, nego na sve koji se bave politikom da imaju bolji dijalog sa organizacijama civilnog društva, da razumeju, da čuju, da ne beže od toga, da ne znamo sve najbolje, da smo nešto prevideli i da za neku buduću Vladu imamo bolju komunikaciju, kako bi na kraju, krajeva pre donošenja zakona videli gde su sve eventualne rupe koje možemo da popravimo u proceduri donošenja zakona. Tako da, mislim da smo uradili mnogo, da je danas mnogo bolje, da dajemo mnogo veću podršku. Da li postoje neke mane tog zakona? Da, apsolutno postoje i treba da sednemo i treba da ih ispravimo. Hvala.

Hvala.
Želim da se osvrnem samo na vaše drugo pitanje, a to je naša dijaspora i odliv mozgova.
Dakle, to je jedna od tema koju smo mi kao Vlada zajedno u timu sa predsednikom Republike, kojom smo se zaista ozbiljno i studiozno bavili u poslednjih godinu dana i preduzeli, ja sam pričala pre nekog vremena ovde u Skupštini o tome, preduzeli zaista konkretne mere da sprečimo dalji odliv mozgova, što na kraju krajeva, zavisi i od jačine naše ekonomije i njene stabilnosti, od prosečnih plata i penzija.
Posebno smo se fokusirali tu na zdravstvo i na povećanje plata i penzija, kako bi medicinske sestre, tehničari, doktori ostajali u Srbiji, na ulaganje infrastrukturnu, da bi radili u zaista dobrim uslovima, na ulaganju u opremu, da bi radili na najboljoj opremi, da bi zahvaljujući tome mogli da učestvuju sa svojim radovima na međunarodnim seminarima, dakle da bi bili u svemu tome onako jednaki sa svojim kolegama u inostranstvu i naprednijim zemljama Evrope.
Tu smo zaista dosta uradili, ali je opet kao i u mnogim oblastima minus iz koga smo mi krenuli tako veliki da će nam trebati još neko vreme da se podignemo i da tu postignemo značajne rezultate, ali mogu vam reći da mi zaista imamo sada ljude, medicinske sestre, imamo i doktore koji su otišli na usavršavanje a koji planiraju ili su se već vratili u Republiku Srbiju.
Dakle, imamo neki mali dobar trend, ali o tome ne možemo još da razgovaramo dok to ne bude bolje i u mnogo većoj meri.
Pred ovoga, mi smo od 1. januara ove godine, ponovo uz zaista veliku podršku narodnih poslanika koji su glasali za te zakone, a koji su usvojeni u Skupštini krajem prošle 2019. godine, uveli čitav niz konkretnih podsticaja, kojima danas u Srbiji, ako ste u privredi, najisplativije da zaposlite naše ljude iz dijaspore.
Danas, ako zaposlite naše ljude koji su u dijaspori vi u prvih pet godina ne plaćate, oslobođeni ste plaćanja čak 70% poreza na zarade na te ljude.
Dakle, velika je motivacija kompanija u Srbiji da uspostave kontakt sa našim ljudima iz dijaspore, da uspostave kontakt sa fakultetima i da vraćaju te ljude zato što je u ovom trenutku najkonkurentnije moguće.
Sutra imam sastanak u Palati Srbija sa preko 550 privrednika da ih obavestim još jednom lično, konkretno o ovim podsticajima i da ih pozovem da uspostavimo jednu vrstu komunikacije i saradnje da zajedno nalazimo naše ljude u dijaspori, da im nudimo poslove i da se oni vraćaju u Srbiju. Dakle, u prvih pet godina 70% poredak za na zarade oni ne plaćaju.
Takođe, da bi ostali mladi ljudi u zemlji mi smo takođe od ove godine za novozaposlene uveli značajne poreske podsticaje tako da u prvoj godini kada se zaposle oslobođene su 70% ukupnih poreza i doprinosa, u drugoj godini 65%, u trećoj godini 60%. Dakle, ponovo kao privredniku vam je posebno zanimljivo da dajete posao mladim ljudima kojima je to prvo radno mesto.
Onda smo za dijasporu podigli limit za uvoz ličnih stvari. Limit je bio 5.000 evra, čime smo mi zvali ljude iz dijaspore deklarativno da se vrate, ali oni kada hoće da se vrate i treba, recimo, da uvezu svoje lične stvari, automobil, knjige, ako se vraćaju sa porodicom, imovinu koju imaju iznad 5.000 evra, oni plaćaju carinu na te lične stvari kao da ih kupuju i uvoze u Srbiju. Mi smo sada podigli na 20.000, a ako su preko 10 godina bili u inostranstvu onda mislim da ne postoji taj limitu uopšte.
