Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pre svega da kažem da je ovaj zakon i Predlog zakona o izmenama i dopunama korak napred u odnosu na prethodno rešenje. Naravno, postoji mnogo elemenata. Godine 2009. DSS je glasala protiv ovog zakona, ali još jednom ću ponoviti, ovo rešenje koje je sada predloženo je zbog odluke Ustavnog suda. Vrlo promptno je reagovano. Zahvaljujemo se predlagaču što je ovom reakcijom doveo do toga da agencije mogu da vrše svoju dužnost na način propisan zakonom.
Citirao bih predloženi amandman – "Pripadnici VBA i VOA dužni su da odbiju izvršenje protivzakonitih naređenja, odnosno naloga pretpostavljenog čijim bi se izvršenjem učinilo krivično delo".
Kada je u pitanju ovaj amandman treba reći da se u članu 42. Zakona o VOA i VBA reguliše pitanje dužnosti i obaveza pripadnika VBA I VOA. U tom članu se, između ostalog, navodi da pripadnik VBA, odnosno VOA, citiraću, ako smatra da je nalog direktora VBA ili direktora VOA ili pretpostavljenog nezakonit, dužan je da ga u pisanoj formi na to upozori. Ako pretpostavljeni i dalje insistira na njegovom izvršenju, dužan je da traži pisanu potvrdu naloga. Ako nalog bude potvrđen, obavezan je da o tome izvesti višeg pretpostavljenog i unutrašnju kontrolu. Ovakva formulacija nedovoljno je, po nama, jasna i nije usklađena sa formulacijom koja se sadrži, odnosno nalazi u Zakonu o Vojsci, koji u članu 13. reguliše obaveze pripadnika Vojske Srbije. Zato smo ovim amandmanom pokušali da u ovom članu, jer član 42. nije predmet ovih izmena i dopuna Zakona o VBA i VOA, ukažemo na značaj ovog pitanja i iskažemo potrebu da se jasno naglasi na dužnost i obavezu svih pripadnika VBA i VOA, ali takođe da zaštitimo integritet svih pripadnika agencije, ljudi koji časno izvršavaju svoje poslove, od teoretski mogućih zloupotreba.
Naravno, ovo samo pokazuje da nam je potreban novi zakon o VBA i VOA, verovatno o BIA. Čuli smo prošli put od resornog ministra da će biti predložen verovatno čak do kraja ove godine.
Smatramo da je to izvanredna mogućnost da se u jednoj širokoj raspravi, ne samo u okviru bezbednosnih struktura, a pre svega u parlamentu i sa ekspertima koji se bave ovom materijom kod nas, takođe moguće je i poželjno da se koriste iskustva onih koji su već to uradili kako u Evropi, tako i u svetu, možda i u regionu, da iskoristimo sva pozitivna iskustva, a da se takođe izanalizira sve ono što bi moglo da bude prihvatljivo našoj bezbednosnoj zajednici.
Naravno, jedna od možda najvažnijih, a ona se odnosi na ovaj amandman, jeste ta parlamentska kontrola službi bezbednosti. Mi prvi put u ovom sazivu parlamenta imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Ponoviću, za kratak period ovaj odbor je uspeo već dosta da uradi. Uspostavio je odlične odnose sa svim bezbednosnim agencijama i taj potencijal i treba da bude iskorišćen kako bi se u sledećem periodu sve pozitivne želje, namere, iskustva, analiza rada drugih iskoristile da dobijemo ono što je svim građanima Republike Srbije potrebno, a to je novi zakon o bezbednosnim agencijama.
Pri tome svemu uloga parlamenta je ključna, jer parlament nema samo ulogu kontrolnog organa, to je sekundarna uloga. Prva je kreativna u stvaranju novog zakona, u formulisanju onih odredbi koje bi bile neophodne za jačanje parlamentske kontrole službi bezbednosti.
Pre svega treba da se kaže da bi se ostvarila bolja kontrola službi bezbednosti u interesu građana Republike Srbije, neophodna je jača administrativna podrška, kako Odboru za kontrolu službe bezbednosti, tako i celom parlamentu i ovo mora da bude predmet donošenja novog zakona.
Jedna od tema koja mora da nađe svoje mesto u ovom zakonu, još jednom da kažem, za svaku pohvalu je što će doći do kraja ove godine, je pitanje transparentnosti finansiranja bezbednosnih agencija.
Ponoviću ono što sam rekao i prošli put. Mi imamo jedan čudan sistem. Kada pogledamo budžet Republike Srbije, praktično sve pozicije koje postoje u budžetu finansiranja bezbednosnih agencija su transparentne za sve građane i za sve strane obaveštajne službe. To nema niko u Evropi, samo jedna jedina država plus Kanada, imaju više transparentan način finansiranja bezbednosnih agencija nego što imamo mi. To apsolutno nije princip nigde u Evropi i nije princip nigde u svetu i zato ćemo se zalagati da se način finansiranja bezbednosnih agencija u budžetu Republike Srbije pokazuje kroz jednu cifru, a da bude još više transparentan nego danas za one koji to treba da kontrolišu, a to je pre svega resorni Odbor za kontrolu službe bezbednosti.
Vrhunski obučeni eksperti u finansijama i u bezbednosti bi kroz ovu transparentnost budžeta bezbednosnih agencija mogli da vide praktično celi sistem operacija, broj pripadnika, strukturu viših i drugih oficira, strukturu tehnologije, strukturu investicija u nove tehnologije itd.
