Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, prošle nedelje smo u raspravi u načelu, a danas i u pojedinostima govorimo o važnom setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva i važni su ovi zakoni jer predstavljaju polaznu osnovu da se pređe sa reči na dela, odnosno da se krene u proces energetske tranzicije i da se omogući da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Zakon o klimatskim promenama koji smo nedavno usvojili predstavlja povezani krovni zakon u ovoj oblasti i omogućava niskougljenični razvoj, čime će naša privreda i industrija izgledati potpuno drugačije u narednim decenijama.

U predlozima zakona iz ove oblasti upravo je prioritet očuvanje životne sredine i predloženi zakoni omogućavaju da se napravi novi investicioni plan i da našu energetsku bezbednost zasnivamo u narednim godinama i decenijama na velikim i srednjim hidroelektranama solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase. Cilj je da nema zagađivanja, da udišemo čist vazduh, što je, složićemo se svi, ambiciozno kako za Srbiju, tako i za ceo svet, ali od nečega se mora krenuti.

Moramo da povećamo obnovljive izvore energije. Cilj nam je zelena Srbija u kojoj će do 2040. godine najmanje 40% energije dolaziti iz obnovljivih izvora. Srbija je spremna da krene krupnim koracima ka tome. Tako je među ovim zakonima jedan od najmodernijih zakona iz ove oblasti koji će nam omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije i koji će jednog dana, nadamo se, zameniti sve zakone jer ćemo imati samo obnovljive izvore energije.

Zaštita životne sredine je suština svih ovih zakona i ja bih se ovim putem osvrnula i naglasila činjenicu da ovaj zakon reguliše izgradnju mini hidroelektrana. Naime, ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, bez obzira na tip i snagu, čime se štite posebno zaštićena područja.

Sada su ovim zakonom sagledane i reke koje su bile obuhvaćene neadekvatnim rešenjima.

Ne treba da se koristi pitanje očuvanja životne sredine za dobijanje političkih poena, jer se ni jedan problem ne rešava na ulicama, već upravo na ovaj način, zakonskim rešenjima.

Jedina izgradnja hidroelektrana moguća je ukoliko Vlada utvrdi da je to od nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, javnog i opšteg interesa, a odnosi se samo na srednje i velike elektrane.

Ja bih se ovim putem takođe osvrnula na deo koji sam videla da i te kako interesuje građane u mojim stalnim razgovorima sa njima. Naime, građani su u ovim zakonima videli veliki boljitak za njih, shvatili su suštinu, imaju želju da po njima postupaju i veoma su zainteresovani za odnos kupac-proizvođač, koji omogućuje građanima da postave solarne panele na svojim krovovima, da imaju jednaku vrednost energije koju ubacuju u mrežu i onu koju kupuju.

Kada građani postave solarne panele, koriste tu energiju za sopstvenu potrošnju, ali kada imaju višak, tu energiju mogu da ubace u sistem, po istoj ceni po kojoj su i kupovali energiju. Time će računi građana biti znatno manji. Ako, pak, višak energije ubace od one koja je potrošena, na primer, prilikom korišćenja godišnjih odmora, kada ljudi nisu kod kuće, stvaraće se energetski kredit za sledeći mesec, kada će na osnovu toga doći do umanjenja računa. Sve će to svakako u pozitivnom smislu osetno uticati na kućne budžete ljudi.

Ovo je investicija koja svakom građaninu može da se isplati za period od osam do deset godina, a sami solarni paneli kojih trenutno ima na tržištu traju negde oko 20 godina, što bi posle otplate donosilo samo dobitak i profit.

Površina svih krovova u Srbiji je negde oko 600 km kvadratnih i da se samo 10% njih nađe pod solarnim panelima, to bi predstavljalo ogroman potencijal.

Srbija uvodi najnovije trendove i energetsku efikasnost usklađuje sa regulativom EU, pa samim tim uvodi i formira se uprava za energetsku efikasnost, koja će preuzeti poslove finansiranja i realizacije mera za unapređenje i sanaciju objekata, ali pored ustanova koje imaju javnu namenu, ovde je sada novina što su obuhvaćeni i objekti u vlasništvu privatnih lica.

Potpuno je novo što će se omogućiti građanima finansiranje 50 prema 50% za zamenu prozora, vrata, zamenu i poboljšanje fasadne izolacije, kao i za intervencije na grejnim sistemima unutar kuća i zgrada. Uprava finansira 25%, lokalna samouprava 25%, dok će građani sami finansirati polovinu, odnosno 50%.

Početak rada pomenute uprave očekuje se u maju mesecu i prijava od strane građana će se vršiti dostavljanjem predračuna od strane preduzeća koja se bave zamenom prozora, vrata, izolacije ili vrši intervencije na grejnom sistemu i konkurs će sprovoditi opštine, a način dodeljivanja sredstava biće u odnosu 50 prema 50, kao što sam već istakla.

Ovaj proces je dug, s obzirom na broj domaćinstava u našoj zemlji, ali ovo je jedan važan početak.

Takođe, 28 gradova državne uprave biće energetski sanirano u narednom periodu.

Zakonski okvir otvara priču ka energetskoj tranziciji, ka obnovljivim izvorima energije i omogućuje privlačenje kako državnih tako i privatnih investicija. Odaziv građana, privrede, investitora je već veliki, jer je zakon u interesu svih nas, odnosno u interesu svih građana.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer na ovaj način štite se od uništavanja prirodni resursi koji nisu obnovljivi, ali isto tako sprečavamo i zagađenje životne sredine u kojoj živimo, što će dati doprinos kvalitetu života ali i zdravlju svih nas.

Želimo Srbiju koja će nastaviti da napreduje i razvija se, koja ide krupnim koracima napred u svakom smislu, a da pri tome ne zagađujemo ili u znatno manjoj meri zagađujemo životnu okolinu. To je dugotrajan proces, ali ovo je svakako dobar početak. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Razlozi za potvrđivanje ovog sporazuma su potreba održavanja i rekonstrukcije međudržavnih mostova. U Sporazumu je sadržano njih 11, nakon čega će se urediti osnove saradnje, kao i podela nadležnosti između država.

Ugovorne strane su napravile podelu da će održavanje i rekonstrukciju na šest mostova vršiti Republika Srbija, dok će BiH na ostalih pet, i to će obavljati nadležni organi i druga pravna lica definisana zakonima i drugim propisima u državama ugovornih strana.

Takođe, nadležni organi i druga pravna lica će za potrebe sprovođenja ovog sporazuma obezbediti i staviti na raspolaganje drugoj ugovornoj strani odgovarajuću dokumentaciju koja se tiče predmetnog mosta i nadležno ministarstvo države jedne ugovorne strane blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge ugovorne strane o planiranim radnjama, privremenom režimu saobraćaja i vremenu trajanja rekonstrukcije mostova.

Zajednički operativni tim će u roku šest meseci od dana potpisivanja sporazuma pripremiti plan i program održavanja rekonstrukcije mostova koji će sadržati izveštaj o stanju mostova, sa preporukama za potrebe vrste radova, procenom finansijskih sredstava i dinamičkim planom.

Za sprovođenje ovog sporazuma obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, kojim se izdvojeno čak 330 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Danas se u Srbiji gradi više nego što se gradilo decenijama iza nas. Ništa više nije daleko. Sve što je urađeno u oblasti infrastrukture, novi putevi, pruge, aerodromi, su veliki ponos svih nas.

Programom „Srbija 2020- 2025“ u 2021. godini predviđena su ogromna ulaganja u kapitalne investicije, koja će značajno još više podići rast BDP u Srbiji, a već smo prvi po stopi rasta BDP-a u Evropi i to je pokazatelj da smo stabilna država, da smo reagovali pravovremeno, dobro i odgovorno i prilikom krize koja je zadesila ceo svet.

