Hvala. Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Hvala vam. Isključite samo mikrofon. Samo da pojasnim par stvari, pošto ste se referirali na ono što sam ja pričala, a zaista mi je ova, ova sednica ovog odbora izuzetno važna. Pre svega da želimo da intervenišemo na bilo koji neprimeren i nezakonit način na univerzitetima i da ne želimo da ne poštujemo autonomiju, a poštujemo je, bogami i ne u najširem smislu te reči, nego u širem, nego što najširem može da se tumači, to bi, to bismo već uradili. Do 2025.

godine. Aa, tako da, nemojte da, da, da dalje širite dezinformacije da bilo kako želimo to da radimo. Iako, iako, ako pitate građane, pa čak i potpuno bilo koji uzorak građana, reći će onda da je i država delom kriva za javašluk da ako neko već ne poštuje zakone, a i ovde smo videli da se zakoni nisu poštovali, aa, da ipak mora nešto da se uradi. Ali ne, u redu je. Dakle, nećemo intervenisati.

Autonomija u najširem smislu te reči ćemo poštovati. Vi kažete meni da ja, da sam ja direktno rekla da je posledica onoga što se dešava, da je ova tragedija tragičan događaj posledica onoga što se dešavalo u prethodnom periodu. Da, da, to sam rekla, da. Evo sada da postavim, evo, samo tezu za građane Republike Srbije, da nismo imali 2025. godinu i da nismo imali određene rektore i određene dekane koji su pustili da se fakulteti koriste kao političke stranke, štabovi, pa čak i gerilske ćelije za različite gerilske aktivnosti, apsolutno političke, da smo poštovali zakone, da smo poštovali statute tih univerziteta.

Pitanje je da li bi ova studentskinja i neki drugi ljudi bili tamo u dvadeset dva i četrdeset časova. Ne bi. Da li bi tamo bilo pirotehničkih sredstava? Ne bi. Ne bih.

Ja vas molim da ne pričate, dakle, o tome da nije bilo nešto što su svi građani Republike Srbije videli i što i sa čim I sa čim je izašlo zvanično Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dakle, da li bi neko vodio računa ko je u zgradi? Da, neko bi vodio računa. Postojao bi neki zapisnik, neko bi pitao te ljude šta rade, zbog čega su tu, ko je tu. Na kraju krajeva, zbog toga sam pitala i za ovaj incident iz decembra 2024.

godine. Sličan incident, na svu sreću, nije se završio ovakvom tragedijom. Da je neko tada reagovao, možda mi danas ne bi imali ovo. Možda mi danas ne bismo imali ovo da je neko tada reagovao, ali ne, ništa to nije bilo važno. Ništa to nije bilo važno.

Važno je da se fakulteti koriste za stvari koje su sve osim obrazovanjaPropust u obezbeđenju. Kako da vam kažem gospodine Pavićeviću, znate šta je to tužno, i opet ne mogu od rektora Đokića da dobijem odgovor zato što njemu očigledno funkcija narodne, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nije dovoljno važna da bi odgovorio ni meni ni građanima na neka pitanja. Znate šta je problem? Nema obezbeđenja. Ko je u obezbeđenju, ko je u obezbeđenju, ko vodi računa o toj deci tamo, o tim mladim ljudima?

Ko? Kaže propust u obezbeđenju? Pa možda je bio propust da postoji obezbeđenje, a možda da postoji obezbeđenje ne bi bilo propusta i ne bi došlo do ovoga. Dakle, ne-ne znamo, samo znamo da nema obezbeđenja zgrada državnih fakulteta i Državnog univerziteta. Mi ne znamo i dan danas ko je u Rektoratu Beogradskog univerziteta, ljudi recite mi rektore Đokiću, ko je u kapetan Mišinom zdanju?

Rektore Đokiću, pogledajte me molim vas, rektore Đokiću, pogledajte me. Rektore, ko je u kapetan Mišinom zdanju? Ko je u kapetan Mišinom zdanju? Šta pos, šta je u kapetan Mišinom zdanju? Šta je, ljudi kako vas ne zanima da u jednoj zadužbini ne znate ni ko je, ni šta je, ni šta radi, ni da li ima eksploziva, jel ima sprejeva, jel ima piroteh, šta je, ko je?

Ma Pionirski park nije kapetan Mišino zdanje, nije Državni univerzitet, nije ko zna šta ima u bilo kom parku. Ovo su fakulteti Pa zamalo da strada pošto su, pošto su i gađali. Ali dobro, sad ovako. Hitno sam zakazala sednicu, hitno sam naravno zakazala sednicu, hitno sam naravno zakazala sednicu. Bacila se studentkinja sa petog sprata jednog od fakulteta Beogradskog univerziteta u dvadeset i dva i četrdeset.