Ponoviću još jednom, moramo da se ponašamo onako kako se ponaša 90% zemalja u svetu, da zatvorimo pristup ovaj koji danas postoji, transparentni, onima kojima ne treba, a da ga potpuno otvorimo isključivo za one koji kontrolišu rad službi bezbednosti.
Kada govorimo o finansiranju, u budućem zakonu treba razmišljati i o novom većem finansiranju službi bezbednosti kako bi službe bezbednosti mogle da idu u korak sa novim tehnologijama. Vidimo šta se dešava u poslednjih 20 godina. Pre 20 godina retko gde smo mogli da naiđemo na faks, a danas praktično vrhunske IT tehnologije se razvijaju takvim tempom da mobilni telefoni koji su bili najmoderniji prošle godine, već danas izlaze iz proizvodnje i dolaze i nove i nove serije, a da ne govorim o nekim drugim sistemima komunikacije, mnogo suptilnijim. Danas način kako kontrolisati komunikacije, pogotovo telekomunikacije predstavlja jedan od vrhunskih tehnoloških izazova ne samo za naše bezbednosne službe.
To je problem broj jedan kod svih službi u svetu. Mislim da su nesrazmerne investicije koje se ulažu u tehnološko i tehničko osnaženje bezbednosnih agencija čak i zemalja koje su manje od nas u okruženju, ali su bogatije. Zato još jednom kažem da je vrlo važno poboljšati, povećati i pravilno usmeriti sistem finansiranja, pre svega u oblasti najsavremenijih tehnologija.
Novi zakon treba da pomogne bezbednosnim službama u ostvarivanju svih zadataka koje imaju, ali tamo gde se kreću druge obaveštajne, bezbednosne i kontra-obaveštajne agencije u Evropi, u svetu, u Americi, u Rusiji, u Kini su usmerene poslednjih 10-ak godina na ekonomsku bezbednost. Jedan od najvažnijih segmenata u ekonomskoj bezbednosti je energetska bezbednost.
Siguran sam da obaveštajne službe drugih zemalja i kontraobaveštajne pre svega štite ekonomiju svojih zemalja kao jedan od osnovnih elemenata bezbednosti. Zaštititi svoju ekonomiju u svakom segmentu je prioritet. Mi moramo koristeći ta pozitivna iskustva da radimo na taj način, štiteći interese naše privrede i naše ekonomije. Uzimajući u obzir ono što će se dešavati sledećih 20-30 godina kod nas, u regionu i svuda u svetu kada energenti postaju jedan od osnovnih elemenata bezbednosti i uticaja, a to vidimo i po poslednjim događajima u svetu, mislim da će pitanje ekonomske energetske bezbednosti imati najveći mogući značaj. Siguran sam da u našim bezbednosnim agencijama i VOA jedan od osnovnih segmenata treba da bude taj element ekonomske a u okviru njega energetske bezbednosti.
Govorilo se ovih dana u medijima da se objedine agencije, a verovatno je ova rasprava to i omogućila, nije loše da se o tome govori, svako ima svoje mišljenje o tome. Neko bi želeo da objedini obe vojne agencije, neko je protiv i zbog toga zakon koji će biti predložen do kraja godine treba da omogući jednu široku raspravu ali pre svega onih ljudi koji poznaju tu materiju, eksperti za bezbednost i parlament.
Ono što smo govorili prošli put ponoviću i danas. Jedan od elemenata o kome možda treba razmisliti u novom zakonu, konkretno je vezan za buduće izmene koje će postojati, je uloga jedne nove agencije koja bi služila kao provajder tehničkih i tehnoloških elemenata za ono što danas svaka bezbednosna agencija i policija imaju posebno. To je ključno pitanje.
Vratiću se na finansiranja. Mi smo siromašna zemlja i ukoliko svaka bezbednosna agencija ima svoj budžet koji nije veliki, možda je logičnije iskoristiti potencijal i imati jednog nacionalnog provajdera kroz koga bi sve tri agencije i policija mogli da koriste njegove tehničke usluge u budućnosti. Na taj način sigurno bi i uloga parlamentske kontrole službi bezbednosti na neki način bila jača u određenom segmentu i omogućio bi se stalni i neprekidni pristup svim dokumentima.
Još jednom da ponovim da je izuzetno pozitivno što prvi put u parlamentu imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Izmene i dopune zakona su pozitivne i korak su napred. Dodao bih na kraju da je saradnja sa nezavisnim državnim institucijama i DRI kao i sa druge dve nezavisne državne institucije od izuzetne važnosti. Odbor u Skupštini je imao zajedničku sednicu sa njima, postavljeni su ciljevi i zajednički zadaci. Siguran sam, a to se i vidi, da i bezbednosne agencije imaju dobru saradnju. Ima tu kritika, ali ima i pozitivnih. U procesu je to normalno i to je uvek tako. Pozitivne stvari treba da se još poboljšaju, a one koje su lošije treba da se isprave, kao i u svakom segmentu rada državne uprave.
Od najvećeg mogućeg interesa za Republiku Srbiju je ova inicijativa koju smo čuli prošli put od resornog ministra da će do kraja godine biti predložen novi set zakona koji bi omogućio najsavremeniji mogući rad VOA i VBA i BIA. Sa druge strane, najbolju moguću ali u onim granicama kako rade sve druge zemlje sveta i što više transparentno za sve ljude, ali najtransparentnije moguće za one koji to kontrolišu, za resorni odbor i za parlament. Očekujemo sa velikom željom donošenje ovog zakona do kraja ove godine. Hvala.