Srbija nastavlja da se gradi, pa nas u ovoj godini očekuje više važnih infrastrukturnih projekata, a svakako među njima najznačajniji su novi auto-putevi i brze saobraćajnice, čija gradnja počinje tokom 2021. godine, pa bi tako do 1. decembra trebalo da imamo u izgradnji čak osam auto-puteva. Očekuje se početak radova na izgradnji Fruškogorskog koridora, ali i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice do Požarevca, zatim do Velikog Gradišta, pa do Donjeg Milanovca.

Trenutno se radi na auto-putu Čačak - Požega, gradnji moravskog koridora do Čačka preko Kruševca do Pojata i auto-putu Kuzmin - Sremska Rača.

Radovi su u toku i na auto-putu Ruma - Šabac - Loznica.

Takođe, u planu su radovi na još dva važna auto-puta, a to su Zrenjanin - Beograd, šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", a očekuje se i gradnja deonice auto-puta od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačka čak 107 kilometara, koja će ubrzati putovanje ka Jadranskom moru.

Predviđenim sporazumom, koji je danas pred nama na dnevnom redu, doprineće se daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Već smo svedoci da su odnosi Republike Srbije i BiH i te kako na visokom, prijateljskom nivou, što se i videlo u ovoj krizi. Srbija je svojim postupcima, svojoj podrškom BiH, ali i celom regionu, svojim nesebičnim deljenjem vakcina, ali i odlukom predsednika Aleksandra Vučića da se u Srbiji mogu vakcinisati i strani državljani, postavila nove standarde prijateljstva, solidarnosti i svesti o opštem zajedničkom interesu, bez obzira na naciju, veru ili pripadnost određenoj društvenoj grupi.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem borbu sa koronavirusom od samog početka gleda kao borbu za živote ljudi, a ne kao političku borbu.

Početkom marta prve doze vakcine u BiH stigle su iz Srbije. Članovima predsedništva BiH lično je Aleksandar Vučić uručio vakcine kao pomoć Srbije ovoj zemlji u kriznim vremenima.

Takođe, osim zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, koji su se vakcinisali u Srbiji, prethodnih dana su mogli svi zainteresovani građani da dođu i vakcinišu se u našoj zemlji, iako su strani državljani. To je solidarnost Srbije koja će u istoriji ostati upamćena.

U prethodno periodu je Aleksandar Vučić i srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku uručio i medicinsku opremu, odnosno 30 kliničkih i pet transportnih respiratora i 10.000 N-95 maski, kao poklon Srbije Republici Srpskoj.

Srbija je pokazala da je u svakom trenutku spremna da pomogne svojim prijateljima kojima je pomoć potrebna, jer samo zajednički možemo da pobedimo ovu pandemiju. Srbija je svojim mudrim postupanjem i prijateljskim odnosom našeg predsednika uspela da obezbedi sada ukupno 3,5 miliona doza vakcina, dok je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona doza vakcina. Danas je kineskom vakcinom vakcinisan i sam predsednik Aleksandar Vučić u Rudnoj Glavi.

Ohrabruje nas činjenica da imamo 26% od ukupne punoletne populacije vakcinisane jednom dozom i 20% sa dve doze, dok je u starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano preko 51% stanovništva, pa je broj zaraženih počeo da pada poslednjih sati kao i broj ljudi na respiratoru.

Osim što smo obezbedili vakcine za naše građane predsednik Aleksandar Vučić se definitivno potvrdio kao lider regiona, pa i cele Evrope odlukom da vakcine protiv korona virusa ponudi i građanima regiona, i to ne kažemo mi, već o tome pišu hrvatski mediji.

U trenutku kada vakcinaciju ceo svet vidi kao jedini izlazak iz pademije, Srbija je među najboljim u Evropi i u svetu u pogledu imunizacije stanovništva. Pored toga, Srbija je odgovornim radom, trudom i mudrim merama ostala i ekonomski jaka i nastavlja se sa ulaganjima u našu zemlju.

Na samom kraju uvaženi ministre želim da vam pružim punu podršku i poželim uspeh u daljem radu na realizaciji svih ambicioznih, ali i realnih zacrtanih ciljeva u narednom periodu. Zlim jezicima ostaje da kritikuju, jer oni samo to i znaju. Ljudi vide rezultate i cene rad i trud i vaš i našeg predsednika i samo nastavite da radite kao i do sada i ovim putem koristim priliku da vas javno pozovem da posetite i Pirot grad odakle ja dolazim.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje su u nadležnosti Ministarstva za kulturu i informisanje, čiji bih rad ja na samom početku želela da pohvalim. Vaš trud i zalaganje su, poštovana minsitarko, i te kako evidentni.

Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je danas pred nama je od izuzetne važnosti, jer će se stvoriti okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način.

Samim utvrđivanjem ove materije zakonom uticaće se i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe i naše baštine za buduće generacije, ali će doprineti podizanju svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja. Ovaj zakon predstavlja neophodno rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejskih predmeta, kao i uspostavljanje sistema organizacije i funkcionisanje muzejske delatnosti, imajući u vidu probleme sa kojima se muzeji svakodnevni suočavaju.

Na ovaj način se stvara okvir da Republika Srbija uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, naročito imajući u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana.

Značaj muzejske građe kao kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara jedan su od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude, jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti naroda, a samo zakonskim okvirom se može postaviti i urediti muzejska delatnost definisanjem, ali i njenim usklađivanjem sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima.

Zakonom se propisuje očuvanje muzejske delatnosti kroz istraživanje, otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje, proučavanje, vrednovanje, predstavljanje, tumačenje i edukaciju javnosti.

Predviđeno je uređenje strukture muzejske delatnosti i organizacija rada ovih ustanova, ali i definisanje jedinstvenog informacionog sistema za muzeje i muzejsku dokumentaciju u Republici Srbiji, što će doprineti efikasnijem čuvanju, korišćenju i prezentaciju muzejske građe.

Takođe, smatram da predloženih 720 knjiga već predstavljaju kulturna dobra zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci i treba da dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, odnosno da budu proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Smatram ovu kategorizaciju opravdanom, jer se prilikom utvrđivanja predloga vodilo računa o posebnim kriterijumima koje je utvrdila Narodna biblioteka Srbije, a to su: vreme nastanka rukopisa, odnosno godina štampanja knjige, vrsta knjige, retkost, odnosno unikati, značaj za proučavanje istorije, književnosti, prava, kulture, jezika, pismenosti, ornamentike, paleografije, ikonografije, kao i peti kriterijum – pismo i jezik na kome je svaka knjiga nastala

Ulaganje u kulturu je od izuzetnog značaja, što je pre par godina i pre krize i Aleksandar Vučić postavio kao jedan od prioriteta. Država je ozbiljnim reformama koje je sprovela, kao i stalnim radom i zalaganjem, uspela da obezbedi sredstva kojima je završila hram Svetog Save, ali i izgradila velelepni spomenik Stefanu Nemanji na koji smo svi izuzetno ponosni.

Pored toga, u prethodnom periodu obnovljen je i Muzej savremene umetnosti. Zgrada je potpuno renovirana i uvedena je nova tehnologija i sada predstavlja najsavremeniji i tehnološki najnapredniji muzejski objekat u našoj zemlji. Posle 15 godina, 2018. godine je ponovo otvoren i Narodni muzej u Beogradu, kada je i obnovljen.

