Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9431">Olja Petrović</a>

Olja Petrović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača kojim se uvode određene novine, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, sagledavaju se nastali problemi, ali i radi se na usaglašavanju sa evropskom regulativom.

Naime, uvodi se nekoliko novina. Jedna od njih je i registar „ne zovi“ za sve potrošače koji ne žele da ih zovu trgovci i nude proizvode telefonom. Novine ima i u reklamacionom postupku. Takođe, uvodi se proračun za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Potrebna je specifikacija usluge i pisana saglasnost potrošača na proračun.

U ovom Predlogu zakona predviđeno je i vođenje evidencije potrošačkih sporova od strane sudova koji su nadležni za rešavanje istih, kao da se i podaci iz ove evidencije dostavljaju ministarstvu. Zatim, usklađuju se propisi EU u oblasti turizma, o čemu smo videli da je do sada bilo najviše reči, gde se precizira zaštita potrošača prilikom kupovine turističkih aranžmana vezano za pružanje kompletnih informacija o svim troškovima putovanja.

Unapređuje se i vansudsko rešavanje sporova. Obrisan je gornji cenzus za vrednost sporova koji se može rešiti u vansudskom postupku, ali uvodi i se i prekršajni nalog u fiksnom iznosu novčanih kazni, pa je tako za pravno lice ovaj iznos iznosi 50.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, dok je za preduzetnika 30.000 dinara, s tim što se ovi iznosi mogu prepoloviti ukoliko se kazne plate u roku od osam dana. Sve ove promene u skladu su sa potrebama potrošača.

Kada se osvrnemo samo na 2017. godinu vidi se napredak koji se ogleda i u pokrivenosti minimalne potrošačke korpe cenom rada, pa je tako 2017. godine ova pokrivenost iznosila 62%, dok ove godine iznosi 81,5%. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada dodatno uveća 9,4% pa bi iznosila 35.012 dinara minimalna mesečna plata. Podsetiću vas da je minimalna zarada 2010. godine iznosila 15.747 dinara ili 153 evra, dok će sada, kako vidimo dostići iznos koji je duplo veći, odnosno 300 evra.

Plate i penzije rasle su u prethodnom periodu, ali nastaviće i dalje kontinuirano da rastu, pa se očekuje značajno povećanje plata u javnom sektoru, ali isto tako očekuje i povećanje penzija čak više od 5% prema švajcarskoj formuli.

Kada pogledamo 2012. godinu, stopa javnog duga u odnosu na BDP iznosila je 79%, dok je danas ista ta stopa 55,4%. Takođe, Srbija napreduje u pogledu BDP, pa će na kraju godine imati 51 milijardu BDP što će biti svakako jedan od vodećih, ako ne i vodeći rezultat u Evropi.

Samo je u prvih osam meseci naš izvoz, uprkos ovoj krizi bio 28 puta veći nego prošle godine, dok je samo izvoz hrane u prvih šest meseci bio veći za 13,9% što nam uliva dodatnu sigurnost da imamo tržišta na kojima možemo da izvezemo sav višak. Naša država uspela je da očuva stabilnu ekonomiju, izdvoji sredstva za pomoć građanima, tako i privredi. Dobra je i naplata svih poreskih oblika, što pokazuje da su mere države delotvorne i opravdane.

Pomoći su doprinele da nema zatvaranja fabrika, da ljudi ne ostaju bez posla, pa smo za razliku od dosta bogatijih zemalja uspeli uprkos svoj krizi koja je zadesila čitav svet, pa i našu državu, da očuvamo i te kako nisku stopu nezaposlenosti.

Takođe, u okviru trećeg paketa pomoći države 22. septembra svim penzionerima biće isplaćen iznos od 50 evra, zatim još 30 evra, kao i svim punoletnim građanima, a penzioneri će do kraja godine dobiti još dodatnih 20 evra, što će značiti da će samo u trećem paketu mera penzioneri ukupno dobiti 130 evra, dok će svi punoletni građani dobiti 60 evra.

Veliki značajna pomoć za naše najstarije sugrađane uslediće i početkom godine, tačnije negde u februaru mesecu kada će svi penzioneri dobiti dodatnih 20.000 dinara i oni jesu pretrpeli teške reforme i oni su najviše osetili taj period kada se naša država oporavljala ali sada je država umela to da sagleda na ovakav način.

Pored svih novčanih davanja građanima i privredi država je nastavila i sa ulaganjima i izgradnjom naše zemlje, čak 7,2% BDP opredeljeno za investicije. Trenutno se u Srbiji gradi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a već u decembru mesecu gradiće se deset što bi predstavljalo bar još tri više. Pored puteva ulaže se i u kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u škole, vrtiće, u rekonstrukciju postojećih bolnica, ali i izgradnju čak tri nove kovid bolnice. Pored bolnice u Batajnici i Kruševcu, nedavno je otvorena i treća potpuno nova kovid bolnica u Novom Sadu koja je izgrađena za samo četiri meseca kako bi se još bolje borili protiv korone i sačuvali živote i zdravlje naših građana što je, složićete se i najvažnije.

Zahvaljujući odgovornom i ozbiljnom pristupanju situaciji nastaloj usled korona virusa, naša ekonomija je stabilna, a rezultati su čak i bolji od očekivanih. Od procene da ćemo imati minus od 234 milijarde dinara, mi imao deficit od 70 milijardi dinara. Mnogi iz opozicije pokušavaju da ospore rezultate ali upravo su to oni koji su za vreme svoje vlasti obogatili se za više stotina miliona evra. Građani sami znaju kako su živeli tada, kako žive danas, šta je sve izgrađeno i šta se gradi i svoj sud daju na izborima i pružaju podršku ljudima koji se bore za državu, koji se bore za narod, a ne za svoj džep.

Apsolutno je nedopustivo i sramno da opozicija koja nije ni izašla na izbore u svojim političkim obračunima koristi stalne napade na predsednika i njegovu porodicu. Svakodnevne uvrede, pretnje i klevete na račun Aleksandra Vučića i njegovih najmilijih koji se bore za bolju, uspešniju, moderniju Srbiju samo su prazna politika onih koji šire mržnju i koji bi nastavili da se enormno bogate na račun građana Republike Srbije.

Nijedno dete ne treba da bude napadnuto, jer su deca nešto najsvetije za svakog roditelja, pa tako ni deca Aleksandra Vučića ne smeju da budu kriva samo zato što im je otac Aleksandar Vučić. Isti Aleksandar Vučić koji se bori za svu srpsku decu, da žive u mirnoj, stabilnoj, pristojnoj Srbiji kojom će sutra da se ponose i u kojoj će graditi svoju budućnost, jer politika SNS nije zaduživanje i rušenje zemlje, već ulaganje u sigurnu budućnost za našu decu. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode na koji ću se ja osvrnuti. Ovaj zakon obuhvata i temu koja je veoma aktuelna, a tiče se mini hidroelektrana.

Naime, u Srbiji je počelo sprovođenje gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju preispitivanje procedura za izdavanje dozvola kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, kao i zabranu dalje gradnje u zaštićenim područjima.

Upravo ovaj zakon predviđa mere i, pre svega, zabranu izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime će se u budućnosti sprečiti masovno uništavanje vodenih tokova, biljnog i životinjskog sveta i drugih segmenata prirode, a pored toga, s druge strane, omogućiće se pravna sigurnost za potencijalne investitore koji će pre preuzimanja bilo kakvih radnji imati saznanja, koja će biti jasna i precizna o tome gde je izgradnja mini hidroelktrana zabranjena.

Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće se da zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno ili izlečeno na pravi i održiv način i sve u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Režimi zaštite određeni su tako da se unapred zna koje su aktivnosti, odnosno radovi zabranjeni, a koji su ograničeni prostorno, vremenski, po obimu, ali i po odnosu na prostorni raspored prirodnih i stvorenih vrednosti kako bi se efikasno zaštitile vrednosti zaštićenih područja, a s druge strane kako bi se planerima i investitorima omogućila izvesnost u pogledu uslova zaštite prirode koji ih očekuje na tim područjima.

Voda je prirodni resurs koji predstavlja i sirovinu i stanište, namernicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Srbija će, što je najavila i predsednica Vlade Ana Brnabić u obraćanju na kineskom globalnom Eko forumu u narednih nekoliko godina uložiti oko šest milijardi evra u upravljanje vodama, od čega 4,3 milijarde evra idu za zaštitu voda od zagađenja, a 1,5 milijarde evra u vodosnabdevanje.

Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije je unapređenje sistema finansiranja, investicionih ulaganja u planiranje u sektoru zaštite životne sredine i realizaciju konkretnih projekata u ovoj oblasti.

Pored toga, Srbija ulaže velike napore i sredstva na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha u zamenu kotlova za grejanje i prelaska na gorivo koje manje zagađuje. Zatim, velika sredstva ulažu se u nove regionalne centre za upravljanje otpadom, a pored toga radi se i na saniranju i zatvaranju oko 3.500 nelegalnih deponija u gradovima i opštinama širom Srbije, a takođe su značajna sredstva izdvojena i za pošumljavanje naše države.

Srbija ima sa Kinom intenzivnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa tendencijom unapređivanja i proširivanja, pa je tako sa kineskom kompanijom potpisan ugovor za izgradnju kanalizacione mreže u vrednosti od 2,73 milijarde evra, kao i za izgradnju infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u vrednosti od 265 miliona evra.

Projekat „Čista Srbija“, vredan oko tri milijarde evra, realizovaće se u sedamdesetak opština u Srbiji. Cilj je da Srbija 2050. godine bude niskougljenično društvo sa ekonomijom koje efikasno koristi resurse i novim zelenim radnim mestima za građane koji će živeti u klimatski otpornijem društvu.

Srbija je sada u fazi razvoja i Vlada radi na razvoju strateškog i pravnog okvira za niskougljenični razvoj i cirkularnu ekonomiju.

Državno rukovodstvo vodi računa o državi, o čistim rekama, o čistom vazduhu, ali i da imamo dovoljno električne energije. Tu moram da pohvalim i vaš rad i zalaganje, poštovana ministarko.

Tema Zelene agende je veoma važna i Srbija je preuzela mnoge korake u ovoj oblasti, a ovakve teme se pojavljuju onda kada ljudi žive bolje i kada nemaju drugih briga, pa zato o vazduhu i o vodama se danas u Srbiji mnogo više govori nego ikada ranije.

O zaštiti prirode danas možemo da govorimo jer smo pored krize koja je zadesila ceo svet, dobro smo se snašli kao država, a to pokazuje i činjenica da se Srbija sada od 59. mesta popela na 34. mesto na listi najbezbednijih zemalja u 2021. godini, a na to je uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost uvođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Mi imamo ne samo dovoljan broj, već i paletu vakcina, a i radimo na proizvodnja vakcina i u našoj zemlji.