Najvažnije u svemu je da se rokovi ne probijaju, da se što pre završi. Inače, bilo je smisla u ovom tehničkom predlogu. Naravno, ima smisla i u ovome što je Vlada odgovorila da rokovi treba da budu najkraći mogući.
Ono što želim da kažem je da se ove godine kreće sa gradnjom "Južnog toka" i DSS će snažno podržati ovaj zakon, jer naravno, što pre dođe do završetka ovog projekta, doći će do otvaranja najvećeg broja radnih mesta. Govori se i realno je reći da će to biti direktno i indirektno preko četiri, pet hiljada novih radnih mesta u Srbiji.
Danas u ovom trenutku, kada praktično nema investicija u Srbiji, ova investicija i ovaj projekat koji je jedan od najvećih projekata koji Srbija ima u poslednjih 30-40 godina su zaista od najveće moguće važnosti.
Osim toga, Srbija kroz ovaj projekat dobija, kroz projekat Južnog toka, obezbeđuje svoju energetsku bezbednost na duži rok. Danas energetska bezbednost postaje ključni element u svim zemljama, ne samo evropskim, nego i u svim zemljama sveta. Želim da kažem da najveći problem koji danas osećaju i evropske zemlje su, pre svega, nedostatak investicija i zajedno sa Severnim tokom, Južni tok predstavlja praktično najveći projekat koji će da se gradi u Evropi u sledećih deset godina.
Još jednom da kažem, projekat je od izuzetnog značaja i DSS će snažno podržati ovaj zakon. hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Reč ima Vera Paunović.