Proteklih godina ulagalo se i u objekte kulture u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Rekonstruisan je muzej Ponišavlje, pirotska tvrđava Kale, uskoro će biti rekonstruisan i višefunkcionalni objekat poznatiji kao Dom vojske i o tome smo skoro govorili u ovom viskom Domu. To je objekat koji se nalazi u samom centru grada. Na tome želim da vam se zahvalim zato što su ljudi iz Pirota i te kako zadovoljni ovim predstojećim ulaganjem u naš grad.

Do jula meseca ove godine trebalo bi da se završi idejni projekat za rekonstrukciju objekta tzv. Bela mačka koji je u planu da postane muzej ćilimarstva. Takođe, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja iz oblasti digitalizacije kulturnih nasleđa u 2021. godini Narodnoj biblioteci Pirot odobrena su sredstva u iznosu od 500.000 dinara za nabavku nove i vredne opreme za digitalizaciju.

Vaša i pomoć države, poštovana ministarko, nam je od izuzetne važnosti i verujem da ćemo dobru saradnju u narednom periodu i nastaviti i unaprediti, ukoliko je to moguće.

Sve ovo će i te kako doprineti očuvanju kulturne baštine, ali i pozitivno uticati na razvoj turizma, a znamo da je 2019. godina bila rekordna i da smo tada prvi put premašili broj stranih u odnosu na broj domaćih turista u našoj zemlji. Sigurna sam da ćemo ovaj trend nastaviti i da ćemo posle ove pandemije postati ozbiljna turistička sila, a tome će svakako doprineti i sva ulaganja u kulturu koja se sprovode.

Srbija se evidentno nepovratno promenila, nepovratno smo otišli napred. Srbija će sledeće godine po prvi put po apsolutnom iznosu, po stopi BPD-a stići Hrvatsku, a u decembru smo po prvi put pretekli Crnu Goru.

Srbija je danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem prva u svetu i po dostupnosti vakcina, ali i po broju vakcinisanih. Znamo da su trenutno na raspolaganju našim građanima čak četiri različite vrste vakcina. Pored toga, nastavili smo da gradimo puteve, bolnice. Pored rekonstrukcije bolnica širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu gde je u toku prva faza, idemo i na treću kovid bolnicu, po najavi samog predsednika. Nastavili smo i da otvaramo nova radna mesta, da dovodimo investitore i uprkos krizi koja nas je zadesila stopa nezaposlenosti u Srbiji je nastavila da opada.

Država je obezbedila u nizu pomoći i simboličnu pomoć za naše najstarije sugrađane, pa će do 5. jula ove godine svi penzioneri dobiti pomoć u vidu vitamina C, D i cink, što će im biti dovoljno za dva meseca, kako bi povećali imunitet.

Ovim putem ponovo apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone ćemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građanke i građani Republike Srbije.

Na samom početku moram da u svoje lično ime odam počast svim žrtvama stradalim prilikom NATO agresije na našu zemlju i izrazim saosećanje sa njihovim porodicama. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva, 595 km pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Ovaj dan nikako ne smemo da zaboravimo, jer je ovo dan sećanja na sve stradale tokom agresije, a 78 dana ubijeno je najmanje 2.500 civila, 79 dece i 1.000 vojnika ranjeno, povređeno više od 12.500 ljudi. Slava im i hvala.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju odluke kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između evropske zajednice i njenih država članica Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenom osnovnih principa EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva u pridruženim stranama Sporazuma među kojima spada i Republika Srbija.

Osnovni ciljevi i principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, međutim nisu samo ekonomski razlozi važni, već je možda najvažnije da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno.

Važno je da svi putnici znaju da naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde i da sigurno i bezbedno mogu da dolete u Srbiju, ali isto tako i da prelete bezbedno iznad naše zemlje.

Takođe, jednako je važno da se primenjuju pravila o zaštiti životne sredine koja su takođe predviđena ovim sporazumom. Sporazum ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi na region zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja EU, a od samog proširenja zajedničkog tržišta na zapadni Balkan korist ima oko 500 miliona građana.

Kod nas i te kako se vidi veliki pomak u oblasti vazdušnog saobraćaja, pa ću napraviti jedno poređenje gledajući 2019. godinu, odnosno period pre korona virusa u odnosu na 2013. godinu.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd uvećan je broj putnika za čak 74%, na kraju 2013. godine ukupan broj putnika je bio 3.543.394, dok je taj broj u 2019. godini iznosio 6.158.897 putnika. Takođe, ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu, posmatrano za isti period je uvećana za preko 140%

Kada se posmatra aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, broj putnika u 2013. godini je iznosio 21.700, dok je taj broj u 2019. godini uvećan za preko 20 puta i iznosio je 419.683 putnika, dok je ukupna količina prevezene robe uvećana za čak 170%, dok se obim saobraćaja, odnosno broj letova u posmatranom periodu uvećao za 47%.

Kada se uporedi ukupni prihodi u sistemu vazdušnog saobraćaja iz 2013. godine sa 2019. godinom, dobije se uvećanje od skoro 86,1% i to sa 40,54 milijardi dinara na 75,46 milijardi dinara, što predstavlja ogroman rast i napredak.

Predlogom zakona o kome se danas raspravlja potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno postati obaveza i u našoj zemlji. Srbija je što se tiče zakona i njihovih usklađivanja sa preporukama EU među najboljima, ali isto tako smo i među najboljima što se tiče ekonomskog rasta, jer evo već drugu godinu za redom smo prvi u Evropi.

Pored toga, među najboljima smo, ako ne i najbolji, kada je u pitanju odgovor države na pandemiju koja je zahvatila ceo svet, pa i našu zemlju, i tu smo ispred velikih svetskih sila samo zahvaljujući mudroj i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Srbija u svakom koraku i u svakom smislu ide u korak sa vremenom i to vidimo u svakodnevnoj borbi za zdravlje ljudi koja je danas apsolutni prioritet. Naš predsednik vodi računa isključivo o zdravlju građana i očuvanju zdravstvenog sistema ne praveći od toga političko pitanje.

Srbija vrlo uspešno sprovodi plan vakcinacije i u našoj zemlji ne samo da imamo dovoljno vakcina za sve prijavljene građane, već građani mogu da sami biraju između četiri vrste vakcina koje su im na raspolaganju.

Već duži vremenski period nalazimo se u samom vrhu po broju vakcinisanih u Evropi i u svetu i ovim putem želim da ponovo apelujem na sve građane da se imunizuju kako bi u narednom periodu mogli da krenemo da živimo normalno.

Imamo dobar primer Izraela koji je zahvaljujući uspešnoj vakcinaciji koja je obuhvatila 60% građana i čak 90% učenika pobedio. Bolnica u Tel Avivu je zatvorila poslednje aktivno Kovid odeljenje i od 7. marta ukinuta su ograničena i život se vraća u normalu. To je primer koji nam daje nadu i ka čemu svi težimo.

Osim vakcinacije, na vakcine, država je izdvojila novac i kupila lek koji se daje rizičnoj grupi zahvaljujući kojem se ukoliko se da u prvih deset dana bolesti rezultat izlečenja je 90%. Na svaki način ova vlast ulaže napore i bori se za svaki život.

Ovim putem želim da izrazim i zahvalnost, s obzirom da je Pirot jedno od 20 mesta koja su dobila 20 najmodernije opremljenih sanitetskih vozila zahvaljujući EU, što je izuzetno bitno i od značaja za živote naših ljudi.

Ono što će Srbiji biti najveći uspeh je to da ćemo imati dve fabrike vakcina i sama činjenica da će se godišnje proizvoditi 30 i 40 miliona vakcina što, kao što vidimo, predstavlja život i opstanak.