Ubrzali smo nostrifikaciju zakonom koji je prošao Skupštinu, ja mislim u januaru, ako se ne varam. Dakle, ubrzali smo nostrifikaciju, skratili smo rokove sa 90 na 60 dana, plus smo od 1. januara 2020. godine, uveli elektronsku nostrifikaciju da bi mi mogli da pratimo koliko brzo se nostrifikuju diplome kako bi uveli kompletnu transparentnost, kako ne bi te ljude mučili nego mogu i da se prijave iz inostranstva, ne moraju fizički da dolaze ovde.
Tako da, u ovom trenutku imamo otprilike 80 predmeta u obradi i pratimo kojom brzinom to ide, s tim što, ako ste završili fakultet na prvih 500 univerziteta sa tri top liste – Šangajska, Tajms i Američka, to ide automatski u roku od osam dana.
Danas je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za zaustavljanje ekonomskih migracija iz Srbije, kojom pokrivamo neke od ovih stvari koje smo već uradili i dajemo put šta ćemo u budućnosti raditi.
Zajedno sa nekim našim organizacijama iz dijaspore, kao što je „Serbian City Club“ iz Londona, i „Serbian Entrepreneurs“ iz San Franciska i Njujorka, otvorili smo taj program koji se zove „Tačka povratka“ da pružimo konkretno, dakle, sada imaju ljude koji su zaposleni, samo se time bave zajedno uz veliku podršku UNDP, za one ljude koji žele da se vrate daju sve informacije, konkretnu podršku i sa nalaženjem posla i sa nostrifikacijom diploma, sa vađenjem ličnih dokumenata i svim ostalim, da oni ljudi zaista vide da smo mi otvoreni i da želimo da podržimo njihov povratak.
Čini mi se da smo do sada imali najkonkretnije moguće mere. Evo, sutra imam sastanak sa privredom, da ih pozovem da rade sa nama na ovome, da ih upoznam, jer mnogi od njih ne prate zakone koje mi usvajamo, ne znaju za te podsticaje, da ih pozovem, da im predstavim i da onda zajedno pratimo. Ja se nadam da ćemo zaista imati dobre rezultate u 2020. godini. Hvala vam.

Hvala.
Ja ću početi samo sa platama, pa ću onda ministrima da prepustim za njihove oblasti.
Dakle, hvala vam na tom pitanju. Ono je dosta lako za odgovoriti. Što se tiče regiona zapadnog Balkana sada nam beži samo Crna Gora i to u ovom trenutku samo nekoliko evra u prosečnoj plati i ako su bili mnogo iznad nas i to pre tri godine pa smo ih mi onako, nadoknadili smo to, i ja verujem da mi tokom 2020. godine postajemo zemlja sa najvećim prosečnim platama na zapadnom Balkanu.
Dakle, mogu da garantujem da će to tako biti, ali to nije naša ambicija, dakle naša ambicija je da gledamo region šire i da polako nadoknadimo i da prestignemo i sve ove ostale u regionu, Bugarsku, Rumuniju, pa onda i sve ostale. Dakle, da trčimo mnogo brže nego što oni trče u ovom trenutku.
Pokazali smo da možemo to u poslednjim godinama i ja mislim da je zaista ovo trenutak kada će se naša ekonomija samo ubrzavati zato što mi na kraju krajeva sada imaćemo i rezultate svih reformi, ne samo 2014. godine, nego i ovog svega ostalog što smo radili 2017 i 2018. godine, kao što sam već rekla.
Tako da, garantujem što se zapadnog Balkana tiče da ćemo biti prvi i prestići i Crnu Goru tokom 2020. godine, ali to nije ono što je naša ambicija. Naše ambicije su mnogo više. Hvala.

Hvala vam.
Završiću, ako mogu, odgovorom na vaše pitanje o Kosovu i Metohiji.
Bilo je danas razgovora na ovu temu i dosta pitanja, nekih optužbi, nekih nejasnoća, nekih insinuacija. Reći ću samo jednu stvar koja je za mene pokazatelj rezultata, pre svega, politike Aleksandra Vučića, a onda i cele Vlade Republike Srbije. Reći ću to, ne sa aspekta predsednice Vlade, nego nekoga ko je iz ove Srbije i svedok je, na kraju krajeva, i čitav niz decenija kako se radilo na ovom pitanju i kakav je status ovo pitanje Kosova i Metohije imalo. Ako jedna stvar danas ne može da se spori, to je onda ova.
Danas i neke od vodećih zemalja, vodećih sila na svetu koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova kažu da to nije zatvoreno pitanje i da tačka na to pitanje nije stavljena, da je to još uvek otvoreno pitanje, pozivaju na dijalog i pozivaju na neki kompromis kao rezultat tog dijaloga. Kakav to može biti kompromis i kakav kompromis je prihvatljiv eventualno, e to je pitanje tog dijaloga.