Pa naravno da sam hitno zakazala sednicu, a pri tom nije izolovan incident kao kako to kaže rektorka Univerziteta umetnosti, nije izolovan incident, zato što imamo incidente svaki dan, zato što ne znate ko je tamo. Vi ne znate ko tamo boravi. Da li su studenti ili nisu studenti? Vi to ljudi ne znate i vama je okej da vi to ne znate. Vi živite u tom neznanju i to je vama u redu i to neznanje nije tri dana i nije pet i nije sedam, nego preko godinu dana.

Trebala sam ranije da zakažem ovu sednicu. Ja sam trebala ranije da zakažem ovu sednicu. Da pitam ljude šta radite, ko je odgovoran za bezbednost te dece. Trebala sam ranije, nisam ranije. Trebali smo svi mi da insistiramo, da pitamo ko je u tom, na tim fakultetima, ko, ko ih obezbeđuje, ko je odgovoran za njihovu bezbednost Ko vodi računa o njima?

Šta rade tamo čitave noći? Ko trpi zlostavljanje? Jel bilo silovanja? Jel se drugiraju? Jel ima, jel-jel ima pirotehničkih sredstava?

Trebala sam ranije da zakažem ovu sednicu zato što, trebalo je. Hvala vam. Ako je to najvažnije u svemu ovome što kažem, zato što nikog drugog nije bilo briga od vas koji sedite ovde. Ni ko je ni ko vodi računa. I konačno, telefonska linija da se prijavljuju nastavnici.

Da li ste bre vi novi? Zašto bre vi svaki put krećete od sebe? Ta telefonska linija, i možete da proverite jer imamo logove, nikada nije bila i niko nikada nije prijavio nastavnika koji nešto radi ili ne radi. Ta telefonska linija je pre svega bila za roditelje, za roditelje koji su pitali Narodnu skupštinu da li da nastave da plaćaju stanove studentima? Šta će biti sa njihovom decom?

Da li će biti na budžetu ili neće biti na budžetu, zato što ako nisu na budžetu, ne mogu da nastave da studiraju. To je bio, to je bila svrha telefonske linije. Znate zašto i šta je dodatna sramota? Zato što su samo od nas mogli da dobiju neke informacije, pošto od vas nisu Pa od vas ne mogu narodni poslanici da dobiju informacije, a ne obični roditelji. Ne mogu. Kao što ste videli, imate pitanja narodnog poslanika, imate rektora Đokića koji neće da odgovori. I konačno Il jednom ministre ili jednom (? Važi, važi. I-i-i ovako, dakle i ukinuli smo telefonsku liniju kada je bilo sasvim jasno da nema nikakve namere da se akademska godina nastavi. I to su ljudi znali i povukli su svoju decu. Mnoga, mnogi od tih de-te dece se nisu više vratili na te fakultete zato što njima roditelji to ne mogu da priušte. Mnogi od te dece nisu upisali sledeću godinu zato što po tom vašem ubrzanom programu, kad ste zbrljali izbrzali, kada niko normalan više ne mogu da vam da akreditaciju za te programe, nisu to mogli da izdrže i nisu taj tempo mogli da isprate i nisu mogli da upišu sledeće godine. Izgubili su onu, neki od njih, jedinu šansu koju su imali u životu za visoko obrazovanje, rektore Đokiću. Pogledajte me u oči jednom. E hvala vam. Tako da ne pričajte gluposti i da, ja sam kasnila, trebalo treb-trebalo je ranije. A što se tiče nadstrešnice, hvala što ste se setili da pitate šta se zaista dogodilo, pošto ste vi znali to veče i ko je kriv i šta je prouzrokovalo i ko treba u zatvor, a ko treba da se strelja. Izvolite, gospodine Pe-Mitrović, izvolite