Sigurna sam da će Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem zacrtani plan i ostvariti, kao i sve do sada iako su mnogi bili skeptični, pa su se činjenicama uverili u napredak, i da ćemo uskoro izgraditi jednu potpuno novu fabriku za proizvodnju vakcina, dok ćemo drugu imati na „Torlaku“.

Srbija neće samo da pakuje vakcine, već će za manje od godina dana proizvoditi i tečnost. Godišnje će nam biti kako bi se svi zaštitili potrebno, ukoliko se da i treća doza, oko 15 miliona, dok će 25 miliona biti obezbeđeno za region.

Okolnim zemljama, našim susedima smo već pomagali, kao što je sinoć i naš predsednik uručio predsedniku Predsedništva BiH, Miloradu Dodiku, medicinsku opremu i respiratore, a naša pomoć neće izostati ni u narednom periodu.

Srbija će ekonomsku krizu preživeti lakše nego 90% drugih država, samo je bitno da se sprovede proces imunizacije, da se životi i zdravlje ljudi sačuvaju.

Srbija više nije slaba, Srbija je na čelu sa Aleksandrom Vučićem jaka i poštovana država u svetu koja brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti.

Ovim putem želim, poštovani ministre, da vam pružim punu podršku za realizaciju svih projekata širom Srbije koje ovih dana obilazite zajedno sa predsednikom, jer znamo da je Srbija danas jedno veliko gradilište i da će se do kraja godine graditi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago što je Zakon o klimatskim promenama ove nedelje pred nama, najpre zbog samog zakona na kojem se dugo radilo, jer predstavlja izuzetno važan krovni zakon, a onda i zbog toga što samim tim što je ovaj zakon došao na red, znači da smo mnoge ključne probleme u našoj zemlji rešili i da smo spremni da se posvetimo i bavimo ozbiljno ovom temom.

Klimatske promene su svakako globalni problem koji utiče na Srbiju. Sami smo svedoci svih promena koje su zapravo posledica ljudskih aktivnosti. Posledica povećanja efekta staklene bašte u atmosferi potiče najpre od sagorevanja fosilnih goriva u sektorima energetike, saobraćaja i industrije, ali i poljoprivrede i u upravljanju otpadom.

Kako su klimatske promene globalni problem, države moraju dati svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, pa se tako i Republika Srbija opredelila za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Usvajanjem ovog zakona približićemo se i Evropskoj uniji i istovremeno dati svoj doprinos ovoj globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do sredine veka, pa tako, prema nekim predviđanjima, u planu je da do 2050. godine ulicama prolaze samo hibridni ili električni automobili, jer samo većom zastupljenošću vozila na alternativni pogon može se smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu.

Krajem 2020. godine doneta je i Uredba o uslovima i načinu subvencionisanja kupovine novih vozila koja pokreće električni pogon, sve radi sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenju kvaliteta životne sredine.

Srbija ovim zakonom pravi sistemske korake koji će nas približiti EU, a osim toga, imaće i druge pozitivne efekte na privredu i građane.

Srbija je među prvim zemljama zapadnog Balkana koja će usvojiti ovakav zakon, a osim toga, ovaj zakon se kod nas nalazi i na listi prioriteta, jer je to naša obaveza i moramo da sačuvamo zemlju za buduće generacije.

Usvajanje zakona treba da utiče na podizanje svesti i da ovaj zakon gledamo kao šansu za razvoj, šansu za zelena radna mesta i pojavu novih privrednih subjekata. Tu treba da se uključe svi, počev od građana sve do privrede, nevladinih organizacija, naučne zajednice.

Ovaj zakon verujem da će nas ujediniti ka zajedničkom cilju jer nam je svima izuzetno važno da ekonomski razvoj bude zelen i čist, da bi generacijama koje dolaze ostavili lepšu Srbiju od one koju smo mi zatekli.

Pokrenut je rad, zahvaljujući vama, ministarko, na višedecenijskim problemima i samo zajedničkim radom možemo da se borimo protiv klimatskih promena. Svi smo svedoci učestalijih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave, suše, toplotni talasi, koji nose sa sobom velike gubitke koji se procenjuju čak na sedam milijardi evra. Negativni uticaj poplava jeste najvidljiviji, ali suše su te koje doprinose najvećim gubicima.

Izuzetno je važno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to bitno i za razvoj privrede, povećanje konkurentnosti ali i privlačenje stranih investicija, po kojima smo apsolutni lider u regionu.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima brojne aktivnosti i projekte i jako dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, pa je tako i sa Pirotom, gradom odakle i ja dolazim. U Pirotu je pokrenut projekat „Upravljanje otpadom“, odnosno primarne selekcije, što znači odvojeno sakupljanje komunalnog otpada. Predviđena je i odvojena linija sakupljanja i prevoza suvog i mokrog otpada. Prva faza podrazumevala je izgradnju hale od 1.250 metara kvadratnih, dok će u narednom periodu biti završena i kompletna infrastruktura za separaciju komunalnog otpada, koja predstavlja jednu od najznačajnijih investicija u oblasti zaštite životne sredine koja se realizuje u celom okrugu.

Do kraja godine pustiće se u probni rad i verujemo da će to biti jedan lep primer dobre prakse.

Pred nama je jedna intenzivna godina koja zahteva izvršenje brojnih obaveza, ali ne sumnjam da će biti i te kako uspešna. U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Republike Srbije zaključen je i Memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projekat i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, odnosno rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacionih mreža u 28 lokalnih samouprava, među kojima se nalazi i Pirotski okrug, čime se umnogome unapređuje infrastruktura za zaštitu životne sredine.

Osim toga, grad Pirot već nekoliko godina uspešno realizuje Program poboljšanja energetske efikasnosti zgrada u Pirotu i u okviru kojeg se vrši stimulacija za menjanje fasade, stolarije, ali i menjanje načina obračuna energije, kroz nove ventile, kalometre i ostale opreme.

Ove godine biće raspisan i javni poziv za poboljšanje energetske efikasnosti i domaćinstava u gradu, što je veoma bitno jer unapređujući energetsku efikasnost smanjujemo potrošnju goriva, štitimo životnu sredinu i poboljšavamo performanse naših kućnih budžeta, ali i gradske toplane.

Poštovana ministarka, moram da pohvalim vaš rad. Imate našu punu podršku za svo vaše zalaganje. Pratimo rezultate koji su evidentni, iako ste relativno kratko na ovom mestu. Ovim putem želim da vas pozovem da posetite Pirot, jer čvrsto verujemo u nastavak postojeće i gradnju još bolje saradnje u narednom periodu na unapređenju zaštite životne sredine.

Na samom kraju želim da sa ovog mesta uputim i punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj odlučnoj borbi protiv svake vrste kriminala i korupcije i njegovom danonoćnom zalaganju za Srbiju i živote i zdravlje svih građana, kao i podršku svim mojim kolegama koji su ovih dana stalno izloženi napadima samo zato što zajedno sa svima nama brane i veruju u politiku koju vodi Aleksandar Vučić.

U danu za glasanje sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaću ovaj amandman, kao i Predlog zakona, u celini. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Na samom početku ne mogu a da ne pohvalim Vladu Republike Srbije koja je prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojivši nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta kojima se definišu prioriteti razvoja u ovoj oblasti, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i medija.

U okviru ovog projekta za koji je predviđeno ukupno 30 miliona evra zajam banke pokriva 20 miliona evra i 10 miliona evra finansiraće se iz budžeta Republike Srbije i drugih zajmova i donacija.

Planira se renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove, sve sa fokusom na renoviranju stanja postojećih zgrada. Pored toga, radiće se i na poboljšanju mogućnosti pristupa zgradama i energetskoj efikasnosti.