Reč ima Olena Papuga.

Hvala.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga, replika. Izvolite.

Ovde je bilo vaše ime. Dobro.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić.

Poštovani predsedniče, gospođo ministre, kolege poslanici, DSS snažno podržava donošenje ovog zakona. Ovaj zakon proizilazi iz Međudržavnog sporazuma sa Rusijom u oblasti naftne i gasne privrede, koji je potpisan 2008. godine za vreme Vlade dr Vojislava Koštunice. Podržan je u Narodnoj skupštini sa preko 220 glasova "za" narodnih poslanika.
Ovaj zakon će omogućiti da počne izgradnja gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, a to znači početak novih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Vek uglja i drveta je bio 19. vek, 20. vek je bio vek nafte, a 21. vek je vek gasa. Svuda u svetu je evidentan snažan rast potrebe za energentima. Procene svih analitičara u svetu su takve da će potreba za energentima u narednih 20 godina porasti za 30%. Od toga 50% će biti u zemljama u razvoju, a samo u EU zavisnost od uvoza energenata će porasti do 2030. godine za 20%. Najveća tendencija rasta je zabeležena u proizvodnji, odnosno potrošnji prirodnog gasa koji je ocenjen kao energent budućnosti zbog dve stvari. Jedna je relativno niska cena, a druga ne manje važna je visoka ekologičnost.
Gas će 2050. godine ostaviti iza sebe naftu. Često čujemo, pogotovo poslednjih deset godina, kako energiju treba crpiti iz obnovljivih izvora. To je bila tema stotina konferencija. To je bila tema predizbornih govora mnogih političara u svetu, ali zbog svoje nepredvidljivosti i nemogućnosti da se dobiju velike količine energije, ipak se došlo do mišljenja da je gas taj koji će biti glavni energent u 21 veku.
Pitanje obnovljivih izvora energije je uvek korisno, ali zbog ekonomske krize, koja je nastupila u svetu, a znamo da su obnovljivi izvori energije najskuplji, ta tema je stavljena u drugi plan. Pogledajte, nedavno je završena kampanja predsednika Obame. To je njegova druga kampanja. U prvoj kampanji 2008. godine govorio je o obnovljivim izvorima energije, permanentno, više od 300 puta, a u ovoj kampanji, predsednik SAD Obama, spomenuo je obnovljive izvore energije samo jednom, ali je jako mnogo govorio o gasu.
Koje su geopolitičke implikacije energetske bezbednosti za Balkan? Za razliku od nafte koja može da se transportuje raznim putevima, gas se najčešće transportuje gasovodima. Gasovodi obično prolaze kroz više država, a te države imaju svoje interese. To znači da je gas vrlo osetljiv proizvod na političke, geografske i bezbednosne uticaje u lancu transporta. Iz toga možemo da zaključimo da je gas geopolitička roba.
Sa učešćem Srbije i drugih zemalja u ovom projektu, Srbija postaje najvažniji evro-azijski čvor na putu Južnog toka. To je faktor koji će definitivno uticati na budućnost čitavog regiona, a od kojeg Srbija može da izvuče veliku korist. Danas se supersilama u svetu nazivaju zemlje koje, osim nuklearnog oružja, imaju energente, velike izvore energenata.
Pre nekoliko dana je završena Minhenska konferencija, čuvena, i poslednjih desetak godina na toj konferenciji se najviše govorilo o terorizmu i o nuklearnom oružju. Prvi put, pre nekoliko dana, jedna od glavnih tema na Minhenskoj konferenciji je bila gopolitičke promene u oblasti energetike. Odmah posle te konferencije, bivši američki šef obaveštajne službe, Džon Dojč, je rekao da se u svetu događa nova revolucija koji je nazvao energetska revolucija. To nam govori da Srbija ne sme da čeka i da treba da pravi svoju dugoročnu strategiju o energetskoj bezbednosti.
Što se tiče gasovoda Južni tok, mnogi zaboravljaju da je taj projekat zajednički projekat Gasproma, ali i tri velike evropske kompanije: italijanske ENI, francuske EDF i nemačkog BASF. Ovo je uz projekat Severni tok koji su zajednički gradile Rusija i Nemačka najveći gasovod na svetu. On nema konkurenciju. Kao što je rekla gospođa ministar "Nabuko" je nekad imao perspektivu, ali se od tog projekta odustalo zbog nedostatka finansiranja, zbog ekonomske krize, ali i zbog nedostatka gasa.