Pored toga što su, za građane jedna od najbitnijih stvari, plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu, pa se tako očekuje da prosečna plata u Srbiji u januaru iznosi 612 evra, a da će do kraja godine uslediti povećanje penzija u iznosu od 5%. Povećanje plata omogućiće i rast BDP-a, pa se očekuje da rast ove godine bude u iznosu od 7%. Srbija je po platama već pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, a očekuje se da od 1. januara prestignemo i Bugarsku.

Ekonomska bezbednost i bezbednost građana pokazuje da Srbija napreduje u svakom sektoru. Dok opozicioni lideri skupocenim kolima, kupljenim u najmanju ruku od sumnjivo zarađenog novca ili tako što se nalaze na platnoj listi najvećih tajkuna, putuju Srbijom na propale skupove, rad i borba vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem daje rezultate koji su očigledni i koje građani vide i ocenjuju na izborima.

Dok je opoziciji cenzus od 3% misaona imenica, mi nastavljamo da se borimo i radimo kako bi svi građani živeli bolje i kako bi se ponosili našom Srbijom.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma na koju ću se ja najpre osvrnuti u svom izlaganju.

Naime, prevencija i borba protiv terorizma predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila trajna globalna i regionalna stabilnost i samo uspostavljanje ove baze predstavlja značajno unapređenje sistema u ovom cilju, jer se uspostavlja jedinstven pravni okvir baziran na komparativnim rešenjima i dobroj evropskoj praksi u ovoj oblasti.

Ovim zakonom ima se za cilj da se obezbedi efikasna razmena podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podigne sposobnost sistema bezbednosti u Republici Srbiji da blagovremeno i efikasno odgovori na ovu pretnju, a do sada, odnosno u prethodnom periodu mogli smo da vidimo jasan odgovor države i odlučnu nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala.

Ovo je jasna poruka države da zakon mora da se poštuje i da on važi jednako za sve, bez obzira na političku pripadnost i bez obzira na partijsku člansku kartu koja nikoga neće spasiti ukoliko je učinio bilo šta protivzakonito da za to ne odgovara.

Dok su neki iz bivšeg režima za vreme svoje vlasti postali preko noći multimilioneri na račun građana Republike Srbije bez ikakvih sankcija, država danas ima jasan stav prema svima, pa tako čak i prema članovima SNS. Ukoliko se dokaže da su oni prekršili zakon, snosiće za to i sankcije. To je naša dužnost prema građanima koji su nam dali veliko poverenje na izborima da zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem radimo odgovorno i pošteno za ovu državu i zato neće biti zaštićenih.

U poslednjih devet godina Srbija vodi jasnu i odgovornu politiku napretka i ne smemo da dozvolimo da pojedinci to zloupotrebljavaju. Izgradili smo ugled i poziciju u svetu, što nam je dovelo veliki broj investicija, a u narednom periodu verujem da će ih biti još više, što znači i više radnih mesta, a ujedno predstavlja i bolji život za građane.

Naša ekonomija je najnaprednija u čitavom regionu, a Srbija važi za najpouzdanijeg i najpoželjnijeg partnera na Balkanu. Svi zajedno smo našu zemlju učinili poštovanom i ekonomski snažnom državom. Posebno treba da nas raduju i rezultati iz prvog kvartala, jer nam pokazuju da možemo ostvariti rast čak i veći od planiranog u iznosu od 6%, jer smo očekivali pad od -1,3%BDP-a, a u prvom kvartalu imamo već rast od 1,2%. Tako da smo već sada, po prognozama ministra, na 6,4% ili 6,5% rasta za ovu godinu, što znači da ćemo ponovo biti u samom vrhu u Evropi po pitanju ekonomije. Ovakav rast će nam otvoriti put za još veće ulaganje u infrastrukturu, investicije, a samim tim i rast životnog standarda.

Pred nama su danas i predlozi zakona kojima se nastavlja ulaganje u našu zemlju. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, gde se do sada najviše ulagalo, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o davanju garancija Republike Srbije radi gasifikacije, i to čak u nekoliko okruga širom Srbije koje su moje kolege nekoliko puta pominjale u današnjoj raspravi.

Ova ulaganja će još više uticati da se Srbija razvija ravnomerno. Na ovaj način doprinosi se obezbeđivanju jednakih uslova za život na celoj teritoriji naše zemlje. Radi se na podizanju životnog standarda, otvaraju se vrata za velike, kako domaće, tako i strane investicije, a poput lančane reakcije svakako će ovo ulaganje uticati na rast ekonomije i omogućiti rast plata i penzija, a uz to javni dug će ostati stabilan i neće prelaziti 60% našeg BDP-a.

Srpska ekonomija ne samo da odoleva krizi, već postiže i odlične rezultate na koje i te kako treba da budemo ponosni. Nažalost, pored svih ovih rezultata svedoci smo i da nekima ne odgovara jaka Srbija, ali posebno mi je drago što u našoj Srbiji svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje bez obzira kakvo ono bilo.

Mi nastavljamo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se borimo za još veći napredak Srbije, kako bi građani koji sada već žive bolje nego što su živeli pre 10 godina u narednom periodu živeli još bolje.

Ovim putem moram ponovo da apelujem na sve nadležne organe da reaguju na pretnje upućene Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici koje su takoreći postale svakodnevne, jer ni jedan predsednik jedne države do sada nije bio izložen tolikim pretnjama, što prelazi sve granice pristojnosti, ali ni sve preteće poruke neće zaustaviti ni Aleksandra Vučića, ni sve nas da se borimo za bolju, lepšu i uspešniju Srbiju, što građani od nas i očekuju.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti zbog uočenih nedostataka u važećem zakonu, ali i zbog obaveze koja proizilazi iz projekta Vlade „Stop birokratiji“, odnosno od zaključka Vlade kojim je usvojen plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta, odnosno smanjenje troškova građanima Republike Srbije.

Ovim izmenama i dopunama predloženo je više izmena u cilju olakšanja ostvarivanja prava građana, ali i radi povećanja opšte bezbednosti.

Republika Srbija i ovim predlogom zakona pokazuje posvećenost sprovođenju aktivnosti vezane za razvoj digitalnih usluga. Značajno će se omogućiti građanima da koriste elektronske portale, pre svega portal eUprave, što bi značilo da mogu i bez odlaska na šaltere da podnose zahteve.

Ovim se olakšava građanima, štedi se njihovo vreme i novac, ali pored toga olakšava se i rad državnih organa, jer se prijem zahteva vrši bez ličnog prisustva stranaka na šalterima, što se pokazalo od velikog značaja prilikom ove epidemije, uz pouzdano i bezbedno podnošenje elektronskih zahteva.

Ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, biće upamćena u istoriji po procesu digitalizacije, ali i po izgradnji rekordnog broja kilometara autoputeva, puteva, pruga, po izgradnji i rekonstrukciji škola, bolnica, kliničkih centara, zdravstvenih centara, ali i daljeg napretka Srbije.

Ovim putem želim da se zahvalim predsedniku na poseti proteklog vikenda Pirotskom okrugu, tačnije Dimitrovgradu i svemu što je do sada učinjeno za razvoj našeg kraja.

Vrlo važna vest za građane Republike Srbije je da je prosečna plata u martu mesecu iznosila 555 evra, a setimo se da je samo pre par godina, odnosno kada je Aleksandar Vučić došao kao predsednik Vlade, iznosila 330 evra, što je veliki pomak, a do kraja godine planira se da prosečna plata iznosi 600 evra.

Takođe, ovim putem želim da izrazim i punu podršku za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo prošle nedelje u Narodnoj skupštini podržali, imajući u vidu značaj i odgovornost njihovog posla i njihov značaj za bezbednost čitave zemlje i svih nas, što je, složimo se, nimalo lak posao, naročito sada, kada je država krenula odlučno u borbu protiv svih vrsta kriminala i korupcije i ušla u koštac sa najvećim kriminalnim grupama.

Građani Srbije imaju poverenja u svoju državu, u institucije i to vidimo i po tome što u proteklih par meseci nemamo nijedno mafijaško ubistvo, što država ulaže napore i bori se sa svim vrstama kriminalnih aktivnosti, od krupnih do najsitnijih krivičnih dela koja ometaju svakodnevni život građana.

Građani na izborima su jasno rekli da ne žele da državu vode ljudi koji se bave kriminalom, kojima je bitna samo lična imovinska korist i zato ćemo da nastavimo još jače da radimo u interesu naše zemlje i svih građana koji su nam dali poverenje, ali kako bismo se što pre vratili normalnom životu potrebno je da svi pokažemo visok nivo odgovornosti u ovim teškim trenucima, što najpre podrazumeva da se svi vakcinišemo.

U prvom redu za vakcinaciju našli su se medicinski radnici i naši najstariji sugrađani, ali sada je red na nas, mlade ljude, da pokažemo da želimo da se borimo za našu zemlju, da pokažemo da nam je stalo da očuvamo sve ono što smo do sada postigli, ali i da želimo da pomognemo i da nastavimo sa još bržim napretkom i normalnim tokovima života.

Na svu sreću, zahvaljujući mudroj politici Aleksandra Vučića i njegovim prijateljskim odnosima i ugledom u svetu u našoj zemlji imamo ne samo dovoljan broj vakcina, već su našim građanima na raspolaganju i sve vrste vakcina koje su dostupne na svetskom tržištu i to je kod nas potpuno besplatno, što znamo da nije slučaj svuda u svetu i da, nažalost, neke zemlje i dalje imaju velikih poteškoća prilikom nabavke vakcina.

Naša država, uz sve navedeno, još i stimuliše građane novčanom pomoći od 3.000 dinara za sve koji se vakcinišu do 1. juna i prijave se za ovu vrstu državne stimulacije.

Pored toga, veliki uspeh Srbije je što, u saradnji sa partnerima iz UAE i Kine, počinje sa gradnjom srpske fabrike vakcina. Mogli smo da vidimo i kako će ona da izgleda i to bi značilo da u našoj zemlji vakcine neće samo da se pakuju, već će da se proizvodi i sama tečnost vakcina protiv Kovida-19, ali i četvorovalentna vakcina protiv gripa, a uskoro se kreće sa izgradnjom pogona za proizvodnju PCR testova.

Srbija ne samo da vodi računa o očuvanju zdravlja svojih građana, što je značajno doprinela izgradnja čak dve kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, a gradi se i treća u Novom Sadu, već smo pomagali, a u budućnosti ćemo imati mogućnost da pomažemo i svojim komšijama u regionu, a već vidimo veliki broj stranaca koji su se već vakcinisali ili žele da se vakcinišu u našoj zemlji i tako zaštite svoje zdravlje.