Uz to, obezbeđena su i bespovratna sredstva u iznosu od 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti za tri podprojekta.

U cilju je da se ustanovama koje su uključene u projekat sačuva njihova arhitektonska i istorijska vrednost, jer se uglavnom nalaze u istorijskim i zaštićenim zgradama.

Na izuzetno zadovoljstvo mojih sugrađana i mene, pored Narodnog pozorišta u Beogradu, pored muzeja Jugoslavije i ostalih ustanova u Beogradu i širom Srbije, koje su se našle na ovoj listi ustanova koje su obuhvaćene finansiranjem projekta, nalazi se i više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu, poznatiji kod nas kao Dom vojske koji se nalazi u samom centru našeg grada.

Potencijalni društveni uticaj ovih ulaganja je izuzetno veliki. Samim tim što će se doprineti poboljšanju uslova u ciljnim objektima koji će postati funkcionalniji i operativniji, pa će u skladu sa tim povećati i broj posetilaca i ostvareni prihodi, što će pak doprineti njihovoj finansijskoj i organizacionoj nezavisnosti. Društveni projekti donose i ekonomsku vrednost društvu.

Kroz poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i primenu savremenih praksi građenja, ovim projektom će se omogućiti, ustanovama, odnosno korisnicima da izlažu svoje kolekcije i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja.

Obnavljanjem funkcionalnosti i povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za kulturne događaje projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu, kako domaćem tako i regionalnom i inostranom.

Grad Pirot je u prethodnom periodu u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima uredio i tri škole, Osnovnu školu „Sveti Sava“, u vrednosti od 145 miliona dinara, Osnovnu školu „8. Septembar“, gde je uloženo 120 miliona dinara i školu „Mladost“ u koju je uloženo 32 miliona dinara.

Osim ovih ulaganja, nastaviće se i pored krize koja je zadesila ceo svet, izazvana Kovidom 19 i sa ulaganjima u putnu infrastrukturu širom Srbije. Pa tako do kraja godine gradiće se čak sedam autoputeva i brzih saobraćajnica.

Da radimo dobro, i da je Srbija stabilna zemlja pokazuju najbolje direktne strane investicije, koje i pored ove krize nisu stale, pa će tako za par dana biti predstavljena velika nemačka investicija u Novom Sadu, a već početkom sledećeg meseca biće potpisan ugovor sa velikom japanskom kompanijom u investiciji, takođe u ovom gradu.

Zahvaljujući svim ulaganjima u našu zelju, verujem da ćemo posle prestanka pandemije imati i više turista, nego što smo imali u 2019. godini, koja je bila rekordna i po broju posetilaca i po broju noćenja, i godina u kojoj smo po prvi put nadmašili broj stranih turista po broju domaćih.

Srbija ima čime da se pohvali, šta da pokaže, kako da privuče goste i verujem da će posle pandemije biti ozbiljna turistička sila i nastaviti trene iz 2019. godine, što će u mnogome pomoći i realizaciji ovog projekta koji je danas na dnevnom redu. Do tada moram da naglasim da sam izuzetno ponosna na našu borbu protiv korona virusa i da smo dalje prvi po broju revakcinisanih u Evropi.

Predsednik Aleksandar Vučić ulaže izuzetne napore da sačuva svaki ljudski život, što pokazuje i sam doček ruskih vakcina. Na nama je da se pridržavamo svih mera i saveta i apelujemo na sve građane na kolektivnu odgovornost.

Osim toga pokazali smo da brinemo ne samo o nama, već i našim susedima u regionu, pa smo pored Severne Makedonije i Crne Gore danas donirali vakcine i Bosni i Hercegovini, čime doprinosimo očuvanju njihovih zdravstvenih sistema u ovim kriznim vremenima.

Na samom kraju želim da podržim inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, jer ne treba drugi da tumače našu istoriju, čije stranice mi sami ispisujemo. Zato je i film „Dara iz Jasenovca“ mnogo važan za našu decu, jer su ona jako malo znala o tome, o patnjama, stradanjima, suzama i bol našeg naroda koji ne sme biti zaboravljen.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre Vulin sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, na koji ću se ja u svom današnjem izlaganju osvrnuti.

Naime, ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu samo je još jedan u nizu sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije i još jedan primer u nizu koji pokazuje dobru saradnju između ove dve države.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije ima veći broj zaključenih sporazuma u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, iregularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnje kontrole, što pomaže razmenjivanju velikog broja informacija. Sama praksa se pokazala kao dobra i to pokazuje i podatak da se prosečno godišnje razmeni oko 1300 operativnih informacija.

Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima predstavlja rezultat opredeljenja država da utvrđivanjem procedura unaprede sistemske resurse za suzbijanje ove pojave. Ovde se pre svega misli na sistem prevencije, identifikacije zaštite, upućivanja saradnje u krivičnim i drugim postupcima, ali i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava naravno, uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava prema žrtvama trgovine ljudima.

Dobri rezultati mogu da se postignu samo razmenom informacija, jačanjem kapaciteta i profesionalnog razvoja kako bi se ranim otkrivanjem, rasvetljavanjem i sprečavanjem krivičnih dela iz ove oblasti vremenom njihov broj smanjio, a posledice ublažile.

Svakako veliki doprinos u ovoj borbi imaće i efikasno procesuiranje fizičkih i pravnih lica, ali i pravna zaštita žrtava trgovine ljudima, uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih akata u borbi protiv trgovine ljudima.

Odnos između Srbije i Severne Makedonije u svakom pogledu idu uzlaznim putem i baziraju se na uzajamnom prijateljstvu građana ovih dveju država, što doprinosi našim dobrim bilateralnim odnosima, ali doprinosi i čitavom regionu, pa je tako došlo do potpune saglasnosti oko pitanja rešavanja odnosa između Beograda i Prištine putem dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

Verujem da će se u narednom periodu nastaviti sa održavanjem sednica dveju vlada, što je postojalo prilikom uzajamnog pomaganja tokom pandemije. Raduje me vest što smo mogli da pomognemo i da je predsednik Aleksandar Vučić u teškim trenucima dokazao da nismo samo najbliži susedi, već i najbolji prijatelji donirajući Severnoj Makedoniji preko 4000 doza fajzerovih vakcina.

Neko će reći da je to mala količina vakcina. Tačno, ali imajte u vidu da je ova količina dovoljna da se vakcinišu gotovo svi medicinski radnici u crvenim zonama u ovoj zemlji, što predstavlja očuvanje zdravstvenog sistema uz našu pomoć u trenucima kada je on i te kako opterećen.

Trudili smo se da dobijemo saglasnost na osnovu ugovora koji Srbija ima sa „Fajzerom“ da bi vakcine mogli da doniramo i nakon toga odmah smo izvršili primopredaju kako bi se što više života spasilo. Zahvaljujući ovoj donaciji našeg predsednika, građani Severne Makedonije krenuli su u imunizaciju i pre nekih drugih u regionu i ovom delu sveta.

Moram da iskoristim priliku i da se sa ovog mesta zahvalim svim doktorima i medicinskim radnicima koji se i posle skoro godinu dana i dalje svakodnevno bore za živote svih nas. Zahvaljujući ugledu predsednika Aleksandra Vučića u svetu i posvećenosti i velikom trudu zdravstvenih radnika, mi smo druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih, a prva po broju revakcinisanih, odnosno ukupno zaštićenih građana.

Srbija se može pohvaliti da bez problema može da vakciniše dva i po miliona ljudi, a biće nabavljeno još doza vakcina, tako da razloga za brigu nema i da će svi građani moći da se vakcinišu.