Južni tok će se prostirati od kompresorske stanice "Ruskaja" na obali Crnog mora do Bugarske, pod vodom na dubini većoj od dva metra, a u dužini od 925 km, a posle će krenuti kopnenim putem ukupne dužine od 1.453 km. Izgradnja gasovoda je započeta u decembru prošle godine. Puni kapacitet od 63 milijarde kubnih metara se očekuje do 2018. godine.
Kroz Srbiju gasovod će prolaziti u dužini od 411 km. Očekivani transport kroz Srbiju je 40,5 milijardi kubnih metara godišnje. Samu izgradnju gasovoda će pratiti velike investicije, veće od milijardu evra, možda i nekoliko milijardi evra, pratiće otvaranje direktno i indirektno hiljade radnih mesta, dok će postojanje gasovoda na duži rok omogućiti Republici Srbiji stabilan i održiv razvoj privrede, jer gas, osim kao energent, mogu da koriste preduzeća u proizvodnji, kao sirovinu, kao što se to radi u Nemačkoj.
Blizu dve milijarde evra koštaće izgradnja gasovoda kroz Srbiju. Oko četiri milijarde evra Srbija bi mogla da dobije kroz takse za transport gasa u narednih 25 godina. Ponoviću još jednom, biće uposleno nekoliko hiljada radnika.
Naravno, Srbija obezbeđuje svojim građanima i privredi energetsku sigurnost. U vremenu kada energenti postaju najvrednija roba na tržištu, Srbija obezbeđuje stabilno snabdevanje gasom iz Rusije. Rusija je ta koja u ovom trenutku poseduje najveće rezerve gasa na svetu. Ponoviću, Rusija poseduje najveće rezerve gasa na svetu i to je ono što Srbiji zaista daje sigurnost, pre svega energetsku, a na drugi način ekonomsku, u narednih 50 godina.
Treba reći da se jača i energetska bezbednost Republike Srpske, jer jedan krak se odvaja i u Republiku Srpsku u dužini od 250 km, što će omogućiti energetsku bezbednost Republike Srpske.
Ponoviću još jednom, Srbija postaje najvažnije evro-azijsko čvorište ovde na Balkanu. Naravno, sa druge strane, Srbija mora da učini sve da obezbedi fizičku sigurnost ovog gasovoda, jer od Srbije će na ovom delu, gde su praktično sve zemlje EU, zavisiti sigurnost snabdevanja skoro cele Evrope.
Imali smo sreće, imali smo i pameti, mudrosti i Srbija je dobila ovaj veliki sporazum. Strateška partnerstva u energetici, u zadnjih nekoliko godina, dešavaju se na potpuno drugi način, nego što se to dešavalo u 20 veku. Daću vam samo jedan primer.
Donedavno je bilo nezamislivo da Ruska najveća naftna kompanija "Rosneft" ima stranog akcionara. Danas je "Rosneft" kupovinom zajedničkog preduzeća ruske kompanije TNK i engleskog "Britiš petroleuma", "Rosneft" je kupio tu kompaniju, postala najveća naftna kompanija na svetu. Sada je u "Rosneft" 19,25% akcija u rukama "Britiš petroleuma". To su nove strateške alijanse u energetici, iako je na "Britiš petroleum" bio veliki pritisak od strane mnogih velikih sila da ne uđe u ovaj najveći posao koji je ikada urađen u Rusiji, a koji je vredan 63 milijarde evra, iako je bilo velikih pritisaka na Veliku Britaniju da ne potpišu taj ugovor, odnosno na "Britiš petroleum", "Britiš petroleum" je u interesu svoje države i svojih akcionara, svoje kompanije potpisao ovaj najveći ugovor i postao skoro 20% suvlasnik najveće naftne kompanije na svetu.
Ovo pokazuje da više nema hladnog rata, da više nema ni onih čistih odnosa, kako samo zemlje iz EU mogu da prave ugovore između sebe. Evo, ovo je najbolji primer kako najveća ruska kompanija i najveća engleska kompanija prave strateške alijanse.
Naravno, hteo bih da dodam da ulaskom u ovaj projekat Srbija pokazuje da je moguće biti deo velikih energetskih projekata u Evropi, iako još uvek nije član EU.
Da zaključim, gasovod "Južni tok" zajedno sa gasovodom "Severni tok" predstavlja projekat kojim se osigurava energetska bezbednost Evrope. U Srbiji se, ponoviću još jednom, ne zna da su, pored "Gasproma" u "Južnom toku", akcionari italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF. Sve ove tri kompanije su praktično apsolutno podržane od strane svojih vlada, jer su giganti ne samo u svojim zemljama, nego i u EU. Ulaskom u ovaj projekat Srbija pokazuje da je moguće biti deo velikih energetskih projekata iako nije član EU, tako da je politička neutralnost nešto što je sigurno u budućnosti, imajući u obzir i odnose sa Ruskom Federacijom, najbolje za Srbiju.