Sve ovo pokazuje da i te kako treba da budemo ponosni na sva naša dostignuća u medicini, farmaciji i zdravstvu uopšte.

Kada govorimo o ovom Predlogu zakona i o opštoj bezbednosti ja ne mogu a da se ne osvrnem u svom izlaganju na stalne napade na predsednika koji su u poslednje vreme sve učestaliji i sada su napadi najčešće na njegovog sina Danila Vučića, kojim ga stavljaju u veliku opasnost, dovodeći ga u vezu sa najopasnijim kriminalcima.

Prethodnih godina mogli smo da vidimo stalne napade i na samog predsednika, ali i na članove njegove porodice, na njegovog brata, oca, ali i na njegovu decu, gde nije bio zaštićen ni mali trogodišnji Vukan, što prelazi svaku granicu pristojnosti.

Ne smeta nam crtanje meta ni na čijem čelu, a pogotovo na čelu nedužnog deteta koji zaslužuje da odrasta kao i svi njegovi vršnjaci, bude oružje u bilo kakvoj vrsti borbe i sredstvo za stizanje do cilja, a jedini cilj onih koji to rade je dalje bogaćenje na račun svih nas, jer im očigledno svi milioni na belosvetskim računima nisu dovoljni i žele da nastave sa svojim pljačkaškim i kriminalnim aktivnostima, što im nećemo dozvoliti, jer pristojna Srbija, kakva je danas, to ne zaslužuje i država odlučno i snažno stoji u istrajnosti u borbi protiv svih vrsta kriminala i korupcije.

Svi pritisci na predsednika nisu ni u jednom trenutku poljuljali njegovu snažnu odluku da se bori za Srbiju, za Srbiju koja je podignuta iz pepela, koja je bila opljačkana i na kolenima, za Srbiju koju je upravo Aleksandar Vučić podigao i sada živimo u zemlji koja najbrže raste u celoj Evropi, a to vidimo i po porastu prosečne plate u martu mesecu, koja je 555 evra, koja je pokazala kako je lider u svetu po odgovoru na krizu koja je zadesila, a to smo uspeli svi mi građani Republike Srbije zajedno. Zato i nećemo dozvoliti pojedincima da to ruše zarad ličnih interesa i ličnog bogaćenja, već ćemo još marljivije raditi i nastaviti da jačamo našu državu.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas predlozi zakona kojima država nastavlja da pomaže, kako građanima, tako i privredi.

Država nastavlja da najveći teret krize preuzima na sebe. Posle dva paketa pomoći koje smo imali u toku protekle godine za koje je izdvojeno čak 704 milijarde dinara, sledi i treći paket mera za koje je predviđeno 257 milijardi dinara što je ukupno neverovatnih 8 milijardi evra i predstavlja 17,2% našeg BDP.

U vreme kada je ceo svet bio zatečen pandemijom izazvanom Kovidom – 19 Srbija je brzo reagovala. Pomoći su bile pravovremene, snažne i delotvorne. Pokazali smo da smo odgovorna i stabilna zemlja čime smo sačuvali stabilnost, ali i privredu i radna mesta. U Srbiji nije bilo otpuštanja radnika kao što smo mogli videti u mnogim zemljama, kako u regionu, tako i u celom svetu.

Pokazali smo da vodimo računa o svakom dinaru. Pored ovog trećeg paketa mera pomoći i pored svih investicija širom naše zemlje, a vidimo da je Srbija postala jedno ogromno gradilište, i pored toga što su za kapitalne investicije opredeljena nikad veća sredstva i budžetom za 2021. godinu, ali i ovim rebalansom, naš javni dug ne prelazi 60% našeg BDP što možemo videti da u svetu i nije baš tako, gde velike svetske sile imaju javni dug sa trocifrenim brojem.

Naša stopa nezaposlenosti je oko 7%. Stopa nezaposlenosti u kriznoj 2020. godini je bila manja u odnosu na 2019. godinu. Znači, nezaposlenost je u Srbiji opadala i pored krize izazvane Kovidom-19. Podsetiću vas da smo samo pre desetak godina i pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast imali nezaposlenost preko 20% i Srbiju koja je bila pred bankrotom. To su bila vremena kada su na fabrike stavljani katanci, kada su ljudi brinuli da li će moći porodici da obezbede parče hleba, ali su se zato milioni na računima pojedinaca i te kako gomilali svuda po svetu.

Građani zaslužuju da znaju gde i kako se njihov novac troši. Posle sprovedenih reformi država je nastavila da se prema finansijama ophodi domaćinski i odgovorno, što se najbolje videlo i u ovoj krizi kada je država bila na osnovu toga u mogućnosti da pomogne, ali i dalje pomaže i privredi i građanima.

Posle 100 evra u dinarskoj protivvrednosti koje su prošle godine dobili svi punoletni građani koji su se prijavili za ovu meru podrške, sada će svi punoletni građani dobiti još po 60 evra novčane pomoći, kako bi se pružila ekonomska podrška i ublažile posledice pandemije, ali i kako bi nastavili borbu za očuvanje životnog standarda. Za ovu pomoć građani će posle usvajanja ovog Predloga zakona moći da se prijave elektronskim putem od 28. aprila do 15. maja i od 5. maja telefonskim putem. Penzionerima, ali i primaocima socijalne pomoći i licima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija pomoć će biti automatski uplaćena, što bi značilo da za njih nije potrebna bilo kakva vrsta prijave.

Pomoć u iznosu od 100 evra prošle godine je dobilo 6,2 miliona ljudi. Država je sada spremna da pomogne sa još 30 evra u maju i 30 evra u novembru, za šta je potrebna samo jedna prijava građana. Pored toga, penzioneri će i pored 60 evra dobiti još 50 evra u septembru, a svi oni nezaposleni koji su evidentirani na tržištu rada u junu će dobiti dodatnih 60 evra pomoći. Pomoć je predviđena i za naše građane na Kosovu i Metohiji, pa će tako svi punoletni građani, uključujući i decu, dobiti 100 evra, dok će za nezaposlene na Kosovu i Metohiji biti obezbeđena pomoć u iznosu od 200 evra.

Nastavlja se i pomoć privredi, pa je ovim trećim paketom predviđeno tri puta po pola minimalca za sva mikro, mala, srednja, ali ovaj put i velika preduzeća i preduzetnike. Takođe za one najpogođenije ovom krizom ide dodatna pomoć u vidu 600 evra po autobusu za sve prevoznike u narednih šest meseci, odnosno od aprila do septembra, kao i pomoć gradskim hotelijerima – 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Pored 50% minimalca za sve one koji su najviše pogođeni, odnosno za zaposlene u turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, zaposlenima u ugostiteljstvu, ali i samostalnim umetnicima ove godine biće uplaćeno u julu i avgustu i dva puna minimalca.

U ovom setu zakona nalaze se i predlozi zakona koji se odnose na garantne šeme, odnosno nastavak preduzetih mera podrške čiji je cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Srbija, kao odgovorna država, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzetnicima.

Izmenama Zakona o postojećoj garantnoj šemi predviđeno je da ugovori o kreditu moraju da budu zaključeni najkasnije do 30. juna 2022. godine, a prethodno je to bilo moguće do 30. juna 2021. godine. Takođe, krediti mogu biti pušteni u tečaj najkasnije do 31. jula 2022. godine. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se sa periodom otplate od 36 meseci, sa uključenim obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici mikro, malih, srednjih preduzeća koji ispunjavaju zakonom propisane uslove mogu da apliciraju za kredite koji imaju garanciju države, u skladu sa Zakonom o prvoj garantnoj šemi.

Uz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompanije. Produžena je ročnost kredita na pet godina uz grejs period od 18 do 24 meseca, uz mogućnost otplate kredita u mesečnim i kvartalnim otplatama, a pored toga proširena je i namena kredita.

Pored svih mera kao odgovor državi u pandemiji, u Srbiji se nastavlja i sa ulaganjem u kapitalne investicije, pa se trenutno grade četiri auto-puta, dok ćemo do kraja godine imati u izgradnji čak osam auto-puteva. Pored toga država je izdvojila novac, kao što ste upravo i rekli, danas na Vladi je to i usvojeno, da se gradi još jedna potpuno nova kovid-bolnica u Novom Sadu, dok smo u rekordnom roku već izgradili dve nove kovid-bolnice u Batajnici i Kruševcu.

Država je obezbedila sredstva i za lekove, medicinsku opremu i vakcine. Srbija je među najboljima u Evropi po vakcinaciji. Građanima su na raspolaganju čak četiri vrste vakcina. Kod nas su te vakcine besplatne, dok to nije slučaj svuda u svetu i mnoge zemlje se bore na svetskom tržištu jer nemaju nijednu vrstu vakcina. Srbija, zahvaljujući mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, ima dovoljan broj vakcina za naše građane, a pored toga u mogućnosti smo da pomognemo i našim komšijama u regionu, kao što smo već radili, ali radićemo i u narednom periodu.

Pored nove kovid-bolnice završava se i rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije u Beogradu, ali počinje i rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, a nastavljaju se rekonstrukcije opštih bolnica i domova zdravlja širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Ali svakako najvažnije jačanje našeg zdravstvenog sistema je ulaganje u „Torlak“ i odlučnost da se u Srbiji proizvode vakcine.

Srbija je postala dobar primer u svetu. Suština uspeha je u fabrikama, bolnicama, ambulantama, putevima. Nekada smo u svetu bili poznati po našim sportistima, a sada po vakcinaciji i po rastu BDP-a, pa su tako neki inostrani mediji proglasili našeg predsednika Aleksandra Vučića i za lidera regiona. Imidž Srbije je na zavidnom nivou i to vidimo i po priliku direktnih stranih investicija. Od ulaganja u Srbiju, i pored pandemije, nije odustao nijedan investitor, naprotiv, mi u Srbiji nastavljamo da gradimo fabrike, da otvaramo nova radna mesta i Srbija je imala neto priliv od 2,9 milijardi direktnih stranih investicija, dok su svi u regionu zajedno imali 1,7 milijardi. Srbija više nije slaba, Srbija čvrsto stoji na svojim nogama i ide krupnim koracima napred, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Srbiju više ne vode lopovi kojima su lična korist i milioni evra važniji od građana i od naše zemlje.

Ovim putem želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo imunizacijom možemo da nastavimo da gradimo još snažniju i ekonomski jaču Srbiju. Zahvaljujući odgovornoj politici koja se danas vodi, država ima mogućnost da pomogne svim građanima da se sačuvaju radna mesta i da realizujemo nove investicije, otvaramo i nove fabrike i nova radna mesta i na taj način nastavimo i dalje da smanjujemo stopu nezaposlenosti. Želimo da završimo godinu sa rastom od 6% i da budemo najbolji ili jedan od najboljih po stopi rasta BDP-a u Evropi.