Vau, ko ste vi? Ja prvi put upoznajem ovog Peđu Mitrović. Jao, meni je, meni je drago što mi vidimo ponovno po-po-potpuno neke nove ljude. Nemojte ljudi da pričamo o tome. Čekajte rezultate istrage, a onda ćemo da vidimo. Ali zato sam ja sedela u ovoj skupštini kao predsednica Vlade tri nedelje, dok ste mi vi govorili da sam ja kriva za Ribnikar, da mene baš briga za decu, da su meni krvave ruke, da su Aleksandru Vučiću krvave ruke. Za Ribnikar ljudi, za Ribnikar. Odjednom, maa da sad čekamo rezultate istrage. Pa znate, za razliku od vas čekamo rezultate istrage, ali takođe za razliku od, takođe za razliku od vas, ja želim da postavljam pitanja i žao mi je što nisam ranije, još jednom, ko boravi na tim fakultetima? Ko vodi računa ko boravi na tim fakultetima? Šta se dešava na tim fakultetima? Nema više pirotehničkih sredstava. Pa moguće, zato što su sva aktivirana u četvrtak noću. Haj bijud, hvala Bogu da ih nema više, jel ne. Da ceo, da ceo, da, da ceo su-studentski trg odleti u vazduh najbolje. Dobro je što ih nema više. I-imamo predavanja u dvaest-dva/trideset, jel. Nismo mogli, nismo, čitave dve hiljade dvadeset pete godine nismo mogli da imamo jedno predavanje, ali sad odjednom imamo predavanja u dvaest-dva i četrdeset. Za koga Za koga? Za koga imamo predavanja? E nemojte, molim vas da pričate, dakle o tome da ste vi tražili sednicu, a ja nisam zakazala sednicu. Na svakoj sednici smo razgovarali o tome. Na svakoj sednici smo razgovarali o tome I svako i svako i svako. Evo. Zato što smo, zato što nam je svaka sednica bila o tome, ali je lepo čuti da vi sada da-da treba da se pozove, da se sačeka istraga. Čekajte bre ljudi. Nakon Novog Sada, nakon Novog Sada i pada nadstrešnice. Znate kada ste organizovali prvi protest? Da vas podsetim? Zato što ste znali gde je korupcija, javašluk, da smo, da su nam krvave ruke. Znate kad? Nepunih dvadeset i četiri časa-nepunih dvadeset četiri časa posle tragedije. Vi niste, vi niste, vi niste ispoštovali Dan žalosti. Ne, požurili ste da organizujete protest. I vi nama pričate o poštovanju tragedije. E, ljudi, g-dje vi, kad ste vi dali da, da, da počivaju u miru šesnaest žrtava tragedije? Kada? Kada? Nego ste stavljali u Briselu u smrdljive patike, su blokaderi, ko zna ko stavljali, stavljali ruže, iako su vas roditelji, veći deo roditelja zabranilo je da to ne radite. Odjednom ste se setili svega, ali dobro, ajde, ajde, samo da se nadamo da ste od sada pa nadalje, da ćete se toga setiti i biće ovo bolja zemlja. Još jednom, ja samo želim odgovore na najlogičnija, najnormalnija pitanja. Aha. Recite nam, molim vas, ko boravi na tim fakultetima i zbog čega? I ko to obezbeđuje, ko se brine za zdravlje, ko se brine za bezbednost, ko se brine o tome? Da li kao Narodna skupština mi ne smemo da postavljamo ta pitanja? Da li kad postavljamo ta pitanja, to je politizacija? Izvolite, gospodine Janjiću.



2:09:10 - Stefan Janjić



Hvala. Je l' se čujem, da. Treba da približimo ovo. Gospođo Brnabić, vi svakako nemate pravo da pričate ni o čemu o ovome što ste do sad pričali, zato što ste vi na najbezobzirniji način prekršili Ustav i Poslovnik ovog doma, onog trenutka kad smo mi podneli zahtev da se razmatra nepoverenje Vladi, a vi taj zahtev niste stavili na dnevni red. Jel se sećate toga?

I onda kada ste falsifikovali dva potpisa?