Naravno, još jednom bih hteo da kažem da upravo ovaj projekat pokazuje kako pravilno opredeljenje jedne vlade, strateško opredeljenje, kada se ne misli stranački, već kada se isključivo misli dugoročno, strateški, može da donese ogromnu korist za Srbiju. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, gospođo ministre, drage kolege, još jednom bih hteo da napomenem da ovaj projekat koji je evropski, energetski projekat u kojem učestvuju osim ruskog "Gasproma" i italijanski ENI i francuski EDF i nemački BASF, koji je potpisan, odnosno realizovan 2007. i 2008. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice i prihvaćen u ovoj Skupštini sa preko 220 glasova za, sve političke partije su praktično glasale za njega, verovatno je najbolji projekat u poslednjih 30 godina koji se dešava u Srbiji.
Bila je prva ideja, što se tiče "Južnog toka" i na taj način bi sve zemlje u lancu posle Rusije bile članice EU, ali zahvaljujući svim članovima Vlade tada, a pre svega premijeru, ipak je "Južni tok" prošao kroz Srbiju, jedan krak ide i za Republiku Srpsku, što je od velikog značaja za našu decu, budućnost, za sledećih 50 do 100 godina. Naravno, ovaj projekat, čule su se i kritike, ali ono što moram da kažem, ne bih komentarisao, mislim da bi ovaj gasovod i ovaj projekat poželela svaka zemlja u svetu.
Dakle, 411 km prolaziće kroz Srbiju, energetski je to danas najveći projekat u Evropi, a ako ne bismo gledali Kinu i njene projekte, što se tiče gasovoda, verovatno najveći energetski projekat danas u svetu.
Osim nekoliko milijardi evra investicija, osim oko dve milijarde evra koje će za 25 godina Srbija verovatno da inkasira kroz takse za transport, nekoliko hiljada radnika će biti uposleno direktno i indirektno.
Ono što moram da naglasim, osim naše građevinske operative, ovo će biti veliki projekat i moram da kažem da dobijam pozive mnogih kompanija iz EU i Amerike i bio sam nedavno u Americi i nekoliko američkih kompanija se interesovalo za ovaj projekat.
Ovde će sada u Srbiju kada počne izgradnja "Južnog toka" doći najveće svetske kompanije. Te kompresorske stanice koje će biti na najvišem tehnološkom nivou, biće proizvedene od strane "Simensa", "Dženeral elektrika", ABB, verovatno nekih drugih većih i manjih proizvođača.
Naša građevinska operativa ima veliku šansu, ali tu je šansa za domaću industriju u budućnosti, jer ako svi znamo kolika je uloga servisa u gasovodima u Evropi i svetu, srpske kompanije imaju velike mogućnosti da postanu servisni operateri za ovaj gasovod koji prolazi kroz Srbiju, 400 i nešto km, i to da radi na najsavremenijoj tehnološkoj opremi.
Tu se krije hiljade i hiljade radnih mesta, a da ne govorim o sektoru usluga. Naravno, gas će da bude jeftiniji, transport će da bude jeftiniji, bar tri puta manje nego što je danas kroz Mađarsku.
Naravno, kod nas danas na žalost gas se koristi mnogo više kao energent ali u zapadnoevropskim državama, pogotovo u Nemačkoj, gas se najviše koristi kao sirovina za hemijsku i farmaceutsku industriju.
Verovatno će i velike svetske kompanije iz ovih oblasti naći neki svoj interes, da proizvodnju ili otvore i prenesu u Srbiju posle prolaska "Južnog toka". Osim toga, ponoviću još jednom Srbija postaje veliko geostrateško čvorište i da smo imali ovaj gasovod 1999. godine nikada NATO pakt ne bi bombardovao Srbiju. Ovaj gasovod ima izvanrednu bezbednosnu funkciju za Republiku Srbiju u budućnosti i sigurno je, pošto je on pre svega evropski projekat, evropsko-ruski, da će Srbija od ovoga imati u bezbednosnom smislu najveću moguću korist.
Naravno, na kraju da dodam da sa takvim partnerima kao što su partneri iz Rusije i evropskih država u "Južnom toku", Srbija može da ostvari veliki i tehnološki i tehnički napredak kao i veliku ekonomsku dobit. Još jednom da potvrdim da će DSS snažno podržati ovaj sporazum. Hvala.