Ono ka čemu težimo je i da obezbedimo zdravstvenu infrastrukturu kako bismo mogli bar jednu od vakcina da proizvodimo ovde u Srbiji, što bi za našu državu bio ogroman uspeh.

Kako je predsednik istakao, već krajem aprila ili najkasnije početkom maja, u Srbiji će stići lekovi koji su se pokazali efikasni u borbi protiv korona virusa. Srbija će biti treća zemlja u Evropi posle Nemačke i Švedske kojoj će biti dostupni ovi lekovi.

To su izuzetno skupi lekovi i pokazali su se kao efikasni u spasavanju života čak i punijim i starijim osobama, što je najvažnije, jer su nama ljudski životi najvažniji.

Pored toga, podsetiću vas da i pored svih mera pomoći koju je uputila privredi i građanima tokom ove pandemije, Srbija ima najmanji pad BDP u Evropi u 2020. godini i u godini tokom pandemije Kovidom 19 samo jedan primer, bilateralna razmena Srbije sa Severnom Makedonijom dostigla je 860 miliona evra.

Sve ovo je jasan pokazatelj da Srbija vodi odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Sa željom da nastavi prijateljstvo sa Severnom Makedonijom i u vidu daljeg napredovanja na planu suzbijanja svih vidova kriminalnih aktivnosti. Na kraju ministre, želim da vam čestitam na svim i te kako dobro sprovedenim akcijama. U skladu sa svim iznesenim, ovaj kao i ostale predloge u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić ćemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Ovim zakonom idemo još jedan korak napred u borbi protiv nelegalno stečene imovine, samim tim što se njime uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog prihoda u odnosu na već postojeći mehanizam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Na ovaj način sprečava se zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana, odnosno nema vidljivog izvora, odnosno nije stečena na zakonit način.

Ono što smatram da je itekako bitno da se napomene, čak i više puta, zbog javnosti koja nas prati, je da se vrši provera imovine svih lica, što bi značilo od predsednika Republike, političara, funkcionera, biznismena, do svih građana bez izuzetaka.

Sam postupak se započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra. Postavljena je ova granica, imajući u vidu da ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, kao i složenost postupka.

Takođe, važna novina u ovom zakonu je teret dokazivanja, koji je ovde dvostruk. Sa jedne strane, propisano je da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode tog fizičkog lica na poreskoj upravi. S druge strane, sada je na fizičkom licu, a ne na tužilaštvu, kakav je slučaj u krivičnom postupku, da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. To podrazumeva da se poreskom obavezniku stvara obaveza da poreskoj upravi dostavi dokaze kako i na koji način je stekao imovinu za koju nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima, što bi značilo da se svakom licu omogućava pravo da učestvuje u postupku i izjasni o svim okolnostima koje su predmet postupka.

U ovom predlogu zakona najviše se komentarisalo o poreskoj stopi, koja iznosi 75%. Svakako da bi bilo neopravdano da stopa bude manja kada su u pitanju prihodi za koje ne postoji osnov sticanja u zakonu, ali smatram da svi građani treba da znaju da posle ovog postupka postoji mogućnost nastavka, odnosno pokretanja krivičnog postupka, kojim bi se, ukoliko se utvrdi krivica, moglo licu da se protivpravno stečena imovina oduzme u celosti.

Pored toga, izmenama i dopunama zakona, osim imovine, dodati su i tzv. izdaci za privatne potrebe fizičkih lica, što bi značilo da će lica pravdati i poreklo prihoda koja možda nisu potrošili na sticanje imovine, nego, recimo, na skupa putovanja, letovanja, zimovanja, skupocene restorane i druge izdatke koji mogu biti čak i veći od izdataka koji su utrošeni na sticanje imovine. Sav novac ide u budžet Republike Srbije. Smatram da ovim predlogom zakona je učinjen itekako veliki korak u borbi protiv kriminala i korupcije. Od nekada siromašne zemlje, na ivici bankrota, stalnim unapređivanjem, trudom i radom, danas imamo državu na koju možemo biti ponosni u svakom smislu.

Danas imamo Srbiju koja je lider u rastu BDP u Evropi, koja je lider u vakcinaciji, Srbiju kojoj su svi građani podjednako važni, u kojoj nema povlašćenih, u kojoj smo svi isti. Zato nam je ovaj zakon važan i u skladu sa tim, u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam, podržaću ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo u plenumu. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se na samom početku osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada.

Naime, takozvani "Mini Šengen", kako su moje kolege i navele, ali nije na odmet da se ponovi zbog javnosti koja nas prati, podrazumeva zajedničko tržište koje obuhvata inicijativu slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Slobodno kretanje građana podrazumeva kretanje samo sa ličnom kartom. Ovim sporazumom omogućava se mnogo više od turističkih poseta između ova tri naroda. Ovo je zapravo istorijski sporazum malih naroda koji svojim građanima nudi stabilnu i sigurnu budućnost.

Mali Šengen, predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu. Razrađen je kompletan plan kako da se priznaju diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. U višegodišnjem planu i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija kako bi se pojednostavile procedure za međusobno kretanje radne snage.

Sigurna sam da će povećana saradnja povećati priliv stranih investicija u ovaj region. Kada isti investitori učestvuju u ovim zemljama stvara se mogućnost razmene inženjera i radnika deficitarnih zanimanja. To je dobar poziv za strane investicije i time se stvara mogućnost podizanja životnog standarda, uvode i dežurstva za fitosanitarne inspekcije koje omogućavaju brže kretanje kamiona gde se predviđa ušteda negde oko 120 miliona evra, dok se samo slobodom kretanja, odnosno kretanja uz ličnu kartu predviđa ušteda od milijardu evra.

Veliki potencijal ove tri zemlje vidi u stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda i prezentovanja svoje ponude na veliko kinesko tržište. Procene su da 140 miliona ljudi, turisti iz Kine kada nema pandemije putuju širom sveta. Njihova putovanja ne svode se na obilazak jedne države, već obično obilaze dve do četiri države i njihova putovanja najčešće traju osam do 15 dana. Ovim sporazumom olakšavamo kineskim turistima putovanje bez vize čime za njih postajemo još atraktivnije destinacija.

Inicijativom Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena šalje se poruka gde je region postao stabilan i nije zona konflikta. Mini Šengen je od izuzetnog značaja i u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Unapređenjem trgovinske razmene, olakšavanjem protoka robe i kapitala, podrazumeva se i uspostavljanje saradnje među lekarima u zajedničkoj borbi za dobijanje vakcina, kao i formiranje zelenih transferskih linija, a to znači da naše bolnice mogu da prime građane Severne Makedonije i Albanije i obrnuto.

U vreme kada EU zatvara granice mi želimo između sebe da ih otvorimo, pružimo ruku pomirenja i želimo da stvaramo dobre susedske odnose. Srbija se na sve načine svakodnevno bori kako bi negativne efekte pandemije izazvane Kovidom – 19 svela na minimum.

Kada se osvrnemo od marta meseca vidimo da je država reagovala pravovremeno. Ispostavljene su tri minimalne zarade pune i dve minimalne zarade od 60% mikro, malim i srednjim preduzećima. Medicinskim radnicima povećane su zarade od 10%, uplaćena im je jednokratna novčana pomoć od 10.000 dinara, a od 1. januara dobiće ponovo povećanje zarada, kao i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Jednokratna novčana pomoć je isplaćena i penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, sutra će im biti isplaćena još jedna pomoć od 5.000 dinara, kako je najavio i ministar Siniša Mali danas, a povećanje penzija je predviđeno od 1. januara 2021. godine, po švajcarskoj formuli.