Pre 2013. godine to je bilo zatvoreno pitanje. Koliko se ja sećam, to je bilo za sve te velike sile zatvoreno pitanje, nije bilo dijaloga, nije bilo poziva na kompromis, nije postojao znak pitanja šta je to što nam budućnost nosi. Za njih je to bilo zatvoreno pitanje. Bilo je realno nezamislivo i, ako ćemo ruku na srce, za sve nas u Srbiji nezamislivo da te sile, a posebno tu mislim na SAD, na Nemačku, na Veliku Britaniju, na Francusku, govore to što govore danas, a to je – hajde da sednemo za sto i da vidimo šta znači dugoročna normalizacija odnosa Beograda i Prištine. To je zaista istorijski uspeh, neverovatan uspeh politike Aleksandra Vučića i, svakako ne sporim, lidera vaše stranke, gospodina Ivice Dačića.
Dakle, zaista mislim, sa aspekta građana Republike Srbije, da smo postigli nešto što je teško bilo zamislivo da ćemo postići i da danas vodimo pametnu politiku u kojoj je Priština ta koja je pod pritiskom, u kojoj mi već preko godinu dana nismo čuli tu čuvenu floskulu od koje nam je bila muka realno, a to je pozivamo dve strane. Prekinuli smo tu floskulu, a to je ozbiljan prekid kontinuiteta jedne percepcije gde vi imate dve strane koje su jednako nerazumne i svađaju se jedna sa drugom. To je bilo isto tako teško i nezamislivo prekinuti taj kontinuitet dve strane, gde vi danas imate jedan ozbiljan Beograd, jednu ozbiljnu Srbiju, Vladu Republike Srbije, zvaničnike, predsednika Republike i jednu Prištinu i njihove političke lidere sa kojima oni zaista u ovom trenutku više ne znaju šta će, što ne govori da taj pritisak neće da se vrati. Predsednik je o tome pričao.
Nažalost, vratiće se, samo mi treba da budemo spremni na to i razlika u našoj politici danas je što smo spremni na to i znamo šta će biti i postupamo proaktivno i borimo se pametno.
Dakle, zaista mislim da smo mi danas u jednoj potpuno drugačijoj situaciji, ali isto tako i da ne zaboravim, zaista, nikako manje važno, jedna velika važna stvar u svemu tome je što smo uspeli da Srbi na Kosovu i Metohiji budu jedinstveni i da imamo Srpsku listu. Dok smo bili nejedinstveni, dok smo bili tamo posvađani i razjedinjeni, na šta je toliko političara iz Prištine, a i iz celog sveta na tu kartu igrali, na to su računali. Nismo bili nikakva sila, nikakva snaga, nikakav politički faktor.
Sa Srpskom listom to se promenilo. Srpska lista je sada faktor, nezaobilazni faktor, faktor sa kojim svi moraju da razgovaraju i međunarodna zajednica, i zemlje koje nas podržavaju, i zemlje koje ne podržavaju naš stav, pa i te privremene institucije samouprave u Prištini. Kada neće i kada kažu i obećaju da neće razgovarati, ipak na kraju krajeva moraju da dođu, da sednu i razgovaraju sa Srpskom listom.
Neuporediva je naša pozicija danas i naša pozicija nekada. Nekada kada smo imali i to mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je bilo sve, samo ne u interesu Srbije, i kada smo izmeštali ingerencije koje su imale UN ingerencijama EU i mnogo drugih stvari.
Dakle, ali je borba možda danas iz ove perspektive teža nego ikada zato što su i naši građani navikli da mi nekada možda možemo da pobeđujemo, pa imaju nekad veća očekivanja, dok su pre verovali da jedino možemo da gubimo i da sve što se radi, radi se tako da bude protivno ili suprotno interesima Republike Srbije.
Mogu samo da garantujem građanima Republike Srbije, za koje verujem da to već znaju, da ćemo nastaviti da se borimo, da ćemo nastaviti da se borimo hrabro, da ćemo biti odgovorni, da ćemo raditi non-stop, da ćemo se spremati ozbiljno za sve sastanke i za sve nastupe naše u inostranstvu da bi nastavili da se borimo ovim standardom koji je postavljen, na kraju krajeva, od strane Aleksandra Vučića, od 2014. godine i da ćemo uvek izlaziti iskreno i govoriti građanima o tome kakva je situacija, kakva je situacija na terenu, šta je to što možemo da izvučemo, a na kraju krajeva građani Republike Srbije će doneti konačnu odluku i mi ćemo uvek, uvek slušati naše građane. Hvala vam.

Hvala vam.
Biću kratka i konkretna.
Ja bih trebala da budem u Priboju 10. februara, 7. februara sam u Prokuplju. Moguće je samo da se to promeni, zato što nam verovatno dolazi ministar spoljnih poslova Italije, 10. februara. Ako se to desi, onda ću samo pomeriti za par dana, ali, svakako ću u prvoj polovini februara biti u Priboju, tako da predlažem da imamo i sastanak, da razgovaramo oko ovoga, a do tada ću ja proveriti sa Republičkom direkcijom za imovinom o čemu se radi, dokle je stigao predmet. Ako postoje neki problemi, da ih rešimo, pa da dođem sa odgovorom u Priboj.
Hvala.