2:09:46 - Stefan Janjić



Vi ste tad rekli jedan, sad je- Dva potpisa. Izmišljeni još drugi. Aha. Ali dobro, taman da podsetim građane da i falsifikujte potpise u Narodnoj skupštini. Mi falsifikujemo potpise? Svakako ste imali obavezu da stavite na dnevni red, jer je bilo dovoljno potpisa, pa makar i da su bili falsifikovani, tako da o tome nemate uopšte nikakvo pravo da govorite. Ja želim svakako da pohvalim način na koju ovu sednicu vodi gospodin Atlagić. Zato što je on shvatio, shvatio je da nije sposoban da ovo radi, pa je pozvao vas da mu budete opet staratelj Ma, naravno. To je radio i prošli put u januaru, tako da imate pohvale za rad, gospodine Atlagiću. E, sad, ja ću sada da vam pročitam zašto ste vi zakazali ovu sednicu, da vidite kakav je naslov već objavio Informer. I sve je jasno, u stvari, ovo je jedna Mekartijeva komisija, ako znate ko je bio gospodin Mekartij u Americi, koji je sprovodio lov na veštice četrdesetih i pedesetih godina, ali verovatno ćete ga prođete, kao što je prošao on i njegova komisija. Naslov u Informeru je sledeći, "Bruka i sramota, progovorio je Đokić. O smrti studentkinje imao je da kaže samo ovo, a onda je priznao kako je zloupotrebio nasršnicu." To su, inače, vaše reči. Da. Pa, onda ide neko baljezganje, klasično informerovsko. Spominju Dejana Vuka Stankovića. A onda kažu na kraju kako je Đ-gospodin Đokić nešto rekao, pa pri čemu zapravo ništa nije rekao. "A onda je nakon njegovog sramnog izlaganja morala da reaguje predsednica Skupštine Ana Brnabić." Pa onda šta ste vi rekli, opet neko baljezganje. "I odbrusila je Ana Brnabić i u potpunosti raskrinkala ovog rušioca Srbije. Rušioca Srbije? To je vaše glasilo, SNS-ovo glasilo je Informer. Mislim, vi ste to sad priznali, pošto klimate glavom. I hvala, gospođo Brnabić, inače, što ste priznali da ste politizovali ovu tragediju i da je jedini razlog za sazivanje ovog odbora upravo ovo, da bi Informer imao o čemu da laže i izmišlja. E, sad, postavili ste pitanje ko je pomislio da bude iznad zakona u ovoj državi. Samo vaš predsednik i vaša stranka. Niko više. I vi, naravno, pošto ste deo SNS-a. E, sad, ovde ste iznosili neke brojke i ja razumem da vi nemate pojma o tome kad je osnovana Velika škola u Srbiji. Mislim, ni ne očekujem to od vas. Pa čisto malo, evo mala škola istorije. Velika škola je osnovana 1808. godine i potrajala do 1813. godine i zvala se Ustanička velika škola. A onda je tek 1863. godine osnovana ova prava Velika škola, tako da nikako ne može da bude dvesta pedeset godina, ali to kod vas, mislim, svakako nije ni bitno. Spominjete ovde kako je prekršen Zakon o bezbednosti na radu. Ja do sad nisam znao da su studenti zaposleni u fakultetima ili na fakultetima, kako god, tako da ste i to lupili, kao i uvek. E, sad, rekli ste još jednu zanimljivu stvar. Kako se na fakultetima sprovodi sve, možda je to rekao gospodin Vuk Stanković. Moguće. Mislim, vi ste mi isto, pa vas ne maštam, možda. Kako se na fakultetima sprovodi sve, samo ne obrazovanje. Kao isto što se u Skupštini sprovodi sve, samo ne skupštinski rad i zakonodavni rad. Isto, apsolutno isto, ako na to mislite, jedino ako ste o sebi govorili. E, imam još jedno pitanje, ovo je ustvari najvažnije. Ovaj gospodin koga smo saznali da se zove Zdravko Mladenović je ustvari na neki način uplašio gospodina Vesića. Znate šta ste vi sad rekli? Vi ste rekli da je dekan Sinani, to jest citirali ste nekog, da vam ne spreman, niste to rekli, ali ste rekli da biste i vi to uradili, da je neki profesor valjda iz vaše škole, nisam razumeo dok ste vi bili direktor, rekao kako bi on skočio sa petog sprata. Jesam li vas dobro razumeo Profesor Vuletić? Pa, ne. Okej, mislim da je, da je čovek rekao da je bio- Aha, dobro. Da bi skočio sa petog sprata zbog, zbog, da, zbog ove smrti. DaDakle, to u suštini, aludirate na gospodina Vesića. Pretpostavljam da je on trebao možda nešto slično da uradi, ali šesnaest puta da to uradi. Jeste na njega mislili ili ste misli na nekog drugog, pošto nisam baš to razumeo. Aha, razumem vas vas dobro. Ovde je neko rekao da je, to jest rečeno je da ovde neko od pripadnika policije. Je li neko od ovde od pripadnika policije, jel tako rečeno Jeste, iz Ministarstva... Iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Evo pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pošto je Marko Kričak načelnik UKP i UKP čove-, je ušao prvi tamo u-u na fakultet i slikao je telo. Tako piše u medijima. Kako je ta slika dospela u Informeru i kako je moguće da predsednik poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov, za koga mi je žao što nije ovde, objavi takvu sliku i napiše krvave su vam ruke. Odakle njemu pravo da uopšte objavljuje sliku i odakle njemu slika? Odakle slika Informer? Ali pošto znamo da je Marko Kričak takođe produžena ruka SNS, apsolutno je jasno da je možda on lično ili ko god njegovih tamo podređenih dostavio tu sliku. I naravno, gospođo Brnabić vi to potvrđujete, kao i uvek. Hvala vam na tome. A što se tiče gospodina Vuka Stankovića, gospodine Vuk-Vu-Vuče Stankoviću, Vuk Stanković. Predsedavajući, ja sam Dejan Vuković. Dejan Vuković. Pa dobro, mislim, OK. Gospodine Stankoviću, vi ste najgori ministar obrazovanja u istoriji ove zemlje. Apsolutno. I ovo što vi radite, što učestvujete u ovim Mekartijevskim komisijama, možemo ih da zovemo Brnabićkinim komisijama, samo pokazuje zašto ste vi došli. Znači, vi ste čovek koji ima za cilj da uništi Univerzitet u Republici Srbiji i obrazovanje generalno, državne univerzitete u Republici Srbiji. I to je vaš jedini cilj. Tako da ostaćete upamćeni kao najgori među ministrima, ali svakako ste deo najgore vlade i najgore vlasti u istoriji ove Srbije i ove zemlje. Hvala.