Naravno, DSS će snažno podržati ovaj projekat i svaki projekat koji Republika Srbija, Vlada Republike Srbije aktuelna ili buduća, bude realizovala u najvećem mogućem interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, DSS pozdravlja donošenje izmena i dopuna Zakona o VBA i VOA, jer se njima značajnoj meri uvodi kontrola i nadzor, pre svega sudski, u primeni posebnih postupaka i mera kojim se ograničava pravo na privatnost građana zajamčena međunarodnim pravom i Ustavom Srbije.

Uređivanje ove materije zakonom i obavezni sudski nadzor nad njegovom primenom jesu međunarodni standard u demokratskoj civilnoj kontroli i nadzor u službi bezbednosti i u skladu su sa potrebama demokratskog upravljanja sektorom bezbednosti. Dakle, izmene i dopune zakona predstavljaju korak napred.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste odluka Ustavnog suda Srbije, koji je proglasio neustavnim nekoliko odredaba ovog zakona koje su u suprotnosti sa članom 41. stav 2. Ustava Srbije. Ovakva odluka Ustavnog suda Srbije govori da je osnovni zakon o VBA i VOA, koji je donet 2009. godine, bio protivustavan.

Zakon je predložilo tadašnje Ministarstvo odbrane, a on je usvojen većinom glasova tadašnje vladajuće koalicije u Narodnoj skupštini.

Oblast uređenja rada i nadzora službi bezbednosti predstavlja pitanje od vrhunskog značaja za jednu državu i loše je da se zakon o ovako važnoj oblasti usvaja, a da ga potom ruši Ustavni sud.

U tom smislu smatram da je potrebno povesti široku javnu raspravu o donošenju novog zakona, koji će se odnositi na uređivanje stanja u ovoj oblasti. Smatram da je u ovome suština i najveći deo svog izlaganja ću posvetiti ovom novom zakonu.

Gospodine ministre, brzo ste reagovali na odluku Ustavnog suda. Doneli ste Predlog dopune i izmene zakona, ali smatram da je potrebno u sledećih godinu do godinu i po dana da budete inicijator donošenja novog zakona, kojim bi se uredio set zakona službi bezbednosti, ne samo vojnih nego i civilnih, kako bi tu dostigli najveće svetske standarde.

Jedna od stvari u novom zakonu kojoj treba posvetiti posebnu pažnju je parlamentarna kontrola rada službi bezbednosti. Odnosno, rad Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti. Taj odbor mora da radi dinamično, jer tako rade i obaveštajne službe i jedina mogućnost za njihovu kontrolu je takođe dinamičan rad.

Takođe, predlažem da u budućnosti razmotrimo dalje jačanje uloge Narodne skupštine u kontroli i nadzoru VBA i VOA tako što će se i Narodna skupština i Odbor za kontrolu službi bezbednosti uključiti u postupak izrade novog zakona, koji bi na celovit način uredio oblast rada i kontrole službi bezbednosti.

Prvi put u ovom sazivu imamo Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti. Odbor je za ovo kratko vreme pokazao veliku aktivnost. Uspostavio je odlične odnose sa agencijama i mislim da sada taj potencijal mora da se iskoristi pri donošenju novog zakona.

Narodna skupština je pre svega kreator, a tek onda kontrolor sektora bezbednosti i na nama poslanicima je stoga obaveza da sistem nacionalne bezbednosti uskrojimo u skladu temeljnim načelima demokratskog poretka. Kao primer, izučavao sam nekoliko odbora za kontrolu službi u svetu i uzeću Odbor za kontrolu službi bezbednosti u američkom Senatu.

Ovaj odbor ima 16 članova i sastaje se verovali ili ne, dva puta nedeljno. Kontroliše 16 američkih službi bezbednosti. Šesnaest ljudi i šesnaest službi bezbednosti. Sastaju se dva puta nedeljno, ali imaju ogroman administrativni aparat od 45 stafera. Praktično na jednog senatora dolaze po tri stafera.

Glavna uloga i glavni posao koji omogućava senatorima da imaju mogućnost da se dva puta nedeljno sastaju, a i da utiču na rad, da imaju slušanja, da imaju razgovore sa pripadnicima organa bezbednosti, da mogu da kontrolišu njihov rad ali neophodna je ogromna administrativna podrška. U tome možda treba da se sastoji jedan od predloga budućeg zakona.

Isto tako, dinamika službi bezbednosti u 21. veku se potpuno promenila, naročito u poslednjih 20 godina. Uvođenjem interneta, novih IT tehnologija, najsavremenijih prislušnih aparata na vazduhu, na zemlji itd, iziskuje potrebu kako vrlo velike obuke i usklađenosti naših kadrova u službi bezbednosti, pogotovo u naučnom i tehnološkom smislu, tako i onih koji treba da kontrolišu rad službi bezbednosti. To su pre svega ove tri nezavisne državne institucije, ali Narodna skupština, odnosno Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti.

Po mom zakonu, Odbor bi trebao da ima i šira ovlašćenja. Jedno od pitanja po novom zakonu koje bi predložio je pitanje finansiranja službi bezbednosti. Danas imamo najtransparentniji sistem finansiranja službi bezbednosti. U našem budžetu, budžetu Republike Srbije se vidi ceo budžet svake od tri službe bezbednosti.

Osim nas, transparentniji ima samo Kanada i jedna ili dve evropske države. Niko nema ovoliko transparentan način finansiranja službi bezbednosti u budžetu. Svi pokazuju u budžetu države jednu jedinu cifru. To je pravilo. Mi sa jedne strane treba da insistiramo na transparentnost, ali transparentnost treba da bude za odbor koji kontroliše službu bezbednosti i za DRI. To je jedna ključna stvar.