U skladu sa svim što sam navela, u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaću ovaj set zakona. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, prošle nedelje smo u raspravi u načelu, a danas i u pojedinostima govorimo o važnom setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva i važni su ovi zakoni jer predstavljaju polaznu osnovu da se pređe sa reči na dela, odnosno da se krene u proces energetske tranzicije i da se omogući da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Zakon o klimatskim promenama koji smo nedavno usvojili predstavlja povezani krovni zakon u ovoj oblasti i omogućava niskougljenični razvoj, čime će naša privreda i industrija izgledati potpuno drugačije u narednim decenijama.

U predlozima zakona iz ove oblasti upravo je prioritet očuvanje životne sredine i predloženi zakoni omogućavaju da se napravi novi investicioni plan i da našu energetsku bezbednost zasnivamo u narednim godinama i decenijama na velikim i srednjim hidroelektranama solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase. Cilj je da nema zagađivanja, da udišemo čist vazduh, što je, složićemo se svi, ambiciozno kako za Srbiju, tako i za ceo svet, ali od nečega se mora krenuti.

Moramo da povećamo obnovljive izvore energije. Cilj nam je zelena Srbija u kojoj će do 2040. godine najmanje 40% energije dolaziti iz obnovljivih izvora. Srbija je spremna da krene krupnim koracima ka tome. Tako je među ovim zakonima jedan od najmodernijih zakona iz ove oblasti koji će nam omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije i koji će jednog dana, nadamo se, zameniti sve zakone jer ćemo imati samo obnovljive izvore energije.

Zaštita životne sredine je suština svih ovih zakona i ja bih se ovim putem osvrnula i naglasila činjenicu da ovaj zakon reguliše izgradnju mini hidroelektrana. Naime, ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, bez obzira na tip i snagu, čime se štite posebno zaštićena područja.

Sada su ovim zakonom sagledane i reke koje su bile obuhvaćene neadekvatnim rešenjima.

Ne treba da se koristi pitanje očuvanja životne sredine za dobijanje političkih poena, jer se ni jedan problem ne rešava na ulicama, već upravo na ovaj način, zakonskim rešenjima.

Jedina izgradnja hidroelektrana moguća je ukoliko Vlada utvrdi da je to od nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, javnog i opšteg interesa, a odnosi se samo na srednje i velike elektrane.

Ja bih se ovim putem takođe osvrnula na deo koji sam videla da i te kako interesuje građane u mojim stalnim razgovorima sa njima. Naime, građani su u ovim zakonima videli veliki boljitak za njih, shvatili su suštinu, imaju želju da po njima postupaju i veoma su zainteresovani za odnos kupac-proizvođač, koji omogućuje građanima da postave solarne panele na svojim krovovima, da imaju jednaku vrednost energije koju ubacuju u mrežu i onu koju kupuju.

Kada građani postave solarne panele, koriste tu energiju za sopstvenu potrošnju, ali kada imaju višak, tu energiju mogu da ubace u sistem, po istoj ceni po kojoj su i kupovali energiju. Time će računi građana biti znatno manji. Ako, pak, višak energije ubace od one koja je potrošena, na primer, prilikom korišćenja godišnjih odmora, kada ljudi nisu kod kuće, stvaraće se energetski kredit za sledeći mesec, kada će na osnovu toga doći do umanjenja računa. Sve će to svakako u pozitivnom smislu osetno uticati na kućne budžete ljudi.

Ovo je investicija koja svakom građaninu može da se isplati za period od osam do deset godina, a sami solarni paneli kojih trenutno ima na tržištu traju negde oko 20 godina, što bi posle otplate donosilo samo dobitak i profit.

Površina svih krovova u Srbiji je negde oko 600 km kvadratnih i da se samo 10% njih nađe pod solarnim panelima, to bi predstavljalo ogroman potencijal.

Srbija uvodi najnovije trendove i energetsku efikasnost usklađuje sa regulativom EU, pa samim tim uvodi i formira se uprava za energetsku efikasnost, koja će preuzeti poslove finansiranja i realizacije mera za unapređenje i sanaciju objekata, ali pored ustanova koje imaju javnu namenu, ovde je sada novina što su obuhvaćeni i objekti u vlasništvu privatnih lica.

Potpuno je novo što će se omogućiti građanima finansiranje 50 prema 50% za zamenu prozora, vrata, zamenu i poboljšanje fasadne izolacije, kao i za intervencije na grejnim sistemima unutar kuća i zgrada. Uprava finansira 25%, lokalna samouprava 25%, dok će građani sami finansirati polovinu, odnosno 50%.

Početak rada pomenute uprave očekuje se u maju mesecu i prijava od strane građana će se vršiti dostavljanjem predračuna od strane preduzeća koja se bave zamenom prozora, vrata, izolacije ili vrši intervencije na grejnom sistemu i konkurs će sprovoditi opštine, a način dodeljivanja sredstava biće u odnosu 50 prema 50, kao što sam već istakla.

Ovaj proces je dug, s obzirom na broj domaćinstava u našoj zemlji, ali ovo je jedan važan početak.

Takođe, 28 gradova državne uprave biće energetski sanirano u narednom periodu.

Zakonski okvir otvara priču ka energetskoj tranziciji, ka obnovljivim izvorima energije i omogućuje privlačenje kako državnih tako i privatnih investicija. Odaziv građana, privrede, investitora je već veliki, jer je zakon u interesu svih nas, odnosno u interesu svih građana.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer na ovaj način štite se od uništavanja prirodni resursi koji nisu obnovljivi, ali isto tako sprečavamo i zagađenje životne sredine u kojoj živimo, što će dati doprinos kvalitetu života ali i zdravlju svih nas.

Želimo Srbiju koja će nastaviti da napreduje i razvija se, koja ide krupnim koracima napred u svakom smislu, a da pri tome ne zagađujemo ili u znatno manjoj meri zagađujemo životnu okolinu. To je dugotrajan proces, ali ovo je svakako dobar početak. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati ovaj set zakona. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Razlozi za potvrđivanje ovog sporazuma su potreba održavanja i rekonstrukcije međudržavnih mostova. U Sporazumu je sadržano njih 11, nakon čega će se urediti osnove saradnje, kao i podela nadležnosti između država.

Ugovorne strane su napravile podelu da će održavanje i rekonstrukciju na šest mostova vršiti Republika Srbija, dok će BiH na ostalih pet, i to će obavljati nadležni organi i druga pravna lica definisana zakonima i drugim propisima u državama ugovornih strana.

Takođe, nadležni organi i druga pravna lica će za potrebe sprovođenja ovog sporazuma obezbediti i staviti na raspolaganje drugoj ugovornoj strani odgovarajuću dokumentaciju koja se tiče predmetnog mosta i nadležno ministarstvo države jedne ugovorne strane blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge ugovorne strane o planiranim radnjama, privremenom režimu saobraćaja i vremenu trajanja rekonstrukcije mostova.

Zajednički operativni tim će u roku šest meseci od dana potpisivanja sporazuma pripremiti plan i program održavanja rekonstrukcije mostova koji će sadržati izveštaj o stanju mostova, sa preporukama za potrebe vrste radova, procenom finansijskih sredstava i dinamičkim planom.

Za sprovođenje ovog sporazuma obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, kojim se izdvojeno čak 330 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Danas se u Srbiji gradi više nego što se gradilo decenijama iza nas. Ništa više nije daleko. Sve što je urađeno u oblasti infrastrukture, novi putevi, pruge, aerodromi, su veliki ponos svih nas.

Programom „Srbija 2020- 2025“ u 2021. godini predviđena su ogromna ulaganja u kapitalne investicije, koja će značajno još više podići rast BDP u Srbiji, a već smo prvi po stopi rasta BDP-a u Evropi i to je pokazatelj da smo stabilna država, da smo reagovali pravovremeno, dobro i odgovorno i prilikom krize koja je zadesila ceo svet.

Srbija nastavlja da se gradi, pa nas u ovoj godini očekuje više važnih infrastrukturnih projekata, a svakako među njima najznačajniji su novi auto-putevi i brze saobraćajnice, čija gradnja počinje tokom 2021. godine, pa bi tako do 1. decembra trebalo da imamo u izgradnji čak osam auto-puteva. Očekuje se početak radova na izgradnji Fruškogorskog koridora, ali i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice do Požarevca, zatim do Velikog Gradišta, pa do Donjeg Milanovca.

Trenutno se radi na auto-putu Čačak - Požega, gradnji moravskog koridora do Čačka preko Kruševca do Pojata i auto-putu Kuzmin - Sremska Rača.

Radovi su u toku i na auto-putu Ruma - Šabac - Loznica.

Takođe, u planu su radovi na još dva važna auto-puta, a to su Zrenjanin - Beograd, šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", a očekuje se i gradnja deonice auto-puta od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačka čak 107 kilometara, koja će ubrzati putovanje ka Jadranskom moru.

Predviđenim sporazumom, koji je danas pred nama na dnevnom redu, doprineće se daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Već smo svedoci da su odnosi Republike Srbije i BiH i te kako na visokom, prijateljskom nivou, što se i videlo u ovoj krizi. Srbija je svojim postupcima, svojoj podrškom BiH, ali i celom regionu, svojim nesebičnim deljenjem vakcina, ali i odlukom predsednika Aleksandra Vučića da se u Srbiji mogu vakcinisati i strani državljani, postavila nove standarde prijateljstva, solidarnosti i svesti o opštem zajedničkom interesu, bez obzira na naciju, veru ili pripadnost određenoj društvenoj grupi.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem borbu sa koronavirusom od samog početka gleda kao borbu za živote ljudi, a ne kao političku borbu.

Početkom marta prve doze vakcine u BiH stigle su iz Srbije. Članovima predsedništva BiH lično je Aleksandar Vučić uručio vakcine kao pomoć Srbije ovoj zemlji u kriznim vremenima.

Takođe, osim zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, koji su se vakcinisali u Srbiji, prethodnih dana su mogli svi zainteresovani građani da dođu i vakcinišu se u našoj zemlji, iako su strani državljani. To je solidarnost Srbije koja će u istoriji ostati upamćena.

U prethodno periodu je Aleksandar Vučić i srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku uručio i medicinsku opremu, odnosno 30 kliničkih i pet transportnih respiratora i 10.000 N-95 maski, kao poklon Srbije Republici Srpskoj.

Srbija je pokazala da je u svakom trenutku spremna da pomogne svojim prijateljima kojima je pomoć potrebna, jer samo zajednički možemo da pobedimo ovu pandemiju. Srbija je svojim mudrim postupanjem i prijateljskim odnosom našeg predsednika uspela da obezbedi sada ukupno 3,5 miliona doza vakcina, dok je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona doza vakcina. Danas je kineskom vakcinom vakcinisan i sam predsednik Aleksandar Vučić u Rudnoj Glavi.