Hvala vam gospodine Janjiću. Eh, hvala vam što ste posvetili, eh, nula sekundi bezbednosti studenata i stanju na fakultetima. Hvala vam na tome što niste postavili ni jedno jedino pitanje ko vodi računa o bezbednosti studenata na našim fakultetima i ko se nalazi. Izvolite, Milice, Milica Jablanović Marošić

Hvala. Gospodine Cvejiću, izvolite.

Hvala vama. Ja moram da priznam da besramnije izlaganja nisam čula tokom ovog, ove sednice Odbora, osim od rektora Đokića. Da vi kažete, reći ću vam samo dve stvari, pa da nastavim polako da završavam. Da vi kažete da Rektorat ima funkciju savjetovavališta, a da u Rektorat ni rektor ne može da uđe preko godinu dana, šta vi mislite ko može da uđe? Mi ne znamo ni ko Rektorat čuva. Ja sam, evo sedamnaesti put postavljam to pitanje: ko je u Rektoratu? Šta je u Rektoratu? A vi kažete Rektorat ima savjetovalište. Baš da vidim da recimo student Miloš Pavlović ode do Rektorata da se posavetuje. Pod jedan, da li bi mogao da uđe? Ne. Studeni Beogradskog univerziteta. Pod dva, a s kim bi se on tamo posavetovao o bilo kakvim problemima? Sa kim?Sa boljševičkim plenumašem. Sa kim? Rektore Đokiću, kad ste posljednji put bili u vašem kabinetu, kad ste bili na poslu? Sa kim? Ali Rektorat je, ima ovaj funkciju savjetovališta. Pa možda, ali u posljednju godinu i-i-i tri meseca savjetovališta za nešto drugo. Za sve, osim za mentalno zdravlje i ostalo. I kažete, svaki student je mogao da dobije podršku. Gde je svaki student mogao da dobije podršku? Studenti koji nisu bili, deo takozvanih plenuma nisu mogli da uđu fizički u svoje, na svoje fakultete. I vi to jako dobro znate, i vi to jako dobro znate. I baš vas briga, baš vas briga što istina, kako da kažem, je suprotstavljena vašem političkom stavu. Ali nema veze, mogao je da dobije podršku. Od koga je mogao da dobije podršku? Nije mogao da vidi rektora, samo na slici sa plenumašem, ali dobro idemo dalje. Ajde ovako. Eh, dakle, sad imam, imamo ovako da završavamo polako. Dakle, imamo gospođu Jakovljević, pošto nemamo više vremena-a-a... -Kako nemamo vremena? Rekli ste da ćete svima dati reč.Ne možete da mi oduzimate reč. - Imamo sklonus da čujemo nešto- Gospođo Brnabić. I od, eh, s-studenata. Eh, ministre vi želite još neko- Gospođo Brnabić? Dajte mi reč. Kakav je to način? Evo ministar. Gospođo Brnabić? Nemojte. -Dajte mi reč, gospođo Brnabić. Ne možete ministru u ovom domu prije mene da date reč. Zašto ne date reč? Gospođo Brnabić, dajte mi reč. Dajte mi reč. Ja sam narodna poslanica u ovom domu i hoću da mi date reč -Daću vam reč, samo smirite se. Mislim zato što ste već toliko imali reči, toliko dobacivali da sam mislila da ste iskoristili sve što ste imali da kažete. -Pa loše ste mislili. Tako da znači dajte mi reč i nemojte da mislite, nego mi dajte reč i ispoštujte me kao narodnog poslanika. A i vaši su dobacivali tako da... -U redu je. Izvolite ministre.



02:40:58 - Dejan Vuk Stanković



Ja bih samo da dam jednu informaciju, odnosno da demantujem jednu stvar koja se ovde čula, koja se tiče Ministarstva prosvete i njegovog rada. Reč je o datumu i zakonu, datumu kada smo odredili kvote za upis u ovu školsku godinu i zakonskom rešenju. Trećeg jula su odob-su odobrene kvote, a nastava je počela petog decembra. Razlika između trećeg jula i petog decembra je pet meseci. A toliko i zakon propisuje. Tako da smo mi u vanrednim okolnostima, tako nešto i uradili i to znaju uprave svih univerziteta u Srbiji, od Beogradskog, preko Niškog, Novosadskog, Kragujevačkog, Državnog univerziteta u Novom Pazaru i Univerziteta, Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Dakle, molim vas, pre nego što iznesete takvu jednu konstataciju, proverite datume, proverite zakonska rešenja i nemojte bacati na nepotreban način ljagu i konfrontirati državu, odnosno ministarstvo sa univerzitetom. Ponavljam još jednom, vrata Ministarstva prosvete za konstruktivan razgovor o poboljšanju stanja u univerzitetu su uvek otvorena. Ali n-ponavljam, takođe, i ono što sam već naveo, član četrdeset tri stav deset, zabranjeno je političko delovanje na univerzitetu. To je u postojećem zakonu iz koga se crpi autonomija i sve ostalo što se tiče univerziteta. O svakom pitanju u vezi za poboljšanje rada možemo da diskutujemo. Da, gospodine Cvejiću. Isplatili smo sve što smo trebali da isplatimo 2025. godine. Hvala

Hvala. Margareta Smiljanić, predsednik Skonusa.