Svim punoletnim građanima koji su izrazili potrebu uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za pet meseci odložena je uplata poreza i doprinosa, usledila je i ciljna pomoć hotelijerima u gradovima, a pre neki dan isplaćena je još jedna minimalna zarada za sve one koji su zaposleni u ugostiteljskoj industriji.

Pored svih navedenih pomoći države pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije bolesti i Kovid – 19 izazvane SARS-CoV 2, koja je podnela Vlada.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak preduzetih mera podrški privredi. Imajući u vidu i dalje prisustvu neizvesnosti u prvom kvartalu 2021. godine, država nastavlja da se ponaša odgovorno i pravovremeno, pa samim tim obezbeđuju nastavak preduzetih mera, podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata uokvirimo onoga što je već državu odlučila da preuzme na sebe.

Ovim zakonom je predviđeno produženje perioda u kojem privrednicima mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti, osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci. Time se privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstava koja država u saradnji sa Komercijalnim bankama odlučila da obezbedi u cilju očuvanja likvidnosti.

Sve navedeno pokazuje da je odgovor Srbije na izazov koji je uzrokovala kriza, snažan i odlučan u pomoći i građanima i privredi. Pored toga mi nastavljamo da vodimo politiku mira, stabilnosti i napretka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U skladu s tim podržaću u danu za glasanje predloženi set zakona, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da kažem da ćemo u danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu kojoj pripadam da podržimo amandman na član 1. koji je podnela Vlada Republike Srbije, iz istih razloga koje je predlagač naveo u svom obrazloženju.

Ono što želim da istaknem i ono što vidimo, od kako je SNS došla na vlast, ona se ponaša odgovorno prema svakom dinaru građana Republike Srbije, koji zaslužuju da znaju gde i na koji način se njihov novac troši.

To možemo da vidimo i u ovoj raspravi kroz Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ali i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, što je od prošle godine postala i praksa.

Nedavno su se pojavili podaci, a o tome je najpre u ovom visokom domu govorio kolega Mirković, a danas i kolega Bakarec i koleginica Božić i apelovali da se ti navodi od nadležnih institucija ispitaju, da je konsultantskoj firmi u Grčkoj uplaćeno na čak 2,5 miliona evra, a zatim ukupno osam miliona evra novca građana Republike Srbije za tzv. pomoć prilikom izgradnje mosta na Adi.

Moram da napomenem da se firma koja se pominje, čak ni ne bavi građevinom. Ja sada razmišljam, a to razmišljanje delim sa vama, dragi građani Republike Srbije, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlast pre SNS.

Razmišljam, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlasti pre SNS.

Razmišljam, da li možda zbog ovakvih i sličnih, u najmanju ruku, neopravdanih trošenja sredstava, Srbija, pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS, bila pred bankrotom sa praznom državnom kasom i sa katancima na firmama koje su zapošljavale na hiljade radnika.

Da li su zbog ovakvih trošenja sredstava naši građani ostajali bez kore hleba? Da li je možda umesto za izgradnju vrtića i bolnica, novac odlazio u džepove Dragana Đilasa, koji je za samo nekoliko godina, koliko je bio na vlasti, u svoj džep strpao za nas obične građane nezamislivih 619.000.000 evra.

Ja se pitam a verujem da se pitate i vi, dragi građani Republike Srbije, u ovom periodu, država je po prvi put u istoriji, najveći teret krize preuzela na sebe i time omogućila privredi da nastavi da živi.

Da li se neko pita da li bi to bilo moguće da se kriza dogodila samo pre par godina i pre nego što je SNS došla na vlast? Odgovor je da svakako ne bi bilo moguće, da prethodnih godina nismo vodili odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da nismo prošli niz teških reformi i da se nismo prema finansijama ponašali domaćinski i na taj način četiri godine za redom ostvarili suficit u budžetu.

Kada se osvrnemo i napravimo retrospektivu od marta meseca ove godine, vidimo da je država reagovala pravovremeno i da je reagovala odlučno, da negativne efekte krize svede na minimum.

Država je realizovala niz mera pomoći, ali tu se nije stalo, pa će se tako sredinom decembra uplatiti još jedna minimalna zarada za sve one u ugostiteljskoj industriji, a tu se podrazumevaju ugostiteljski radnici, renta kar agencije, turistički vodiči i hotelijeri i pored toga, uplatiće se još jedna pomoć, jednokratna, penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Ukupna pomoć države zajedno sa ovim novim merama i od početka pandemije koja je izazvana Kovdiom 19 iznosiće 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% našeg BDP.

Malo je zemalja u svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere. Pored toga, naš javni dug je ispod 60% BDP i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu. Da smo dobro reagovali, ne kažemo samo mi, kažu i ocene MMF i Evropska komisija.

Srbija u ovom periodu beleži najveći rast, odnosno najmanji pad BDP, a planirano je da u 2021. godini stopa rasta BDP iznosi 6%.

Od 1. januara, uslediće i povećanje penzija u iznosu od 5,9% kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosima od 5%, kao i povećanje svim zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 3,5%, s tim da će dodatno povećanje od 1,5% dobiti od aprila meseca naredne godine. Upoređujući samo 2011. godinu sa 2020. godinom, plata medicinskih sestara porasla je 63%, odnosno za 22.300 dinara, dok se plata doktora povećala za 54,% i posle ovog poslednjeg povećanja iznosiće oko 103.000 dinara.

Takođe, dodatno povećanje i za vojnike biće u iznosu od 10% od aprila naredne godine. Napominjem da su u odnosu na 2012. godinu, zarade u Vojsci povećane za preko 40%, a pored toga Vojska se danas oprema i najsavremenijim sredstvima.

Nikada veća sredstva budžeta za 2021. godinu, nisu predviđena za kapitalne investicije od čak 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP.

Nastaviće se sa izgradnjom puteva, iako smo već izgradili 350km puteva, nastaviće se i sa ulaganjem novca u nove industrijske parkove, ali i rekonstrukciju pruga kao što je pruga Niš-Dimitrovgrad, ali i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

Ono što je možda u ovom trenutku najvažnije, nastaviće se sa ulaganjem u zdravstvo. Mi smo dobili dve nove Kovid bolnice u Batajnici koja je već počela sa prijemom pacijenata i u Kruševcu i time se mogu pohvaliti samo još dve zemlje u svetu, a to su Kina i Rusija.

Pored toga, budžetom za 2021. godinu izdvojena su sredstva i za izgradnju novih domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, predviđen je i nastavak završetka KC u Beogradu, kao i izgradnja KCV u Novom Sadu i KC u Kragujevcu.

Za čak 22 zdravstvene ustanove, potpisani su ugovori za rekonstrukciju, među kojima je i Opšta bolnica u Pirotu iz koje ja dolazim, za šta je ukupno predviđeno 5,2 milijarde dinara.

Sledeće godine počeće se sa gradnjom beogradskog metroa. Znam da mnogi građani ne veruju u izgradnju metroa jer je to njima obećavano svake godine od 2009. do 2012. godine, kada je novac građana odlazio, pa možda za 35 nekretnina Gojka Đilasa u najužem centru Beograda koje se mere hektarima i za koje smo nedavno saznali.

Sve ove investicije koje se realizuju, podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a s druge strane podstiču i privatne investicije, pa smo tako u prvih devet meseci imali 1,9 milijardi direktnih stranih investicija što znači da je više od 60% svega što je ušlo na zapadni Balkan došlo u Srbiju.

U poslednje dve do tri godine rangirani smo kao zemlja broj jedan po privlačenju stranih investicija.