Ohrabruje nas činjenica da imamo 26% od ukupne punoletne populacije vakcinisane jednom dozom i 20% sa dve doze, dok je u starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano preko 51% stanovništva, pa je broj zaraženih počeo da pada poslednjih sati kao i broj ljudi na respiratoru.

Osim što smo obezbedili vakcine za naše građane predsednik Aleksandar Vučić se definitivno potvrdio kao lider regiona, pa i cele Evrope odlukom da vakcine protiv korona virusa ponudi i građanima regiona, i to ne kažemo mi, već o tome pišu hrvatski mediji.

U trenutku kada vakcinaciju ceo svet vidi kao jedini izlazak iz pademije, Srbija je među najboljim u Evropi i u svetu u pogledu imunizacije stanovništva. Pored toga, Srbija je odgovornim radom, trudom i mudrim merama ostala i ekonomski jaka i nastavlja se sa ulaganjima u našu zemlju.

Na samom kraju uvaženi ministre želim da vam pružim punu podršku i poželim uspeh u daljem radu na realizaciji svih ambicioznih, ali i realnih zacrtanih ciljeva u narednom periodu. Zlim jezicima ostaje da kritikuju, jer oni samo to i znaju. Ljudi vide rezultate i cene rad i trud i vaš i našeg predsednika i samo nastavite da radite kao i do sada i ovim putem koristim priliku da vas javno pozovem da posetite i Pirot grad odakle ja dolazim.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje su u nadležnosti Ministarstva za kulturu i informisanje, čiji bih rad ja na samom početku želela da pohvalim. Vaš trud i zalaganje su, poštovana minsitarko, i te kako evidentni.

Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je danas pred nama je od izuzetne važnosti, jer će se stvoriti okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način.

Samim utvrđivanjem ove materije zakonom uticaće se i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe i naše baštine za buduće generacije, ali će doprineti podizanju svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja. Ovaj zakon predstavlja neophodno rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejskih predmeta, kao i uspostavljanje sistema organizacije i funkcionisanje muzejske delatnosti, imajući u vidu probleme sa kojima se muzeji svakodnevni suočavaju.

Na ovaj način se stvara okvir da Republika Srbija uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, naročito imajući u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana.

Značaj muzejske građe kao kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara jedan su od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude, jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti naroda, a samo zakonskim okvirom se može postaviti i urediti muzejska delatnost definisanjem, ali i njenim usklađivanjem sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima.

Zakonom se propisuje očuvanje muzejske delatnosti kroz istraživanje, otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje, proučavanje, vrednovanje, predstavljanje, tumačenje i edukaciju javnosti.

Predviđeno je uređenje strukture muzejske delatnosti i organizacija rada ovih ustanova, ali i definisanje jedinstvenog informacionog sistema za muzeje i muzejsku dokumentaciju u Republici Srbiji, što će doprineti efikasnijem čuvanju, korišćenju i prezentaciju muzejske građe.

Takođe, smatram da predloženih 720 knjiga već predstavljaju kulturna dobra zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci i treba da dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, odnosno da budu proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Smatram ovu kategorizaciju opravdanom, jer se prilikom utvrđivanja predloga vodilo računa o posebnim kriterijumima koje je utvrdila Narodna biblioteka Srbije, a to su: vreme nastanka rukopisa, odnosno godina štampanja knjige, vrsta knjige, retkost, odnosno unikati, značaj za proučavanje istorije, književnosti, prava, kulture, jezika, pismenosti, ornamentike, paleografije, ikonografije, kao i peti kriterijum – pismo i jezik na kome je svaka knjiga nastala

Ulaganje u kulturu je od izuzetnog značaja, što je pre par godina i pre krize i Aleksandar Vučić postavio kao jedan od prioriteta. Država je ozbiljnim reformama koje je sprovela, kao i stalnim radom i zalaganjem, uspela da obezbedi sredstva kojima je završila hram Svetog Save, ali i izgradila velelepni spomenik Stefanu Nemanji na koji smo svi izuzetno ponosni.

Pored toga, u prethodnom periodu obnovljen je i Muzej savremene umetnosti. Zgrada je potpuno renovirana i uvedena je nova tehnologija i sada predstavlja najsavremeniji i tehnološki najnapredniji muzejski objekat u našoj zemlji. Posle 15 godina, 2018. godine je ponovo otvoren i Narodni muzej u Beogradu, kada je i obnovljen.

Proteklih godina ulagalo se i u objekte kulture u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Rekonstruisan je muzej Ponišavlje, pirotska tvrđava Kale, uskoro će biti rekonstruisan i višefunkcionalni objekat poznatiji kao Dom vojske i o tome smo skoro govorili u ovom viskom Domu. To je objekat koji se nalazi u samom centru grada. Na tome želim da vam se zahvalim zato što su ljudi iz Pirota i te kako zadovoljni ovim predstojećim ulaganjem u naš grad.

Do jula meseca ove godine trebalo bi da se završi idejni projekat za rekonstrukciju objekta tzv. Bela mačka koji je u planu da postane muzej ćilimarstva. Takođe, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja iz oblasti digitalizacije kulturnih nasleđa u 2021. godini Narodnoj biblioteci Pirot odobrena su sredstva u iznosu od 500.000 dinara za nabavku nove i vredne opreme za digitalizaciju.

Vaša i pomoć države, poštovana ministarko, nam je od izuzetne važnosti i verujem da ćemo dobru saradnju u narednom periodu i nastaviti i unaprediti, ukoliko je to moguće.

Sve ovo će i te kako doprineti očuvanju kulturne baštine, ali i pozitivno uticati na razvoj turizma, a znamo da je 2019. godina bila rekordna i da smo tada prvi put premašili broj stranih u odnosu na broj domaćih turista u našoj zemlji. Sigurna sam da ćemo ovaj trend nastaviti i da ćemo posle ove pandemije postati ozbiljna turistička sila, a tome će svakako doprineti i sva ulaganja u kulturu koja se sprovode.

Srbija se evidentno nepovratno promenila, nepovratno smo otišli napred. Srbija će sledeće godine po prvi put po apsolutnom iznosu, po stopi BPD-a stići Hrvatsku, a u decembru smo po prvi put pretekli Crnu Goru.

Srbija je danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem prva u svetu i po dostupnosti vakcina, ali i po broju vakcinisanih. Znamo da su trenutno na raspolaganju našim građanima čak četiri različite vrste vakcina. Pored toga, nastavili smo da gradimo puteve, bolnice. Pored rekonstrukcije bolnica širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu gde je u toku prva faza, idemo i na treću kovid bolnicu, po najavi samog predsednika. Nastavili smo i da otvaramo nova radna mesta, da dovodimo investitore i uprkos krizi koja nas je zadesila stopa nezaposlenosti u Srbiji je nastavila da opada.

Država je obezbedila u nizu pomoći i simboličnu pomoć za naše najstarije sugrađane, pa će do 5. jula ove godine svi penzioneri dobiti pomoć u vidu vitamina C, D i cink, što će im biti dovoljno za dva meseca, kako bi povećali imunitet.

Ovim putem ponovo apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone ćemo podržati. Hvala.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građanke i građani Republike Srbije.

Na samom početku moram da u svoje lično ime odam počast svim žrtvama stradalim prilikom NATO agresije na našu zemlju i izrazim saosećanje sa njihovim porodicama. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva, 595 km pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Ovaj dan nikako ne smemo da zaboravimo, jer je ovo dan sećanja na sve stradale tokom agresije, a 78 dana ubijeno je najmanje 2.500 civila, 79 dece i 1.000 vojnika ranjeno, povređeno više od 12.500 ljudi. Slava im i hvala.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju odluke kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između evropske zajednice i njenih država članica Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenom osnovnih principa EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva u pridruženim stranama Sporazuma među kojima spada i Republika Srbija.

Osnovni ciljevi i principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, međutim nisu samo ekonomski razlozi važni, već je možda najvažnije da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno.

Važno je da svi putnici znaju da naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde i da sigurno i bezbedno mogu da dolete u Srbiju, ali isto tako i da prelete bezbedno iznad naše zemlje.

Takođe, jednako je važno da se primenjuju pravila o zaštiti životne sredine koja su takođe predviđena ovim sporazumom. Sporazum ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi na region zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja EU, a od samog proširenja zajedničkog tržišta na zapadni Balkan korist ima oko 500 miliona građana.

Kod nas i te kako se vidi veliki pomak u oblasti vazdušnog saobraćaja, pa ću napraviti jedno poređenje gledajući 2019. godinu, odnosno period pre korona virusa u odnosu na 2013. godinu.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd uvećan je broj putnika za čak 74%, na kraju 2013. godine ukupan broj putnika je bio 3.543.394, dok je taj broj u 2019. godini iznosio 6.158.897 putnika. Takođe, ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu, posmatrano za isti period je uvećana za preko 140%

Kada se posmatra aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, broj putnika u 2013. godini je iznosio 21.700, dok je taj broj u 2019. godini uvećan za preko 20 puta i iznosio je 419.683 putnika, dok je ukupna količina prevezene robe uvećana za čak 170%, dok se obim saobraćaja, odnosno broj letova u posmatranom periodu uvećao za 47%.

Kada se uporedi ukupni prihodi u sistemu vazdušnog saobraćaja iz 2013. godine sa 2019. godinom, dobije se uvećanje od skoro 86,1% i to sa 40,54 milijardi dinara na 75,46 milijardi dinara, što predstavlja ogroman rast i napredak.

Predlogom zakona o kome se danas raspravlja potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno postati obaveza i u našoj zemlji. Srbija je što se tiče zakona i njihovih usklađivanja sa preporukama EU među najboljima, ali isto tako smo i među najboljima što se tiče ekonomskog rasta, jer evo već drugu godinu za redom smo prvi u Evropi.

Pored toga, među najboljima smo, ako ne i najbolji, kada je u pitanju odgovor države na pandemiju koja je zahvatila ceo svet, pa i našu zemlju, i tu smo ispred velikih svetskih sila samo zahvaljujući mudroj i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Srbija u svakom koraku i u svakom smislu ide u korak sa vremenom i to vidimo u svakodnevnoj borbi za zdravlje ljudi koja je danas apsolutni prioritet. Naš predsednik vodi računa isključivo o zdravlju građana i očuvanju zdravstvenog sistema ne praveći od toga političko pitanje.

Srbija vrlo uspešno sprovodi plan vakcinacije i u našoj zemlji ne samo da imamo dovoljno vakcina za sve prijavljene građane, već građani mogu da sami biraju između četiri vrste vakcina koje su im na raspolaganju.