Reći ću vam, ozbiljan finansijski stručnjak u bilo kojoj obaveštajnoj agenciji druge države analizirajući budžet VBA, VOA i BIA, može da vidi broj ljudi, akcije u kojima učestvuju, koliko godišnje ulažu kada analiziraju nekoliko prošlih budžeta, u tehnološku i tehničku opremu. Može da vidi sve ono što ne bi trebalo da bude dostupno.

Danas imamo jedan sistem koji je previše transparentan za bilo kog građanina ili za bilo kog stranca ili bilo koju obaveštajnu službu, a nedovoljno transparentan za Odbor za kontrolu službi bezbednosti. To je ono što bi trebalo da uđe u novi zakon. Da koristimo iskustva, ne da mi budemo najtransparentniji u svetu, već da koristimo iskustva koja imaju drugi. Da budžet obaveštajnih službi pokazujemo jednom cifrom, a da on bude potpuno transparentan, još više nego danas za one koji kontrolišu njegov rad.

Mislim da je neophodno novim zakonom razmišljati i o novim naučno-tehnološkim dostignućima, pogotovo u oblasti telekomunikacija, o kupovini najsavremenije opreme. Toliko je brz napredak u IT industriji da je neophodno ako želimo jake službe bezbednosti. Ljudi koji tamo rade treba da imaju najsavremenija tehnološka sredstva.

Još jedna stvar koju ću da predložim kasnije u vezi novog zakona je to da je obavezno pojačanje sektora koji se bavi ekonomskom i energetskom bezbednošću. Nedavno je na Samitu NATO pakta Hilari Klinton rekla da je za NATO pakt energetska bezbednost najvažniji izazov u sledećih 20 godina.

Mi negde u službama već imamo te sektore, ali mislim da ovi sektori treba da budu jedni od nosioca delovanja u ovim službama. Spomenuću još jednom, energetska i ekonomska bezbednost.

Gospodine ministre, na vama je da razmislite. Postoje različita iskustva u svetu i siguran sam da ona mogu da se iskoriste, da jedna od mera za efikasnije sprovođenje i bolju kontrolu zakonitosti mera nadzora bi moglo da bude ujedinjenje postojećih paralelnih i multiplikovanih tehničkih mogućnosti različitih agencija i policije u jednu nacionalnu agenciju. Ona bi kao provajder pružala tehničke usluge, neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima.

Ovo bi možda imalo smisla, imajući u obzir ekonomski potencijal naše zemlje, jer nemamo dovoljno sredstava. Možda ako bi centralizovali sredstva, bi mogli da koristimo iskustva onih zemalja koje imaju ujedinjene tehničke mogućnosti različitih agencija.

Na taj način bi mogle da se ujednače procedure prema pružaocima elektronskih komunikacija. Moglo bi da se obezbedi neizbrisivo beleženje pristupa telekomunikacijama u sve podatke, koji su potrebni da bi se mogla vršiti naknadna kontrola zakonitosti i provera svih pristupa.

Želim da istaknem značaj promena koje su danas predložene, ne samo zato što su one posledice izvršenja odluke Ustavnog suda. Ovim je Ministarstvo odbrane pokazalo da poštuje odluke suda, što ranije nije bio slučaj. Verujem da će Ministarstvo u procesu pripreme novih rešenja uključiti aktivno i Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti, a pre svega Narodnu skupštinu Republike Srbije. Verujem da bi otvaranje jedne šire rasprave, pogotovo sa ekspertima iz ovih oblasti, moglo da ima izuzetan značaj za Republiku Srbiju.

Dakle, gospodine ministre, DSS pozdravlja ove izmene zakona koje se predlažu. To je mnogo bolje nego ranije. Ipak, kako se njima samo menja postojeći zakon, protiv koga smo mi kao stranka glasali, imajući u vidu da postoje određene mere i rešenja u postojećem zakonu koje nisu obuhvaćene ovim predlogom, kao i neka rešenja u okviru predloženih izmena i dopuna zakona, koja mogu biti bolja uređena, DSS će odluku o tome da li će glasati za predložene izmene i dopune zakona doneti u toku rasprave.

Svesni smo da predložene izmene jesu pozitivne i smatramo da Srbije trebaju novi zakoni u ovoj oblasti, ne samo kada su u pitanju vojne službe bezbednosti, već i civilni. Zato vam pružamo punu podršku da predložite set ovih zakona. U tome ćete imati podršku DSS, jer to pitanje nije stranačko, to je pre svega državno pitanje i nacionalno. Svi znaju kako se DSS postavlja uvek kada je interes države u pitanju. Hvala.