Srbija je upravo zbog ponašanja u krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti, da brinemo o privredi i na taj način postali smo još atraktivniji za sve buduće strane ulagače.

Nastavićemo na čelu sa Aleksandrom Vučićem da gradimo snažnu i ekonomski jaku zemlju za budućnost naše dece. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, još pre izbora Vlade Aleksandar Vučić je postavio šest osnovnih ciljeva. Jedan od njih u ovom trenutku, verovatno i najvažniji je svakako očuvanje i borba za zdravlje građana Srbije.

U skladu sa tim, pred nama je danas set predloga zakona među kojima se nalaze i oni koji se odnose na ublažavanje pandemije izazvane Kovidom 19. Aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovara adekvatno, pravovremeno i odgovorno na sve izazove koji su nastali u vreme pandemije virusa korona i po odgovoru na Kovid 19, Srbija je na petom mestu u Evropi.

Veliki je značaj i investiranje države u zdravstvo u koje je do sada država uložila čak preko 600 miliona evra. Time je znatno poboljšan i standard lekara i svih zaposlenih zdravstvenih radnika i osim povećanja plata u iznosu od 10% zdravstvenim radnicima je nedavno uplaćena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10 hiljada dinara, kao zahvalnost simbolična za sve ono što su prethodnih meseci radili i nastavljaju da rade za sve nas.

Država je u prethodnom periodu, odnosno nedavnim rebalansom, drugim po redu ove godine izdvojila i devet milijardi dinara za izgradnju dve nove kovid bolnice, jednu u Beogradu koju je sinoć obišao i predsednik Aleksandar Vučić i najavio prijem novih pacijenata već od početka decembra i druge u Kruševcu gde se očekuje prijem obolelih već sredinom decembra.

Takođe, u planu je i nastavak rekonstrukcije velikog broja domova zdravlja i opštih bolnica širom Srbije pa je tako u planu i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu, odakle i ja dolazim.

Ove godine možemo da se nosimo sa krizom i da država preuzme veliki deo tereta na sebe samo zato što smo prethodnih godina na čelu sa Aleksandrom Vučićem vodili odgovornu politiku, sproveli značajne reforme i na osnovu toga ostvarili u prethodne četiri godine suficit u budžetu. Da smo kako zdravstveno tako i ekonomski dobro odgovorili u ovim izazovnim vremenima svedoči i najmanji pad od 0,5% po procenama MMF-a, a mi se nadamo da ćemo biti u minusu 0,1% i da će sledeće godine Srbija beležiti dalji ekonomski rast.

To pokazuje da je naša ekonomija postala otporna, da smo našli pravu meru, kada imate 10-15% pada ekonomije čak velikih svetskih sila. I pored svih poteškoća nezaposlenost u Srbiji je nastavila da pada, pa tako beležimo u drugom kvartalu ove godine iznos od 7,3% stope nezaposlenosti, što je svakako rekorni istorijski minimum. Možemo da se pohvalimo i da je prosečna plata u julu mesecu u Srbiji po prvi put prešla iznos od 510 evra.

Svakako treba naglasiti da smo jedna od retkih zemalja koje će u januaru povećati penzije u iznosu od 5,9% i zarade u javnom sektoru u iznosu od 6,6% po švajcarskoj formuli, čime će se podići životni standard građana, a samim tim bićemo i bliži ostvarenju cilja koji je predviđen nacionalnim investicionim planom "Srbija 2020-2025" kojim će prosečna zarada do kraja 2025. godine iznositi 900 evra, dok će prosečna penzija biti negde oko 440 evra.

U ovom setu predloga zakona se nalaze zakoni koji imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstalja Kovid 19, kao i jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema u cilju postizanja nivoa pripravnosti u Srbiji. Kako bi u najboljoj meri država odgovorila u ovoj teškoj situaciji, povećala je i obim nabavki potrošnog medicinsog materijala i opreme, gde spadaju zaštitna oprema, maske, rukavice, dezinfekciona sredstva, ventilatori, respiratori, lekovi i sve ono što je svakodnevno potrebno itekako opterećenom zdravstvenom sistemu.

Moralo je da se pristupi opremanju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju laboratorija, pa će tako jedan od projekata omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid 19 laboratorije, jedne u okviru KCV u Novom Sadu i druge u okviru KC u Kragujevcu sa kapacitetom od 1.000 uzoraka na dan, što će svakako povećati i kapacitete testiranja u Srbiji na preko 9.000 testova dnevno.

Omogućiće se integracija laboratorija u zdravstveni informacioni sistem kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom 19. u okviru projekta biće omogućeno i uspostavljanje brzog testiranja na aerodromima Nikola Tesla u Beogradu i u Konstantnin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj.

Kako bi država još jače nastavila borbu sa Kovidom 19 i kako bi se nastavilo sa ulaganjem u našu zemlju, glasaću i podržaću zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu predloženi set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, kako je ovo moje prvo obraćanje, na samom početku iskoristila bih priliku da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS koji su dali šansu nama mladim ljudima da se po prvi put nađemo u poslaničkim klupama. Trudiću se da svojim radom, zalaganjem, kao, verujem, i sve ostale moje kolege, kao i svakodnevnim razgovorima sa građanima, to poverenje i opravdam.

Kao neko ko dolazi iz Pirota, pograničnog okruga u kome žive i nacionalne manjine, posebno u Dimitrovgradu, gde je pretežno stanovništvo bugarske nacionalnosti, imala sam potrebu da se danas javim za reč.

Nekada se moglo čuti – što južnije, to tužnije. Ali, danas to ne možemo reći. Srbija se razvija ravnomerno.

Svedoci smo novoizgrađenog Koridora 10. Svedoci smo da će se u narednom periodu rekonstruisati i železnica.

Danas sam ja nekih dva i po sata stigla od Pirota do Beograda, za šta je do pre par meseci trebalo čak četiri. To će našoj deci biti normalno, ali svi znamo da do skoro nije bilo tako.

Osim puteva, svedoci smo i mnogobrojnih rekonstruisanih i novoizgrađenih škola, vrtića, bolnica, uređenih parkova, izgrađenih sportskih centara.

U vreme epidemije Kovidom-19, koja je zahvatila ceo svet, pa i našu državu, doneli smo niz mera za koje možemo već danas reći da su se pokazale kao delotvorne. Od pomoći u vidu 100 evra svim punoletnim građanima, preko pomoći malim, srednjim i mikropreduzećima, do ciljne pomoći hotelijerima. Da smo radili dobro i usled epidemije pokazuje i stopa nezaposlenosti, koja je danas na rekordnom istorijskom minimumu oko 7%. Uz to, beležimo i najveći privredni rast u Evropi.

U Srbiji su plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu. Već sada, prosečna plata u Srbiji je iznad 510 evra, a nastojaćemo da ostvarimo cilj koji je predviđen Nacionalnim investicionim planom – „Srbija 2020-2025“, u kojem se predviđa da prosečna plata iznosi čak 900 evra do kraja 2025. godine, a prosečna penzija 440 evra.

Sve ono što smo radili pokazalo se kao dobro, jer je dalo rezultate. Nastavićemo tim putem radeći još više i razvijajući našu Srbiju još bolje, brže i jače.

Zato su nam značajna i ova tri ministarstva, koja još sistematičnije mogu sagledati potrebe ljudi na selu, koji će ulagati u porodicu, koja predstavlja stub svakog društva, koje će brinuti o ljudskim i pravima nacionalnih manjina i koje će društveni dijalog uvrstiti u političku praksu.

Želimo Srbiju u kojoj mladi žele da žive, u kojoj svi građani vide sigurnu budućnost. Hvala.