Već duži vremenski period nalazimo se u samom vrhu po broju vakcinisanih u Evropi i u svetu i ovim putem želim da ponovo apelujem na sve građane da se imunizuju kako bi u narednom periodu mogli da krenemo da živimo normalno.

Imamo dobar primer Izraela koji je zahvaljujući uspešnoj vakcinaciji koja je obuhvatila 60% građana i čak 90% učenika pobedio. Bolnica u Tel Avivu je zatvorila poslednje aktivno Kovid odeljenje i od 7. marta ukinuta su ograničena i život se vraća u normalu. To je primer koji nam daje nadu i ka čemu svi težimo.

Osim vakcinacije, na vakcine, država je izdvojila novac i kupila lek koji se daje rizičnoj grupi zahvaljujući kojem se ukoliko se da u prvih deset dana bolesti rezultat izlečenja je 90%. Na svaki način ova vlast ulaže napore i bori se za svaki život.

Ovim putem želim da izrazim i zahvalnost, s obzirom da je Pirot jedno od 20 mesta koja su dobila 20 najmodernije opremljenih sanitetskih vozila zahvaljujući EU, što je izuzetno bitno i od značaja za živote naših ljudi.

Ono što će Srbiji biti najveći uspeh je to da ćemo imati dve fabrike vakcina i sama činjenica da će se godišnje proizvoditi 30 i 40 miliona vakcina što, kao što vidimo, predstavlja život i opstanak.

Sigurna sam da će Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem zacrtani plan i ostvariti, kao i sve do sada iako su mnogi bili skeptični, pa su se činjenicama uverili u napredak, i da ćemo uskoro izgraditi jednu potpuno novu fabriku za proizvodnju vakcina, dok ćemo drugu imati na „Torlaku“.

Srbija neće samo da pakuje vakcine, već će za manje od godina dana proizvoditi i tečnost. Godišnje će nam biti kako bi se svi zaštitili potrebno, ukoliko se da i treća doza, oko 15 miliona, dok će 25 miliona biti obezbeđeno za region.

Okolnim zemljama, našim susedima smo već pomagali, kao što je sinoć i naš predsednik uručio predsedniku Predsedništva BiH, Miloradu Dodiku, medicinsku opremu i respiratore, a naša pomoć neće izostati ni u narednom periodu.

Srbija će ekonomsku krizu preživeti lakše nego 90% drugih država, samo je bitno da se sprovede proces imunizacije, da se životi i zdravlje ljudi sačuvaju.

Srbija više nije slaba, Srbija je na čelu sa Aleksandrom Vučićem jaka i poštovana država u svetu koja brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti.

Ovim putem želim, poštovani ministre, da vam pružim punu podršku za realizaciju svih projekata širom Srbije koje ovih dana obilazite zajedno sa predsednikom, jer znamo da je Srbija danas jedno veliko gradilište i da će se do kraja godine graditi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago što je Zakon o klimatskim promenama ove nedelje pred nama, najpre zbog samog zakona na kojem se dugo radilo, jer predstavlja izuzetno važan krovni zakon, a onda i zbog toga što samim tim što je ovaj zakon došao na red, znači da smo mnoge ključne probleme u našoj zemlji rešili i da smo spremni da se posvetimo i bavimo ozbiljno ovom temom.

Klimatske promene su svakako globalni problem koji utiče na Srbiju. Sami smo svedoci svih promena koje su zapravo posledica ljudskih aktivnosti. Posledica povećanja efekta staklene bašte u atmosferi potiče najpre od sagorevanja fosilnih goriva u sektorima energetike, saobraćaja i industrije, ali i poljoprivrede i u upravljanju otpadom.

Kako su klimatske promene globalni problem, države moraju dati svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, pa se tako i Republika Srbija opredelila za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Usvajanjem ovog zakona približićemo se i Evropskoj uniji i istovremeno dati svoj doprinos ovoj globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do sredine veka, pa tako, prema nekim predviđanjima, u planu je da do 2050. godine ulicama prolaze samo hibridni ili električni automobili, jer samo većom zastupljenošću vozila na alternativni pogon može se smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu.

Krajem 2020. godine doneta je i Uredba o uslovima i načinu subvencionisanja kupovine novih vozila koja pokreće električni pogon, sve radi sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenju kvaliteta životne sredine.

Srbija ovim zakonom pravi sistemske korake koji će nas približiti EU, a osim toga, imaće i druge pozitivne efekte na privredu i građane.

Srbija je među prvim zemljama zapadnog Balkana koja će usvojiti ovakav zakon, a osim toga, ovaj zakon se kod nas nalazi i na listi prioriteta, jer je to naša obaveza i moramo da sačuvamo zemlju za buduće generacije.

Usvajanje zakona treba da utiče na podizanje svesti i da ovaj zakon gledamo kao šansu za razvoj, šansu za zelena radna mesta i pojavu novih privrednih subjekata. Tu treba da se uključe svi, počev od građana sve do privrede, nevladinih organizacija, naučne zajednice.

Ovaj zakon verujem da će nas ujediniti ka zajedničkom cilju jer nam je svima izuzetno važno da ekonomski razvoj bude zelen i čist, da bi generacijama koje dolaze ostavili lepšu Srbiju od one koju smo mi zatekli.

Pokrenut je rad, zahvaljujući vama, ministarko, na višedecenijskim problemima i samo zajedničkim radom možemo da se borimo protiv klimatskih promena. Svi smo svedoci učestalijih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave, suše, toplotni talasi, koji nose sa sobom velike gubitke koji se procenjuju čak na sedam milijardi evra. Negativni uticaj poplava jeste najvidljiviji, ali suše su te koje doprinose najvećim gubicima.

Izuzetno je važno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to bitno i za razvoj privrede, povećanje konkurentnosti ali i privlačenje stranih investicija, po kojima smo apsolutni lider u regionu.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima brojne aktivnosti i projekte i jako dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, pa je tako i sa Pirotom, gradom odakle i ja dolazim. U Pirotu je pokrenut projekat „Upravljanje otpadom“, odnosno primarne selekcije, što znači odvojeno sakupljanje komunalnog otpada. Predviđena je i odvojena linija sakupljanja i prevoza suvog i mokrog otpada. Prva faza podrazumevala je izgradnju hale od 1.250 metara kvadratnih, dok će u narednom periodu biti završena i kompletna infrastruktura za separaciju komunalnog otpada, koja predstavlja jednu od najznačajnijih investicija u oblasti zaštite životne sredine koja se realizuje u celom okrugu.

Do kraja godine pustiće se u probni rad i verujemo da će to biti jedan lep primer dobre prakse.

Pred nama je jedna intenzivna godina koja zahteva izvršenje brojnih obaveza, ali ne sumnjam da će biti i te kako uspešna. U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Republike Srbije zaključen je i Memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projekat i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, odnosno rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacionih mreža u 28 lokalnih samouprava, među kojima se nalazi i Pirotski okrug, čime se umnogome unapređuje infrastruktura za zaštitu životne sredine.

Osim toga, grad Pirot već nekoliko godina uspešno realizuje Program poboljšanja energetske efikasnosti zgrada u Pirotu i u okviru kojeg se vrši stimulacija za menjanje fasade, stolarije, ali i menjanje načina obračuna energije, kroz nove ventile, kalometre i ostale opreme.

Ove godine biće raspisan i javni poziv za poboljšanje energetske efikasnosti i domaćinstava u gradu, što je veoma bitno jer unapređujući energetsku efikasnost smanjujemo potrošnju goriva, štitimo životnu sredinu i poboljšavamo performanse naših kućnih budžeta, ali i gradske toplane.

Poštovana ministarka, moram da pohvalim vaš rad. Imate našu punu podršku za svo vaše zalaganje. Pratimo rezultate koji su evidentni, iako ste relativno kratko na ovom mestu. Ovim putem želim da vas pozovem da posetite Pirot, jer čvrsto verujemo u nastavak postojeće i gradnju još bolje saradnje u narednom periodu na unapređenju zaštite životne sredine.

Na samom kraju želim da sa ovog mesta uputim i punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj odlučnoj borbi protiv svake vrste kriminala i korupcije i njegovom danonoćnom zalaganju za Srbiju i živote i zdravlje svih građana, kao i podršku svim mojim kolegama koji su ovih dana stalno izloženi napadima samo zato što zajedno sa svima nama brane i veruju u politiku koju vodi Aleksandar Vučić.

U danu za glasanje sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaću ovaj amandman, kao i Predlog zakona, u celini. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Na samom početku ne mogu a da ne pohvalim Vladu Republike Srbije koja je prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojivši nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta kojima se definišu prioriteti razvoja u ovoj oblasti, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i medija.

U okviru ovog projekta za koji je predviđeno ukupno 30 miliona evra zajam banke pokriva 20 miliona evra i 10 miliona evra finansiraće se iz budžeta Republike Srbije i drugih zajmova i donacija.

Planira se renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove, sve sa fokusom na renoviranju stanja postojećih zgrada. Pored toga, radiće se i na poboljšanju mogućnosti pristupa zgradama i energetskoj efikasnosti.

Uz to, obezbeđena su i bespovratna sredstva u iznosu od 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti za tri podprojekta.

U cilju je da se ustanovama koje su uključene u projekat sačuva njihova arhitektonska i istorijska vrednost, jer se uglavnom nalaze u istorijskim i zaštićenim zgradama.

Na izuzetno zadovoljstvo mojih sugrađana i mene, pored Narodnog pozorišta u Beogradu, pored muzeja Jugoslavije i ostalih ustanova u Beogradu i širom Srbije, koje su se našle na ovoj listi ustanova koje su obuhvaćene finansiranjem projekta, nalazi se i više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu, poznatiji kod nas kao Dom vojske koji se nalazi u samom centru našeg grada.

Potencijalni društveni uticaj ovih ulaganja je izuzetno veliki. Samim tim što će se doprineti poboljšanju uslova u ciljnim objektima koji će postati funkcionalniji i operativniji, pa će u skladu sa tim povećati i broj posetilaca i ostvareni prihodi, što će pak doprineti njihovoj finansijskoj i organizacionoj nezavisnosti. Društveni projekti donose i ekonomsku vrednost društvu.

Kroz poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i primenu savremenih praksi građenja, ovim projektom će se omogućiti, ustanovama, odnosno korisnicima da izlažu svoje kolekcije i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja.

Obnavljanjem funkcionalnosti i povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za kulturne događaje projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu, kako domaćem tako i regionalnom i inostranom.