Skandal, stvarno skandal. Dobro izvolite, gospođo Jakovljević. Pa ću onda da završim samo sa, sa članovima Odbora i, i da donesemo zaključak, izvolite.





02:47:37 - Ana Jakovljević



Ja bih počela tako što želim da izjavim saučešće porodici nastradale devojke, studentkinje i eh, da prosto izdrže u onome što je strašna tragedija za jednu porodicu. A ukoliko stvarno brinete o tome, ovu sednicu, predsedavajuća je trebalo da po-počnete minutom ćutanja. Pošto sve vreme pominjete stradalu studentkinju, red je bio da i na taj način odamo poštovanje. Eh, posle vašeg teatralnog izlaganja u kome su vam napisali sve odredbe zakona gde ste čitali i trudili se da izgledate vrlo teatralno i uverljivo, eh, moram samo da vam kažem i vama i predstavnicima vlasti da Beogradski univerzitet ne postoji kao takav, već postoji Univerzitet u Beogradu. I ako ste se obraćali Beogradskom univerzitetu, onda nije ni čudo što odgovore niste dobili jer se on zove Univerzitet u Beogradu. Ono što ste sve vreme ovde radili, izgovarali, slali poruke svojim biračima su ispod svakog nivoa ljudskog dostojanstva, da ste se služili abrovima, rekla, kazala, insinuacijama, pa ste u svom izlaganju došli i do silovanja. Znači, bez ikakvih činjenica i utemeljenih tvrdnji ste sve vreme građanima, u čije ime pričate ovde da govorite plasirali neistine, neutvrđene informacije, dovodeći ih u zabludu kako biste blatili visoko obrazovanje, a pre svega Univerzitet u Beogradu na ovoj sednici. Sve je krenulo, da podsetimo, građani prvog novembra, posle tragičnog pada nadstrešnice, kada je šesnestoro ljudi izgubilo život, a jedna mlada žena je postala teški invalid, i protesti koji su usledili jer vlast je užasno loše reagovala na tragediju, tako što je govorila „samo to nismo rekonstruisali", pa ne znam ovo, ne znam ono, a toliko ste bili brižni, pojavili ste se na licu mesta. Svi funkcioneri su bili tamo i dobro se sećamo onog gospodina koji se smeje u kameru dok su pozadi bile ruševine i žrtve ispod, pravdajući da se on strašno obradovao kad su našli preživelo Dakle, protesti su krenuli jer su građani bili uznemireni. Građani su bili zabrinuti. I desio se napad na studente Univerziteta umetnosti od strane SNS funkcionera i aktivista. Krenule su blokade. Studenti su ispostavili zahteve koje je trebalo ispuniti, tada još govoreći da uopšte nisu politički zahtevi i da se oni ne, ne traže da, da se mešaju u politiku, već da se njihovi zahtevi ispune. Zahteve do dan danas niste ispunili. Sednicu Odbora ste sazvali dva meseca nakon izbijanja blokada i tada ste govorili da čekate da re-, da tužilaštvo odradi, da pravosudni organi odrade svoj posao, da niste mogli, i to je glavna mantra zašto ste loše reagovali kada je nadstrešnica pala i ubila nedužne ljude. Umesto da ste rekli da, sprovešćemo istragu i oni koji su za to odgovorni će odgovarati, prva rečenica je bila samo to nismo rekonstruisali, iako svi znamo da je i to rekonstruisano. Šta se desilo danas za ovu sednicu? Tragično je stradala studentkinja i to na fakultetima gde nema više blokadaGde studenti ulaze normalno i provode vreme na fakultetu. Ja sam u moje vreme do kasnih sati provodila na fakultetu. Deset sati uveče imali smo stručne grupe. Imali smo vežbe. Znači, ljudi, ne znam da li vam je to poznato, ali studenti provode vreme na fakultetu. Istraga je u toku. Šta se desilo? Mi u medijima kontrolisanim od strane vlasti gledamo telo žrtve, odnosno devojke koja je stradala. Čitamo najstrašnije naslove, insinuacije gde sada se pu-treba utvrditi šta se desilo. Sada dobijamo da to nije, dobijemo