Grad Pirot je u prethodnom periodu u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima uredio i tri škole, Osnovnu školu „Sveti Sava“, u vrednosti od 145 miliona dinara, Osnovnu školu „8. Septembar“, gde je uloženo 120 miliona dinara i školu „Mladost“ u koju je uloženo 32 miliona dinara.

Osim ovih ulaganja, nastaviće se i pored krize koja je zadesila ceo svet, izazvana Kovidom 19 i sa ulaganjima u putnu infrastrukturu širom Srbije. Pa tako do kraja godine gradiće se čak sedam autoputeva i brzih saobraćajnica.

Da radimo dobro, i da je Srbija stabilna zemlja pokazuju najbolje direktne strane investicije, koje i pored ove krize nisu stale, pa će tako za par dana biti predstavljena velika nemačka investicija u Novom Sadu, a već početkom sledećeg meseca biće potpisan ugovor sa velikom japanskom kompanijom u investiciji, takođe u ovom gradu.

Zahvaljujući svim ulaganjima u našu zelju, verujem da ćemo posle prestanka pandemije imati i više turista, nego što smo imali u 2019. godini, koja je bila rekordna i po broju posetilaca i po broju noćenja, i godina u kojoj smo po prvi put nadmašili broj stranih turista po broju domaćih.

Srbija ima čime da se pohvali, šta da pokaže, kako da privuče goste i verujem da će posle pandemije biti ozbiljna turistička sila i nastaviti trene iz 2019. godine, što će u mnogome pomoći i realizaciji ovog projekta koji je danas na dnevnom redu. Do tada moram da naglasim da sam izuzetno ponosna na našu borbu protiv korona virusa i da smo dalje prvi po broju revakcinisanih u Evropi.

Predsednik Aleksandar Vučić ulaže izuzetne napore da sačuva svaki ljudski život, što pokazuje i sam doček ruskih vakcina. Na nama je da se pridržavamo svih mera i saveta i apelujemo na sve građane na kolektivnu odgovornost.

Osim toga pokazali smo da brinemo ne samo o nama, već i našim susedima u regionu, pa smo pored Severne Makedonije i Crne Gore danas donirali vakcine i Bosni i Hercegovini, čime doprinosimo očuvanju njihovih zdravstvenih sistema u ovim kriznim vremenima.

Na samom kraju želim da podržim inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, jer ne treba drugi da tumače našu istoriju, čije stranice mi sami ispisujemo. Zato je i film „Dara iz Jasenovca“ mnogo važan za našu decu, jer su ona jako malo znala o tome, o patnjama, stradanjima, suzama i bol našeg naroda koji ne sme biti zaboravljen.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre Vulin sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, na koji ću se ja u svom današnjem izlaganju osvrnuti.

Naime, ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu samo je još jedan u nizu sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije i još jedan primer u nizu koji pokazuje dobru saradnju između ove dve države.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije ima veći broj zaključenih sporazuma u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, iregularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnje kontrole, što pomaže razmenjivanju velikog broja informacija. Sama praksa se pokazala kao dobra i to pokazuje i podatak da se prosečno godišnje razmeni oko 1300 operativnih informacija.

Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima predstavlja rezultat opredeljenja država da utvrđivanjem procedura unaprede sistemske resurse za suzbijanje ove pojave. Ovde se pre svega misli na sistem prevencije, identifikacije zaštite, upućivanja saradnje u krivičnim i drugim postupcima, ali i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava naravno, uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava prema žrtvama trgovine ljudima.

Dobri rezultati mogu da se postignu samo razmenom informacija, jačanjem kapaciteta i profesionalnog razvoja kako bi se ranim otkrivanjem, rasvetljavanjem i sprečavanjem krivičnih dela iz ove oblasti vremenom njihov broj smanjio, a posledice ublažile.

Svakako veliki doprinos u ovoj borbi imaće i efikasno procesuiranje fizičkih i pravnih lica, ali i pravna zaštita žrtava trgovine ljudima, uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih akata u borbi protiv trgovine ljudima.

Odnos između Srbije i Severne Makedonije u svakom pogledu idu uzlaznim putem i baziraju se na uzajamnom prijateljstvu građana ovih dveju država, što doprinosi našim dobrim bilateralnim odnosima, ali doprinosi i čitavom regionu, pa je tako došlo do potpune saglasnosti oko pitanja rešavanja odnosa između Beograda i Prištine putem dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

Verujem da će se u narednom periodu nastaviti sa održavanjem sednica dveju vlada, što je postojalo prilikom uzajamnog pomaganja tokom pandemije. Raduje me vest što smo mogli da pomognemo i da je predsednik Aleksandar Vučić u teškim trenucima dokazao da nismo samo najbliži susedi, već i najbolji prijatelji donirajući Severnoj Makedoniji preko 4000 doza fajzerovih vakcina.

Neko će reći da je to mala količina vakcina. Tačno, ali imajte u vidu da je ova količina dovoljna da se vakcinišu gotovo svi medicinski radnici u crvenim zonama u ovoj zemlji, što predstavlja očuvanje zdravstvenog sistema uz našu pomoć u trenucima kada je on i te kako opterećen.

Trudili smo se da dobijemo saglasnost na osnovu ugovora koji Srbija ima sa „Fajzerom“ da bi vakcine mogli da doniramo i nakon toga odmah smo izvršili primopredaju kako bi se što više života spasilo. Zahvaljujući ovoj donaciji našeg predsednika, građani Severne Makedonije krenuli su u imunizaciju i pre nekih drugih u regionu i ovom delu sveta.

Moram da iskoristim priliku i da se sa ovog mesta zahvalim svim doktorima i medicinskim radnicima koji se i posle skoro godinu dana i dalje svakodnevno bore za živote svih nas. Zahvaljujući ugledu predsednika Aleksandra Vučića u svetu i posvećenosti i velikom trudu zdravstvenih radnika, mi smo druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih, a prva po broju revakcinisanih, odnosno ukupno zaštićenih građana.

Srbija se može pohvaliti da bez problema može da vakciniše dva i po miliona ljudi, a biće nabavljeno još doza vakcina, tako da razloga za brigu nema i da će svi građani moći da se vakcinišu.

Ono ka čemu težimo je i da obezbedimo zdravstvenu infrastrukturu kako bismo mogli bar jednu od vakcina da proizvodimo ovde u Srbiji, što bi za našu državu bio ogroman uspeh.

Kako je predsednik istakao, već krajem aprila ili najkasnije početkom maja, u Srbiji će stići lekovi koji su se pokazali efikasni u borbi protiv korona virusa. Srbija će biti treća zemlja u Evropi posle Nemačke i Švedske kojoj će biti dostupni ovi lekovi.

To su izuzetno skupi lekovi i pokazali su se kao efikasni u spasavanju života čak i punijim i starijim osobama, što je najvažnije, jer su nama ljudski životi najvažniji.

Pored toga, podsetiću vas da i pored svih mera pomoći koju je uputila privredi i građanima tokom ove pandemije, Srbija ima najmanji pad BDP u Evropi u 2020. godini i u godini tokom pandemije Kovidom 19 samo jedan primer, bilateralna razmena Srbije sa Severnom Makedonijom dostigla je 860 miliona evra.

Sve ovo je jasan pokazatelj da Srbija vodi odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Sa željom da nastavi prijateljstvo sa Severnom Makedonijom i u vidu daljeg napredovanja na planu suzbijanja svih vidova kriminalnih aktivnosti. Na kraju ministre, želim da vam čestitam na svim i te kako dobro sprovedenim akcijama. U skladu sa svim iznesenim, ovaj kao i ostale predloge u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić ćemo podržati. Hvala.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Ovim zakonom idemo još jedan korak napred u borbi protiv nelegalno stečene imovine, samim tim što se njime uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog prihoda u odnosu na već postojeći mehanizam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Na ovaj način sprečava se zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana, odnosno nema vidljivog izvora, odnosno nije stečena na zakonit način.

Ono što smatram da je itekako bitno da se napomene, čak i više puta, zbog javnosti koja nas prati, je da se vrši provera imovine svih lica, što bi značilo od predsednika Republike, političara, funkcionera, biznismena, do svih građana bez izuzetaka.

Sam postupak se započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra. Postavljena je ova granica, imajući u vidu da ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, kao i složenost postupka.

Takođe, važna novina u ovom zakonu je teret dokazivanja, koji je ovde dvostruk. Sa jedne strane, propisano je da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode tog fizičkog lica na poreskoj upravi. S druge strane, sada je na fizičkom licu, a ne na tužilaštvu, kakav je slučaj u krivičnom postupku, da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. To podrazumeva da se poreskom obavezniku stvara obaveza da poreskoj upravi dostavi dokaze kako i na koji način je stekao imovinu za koju nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima, što bi značilo da se svakom licu omogućava pravo da učestvuje u postupku i izjasni o svim okolnostima koje su predmet postupka.

U ovom predlogu zakona najviše se komentarisalo o poreskoj stopi, koja iznosi 75%. Svakako da bi bilo neopravdano da stopa bude manja kada su u pitanju prihodi za koje ne postoji osnov sticanja u zakonu, ali smatram da svi građani treba da znaju da posle ovog postupka postoji mogućnost nastavka, odnosno pokretanja krivičnog postupka, kojim bi se, ukoliko se utvrdi krivica, moglo licu da se protivpravno stečena imovina oduzme u celosti.

Pored toga, izmenama i dopunama zakona, osim imovine, dodati su i tzv. izdaci za privatne potrebe fizičkih lica, što bi značilo da će lica pravdati i poreklo prihoda koja možda nisu potrošili na sticanje imovine, nego, recimo, na skupa putovanja, letovanja, zimovanja, skupocene restorane i druge izdatke koji mogu biti čak i veći od izdataka koji su utrošeni na sticanje imovine. Sav novac ide u budžet Republike Srbije. Smatram da ovim predlogom zakona je učinjen itekako veliki korak u borbi protiv kriminala i korupcije. Od nekada siromašne zemlje, na ivici bankrota, stalnim unapređivanjem, trudom i radom, danas imamo državu na koju možemo biti ponosni u svakom smislu.

Danas imamo Srbiju koja je lider u rastu BDP u Evropi, koja je lider u vakcinaciji, Srbiju kojoj su svi građani podjednako važni, u kojoj nema povlašćenih, u kojoj smo svi isti. Zato nam je ovaj zakon važan i u skladu sa tim, u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam, podržaću ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo u plenumu. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se na samom početku osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada.

Naime, takozvani "Mini Šengen", kako su moje kolege i navele, ali nije na odmet da se ponovi zbog javnosti koja nas prati, podrazumeva zajedničko tržište koje obuhvata inicijativu slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Slobodno kretanje građana podrazumeva kretanje samo sa ličnom kartom. Ovim sporazumom omogućava se mnogo više od turističkih poseta između ova tri naroda. Ovo je zapravo istorijski sporazum malih naroda koji svojim građanima nudi stabilnu i sigurnu budućnost.

Mali Šengen, predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu. Razrađen je kompletan plan kako da se priznaju diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. U višegodišnjem planu i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija kako bi se pojednostavile procedure za međusobno kretanje radne snage.

Sigurna sam da će povećana saradnja povećati priliv stranih investicija u ovaj region. Kada isti investitori učestvuju u ovim zemljama stvara se mogućnost razmene inženjera i radnika deficitarnih zanimanja. To je dobar poziv za strane investicije i time se stvara mogućnost podizanja životnog standarda, uvode i dežurstva za fitosanitarne inspekcije koje omogućavaju brže kretanje kamiona gde se predviđa ušteda negde oko 120 miliona evra, dok se samo slobodom kretanja, odnosno kretanja uz ličnu kartu predviđa ušteda od milijardu evra.

Veliki potencijal ove tri zemlje vidi u stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda i prezentovanja svoje ponude na veliko kinesko tržište. Procene su da 140 miliona ljudi, turisti iz Kine kada nema pandemije putuju širom sveta. Njihova putovanja ne svode se na obilazak jedne države, već obično obilaze dve do četiri države i njihova putovanja najčešće traju osam do 15 dana. Ovim sporazumom olakšavamo kineskim turistima putovanje bez vize čime za njih postajemo još atraktivnije destinacija.

Inicijativom Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena šalje se poruka gde je region postao stabilan i nije zona konflikta. Mini Šengen je od izuzetnog značaja i u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Unapređenjem trgovinske razmene, olakšavanjem protoka robe i kapitala, podrazumeva se i uspostavljanje saradnje među lekarima u zajedničkoj borbi za dobijanje vakcina, kao i formiranje zelenih transferskih linija, a to znači da naše bolnice mogu da prime građane Severne Makedonije i Albanije i obrnuto.

U vreme kada EU zatvara granice mi želimo između sebe da ih otvorimo, pružimo ruku pomirenja i želimo da stvaramo dobre susedske odnose. Srbija se na sve načine svakodnevno bori kako bi negativne efekte pandemije izazvane Kovidom – 19 svela na minimum.

Kada se osvrnemo od marta meseca vidimo da je država reagovala pravovremeno. Ispostavljene su tri minimalne zarade pune i dve minimalne zarade od 60% mikro, malim i srednjim preduzećima. Medicinskim radnicima povećane su zarade od 10%, uplaćena im je jednokratna novčana pomoć od 10.000 dinara, a od 1. januara dobiće ponovo povećanje zarada, kao i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Jednokratna novčana pomoć je isplaćena i penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, sutra će im biti isplaćena još jedna pomoć od 5.000 dinara, kako je najavio i ministar Siniša Mali danas, a povećanje penzija je predviđeno od 1. januara 2021. godine, po švajcarskoj formuli.

Svim punoletnim građanima koji su izrazili potrebu uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za pet meseci odložena je uplata poreza i doprinosa, usledila je i ciljna pomoć hotelijerima u gradovima, a pre neki dan isplaćena je još jedna minimalna zarada za sve one koji su zaposleni u ugostiteljskoj industriji.

Pored svih navedenih pomoći države pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije bolesti i Kovid – 19 izazvane SARS-CoV 2, koja je podnela Vlada.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak preduzetih mera podrški privredi. Imajući u vidu i dalje prisustvu neizvesnosti u prvom kvartalu 2021. godine, država nastavlja da se ponaša odgovorno i pravovremeno, pa samim tim obezbeđuju nastavak preduzetih mera, podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata uokvirimo onoga što je već državu odlučila da preuzme na sebe.

Ovim zakonom je predviđeno produženje perioda u kojem privrednicima mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti, osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci. Time se privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstava koja država u saradnji sa Komercijalnim bankama odlučila da obezbedi u cilju očuvanja likvidnosti.

Sve navedeno pokazuje da je odgovor Srbije na izazov koji je uzrokovala kriza, snažan i odlučan u pomoći i građanima i privredi. Pored toga mi nastavljamo da vodimo politiku mira, stabilnosti i napretka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U skladu s tim podržaću u danu za glasanje predloženi set zakona, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, kojoj pripadam. Hvala.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da kažem da ćemo u danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu kojoj pripadam da podržimo amandman na član 1. koji je podnela Vlada Republike Srbije, iz istih razloga koje je predlagač naveo u svom obrazloženju.

Ono što želim da istaknem i ono što vidimo, od kako je SNS došla na vlast, ona se ponaša odgovorno prema svakom dinaru građana Republike Srbije, koji zaslužuju da znaju gde i na koji način se njihov novac troši.

To možemo da vidimo i u ovoj raspravi kroz Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ali i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, što je od prošle godine postala i praksa.

Nedavno su se pojavili podaci, a o tome je najpre u ovom visokom domu govorio kolega Mirković, a danas i kolega Bakarec i koleginica Božić i apelovali da se ti navodi od nadležnih institucija ispitaju, da je konsultantskoj firmi u Grčkoj uplaćeno na čak 2,5 miliona evra, a zatim ukupno osam miliona evra novca građana Republike Srbije za tzv. pomoć prilikom izgradnje mosta na Adi.

Moram da napomenem da se firma koja se pominje, čak ni ne bavi građevinom. Ja sada razmišljam, a to razmišljanje delim sa vama, dragi građani Republike Srbije, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlast pre SNS.

Razmišljam, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlasti pre SNS.

Razmišljam, da li možda zbog ovakvih i sličnih, u najmanju ruku, neopravdanih trošenja sredstava, Srbija, pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS, bila pred bankrotom sa praznom državnom kasom i sa katancima na firmama koje su zapošljavale na hiljade radnika.

Da li su zbog ovakvih trošenja sredstava naši građani ostajali bez kore hleba? Da li je možda umesto za izgradnju vrtića i bolnica, novac odlazio u džepove Dragana Đilasa, koji je za samo nekoliko godina, koliko je bio na vlasti, u svoj džep strpao za nas obične građane nezamislivih 619.000.000 evra.

Ja se pitam a verujem da se pitate i vi, dragi građani Republike Srbije, u ovom periodu, država je po prvi put u istoriji, najveći teret krize preuzela na sebe i time omogućila privredi da nastavi da živi.

Da li se neko pita da li bi to bilo moguće da se kriza dogodila samo pre par godina i pre nego što je SNS došla na vlast? Odgovor je da svakako ne bi bilo moguće, da prethodnih godina nismo vodili odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da nismo prošli niz teških reformi i da se nismo prema finansijama ponašali domaćinski i na taj način četiri godine za redom ostvarili suficit u budžetu.

Kada se osvrnemo i napravimo retrospektivu od marta meseca ove godine, vidimo da je država reagovala pravovremeno i da je reagovala odlučno, da negativne efekte krize svede na minimum.

Država je realizovala niz mera pomoći, ali tu se nije stalo, pa će se tako sredinom decembra uplatiti još jedna minimalna zarada za sve one u ugostiteljskoj industriji, a tu se podrazumevaju ugostiteljski radnici, renta kar agencije, turistički vodiči i hotelijeri i pored toga, uplatiće se još jedna pomoć, jednokratna, penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Ukupna pomoć države zajedno sa ovim novim merama i od početka pandemije koja je izazvana Kovdiom 19 iznosiće 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% našeg BDP.

Malo je zemalja u svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere. Pored toga, naš javni dug je ispod 60% BDP i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu. Da smo dobro reagovali, ne kažemo samo mi, kažu i ocene MMF i Evropska komisija.

Srbija u ovom periodu beleži najveći rast, odnosno najmanji pad BDP, a planirano je da u 2021. godini stopa rasta BDP iznosi 6%.

Od 1. januara, uslediće i povećanje penzija u iznosu od 5,9% kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosima od 5%, kao i povećanje svim zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 3,5%, s tim da će dodatno povećanje od 1,5% dobiti od aprila meseca naredne godine. Upoređujući samo 2011. godinu sa 2020. godinom, plata medicinskih sestara porasla je 63%, odnosno za 22.300 dinara, dok se plata doktora povećala za 54,% i posle ovog poslednjeg povećanja iznosiće oko 103.000 dinara.

Takođe, dodatno povećanje i za vojnike biće u iznosu od 10% od aprila naredne godine. Napominjem da su u odnosu na 2012. godinu, zarade u Vojsci povećane za preko 40%, a pored toga Vojska se danas oprema i najsavremenijim sredstvima.

Nikada veća sredstva budžeta za 2021. godinu, nisu predviđena za kapitalne investicije od čak 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP.

Nastaviće se sa izgradnjom puteva, iako smo već izgradili 350km puteva, nastaviće se i sa ulaganjem novca u nove industrijske parkove, ali i rekonstrukciju pruga kao što je pruga Niš-Dimitrovgrad, ali i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

Ono što je možda u ovom trenutku najvažnije, nastaviće se sa ulaganjem u zdravstvo. Mi smo dobili dve nove Kovid bolnice u Batajnici koja je već počela sa prijemom pacijenata i u Kruševcu i time se mogu pohvaliti samo još dve zemlje u svetu, a to su Kina i Rusija.

Pored toga, budžetom za 2021. godinu izdvojena su sredstva i za izgradnju novih domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, predviđen je i nastavak završetka KC u Beogradu, kao i izgradnja KCV u Novom Sadu i KC u Kragujevcu.

Za čak 22 zdravstvene ustanove, potpisani su ugovori za rekonstrukciju, među kojima je i Opšta bolnica u Pirotu iz koje ja dolazim, za šta je ukupno predviđeno 5,2 milijarde dinara.

Sledeće godine počeće se sa gradnjom beogradskog metroa. Znam da mnogi građani ne veruju u izgradnju metroa jer je to njima obećavano svake godine od 2009. do 2012. godine, kada je novac građana odlazio, pa možda za 35 nekretnina Gojka Đilasa u najužem centru Beograda koje se mere hektarima i za koje smo nedavno saznali.

Sve ove investicije koje se realizuju, podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a s druge strane podstiču i privatne investicije, pa smo tako u prvih devet meseci imali 1,9 milijardi direktnih stranih investicija što znači da je više od 60% svega što je ušlo na zapadni Balkan došlo u Srbiju.

U poslednje dve do tri godine rangirani smo kao zemlja broj jedan po privlačenju stranih investicija.

Srbija je upravo zbog ponašanja u krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti, da brinemo o privredi i na taj način postali smo još atraktivniji za sve buduće strane ulagače.

Nastavićemo na čelu sa Aleksandrom Vučićem da gradimo snažnu i ekonomski jaku zemlju za budućnost naše dece. Hvala.