informacije da to nije bilo tako i vi hitno sazivate sednicu Odbora sa ciljem da ovde kao tužilac ispituje rektore i obraćate im se u strašno neprimerenom tonu. Ja samo moram da vas podsetim. Sami ste rekli, malo ste promašili broj godina, ali u redu je. Univerzitet u Beogradu je najstarija i najznačajnija obrazovna institucija u ovoj zemlji. Od njega su potekle sve druge, kako državne, tako delom i privatne institucije koje se bave obavljaju visoko obrazovanje u ovoj zemlji. Preživeo je svašta i svakog i preživeće i uprkos vama, ne zbog vas, nego uprkos vama, zato što je to institucija koja je veća od svih nas, od svih nas pojedinačno i tako treba i da ostane. E sad, ovde je nama jasno šta vi radite. Jasni su nam i vaši slogani. Prvo je bilo za vašu decu, sad je vaša porodica i videte u književnosti i kinematografiji modelom vaše porodice su se bavili prvo Mario Puzo, a onda Frensis Kopola, a naročito u filmu Kum. Ja sad moram da vas podsetim na dve scene. Jedna u kojoj deo porodice u lepim odelima šampanj-šampanjcem nazdravlja i kaže ćento ani da požive sto godina, računajući da će tako živeti. Jedna druga scena koja je na kraju serijala tih filmova gde Majkl Korleone u zapuštenoj zgradi sedi sam. Jedino su mu ostali njegova nedela i demoni. I tako umire. Pa smo tu shvatili da ćento Ani može da ima i drugačiji smisao. Ono što, ja se nadam da će se desiti, da se će-da ćete se vi svi suočiti sa svojim nedelima, ovim farsama i zloupotrebama ovakvih situacija u političke svrhe i da ćete se možda bar nekad zamisliti u ovom prolaznom životu svih nas vi ste dobili priliku da vršite vlast. I umesto da iza sebe ostavite nešto vredno pomena i lepo, vi ste ostavili ljudske žrtve, građane Srbije osiromašene koji svakodnevno ponižavate i vređate im inteligenciju Kada se pozivate na građane i na to koliko procenata građana ima vašu podršku, mi smo videli koliko vas podržava. Vi ste inicirali, vaša vlast, zbog vaše vlasti su nastali protesti nikada zabeleženi u istoriji Srbije po masovnosti. Toliku podršku imate. Vi to znate. Mi to znamo i ono što mi se čini, a ne prosto znajući kako funkcionišete da celu ovu farsu pravite zato što su sutra lokalni izbori. I da time pokušavate da skrenete pažnju jer dole mašineriju pravite čitavu do-do naprezanja i pucanja, tu mašineriju, ne bi li ste prekrajali volju građana. Da ste iole bili dobronamerni, da želite da razgovarate o bezbednosti studenata, kako ste rekli da vam je tema, vi biste znali da svaki fakultet i rektorat ima obezbeđenje. Znači, plaćaju ljudi obezbeđenje i to se sprovode se nabavke. Možda vam nije poznato zato što verovatno ih na obezbeđuju kriminalci, Belivuk i slični, koji inače obezbeđuju druge objekte, pa ovde niste u toku, ali ste mogli da se raspitate. Tako da, ovo je farsa za koju stvarno treba da vas bude sramota Ali ono što znamo iz prethodnog perioda je da je građanima uprkos četrnaest godina vaše vlasti, u kojima im nakaradno namećete kao sistem vrednosti dosta svega, i upravo žele prave vrednosti i vlast koja će na pravi način da brine o njima, koja neće ugrožavati tekovinu civilizacije autonomije univerziteta. I zna se zašto postoji autonomija univerziteta. A vi da iole mislite o građanima, vi biste stavili prst na čelo i zapitali biste se šta znači kada mladi ljudi, budućnost ove zemlje, ustane u ovolikoj meri protiv vas, podržana građanima. E, to je ono što je trebalo da se zapitate i da vidite kako da ispunite zahteve, da ne bismo sada došli u ovu situaciju da zloupotrebljavate jedan tragičan i strašan događaj za svoje političke ciljeve

Da Vi ste jedina, vi ste jedina koja je ovde pomenula izbore sutra. Zato što vi krećete od sebe. Mhm. Zato što sve što vi radite, vi radite da bi nekome nešto pokazali, a pred izbore. Ovo nikakve veze nema sa izborima. Pa to bitno nije. Ali, znači, kako vi razmišljate, znam šta je. Pa s, znajući da ste vi izašli, znajući da ste vi uzeli, da ste vi ukrali građanima, uhm, parolu Srbija protiv nasilja registrovali u kafani Estrada u Šapcu i onda izaš-i onda izašli pod tom parolom na izbore, i d-deluje da vi pokušavate da svaku tragediju prvo zloupotrebite, a onda i da pokradete i te građane koji izađu zato što osećaju pijetet. Ali dobro, ni vi ni jednu jedinu reč niste rekli.O stanju na našim fakultetima i o bezbednosti. Toliko o tome. Ali ste zato, ali ste se zato setili izbora. Svaka čast. Stvarno divno. Dobro, ajmo ovako sad. Eh, gospodin profesor doktor Marko Atlagić, Biljana Ilić Stošić i zaključujemo sa, sa jel zaključkom o kome ćemo glasati. Izvolite, profesore.

Molim vas. Nis-nisam vam, nisam vam dala reč. Izvolite, sad imate reč. Izvolite, imate reč.

Rektore Đokiću, imate reč. Da li želite reč? Ne želite? Okej, hvala. Znate, mora da se nauči red u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije kralj svemira, nije car univerzuma.

Znate, ako narodni poslanici mo-, ako narodni poslanici moraju da traže reč i da dobiju reč, mora i rektor koji je gost u Narodnoj skupštini. Da li želite sada rečJa vam dajem reč. Da li želite reč gospodine Đokiću? Jel ste se uvredili? Gledajte. Biljana Ilić Stošić, izvolite

Izvolite rektore, da li želite reč? Ne želite reč? Želite, ne želite? Ne? Dobro.

Još jednom da li želite reč? Samo da objasnite ko boravi na našim fakultetima, ko boravi na, u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta. Izvolite.

Hvala Vam rektore Đokiću. A zašto isti princip ne primenjujete i na sve ostale? Zbog čega, kada ste govorili na blokaderskim skupovima ste govorili da su nama krvave ruke? Zbog čega ste rekli da su meni krvave ruke? Je l' to dokazala istraga?

Da li ste sačekali neke dokaze? Da li ste dali prostor da se pravda ispuni u ovoj zemlji ili ste zloupotrebili to, i danas time takođe pomenuli nadstrešnicu sa kojom ja zaista ne znam kakve vi veze imate kao rektor Beogradskog univerziteta. Mislim znam, ali ne znam kakve formalno pravne veze ima. Što nama niste dali taj prostor da se završi istraga? Rektore Đokiću, s obzirom na to da ste drugi put pomenuli da Filozofski fakultet sada konačno sarađuje sa svim nadležnim organima, želim da vas podsetim da je ovo prvi put u godinu i tri meseca, da Filozofski fakultet sarađuje sa bilo kakvim nadležnim organima.

Dakle, i da, i da niko u okviru, da niko u okviru -i da niko u okviru Univerziteta u Beogradu nije sarađivao sa nadležnim organima I konačno rektore Đokiću, zarad bezbednosti studenata, na dužni ste da odgovorate na pitanje zato što su ponavljam, ponavljam, pitanja narodnih poslanika su pitanja građana. Građ-građani, i ne oni građani, kao što ovi blokaderi iz bivše vlasti misle, koji su naši glasači. Sve uz-u cilju postizanja istine i pravde: Ima-imate građana koji imaju studente, imate studente Dokazi jesu, nemojte da se mučite.

Imate građane koji imaju studente na fakultetima, koji ne glasaju za nas, svakako.

I njih zanima ko boravi na fakultetima

Ko boravi u zgra-u zgradama fakulteta? Šta unose? Ko ih obezbeđuje? Pošto kažete da svaki fakultet i svaki rektorat i svaki dek-dekanat ima obezbeđenje, ko su ljudi na ulazu u Rektorat Beogradskog univerziteta?

(glasanje u pozadini) Ko su ti ljudi, re-rektore Đokiću? Ne želite da odgovorite ko-jel možete samo da nam kažete makar kada ste poslednji put bili u-v-vašem kabinetu u rektoratu Dobro. Hvala vam toliko.

Ja sam kao čovek i zapanjena i poražena činjenicom kakve s-kakvu neodgovornost i bahatost smo mogli ovde da vodimo, i da apsolutno ne želite odgovoriti ništa što će roditeljima da kaže da kao rektor Beogradskog univerziteta i pričam o Beogradskom univerzitetu, zato što se ovo desilo na Beogradskom univerzitetu i zato što je apsolutno najgora situacija na Beogradskom univerzitetu i zato što bez obzira na to što u ovom trenutku postoje predavanja, takođe postoji ko zna šta sve u okviru naših fakulteta Pa sve je bilo.

I kakvo je stanje i ko tamo sve, ko tamo sve spava i ko tamo sve boravi, što niste našli za shodno da nam objasnite kao odgovorno lice i kao nekog ko mnogo više valjda o svemu tome od nas zna, a kako vodite to računa o bezbednosti, o bezbednosti studenata, i to svih studenata na svim fakultetima.

Iz ovog razloga predlažemo zaključak odbora- To bih upravo govorio, kakvi su snimci.

U redu je, u redu je to kada vi budete voditi, vodili sednicu. Predlažemo zaključak odbora koji je u skladu s ovom raspravom-Aaa, obezbeđuje da Narodna skupština nastavi da se bavi bezbednostu-bez-bezbednošću i stanjem studenata na fakultetima u okviru svih državnih univerziteta, svih ostalih, naravno, ali pre-prevashodno državnih. Izvolite.